U generalnu pretragu upišite naziv traženog dokumenta. Da biste suzili pretragu, koristite ponuđene opcije
Naslov | Teritorija | Objavljeno u | Datum objave | Preuzmi PDF | Izmjene i dopune | ||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Zakon o dopunama Zakon o porezu na dodatnu vrijednost BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 20/25 | 04.04.2025 | SG BiH 80/23, SG BiH 46/23, SG BiH 33/17, SG BiH 100/08, SG BiH 35/05, SG BiH 09/05 | pdv | ||
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 50/24 | 23.07.2024 | SG BiH 59/22, SG BiH 39/14 | javne nabavke | ||
Zakon o izmjeni Zakona o porezu na dodatu vrijednost BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 80/23 | 24.11.2023 | SG BiH 46/23, SG BiH 33/17, SG BiH 100/08, SG BiH 35/05, SG BiH 09/05 | pdv | ||
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o strancima BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 63/23 | 15.09.2023 | SG BiH 34/21, SG BiH 88/15 | stranci | ||
Zakon o organizaciji tržišta vina BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 63/23 | 15.09.2023 | vino,vina | |||
Zakon o dopuni Zakona o porezu na dodatu vrijednost BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 46/23 | 30.06.2023 | SG BiH 80/23, SG BiH 33/17, SG BiH 100/08, SG BiH 35/05, SG BiH 09/05 | pdv | ||
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 59/22 | 02.09.2022 | SG BiH 50/24, SG BiH 39/14 | javne nabavke,zakon | ||
Zakon o izmjenama i dopuni Zakona o akcizama u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 50/22 | 29.07.2022 | SG BiH 91/17, SG BiH 60/14, SG BiH 49/14, SG BiH 49/09 | akcize,zakon | ||
Zakon o carinskim prekršajima BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 28/22 | 06.05.2022 | carina,carinski prekršaji,prekršaj | |||
Zakon o dopuni Krivičnog zakona BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 46/21 | 27.07.2021 | SG BiH 35/18, SG BiH 40/15, SG BiH 22/15, SG BiH 47/14, SG BiH 08/10, SG BiH 55/06, SG BiH 53/06, SG BiH 30/05, SG BiH 61/04, SG BiH 54/04, SG BiH 37/03 | krivični zakon | ||
Zakon o izmjeni i dopuni Zakona o strancima BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 34/21 | 04.06.2021 | SG BiH 63/23, SG BiH 88/15 | stranci | ||
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 68/18 | 21.09.2018 | SG BiH 72/13, SG BiH 12/09, SG BiH 16/09, SG BiH 93/09, SG BiH 58/08, SG BiH 53/07, SG BiH 29/07, SG BiH 46/06, SG BiH 13/05, SG BiH 48/05, SG BiH 63/04, SG BiH 26/04, SG BiH 36/03 | krivični postupak | ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O KRIVIČNOM POSTUPKU BOSNE I HERCEGOVINE Član 1. U Zakonu o krivičnom postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 i 72/13) član 84. mijenja se i glasi: "Član 84. (Pravo svjedoka da ne odgovara na pojedina pitanja) (1) Svjedok ima pravo da ne odgovara na pojedina pitanja kada je vjerovatno da će ga odgovor na ta pitanja izložiti krivičnom gonjenju. (2) Svjedok koji koristi pravo iz stava (1) ovog člana odgovorit će na ta pitanja ako glavni tužilac pismeno izjavi da neće preduzeti krivično gonjenje svjedoka za radnje koje svjedok navede u svom iskazu. Primjerak pismene izjave glavnog tužioca bit će uručen svjedoku. (3) Izjavu iz stava (2) ovog člana glavni tužilac može dati pod uslovom da je iskaz svjedoka važan za dokazivanje da je drugo lice počinilo krivično djelo iz stava (4) ovog člana. (4) Izjavu iz stava (2) ovog člana glavni tužilac može dati u postupku koji se vodi zbog: a) krivičnih djela protiv integriteta Bosne i Hercegovine, b) krivičnih djela protiv čovječnosti i vrijednosti zaštićenih međunarodnim pravom, c) krivičnih djela terorizma, d) krivičnih djela: izazivanja nacionalne, rasne i vjerske mržnje, razdora i netrpeljivosti; protupravnog lišenja slobode; neovlaštenog prisluškivanja i zvučnog ili optičkog snimanja; povrede slobode opredjeljenja birača; krivotvorenja novca; krivotvorenja vrijednosnih papira; pranja novca; utaje poreza ili prevare; krijumčarenja; organiziranja grupe ljudi ili udruženja za krijumčarenje ili rasturanje neocarinjene robe; carinske prevare; primanja dara i drugih oblika koristi; davanja dara i drugih oblika koristi; primanja nagrade ili drugog oblika koristi za trgovinu uticajem; davanja nagrade ili drugog oblika koristi za trgovinu uticajem; zloupotrebe položaja ili ovlaštenja; protuzakonitog oslobođenja lica lišenog slobode; pomoći počiniocu poslije učinjenog krivičnog djela; pomoći licu koje je optužio međunarodni krivični sud; sprečavanja dokazivanja; otkrivanja identiteta zaštićenog svjedoka; ometanja pravde; udruživanja radi činjenja krivičnih djela; organiziranog kriminala, e) drugih krivičnih djela za koja se može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna. (5) U izjavi iz stava (2) ovog člana konkretno će se navesti da se odnosi samo na krivično djelo koje je počinio svjedok za koje je zaprijećena kazna iste težine ili manja kazna od one utvrđene za krivično djelo u vezi s kojim se svjedoči ili za koje se vodi postupak i da se ne može odnositi na krivična djela za koja je propisana kazna zatvora od najmanje deset godina. (6) Sud će rješenjem utvrditi da li je izjava glavnog tužioca iz stava (2) ovog člana u skladu sa st. (4) i (5) ovog člana i odrediti advokata za savjetnika svjedoku za vrijeme saslušanja. (7) Nakon što Sud donese rješenje iz stava (6) ovog člana, glavni tužilac pozvat će svjedoka da dâ svoj iskaz. Prije saslušanja svjedok će dati pismenu izjavu da će kao svjedok u krivičnom postupku dati istinit iskaz i da neće prešutjeti ništa što mu je poznato o krivičnom djelu o kojem daje iskaz i njegovom počiniocu. Broj 65 - Stranica 6 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Petak, 21. 9. 2018. (8) Nakon što svjedok dâ iskaz, glavni tužilac donijet će rješenje o imunitetu svjedoka za krivično djelo koje proizlazi iz iskaza svjedoka datog u skladu sa stavom (2) ovog člana. U rješenju će biti naveden činjenični opis i pravna kvalifikacija krivičnog djela za koje se neće preduzeti krivično gonjenje svjedoka. (9) Ako svjedok u toku krivičnog postupka ne postupi u skladu sa stavom (7) ovog člana, glavni tužilac donijet će rješenje s obrazloženjem, kojim se svjedoku uskraćuje davanje imuniteta za krivično djelo na koje se odnosio iskaz svjedoka iz stava (2) ovog člana. Tužilac će uskratiti imunitet i u slučaju da se radnje koje je svjedok naveo u svom iskazu odnose na krivična djela za koja se ne može dati imunitet u smislu st. (4) i (5) ovog člana. U tim slučajevima iskaz svjedoka s odgovorima na pitanja iz stava (1) ovog člana izdvojit će se iz spisa predmeta i čuvati odvojeno, te se ne može koristiti u krivičnom postupku protiv svjedoka. (10) U slučaju da glavni tužilac ne donese rješenje iz stava (8) ovog člana, iskaz svjedoka s odgovorima na pitanja iz stava (1) ovog člana izdvojit će se iz spisa predmeta i čuvati odvojeno, te se ne može koristiti u krivičnom postupku protiv svjedoka. (11) Protiv svjedoka iz stava (2) ovog člana može se preduzeti krivično gonjenje za krivično djelo davanja lažnog iskaza." Član 2. U članu 117. tačka d) mijenja se i glasi: "d) izazivanje nacionalne, rasne i vjerske mržnje, razdora i netrpeljivosti; protupravno lišenje slobode; neovlašteno prisluškivanje i zvučno ili optičko snimanje; povreda slobode opredjeljenja birača; krivotvorenje novca; krivotvorenje vrijednosnih papira; pranje novca; utaja poreza ili prevara; krijumčarenje; organiziranje grupe ljudi ili udruženja za krijumčarenje ili rasturanje neocarinjene robe; carinska prevara; primanje dara i drugih oblika koristi; davanje dara i drugih oblika koristi; primanje nagrade ili drugog oblika koristi za trgovinu uticajem; davanje nagrade ili drugog oblika koristi za trgovinu uticajem; zloupotreba položaja ili ovlaštenja; protuzakonito oslobođenje lica lišenog slobode; pomoć počiniocu poslije učinjenog krivičnog djela; pomoć licu koje je optužio međunarodni krivični sud; sprečavanje dokazivanja; otkrivanje identiteta zaštićenog svjedoka; ometanje pravde; udruživanje radi činjenja krivičnih djela; organizirani kriminal;". Iza tačke d) dodaje se tačka e) koja glasi: "e) druga krivična djela za koja se može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna." Član 3. U članu 118. stav (3) mijenja se i glasi: "(3) Istražne radnje iz člana 116. stav (2) tač. od a) do d) i tačka g) ovog zakona mogu trajati najduže do mjesec dana, a ako one daju rezultate i postoji razlog da se nastavi s njihovim provođenjem radi prikupljanja dokaza, mogu se na obrazložen prijedlog tužioca produžiti za još mjesec dana, s tim da mjere iz tač. od a) do c) mogu trajati ukupno najduže šest mjeseci za krivična djela za koja se može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a za ostala krivična djela najduže četiri mjeseca. Mjere iz tač. d) i g) mogu trajati ukupno najduže tri mjeseca za krivična djela za koja se može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a za ostala krivična djela najduže dva mjeseca. Izuzetno u odnosu na krivično djelo organiziranog kriminala i krivična djela terorizma istražne radnje iz člana 116. stav (2) tač. od a) do d) i tačka g) ovog zakona, ako one daju rezultate i postoji razlog da se nastavi s njihovim provođenjem radi prikupljanja dokaza, mogu se na obrazložen prijedlog tužioca produžiti još do tri mjeseca. Prijedlog za radnju iz člana 116. stav (2) tačka f) ovog zakona može se odnositi samo na jednokratni akt, a zahtjev za svaku narednu radnju protiv istog lica mora sadržavati razloge koji opravdavaju njenu upotrebu." Član 4. U članu 224. (Obustava istrage) u stavu (1) iza tačke d) briše se interpunkcijski znak tačka, stavlja zarez i dodaje nova tačka e), koja glasi: "e) postoje druge okolnosti za obustavu istrage iz člana 225. stav (5), odnosno člana 226. stav (3) ovog zakona." U stavu (3) iza riječi: "tačke c)" dodaju se riječi: "i tačke e)"." Član 5. Član 225. mijenja se i glasi: "Član 225. (Okončanje istrage) (1) Tužilac okončava istragu kad nađe da je stanje stvari dovoljno razjašnjeno da se može podići optužnica. Okončanje istrage će se zabilježiti u spisu. (2) Ako se istraga ne završi u roku od šest mjeseci od donošenja naredbe o provođenju istrage, tužilac će obavijestiti glavnog tužioca o razlozima neokončanja istrage. Glavni tužilac odredit će u roku od 30 dana novi rok za okončanje istrage koji ne može biti duži od šest mjeseci, odnosno koji ne može biti duži od jedne godine za krivična djela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od 10 godina ili teža kazna, te naložiti preduzimanje potrebnih mjera da bi se istraga okončala. (3) Ako istragu nije bilo moguće završiti u roku iz stava (2) ovog člana, tužilac će o razlozima zbog kojih istraga nije završena u roku od osam dana obavijestiti glavnog tužioca, osumnjičenog i oštećenog. (4) Osumnjičeni i oštećeni u roku od 15 dana od dana dostavljanja obavještenja iz stava (3) ovog člana mogu podnijeti pritužbu glavnom tužiocu zbog trajanja postupka. Ako glavni tužilac utvrdi da je pritužba osnovana, u roku od 30 dana odredit će novi rok u kojem se, ako postoje procesne pretpostavke, istraga mora okončati, a koji ne može biti duži od šest mjeseci, odnosno koji ne može biti duži od jedne godine za krivična djela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju 10 godina ili teža kazna, te naložiti preduzimanje potrebnih mjera za okončanje istrage, o čemu će obavijestiti podnosioca pritužbe u roku od 15 dana. (5) Ako istraga ne bude okončana u roku iz stava (4) ovog člana, a postoje procesne pretpostavke, smatrat će se da je istraga obustavljena o čemu tužilac donosi naredbu i u roku od 15 dana o tome obavještava glavnog tužioca, osumnjičenog i oštećenog. (6) Optužnica se ne može podići ako osumnjičeni nije bio ispitan." Član 6. Član 226. mijenja se i glasi: "Član 226. (Podizanje optužnice) (1) Kad u toku istrage tužilac nađe da postoji dovoljno dokaza iz kojih proizlazi osnovana sumnja da je osumnjičeni počinio krivično djelo, pripremit će i uputiti optužnicu sudiji za prethodno saslušanje u roku od 30 dana od dana kada je okončanje istrage zabilježeno u spisu. Petak, 21. 9. 2018. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 65 - Stranica 7 (2) Ako tužilac ne uputi optužnicu u roku iz stava (1) ovog člana, dužan je u roku od osam dana o razlozima nepodizanja optužnice obavijestiti glavnog tužioca koji će preduzeti mjere da tužilac u roku koji ne može biti duži od 30 dana podigne optužnicu. O određivanju dodatnog roka obavijestit će se osumnjičeni i oštećeni. (3) Ako tužilac u roku iz stava (2) ovog člana ne podigne optužnicu, obavijestit će o tome glavnog tužioca, te osumnjičenog i oštećenog koji imaju pravo u roku od osam dana od isteka tog roka podnijeti pritužbu glavnom tužiocu. Glavni tužilac će u roku od 30 dana izdati tužiocu obavezujuće uputstvo da u roku od 30 dana podigne optužnicu. Ako tužilac i nakon obavezujućeg uputstva glavnog tužioca ne podigne optužnicu, smatrat će se da je istraga obustavljena, o čemu tužilac donosi naredbu i u roku od 15 dana o tome obavještava glavnog tužioca, osumnjičenog i oštećenog. (4) Nakon podizanja optužnice, osumnjičeni, odnosno optuženi i branilac, imaju pravo uvida u sve spise i dokaze. (5) Nakon podizanja optužnice, stranke ili branilac mogu predložiti sudiji za prethodno saslušanje preduzimanje radnji u skladu s članom 223. ovog zakona." Član 7. U predmetima u kojima je donesena naredba o provođenju istrage do stupanja na snagu ovog zakona, postupak će se nastaviti po odredbama Zakona o krivičnom postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 i 72/13).". Član 8. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". Broj 01,02-02-1-1028/18 17. septembra 2018. godine Sarajevo Predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Mladen Bosić, s. r. Predsjedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Safet Softić, s. r.PREDSJEDNIŠTVO BOSNE I HERCEGOVINE 898 Temeljem članka 17. stavak (3) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2018. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 8/18), i članka 4. stavak (1) i (2) Pravilnika o dodjeli sredstava interventne tekuće pričuve broj 01-50-541-8/18 od 15. veljače 2018. godine, član Predsjedništva Bosne i Hercegovine donosi ODLUKU O INTERVENTNOM KORIŠTENJU SREDSTAVA TEKUĆE PRIČUVE Članak 1. (Predmet Odluke) Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2018. godinu, u iznosu od 5.000,00 KM, Hrvatskom leksikografskom institutu Bosne i Hercegovine, Mostar za financijsku potporu organiziranju Svečane akademije. Članak 2. (Nadležnost za realizaciju) Za realiziranje ove odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na žiro- račun Hrvatskog leksikografskog instituta, Mostar. Članak 3. (Izvješće o namjenskom utrošku sredstava) Obvezuje se Hrvatski leksikografski institut, Mostar da dostavi izvješće o namjenskom utrošku dodijeljenih sredsta | |
Zakon o izmjeni i dopunama krivičnog zakona BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 35/18 | 29.05.2018 | SG BiH 46/21, SG BiH 40/15, SG BiH 22/15, SG BiH 47/14, SG BiH 08/10, SG BiH 55/06, SG BiH 53/06, SG BiH 30/05, SG BiH 61/04, SG BiH 54/04, SG BiH 37/03 | krivični zakon | ZAKON O IZMJENI I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONA BOSNE I HERCEGOVINE Član 1. U Krivičnom zakonu Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 3/03, 32/03, 37/03, 54/04, 61/04, 30/05, 53/06, 55/06, 32/07, 8/10, 47/14, 22/15 i 40/15) u članu 42a. (Zamjena kazne zatvora) iza stava (3) dodaje se stav (4) koji glasi: "(4) Odredbe iz st. (1), (2) i (3) ovog člana ne primjenjuju se na počinioce krivičnih djela iz GLAVE XVI. (Krivična djela protiv integriteta Bosne i Hercego-vine), člana 201. (Terorizam), člana 202. (Finansi-ranje terorističkih aktivnosti), člana 202a. (Javno podsticanje na terorističke aktivnosti), člana 202b. (Vrbovanje radi terorističkih aktivnosti), člana 202c. (Obuka za izvođenje terorističkih aktivnosti) i člana 202d. (Organiziranje terorističke grupe) ovog zakona." Član 2. U članu 44. (Uslovni otpust) iza stava (4) dodaje se stav (5) koji glasi: "(5) Osuđeni na kaznu zatvora zbog izvršenja krivičnog djela iz GLAVE XVI. (Krivična djela protiv integri-teta Bosne i Hercegovine), člana 201. (Terorizam), člana 202. (Finansiranje terorističkih aktivnosti), člana 202a. (Javno podsticanje na terorističke aktivnosti), člana 202b. (Vrbovanje radi terorističkih aktivnosti), člana 202c. (Obuka za izvođenje terorističkih aktivnosti) i člana 202d. (Organiziranje terorističke grupe) ovog zakona ne može biti uslovno otpušten." Član 3. U članu 162b. u stavu (1) riječ: "pet", zamjenjuje se rječju: "osam"." | |
Zakon o izmjenama Zakona o osnovama sigurnosti saobraćaja na putevima u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 09/18 | 06.02.2018 | SG BiH 89/17, SG BiH 08/17, SG BiH 18/13, SG BiH 48/10, SG BiH 84/09, SG BiH 44/07, SG BiH 75/06, SG BiH 06/06 | saobraćaj,putevi,sigurnost | Број 9 - Страна 2 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, 6. 2. 2018. Na temelju članka IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine na 5. hitnoj sjednici Doma naroda, održanoj 22. prosinca 2017. godine, i na 56. sjednici Zastupničkog doma, održanoj 31. siječnja 2018. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENI I DOPUNI ZAKONA O ZAŠTITI I DOBROBITI ŽIVOTINJA Članak 1. U članku 9. Zakona o zaštiti i dobrobiti životinja ("Službeni glasnik BiH", broj 25/09) dodaje se novi stavak (6), koji glasi: "(6) Zabranjeno je stavljanje na tržište, uvoz ili izvoz krzna pasa i mačaka ili proizvoda koji sadrže ovakvo krzno". Dosadašnji stavak (6) postaje stavak (7). Članak 2. U članku 43. u stavku (5) broj "2018" zamjenjuje se brojem "2028". Članak 3. Ovaj Zakon stupa na snagu osmoga dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH". Broj 01,02-02-1-814/17 31. siječnja 2018. godine Sarajevo Predsjedateljica Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Borjana Krišto, v. r. Predsjedatelj Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Mr. Ognjen Tadić, v. r. 132 На основу члана IV 4а) Устава Босне и Херцеговине, Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, на 5. хитној сједници Дома народа, одржаној 22. децембра 2017. године, и на 56. сједници Представничког дома, одржаној 31. јануара 2018. године, усвојила је ЗАКОН О ИЗМЈЕНАМА ЗАКОНА О ОСНОВАМА БЕЗБЈЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА НА ПУТЕВИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ Члан 1. У Закону о основама безбједности саобраћаја на путевима у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 6/06, 75/06, 44/07, 84/09, 48/10, 18/13 и 8/17), у члану 1296. став (1) брише се. Досадашњи ст. (2) и (3) постају ст. (1) и (2). Члан 2. У члану 184. став (2) тач. 3, 4. и 5. мијењају се и гласе: "3. 21 годину за категорије Ц и ЦЕ; 4. 21 годину за поткатегорије Д1 и Д1Е; 5. 24 године за категорије Д и ДЕ." У члану 184. у ставу (3) ријечи: "изузев возача којима је то основно занимање за вријеме обављања дјелатности" бришу се. Члан 3. У члану 184а. став (7) мијења се и гласи: "(7) Возачку дозволу за категорију Д могу добити само они возачи који већ имају возачку дозволу за категорије Б или Ц или Д1 најмање двије године." Члан 4. У члану 238. став (1) тачка 24) брише се. Члан 5. У члану 239. став (1) тачка 21а) брише се. Члан 6. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ". Број 01,02-02-1-1374/17 31. јануара 2018. године Сарајево Предсједавајућа Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Борјана Кришто, с. р. Предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Мр Огњен Тадић, с. р. Na osnovu člana IV. 4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 5. hitnoj sjednici Doma naroda, održanoj 22. decembra 2017. godine, i na 56. sjednici Predstavničkog doma, održanoj 31. januara 2018. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENAMA ZAKONA O OSNOVAMA SIGURNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA U BOSNI I HERCEGOVINI Član 1. U Zakonu o osnovama sigurnosti saobraćaja na putevima u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 6/06, 75/06, 44/07, 84/09, 48/10, 18/13 i 8/17), u članu 129b. stav (1) briše se. Dosadašnji st. (2) i (3) postaju st. (1) i (2). Član 2. U članu 184. stav (2) tač. 3., 4. i 5. mijenjaju se i glase: "3. 21 godinu za kategorije C i CE; 4. 21 godinu za potkategorije D1 i D1E; 5. 24 godine za kategorije D i DE." U članu 184. u stavu (3) riječi: "izuzev vozača kojima je to osnovno zanimanje za vrijeme obavljanja djelatnosti" brišu se. Član 3. U članu 184a. stav (7) mijenja se i glasi: "(7) Vozačku dozvolu za kategoriju D mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategorije B ili C ili D1 najmanje dvije godine." Član 4. U članu 238. stav (1) tačka 24) briše se. Član 5. U članu 239. stav (1) tačka 21a) briše se. Član 6. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". Broj 01,02-02-1-1374/17 31. januara 2018. godine Sarajevo Predsjedavajuća Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Borjana Krišto, s. r. Predsjedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Mr. Ognjen Tadić, s. r. | |
Zakon o izmjeni Zakona o sistemu indirektnog oporezivanja u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 91/17 | 26.12.2017 | SG BiH 32/13, SG BiH 49/09, SG BiH 04/08, SG BiH 34/07, SG BiH 52/04, SG BiH 44/03 | zakon,porez,oporezivanje | ZAKON O IZMJENI ZAKONA O SISTEMU INDIREKTNOG OPOREZIVANJA U BOSNI I HERCEGOVINI Član 1. U Zakonu o sistemu indirektnog oporezivanja u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 44/03, 52/04, 34/07, 4/08, 49/09 i 32/13) u članu 21. stav 3. mijenja se i glasi: "Naplaćeni prihodi od putarine u iznosu 0,25 KM za izgradnju autoputeva i izgradnju i rekonstrukciju drugih puteva koji se vode na posebnom podračunu kod Centralne banke raspodjeljuju se po metodologiji koju propisuje Upravni odbor posebnim aktom." Član 2. Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a primjenjivat će se od prvog radnog dana mjeseca koji slijedi nakon njegovog stupanja na snagu. Broj 01,02-02-1-2810/17 15. decembra 2017. godine Sarajevo Predsjedavajuća Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Borjana Krišto, s. r. Predsjedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Mr. Ognjen Tadić, s. | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o akcizama u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 91/17 | 26.12.2017 | SG BiH 50/22, SG BiH 60/14, SG BiH 49/14 | zakon,akcize | Godina XXI Utorak, 26. decembra/prosinca 2017. godine Broj/Број 91 Година XXI Уторак, 26. децембра 2017. годинe ISSN 1512-7486 - bosanski jezik ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik ISSN 1512-7508 - srpski jezik PARLAMENTARNA SKUPŠTINA BOSNE I HERCEGOVINE 1325 Na osnovu člana IV. 4. a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 34. sjednici Doma naroda, održanoj 7. decembra 2017. godine, i na 54. sjednici Predstavničkog doma, održanoj 14. i 15. decembra 2017. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AKCIZAMA U BOSNI I HERCEGOVINI Član 1. U Zakonu o akcizama u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 49/09, 49/14 i 60/14) u članu 2. stav (2) mijenja se i glasi: "(2) Naplaćeni prihodi od putarine u iznosu 0,25 KM za izgradnju autoputeva i izgradnju i rekonstrukciju drugih puteva vode se na posebnom podračunu otvorenom kod Centralne banke Bosne i Hercegovine, a ti prihodi bit će raspodjeljivani u skladu sa Zakonom o uplatama na Jedinstveni račun i raspodjeli prihoda.". Član 2. U članu 4. u stavu (2) u tački f) interpunkcijski znak tačka zamjenjuje se interpunkcijskim znakom tačka-zarez i dodaje se nova tačka g), koja glasi: "g) biogoriva i biotečnosti.". Član 3. U članu 5. u stavu (1) iza tačke d) interpunkcijski znak tačka zamjenjuje se interpunkcijskim znakom tačka-zarez i dodaje se nova tačka e), koja glasi: "e) tečni naftni plin za pogon motornih vozila.". Član 4. U članu 12. u stavu (1) iza tačke d) veznik "i" zamjenjuje se interpunkcijskim znakom zarez, a iza tačke e) dodaju se riječi: "i g)". Član 5. U članu 17. u stavu (1) u tački e) broj "0,30" zamjenjuje se brojem "0,45", a iza tačke e) interpunkcijski znak tačka zamjenjuje se interpunkcijskim znakom tačka-zarez i dodaju se nove tač. f) i g), koje glase: "f) tečni naftni plin za pogon motornih vozila 0,00 KM; g) biogoriva i biotečnosti 0,30 KM". Član 6. U članu 32. u stavu (2) broj "0,30" zamjenjuje se brojem "0,45". U stavu (4) broj "0,30" zamjenjuje se brojem "0,45". Član 7. Član 35. mijenja se i glasi: "Član 35. (Osnovica i iznos) (1) Putarina kao vrsta indirektnog poreza plaća se na biogoriva i biotečnosti iz člana 4. stav (1) tačka g) ovog zakona i na naftne derivate iz člana 5. stav (1) tač. a), b) i e) ovog zakona. (2) Putarina iz stava (1) ovog člana plaća se u iznosu: a) 0,15 KM po litru proizvoda, odnosno kilogramu tečnog naftnog plina za puteve i b) 0,25 KM po litru proizvoda, odnosno kilogramu tečnog naftnog plina za izgradnju autoputeva i za izgradnju i rekonstrukciju drugih puteva, od čega se 0,20 KM odnosi na izgradnju autoputeva, a 0,05 za izgradnju i rekonstrukciju drugih puteva." Broj 91 - Strana 2 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 26. 12. 2017. Član 8. U članu 41. u stavu (1) tačka j) mijenja se i glasi: j) ne plati u propisanom roku akcizu ili putarinu;" U tački m) iza broja "45." dodaju se riječi: "i 45a." Član 9. Poslije člana 45. dodaje se novi član 45a., koji glasi: "Član 45a. (Popis zaliha i rokovi) (1) Poreski obveznici i druga lica koja se bave prometom biogoriva i biotečnosti i naftnih derivata dužni su popisati zalihe akciznih proizvoda čijim se prometom bave na dan početka primjene ovog zakona i popisne liste dostaviti Upravi u roku sedam dana. (2) Poreski obveznici i druga lica koja se bave prometom biogoriva i biotečnosti i naftnih derivata dužni su da na zatečene zalihe utvrđene popisnim listama iz stava (1) ovog člana izvrše obračun akcize i putarine prema odredbama ovog zakona, te da u roku deset dana od dana izvršenog popisa iz stava (1) ovog člana uplate na propisane račune razliku između obračunate i već uplaćene akcize i/ili razliku između obračunate i već uplaćene putarine." Član 10. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a primjenjivat će se od prvog radnog dana mjeseca koji slijedi nakon njegovog stupanja na snagu. Broj 01,02-02-1-2808/17 15. decembra 2017. godine Sarajevo Predsjedavajuća Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Borjana Krišto, s. r. Predsjedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Mr. Ognjen Tadić, s. r. Na temelju članka IV.4. a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 34. sjednici Doma naroda, održanoj 7. prosinca 2017. godine, i na 54. sjednici Zastupničkog doma, održanoj 14. i 15. prosinca 2017. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O TROŠARINAMA U BOSNI I HERCEGOVINI Članak 1. U Zakonu o trošarinama u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 49/09, 49/14 i 60/14) u članku 2. stavak (2) se mijenja i glasi: "(2) Naplaćeni prihodi od cestarine u iznosu od 0,25 KM za izgradnju autocesta i izgradnju i rekonstrukciju drugih cesta vode se na posebnom podračunu otvorenom kod Centralne banke Bosne i Hercegovine, a ti prihodi bit će raspodjeljivani sukladno Zakonu o uplatama na Jedinstveni račun i raspodjeli prihoda.". Članak 2. U članku 4. u stavku (2) u točki f) interpunkcijski znak točka zamjenjuje se interpunkcijskim znakom točka-zarez i dodaje se nova točka g), koja glasi: "g) biogoriva i biotekućine.". Članak 3. U članku 5. u stavku (1) iza točke d) interpunkcijski znak točka zamjenjuje se interpunkcijskim znakom točka-zarez i dodaje se nova točka e), koja glasi: "e) tekući naftni plin za pogon motornih vozila.". Članak 4. U članku 12. u stavku (1) iza točke d) veznik "i" zamjenjuje se interpunkcijskim znakom zarez, a iza točke e) dodaju se riječi: "i g)". Članak 5. U članku 17. u stavku (1) u točki e) broj: "0,30" zamjenjuje se brojem: "0,45", a iza točke e) interpunkcijski znak točka zamjenjuje se interpunkcijskim znakom točka-zarez i dodaju se nove toč. f) i g) koje glase: "f) tekući naftni plin za pogon motornih vozila 0,00 KM; g) biogoriva i biotekućine 0,30 KM". Članak 6. U članku 32. u stavku (2) broj: "0,30" zamjenjuje se brojem: "0,45". U stavku (4) broj: "0,30" zamjenjuje se brojem: "0,45". Članak 7. Članak 35. mijenja se i glasi: "Članak 35. (Osnovica i iznos) (1) Cestarina kao vrsta neizravnog poreza plaća se na biogoriva i biotekućine iz članka 4. stavka (1) točke g) ovoga Zakona i na naftne derivate iz članka 5. stavka (1) toč. a), b) i e) ovoga Zakona. (2) Cestarina iz stavka (1) ovog članka plaća se u iznosu: a) 0,15 KM po litri proizvoda, odnosno kilogramu tekućeg naftnog plina za ceste i b) 0,25 KM po litri proizvoda, odnosno kilogramu tekućeg naftnog plina za izgradnju autocesta i za izgradnju i rekonstrukciju drugih cesta, od čega se 0,20 KM odnosi na izgradnju autocesta, a 0,05 za izgradnju i rekonstrukciju drugih cesta." Članak 8. U članku 41. u stavku (1) točka j) mijenja se i glasi: j) ne plati u propisanom roku trošarinu ili cestarinu;". U točki m) iza broja: "45." dodaju se riječi: "i 45.a" Članak 9. Iza članka 45. dodaje se novi članak 45.a, koji glasi: "Članak 45.a (Popis zaliha i rokovi) (1) Porezni obveznici i druge osobe koje se bave prometom biogoriva i biotekućina i naftnih derivata dužni su popisati zalihe trošarinskih proizvoda čijim se prometom bave na dan početka primjene ovoga Zakona i popisne liste dostaviti Upravi u roku od sedam dana. (2) Porezni obveznici i druge osobe koje se bave prometom biogoriva i biotekućina i naftnih derivata dužni su na zatečene zalihe utvrđene popisnim listama iz stavka (1) ovoga članka obračunati trošarine i cestarine prema odredbama ovoga Zakona te, u roku od deset dana od dana obavljanja popisa iz stavka (1) ovoga članka, uplatiti na propisane račune razliku između obračunate i već uplaćene trošarine i/ili razliku između obračunate i već uplaćene cestarine." | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o osnovama sigurnosti saobraćaja na putevima u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 89/17 | 15.12.2017 | SG BiH 09/18, SG BiH 08/17, SG BiH 18/13, SG BiH 48/10, SG BiH 84/09, SG BiH 44/07, SG BiH 75/06, SG BiH 06/06 | sigurnost saobraćaja,putevi | Broj 89 - Stranica 2 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Petak, 15. 12. 2017. Članak 6. Ovaj Zakon stupa na snagu osmoga dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH". Broj 01,02-02-1-687/17 7. prosinca 2017. godine Sarajevo Predsjedatelj Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Šefik Džaferović, v. r. Predsjedatelj Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Mr. Ognjen Tadić, v. r. На основу члана IV4 а) Устава Босне и Херцеговине, Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, на 50. сједници Представничког дома, одржаној 26. јула 2017. године, и на 34. сједници Дома народа, одржаној 7. де- цембра 2017. године, усвојила је ЗАКОН О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ОСНОВАМА БЕЗБЈЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА НА ПУТЕВИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ Члан 1. У Закону о основама безбједности саобраћаја на путевима у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 6/06, 75/06, 44/07, 84/09, 48/10, 18/13 и 8/17) у члану 125. став (3) иза ријечи: "осим у односу на" додају се ријечи: "возила службе хитне помоћи и ватрогасна возила, када посебним уређајима дају свјетлосне и звучне знакове и". Члан 2. У члану 126. став (1) мијења се и гласи: "(1) Возила службе хитне помоћи и ватрогасна возила, када посебним уређајима дају свјетлосне и звучне знакове, имају право првенства пролаза у односу на сва друга возила (члан 49), осим у односу на возила која се крећу раскрсницом на којој је саобраћај регулисан свјетлосним саобраћајним знаковима или знаковима овлашћеног лица, и на њих се не примјењују одредбе о ограничењу брзине (чл. 44. и 46), забрани претицања и обилажења колоне возила (члан 61. став (1) тачка 1)) и забрани пресијецања колоне пјешака (члан 80), под условом да не угрожавају безбједност других учесника у саобраћају." У истом члану додаје се нови став (2) који гласи: "(2) Возила полиције и судске полиције, затворске полиције - страже, војна возила и возила Граничне полиције Босне и Херцеговине, када посебним уређајима дају свјетлосне и звучне знакове, имају право првенства пролаза у односу на сва друга возила (члан 49), осим у односу на возила из става (1) овог члана, возила под пратњом (члан 125) и возила која се крећу раскрсницом на којој је саобраћај регулисан свјетлосним саобраћајним знаковима или знаковима овлашћеног лица, и на њих се не примјењују одредбе о ограничењу брзине (чл. 44. и 46), забрани претицања и обилажења колоне возила (члан 61. став (1) тачка 1)) и забрани пресијецања колоне пјешака (члан 80), под условом да не угрожавају безбједност других учесника у саобраћају." Досадашњи ст. (2), (3), (4) и (5) постају ст. (3), (4), (5) и (6). У ставу (2), који постаје став (3), иза броја "(1)" додају се ријечи: "и (2)". У ставу (4), који постаје став (5), иза броја "(1)" додају се ријечи: "и (2)". У ставу (5), који постаје став (6), иза броја "(1)" додају се ријечи: "и (2)". Члан 3. У члану 233. став (1), у тачки 4) број "(5)" замјењује се бројем "(6)". Члан 4. У члану 235. став (1), у тачки 21) број "(5)" замјењује се бројем "(6)". Члан 5. У члану 236. став (1), у тачки 19) број "(4)" замјенује се бројем "(5)". Члан 6. Овај Закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ". Број 01,02-02-1-687/17 7. децембра 2017. године Сарајево Предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Шефик Џаферовић, с. р. Предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Мр Огњен Тадић, с. р. Na osnovu člana IV. 4. a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 50. sjednici Predstavničkog doma, održanoj 26. jula 2017. godine, i na 34. sjednici Doma naroda, održanoj 7. decembra 2017. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSNOVAMA SIGURNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA U BOSNI I HERCEGOVINI Član 1. U Zakonu o osnovama sigurnosti saobraćaja na putevima u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 6/06, 75/06, 44/07, 84/09, 48/10, 18/13 i 8/17) u članu 125. stav (3) iza riječi: "osim u odnosu na" dodaju se riječi: "vozila službe hitne pomoći i vatrogasna vozila kada posebnim uređajima daju svjetlosne i zvučne znakove i". Član 2. U članu 126. stav (1) mijenja se i glasi: "(1) Vozila službe hitne pomoći i vatrogasna vozila, kada posebnim uređajima daju svjetlosne i zvučne znakove, imaju pravo prvenstva prolaza u odnosu na sva druga vozila (član 49.), osim u odnosu na vozila koja se kreću raskrsnicom na kojoj je saobraćaj reguliran svjetlosnim saobraćajnim znakovima ili znakovima ovlaštenog lica, i na njih se ne primjenjuju odredbe o ograničenju brzine (čl. 44. i 46.), zabrani preticanja i obilaženja kolone vozila (član 61. stav (1) tačka 1)) i zabrani presijecanja kolone pješaka (član 80.), pod uslovom da ne ugrožavaju sigurnost drugih učesnika u saobraćaju." U istom članu dodaje se novi stav (2) koji glasi: "(2) Vozila policije i sudske policije, zatvorske policije - straže, vojna vozila i vozila Granične policije Bosne i Hercegovine, kada posebnim uređajima daju svjetlosne i zvučne znakove, imaju pravo prvenstva prolaza u odnosu na sva druga vozila (član 49.), osim u odnosu na vozila iz stava (1) ovog člana, vozila pod pratnjom (član 125.) i vozila koja se kreću raskrsnicom na kojoj je saobraćaj Petak, 15. 12. 2017. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 89 - Stranica 3 reguliran svjetlosnim saobraćajnim znakovima ili znakovima ovlaštenog lica, i na njih se ne primjenjuju odredbe o ograničenju brzine (čl. 44. i 46.), zabrani preticanja i obilaženja kolone vozila (član 61. stav (1) tačka 1)) i zabrani presijecanja kolone pješaka (član 80.), pod uslovom da ne ugrožavaju sigurnost drugih učesnika u saobraćaju." Dosadašnji st. (2), (3), (4) i (5) postaju st. (3), (4), (5) i (6). U stavu (2), koji postaje stav (3), iza broja "(1)" dodaju se riječi: "i (2)". U stavu (4), koji postaje stav (5), iza broja "(1)" dodaju se riječi: "i (2)". U stavu (5), koji postaje stav (6), iza broja "(1)" dodaju se riječi: "i (2)". Član 3. U članu 233. stav (1) u tački 4) broj "(5)" zamjenjuje se brojem "(6)". Član 4. U članu 235. stav (1) u tački 21) broj "(5)" zamjenjuje se brojem "(6)". Član 5. U članu 236. stav (1) u tački 19) broj "(4)" zamjenjuje se brojem "(5)". Član 6. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". Broj 01,02-02-1-687/17 7. decembra 2017. godine Sarajevo Predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Šefik Džaferović, s. r. Predsjedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Mr. Ognjen Tadić, s. r. K A Z A L O PARLAMENTARNA SKUPŠTINA BOSNE I HERCEGOVINE 1309 Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o osnovama sigurnosti prometa na cestama u Bosni i Hercegovini (hrvatski jezik) 1 Закон о измјенама и допунама Закона о основама безбједности саобраћаја на путевима у Босни и Херцеговини (српски језик) 2 Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o osnovama sigurnosti saobraćaja na putevima u Bosni i Hercegovini (bosanski jezik) 2 | |
Zakon o izmjeni Zakona o porezu na dodatu vrijednost BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 33/17 | 05.09.2017 | SG BiH 80/23, SG BiH 46/23, SG BiH 100/08, SG BiH 35/05, SG BiH 09/05 | PDV,zakon | Službeni glasnik BiH, broj 33/17 Na osnovu člana IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 44. sjednici Predstavničkog doma, održanoj 20. aprila 2017. godine, i na 28. sjednici Doma naroda, održanoj 4. maja 2017. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENI ZAKONA O POREZU NA DODATU VRIJEDNOST Član 1. U Zakonu o porezu na dodatu vrijednost ("Službeni glasnik BiH", br. 9/05, 35/05 i 100/08), u članu 26. tačka 2. mijenja se i glasi: "2. konačni uvoz dobara koja su oslobođena plaćanja carine, osim ako nije drugačije propisano Zakonom o carinskoj politici u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 58/15). Oslobađanje se ne primjenjuje na dobra oslobođena plaćanja carine prema članu 207. tačka a) alineje od 1) do 6) Zakona o carinskoj politici u Bosni i Hercegovini". Član 2. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a primjenjuje se danom početka primjene propisa iz člana 208. Zakona o carinskoj politici u Bosni i Hercegovini. | |
Zakon o izmjenenama i dopununama Zakona o osnovama sigurnosti saobraćaja na putevima u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 08/17 | 07.02.2017 | SG BiH 09/18, SG BiH 89/17, SG BiH 18/13, SG BiH 48/10, SG BiH 84/09, SG BiH 44/07, SG BiH 75/06, SG BiH 06/06 | putevi,saobraćaj | O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSNOVAMA SIGURNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA U BOSNI I HERCEGOVINI Član 1. U Zakonu o osnovama sigurnosti saobraćaja na putevima u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 6/06, 75/06, 44/07, 84/09, 48/10 i 18/13) u članu 9. tačka 3) mijenja se i glasi: "3) bicikl je vozilo opremljeno pedalama, koje ima najmanje dva točka i koje se pokreće snagom vozača, a može biti dodatno opremljeno pomoćnim elektromotorom čija najveća trajna nominalna snaga nije veća od 0,25 kW i maksimalne brzine kretanja do 25 km/h; Iza tačke 22) dodaje se nova tačka 22a) koja glasi: "22a) put s makadamskim zastorom je put koji je izgrađen od dva sloja tucanika u uvaljanom stanju." Tačka 32) mijenja se i glasi: "32) naselje je izgrađen, nastanjen, prostorno i funkcionalno objedinjen dio naseljenog mjesta u kom su javni putevi izgrađeni s uređenim trotoarom i ivičnjakom pored kojeg je najmanje s jedne strane red kuća ili grupa zgrada i čije su granice obilježene saobraćajnim znakom za obilježavanje naselja;". Iza tačke 32) dodaje se nova tačka 32a) koja glasi: "32a) naseljeno mjesto je prostorna jedinica u Bosni i Hercegovini koja obuhvata jedno ili više naselja s područjem koje pripada tom naseljenom mjestu, čiji se naziv i teritorija uređuju posebnim zakonima i čija je teritorija označena saobraćajnim znakom za obilježavanje naseljenih mjesta;". Iza tačke 39) dodaje se nova tačka 39a) koja glasi: "39a) pčelarsko vozilo je motorno ili priključno vozilo namijenjeno ili konstrukcijski prilagođeno isključivo za prijevoz pčelinjih zajednica (košnica), te se na njemu ne smije prevoziti nikakav drugi teret;". Iza tačke 57) dodaju se nove tač. 57a) i 57b) koje glase: "57a) saobraćajna signalizacija je sistem sredstava, uređaja i oznaka za reguliranje i vođenje saobraćaja; 57b) saobraćajni znak je znak kojim se upotrebom grafičkih ili svjetlosnih ili brojčanih ili slovnih oznaka ili drugih simbola učesnici u saobraćaju upozoravaju na opasnosti na putu, stavljaju im se do znanja ograničenja, zabrane i obaveze, odnosno daju obavještenja potrebna za sigurnost kretanje po putu;". Tačka 78. mijenja se i glasi: "78) ulica je javni put u naselju koji saobraćajno povezuje dijelove naselja;". Član 2. Član 20. mijenja se i glasi: "Član 20. (1) Preduzeća i drugi subjekti koji izvode radove na javnom putu dužni su prije početka izvođenja radova postaviti privremenu saobraćajnu signalizaciju i osigurati mjesto na kojem se radovi izvode, održavati saobraćajnu signalizaciju tokom izvođenja radova, za vrijeme trajanja radova organizirati siguran saobraćaj na mjestu izvođenja radova, te poslije završetka radova ukloniti s javnog puta ostatke materijala, sredstva za rad, privremenu saobraćajnu signalizaciju i druge predmete koje su postavili za vrijeme izvođenja radova. (2) Saobraćajna signalizacija i oprema puta postavlja se na osnovu Elaborata saobraćajne signalizacije i opreme puta, ako je riječ o saobraćajnoj signalizaciji i opremi puta namijenjenoj označavanju radova na putu." Član 3. Član 21. mijenja se i glasi: "Član 21. (1) Nadležni organi koji upravljaju putevima dužni su, u skladu s važećim propisima, analizirati i preduzimati mjere radi otklanjanja određenih nedostataka na putu na lokacijama na kojima se učestalo događaju saobraćajne nesreće. (2) Organi nadležni za unutrašnje poslove dužni su omogućiti pristup informacijama o saobraćajnim nesrećama institucijama iz stava (1) ovog člana, za potrebe analize uzroka događanja saobraćajnih nesreća." Član 4. Član 22. mijenja se i glasi: "Član 22. (1) U slučaju prekida ili ugrožavanja saobraćaja na javnom putu zbog nanosa, odrona ili klizanja terena ili drugih uzroka, kao i u slučaju oštećenja kolovoza koja u većoj mjeri ugrožavaju sigurnost saobraćaja, nadležna institucija koja upravlja putevima odmah po saznanju na uočenoj lokaciji organizira postavljanje privremene saobraćajne signalizacije, te preduzima mjere za otklanjanje smetnji i uspostavljanje sigurnog saobraćaja. (2) U slučaju događaja iz stava (1) ovog člana, saobraćajna signalizacija postavlja se u skladu s Pravilnikom o saobraćajnim znakovima i signalizaciji na putevima, načinu obilježavanja radova i prepreka na putu i znakovima koje učesnicima u saobraćaju daje ovlašteno lice, ako ne postoje uslovi u pogledu vremena izrade Elaborata saobraćajne signalizacije i opreme puta." Član 5. Član 25. mijenja se i glasi: "Član 25. (1) Učesnici u saobraćaju dužni su postupati u skladu s propisima o pravilima saobraćaja, saobraćajnoj signalizaciji i naredbama koje daje ovlašteno lice. (2) Učesnici u saobraćaju dužni su postupati u skladu sa saobraćajnom signalizacijom i kada se time odstupa od pravila saobraćaja. (3) Učesnici u saobraćaju dužni su postupati u skladu sa svjetlosnim saobraćajnim znakom i kada se značenje tog znaka razlikuje od značenja ostalih saobraćajnih znakova ili pravila saobraćaja. (4) Međusobno prvenstvo prolaza učesnika u saobraćaju, koji na raskrsnici svjetlosnim saobraćajnim znakovima istovremeno dobivaju pravo prolaza, regulira se pravilima saobraćaja. (5) Učesnici u saobraćaju dužni su postupati prema znacima ili naredbama koje daju ovlaštena lica i kad se time odstupa od svjetlosnog saobraćajnog znaka ili drugog saobraćajnog znaka ili pravila saobraćaja." Član 6. U članu 33. stav (1) mijenja se i glasi: "(1) Za vrijeme kretanja vozila u saobraćaju na javnom putu vozač ne smije koristiti mobilni telefon odnosno druge uređaje za komuniciranje ako nema odnosno ne koristi opremu koja omogućava komuniciranje bez angažiranja ruku za vrijeme vožnje. Vozač ne smije koristiti audio odnosno videouređaje tako da ne čuje zvučne signale drugih učesnika u saobraćaju niti preduzimati druge radnje koje ometaju njegovu pažnju prilikom upravljanja vozilom." Iza stava (2) dodaje se stav (3) koji glasi: "(3) Odredbe stava (1) ovog člana koje se odnose na druge uređaje za komuniciranje ne primjenjuju se na vozače vozila policije, sudske policije, vojnih vozila i vozila Granične policije Bosne i Hercegovine, hitne pomoći i vatrogasne službe, dok upravljaju vozilom prilikom izvršavanja poslova u vezi sa službenom dužnošću, odnosno djelatnošću, kao i vozače taksi prijevoza u obavljanju službene dužnosti.". Član 7. Iza člana 33. dodaje se novi član 33a. koji glasi: "Član 33a. (1) U vozilu u sabraćaju na putu ne smije se koristiti niti nalaziti uređaj odnosno sredstvo kojim se može ometati rad uređaja za mjerenje brzine kretanja vozila, odnosno drugih uređaja namijenjenih za dokumentiranje prekršaja. (2) Zabranjeno je stavljati na tržište i reklamirati uređaje i sredstva iz stava (1) ovog člana." Član 8. U članu 36. stav (1) iza riječi: "radnju vozilom na putu" dodaju se riječi: "ili vozilo uključiti u saobraćaj". Član 9. U članu 45. st. (1), (2) i (3) mijenjaju se i glase: "(1) Brzina kretanja motornih vozila na putu pod normalnim uslovima saobraćaja ne smije se ograničiti saobraćajnim znakom ispod 40 km/h. (2) Brzina kretanja vozila utvrđuje se na jedan od sljedećih načina: 1) pomoću uređaja za mjerenje brzine kretanja vozila, 2) tahografskim zapisom, 3) neposrednim praćenjem vozilom uz videonadzor. (3) Fotografija i videozapis s podacima o utvrđenoj brzini kretanja vozila, tahografski zapis i zapisnik o očitanju na radaru služe kao dokaz o utvrđenoj brzini kretanja vozila." Član 10. U članu 49. stav (5) iza riječi: "zemljani putevi" dodaju se riječi: "ili putevi s makadamskim zastorom". Član 11. U članu 50. iza stava (3) dodaje se stav (4) koji glasi: "(4) Prilikom reguliranja saobraćaja u raskrsnici s kružnim tokom, potrebno je saobraćaj regulirati tako da vozila u kružnom toku imaju prvenstvo prolaza." Član 12. U članu 73. iza tačke 12) dodaje se tačka 13) koja glasi: "13) na trotoaru odnosno na pješačkoj stazi, ako to nije izričito regulirano saobraćajnim znakom, a ako je parkiranje dozvoljeno, mora se ostaviti najmanje 1,6 m širine na površini za kretanje pješaka, s tim da ta površina ne može biti uz ivicu kolovoza." Član 13. U članu 74. tačka 5) briše se. Dosadašnja tačka 6) postaje tačka 5). Član 14. U članu 76. stav (5) mijenja se i glasi: "(5) Premještanje vozila na drugo mjesto i nadoknadu troškova za premještanje i čuvanje vozila uređuje organ nadležan za unutrašnje poslove entiteta, kantona i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine posebnim propisom." Član 15. U članu 90. stav (1) iza riječi "kratka" dodaju se riječi: "ili dnevna". Član 16. U članu 95. stav (2) briše se. Dosadašnji stav (3) postaje stav (2). Član 17. Član 100. mijenja se i glasi: "Član 100. Vozač bicikla, mopeda, lakog motocikla i motocikla mora upravljati vozilom na način kojim se ne umanjuje stabilnost vozila i ne ometaju drugi učesnici u saobraćaju, a naročito ne smije: 1) ispuštati upravljač iz ruku, osim kad najavljuje promjenu smjera kretanja, 2) sklanjati noge s pedala, 3) pridržavati se za drugo vozilo, 4) voditi, vući ili potiskivati druga vozila, odnosno životinje, osim vući priključno vozilo za bicikl, 5) dopustiti da vozilo kojim upravlja bude vučeno ili potiskivano, 6) prevoziti predmete koji ga mogu ometati tokom upravljanja, 7) upotrebljavati na oba uha slušalice za audiouređaje, 8) upotrebljavati mobilni telefon." Član 18. Član 102. mijenja se i glasi: "Član 102. (1) Vozač mopeda, lakog motocikla, motocikla, tricikla, lakog četvorocikla ili četverocikla, kao i lica koja se prevoze tim vozilima moraju za vrijeme vožnje nositi na glavi zakopčanu zaštitnu kacigu. (2) Vozač bicikla u periodu od prvog sumraka do potpunog svanuća, kao i danju u slučaju smanjene vidljivosti, mora koristiti svjetloodbojni prsluk ili odgovarajuću retroreflektirajuću opremu koja osigurava adekvatnu uočljivost vozača bicikla ili bicikla. (3) Vozač bicikla, mopeda, lakog motocikla, motocikla, tricikla, lakog četverocikla ili četverocikla ne smije prevoziti lice koje je pod uticajem alkohola, odnosno psihoaktivnih supstanci ili iz drugih razloga nije sposobno da upravlja svojim postupcima. (4) Vozač bicikla stariji od 18 godina može na javnom putu biciklom prevoziti dijete do osam godina starosti, ako je na biciklu ugrađeno posebno sjedalo, prilagođeno uzrastu djeteta i čvrsto spojeno s biciklom, te ako dijete na glavi nosi zakopčanu zaštitnu kacigu." Član 19. U članu 108. iza stava (1) dodaje se novi stav (2) koji glasi: "(2) Za vrijeme kretanja kolovozom pješak ne smije koristiti mobilni telefon niti imati slušalice u oba uha." Dosadašnji stav (2) postaje stav (3). Član 20. U članu 112. stav (2) riječi: "naseljenom mjestu" zamjenjuju se riječju "naselju". Član 21. U članu 128. stav (6) mijenja se i glasi: "(6) Teret u rasutom stanju koji po svojim karakteristikama i granulaciji nije na odgovarajući način zaštićen od rasipanja, kada se prevozi u otvorenom tovarnom prostoru na javnom putu, mora biti prekriven na odgovarajući način, tako da se spriječi rasipanje tereta." Član 22. U članu 129a. stav (1) iza riječi "prevoziti" dodaje se riječ "najviše". Član 23. Naziv Poglavlja IV: "Saobraćajni znakovi" mijenja se i glasi: "Saobraćajna i turistička signalizacija, oprema puta i znakovi ovlaštenih lica". Član 24. U članu 130. stav (1) riječi: "propisanim saobraćajnim znakovima" zamjenjuju se riječima: "propisanom saobraćajnom signalizacijom". U stavu (2) riječi: "Saobraćajnim znakovima" zamjenjuju se riječima: "Saobraćajnom signalizacijom". Stavovi (3) i (4) mijenjaju se i glase: "(3) Saobraćajnu signalizaciju čine saobraćajni znakovi (znakovi opasnosti, znakovi izričitih naredbi, znakovi obavještenja i dopunske table koje su sastavni dio saobraćajnog znaka i koje bliže određuju značenje saobraćajnog znaka ako su postavljene), svjetlosni saobraćajni znakovi, oznake na kolovozu i trotoaru, te svjetlosne i druge oznake na putu. (4) Učesnici u saobraćaju dužni su pridržavati se ograničenja, zabrana i obaveza izraženih saobraćajnom signalizacijom i postupiti u skladu s njihovim značenjem." Član 25. Član 131. mijenja se i glasi: "Član 131. (1) Saobraćajnu signalizaciju i opremu puta postavljaju i održavaju institucije koje upravljaju putevima u skladu s važećim propisima. (2) Saobraćajna signalizacija postavlja se i održava tako da je učesnici u saobraćaju mogu na vrijeme i lako uočiti danju i noću i blagovremeno postupiti u skladu s njenim značenjem. (3) Saobraćajna signalizacija mora se ukloniti, dopuniti ili zamijeniti ako njeno značenje ne odgovara izmijenjenim uslovima saobraćaja na putu ili zahtjevima sigurnosti saobraćaja. (4) Sadržaj, oblik, boja i veličina saobraćajne signalizacije mora biti ista u svim vremenskim uslovima, pri dnevnom svijetlu i pri osvjetljavanju farovima. (5) Saobraćajna signalizacija mora biti osvijetljena ili izrađena od svjetloodbojnih materijala." Član 26. Član 132. mijenja se i glasi: "Član 132. (1) Na saobraćajnu signalizaciju i na njenom nosaču zabranjeno je postavljanje bilo čega što nije u vezi sa značenjem same signalizacije. (2) Zabranjeno je neovlašteno postavljanje, uklanjanje, oštećivanje i izmjena značenja saobraćajne signalizacije kao i opreme puta." Član 27. Član 133. mijenja se i glasi: "Član 133. Na putu i njegovom zaštitnom pojasu ne smiju se postavljati table, znakovi, svjetla, stubovi ili drugi slični predmeti kojima se zaklanja ili umanjuje uočljivost postavljene saobraćajne signalizacije ili koji svojim oblikom, bojom, izgledom ili mjestom postavljanja podražavaju ili liče na saobraćajnu signalizaciju ili zasljepljuju učesnike u saobraćaju ili odvraćaju njihovu pažnju u mjeri koja može biti opasna za sigurnost saobraćaja." Član 28. U Poglavlju IV. tačka 2. naziv: "Znakovi opasnosti, znakovi izričitih naredbi i znakovi obavještenja" mijenja se i glasi: "Saobraćajni znakovi". Član 29. U članu 134. dodaje se novi stav (1) koji glasi: "(1) Saobraćajni znakovi su znakovi opasnosti, znakovi izričitih naredbi, znakovi obavještenja. Uz saobraćajni znak može biti postavljena dopunska tabla koja je sastavni dio saobraćajnog znaka i koja bliže određuje njegovo značenje." Dosadašnji st. (1), (2) i (3) postaju st. (2), (3) i (4). Član 30. U članu 135. riječi: "naseljenim mjestima" zamjenjuju se riječju "naselju". Član 31. U članu 137. stav (2) mijenja se i glasi: "(2) Prilikom projektiranja nove ili reprogramiranja postojeće svjetlosne saobraćajne signalizacije, obavezno treba ugraditi zeleno trepćuće svjetlo, kao najavu prestanka slobodnog prolaza." Iza stava (2) dodaje se novi stav (3) koji glasi: "(3) Prilikom projektiranja nove ili reprogramiranja postojeće svjetlosne saobraćajne signalizacije, obavezno treba ugraditi dodatni signal u vidu strelice, u slučaju zaštićene zelene faze, za vozila koja skreću. Član 32. U članu 139. stav (1) iza riječi: "za davanje" dodaje se riječ "svjetlosnih". Član 33. Član 145. mijenja se i glasi: "Član 145. Na dijelu puta ispred prijelaza puta preko željezničke pruge u istom nivou mora biti postavljena odgovarajuća saobraćajna signalizacija." Član 34. U članu 151. iza stava (3) dodaju se st. (4) i (5) koji glase: "(4) Prilikom izvođenja radova na putu ili obavljanja drugih poslova na putu, na dijelu koji nije zatvoren za saobraćaj, lica koja izvode radove i koja su na putu moraju na sebi imati svjetloodbojni prsluk. (5) Učesnik u saobraćaju ne smije ometati radnika koji obavlja radove na putu ili pored puta i dužan je ukloniti svoje vozilo na zahtjev izvođača radova. Zahtjev izvođača radova može biti dat i kao javni poziv." Član 35. U članu 157. stav (2) riječi: "mjesni nadležni organ za izdavanje vozačke dozvole" zamjenjuju se riječima: "nadležni organ koji vozača vodi u evidenciji". Član 36. Iza člana 157. dodaje se novi član 157a. koji glasi: "Član 157a. (1) Ako je zdravstvena ustanova primila lice na liječenje koje zbog svog zdravstvenog stanja nije sposobno za samostalno upravljanje motornim vozilom, a otpušta se iz zdravstvene ustanove na kućno liječenje, dužna je o tome odmah obavijestiti organ nadležan za unutrašnje poslove radi provjere važenja vozačke dozvole. (2) Nadležni organ koji vozača vodi u evidenciji dužan je da u roku od tri dana, vozača koji prema informaciji zdravstvene ustanove nije sposoban da zbog svog stanja sigurno upravlja vozilom, pozove i privremeno oduzme vozačku dozvolu, te da ga uputi na vanredni ljekarski pregled ako on nije saglasan s privremenim oduzimanjem vozačke dozvole. (3) U slučaju vanrednog ljekarskog pregleda iz stava (2) ovog člana, pregled se obavlja na trošak lica upućenog na vanredni ljekarski pregled." Član 37. U članu 174. iza stava (3) dodaje se stav (4) koji glasi: "(4) Smatrat će se da je vozač počeo upravljati vozilom ako je pokrenuo vozilo s mjesta." Član 38. U članu 175. stav (3) riječi: "saobraćajna pravila" zamjenjuju se riječima: "pravila saobraćaja". Iza stava (4) dodaje se novi stav (5) koji glasi: "(5) Osposobljavanje za vozača tramvaja pravilnikom propisuje nadležno ministarstvo unutrašnjih poslova, u saradnji s organom nadležnim za obrazovanje ako je, u sklopu javnog prijevoza, organiziran saobraćaj tramvaja." Član 39. U članu 177. stav (11) iza riječi "zdravstvo" dodaju se riječi: "i organom nadležnim za obrazovanje." Iza stava (11) dodaju se st. (12) i (13) koji glase: "(12) Odluku o jedinstvenim minimalnim budžetskim elementima vrijednosti nastavnog časa iz pružanja prve pomoći donosi Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na prijedlog Ministarstva komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine, usaglašen s Crvenim križom u Bosni i Hercegovini. (13) Odluku o jedinstvenim minimalnim budžetskim elementima vrijednosti nastavnog časa iz teoretskog i praktičnog dijela osposobljavanja kandidata za vozače donosi Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na prijedlog Ministarstva komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine, usaglašen s organom nadležnim za obrazovanje." Član 40. U članu 183. stav (2) mijenja se i glasi: "(2) Organi iz stava (1) ovog člana mogu poslove iz stava (1) ovog člana povjeriti i drugim organima entiteta, kantona i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine ili odgovarajućoj strukovnoj ili stručnoj organizaciji u skladu s važećim zakonodavstvom." Iza stava (2) dodaje se novi stav (3) koji glasi: "(3) Bliže odredbe s programom usavršavanja za lica iz stava (1) ovog člana donosi ministar u saradnji s organima nadležnim za obrazovanje." Član 41. U članu 184. stav (2) mijenja se i glasi: "(2) Osim uslova iz stava (1) ovog člana, pravo da upravlja motornim vozilom za pojedine kategorije, odnosno potkategorije stiče lice koje navrši: 1. 16 godina za potkategorije A1 i B1, traktor i radnu mašinu; 2. 18 godina za kategorije A, B, BE i potkategorije C1 i C1E; 3. 21 godinu za kategorije C i CE pod uslovom da ima vozačku dozvolu za potkategorije C1 ili C1E najmanje jednu godinu; 4. 21 godinu za potkategorije D1 i D1E pod uslovom da ima vozačku dozvolu za B kategoriju najmanje dvije godine; 5. 24 godine za kategorije D i DE pod uslovom da ima vozačku dozvolu za potkategorije D1 ili D1E najmanje dvije godine." Iza stava (2) dodaju se novi st. (3), (4) i (5) i koji glase: (3) Licu koje prvi put stekne pravo upravljanja motornim vozilom kategorije B, izuzev vozača kojima je to osnovno zanimanje za vrijeme obavljanja djelatnosti, koje u toku dvije godine od dana sticanja prava upravljanja motornim vozilom kategorije B sakupi četiri kaznena boda, nadležni organ za izdavanje vozačke dozvole oduzet će dozvolu i poništiti je, čime on gubi pravo upravljanja motornim vozilom. (4) Rješenje o oduzimanju i poništavanju vozačke dozvole donosi organ kod kojeg se vozač vodi u evidenciji. (5) Lice kojem je vozačka dozvola oduzeta i poništena u skladu s odredbama ovog člana, smatrat će se da nema položen vozački ispit za upravljanje motornim vozilom kategorije B." Član 42. Iza člana 184. dodaje se novi član 184a. koji glasi: "Član 184a. (1) Vozačku dozvolu za kategoriju BE mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategoriju B. (2) Vozačku dozvolu za kategoriju C1E mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategoriju C1. (3) Vozačku dozvolu za kategoriju CE mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategoriju C. (4) Vozačku dozvolu za kategoriju D1E mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategoriju D1. (5) Vozačku dozvolu za kategoriju DE mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategoriju D. (6) Vozačku dozvolu za kategorije C i C1 mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategoriju B. (7) Vozačku dozvolu za kategoriju D mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategoriju D1 najmanje dvije godine. (8) Vozačku dozvolu za kategoriju D1 mogu dobiti samo oni vozači koji već imaju vozačku dozvolu za kategoriju B najmanje dvije godine." Član 43. U članu 185. stav (18) mijenja se i glasi: "(18) Vozač kojem je izdata vozačka dozvola za upravljanje motornim vozilom kategorije D ima pravo da upravlja motornim vozilom kategorije B i potkategorija B1 i D1, a vozač kojem je izdata vozačka dozvola za upravljanje motornim vozilom kategorije C ima pravo da upravlja i motornim vozilom kategorije B i potkategorija B1 i C1." U stavu (20) iza riječi: "upravljanja vozilima" dodaje se riječ "odgovarajućih". Član 44. Član 188. mijenja se i glasi: "Član 188. Stranac koji privremeno boravi u Bosni i Hercegovini ili državljanin Bosne i Hercegovine koji prebiva u inozemstvu za vrijeme privremenog boravka u Bosni i Hercegovini može upravljati vozilom na teritoriji Bosne i Hercegovine, na osnovu važeće strane vozačke dozvole ili međunarodne vozačke dozvole, izdate u skladu s odredbama Bečke konvencije o drumskom saobraćaju, koju je izdao nadležni organ strane države." Član 45. U članu 190. stav (2) riječi: "člana 188." zamjenjuje se riječima: "člana 186." U stavu (4) riječi: "člana 189." zamjenjuje se riječima: "člana 186". Iza stava (5) dodaje se stav (6) koji glasi: "(6) Učestvovanje vozača međunarodnih oružanih snaga stacioniranih u Bosni i Hercegovini u saobraćaju na putevima u Bosni i Hercegovini može se regulirati posebnim međunarodnim ugovorom." Član 46. Nаziv оdјеlјkа 6. "Тrајаnjе uprаvlјаnjа mоtоrnim vоzilоm" brišе sе. Članovi 199., 200. i 202. brišu se. Član 47. U članu 208. stav (5) tačka 1) alineja 2. iza riječi "traktor," dodaju se riječi: "priključno vozilo za traktor". Član 48. U članu 209. stav (1) iza tačke 6) briše se riječ "i" i dodaje intepunkcijski znak tačka-zarez. Iza tačke 7) interpunkcijski znak tačka zamjenjuje se riječju "i" i dodaje se nova tačka 8) koja glasi: "8) prenosive tablice." Član 49. U članu 213. iza stava (1) dodaje se novi stav (2) koji glasi: "(2) Izuzetno od stava (1) ovog člana ova vozila mogu učestvovati u saobraćaju iako su registrirana u inozemstvu, a najduže tri mjeseca od dana ulaska na teritoriju Bosne i Hercegovine. Rok za vozila koja su vlasništvo stranaca kojima je izdato odobrenje za privremeni boravak duži od šest mjeseci ili za stalni boravak počinje teći nakon dobivanja ovog statusa." Dosadašnji stav (2) postaje stav (3). Član 50. U članu 215. iza stava (3) dodaje se stav (4) koji glasi: "(4) Bliže odredbe o postupku i načinu registracije oldtajmera pravilnikom propisuje ministar, u saradnji s organom nadležnim za unutrašnje poslove." Član 51. Iza člana 215. dodaje se novi član 215a. koji glasi: "Član 215a. (1) Prenosive tablice koriste se isključivo na teritoriji Bosne i Hercegovine za vozila koja se kreću do mjesta carinjenja, homologacije, servisiranja, prodajnog i izložbenog mjesta, mjesta atestiranja, mjesta skladištenja/čuvanja, mjesta nadogradnje i za vozila kojima se obavlja eksperimentalna vožnja. (2) Prenosive tablice izdaju se najduže na rok od jedne godine. (3) Za prenosive tablice izdaje se potvrda o registraciji vozila. Potvrda o registraciji vozila izdaje se na rok od jedne godine, uz uslov da su plaćene propisane obaveze. (4) Kad upravlja vozilom koje je označeno prenosivim tablicama vozač mora kod sebe imati važeću potvrdu o registraciji vozila. (5) O izdatim prenosivim tablicama vodi se evidencija. (6) Prenosive tablice izdaju se na ime pravnog ili fizičkog lica preduzetnika koji se bavi proizvodnjom, nadogradnjom, servisiranjem, prijevozom ili prodajom vozila na malo. Izdavanje prenosivih tablica odobrava ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, a izdaje ih policijska stanica prema sjedištu pravnog ili fizičkog lica preduzetnika. (7) Ako policijska stanica utvrdi da se prenosive tablice koriste protivno propisima i rješenju kojim je odobreno izdavanje prenosivih tablica, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove rješenjem će pravnom ili fizičkom licu iz stava (6) ovog člana oduzeti prenosive tablice, odnosno odbiti zahtjev za odobrenje prenosivih tablica. Ponovni zahtjev za odobrenje iz stava (6) ovog člana može se podnijeti nakon isteka dvije godine od dana izvršnosti rješenja." Član 52. U članu 217. stav (2) mijenja se i glasi: "(2) Tehnički pregled vozila može biti redovni, preventivni i vanredni." Član 53. Član 218. mijenja se i glasi: "Član 218. (1) Novoproizvedena motorna i priključna vozila, nakon obaveznog identificiranja vozila prije prve registracije, vlasnici su dužni podvrgnuti redovnom tehničkom pregledu u toku mjeseca u kojem ističe rok od 24 mjeseca od dana prve registracije vozila, te u toku mjeseca u kojem ističe rok od 48 mjeseci od dana prve registracije vozila. (2) Vozila stara četiri i više godina vlasnici su dužni podvrgnuti redovnom tehničkom pregledu tokom svakog 12. mjeseca, od posljednjeg redovnog tehničkog pregleda. (3) Vozila koja se uvoze u Bosnu i Hercegovinu, a nisu novoproizvedena, prije prve registracije vlasnici su dužni podvrgnuti redovnom tehničkom pregledu." Član 54. U članu 219. stav (1) iza riječi "godišnje" interpunkcijski znak zarez zamjenjuje se interpunkcijskim znakom tačka, a ostatak teksta se briše. Iza stava (1) dodaju se novi st. (2), (3) i (4) koji glase: "(2) Preventivni tehnički pregled vozila obavlja se nakon proteka šest mjeseci od redovnog tehničkog pregleda vozila. (3) Preventivnom tehničkom pregledu vozila iz stava (2) ovog člana dužna su se podvrgnuti vozila koja se daju u najam (rent a car vozila), vozila kojima se obavlja osposobljavanje kandidata za vozače, vozila kojima se obavlja taksi prijevoz, autobusi, teretna i priključna vozila za prijevoz opasnih materija, teretna i priključna vozila čija najveća dopuštena masa prelazi 7.500 kg. (4) Izuzetno od odredbe stava (3) ovog člana, preventivnim tehničkim pregledima ne podliježu vozila za stanovanje ili kampiranje, pčelarska vozila, teretna i priključna vatrogasna vozila, teretna i priključna vozila za zabavne radnje i priključna vozila za traktore." Dosadašnji st. (2), (3), (4), (5) i (6) postaju st. (5), (6), (7), (8) i (9). U dosadašnjem stavu (4), koji postaje stav (7), riječi: "Organi iz stava (2)" zamjenjuju se riječima: "Organi iz stava (5)". U dosadašnjem stavu (5), koji postaje stav (8), riječi: "Organi iz stava (2)" zamjenjuju se riječima: "Organi iz stava (5)". U dosadašnjem stavu (6), koji postaje stav (9), iza riječi "poslove" dodaju se riječi: "i organima iz stava (5) ovog člana." Član 55. Član 221. briše se. Član 56. U članu 224. stav (2) na kraju teksta interpunkcijski znak tačka zamjenjuje se interpunkcijskim znakom zarez i dodaju se riječi: "a vozača kod kojeg se utvrdi količina alkohola u krvi preko 1.5 g/kg ili koji odbije testiranje, a pokazuje znakove poremećenosti izazvane dejstvom alkohola, zadržati do otrežnjenja, a najduže 12 sati." Stav (5) briše se. Dosadašnji st. (6), (7), (8) i (9) postaju st. (5), (6), (7) i (8). U dosadašnjem stavu (7), koji postaje stav (6), iza riječi "(4)" interpunkcijski znak zarez zamjenjuje se riječju "i", a riječi: "i (6)" briše se. U dosadašnjem stavu (9), koji postaje stav (8), iza riječi "(4)" interpunkcijski znak zarez zamjenjuje se riječju "i", a riječi "i (6)" brišu se. Član 57. U članu 227. riječi: "člana 221." zamjenjuju se riječima: "člana 45.". Član 58. U članu 230. stav (1) iza riječi "tablice" stavlja se interpunkcijski znak zarez i briše se riječ "ili", a iza riječi "naljepnicu" dodaju se riječi: "ili koje nije podvrgnuto vanrednom tehničkom pregledu na koji ga je uputilo ovlašteno lice nadležnog organa." Član 59. U članu 231. st. (1) i (2) mijenjaju se i glase: "(1) Ovlašteno lice nadležnog organa pismenim će nalogom, na vanredni tehnički pregled uputiti motorno i priključno vozilo za koje postoje osnovi sumnje u tehničku neispravnost uređaja za upravljanje ili uređaja za zaustavljanje, vozilo koje je u saobraćajnoj nesreći toliko oštećeno da se opravdano može zaključiti da su na njemu oštećeni sklopovi i uređaji koji su bitni za sigurnost saobraćaja, vozilo za koje se opravdano posumnja da ima neispravan uređaj za pogon na tečni plin, vozilo za koje se opravdano posumnja da ima neispravan uređaj za spajanje vučnog i priključnog vozila, vozilo koje ispušnim plinovima ili na drugi način prekomjerno zagađuje okoliš, kao i vozilo koje proizvodi prekomjernu buku. (2) Ako vozač iz stava (1) ovog člana odbije da vozilo podvrgne vanrednom tehničkom pregledu ili se na vanrednom tehničkom pregledu potvrdi neispravnost zbog koje je vozilo upućeno na vanredni tehnički pregled ili se ustanovi druga neispravnost za koju je propisano isključivanje iz saobraćaja, nadležni organ koji je uputio vozilo na vanredni tehnički pregled isključit će vozilo iz saobraćaja, privremeno oduzeti i zadržati potvrdu o registraciji vozila dok se navedene neispravnosti ne otklone i ispravnost vozila potvrdi na novom tehničkom pregledu, o čemu izdaje potvrdu u skladu s članom 230. stav (4) ovog zakona." Član 60. U članu 232. stav (1) tačka 5) briše se. Član 61. U članu 233. stav (1) tačka 18) briše se. U tački 19) iza riječi: "priključnog vozila" brišu se interpunkcijski znak zarez i riječ "tahograf". Član 62. U članu 234. stav (1) tačka 3) mijenja se i glasi: "3) ne preduzima praktične mjere radi otklanjanja određenih nedostataka na putu na lokacijama na kojima se učestalo događaju saobraćajne nesreće (član 21. stav (1));". Iza tačke 7) dodaje se tačka 7a) koja glasi: "7a) postupi suprotno odredbama člana 33a. stav (2);". Tačka 12) mijenja se i glasi: "12) ako ukloni ili ošteti saobraćajnu signalizaciju ili opremu puta ili izmijeni značenje saobraćajnog znaka ili opreme puta (član 132. stav (2));". Tačka 21) briše se. U tаčki 22) izа riјеči: "priklјučnоg vоzilа" brišu sе zаrеz i riјеč "tаhоgrаf". Član 63. U članu 234a. stav (1) iza tačke 3) dodaje se tačka 3a) koja glasi: "3a) vozač koji na sjedištu suvozača prevozi dijete mlađe od 12 godina (član 34. stav (3));". U tački 4) riječi: "preko 2 g/kg" zamjenjuju se riječima: "preko 1.5 g/kg". U tački 5) riječi: "u naselju" brišu se, a riječi: "50 km" zamjenjuju se riječima: "30 km". Iza tačke 5) dodaju se tač. 6), 7), 8), 9) 10) i 11) koje glase: "6) lice koje je učestvovalo u saobraćajnoj nesreći ako postupi protivno odredbama člana 154. stav (1); 7) vozač koji u saobraćaju na putu upravlja motornim vozilom prije sticanja prava na upravljanje motornim vozilom (član 184.); 8) vozač koji učestvuje u saobraćaju vozilom koje je neregistrirano ili čija je potvrda o registraciji vozila istekla za duže od 30 dana (član 207., član 211. stav (1)); 9) vozač koji na vozilu koristi registarske tablice koje nisu izdate za to vozilo (član 209. stav (1)); 10) vozač ili instruktor vožnje koji odbija da se obavi ispitivanje pomoću odgovarajućih sredstava i aparata ili stručni pregled radi provjeravanja da li ima alkohola u organizmu ili da li pokazuje znake poremećenosti izazvane dejstvom alkohola, odnosno da li je pod dejstvom opojnih droga ili lijekova na kojima je označeno da se ne smiju upotrebljavati prije i za vrijeme vožnje (član 220. st. (1) i (2)); 11) vozač koji u saobraćaju na putu upravlja motornim vozilom protivno odredbi člana 227.". U stavu (2) riječi: "tač. 4) i 5)" zamjenjuju se riječima: "tač. 4), 5), 8), 9), 10) i 11)". Član 64. U članu 235. stav (1) iza tačke 1) dodaju se tač. 1a), 1b) i 1c) koje glase: "1a) vozač koji prilikom upravljanja vozilom koristi mobilni telefon ili drugi uređaj protivno odredbama člana 33.; 1b) vozač koji u sabraćaju na putu koristi uređaj odnosno sredstvo, kojim se može ometati rad uređaja za mjerenje brzine kretanja vozila, odnosno drugih uređaja namijenjenih za dokumentiranje prekršaja (član 33a. stav (1)); 1c) vozač ili drugo lice koje se za vrijeme vožnje u motornom vozilu ne veže sigurnosnim pojasom (član 34. stav (1))". Tačka 3) mijenja se i glasi: "3) vozač koji se vozilom na putu kreće brzinom koja je za više od 20 km do 30 km na sat veća od dozvoljene brzine (član 44. i član 46. st. (1) i (2));". Tačka 22) mijenja se i glasi: "22) lice koje ukloni ili ošteti saobraćajnu signalizaciju ili opremu puta, ili izmijeni značenje saobraćajne signalizacije (član 132. stav (2));". U tački 24a) riječi: "stav (4)" zamjenjuju se riječima: "stav (6)". Iza tačke 24a) dodaje se tačka 24b) koja glasi: "24b) vlasnik, odnosno nosilac prava raspolaganja vozilom koji postupi u suprotnosti s članom 172. stav (5);". U tački 26) riječi: "od 1 g/kg do 2 g/kg" zamjenjuju se riječima: "preko 0.8 g/kg do 1.5 g/kg". Tačka 27) briše se. Tačke 29), 30), 31) i 32) mijenjaju se i glase: "29) vozač koji u saobraćaju na putu upravlja vozilom koje ne ispunjava propisane uslove u pogledu dimenzija, ukupne mase ili osovinskog opterećenja, ili nema ispravne propisane uređaje za upravljanje, uređaje za zaustavljanje, uređaje za spajanje vučnog i priključnog vozila i pneumatike (član 203. stav (1)); 30) vozač koji kod sebe nema važeću potvrdu o registraciji za vozilo kojim upravlja ili je ne pokaže na zahtjev ovlaštenog lica (član 211. stav (1)), a pri tome stiker naljepnica ne dokazuje da je vozilo registrirano (član 208. stav (3) i član 215. stav (1); 31) vozač koji upravlja motornim i priključnim vozilom ako stiker naljepnica nije postavljena na propisan način ili nije čitljiva (član 208. stav (3) i član 215. stav (1)); 32) vozač koji u saobraćaju na putu upravlja motornim ili priključnim vozilom poslije isteka važenja potvrde o korištenju probnih ili prenosivih tablica (član 211. stav (2) i član 215a. stav (4));". Iza tačke 32) dodaju se tač. 32a) i 32b) koje glase: "32a) vozač motornog i priključnog vozila registriranog u stranoj zemlji ako nema međunarodnu ispravu o osiguranju od automobilske odgovornosti koja važi na području Bosne i Hercegovine i ne pokaže je na zahtjev policijskog službenika ili drugog ovlaštenog lica (član 211. stav (1); 32b) vozač motornog i priključnog vozila ako nema važeću potvrdu o registraciji vozila i registarske oznake koje je izdao nadležni organ zemlje u kojoj je vozilo registrirano (član 212.); Tačka 33) briše se. Iza tačke 34) dodaje se nova tačka 34a) koja glasi: "34a) vozač koji u saobraćaju na putu učestvuje motornim ili priključnim vozilom koje je upućeno na tehnički pregled, a nije podvrgnuto tom pregledu (član 231.)." U stavu (2) riječi: "i 33)" brišu se. U stavu (4) riječi: "izuzev vozača iz stava (1) tačke 27) ovog člana" brišu se. Član 65. U članu 236. stav (1) iza tačke 3) dodaje se tačka 3a) koja glasi: "3a) vozač kod koga se u vozilu u sabraćaju na putu nađe uređaj odnosno sredstvo kojim se može otkrivati ili ometati rad uređaja za mjerenje brzine kretanja vozila, odnosno drugih uređaja namijenjenih za otkrivanje i dokumentiranje prekršaja (član 33a. stav (1))". Iza tačke 7) dodaje se tačka 7a) koja glasi: "7a) vozač koji prilikom pokretanja vozila iz mjesta naglo poveća brzinu kretanja na način da dolazi do stvaranja prekomjerne buke i škripe (član 43. stav (3));". U tački 8) riječi: "(član 50. stav (2))" zamjenjuju se riječima: "član 50. st. (2) i (4)". Tačka 22) briše se. U tački 27) riječi: "od 0,3 g/kg do 1 g/kg" zamjenjuju se riječima: "preko 0,3 g/kg do 0.8 g/kg". U tački 29) riječi: "član 208. stav (5)" zamjenjuju se riječima: "član 208. stav (6));", U tački 30) riječi: "član 208. stav (6)" zamjenjuju se riječima: "član 208. stav (7));", Tačka 31) briše se. Član 66. U članu 237. stav (1) tačka 3) mijenja se i glasi: "3) vozač koji se vozilom na putu kreće brzinom koja je za više od 10 km do 20 km na sat veća od dozvoljene brzine (čl. 44. i 46. st. (1) i (2));". U tački 13) riječ "rastojanje" zamjenjuje se riječju "odstojanje". Tačka 15) mijenja se i glasi: "15) vozač mopeda, lakog motocikla, motocikla, tricikla, lakog četverocikla ili četverocikla, kao i lica koja se prevoze tim vozilima, koji za vrijeme vožnje ne nosi na glavi zakopčanu zaštitnu kacigu (član 102. stav (1));" Iza tačke 15. dodaju se tač. 15a), 15b) i 15c) koje glase: "15a) vozač bicikla koji u periodu od prvog sumraka do potpunog svanuća, kao i danju u slučaju smanjene vidljivosti ne koristi svjetloodbojni prsluk ili odgovarajuću retroreflektirajuću opremu koja osigurava adekvatnu uočljivost vozača bicikla ili bicikla (član 102. stav (2)); 15b) vozač bicikla, mopeda, lakog motocikla, motocikla, tricikla, lakog četverocikla ili četverocikla koji prevozi lice koje je pod uticajem alkohola, odnosno psihoaktivnih supstanci ili iz drugih razloga nije sposobno da upravlja svojim postupcima (član 102. stav (3)); 15c) vozač bicikla stariji od 18 godina koji na javnom putu biciklom prevozi dijete do osam godina starosti, ako na biciklu nije ugrađeno posebno sjedalo, prilagođeno uzrastu djeteta i čvrsto spojeno s biciklom, te ako dijete na glavi ne nosi zakopčanu zaštitnu kacigu (član 102. stav (4)); Tačke 28) i 29) brišu se. Član 67. U članu 238. stav (1) iza tačke 1) dodaje se nova tačka 1a) koja glasi: "1a) vozač koji u putničkom automobilu na prednjem sjedištu prevozi lice koje je očigledno pod uticajem alkohola ili opojnih sredstava (član 34. stav (2));". Dosadašnja tačka 1a) postaje tačka 1b). Tačke 4), 7), 7a) i 10a) brišu se. Tačka 24) mijenja se i glasi: "24) vozač lakog motocikla, motocikla, tricikla, lakog četverocikla, četverocikla i mopeda i lica koja se prevoze tim vozilom ako u saobraćaju na putu ne nose zakopčanu zaštitnu kacigu za vrijeme vožnje, a u periodu od prvog sumraka do potpunog svanuća, kao i danju u slučaju smanjene vidljivosti, vozač bicikla ne nosi i svjetloodbojni prsluk ili odgovarajuću opremu koja osigurava adekvatnu uočljivost vozača bicikla ili bicikla (član 102.);". Iza tačke 28) dodaje se nova tačka 28a) koja glasi: "28a) pješak koji za vrijeme kretanja kolovozom koristi mobilni telefon ili ima slušalice u ušima (član 108. stav (2));". U tački 39) riječi: "važeću saobraćajnu dozvolu, registarske tablice i" brišu se. Član 68. U članu 239. stav (1) tač. 2) i 7) brišu se. U tački 21) iza riječi "kratkog" dodaju se riječi: "ili dnevnog". Iza tačke 21) dodaje se tačka 21a) koja glasi: "21a) vozač bicikla, mopeda, lakog motocikla, motocikla, tricikla, lakog četverocikla ili četverocikla, koji prevozi lice koje je pod uticajem alkohola, odnosno psihoaktivnih supstanci, ili iz drugih razloga nije sposobno da upravlja svojim postupcima;". Tačka 33) mijenja se i glasi: "33) vozač koji kod sebe nema polisu obaveznog osiguranja ili je ne pokaže na zahtjev ovlaštenog lica (član 211. stav (1))." Član 69. U članu 239a. st. (1), (2) i (3) mijenjaju se i glase: "(1) Kada nadležni organ iz člana 177. stav (7) ovog zakona u obavljanju nadzora nad radom autoškola i Crvenog križa utvrdi da se autoškola ili organizaciona jedinica Crvenog križa u obavljanju svoje djelatnosti ne pridržava Zakona ili da ne ispunjava propisane uslove, organ nadležan za obrazovanje rješenjem će odrediti da se utvrđeni nedostaci otklone, a ako je to potrebno u pogledu prirode nedostataka zabranit će obavljanje jednog dijela osposobljavanja ili cjelokupnog osposobljavanja u periodu do dva mjeseca ili dok se utvrđeni nedostaci ne otklone. (2) Organ nadležan za obrazovanje može rješenjem zabraniti osposobljavanje kandidata za vozača motornih vozila autoškoli ili odjeljenju autoškole ili organizacionoj jedinici Crvenog križa u trajanju do dva mjeseca ako se nadležnom organu iz stava (1) ovog člana onemogući ili se ometa vršenje kontrole. (3) Organ nadležan za obrazovanje može predavaču teoretske nastave koji obavlja osposobljavanje kandidata iz poznavanja propisa o sigurnosti saobraćaja ili instruktoru vožnje koji obavlja osposobljavanje kandidata za vozača motornih vozila u praktičnom upravljanju vozilom, ako osposobljavanje ne obavlja u skladu s važećim propisima, privremeno zabraniti osposobljavanje kandidata na period do šest mjeseci." U stavu (5) riječi: "stav (2)" zamjenjuje se riječima: "stav (5)". U stavu (6) riječi: "stav (2)" zamjenjuju se riječima: "stav (5)". Član 70. U članu 252. tačka 4) mijenja se i glasi: "4) obilježavanju vozila kojim upravlja lice sa oštećenim ekstremitetima i vozila u kojima su u vrijeme prevoženja lica sa stepenom invaliditeta 100% (član 29.);" Iza tačke 21) dodaje se nova tačka 21a) koja glasi: "21a) postupku i načinu registracije oldtajmera (član 215. stav (4));". Član 71. U članu 254. stav (1) tačka 4) mijenja se i glasi: "4) vozačima koji imaju pravo da upravljaju vozilom kategorije D bit će izdata vozačka dozvola za upravljanje vozilima kategorija B i D i potkategorija B1 i D1". Član 72. Prečišćeni tekst ovog zakona priprema Ustavnopravna komisija Predstavničkog doma i Ustavnopravna komisija Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine. Član 73. (1) Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". (2) Ovaj zakon objavljuje se i u službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine. | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o udruženjima i fondacijama BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 94/16 | 23.12.2016 | SG BiH 76/11, SG BiH 63/08, SG BiH 42/03, SG BiH 32/01 | zakon,udruženja,fondacije,bih,izmjene i dopune | Petak, 23. 12. 2016. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 94 - Strana 317 подношења захтјева за мирно рјешење спора неком другом органу." Члан 2. У члану 34. став (1) иза тачке 8) додаје се тачка 9), која гласи: "9) да је тужба поднесена против Босне и Херцего- вине прије доношења одлуке Правобранилаштва по поднесеном захтјеву за мирно рјешавање спора или је поднесена прије истека рока од три мјесеца од његовог подношења." Члан 3. Изa члaнa 369. дoдaje сe нoви члaн 369a, кojи глaси: "Члaн 369a. Прeлaзнe oдрeдбe Примjeнa чл. 20a, 20б, 20ц. и 34. стaв (1) тaчкa 9) овог закона ће почети ступањем на снагу Правилника о критеријумима и поступку, којим ће се уредити правила за мирно рјешавање спорова и закључивање нагодбе прије подношење тужбе Суду." Члан 4. Ступање на снагу Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ". Број 01,02-02-1-609/16 15. децембра 2016. године Сарајево Предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Младен Босић, с. р. Предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Сафет Софтић, с. р. 1348 Na osnovu člana IV. 4. a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 39. sjednici Predstavničkog doma, održanoj 14. decembra 2016. godine, i na 25. sjednici Doma naroda, održanoj 15. decembra 2016. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UDRUŽENJIMA I FONDACIJAMA BOSNE I HERCEGOVINE Član 1. U Zakonu o udruženjima i fondacijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 32/01, 42/03, 63/08 i 76/11), član 1. mijenja se i glasi: "Član 1. (1) Ovim zakonom uređuju se: osnivanje, organi i pravni položaj udruženja i fondacija, registracija, imovina, prestanak rada i brisanje iz Registra, statusne promjene i druga pitanja značajna za rad udruženja i fondacija koji izaberu da se registriraju u skladu s ovim zakonom na nivou Bosne i Hercegovine. (2) Ovim zakonom uređuje se i registracija ureda, predstavništava ili drugih organizacionih oblika stranih ili međunarodnih udruženja ili fondacija koje izaberu da se registriraju u skladu s ovim zakonom na nivou Bosne i Hercegovine. (3) Odredbe ovog zakona primjenjuju se i na registraciju sportskih saveza Bosne i Hercegovine, ako drugim zakonom nije drugačije propisano." Član 2. U članu 5. stav (2) mijenja se i glasi: "(2) Ciljevi i djelatnosti udruženja i fondacija ne mogu biti usmjereni na rušenje ustavnog poretka Bosne i Hercegovine, kršenje zagarantiranih ljudskih prava ili izazivanje i poticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, vjerskoj ili drugoj pripadnosti ili opredjeljenju. Iza stava (4) dodaje se novi stav (5) koji glasi: "(5) Udruženje i fondacija dužni su dostaviti finansijski izvještaj iz stava (4) ovog člana nadležnom organu prema sjedištu udruženja ili fondacije i Ministarstvu pravde Bosne i Hercegovine radi objave na internetskoj stranici Ministarstva, a najkasnije do 30. aprila tekuće godine za prethodnu poslovnu godinu." Član 3. Član 6. mijenja se i glasi: "Član 6. Rad registriranog udruženja ili fondacije je javan i transparentan." Član 4. U članu 7. stav (5) mijenja se i glasi: "(5) Naziv udruženja ili fondacije može biti na stranom jeziku, koji u tom slučaju mora biti pisan latiničnim ili ćiriličnim pismom." Iza stava (5) dodaju se novi st. (6) i (7) koji glase: "(6) U naziv udruženja ili fondacije može se unijeti ime ili dio imena nekog fizičkog lica, uz njegovu saglasnost, a ako je to lice umrlo, uz saglasnost nasljednika. U naziv udruženja ili fondacije može se unijeti ime ili dio imena neke historijske ili značajne ličnosti, uz njenu saglasnost, a ako je ta osoba umrla, samo ako se ime koristi na prikladan način i uz saglasnost nasljednika, ako ih ima. (7) U slučaju da je naziv udruženja ili fondacije na stranom jeziku, u skladu sa stavom (5) ovog člana, u Registar se upisuje službeni prijevod naziva na jezicima u službenoj upotrebi u Bosni i Hercegovini." Dosadašnji st. (6) i (7) postaju st. (8) i (9). Član 5. Iza člana 7. dodaje se novi član 7a. koji glasi: "Član 7a. Izrazi napisani samo u jednom rodu odnose se podjednako na muški i ženski rod." Član 6. U članu 9. stav (1) mijenja se i glasi: "(1) Udruženje mogu osnovati najmanje tri osnivača. Osnivači udruženja mogu biti fizička lica koja su državljani Bosne i Hercegovine i stranci koji u Bosni i Hercegovini imaju boravište ili pravna lica koja su u Bosni i Hercegovini registrirana. Udruženje mogu osnovati međusobno fizička i pravna lica, ali broj osnivača ne može biti manji od tri." Član 7. Član 11. mijenja se i glasi: "Član 11. (1) Osnivački akt udruženja sadrži: a) imena i prezimena, odnosno nazive osnivača i njihova prebivališta, odnosno sjedišta; b) naziv udruženja; c) sjedište i adresu udruženja; Broj 94 - Strana 318 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Petak, 23. 12. 2016. d) ciljeve i djelatnosti udruženja; e) ime i prezime i adresu lica ovlaštenog za obavljanje poslova upisa u Registar; f) ime, prezime i potpise osnivača; g) broj i datum osnivačkog akta. (2) Kada je osnivač udruženja pravno lice, osnivački akt udruženja potpisuje njegov zastupnik tako što uz puni naziv pravnog lica dodaje svoj potpis i pečat pravnog lica." Član 8. U članu 12. stav (1) tačka h) iza riječi "pečata" dodaju se riječi: "i znaka udruženja;". Član 9. Član 13. mijenja se i glasi: "Član 13. (1) Udruženje koje je upisano u Registar može provoditi programe i projekte od javnog interesa. (2) Programima ili projektima od javnog interesa koje donose institucije Bosne i Hercegovine smatraju se zaokružene i tematski jasno određene aktivnosti čije provođenje dugoročno ili u ograničenom roku djelovanja daje prepoznatljivu dodatnu društvenu vrijednost kojom se podiže kvalitet života pojedinaca, odnosno unapređuje razvoj društvene zajednice. (3) Institucije Bosne i Hercegovine na osnovu provedenog javnog poziva, odnosno konkursa, zaključuju ugovore s udruženjima o provođenju programa ili projekata od javnog interesa. (4) Aktivnostima od javnog interesa udruženja smatraju se posebno aktivnosti udruženja koje doprinose promociji: ljudskih prava, prava lica s invaliditetom, zaštite djece s teškoćama u razvoju, prava nacionalnih manjina, jednakosti i ravnopravnosti u borbi protiv diskriminacije, zaštite od nasilja, aktivnosti djece i mladih, borbe protiv različitih oblika ovisnosti, razvijanje volonterizma, humanitarnih aktivnosti, socijalne zaštite, zaštite okoliša, zaštite prirode, zaštite zdravlja ljudi, umjetnosti, obrazovanja, kulture i svih drugih aktivnosti koje se po svojoj prirodi mogu smatrati djelovanjem od javnog interesa. (5) Udruženje koje je dobilo sredstva za provođenje programa ili projekata od javnog interesa podnosi izvještaj davaocu tih sredstava i informira javnost putem svoje internetske stranice. (6) Udruženje koje je dobilo sredstva za provođenje programa ili projekata od javnog interesa u provođenju programa ili projekta može ostvariti poreske, carinske i druge olakšice, u skladu s posebnim propisima. (7) Vijeće ministara Bosne i Hercegovine će, na prijedlog Ministarstva, donijeti podzakonski akt kojim će se urediti kriteriji za izradu i provođenje programa i projekata od javnog interesa koje mogu provoditi udruženja." Član 10. U članu 15. stav (2) na kraju teksta dodaju se nove riječi: "Popis članova udruženјa vodi se elektronski ili na drugi odgovarajući način i sadrži: a) ime, prezime, odnosno naziv člana, s adresom prebivališta, odnosno sjedišta; b) datum pristupanja i broj pristupnice udruženja; c) vrstu članstva udruženja, u skladu sa statutom; d) datum prestanka članstva u udruženju." Iza stava (2) dodaje se stav (3) koji glasi: "(3) Popis članova udruženja mora biti dostupan na uvid nadležnim organima na njihov zahtjev." Dosadašnji stav (3) postaje stav (4). Član 11. U članu 18. tačka b) mijenja se i glasi: "b) odlučivanje o spajanju, podjeli i prestanku rada, osnivanju drugih pravnih lica, kao i drugim statusnim promjenama udruženja;" Član 12. Član 21. mijenja se i glasi: "Član 21. (1) Fondacija koja je upisana u Registar može provoditi programe i projekte od javnog interesa. (2) Programima ili projektima od javnog interesa smatraju se zaokružene i tematski jasno određene aktivnosti čije provođenje dugoročno ili u ograničenom roku djelovanja daje prepoznatljivu dodatnu društvenu vrijednost kojom se podiže kvalitet života pojedinaca, odnosno unapređuje razvoj društvene zajednice. Aktivnostima od javnog interesa fondacija smatraju se posebno aktivnosti fondacije koje doprinose promociji: ljudskih prava, prava lica s invaliditetom, zaštite djece s teškoćama u razvoju, prava nacionalnih manjina, jednakosti i ravnopravnosti u borbi protiv diskriminacije, zaštite od nasilja, aktivnosti djece i mladih, borbe protiv različitih oblika ovisnosti, razvoja volonterizma, humanitarnih aktivnosti, socijalne zaštite, zaštite okoliša, zaštite prirode, zaštite zdravlja ljudi, umjetnosti, obrazovanja, kulture i svih drugih aktivnosti koje se po svojoj prirodi mogu smatrati djelovanjem od javnog interesa. (3) Institucije Bosne i Hercegovine na osnovu provedenog javnog poziva, odnosno konkursa, zaključuju ugovore s fondacijama o provođenju programa ili projekata od javnog interesa. (4) Fondacija koja je dobila sredstva za provođenje programa ili projekata iz stava (2) ovog člana podnosi izvještaj davaocu sredstava i informira javnost putem svoje internetske stranice. Fondacija koja je dobila sredstva za provođenje programa ili projekata iz stava (2) ovog člana u provođenju programa ili projekta može ostvariti poreske, carinske i druge olakšice u skladu s posebnim propisima. (5) Vijeće ministara Bosne i Hercegovine će, na prijedlog Ministarstva, donijeti podzakonski akt kojim će urediti kriterije za izradu i provođenje programa i projekata od javnog interesa koje mogu provoditi fondacije. (6) Registrirana fondacija može se spojiti ili podijeliti u drugu fondaciju. Spajanje je osnivanje nove fondacije na koju prelazi cjelokupna imovina fondacija koje se spajaju. Spajanjem, fondacija prestaje postojati, a na postupak spajanja fondacija primjenjuju se odredbe ovog zakona o osnivanju fondacija. Fondacija se može podijeliti na dvije ili više fondacija. Podijeljena fondacija prestaje postojati, a na postupak upisa novonastalih fondacija primjenjuju se odredbe ovog zakona o osnivanju fondacija. (7) Fondacija može osnovati svoje urede, predstavništva i filijale u skladu s odredbama statuta." Član 13. U članu 22. stav (1) mijenja se i glasi: "(1) Fondaciju može osnovati jedno ili više fizičkih ili pravnih lica (u daljnjem tekstu: osnivači), s tim da udruženje mogu osnovati međusobno fizička i pravna lica. Osnivači ne moraju biti državljani ili pravna lica iz Bosne i Hercegovine." Petak, 23. 12. 2016. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 94 - Strana 319 Član 14. Član 23. mijenja se i glasi: "Član 23. (1) Osnivački akt fondacije sadrži: a) ime i prezime, odnosno naziv osnivača i njegovo prebivalište, odnosno sjedište; b) naziv fondacije; c) sjedište i adresu fondacije; d) ciljeve i djelatnosti fondacije; e) iznos novčanih sredstava ili drugih vidova imovine koju osnivač ulaže, a koji ne može biti manji od dvije hiljade konvertibilnih maraka; f) ime i prezime i adresu lica ovlaštenog za obavljanje poslova upisa u Registar; g) ime, prezime i potpis osnivača; h) broj i datum osnivačkog akta. (2) Kada je osnivač fondacije pravno lice, osnivački akt fondacije potpisuje njen zastupnik tako što uz puni naziv pravnog lica dodaje svoj potpis i pečat pravnog lica." Član 15. U članu 24. stav (1) tačka c) mijenja se i glasi: "c) organi fondacije, način na koji se biraju, ovlaštenja koja imaju, kvorum i pravila glasanja, trajanje mandata, lice ovlašteno da sazove upravni odbor, uslovi i način raspuštanja, odnosno prestanak rada." U tački f) riječi: "pripajanje, razdvajanje, transformaciju" zamjenjuju se riječima: "spajanje i podjelu". U tački h) iza riječi "pečata" dodaju se riječi: "i znaka". Član 16. U članu 26. stav (4) iza riječi "biti" riječi: "osnivač fondacije" brišu se. Član 17. U članu 28. stav (5) iza riječi "stava" broj "3" zamjenjuje se brojem "4". Iza stava (5) dodaje se novi stav (6) koji glasi: "(6) Izuzetno od odredbi stava (5) ovog člana, kopije ličnih dokumenata (lična karta, pasoš i sl.) osnivača i članova organa udruženja ili fondacije nisu dostupne javnosti." Član 18. U članu 31. stav (1) mijenja se i glasi: "(1) Zahtjev za upis u Registar udruženja ili fondacija podnosi lice ovlašteno za podnošenje zahtjeva za upis u Registar, imenovano osnivačkim aktom udruženja ili fondacije i sadrži: a) zapisnik sa osnivačke skupštine udruženja; b) osnivački akt; c) spisak osnivača; d) ovjerene kopije ličnih karti ili pasoša osnivača ili izvod iz Registra za osnivače pravna lica; e) statut u dva primjerka; f) izjavu kojom podnosilac zahtjeva pod punom moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću izjavljuje da udruženje ili fondacija nije registrirano pod istim nazivom kod drugog registarskog organa u Bosni i Hercegovini; g) odluku o imenovanju organa udruženja ili fondacije; h) ime i prezime i adresu lica ovlaštenog za zastupanje udruženja ili fondacije; i) primjerak znaka udruženja ili fondacije, ako postoji; j) saglasnost iz člana 7. stav (6) ovog zakona; k) dokaz iz člana 23. stav (1) tačka e), ako je riječ o fondaciji; l) druge dokaze u skladu sa statutom udruženja ili fondacije." Član 19. U članu 33. stav (1) mijenja se i glasi: "(1) Rješenje o upisu udruženja ili fondacije sadrži: a) broj i datum; b) registarski broj; c) naziv i skraćeni naziv, ako postoji; d) adresu sjedišta; e) opis znaka udruženja ili fondacije, ako postoji; f) ciljeve i djelatnosti; g) imena i prezimena lica ovlaštenih za zastupanje udruženja ili fondacije u pravnom prometu; h) sticanje svojstva pravnog lica." Član 20. U članu 44. na kraju teksta umjesto tačke stavlja se zarez i dodaju se riječi: "i na internetskoj stranici Ministarstva". Član 21. U članu 46. iza stava (1) dodaje se novi stav (2) koji glasi: "(2) Ako su osnivači udruženja ili fondacije javno-pravni organi, oni ne mogu učestvovati u javnim konkursima sa svojim programima i projektima za dodjelu javnih sredstava, već se finansiraju iz drugih izvora, u skladu s odredbama ovog zakona." Član 22. Član 47. mijenja se i glasi: "Član 47. (1) Udruženјa i fondacije dužni su voditi poslovne knjige i podnositi finansijske izvještaje u skladu s propisima kojima se uređuje računovodstvo neprofitnih organizacija. Udruženje i fondacija podnose godišnji finansijski izvještaj skupštini, odnosno upravnom odboru, na način utvrđen statutom. (2) Finansijski izvještaj iz stava (1) ovog člana udruženjе ili fondacija dužni su čuvati najmanje pet godina, osim ako posebnim propisom nije utvrđen duži period čuvanja. (3) Udruženje ili fondacija mora učiniti dostupnim javnosti sve informacije koje se tiču rada i djelovanja udruženja ili fondacije, u skladu s pozitivnim zakonodavstvom. (4) Udruženje ili fondacija za svoje obaveze odgovara svojom cjelokupnom imovinom. (5) Nad imovinom udruženja ili fondacije može se provesti stečaj. Stečajni postupak provodi nadležan sud na čijem je području sjedište udruženja ili fondacije, u skladu s posebnim zakonima. (6) Članovi udruženja ili nadležni organ udruženja utvrđen statutom nadziru rad udruženja. Ako se utvrde nepravilnosti u provođenju statuta udruženja, član udruženja ili nadležni organ dužan je na to upozoriti skupštinu. Ako se upozo-renje ne razmotri na sjednici skupštine u roku od 30 dana od dana dostavljenog pismenog upozorenja i nepravilnosti ne otklone, može se podnijeti tužba nadležnom sudu, u skladu s članom 15. stav (3) ovog zakona. (7) Nadležni organi fondacije utvrđeni statutom nadziru rad fondacije. Ako se utvrde nepravilnosti u provođenju statuta fondacije, nadležni organ fondacije dužan je na to upozoriti upravni odbor fondacije. Ako se upozorenje ne razmotri na sjednici upravnog odbora u roku od 30 dana od dana dostavljenog pismenog upozorenja i nepravilnosti ne otklone, može se podnijeti tužba nadležnom sudu. Broj 94 - Strana 320 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Petak, 23. 12. 2016. (8) Nad radom udruženja i fondacija registriranih u skladu s ovim zakonom Upravna inspekcija Ministarstva može provesti inspekcijski nadzor, a koji se odnosi na pitanja: a) prijavljuje li udruženje ili fondacija izmjene i dopune statuta, ciljeva i djelatnosti, naziva, adrese sjedišta, lica ovlaštenih za zastupanje i prestanak rada udruženja ili fondacije; b) koristi li udruženje ili fondacija u pravnom prometu podatke koji nisu upisani u Registar; c) koristi li udruženje ili fondacija naziv pod kojim su upisani u Registar; d) održavaju li sjednice skupštine udruženja ili upravnog odbora fondacije; e) dostavljaju li udruženja ili fondacije finansijske izvještaje Ministarstvu iz člana 5. stav (5) ovog zakona; f) vode li udruženja spisak članova udruženja na način propisan ovim zakonom, te g) jesu li udruženja ili fondacije prestali djelovati u skladu s članom 51a. ovog zakona. (9) U postupku provođenja inspekcijskog nadzora nad radom udruženja i fondacije inspektor je ovlašten da preduzme sljedeće mjere: a) naredi otklanjanje utvrđenih nedostataka ili nepravilnosti u određenom roku; b) izda obavezni prekršajni nalog; c) obavijesti Državnu agenciju za istrage i zaštitu u slučaju sumnje u krivično djelo pranja novca ili finansiranja terorizma. (10) O preduzetim mjerama iz stava (9) ovog člana inspektor je dužan odmah obavijestiti i registracijski organ, radi upisa zabilješke u Registru. (11) Nadzor nad zakonitošću rada udruženja ili fondacije, koji se odnosi na djelatnost udruženja ili fondacije, vrše organi onog nivoa vlasti koji su nadležni za praćenje stanja u toj djelatnosti, a prema registriranom sjedištu udruženja ili fondacije." Član 23. U članu 51a. stav (1) tačka a) riječi: "pripajanju, razdvajanju ili transformaciji" zamjenjuju se riječima: "spajanju i podjeli". Stav (2) mijenja se i glasi: "(2) Smatrat će se da su udruženje ili fondacija prestali djelovati kada: a) je proteklo dvostruko više vremena od vremena utvrđenog statutom udruženja ili fondacije za održavanje skupštine udruženja, odnosno upravnog odbora fondacije, a skupština, odnosno upravni odbor, nije održan; b) se broj članova udruženja smanji ispod broja tri, a nadležni organ udruženja u roku od tri mjeseca od nastupanja ove okolnosti ne donese odluku o prijemu novih članova udruženja; c) se broj članova upravnog odbora fondacije smanji ispod broja tri; d) nije moguće promijeniti statut fondacije. Iza stava (2) dodaje se novi stav (3) koji glasi: "(3) Lice ovlašteno za zastupanje udruženja ili fondacije dužno je u roku od 30 dana od dana kada je udruženje ili fondacija prestalo djelovati u skladu sa stavom (2) ovog člana dostaviti Ministarstvu zahtjev s dokazima o prestanku rada udruženja ili fondacije." Dosadašnji stav (3) postaje stav (4). Član 24. U članu 52. stav (2) se briše. Član 25. Iza člana 56. dodaje se novi član 56a. koji glasi: "Član 56a. (1) Ministarstvo je dužno u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona pozvati udruženja i fondacije koji su stekli status udruženja ili fondacije od javnog interesa da, u skladu s odredbama Zakona o udruženjima i fondacijama Bosne i Hercegovine, usklade svoje akte s odredbama ovog zakona. (2) Vijeće ministara Bosne i Hercegovine će, na prijedlog Ministarstva, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, donijeti podzakonski akt kojim će urediti kriterije i uslove za izradu i realizaciju programa i projekata od javnog interesa koje mogu provoditi udruženja i fondacije." Član 26. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". Broj 01,02-02-1-2194/16 15. decembra 2016. godine Sarajevo Predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Šefik Džaferović, s. r. Predsjedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Safet Softić, s. r. Na temelju članka IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine na 39. sjednici Zastupničkog doma, održanoj 14. prosinca 2016. godine, i na 25. sjednici Doma naroda, održanoj 15. prosinca 2016. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UDRUGAMA I ZAKLADAMA BOSNE I HERCEGOVINE Članak 1. U Zakonu o udrugama i zakladama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 32/01, 42/03, 63/08 i 76/11), članak 1. mijenja se i glasi: "Članak 1. (1) Ovim se zakonom uređuju osnivanje, tijela i pravni položaj udruga i zaklada, registracija, imovina, prestanak rada i brisanje iz Registra, statusne promjene i druga pitanja značajna za rad udruga i zaklada koje se izaberu registrirati u skladu s ovim zakonom na razini Bosne i Hercegovine. (2) Ovim se zakonom uređuje i registracija ureda, predstavništava ili drugih organizacijskih oblika stranih ili međunarodnih udruga ili zaklada koje se izaberu registrirati u skladu s ovim zakonom na razini Bosne i Hercegovine. (3) Odredbe ovoga zakona primjenjuju se i na registraciju sportskih saveza Bosne i Hercegovine, ako drugim zakonom nije drukčije propisano." Članak 2. U članku 5. stavak (2) mijenja se i glasi: "2. Ciljevi i djelatnosti udruga i zaklada ne mogu biti usmjereni na rušenje ustavnog poretka Bosne i Hercegovine, povredu zajamčenih ljudskih prava ili izazivanje i poticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti utemeljene na rasnoj, nacionalnoj, vjerskoj ili drugoj pripadnosti ili opredjeljenju. | |
Zakon o dopunama Zakona o parničnom postupku pred Sudom BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 94/16 | 23.12.2016 | SG BiH 09/13, SG BiH 84/07, SG BiH 26/04 | parnički postupak,zakon | Jezik Službena glasila Oglašavanje Izdavaštvo Pretraga Info Kontakti Vijesti Pregled Dokumenata| Broj 94/16 Početna Dokumenti Službeni glasnik BiH Dokumenti pregled Službeni glasnik BiH, broj 94/16 Na osnovu člana IV. 4. a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 38. sjednici Predstavničkog doma, održanoj 30. novembra 2016. godine, i na 25. sjednici Doma naroda, održanoj 15. decembra 2016. godine, usvojila je ZAKON O DOPUNAMA ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU PRED SUDOM BOSNE I HERCEGOVINE Član 1. U Zakonu o parničnom postupku pred Sudom Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 36/04, 84/07 i 58/13) iza člana 20. dodaju se novi čl. 20a., 20b. i 20c. koji glase: "Član 20a. (1) Lice koje namjerava Sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Sud) podnijeti tužbu protiv Bosne i Hercegovine može prije podnošenja tužbe obratiti se zahtjevom za mirno rješavanje spora Pravobranilaštvu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Pravobranilaštvo). (2) Zahtjev za mirno rješavanje spora mora sadržavati sve ono što mora sadržavati tužba. (3) Podnošenjem zahtjeva iz stava (1) ovog člana zastarijevanje zastaje. (4) Nagodba postignuta između Pravobranilaštva i podnosioca zahtjeva za mirno rješavanje spora može biti potpuna i djelimična. (5) Kod djelimične nagodbe podnosilac zahtjeva može podnijeti tužbu Sudu za dio tužbenog zahtjeva koji nije obuhvaćen nagodbom. (6) Ako zahtjev za mirno rješavanje spora bude odbijen ili o njemu ne bude odlučeno u roku od tri mjeseca od njegovog podnošenja, podnosilac zahtjeva može podnijeti tužbu Sudu, uz dokaz da je zahtjev odbijen u cijelosti ili djelimično ili o njemu nije odlučeno u ostavljenom roku. (7) Odredbe ovog člana na odgovarajući način će se primjenjivati i u slučajevima u kojima Bosna i Hercegovina namjerava tužiti neko lice s prebivalištem ili boravištem u Bosni i Hercegovini. Član 20b. Nagodba zaključena u postupku rješavanja po zahtjevu za mirno rješavanje spora iz člana 20a. ovog zakona ima snagu izvršne isprave. Član 20c. Odredbe čl. 20a. i 20b. ovog zakona ne primjenjuju se u slučajevima kada je posebnim zakonom propisan postupak podnošenja zahtjeva za mirno rješavanje spora nekom drugom organu." Član 2. U članu 34. stav (1) iza tačke 8) dodaje se tačka 9) koja glasi: "9) da je tužba podnesena protiv Bosne i Hercegovine prije donošenja odluke Pravobranilaštva po podnesenom zahtjevu za mirno rješavanje spora ili je podnesena prije isteka roka od tri mjeseca od njegovog podnošenja." Član 3. Iza člana 369. dodaje se novi član 369a. koji glasi: "Član 369a. Prijelazne odredbe Primjena čl. 20a., 20b., 20c. i 34. stav (1) tačka 9) ovog zakona počet će stupanjem na snagu Pravilnika o kriterijima i postupku, kojim će se urediti pravila za mirno rješavanje sporova i zaključivanje nagodbe prije podnošenja tužbe Sudu." Član 4. Stupanje na snagu Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". Broj 01,02-02-1-609/16 15. decembra 2016. godine Sarajevo Predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Mladen Bosić, s. r. Predsjedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Safet Softić, s. r. Hvala što ste naš pretplatnik. Koristite pogodnosti koje dobijate pretplatom. O nama Javno preduzeće Novinsko-izdavačka organizacija SLUŽBENI LIST BOSNE I HERCEGOVINE. Sva prava pridržana. 2014 Adresa Džemala Bijedića 39/III | |
Zakon o pružanju besplatne pravne pomoći BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 83/16 | 04.11.2016 | pravna pomoć,zakon | ZAKON O PRUŽANJU BESPLATNE PRAVNE POMOĆI DIO PRVI - OPĆE ODREDBE Član 1. (Predmet Zakona) Ovim zakonom propisuju se: oblici ostvarivanja besplatne pravne pomoći, subjekti za pružanje i korisnici besplatne pravne pomoći, uslovi i način za ostvarivanje, finansiranje i kontrolu pružanja besplatne pravne pomoći pred organima i institucijama Bosne i Hercegovine, kao i nadzor nad provođenjem ovog zakona. Član 2. (Cilj Zakona) (1) Cilj ovog zakona je da se svakom fizičkom licu osigura djelotvoran i jednak pristup pravdi u postupku pred organima i institucijama Bosne i Hercegovine pred kojima se ostvaruju ili štite pojedinačna prava, obaveze i interesi. (2) Cilj Zakona iz stava (1) ovog člana provodi se uspostavljanjem efikasnog i održivog sistema besplatne pravne pomoći u Bosni i Hercegovini. (3) Odredbe ovog zakona primjenjuju se i tumače u skladu s ciljem iz stava (1) ovog člana. Član 3. (Besplatna pravna pomoć) (1) Besplatna pravna pomoć je oblik ostvarivanja prava fizičkog lica na pravično suđenje i jednak pristup pravdi pred Sudom Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Sud), organima uprave i drugim organima Bosne i Hercegovine, a čiji troškovi u cijelosti ili djelimično padaju na teret budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine. (2) Odobrena besplatna pravna pomoć može se ukinuti ili ograničiti samo iz razloga propisanih ovim zakonom. (3) Ostvareno pravo na besplatnu pravnu pomoć je pretpostavka za oslobađanje od taksi, o čemu odlučuje nadležni organ u skladu s posebnim zakonom. Član 4. (Značenja izraza) (1) Pojedini izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sljedeća značenja: a) pravo na besplatnu pravnu pomoć predstavlja pravo fizičkog lica da uz ispunjenje određenih uslova traži i ostvari besplatnu pravnu pomoć u skladu s ovim zakonom, b) korisnik besplatne pravne pomoći je fizičko lice koje koristi neki od oblika besplatne pravne pomoći, u skladu s ovim zakonom, c) pružalac besplatne pravne pomoći je fizičko lice ovim zakonom ovlašteno da za odobreni oblik besplatne pravne pomoći korisniku pruži stručnu pravnu pomoć i koje je odgovorno za nestručno ili nesavjesno pruženu pravnu pomoć, d) subjekti pružanja besplatne pravne pomoći su: nadležni organ propisan ovim zakonom, advokati koji su članovi advokatskih komora u Bosni i Hercegovini i udruženja i fondacije registrirani za pružanje besplatne pravne pomoći, u skladu s ovim i drugim zakonima kojima je uređena ova oblast, e) nadležni organ za pružanje besplatne pravne pomoći je Ured Ministarstva pravde Bosne i Hercegovine, koji je ovim zakonom ustanovljen kao organ za pružanje besplatne pravne pomoći korisnicima, u obimu i oblicima utvrđenim ovim zakonom, f) oblici ostvarivanja besplatne pravne pomoći su radnje i postupci kojima se korisniku besplatne pravne pomoći omogućuje zaštita prava na pravično suđenje i jednak pristup pravdi, g) lice lošeg imovinskog stanja je lice koje, prema svom općem imovinskom stanju i stanju članova svog porodičnog domaćinstva, nema sredstava da plati opunomoćenika i/ili radnje opunomoćenika, te troškove postupka, bez štete za nužno izdržavanje sebe i svoje porodice, h) članovi porodičnog domaćinstva korisnika besplatne pravne pomoći su lica koja su kao takva predvidjeli porodični zakoni Federacije Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, i) međunarodne konvencije su svi međunarodni akti koji se odnose na pravo pojedinca na pravično suđenje i jednak pristup pravdi, a koje je Bosna i Hercegovina ratificirala, j) prekogranični sporovi su sporovi koje vode korisnici pravne pomoći u pravnim sistemima van Bosne i Hercegovine, a koji su stekli pravo na besplatnu pravnu pomoć na osnovu ovog zakona i u skladu sa ustanovljenim međunarodnim obavezama Bosne i Hercegovine za pružanje pravne pomoći van njenog pravnog sistema. (2) Izrazi koji su, radi preglednosti, dati u jednom gramatičkom rodu u ovom zakonu, bez diskriminacije odnose se i na muškarce i na žene. Član 5. (Osnovni principi sistema besplatne pravne pomoći) Sistem besplatne pravne pomoći zasniva se na: a) jednakoj dostupnosti prava na besplatnu pravnu pomoć svim licima, u skladu s ovim zakonom i zakonom o zabrani diskriminacije, bez obzira na lično svojstvo pružalaca i korisnika usluga, b) profesionalnom postupanju pružaoca i poštivanju dostojanstva korisnika, c) usmjerenosti k potrebama korisnika usluga besplatne pravne pomoći i organiziranju sistema besplatne pravne pomoći, u skladu s utvrđenim prioritetnim potrebama, d) podsticanju općeg pravnog informiranja i savjetovanja u sistemu besplatne pravne pomoći, e) podsticanju mirnog rješavanja sporova, f) efikasnosti, ekonomičnosti i održivosti sistema besplatne pravne pomoći, g) unapređivanju i korištenju svih društvenih kapaciteta u pružanju besplatne pravne pomoći, h) podsticanju partnerstva i koordinacije u radu pružalaca besplatne pravne pomoći, i) javnosti svih oblika rada (upravljanje, rukovođenje, odlučivanje) u sistemu besplatne pravne pomoći, j) stalnom praćenju potreba korisnika, k) kontroli i unapređivanju kvaliteta usluga besplatne pravne pomoći, l) podsticanju i usavršavanju pružalaca besplatne pravne pomoći. Član 6. (Minimum prava) Prava utvrđena ovim zakonom predstavljaju minimum prava koja se drugim zakonima i propisima ne mogu umanjivati. DIO DRUGI – URED ZA PRUŽANJE BESPLATNE PRAVNE POMOĆI PRED ORGANIMA I INSTITUCIJAMA BOSNE I HERCEGOVINE Član 7. (Ured za pružanje besplatne pravne pomoći) (1) Nadležni organ za pružanje besplatne pravne pomoći pred organima i institucijama Bosne i Hercegovine je, u skladu s ovim zakonom, Ured za pružanje besplatne pravne pomoći Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ured). (2) Ured je unutrašnja organizaciona jedinica u sastavu Ministarstva pravde Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ministarstvo pravde). Član 8. (Rukovođenje) (1) Ministar pravde Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: ministar pravde) odgovoran je za rukovođenje Uredom. (2) Ministar pravde osigurava zakonito vršenje poslova Ureda. (3) Za organizaciju rada, pravilno i efikasno obavljanje poslova iz nadležnosti Ureda zadužen je državni službenik koji za svoj rad i rad Ureda odgovara ministru pravde. Član 9. (Unutrašnje uređenje) Broj zaposlenih i unutrašnja organizacija i sistematizacija radnih mjesta u Uredu utvrđuju se pravilnikom koji donosi ministar pravde, uz saglasnost Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Član 10. (Sredstva za rad) Sredstva za rad Ureda osiguravaju se u budžetu Ministarstva pravde. DIO TREĆI - OBLICI OSTVARIVANJA BESPLATNE PRAVNE POMOĆI Član 11. (Oblici ostvarivanja besplatne pravne pomoći) (1) Besplatna pravna pomoć ostvaruje se kao pravo na: a) opće informacije o pravima i obavezama, b) pomoć u popunjavanju obrazaca, c) pravne savjete, d) pravnu pomoć pri sastavljanju svih vrsta podnesaka, e) zastupanje pred organima uprave i upravnim organizacijama i institucijama Bosne i Hercegovine, f) zastupanje pred Sudom, g) sastavljanje apelacija, h) pravnu pomoć u postupcima mirnog rješavanja spora (medijacija), i) sastavljanje podnesaka koji se dostavljaju međunarodnim organima za zaštitu ljudskih prava. (2) Pravo na opće informacije o pravima i obavezama i pomoć u popunjavanju obrazaca za ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć imaju sva lica bez obzira na to da li ispunjavaju uslove propisane članom 15. ovog zakona. Član 12. (Postupci u kojima se pruža besplatna pravna pomoć) (1) Besplatna pravna pomoć pruža se korisnicima besplatne pravne pomoći u postupcima u kojima se ostvaruju i štite njihova prava i na zakonu zasnovani interesi. (2) Postupci iz stava (1) ovog člana su: a) upravni postupak, b) upravni spor, c) parnični postupak, d) izvršni postupak, e) krivični postupak u skladu sa zakonima o krivičnom postupku. (3) U skladu s odredbama ovog zakona, korisnici besplatne pravne pomoći ostvaruju pravo i u postupcima po vanrednim pravnim lijekovima, postupcima pred Ustavnim sudom Bosne i Hercegovine i Evropskim sudom za ljudska prava, kao i postupcima pred drugim međunarodnim organima za zaštitu ljudskih prava, ako međunarodnim ugovorom nije drugačije regulirano. DIO ČETVRTI – KORISNICI BESPLATNE PRAVNE POMOĆI Član 13. (Korisnik besplatne pravne pomoći) Korisnik besplatne pravne pomoći može biti: a) državljanin Bosne i Hercegovine i drugo fizičko lice koje ima boravište na teritoriji Bosne i Hercegovine, b) fizičko lice koje je na teritoriji Bosne i Hercegovine pod međunarodnom zaštitom, u skladu s međunarodnim standardom, a posebno tražioci azila, izbjeglice, lice pod supsidijarnom ili privremenom zaštitom, lice u postupku protjerivanja, apatridi, žrtve trgovine ljudima, u skladu s obavezama koje Bosna i Hercegovina ima prema međunarodnim konvencijama; c) lice čija su prava zaštićena odredbama Konvencije o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice djece, Konvencije o ostvarivanju alimentacionih zahtjeva u inozemstvu, Konvencije o građanskom i sudskom postupku i Konvencije o olakšanju pristupa sudovima. Član 14. (Zabrana diskriminacije) Pravo na besplatnu pravnu pomoć pod uslovima propisanim ovim zakonom imaju sva lica bez diskriminacije po bilo kojem osnovu, u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije. DIO PETI - USLOVI I NAČIN OSTVARIVANJA BESPLATNE PRAVNE POMOĆI Član 15. (Uslovi za ostvarivanje besplatne pravne pomoći) (1) Pravo na besplatnu pravnu pomoć na osnovu statusa ostvaruje: a) lice koje prima socijalnu pomoć, b) dijete u skladu s Konvencijom o pravima djeteta, c) lice kojem je oduzeta poslovna sposobnost i duševno oboljelo lice, d) uživalac penzije koja je niža od prosječne plaće ostvarene na nivou Bosne i Hercegovine, e) lice koje je nezaposleno i nema drugih redovnih primanja i prihoda, f) žrtva nasilja u porodici ili nasilja na osnovu spola, g) tražilac azila, lice pod supsidijarnom ili privremenom zaštitom, lice u postupku protjerivanja, apatrid i žrtva trgovine ljudima. (2) Pravo na besplatnu pravnu pomoć ostvaruje i lice lošeg imovinskog stanja kada to utvrdi nadležni organ za pružanje besplatne pravne pomoći. Član 16. (Utvrđivanje statusa lica) Status lica iz člana 15. stav (1) ovog zakona dokazuje se odgovarajućim dokumentima nadležnih organa. Član 17. (Utvrđivanje lošeg imovinskog stanja) (1) Licem lošeg imovinskog stanja smatra se lice čija ukupna mjesečna redovna primanja i prihodi po članu domaćinstva ne prelaze iznos od 40% prosječne mjesečne neto plaće isplaćene u prethodnoj fiskalnoj godini na nivou Bosne i Hercegovine. (2) Prilikom utvrđivanja lošeg imovinskog stanja uzet će se u obzir svi prihodi i primanja koja se ne smatraju prihodom, kao i primanja na koja podnosilac zahtjeva i članovi njegovog porodičnog domaćinstva ne plaćaju porez i imovina koja je u vlasništvu podnosioca zahtjeva i članova njegovog porodičnog domaćinstva, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. (3) Prilikom utvrđivanja podobnosti za besplatnu pravnu pomoć zbog lošeg imovinskog stanja neće se uzimati u obzir prihod i imovina onih članova porodičnog domaćinstva koji su u postupku za koji je podnesen zahtjev za besplatnu pravnu pomoć protustranka podnosiocu zahtjeva. Član 18. (Primanja koja se smatraju prihodom) (1) Primanja koja se smatraju prihodom su primanja propisana zakonima o porezu na dohodak i zakonima o porezu na dobit, koje podnosilac zahtjeva i članovi njegovog porodičnog domaćinstva primaju u periodu od šest mjeseci prije mjeseca u kojem je zahtjev podnesen. (2) Prihodima iz stava (1) ovog člana smatraju se i vanredni prihodi i imovina koja uključuje nasljedstvo, darove, otpremnine, nagrade i druge prihode koje je primio podnosilac zahtjeva ili član njegovog porodičnog domaćinstva barem jednom u periodu od šest mjeseci prije podnošenja zahtjeva. Član 19. (Djelimična naknada troškova postupka) Kada podnosilac zahtjeva ima na raspolaganju određena sredstva koja se mogu koristiti tokom postupka, ali nisu dovoljna za plaćanje troškova postupka, a posebno troškova zastupanja, nadležni organ za pružanje besplatne pravne pomoći odredit će koje troškove postupka snosi nadležni organ, a koje podnosilac zahtjeva. Član 20. (Kriterij očigledne neosnovanosti) (1) Besplatna pravna pomoć neće se odobriti podnosiocu zahtjeva ili će se otkazati ukoliko je odobrena u sljedećim slučajevima: a) ako se iz samog zahtjeva, dokaza i činjenica na kojima se zasniva zahtjev očigledno može zaključiti da je takav zahtjev neosnovan, b) ako je riječ o neopravdanom vođenju postupka, c) ako je riječ o zloupotrebi prava na besplatnu pravnu pomoć. (2) Smatrat će se da je riječ o neopravdanom vođenju postupka kada je podnosilac zahtjeva u očiglednom nesrazmjeru sa stvarnim izgledom na uspjeh, kao i kada želi voditi postupak radi postizanja svrhe koja je suprotna principima poštenja i morala. (3) Smatrat će se da je riječ o zloupotrebi prava na besplatnu pravnu pomoć ako je podnosilac zahtjeva dao netačne podatke o ispunjavanju kriterija iz ovog zakona ili ako u slučaju promijenjenih okolnosti u toku vođenja postupka to nije prijavio nadležnom organu za pružanje besplatne pravne pomoći. Član 21. (Zahtjev za besplatnu pravnu pomoć) (1) Zahtjev za ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć u postupku koji se vodi pred organima i institucijama Bosne i Hercegovine podnosi se na propisanom obrascu Ureda. (2) Ured je dužan pružiti pravnu pomoć svakom licu koje je steklo pravo na besplatnu pravnu pomoć po zahtjevu podnesenom u skladu sa stavom (1) ovog člana. Član 22. (Kompletiranje zahtjeva) (1) Uz zahtjev za ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć podnosilac prilaže dokaz o ispunjenosti uslova, u skladu s ovim zakonom. (2) Podnosilac zahtjeva obavezno prilaže ovjerenu pisanu izjavu i izjavu punoljetnih članova njegovog domaćinstva o imovinskom stanju, te izjave o dopuštanju uvida u sve podatke o imovini i dohotku. (3) Za tačnost podataka navedenih u zahtjevu i izjavama podnosilac odgovara materijalno i krivično. (4) Lica pod supsidijarnom ili privremenom zaštitom, izbjeglice, apatridi i žrtve trgovine ljudima uz zahtjev prilažu odgovarajuće dokumente nadležnog organa kojim potvrđuju svoj status. Član 23. (Provjera podataka) (1) Ured će prema vlastitoj procjeni provjeriti činjenice navedene u izjavi o imovinskom stanju podnosioca zahtjeva, a obavezno kada na to ukažu Sud, Tužilaštvo Bosne i Hercegovine i drugi organi gonjenja, organi uprave na državnom nivou, lice koje vodi postupak, kao i lice koje ima pravni interes. (2) Na zahtjev Ureda nadležni organi i pravna lica dužni su dostaviti podatke kojim raspolažu ili činjenice o kojima vode evidenciju, navedene u izjavi o statusu ili imovinskom stanju podnosioca zahtjeva. Član 24. (Odobravanje pravne pomoći) (1) Ured odlučuje o pravu na besplatnu pravnu pomoć po odredbama ovog zakona i podnosiocu zahtjeva izdaje rješenje o odobrenoj pravnoj pomoći. (2) Ako Ured utvrdi da podnosilac zahtjeva ne ispunjava uslove za odobravanje prava na besplatnu pravnu pomoć, donosi rješenje kojim se zahtjev odbija. (3) Protiv rješenja iz stava (2) ovog člana podnosilac zahtjeva može u roku od osam dana od dana dostavljanja rješenja podnijeti žalbu ministru pravde, koji će po žalbi odlučiti najkasnije u roku od osam dana od dana prijema žalbe. (4) Protiv rješenja ministra pravde kojim je žalba odbijena može se pokrenuti upravni spor pred Sudom. (5) Odbijanje zahtjeva za pravnu pomoć, postupak po žalbi i odluka u upravnom sporu ne odgađaju rokove koji teku po drugim postupcima niti mogu biti osnova za tužbu za naknadu štete zbog nepružanja pravne pomoći. (6) Za postupke po vanrednim pravnim lijekovima pred domaćim organima, za postupke pred Ustavnim sudom Bosne i Hercegovine, postupke pred Evropskim sudom za ljudska prava i pred drugim međunarodnim organima za zaštitu ljudskih prava, na osnovu zahtjeva stranke, donosi se posebno rješenje. Član 25. (Oblici pružanja pravne pomoći) (1) Državni službenici Ureda imaju pravo, u skladu s odredbama ovog zakona, pružiti svaki oblik pravne pomoći, osim zastupanja u krivičnim postupcima pred Sudom i u prekograničnim sporovima. (2) Pravo zastupanja u krivičnim postupcima pred Sudom i u prekograničnim sporovima imaju članovi advokatskih komora u Bosni i Hercegovini koji su na listi pružalaca besplatne pravne pomoći. (3) Izuzetno od stava (1) ovog člana, državni službenici Ureda te udruženja i fondacije, koji su registrirani za pružanje besplatne pravne pomoći, imaju pravo da zastupaju u krivičnom postupku lica oštećena krivičnim djelom isključivo s ciljem ostvarivanja imovinskopravnog zahtjeva. (4) Način prijave, vođenje i ažuriranje liste iz stava (2) ovog člana uređuju se pravilnikom koji donosi ministar pravde. (5) Pravo zastupanja u krivičnim postupcima vrši se u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku Bosne i Hercegovine. Član 26. (Nalog) (1) Nakon što odobri besplatnu pravnu pomoć iz člana 25. stav (2) ovog zakona, Ured izdaje nalog kojim se određuju vrsta i oblik pravne pomoći koja se odobrava i u kojem navodi ime advokata koji će pružiti pravnu pomoć. (2) Advokat je dužan nakon pružene pravne pomoći Uredu vratiti popunjen nalog, uz koji prilaže račune i dokaze za nastale troškove, te kopiju sudske odluke, na osnovu kojih će Ured izvršiti kontrolu i obračun troškova. (3) Ukupni troškovi isplatit će se nakon odobrenja ministra pravde. (4) Troškovi se obračunavaju po tarifi, koju na prijedlog ministra pravde donosi Vijeće ministara Bosne i Hercegovine. Član 27. (Angažiranje drugih lica) Pružaoci besplatne pravne pomoći mogu u pojedinom postupku angažirati ili zatražiti angažiranje vještaka, sudskih tumača i drugih lica, kada je to neophodno, samo na osnovu prethodnog odobrenja Ureda. Član 28. (Rok važenja priznatog prava) (1) Pravo na odobrenu besplatnu pravnu pomoć važi do pravosnažnog okončanja postupka, ako odobrena pravna pomoć ranije nije otkazana ili opozvana. (2) Pravo na odobrenu besplatnu pravnu pomoć prestaje: a) smrću korisnika, b) izvršenjem usluge, c) kada nadležni organ utvrdi da je korisnik dao netačne podatke na osnovu kojih je priznato pravo, d) kada se promijene okolnosti u vezi sa uslovima za priznavanje prava. (3) O prestanku prava na odobrenu besplatnu pravnu pomoć iz tač. a), c) i d) ovog člana Ured donosi rješenje. Član 29. (Povrat troškova postupka) Kada je korisnik prava na besplatnu pravnu pomoć potpuno ili djelimično uspio u postupku i dosuđeni mu troškovi postupka, dužan je na zahtjev Ureda vratiti u budžet iznos troškova ostvarenih po osnovu odobrene besplatne pravne pomoći, o čemu se donosi posebno rješenje. Član 30. (Povrat troškova za pruženu pravnu pomoć) Kada se u toku postupka utvrdi da su se finansijske prilike korisnika ili članova njegovog porodičnog domaćinstva bitno izmijenile, i to u slučajevima nasljedstva, dara, promjene posla, dobitka na igrama na sreću ili sličnim slučajevima, tako da je on u mogućnosti potpuno ili djelimično vratiti nastale troškove, korisnik je dužan platiti troškove pružene pravne pomoći, o čemu Ured donosi posebno rješenje. DIO ŠESTI - PRUŽAOCI BESPLATNE PRAVNE POMOĆI Član 31. (Pružaoci besplatne pravne pomoći) (1) Pružaoci besplatne pravne pomoći su, u skladu s ovim zakonom, državni službenici Ureda, advokati koji su na listi pružalaca besplatne pravne pomoći i ovlašteni zaposlenici u udruženjima i fondacijama koje su registrirane za pružanje besplatne pravne pomoći. (2) Pružaoci besplatne pravne pomoći iz stava (1) ovog člana preduzimaju radnje u postupku u kojem se pruža pravna pomoć i obavezni su pravnu pomoć pružiti pravovremeno, kvalitetno i u skladu s pravilima struke i profesije. Član 32. (Uslovi zastupanja) (1) Pravo zastupanja korisnika besplatne pravne pomoći, u skladu s ovim zakonom i procesnim zakonima u Bosni i Hercegovini, imaju državni službenici Ureda pod uslovom da su diplomirani pravnici koji imaju položen pravosudni ispit i najmanje tri godine radnog iskustva na pravnim poslovima nakon položenog pravosudnog ispita. (2) Pravo zastupanja, u skladu s ovim zakonom, imaju advokati koji su na listi pružalaca besplatne pravne pomoći i ovlašteni zaposlenici u udruženjima i fondacijama koje su registrirane za pružanje besplatne pravne pomoći, u skladu s procesnim zakonima u Bosni i Hercegovini. (3) Pravni zastupnici iz st. (1) i (2) ovog člana dužni su informirati stranku o preduzetim radnjama u postupku i o svim drugim činjenicama relevantnim za tok i ishod konkretnog postupka. Član 33. (Stručna obuka za pružaoce besplatne pravne pomoći) Pružaoci besplatne pravne pomoći obavezni su usavršavati se i pohađati odgovarajuće programe edukacije, u skladu s opisom posla, potrebama i uslovima radnog mjesta na koje su raspoređeni. DIO SEDMI - FINANSIRANJE PRUŽANJA BESPLATNE PRAVNE POMOĆI I EVIDENCIJA Član 34. (Finansiranje) (1) Sredstva za organiziranje i pružanje besplatne pravne pomoći putem Ureda osiguravaju se u budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine. (2) Udruženjа i fondacije koji su registrirani za pružanje besplatne pravne pomoći finansiraju se u skladu sa zakonima o udruženjima i fondacijama u Bosni i Hercegovini na osnovu odobrenih projekata. Član 35. (Evidencija) (1) O pruženoj besplatnoj pravnoj pomoći Ured je dužan voditi evidenciju. (2) Ministar pravde donijet će odgovarajuće akte kojima će se detaljno regulirati način vođenja i sadržaj evidencija iz stava (1) ovog člana. DIO OSMI – KONTROLA KVALITETA Član 36. (Nadzor nad savjesnim i stručnim pružanjem besplatne pravne pomoći) (1) Nadzor nad savjesnim i stručnim pružanjem besplatne pravne pomoći obavlja, po službenoj dužnosti, organ pred kojim se vodi postupak u kojem stranka ostvaruje pravo na pravnu pomoć. (2) Kada organ pred kojim se vodi postupak utvrdi da je pravna pomoć pružena nesavjesno ili nestručno, sastavit će o tome bilješku u spisu i upozorit će korisnika pravne pomoći na te okolnosti, te će upoznati ministra pravde. Član 37. (Nesavjesno i nestručno pružanje pravne pomoći) (1) Pod nesavjesnim i nestručnim pružanjem besplatne pravne pomoći smatra se: a) propuštanje određenih radnji ili rokova, preduzimanje radnji suprotno općim pravilima struke i profesije, usljed kojih korisnik nije ostvario svoje pravo ili interes u kojem je pružena besplatna pravna pomoć, b) naplaćivanje naknade za pruženu pravnu pomoć neposredno od korisnika ili ugovaranje plaćanja naknade s korisnikom. (2) Nesavjesno i nestručno pružanje pravne pomoći utvrđuje se kontrolom kvaliteta pružanja pravne pomoći, u vrijeme dok se pravna pomoć pruža ili na osnovu efekata pružene pravne pomoći po odredbama ovog zakona. Član 38. (Pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti pružalaca) (1) Ministarstvo pravde odredit će komisiju koja će utvrditi okolnosti usljed kojih je došlo do nesavjesnog, odnosno nestručnog pružanja pravne pomoći. (2) Komisija može od pružaoca i korisnika besplatne pravne pomoći zatražiti potrebna objašnjenja i dodatne informacije, a kada ocijeni da je potrebno, može pozvati pružaoca ili korisnika da daju izjavu o bitnim činjenicama. (3) Postupak kontrole pružanja besplatne pravne pomoći provodi se po pravilima kojim je uređen upravni postupak. Član 39. (Pravne posljedice stručnog nadzora) (1) U slučaju utvrđivanja odgovornosti za nesavjesno ili nestručno pružanje pravne pomoći, komisija podnosi izvještaj ministru pravde. (2) Ako se na osnovu izvještaja komisije utvrdi da je pravna pomoć pružena nestručno i nesavjesno, a ako za korisnika nije nastupila šteta, ministar pravde upozorit će pružaoca besplatne pravne pomoći. (3) Ako je utvrđeno nesavjesno ili nestručno pružanje pravne pomoći, usljed kojeg je nastala šteta za korisnika, ministar pravde pokrenut će postupak utvrđivanja odgovornosti. Član 40. (Pravne posljedice stručnog nadzora prema advokatima) (1) Kada je besplatnu pravnu pomoć pružao advokat, ministar pravde će o nestručnom ili nesavjesnom pružanju pravne pomoći obavijestiti advokatsku komoru u koju je advokat upisan. (2) Odgovornosti pružaoca iz stava (1) ovog člana za nesavjesno ili nestručno pružanje besplatne pravne pomoći mogu se utvrđivati u postupku pred organima nadležne advokatske komore u skladu s aktima komore. (3) Ministar pravde će za pružaoca besplatne pravne pomoći, bez obzira na odluku organa nadležne advokatske komore, nakon dva upozorenja o nesavjesno ili nestručno pruženoj pravnoj pomoći advokata, donijeti rješenje kojim će ga brisati s liste pružalaca pravne pomoći. (4) Advokat pravne pomoći koji je zbog nesavjesno ili nestručno pružene pravne pomoći brisan s liste pružalaca pravne pomoći nema pravo na obračun troškova za preduzete pravne radnje pružanja pravne pomoći. Član 41. (Pravo na žalbu) (1) Na rješenje ministra pravde o izrečenoj mjeri i rješenje o brisanju s liste pružalaca besplatne pravne pomoći pružalac može izjaviti žalbu Žalbenom vijeću pri Vijeću ministara Bosne i Hercegovine u roku od osam dana od dana prijema rešenja. (2) Rješenje Žalbenog vijeća je konačno u upravnom postupku, a protiv njega može se pokrenuti upravni spor pred Sudom. Član 42. (Određivanje drugog pružaoca) Kada je rješenjem ministra pravde utvrđeno nesavjesno ili nestručno pružanje besplatne pravne pomoći pružaoca, korisnik ima pravo na određivanje drugog pružaoca pravne pomoći, bez odgađanja, u skladu s ovim zakonom. Član 43. (Nadzor nad provođenjem Zakona) Nadzor nad provođenjem ovog zakona vrši Ministarstvo pravde. Član 44. (Izvještaj o radu) (1) Ured je dužan ministru pravde dva puta godišnje dostaviti izvještaj o radu. (2) Ministar pravde podnosi Vijeću ministara Bosne i Hercegovine godišnji izvještaj o broju i vrsti zaprimljenih predmeta, broju i vrsti predmeta u kojima je pružena pravna pomoć u prethodnoj godini, trajanju pojedinih postupaka, o broju nezavršenih predmeta, te obračunatim i isplaćenim sredstvima za pravnu pomoć. Član 45. (Međusobna saradnja) S ciljem praćenja kvaliteta i transparentnosti ostvarivanja besplatne pravne pomoći u Bosni i Hercegovini, međusobno će sarađivati nadležni organ ustanovljen ovim zakonom i nadležni organi ustanovljeni zakonima entiteta, Brčko Distrikta i kantona u Federaciji Bosne i Hercegovine. DIO DEVETI – DODJELJIVANJE BESPLATNE PRAVNE POMOĆI U PREKOGRANIČNIM SPOROVIMA Član 46. (Besplatna pravna pomoć u prekograničnim sporovima) (1) Na korisnike iz člana 13. ovog zakona prilikom dodjeljivanja besplatne pravne pomoći u prekograničnim sporovima primjenjivat će se odredbe ovog zakona, a u skladu s međunarodnim propisima i obavezama Bosne i Hercegovine. (2) Ured ima isključivu nadležnost da odlučuje o dodjeli besplatne pravne pomoći iz stava (1) ovog člana. (3) U rješenju kojim odlučuje o zahtjevu za besplatnu pravnu pomoć u prekograničnim sporovima Ured će odrediti pružaoca pravne pomoći s verificirane liste pružalaca iz člana 25. st. (2) i (3) ovog zakona, te način plaćanja nastalih troškova. DIO DESETI – PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 47. (Rok za donošenje podzakonskih akata) (1) Pravilnik o obrascima koji se upotrebljavaju u postupku odobravanja i pružanja besplatne pravne pomoći, i to: obrazac zahtjeva za ostvarivanje prava na pravnu pomoć, obrazac izjave o imovinskom stanju, obrazac izjave o dopuštanju uvida u podatke o imovini, obrazac naloga i obrazac liste pružalaca pravne pomoći propisuje ministar pravde u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. (2) Ministar pravde će u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona pripremiti i dostaviti Vijeću ministara Bosne i Hercegovine na usvajanje tarifu za obračun troškova zastupanja, pravilnik o načinu prijave, vođenju i ažuriranju liste pružalaca besplatne pravne pomoći i pravilnik o načinu vođenja evidencije o izdatim nalozima. | ||
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o upravnom postupku BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 53/16 | 22.07.2016 | SG BiH 41/13, SG BiH 93/09, SG BiH 88/07, SG BiH 12/04, SG BiH 29/02 | uprani postupak | ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UPRAVNOM POSTUPKU Članak 1. U Zakonu o upravnom postupku ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 i 41/13) iza članka 19. dodaje se novi članak 19a. koji glasi: "Članak 19a. 20. Upravna stvar(1) Upravna stvar je svaka stvar u kojoj javnopravno tijelo u upravnom postupku odlučuje o pravu, obvezi ili pravnom interesu stranke neposredno primjenjujući zakone, druge propise i opće akte kojima se uređuje odgovarajuće upravno područje. (2) Iznimno od odredbe stavka (1) ovoga članka, upravna stvar je ona stvar koja je nekim zakonom izrijekom određena kao takva." Članak 2. U članku 78. stavak (2) mijenja se i glasi: "(2) Ako je prebivalište ili mjesto boravka osobe kojoj se ima izvršiti dostavljanje nepoznato ili ako dostavljač utvrdi da osoba kojoj se pismeno ima dostaviti ne stanuje na adresi na kojoj se dostava pokušava obaviti ili ako je utvrđeno da osoba kojoj se ima obaviti dostava ne stanuje na adresi svoga posljednjeg poznatog boravišta ili prebivališta, a dostavljač ne može utvrditi njegovo sadašnje boravište ili radno mjesto, tijelo koje je izdalo pismeno javno će pozvati stranku da preuzme pismeno objavom poziva na svojoj oglasnoj ploči i službenoj internetskoj stranici institucije, a kada se radi o pismenu koje se dostavlja u skladu s člankom 76. ovoga Zakona, poziv će biti objavljen na oglasnoj ploči i službenoj internetskoj stranici institucije." Iza stavka (2) dodaje se novi stavak (3), koji glasi: "(3) Dostava se smatra izvršenom po isteku osam dana od dana objave pismena na oglasnoj ploči i službenoj internetskoj stranici institucije." Članak 3. U članku 116. iza stavka (2) dodaju se novi st. (3) i (4) koji glase: "(3) Ukoliko tijelo utvrdi da je stranka podnijela zahtjev koji se zasniva na istom pravnom i istom ili sličnom činjeničnom temelju povodom kojeg je postupak po zahtjevu iste stranke u tijeku pred tim tijelom ili po čijem zahtjevu je ranije riješeno, upravno tijelo će zaključkom odbaciti zahtjev. (4) Protiv zaključka iz stavka (3) ovoga članka dopuštena je posebna žalba." Članak 4. U članku 209. iza stavka (3) dodaje se novi stavak (4), koji glasi: "(4) Iznimno od odredbe stavka (3) ovoga članka, nije dopuštena posebna žalba na zaključak o ispravku rješenja koje je donijelo drugostupanjsko tijelo, s tim što nezadovoljna stranka može pobijati ovakav zaključak u upravnom sporu." Članak 5. U članku 235. iza stavka (2) dodaje se novi stavak (3), koji glasi: "(3) Postupak po žalbi obustavlja se zaključkom ako do donošenja rješenja po žalbi prvostupanjsko tijelo dostavi dokaz drugostupanjskom tijelu da je postupio po zahtjevu stranke." Članak 6. U članku 253. u stavku (1) riječi: "Ako nema drugostupanjskog tijela, rješenje može poništiti ili ukinuti Vijeće ministara" brišu se. Članak 7. U članku 255. u stavku (2) iza riječi: "drugostupanjsko tijelo", interpunkcijski znak "," zamjenjuje se interpunkcijskim znakom ".", a ostatak teksta se briše. Članak 8. U članku 257. u stavku (3) iza riječi "tijelo" interpunkcijski znak "," zamjenjuје se interpunkcijskim znakom ".", a riječi: "a ako drugostupanjskog tijela nema - odgovarajuće tijelo iz stavka (1) članka 253. ovoga Zakona." brišu se. Broj 53 - Stranica 40 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Petak, 22. 7. 2016. Članak 9. Ovaj Zakon stupa na snagu osmoga dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH". Broj 01,02-02-1-929/16 14. srpnja 2016. godine Sarajevo Predsjedatelj Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Mladen Bosić, v. r. Predsjedatelj Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Safet Softić, v. | |
Zakon o strancima BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 88/15 | 17.11.2015 | SG BiH 63/23, SG BiH 34/21 | stranci,stranac | Broj 88 - Strana 24 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 17. 11. 2015. e) ako ima zabranu ulaska i boravka u BiH, ili f) ako je boravak odobren po osnovu spajanja porodice sa strancem čiji je boravak prestao ili je otkazan u skladu s ovim zakonom. (2) Izuzetno od stava (1) ovog člana, strancu prestaje privremeni boravak odobrenjem stalnog boravka u BiH. (3) Nadležni organi kod kojih se vodi evidencija o činjenicama iz stava (1) tač. b) i c) ovog člana dužni su o ovim činjenicama odmah obavijestiti Službu, a najkasnije u roku od sedam dana od dana nastanka ovih činjenica. (4) Na zahtjev stranca, Služba donosi rješenje o prestanku boravka iz stava (1) tačke a) ovog člana, protiv kojeg se može podnijeti žalba Ministarstvu u roku od 15 dana od dana dostavljanja. (5) Služba, po službenoj dužnosti, donosi rješenje o prestanku boravka iz stava (1) tač. b), d), e) i f) ovog člana, protiv kojeg se može podnijeti žalba Ministarstvu u roku od 15 dana od dana dostavljanja rješenja. Član 94. (Lična karta za stranca) (1) Strancu kojem je odobren stalni boravak nadležni organ u mjestu u kojem ima prebivalište izdaje ličnu kartu za stranca. (2) Stranac je dužan podnijeti zahtjev za izdavanje lične karte za stranca nadležnom organu u roku od osam dana od dana prijema odluke o određenom jedinstvenom matičnom broju (JMB), odnosno zahtjev za zamjenu lične karte za strance prije isteka roka važenja. (3) Lična karta za stranca izdaje se s rokom važenja od pet godina, ako drugačije nije određeno posebnim propisom. (4) Stranac ne smije ustupiti svoju ličnu kartu za stranca drugom licu, niti smije koristiti ličnu kartu drugog lica kao svoju. U protivnom, službeno lice će, odmah po saznanju, prijaviti krivično djelo u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast krivičnog postupka u BiH. (5) Stranac kojem je otkazan stalni boravak ili mu je boravak prestao u skladu s članom 93. (Prestanak boravka) stav (1) tač. a), b), d), e) i f) ovog zakona dužan je organu iz stava (1) ovog člana odmah, a najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja navedenih okolnosti, vratiti ličnu kartu za stranca. Organ iz stava (1) ovog člana dužan je odmah po prijemu vraćene lične karte za stranca, a najkasnije tokom istog dana, o tome obavijestiti nadležnu organizacionu jedinicu Službe. (6) Stranac je dužan odmah po saznanju prijaviti gubitak, uništenje ili drugačiji nestanak lične karte za stranca mjesno nadležnoj organizacionoj jedinici Službe ili policiji prema mjestu prebivališta, a ako se ta činjenica dogodila van BiH, najbližem DKP-u BiH. (7) Organ kojem je prijavljena činjenica iz stava (6) ovog člana izdaje strancu potvrdu o prijavi gubitka, uništenja ili drugačijeg nestanka lične karte za stranca. Ako je stranac prijavio tu činjenicu policiji, odnosno DKP-u BiH, policija odnosno DKPBiH dužni su istog dana obavijestiti organizacionu jedinicu Službe na čijem području stranac ima prijavljeno prebivalište. (8) Stranac je dužan ličnu kartu za stranca, koja je izgubljena, uništena ili je na drugačiji način nestala, oglasiti nevažećom u "Službenom glasniku BiH" o svom trošku. Član 95. (Obaveza nošenja lične karte za strance ili dozvole boravka) Stranac je dužan nositi i na zahtjev ovlaštenog lica Ministarstva, Službe, Granične policije, policije ili drugog nadležnog organa, kad je drugi nadležni organ na to zakonom ovlašten, dati na uvid ličnu kartu za stranca ili dozvolu boravka u BiH. Odjeljak G. Otkaz boravkaČlan 96. (Razlozi za otkaz boravka) (1) Boravak stranca u BiH otkazuje se ako: a) stranac ne poštuje javni poredak BiH iz člana 10. (Obaveza poštivanja javnog poretka BiH) ili preduzme aktivnost narušavanja sigurnosti BiH ili je član organizacije koja preduzme takvu aktivnost; b) stranac ugrozi interese BiH tako što na bilo koji način učestvuje u krijumčarenju naoružanja ili vojne opreme, radioaktivne ili druge opasne materije ili opojne droge, ili u nedozvoljenom prijevozu ili trgovini materijalom za proizvodnju naoružanja ili drugog sredstva za masovno uništenje, ili u proizvodnji ili posjedovanju opojne droge radi prodaje, ili je član organizacije koja na bilo koji način učestvuje u takvoj aktivnosti; c) organizira ili je u vezi s organiziranjem nezakonitog ulaska, boravka ili izlaska pojedinca ili grupe u ili iz BiH, ili ako organizira ili na bilo koji način učestvuje u trgovini ljudima; d) Služba utvrdi da je sklopljen brak iz koristi ili zasnovana vanbračna zajednica iz koristi ili da je zasnovano usvojenje iz koristi isključivo radi ulaska, odnosno boravka u BiH; e) Služba utvrdi da stranac koji je izdao pozivno pismo nije ispunio svoje obaveze iz pozivnog pisma, a ponovo je izdao pozivno pismo, ili pozivna pisma izdaje u neistinitu svrhu ili ih drugačije zloupotrebljava; f) je stranac dao pogrešne ili lažne podatke ili prikrio okolnosti važne za izdavanje odobrenja boravka; g) stranac odbija da provede konačnu, odnosno pravosnažnu odluku nadležnog organa u BiH; h) stranac u BiH boravi protivno svrsi na osnovu koje je odobren boravak; i) je ulazak ili boravak stranac ostvario na osnovu dokaza koji su pribavljeni prevarom, krivotvoreni ili protuzakonito mijenjani; j) stranac u BiH obavlja djelatnost za koju je potrebna radna dozvola, a nema radnu dozvolu u BiH, ili radi na radnom mjestu ili vrsti poslova različitima od onih za koje ima radnu dozvolu ili ako obavlja djelatnost bez izdate potvrde o prijavi rada ili obavlja određenu djelatnost bez odobrenja nadležnog organa u BiH; k) je prekršio ili pokušao prekršiti propise kojima se regulira prelazak državne granice BiH, bez obzira na to da li je povreda propisa nastala pri ulasku ili izlasku iz BiH; l) su se uslovi na osnovu kojih je izdato odobrenje boravka izmijenili u takvoj mjeri da bi isključili svaku mogućnost izdavanja odobrenja; m) je stranac pravosnažno osuđen za krivično djelo za koje se može izreći kazna zatvora od jedne godine ili teža kazna; n) prisustvo stranca u BiH predstavlja prijetnju javnom poretku ili sigurnosti BiH; o) stranac ostane bez sredstava za izdržavanje; p) stranac neprekidno izbiva iz BiH duže od 180 dana za vrijeme odobrenog privremenog boravka, bez pret-hodnog javljanja i dostavljanja dokaza o opravdanosti izbivanja nadležnoj organizacionoj jedinici Službe ili Utorak, 17. 11. 2015. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 88 - Strana 25 se na osnovu okolnosti nedvosmisleno može utvrditi da nema namjeru povratka u BiH; r) je ostao da boravi u BiH nakon isteka važnosti putne isprave; ili s) Služba raspolaže informacijama nadležnih organa i službi sigurnosti u BiH da stranac na bilo koji način učestvuje u kriminalnoj aktivnosti, a posebno organiziranom, prekograničnom ili transnacionalnom kriminalu ili je član organizacije koja planira ili na bilo koji način učestvuje u takvoj aktivnosti ili drugoj aktivnosti koja može ugroziti javnu sigurnost ili javni poredak BiH. (2) Ako stranac ima odobren stalni boravak, on se može otkazati iz razloga propisanih u stavu (1) tač. a), b), c), d), f), i) ili n) ovog člana. Ako se strancu otkazuje stalni boravak iz razloga propisanih stavom (1) tačka n) ovog člana, može mu se uz otkaz boravka izreći i mjera protjerivanja sa zabranom ulaska u BiH. (3) Ako je stranac zbog razloga iz stava (1) ovog člana lišen slobode ili osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora, a nije mu izrečena mjera protjerivanja, otkaz boravka počinje mu teći od trenutka prestanka razloga za lišavanje slobode ili izdržane, odnosno oproštene ili zastarjele kazne. (4) Ako se strancu otkazuje bezvizni ili privremeni boravak iz razloga propisanih stavom (1) tač. a), b), c), d), f), h), i), j), m), n) ili r) ovog člana, može mu se uz otkaz boravka izreći i mjera protjerivanja sa zabranom ulaska u BiH. (5) Osnovi za utvrđivanje razloga za otkaz boravka iz ovog člana mogu biti dokazi ili saznanja kojima raspolaže Služba u skladu sa svojim nadležnostima, postojanje međunarodne potjernice, pravosnažne sudske odluke ili obavještenja ili informacije nadležnih organa i službi sigurnosti u BiH. (6) U odluci kojom se otkazuje boravak utvrđuje se rok u kojem stranac može dobrovoljno napustiti BiH, a koji ne može biti duži od 30 dana od dana dostavljanja konačne odluke. (7) Prilikom određivanja roka iz stava (6) ovog člana organ koji je izdao rješenje mora uzeti u obzir vrijeme u kojem je stranac u mogućnosti da napusti BiH. Član 97. (Poseban razlog za otkaz stalnog boravka) (1) Strancu koji ima odobren stalni boravak u BiH daljnji boravak otkazuje se ako: a) se utvrdi da stranac duže od jedne godine nije nastanjen u BiH; ili b) stranac izbiva iz BiH kraće od jedne godine, ali se na osnovu okolnosti nedvosmisleno može utvrditi da nema namjeru povratka i stalnog boravka u BiH. (2) Strancu koji ima odobren stalni boravak u BiH kao bivši nosilac plave karte stalni boravak otkazuje se ako se utvrdi da duže od dvije godine nije nastanjen u BiH. Član 98. (Postupak otkaza boravka) (1) Rješenje o otkazu boravka donosi Služba po službenoj dužnosti ili na obrazloženi prijedlog druge organizacione jedinice ili upravne organizacije u sastavu Ministarstva, sigurnosne agencije, policije ili drugog organa. (2) Podnosilac prijedloga iz stava (1) ovog člana mora uz prijedlog dostaviti i sve podatke i dokumentaciju relevantnu za donošenje odluke o otkazu boravka. (3) Protiv rješenja iz stava (1) ovog člana žalba se može podnijeti Ministarstvu u roku od 15 dana od dana dostavljanja rješenja. (4) Žalba odgađa izvršenje rješenja. (5) Do dana napuštanja teritorije BiH, strancu se uz potvrdu privremeno oduzimaju sve putne isprave koje može koristiti za prelazak državne granice BiH, osim ako pristane dobrovoljno napustiti BiH. Član 99. (Izvršenje rješenja o otkazu boravka) (1) Nakon što rješenje o otkazu boravka postane konačno, dozvolu boravka poništava nadležna organizaciona jedinica Službe. U pasoš stranca unosi se rok do kojeg stranac može dobrovoljno napustiti BiH. (2) Nakon što rješenje o otkazu bezviznog boravka postane konačno, otkaz boravka upisuje se u pasoš stranca kao i rok do kojeg stranac može dobrovoljno napustiti BiH. Ako stranac nema pasoš, sačinjava se službena zabilješka. (3) Granična policija dužna je činjenicu da je stranac napustio teritoriju BiH odmah evidentirati u Centralnu bazu podatka o strancima ili o tome na drugi način obavijestiti Službu. Odjeljak H. Prijava boravka stranacaČlan 100. (Boravište i prebivalište stranca) (1) Boravište stranca je mjesto u kojem stranac boravi po osnovu vize, bezviznog boravka ili privremenog boravka. (2) Prebivalište stranca je mjesto u kojem se stranac s odobrenim stalnim boravkom u BiH nastanio s namjerom da u njemu stalno živi. Član 101. (Obaveza prijave boravišta i prebivališta stranca) (1) Stranac kojem je odobren privremeni boravak dužan je prijaviti i odjaviti boravište, kao i promjenu adrese stanovanja, a stranac kojem je odobren stalni boravak i prebivalište. (2) Prijave i odjave iz stava (1) ovog člana podnose se nadležnim organizacionim jedinicama Službe ili policiji. (3) Kada je prijava ili odjava iz stava (1) ovog člana ili iz člana 103. (Ostala lica obavezna da prijave boravište stranca)stav (1) ovog zakona podnesena policiji, policija je dužna kopiju prijave dostaviti nadležnoj organizacionoj jedinici Službe u roku od 24 sata od prijema prijave. Član 102. (Rokovi za prijavu i odjavu boravišta i prebivališta stranca) (1) Stranac kojem je odobren stalni boravak dužan je prijaviti svoje prebivalište i promjenu adrese stanovanja u mjestu prebivališta u roku od osam dana od dana prijema odluke o odobrenju stalnog boravka, odnosno od dana dolaska u mjesto prebivališta, odnosno od dana promjene adrese stanovanja. (2) Stranac kojem je odobren privremeni boravak dužan je prijaviti svoje boravište i promjenu adrese stanovanja u roku od 48 sati od dana prijema dozvole boravka, odnosno od dana dolaska u mjesto boravka, odnosno od dana promjene adrese stanovanja, osim kad je ovim zakonom propisan duži rok za određene kategorije stranaca. (3) Stranac iz st. (1) i (2) ovog člana, koji dobrovoljno napušta BiH bez namjere povratka, dužan je odjaviti svoje prebivalište, odnosno boravište. Član 103. (Ostala lica obavezna da prijave boravište stranca) (1) Pravna i fizička lica koja pružaju usluge smještaja dužna su nadležnoj organizacionoj jedinici Službe ili policije prijaviti boravište stranca najkasnije u roku od 12 sati od trenutka pružanja usluge smještaja strancu. (2) Pravna i fizička lica iz stava (1) ovog člana dužna su voditi evidenciju o strancima (u daljnjem tekstu: knjiga stranaca) kojima pružaju uslugu smještaja. Ta lica obavezna su čuvati Broj 88 - Strana 26 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 17. 11. 2015. knjige stranaca najmanje tri godine od dana zaključenja knjige i ovlaštenom službenom licu Službe ili policije dati na uvid knjigu stranaca. Knjiga stranaca ovjerava se u nadležnoj organizacionoj jedinici Službe ili u policiji po mjestu prebivališta, odnosno poslovnog sjedišta davaoca usluge smještaja strancima. (3) Stranac koji ne koristi usluge smještaja pravnih i fizičkih lica iz stava (1) ovog člana ili fizičko lice kod kojeg je stranac u posjeti dužni su nadležnoj organizacionoj jedinici Službe ili policije prijaviti boravak stranca u BiH u roku od 48 sati od ulaska stranca u BiH ako će stranac u BiH boraviti duže od tri dana. Član 104. (Podzakonski propisi o tehničkim pitanjima odobrenja boravka te boravišta i prebivališta stranaca) (1) Ministarstvo, nakon pribavljenog mišljenja Službe, donosi podzakonski propis kojim se propisuju dokazi koji se dostavljaju uz zahtjev za odobrenje boravka, detaljnije uređuje izgled i sadržaj zahtjeva za izdavanje dozvole boravka, izgled i sadržaj potvrde o podnesenom zahtjevu za boravak, postupanje prilikom odobrenja boravka i izdavanja dozvole boravka, forma, izgled i sadržaj dozvole boravka, forma, izgled, sadržaj, rok važenja, postupanje prilikom izdavanja potvrde o identitetu, izgled i sadržaj potvrde o prijavi rada, postupanje prilikom izdavanja potvrde o prijavi rada, forma, izgled i sadržaj lične karte za stranca i postupanje prilikom izdavanja lične karte za stranca, postupanje prilikom otkaza boravka, prilikom prijava i odjava boravišta i prebivališta, izgled, sadržaj knjige stranaca i postupanje prilikom ovjere knjige stranaca, kao i druga pitanja značajna za boravak i kretanje stranaca u BiH. (2) Ministarstvo, nakon pribavljenog mišljenja Službe, donosi podzakonski propis kojim se uređuju pravila i standardi u postupanju, kao i druga pitanja u vezi s prihvatom žrtava trgovine ljudima, njihovog oporavka i povratka. (3) Vijeće ministara, na prijedlog MCP-a, donosi podzakonski propis kojim se utvrđuje godišnja kvota radnih dozvola, najkasnije do 31. oktobra tekuće godine za sljedeću godinu. (4) Ministarstvo, nakon pribavljenog mišljenja Službe, po sticanju tehničkih uslova, donosi podzakonski propis kojim se uređuje izgled i sadržaj zahtjeva za izdavanje dozvole boravka, postupanje prilikom odobrenja boravka i izdavanja dozvole boravka, forma, izgled i sadržaj dozvole boravka s biometrijskim podacima stranca. (5) Ministarstvo, nakon pribavljenog mišljenja Službe, po sticanju tehničkih uslova, donosi odluku kojom će se naljepnica o odobrenju boravka zamijeniti boravišnom dozvolom kao posebnim dokumentom s biometrijskim podacima stranca. (6) Ako se pokaže potrebnim, MCP može, nakon pribavljenog mišljenja Ministarstva, donijeti podzakonski propis kojim se uređuje izrada i ažuriranje spiska naučnoistraživačkih organizacija u BiH i način njegove dostupnosti. POGLAVLJE V. UDALJENJE STRANCA IZ BiHOdjeljak A. ProtjerivanjeČlan 105. (Mjera protjerivanja) (1) Protjerivanje je mjera kojom se strancu nalaže izlazak iz BiH i zabranjuje ulazak i boravak u BiH u određenom vremenskom periodu koji ne može biti kraći od jedne ni duži od pet godina. (2) Izuzetno od stava (1) ovog člana, period zabrane ulaska i boravka u BiH može biti duži od pet godina kada to zahtijevaju razlozi zaštite sigurnosti BiH, javnog poretka, javnog reda i mira. (3) Period zabrane ulaska i boravka iz stava (1) ovog člana može, na zahtjev stranca, biti skraćen ili zabrana ulaska ukinuta u slučaju kada su ispunjeni sljedeći uslovi: a) kada je strancu mjera protjerivanja izrečena prvi put i b) kada je stranac dobrovoljno napustio BiH i snosio sve troškove vezane za proceduru povratka u državu uobičajenog mjesta boravka. (4) Period zabrane ulaska i boravka iz st. (1) i (2) može se produžiti ako: a) je stranac prethodno već bio protjeran iz BiH; b) je stranac ušao u BiH tokom trajanja zabrane ulaska; ili c) stranac u trenutku prestanka zabrane ulaska u BiH još uvijek predstavlja prijetnju javnom poretku ili sigurnosti ili međunarodnim odnosima BiH. (5) Period zabrane ulaska računa se od dana napuštanja BiH. (6) Rješenje o protjerivanju stranca iz BiH, sa zabranom ulaska i boravka u BiH, donosi Služba po službenoj dužnosti ili na obrazloženi prijedlog druge organizacione jedinice Ministarstva, organa za provođenje zakona ili drugog organa. (7) Protiv rješenja Službe o protjerivanju i rješenja o produženju perioda zabrane ulaska žalba se može podnijeti Ministarstvu u roku od osam dana od dana dostavljanja rješenja. Ako je rješenje o protjerivanju doneseno iz razloga propisanog u članu 106. (Razlozi za izricanje mjere protjerivanja) stav (1) tačka k) ovog zakona, rok za žalbu je 24 sata od dostavljanja rješenja. (8) Žalba odgađa izvršenje rješenja. (9) Ministarstvo donosi rješenje po žalbi u roku od 15 dana od dana prijema žalbe. (10) Strancu se do okončanja postupka, uz potvrdu, privremeno oduzimaju putne isprave koje može koristiti za prelazak državne granice BiH, osim ako pristane dobrovoljno napustiti BiH prije okončanja postupka. (11) Zabranjeno je kolektivno protjerivanje stranaca. Mjera protjerivanja može se izreći samo u pojedinačnom slučaju. (12) Ako se u postupku utvrđivanja identiteta utvrdi da je stvarni identitet stranca drugačiji od navoda o identitetu koje je stranac dao u postupku donošenja rješenja o protjerivanju, Služba po službenoj dužnosti mijenja rješenje o protjerivanju u dijelu koji se odnosi na identitet stranca. Protiv ovog rješenja žalba se može podnijeti Ministarstvu u roku od osam dana od dostavljanja rješenja. Žalba ne odgađa izvršenje rješenja. (13) Odluku o zahtjevu za skraćenje ili ukidanje perioda zabrane ulaska iz stava (3) ovog člana donosi Služba na zahtjev stranca. Protiv ove odluke žalba se može podnijeti Ministarstvu u roku od 15 dana od dana dostavljanja. (14) Ako je prisustvo stranca u BiH neophodno radi vođenja istražnog ili sudskog postupka, strancu se može odobriti ulazak i boravak u BiH za vrijeme trajanja zabrane ulaska i boravka uz odobrenje Službe. Član 106. (Razlozi za izricanje mjere protjerivanja) (1) Strancu može biti izrečena mjera protjerivanja iz BiH ako: a) je u BiH ušao nezakonito; b) je ostao u BiH nakon isteka roka važenja vize ili dozvole boravka ili nakon isteka važenja bezviznog boravka, ili ako mu je zahtjev za odobrenje boravka odbijen, a nije napustio BiH u roku određenom za dobrovoljno napuštanje; c) je pokušao prekršiti ili prekršio propise o prelasku državne granice pri izlasku iz BiH; Utorak, 17. 11. 2015. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 88 - Strana 27 d) je viza poništena ili ukinuta, a stranac u roku određenom za dobrovoljno napuštanje nije napustio BiH u skladu s ovim zakonom; e) mu je otkazan boravak, a u roku određenom za dobrovoljno napuštanje nije napustio BiH u skladu s ovim zakonom; f) je u BiH ostao nakon prestanka važenja izbjegličkog statusa, supsidijarne zaštite ili privremene zaštite ili nakon što je zahtjev za azil odbijen izvršnom odlukom, a nije ostvario pravo na boravak u skladu s ovim zakonom; g) je odluka o oduzimanju ili otpustu iz državljanstva BiH ili poništenju upisa u knjigu državljana postala pravosnažna, a nije ostvario pravo na boravak u skladu s ovim zakonom; h) je pravosnažno osuđen za krivično djelo s obilježjem trgovine opojnom drogom, oružjem, ljudima, krijum-čarenja ljudi, terorizma, pranja novca, ili bilo kojeg oblika organiziranog, prekograničnog ili transnacio-nalnog kriminala; i) je pravosnažno osuđen za krivično djelo za koje se može izreći kazna zatvora od jedne godine ili teža kazna; j) prisustvo stranca predstavlja prijetnju javnom poretku ili sigurnosti BiH; k) je prihvaćen po osnovu međunarodnog sporazuma o saradnji u predaji i prihvatu lica čiji je boravak nezakonit, a nema odobren boravak u BiH; l) je ostao da boravi u BiH nakon isteka važenja putne isprave; m) je registriran kao višestruki počinilac prekršaja na teritoriji BiH, ili n) se njegov identitet ne može utvrditi i ne može dokazati zakonitost svog boravka u BiH. (2) Prilikom odlučivanja da li će strancu izreći mjeru protjerivanja iz BiH, kao i prilikom donošenja odluke o dužini trajanja zabrane ulaska, Služba je dužna s naročitom pažnjom ocijeniti sve dokaze i utvrditi sve okolnosti i činjenice bitne za donošenje odluke, kao i stepen integriranosti u BiH, a u skladu s principima zakona kojim se uređuje oblast upravnog postupka BiH. (3) U slučaju ostanka stranca u BiH duže od perioda važenja putne isprave, vize, bezviznog ili odobrenog boravka ili iz humanitarnih razloga, Služba može, umjesto izricanja mjere protjerivanja, izdati nalog za dobrovoljno napuštanje teritorije BiH. (4) Nalog iz stava (3) ovog člana izdaje se u svrhu prelaska državne granice, uz prethodno pribavljenu izjavu stranca kojom potvrđuje namjeru dobrovoljnog napuštanja BiH i dokaze kojima stranac potvrđuje izjavu. (5) U nalogu iz stava (3) ovog člana navodi se rok za dobrovoljno napuštanje BiH koji ne može biti kraći od sedam ni duži od 30 dana. Izuzetno, ako postoje ozbiljni razlozi humanitarne prirode, rok za dobrovoljno napuštanje BiH može biti duži od 30 dana. (6) Nalog za dobrovoljno napuštanje teritorije BiH iz stava (3) ovog člana neće se izdati strancu ako postoji opasnost od bijega ili stranac predstavlja opasnost za javni poredak, javni red i mir ili sigurnost BiH. (7) Strancu koji u roku određenom u nalogu za dobrovoljno napuštanje teritorije BiH iz stava (5) ovog člana ne napusti BiH donosi se rješenje o protjerivanju u skladu s članom 105. (Mjera protjerivanja) ovog zakona. (8) Protiv naloga iz stava (3) ovog člana nije dozvoljena žalba, ali se može pobijati u žalbi na rješenje o protjerivanju koje se donosi u skladu sa stavom (7) ovog člana. Član 107. (Dobrovoljno izvršenje rješenja o protjerivanju) (1) Rješenjem o protjerivanju može se odrediti rok za dobrovoljno izvršenje rješenja koji ne može biti kraći od sedam ni duži od 30 dana. (2) Izuzetno od stava (1) ovog člana, ako postoje naročito opravdani razlozi, rok za dobrovoljno izvršenje rješenja može se produžiti, prema posebnim okolnostima svakog pojedinog slučaja kao što su dužina boravka, djeca koja pohađaju školu i postojanje porodičnih i društvenih veza. (3) Rok za dobrovoljno izvršenje rješenja iz stava (1) ovog člana ne mora biti određen ili može biti kraći od sedam dana ako postoji opasnost od bijega ili stranac predstavlja opasnost za javni poredak, javni red i mir ili sigurnost BiH. (4) Stranac kojem je izrečena mjera protjerivanja dužan se prilikom napuštanja BiH prijaviti službenom licu Granične policije. (5) Granična policija dužna je činjenicu napuštanja BiH unijeti u pasoš stranca otiskivanjem izlaznog štambilja. Ako stranac nema pasoš, o toj se činjenici sačinjava službena zabilješka, a strancu se izdaje potvrda da je napustio BiH. (6) Granična policija dužna je činjenicu da je stranac napustio BiH odmah evidentirati u Centralnu bazu podatka o strancima ili o tome na drugi način obavijestiti Službu i Ministarstvo. (7) U slučaju da stranac dobrovoljno ne napusti BiH u roku za dobrovoljno izvršenje rješenja, konačno rješenje o protjerivanju izvršava Služba preduzimanjem mjera za prisilno udaljenje stranca iz BiH, po potrebi uz saradnju drugih organizacionih jedinica Ministarstva, Granične policije ili policije. Druge organizacione jedinice Ministarstva, Granična policija i policija dužni su Službi pružiti pomoć na njen zahtjev. Član 108. (Posebni slučajevi protjerivanja) (1) Vijeće ministara može izuzetno, na obrazloženi prijedlog Ministarstva, Službe, druge organizacione jedinice Ministarstva ili policije, rješavajući u pojedinačnom slučaju, donijeti odluku o protjerivanju stranca iz BiH s trajnom zabranom ulaska u BiH, ako ocijeni da je protjerivanje nužno u interesu javnog poretka ili se zasniva na razlozima sigurnosti BiH, u skladu s članom 1. stav 2. Protokola broj 7 Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda izmijenjenog Protokolom broj 11. (2) Odluka iz stava (1) ovog člana ne može se izvršiti suprotno odredbama člana 109. (Princip zabrane vraćanja) stava (2) ovog zakona. Odjeljak B. Zaštita stranacaČlan 109. (Princip zabrane vraćanja) (1) Stranac neće biti prisilno udaljen ili vraćen u zemlju gdje bi mu život ili sloboda bili ugroženi zbog njegove rase, vjere, nacionalnosti, pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili zbog političkog mišljenja. Stranac neće biti prisilno udaljen ili vraćen u zemlju u kojoj nije zaštićen od slanja na takvu teritoriju. (2) Izuzetno od stava (1) ovog člana, stranac koji se iz opravdanih razloga smatra opasnim za sigurnost BiH ili je pravosnažno osuđen za teško krivično djelo i predstavlja opasnost za BiH može se prisilno udaljiti ili vratiti u drugu državu, izuzev ako bi time bio izložen stvarnom riziku da bude podvrgnut smrtnoj kazni ili pogubljenju, mučenju, nehumanom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju. Stranac neće biti prisilno udaljen ili vraćen u zemlju u kojoj nije zaštićen od slanja na takvu teritoriju. Broj 88 - Strana 28 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 17. 11. 2015. Član 110. (Postupanje u slučaju pozivanja na zaštitu) (1)Kada se stranac pozove na razloge iz člana 109. (Princip zabrane vraćanja) ovog zakona, organ pred kojim je izjava data upućuje stranca Službi u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast azila u BiH, radi iskazivanja namjere podnošenja zahtjeva za azil. (2) Služba izdaje strancu potvrdu o iskazanoj namjeri podnošenja zahtjeva za azil i određuje pravac kretanja i rok koji je potreban da bi stranac lično podnio zahtjev za azil Ministarstvu u sjedištu. Ta potvrda smatra se pravom na ostanak za rok određen potvrdom. (3) Služba bez odgađanja dostavlja organu nadležnom za poslove azila primjerak potvrde o iskazanoj namjeri podnošenja zahtjeva za azil s dokumentacijom koja je propisana zakonom kojim se uređuje oblast azila u BiH. (4) Rješenje o protjerivanju može se izvršiti tek kad negativna odluka po zahtjevu za azil postane izvršna. (5) Strancu čiji je zahtjev za azil pravosnažno odbijen ili mu je ukinut dodijeljeni izbjeglički status, odnosno status supsidijarne zaštite, a za koga se u postupku utvrdi da ne može biti udaljen iz razloga propisanih principom zabrane vraćanja iz člana 109. (Princip zabrane vraćanja) stav (2) ovog zakona, Služba, na zahtjev stranca, a na osnovu preporuke organa nadležnog za poslove azila, izdaje potvrdu o ostanku kojom se strancu dozvoljava ostanak u BiH dok se ne osiguraju uslovi za povratak i služi mu kao identifikacioni dokument. (6) Potvrda iz stava (5) ovog člana izdaje se na period najduže do jedne godine i može se produžavati na zahtjev stranca pod uslovima pod kojima je izdata i uz preporuku organa nadležnog za poslove azila. (7) Protiv potvrde iz st. (5) i (6) ovog člana nije dozvoljena žalba niti se može pokrenuti upravni spor. (8) Strancu iz stava (5) ovog člana, za kojeg je utvrđeno da predstavlja prijetnju za javni poredak, javni red i mir ili sigurnost BiH, Služba može odrediti stavljanje pod nadzor u skladu s ovim zakonom. (9) Služba, u saradnji s Ministarstvom, drugim ministarstvima i Vijećem ministara, preduzima sve neophodne radnje u skladu sa zakonom, ostalim propisima BiH i međunarodnim pravom u vezi s rješavanjem konačnog statusa stranca iz stava (5) ovog člana. (10) Potvrda iz st. (5) i (6) ovog člana prestaje da važi osigura-njem uslova za povratak. Član 111. (Isključenje primjene sankcija za nezakonit ulazak u BiH) Prema podnosiocu zahtjeva za azil koji dolazi direktno s teritorije na kojoj mu je bio ugrožen život ili sloboda ne primjenjuju se sankcije zbog nezakonitog ulaska ili prisustva u BiH, pod uslovom da se bez odgađanja prijavi nadležnom organu i iskaže namjeru podnošenja zahtjeva za azil i izloži valjane razloge za nezakonit ulazak ili prisustvo u BiH. Odjeljak C. Prisilno udaljenje stranca iz BiHČlan 112. (Zaključak o dozvoli izvršenja rješenja o protjerivanju) (1) Stranac se može prisilno udaljiti iz BiH. (2) Služba izvršava prisilno udaljenje stranca iz BiH po službenoj dužnosti, na osnovu zaključka o dozvoli izvršenja. (3) Kad rješenje o protjerivanju postane izvršno, Služba donosi zaključak o dozvoli izvršenja bez odgađanja, a najkasnije u roku od sedam dana od dana kada su osigurani uslovi za prisilno udaljenje stranca iz BiH. (4) Zaključkom o dozvoli izvršenja utvrđuje se da je rješenje o protjerivanju postalo izvršno i određuje način i vrijeme izvršenja, te država u koju se stranac vraća. (5) Protiv zaključka o dozvoli izvršenja žalba se može podnijeti Ministarstvu u roku od osam dana od dana dostavljanja zaključka. (6) Žalba ne odgađa započeto izvršenje. (7) Na zahtjev Službe, policija i drugi organi za provođenje zakona u BiH dužni su Službi pružiti pomoć u izvršenju zaključka o dozvoli izvršenja. Član 113. (Neizvršavanje prisilnog udaljenja) (1) Ako je protiv stranca pokrenut sudski postupak, rješenje o protjerivanju ne može se izvršiti prije nego što se predmet pravosnažno okonča. (2) Ako je stranac pravosnažno osuđen na kaznu zatvora, rješenje o protjerivanju ne može se izvršiti prije nego što stranac izdrži kaznu zatvora, osim ako mu je izrečena uslovna osuda ili je kazna zastarjela, ili je na uslovnom otpustu. (3) Iako postoje uslovi za prisilno udaljenje stranca propisani ovim zakonom, prisilno udaljenje ne mora se izvršiti ako je to u interesu provođenja sudskog postupka, pogotovo ako se u postupku pojavljuje kao žrtva trgovine ljudima, ili drugog oblika organiziranog, prekograničnog ili transnacionalnog kriminala i sarađuje s organima vlasti u pogledu otkrivanja krivičnog djela ili počinioca. (4) Prisilnom udaljenju stranca iz BiH neće se pristupiti ako stranac odluči napustiti BiH u roku određenom za dobrovoljno napuštanje, samostalno ili uz pomoćmeđunarodnih vladinih ili nevladinih organizacija, i za to pruži odgovarajuću garanciju. (5) Ako postoje opravdani razlozi, Služba može odobriti odgađanje izvršenja mjere protjerivanja zbog: a) nemogućnosti prijevoza lica zbog naročito teškog fizičkog ili mentalnog stanja u kojem se nalazi; b) tehničkih razloga, kao što su nedostatak odgovarajućeg prijevoznog sredstva ili zbog nedostatka identifikacionih podataka ili drugih teškoća koje onemogućavaju udaljenje stranca na human način; c) nedostatka garancije da će maloljetnik bez pratnje imati osiguran prijem od člana porodice, zakonskog staratelja ili drugog ovlaštenog lica u zemlji u koju se vraća; ili d) iz drugih opravdanih razloga koje u svakom pojedinačnom slučaju cijeni Služba. (6) Strancu iz stava (5) ovog člana Služba izdaje potvrdu kojom se odobrava odgađanje izvršenja rješenja o protjerivanju. (7) Odgađanje izvršenja mjere protjerivanja prestaje važiti čim prestanu postojati razlozi zbog kojih je odgađanje odobreno. Član 114. (Država vraćanja) (1)Ako izvršenje odluke ne podliježe ograničenjima iz člana 109. (Princip zabrane vraćanja) ovog zakona, stranac koji se prisilno udaljuje upućuje se u državu porijekla, odnosno uobičajenog boravka ili u državu iz koje je došao u BiH ili u državu koja ga prihvata. (2) Strancu se saopćava u koju državu se upućuje. Član 115. (Plaćanje troškova vraćanja i stavljanja stranca pod nadzor) (1) Stranac je dužan platiti troškove svog vraćanja do mjesta u koje se upućuje | |
Zakon o dopuni Zakona o zaštiti potrošača BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 88/15 | 17.11.2015 | SG BiH 25/06 | zakon,zaštita potrošača,potrošači | ZAKON O DOPUNAMA ZAKONA O ZAŠTITI POTROŠAČA U BOSNI I HERCEGOVINI Član 1. U Zakonu o zaštiti potrošača u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 25/06) iza člana 52. dodaje se novi član 52a. koji glasi: "Član 52a. Ugovori o kreditu iz člana 52. ovog zakona ne smiju sadržavati odredbu o indeksiranoj valutnoj klauzuli u stranoj valuti, osim u eurima." Član 2. U članu 127. u stavu (1) iza tačke m) dodaje se nova tačka n) koja glasi: "n) zaključi s potrošačem ugovor o kreditu koji sadrži odredbu o indeksiranoj valutnoj klauzuli u stranoj valuti, osim u eurima (član 52a. ovog zakona);" | |
Zakon o dopunama Zakona o prekršajima BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 81/15 | 19.10.2015 | SG BiH 36/14, SG BiH 18/12, SG BiH 41/07 | zakon,prekršaj,bih | AKON O DOPUNAMA ZAKONA O PREKRŠAJIMA Član 1. U Zakonu o prekršajima ("Službeni glasnik BiH", br. 41/07, 18/12 i 36/14), u članu 27. stav (2) iza riječi "trajanju" briše se zarez i dodaju riječi: "ili zaštitnu mjeru oduzimanje predmeta". Član 2. U članu 28. iza stava (3) dodaje se novi stav (4) koji glasi: "(4) Prekršajni nalog sadrži pouku da, ako lice protiv kojeg je izdat prekršajni nalog prihvati odgovornost i najkasnije u roku od osam dana od dana prijema prekršajnog naloga plati polovinu izrečene novčane kazne, oslobađa se plaćanja druge polovine izrečene novčane kazne." Dosadašnji st. (4), (5), (6) i (7) postaju st. (5), (6), (7) i (8). Član 3. U članu 30. iza stava (1) dodaje se stav (2) koji glasi: "(2) Ako lice prihvati odgovornost za prekršaj i u roku od osam dana оd dаnа priјеmа prеkršајnоg nаlоgа plati polovinu od punog iznosa izrečene novčane kazne utvrđene prekršajnim nalogom, oslobađa se plаćаnjа drugе pоlоvinе izrеčеnеnоvčаnе kаznе." Član 4. U članu 42. iza stava (5) dodaje se stav (6) koji glasi: "(6) Ako se utvrdi da za prekršaj indirektnih poreza kažnjeni izbjegava da plati novčanu kaznu ili mjeru naplate protuvrijednosti robe izrečene rješenjem suda, sud će od Uprave za indirektno oporezivanje zatražiti da provede postupak prinudne naplate po Zakonu o postupku prinudne naplate indirektnih poreza ("Službeni glasnik BiH", br. 89/05 i 62/11)." Član 5. U članu 44. stav (2) iza riječi "predmeta" dodaju se riječi: "kao i sredstva od naplate protuvrijednosti robe". Član 6. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". Broj 01,02-02-1-9/15 14. oktobra 2015. godine Sarajevo Predsjedavajuća Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Borjana Krišto, s. r. Predsjedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Bariša Čolak, s. r.Na temelju članka IV.4. točke a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine na 17. sjednici Zastupničkog doma, održanoj 16. rujna 2015. godine, i na 10. sjednici Doma naroda, održanoj 14. listopada 2015. godine, usvojila je ZAKON O DOPUNAMA ZAKONA O PREKRŠAJIMA Članak 1. U Zakonu o prekršajima ("Službeni glasnik BiH", br. 41/07, 18/12 i 36/14), u članku 27. stavku (2) iza riječi "trajanju" briše se zarez i dodaju riječi: "ili zaštitnu mjeru oduzimanje predmeta". Članak 2. U članku 28. iza stavka (3) dodaje se novi stavak (4), koji glasi: "(4) Prekršajni nalog sadrži pouku o tome da ako osoba protiv koje je izdan prekršajni nalog prihvati odgovornost i najkasnije u roku od osam dana od dana primitka prekršajnog naloga plati polovicu izrečene novčane kazne, oslobađa se plaćanja druge polovice izrečene novčane kazne." Dosadašnji stavci (4), (5), (6) i (7) postaju stavci (5), (6), (7) i (8). Članak 3. U članku 30. iza stavka (1) dodaje se stavak (2), koji glasi: "(2) Ako osoba prihvati odgovornost za prekršaj i u roku od osam dana оd dаnа primitkа prеkršајnоg nаlоgа plati polovicu punog iznosa izrečene novčane kazne utvrđene prekršajnim nalogom, oslobađa se plаćаnjа drugе pоlоvicеizrеčеnе nоvčаnе kаznе." Članak 4. U članku 42. iza stavka (5) dodaje se stavak (6), koji glasi: "(6) Ako se utvrdi da za prekršaj neizravnih poreza kažnjenik izbjegava platiti novčanu kaznu ili rješenjem suda izrečenu mjeru naplate protuvrijednosti robe, sud će od Uprave za neizravno oporezivanje zatražiti provođenje postupka prisilne naplate prema Zakonu o postupku prisilne naplate neizravnih poreza ("Službeni glasnik BiH", br. 89/05 i 62/11)." Članak 5. U članku 44. stavku (2) iza riječi "predmeta" dodaju se riječi: "kao i sredstva od naplate protuvrijednosti robe". Članak 6. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH". Broj 01,02-02-1-9/15 14. listopada 2015. godine Sarajevo Predsjedateljica Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Borjana Krišto, v. r.Predsjedatelj Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Bariša Čolak, v. | |
Ispravka Zakona o igrama na sreću FBiH | Bosna i Hercegovina | Službene novine FBiH 60/15 | 05.08.2015 | SN FBiH 48/15 | igre na sreću | ||
Zakon o carinskoj politici u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 58/15 | 21.07.2015 | carina,zakon | V BOSNE I HERCEGOVINE W BOCHE H XEPUErOBMHE Izdanje na bosanskom, hrvalskom i srpskom jeziku Hsdame ua 6ocqhckom, xpeauiCKOM u cpucKOM je3UKy Godina XIX Utorak, 21. jula/srpnja 2015. godine Broj/Epoj 58 TogHHa XIX yropaK, 21. jyaa 2015. rogHHe ISSN 1512-7486 - bosanski jezik ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik ISSN 1512-7508 - srpski jezik PARLAMENTARNA SKUPŠTINA BOSNE I HERCEGOVINE 532 Na osnovu člana IV. 4. a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 14. sjednici Predstavničkog doma, održanoj 30. juna 2015. godine, i na 7. sjednici Doma naroda, održanoj 15. jula 2015. godine, usvojila je ZAKON O CARINSKOJ POLITICI U BOSNI I HERCEGOVINI DIO PRVI - OPĆE ODREDBE POGLAVLJE I PREDMET I OSNOVNE DEFINICIJE Član 1. (Predmet Zakona) Ovim zakonom uređuju se osnovni elementi carinske politike, te opća pravila i postupci koji se primjenjuju na robu koja se unosi u i iznosi iz carinskog područja Bosne i Hercegovine. Član 2. (Primjena Zakona) (1) Ovaj zakon i propisi doneseni na osnovu ovog zakona primjenjuju se jednoobrazno na cijelom carinskom području Bosne i Hercegovine, ne dovodeći u pitanje primjenu međunarodnog prava i međunarodnog sporazuma. (2) Određene odredbe carinskih propisa mogu se primjenjivati i izvan carinskog područja Bosne i Hercegovine, u skladu s propisima kojima se reguliraju određene oblasti ili na osnovu međunarodnog sporazuma. Član 3. (Carinsko područje Bosne i Hercegovine) (1) Carinsko područje Bosne i Hercegovine je jedinstveno. (2) Carinsko područje Bosne i Hercegovine obuhvata teritoriju Bosne i Hercegovine, uključujući teritorijalne vode, unutrašnje vode i zračni prostor Bosne i Hercegovine. (3) Carinsko područje Bosne i Hercegovine ograničeno je carinskom linijom koja je identična granici Bosne i Hercegovine. (4) Carinski granični pojas na kopnu obuhvata onaj dio carinskog područja Bosne i Hercegovine čija se širina proteže pet kilometara od carinske linije u dubinu područja Bosne i Hercegovine. (5) Odredba stava (4) ovog člana primjenjuje se i kada se carinska linija proteže duž graničnih rijeka. (6) Carinski granični pojas na moru obuhvata onaj dio carinskog područja Bosne i Hercegovine čija se širina proteže tri kilometra u dubinu kopna od obale i područje od obale do vanjskih granica teritorijalnih voda. Član 4. (Definicije) U smislu ovog zakona, pojedini pojmovi imaju sljedeće značenje: a) "lice" je: 1) fizičko lice, 2) pravno lice, 3) udruženje lica koje nema zakonski status pravnog lica, ali mu je prema važećim propisima priznata sposobnost preduzimanja određenih pravnih radnji (u daljnjem tekstu: udruženje lica), b) "lice s prebivalištem ili sjedištem u Bosni i Hercegovini" je: 1) fizičko lice koje u Bosni i Hercegovini ima prebivalište, 2) pravno lice ili udruženje lica koje u Bosni i Hercegovini ima registrirano sjedište, glavnu upravu ili stalnu poslovnu jedinicu, c) "carinski propisi" obuhvataju ovaj zakon, propise donesene na osnovu ovog zakona za njegovo provođenje i druge propise donesene u okviru carinsko-tarifne politike na nivou Bosne i Broj 58 - Strana 2 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 21. 7. 2015. Hercegovine koji se odnose na unos u i iznos robe iz carinskog područja Bosne i Hercegovine i međunarodni sporazum koji sadrži odredbe o carini ako se primjenjuje u Bosni i Hercegovini, d) "provedbeni propis" je propis kojim se regulira provođenje odredbi ovog zakona, osim odredbi člana 32. stav (3), člana 207., člana 269. stav (3) i člana 271., e) "međunarodni sporazum" je međunarodna konvencija koju je ratificirala ili preuzela Bosna i Hercegovina, međunarodni sporazum ili ugovor koji je Bosna i Hercegovina zaključila s drugim državama ili teritorijama, koji se primjenjuju i u Bosni i Hercegovini, f) "carinski organ" je Uprava za indirektno oporezivanje, što uključuje i njene organizacione jedinice, g) "carinski ured" je svaki ured Uprave za indirektno oporezivanje u kojem se mogu obaviti sve ili neke od carinskih formalnosti propisanih carinskim propisima, h) "ulazni carinski ured" je carinski ured koji određuje Uprava za indirektno oporezivanje, kojem se bez odgađanja, u skladu s carinskim propisima, mora predočiti roba koja se unosi u carinsko područje Bosne i Hercegovine i u kojem se obavljaju odgovarajuće ulazne kontrole koje se zasnivaju na analizi rizika, i) "izlazni carinski ured" je carinski ured koji određuje Uprava za indirektno oporezivanje, kojem se, u skladu s carinskim propisima, mora predočiti roba prije nego što napusti carinsko područje Bosne i Hercegovine i u kojem se obavljaju carinske kontrole u pogledu ispunjavanja izvoznih carinskih formalnosti i odgovarajuće kontrole koje se zasnivaju na analizi rizika, j) "uvozni carinski ured" je carinski ured koji određuje Uprava za indirektno oporezivanje, u kojem se, u skladu s carinskim propisima, moraju obaviti carinske formalnosti, uključujući odgovarajuće kontrole koje se zasnivaju na analizi rizika, za odobravanje carinski odobrenog postupanja ili upotrebe za robu koja je unesena u carinsko područje Bosne i Hercegovine, k) "izvozni carinski ured" je carinski ured koji određuje Uprava za indirektno oporezivanje, u kojem se, u skladu s carinskim propisima, moraju obaviti carinske formalnosti, uključujući odgovarajuće kontrole koje se zasnivaju na analizi rizika, za odobravanje carinski odobrenog postupanja ili upotrebe za robu koja napušta carinsko područje Bosne i Hercegovine, l) "odluka" je svaka službena radnja carinskog organa koja se odnosi na carinske propise kojom se odlučuje o pojedinom slučaju, te koja ima pravno dejstvo na jedno ili više određenih ili odredivih lica. Pojam odluka podrazumijeva i obavezujuću informaciju, u smislu člana 16. ovog zakona, m) "carinski status" je određenje statusa robe, u smislu carinskih propisa, kao domaće ili strane robe, n) "domaća roba" je: 1) roba koja je u potpunosti dobivena ili proizvedena u carinskom području Bosne i Hercegovine pod uslovima iz člana 28. ovog zakona, a koja ne sadrži robu uvezenu iz drugih država ili teritorija. Za robu dobivenu iz robe koja je stavljena u carinski postupak s odgođenim plaćanjem ne smatra se da ima status domaće robe, 2) roba uvezena iz drugih država ili teritorija, a koja je puštena u slobodan promet, 3) roba dobivena ili proizvedena u carinskom području Bosne i Hercegovine, bilo isključivo od robe iz alineje 2) ili od robe iz alineja 1) i 2) ove tačke, o) "strana roba" je sva roba koja nema status domaće robe, kao i roba koja je izgubila status domaće robe. Ne dovodeći u pitanje primjenu čl. 112. i 113. ovog zakona, domaća roba gubi taj status kada stvarno istupi iz carinskog područja Bosne i Hercegovine, p) "carinski dug" je obaveza određenog lica da za određenu robu plati prema propisima utvrđeni iznos uvoznih dažbina (uvozni carinski dug) ili izvoznih dažbina (izvozni carinski dug), r) "uvozne dažbine" su: 1) carina i druge dažbine s jednakim efektom kao i carina, 2) uvozne dažbine koje su utvrđene u okviru mjera poljoprivredne politike ili posebnih mjera koje se primjenjuju na određenu robu dobivenu preradom poljoprivrednih proizvoda, s) "izvozne dažbine" su: 1) carina i druge dažbine s jednakim efektom kao i carina, 2) izvozne dažbine koje su utvrđene u okviru mjera poljoprivredne politike ili posebnih mjera koje se primjenjuju na određenu robu dobivenu preradom poljoprivrednih proizvoda, t) "dužnik" je lice koje je dužno platiti carinski dug, u) "carinski nadzor" su radnje koje preduzima carinski organ, s ciljem da osigura pravilnu primjenu carinskih propisa i, po potrebi, drugih propisa koji se primjenjuju na robu koja podliježe carinskom nadzoru, v) "carinska kontrola" su posebne radnje koje carinski organ preduzima, s ciljem da osigura pravilnu primjenu carinskih propisa i, po potrebi, drugih propisa koji se odnose na unos, iznos, provoz, prijenos i posebnu upotrebu robe koja se nalazi u carinskom području Bosne i Hercegovine, kao i robe koja se kreće između carinskog područja Bosne i Hercegovine i drugog carinskog područja, te na prisustvo robe koja nema status domaće robe. Takve radnje uključuju pregled robe, provjeru podataka u carinskoj deklaraciji, provjeru postojanja i vjerodostojnosti dokumenata podnesenih u elektronskom ili pisanom obliku, pregled poslovnih knjiga, drugih dokumenata i evidencija o poslovanju, pregled prijevoznih sredstava, pregled prtljaga i ostalih stvari koje putnik nosi sa sobom ili na sebi, te provođenje službenih ispitivanja i drugih potrebnih radnji, z) "carinski odobreno postupanje ili upotreba robe" je: 1) stavljanje robe u carinski postupak, 2) unos robe u slobodnu zonu, 3) ponovni izvoz robe iz carinskog područja Bosne i Hercegovine, 4) uništenje robe, 5) ustupanje robe u korist države Bosne i Hercegovine, aa) "carinski postupak" je: 1) puštanje robe u slobodan promet, 2) provoz, 3) carinsko skladištenje, 4) unutrašnja obrada, Utorak, 21. 7. 2015. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Strana 3 5) obrada pod carinskom kontrolom, 6) privremeni uvoz, 7) vanjska obrada, 8) izvoz, ab) "carinske formalnosti" su radnje koje preduzimaju lica i carinski organ, s ciljem primjene carinskih propisa, ac) "carinska deklaracija" je zahtjev ili radnja kojom lice, u propisanom obliku i na propisani način, zahtijeva stavljanje robe u određeni carinski postupak, ad) "deklaracija za privremeni smještaj" znači radnju kojom lice, u propisanom obliku i na propisani način, navodi da je roba u privremenom smještaju, ae) "ulazna sažeta deklaracija" je radnja kojom lice, u propisanom obliku i na propisani način, u određenom roku, obavještava carinski organ da će se roba unijeti u carinsko područje Bosne i Hercegovine, af) "izlazna sažeta deklaracija" je radnja kojom lice, u propisanom obliku i na propisani način, u određenom roku, obavještava carinski organ da će se roba iznijeti iz carinskog područja Bosne i Hercegovine, ag) "deklarant" je lice koje podnosi carinsku deklaraciju, deklaraciju za privremeni smještaj, ulaznu sažetu deklaraciju ili izlaznu sažetu deklaraciju u svoje ime ili lice u čije ime se podnosi carinska deklaracija, ah) "predočenje robe carini (u daljnjem tekstu: predočenje robe)" je na propisani način obavještavanje carinskog organa o prispijeću robe u carinski ured ili u bilo koje drugo mjesto koje je odredio ili odobrio carinski organ, ai) "puštanje robe" je radnja carinskog organa kojom robu stavlja na raspolaganje uz uslove i u svrhe određene carinskim postupkom u koji je roba stavljena, aj) "korisnik postupka" je lice u čije ime je podnesena carinska deklaracija ili lice na koje su prenesena prava i obaveze tog lica u vezi s carinskim postupkom, ak) "imalac odobrenja" je lice kojem je, u skladu s carinskim propisima, izdato odgovarajuće odobrenje, al) "rizik" je vjerovatnost nekog događaja koji bi mogao nastati u vezi s unosom, iznosom, provozom, prijenosom i posebnom upotrebom robe koja se nalazi u carinskom području Bosne i Hercegovine, koja se kreće između carinskog područja Bosne i Hercegovine i drugog carinskog područja, kao i u vezi s prisustvom robe koja nema status domaće robe, i može za posljedicu imati sprečavanje pravilne primjene carinskih i drugih propisa ili ugrožavanje finansijskih interesa Bosne i Hercegovine ili predstavljati prijetnju sigurnosti Bosne i Hercegovine, javnom moralu, zaštiti zdravlja i života ljudi, životinja i biljaka, očuvanju okoliša, zaštiti prirodnih rijetkosti, kulturnog naslijeđa, umjetničke, historijske, arheološke ili tehnološke vrijednosti, zaštiti intelektualnog vlasništva, zaštiti prava potrošača i drugog, am) "upravljanje rizikom" je prepoznavanje rizika i provođenje svih mjera neophodnih za ograničavanje izloženosti riziku. To obuhvata i radnje kao što su: prikupljanje podataka i informacija o riziku, analiza i ocjena rizika, propisivanje i preduzimanje mjera i redovno praćenje i reviziju tog procesa i njegovih rezultata, na osnovu izvora i strategije carinskog organa i drugih organa u Bosni i Hercegovini, kao i na osnovu međunarodnog izvora i strategije, an) "imalac robe" je lice koje je vlasnik robe ili lice koje ima pravo da je koristi ili upotrebljava ili lice u čijem je fizičkom posjedu roba, ao) "unos robe" je radnja unošenja robe u carinsko područje Bosne i Hercegovine, od bilo kojeg lica i na bilo koji način, nezavisno u koje će carinski odobreno postupanje ili upotrebu biti stavljena nakon unosa, ap) "iznos robe" je radnja iznošenja robe iz carinskog područja Bosne i Hercegovine, od bilo kojeg lica i na bilo koji način, nezavisno u koje će carinski odobreno postupanje ili upotrebu biti stavljena pri iznošenju, ar) "Upravni odbor" je odbor uspostavljen Zakonom o sistemu indirektnog oporezivanja u Bosni i Hercegovini. POGLAVLJE II OPĆE ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA PRAVA I OBAVEZE LICA U ODNOSU NA CARINSKE PROPISE ODJELJAK A ZASTUPANJE Član 5. (Zastupanje) Lice o čijim se pravima i obavezama rješava može, pod uslovima propisanim članom 76. st. (2) i (3) ovog zakona, imenovati zastupnika za preduzimanje svih ili samo nekih carinskih formalnosti, u skladu s carinskim propisima u postupku pred carinskim organom. Član 6. (Vrste zastupanja) (1) Zastupanje može biti: a) neposredno, kada zastupnik postupa u ime i za račun drugog lica, ili b) posredno, kada zastupnik postupa u svoje ime, a za račun drugog lica. (2) Zastupnik mora biti registriran u Bosni i Hercegovini i upisan u registar koji vodi carinski organ, osim u slučaju iz člana 76. st. (3) i (4) ovog zakona. (3) Zastupnik se mora izjasniti koje lice zastupa, da li je zastupanje neposredno ili posredno i imati ovlaštenje za zastupanje. (4) Od svakog lica koje se izjasni da postupa u ime ili za račun drugog lica carinski organ može zahtijevati da dostavi vjerodostojan dokaz o ovlaštenju za zastupanje pred carinskim organom. (5) Za lice koje se ne izjasni da postupa u ime ili za račun drugog lica ili koje se izjasni da postupa u ime i za račun drugog lica, ali ne može carinskom organu o tome podnijeti vjerodostojan dokaz, smatra se da postupa u svoje ime i za svoj račun. ODJELJAK B. OVLAŠTENI PRIVREDNISUBJEKAT Član 7. (Ovlašteni privredni subjekat) Carinski organ, u saradnji s drugim nadležnim organima, po potrebi, prema kriterijima iz člana 8. ovog zakona, odobrava status "ovlaštenog privrednog subjekta" privrednom subjektu koji ima sjedište u carinskom području Bosne i Hercegovine. Ovlašteni privredni subjekat može koristiti olakšice u pogledu carinskih kontrola koje se odnose na sigurnosno relevantne provjere i/ili od pojednostavljenja koja su predviđena carinskim propisima. Ovlašteni privredni subjekat dužan je obavijestiti carinski organ o svim statusnim i drugim promjenama koje nastanu nakon što mu je odobren taj status, a koje mogu uticati na daljnje postojanje ili sadržaj tog statusa. (1) (2) (3) Broj 58 - Strana 4 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 21. 7. 2015. Član 8. (Kriteriji za odobravanje statusa ovlaštenog privrednog subjekta) (1) Kriteriji za odobravanje statusa ovlaštenog privrednog subjekta uključuju: a) pridržavanje carinskih i poreskih propisa u prethodnom periodu, b) zadovoljavajući sistem vođenja poslovnih evidencija i, po potrebi, evidencije o prijevozu robe koji omogućava odgovarajuću carinsku kontrolu, c) po potrebi, dokazana finansijska likvidnost, d) po potrebi, odgovarajuće standarde zaštite i sigurnosti. (2) Provedbenim propisom, radi primjene kriterija iz stava (1) ovog člana, propisuju se: a) uslovi za odobravanje statusa ovlaštenog privrednog subjekta, b) uslovi za učestalost preispitivanja statusa ovlaštenog privrednog subjekta, c) uslovi za izdavanje odobrenja za korištenje pojednostavljenih postupaka, d) vrsta i obim olakšica koje se mogu odobriti u vezi s carinskim kontrolama koje se odnose na zaštitu i sigurnost, uzimajući u obzir propise za upravljanje rizikom, te e) uslovi i postupak prema kojima se status ovlaštenog privrednog subjekta može ukinuti. ODJELJAK C. ODLUKE KOJE SE ODNOSE NA PRIMJENU CARTNSKTH PROPISA Član 9. (Donošenje odluke) (1) Na postupak pred carinskim organom primjenjuju se odredbe propisa kojim se uređuje upravni postupak, osim ako nije drugačije regulirano ovim zakonom. (2) Lice koje od carinskog organa zahtijeva donošenje odluke koja se odnosi na primjenu carinskih propisa mora navesti sve činjenice i okolnosti, te podnijeti dokumente i druge dokaze potrebne za donošenje odluke. (3) Odluka po usmenom zahtjevu donosi se i o njoj se obavještava podnosilac zahtjeva u najkraćem mogućem roku. (4) Kada se zahtjev za donošenje odluke podnosi u pisanoj formi, odluka se donosi i o njoj se pismeno obavještava podnosilac zahtjeva u roku određenom važećim propisima, koji teče od dana zaprimanja zahtjeva. (5) Rok iz stava (4) ovog člana može se produžiti ako ga carinski organ ne može ispoštovati. U tom slučaju, carinski organ o tome obavještava podnosioca zahtjeva prije isteka tog roka, uz navođenje razloga koji opravdavaju produženje i naredni period koji smatra da je potreban za donošenje odluke po zahtjevu. (6) Odluka koju donosi carinski organ u pisanoj formi, a kojom se odbija zahtjev podnosioca ili je nepovoljna po lice na koje se odnosi, mora sadržavati razloge na osnovu kojih je donesena i pouku o pravu na žalbu iz člana 10. ovog zakona. Član 10. (Žalba na odluku) (1) Pravo žalbe na odluku carinskog organa koja se odnosi na primjenu carinskih propisa ima lice na koje se ta odluka odnosi. (2) Pravo žalbe ima i lice koje je carinskom organu podnijelo zahtjev za donošenje odluke koja se odnosi na primjenu carinskih propisa, a odluka po zahtjevu nije mu dostavljena u roku iz člana 9. stav (4) ovog zakona. Član 11. (Izvršenje odluke) Podnošenje žalbe na odluku carinskog organa ne odgađa izvršenje odluke. Član 12. (Odgađanje izvršenja odluke) (1) Izuzetno od člana 11. ovog zakona, carinski organ može, u cjelini ili djelimično, odgoditi primjenu osporene odluke ako ima valjane razloge da vjeruje da osporena odluka nije u skladu s carinskim propisima ili da bi za lice na koje se odnosi mogla nastati nepopravljiva šteta. (2) Kada se osporena odluka odnosi na plaćanje uvoznih ili izvoznih dažbina, odgađanje izvršenja te odluke može biti odobreno samo ako se položi osiguranje za njihovo plaćanje. Izuzetno, polaganje osiguranja neće se zahtijevati ako se, na osnovu dokumenata o procjeni situacije u kojoj se nalazi dužnik, utvrdi da bi takvo osiguranje vjerovatno dovelo dužnika u ozbiljne ekonomske ili socijalne poteškoće. Član 13. (Poništenje odluke) (1) Odluka koja je povoljna za lice na koje se odnosi poništava se ako je donesena na osnovu netačnih ili nepotpunih informacija i ako: a) je podnosilac zahtjeva znao ili je mogao znati da su informacije netačne ili nepotpune i b) takva odluka ne bi mogla biti donesena na osnovu tačnih i potpunih informacija. (2) Odluka iz stava (1) ovog člana dostavlja se bez odgađanja licu na koje se odnosi. (3) Poništenje ima pravno dejstvo od dana donošenja poništene odluke. Član 14. (Ukidanje ili izmjena odluke) (1) Odluka koja je povoljna za lice na koje se odnosi ukida se ili mijenja u slučajevima drugačijim od onih iz člana 13. ovog zakona, kada jedan ili više uslova propisanih za njeno donošenje nije bio ispunjen ili više nije ispunjen. (2) Odluka koja je povoljna za lice na koje se odnosi može se ukinuti ako lice ne ispunjava obavezu koja mu je odlukom određena. (3) Odluka iz st. (1) i (2) ovog člana dostavlja se bez odgađanja licu na koje se odnosi. (4) Odluka iz st. (1) i (2) ovog člana ima pravno dejstvo od dana dostavljanja licu na koje se odnosi. U izuzetnim slučajevima, kada to zahtijevaju opravdani interesi lica na koje se odluka odnosi, carinski organ može odgoditi dan od kada donesena odluka o ukidanju ili izmjeni ima pravno dejstvo. ODJELJAK D. TNFORMACIJE O PRTMJENI CARTNSKTH PROPISA Član 15. (Informacije o primjeni carinskih propisa) (1) Svako zainteresirano lice može od carinskog organa zatražiti informacije o primjeni carinskih propisa. Takav zahtjev može se odbiti ako se ne odnosi na stvarno namjeravan uvoz ili izvoz. (2) Informacije iz stava (1) ovog člana carinski organ daje bez naknade. Naknada se može zahtijevati za posebne troškove koji nastanu, naročito zbog provođenja analiza i drugih ispitivanja ili vještačenja o robi na koju se odnosi zahtjev za davanje informacije, te za troškove povrata robe podnosiocu zahtjeva. Član 16. (Obavezujuća informacija o tarifnom svrstavanju robe i o preferencijalnom porijeklu robe) (1) Na pisani zahtjev zainteresiranog lica, carinski organ, u skladu s provedbenim propisom, izdaje: a) obavezujuću informaciju o tarifnom svrstavanju robe po Carinskoj tarifi Bosne i Hercegovine, b) obavezujuću informaciju o preferencijalnom porijeklu robe. (2) Obavezujuća informacija o tarifnom svrstavanju robe ili obavezujuća informacija o preferencijalnom porijeklu robe obavezuje carinski organ u odnosu na lice kojem je izdata samo u pogledu tarifnog svrstavanja robe, odnosno utvrđivanja preferencijalnog porijekla robe. (3) Obavezujuća informacija o tarifnom svrstavanju robe ili obavezujuća informacija o preferencijalnom porijeklu robe obavezuje carinski organ u odnosu na lice kojem je izdata samo za robu za koju se carinske formalnosti provode nakon datuma stupanja na snagu obavezujuće informacije. U stvarima koje se tiču preferencijalnog porijekla robe te formalnosti odnose se na primjenu člana 33. ovog zakona. (4) Radi primjene obavezujuće informacije u carinskom postupku, lice kojem je izdata obavezujuća informacija mora dokazati da: a) u slučaju obavezujuće informacije o tarifnom svrstavanju robe, predočena roba u potpunosti odgovara robi navedenoj u informaciji, b) u slučaju obavezujuće informacije o preferencijalnom porijeklu robe, predočena roba i okolnosti na osnovu kojih se stiče preferencijalno porijeklo robe u potpunosti odgovaraju robi i okolnostima navedenim u obavezujućoj informaciji. (5) Obavezujuća informacija o tarifnom svrstavanju robe i obavezujuća informacija o preferencijalnom porijeklu robe važi tri godine od dana njenog stupanja na snagu. (6) Obavezujuća informacija poništava se, u skladu s članom 13. ovog zakona, ako je zasnovana na netačnim ili nepotpunim informacijama koje je dao podnosilac zahtjeva. (7) Obavezujuća informacija ukida se, u skladu s članom 14. ovog zakona. (8) Obavezujuća informacija ne može biti izmijenjena. (9) Obavezujuća informacija o tarifnom svrstavanju robe prestaje važiti kada: a) zbog izmjene propisa više nije u skladu s važećim propisima, b) više nije u skladu s tumačenjem Carinske tarife Bosne i Hercegovine zbog izmjena u komentarima Kombinirane nomenklature i/ili Harmoniziranog sistema ili zbog odluke nadležnog organa u Bosni i Hercegovini, c) je ukinuta u skladu s članom 14. ovog zakona, pod uslovom da je odluka o njenom ukidanju dostavljena licu kojem je izdata. (10) Obavezujuća informacija o preferencijalnom porijeklu robe prestaje važiti kada: a) zbog izmjene propisa ili zaključivanja međunarodnog sporazuma više nije u skladu s važećim propisima, odnosno međunarodnim sporazumom, b) više nije u skladu: 1) s tumačenjem u pogledu preferencijalnog porijekla robe zbog odluke nadležnog organa u Bosni i Hercegovini, 2) na međunarodnom nivou, sa Sporazumom o pravilima preferencijalnog porijekla Svjetske trgovinske organizacije (WTO) ili s mišljenjem o preferencijalnom porijeklu donesenom radi Utorak, 21. 7. 2015._____________ Broj 58 - Strana 5 tumačenja objašnjenja tog sporazuma od nadležnog tijela WTO-a, c) je ukinuta u skladu s članom 14. ovog zakona, pod uslovom da je odluka o njenom ukidanju dostavljena licu kojem je izdata. (11) U slučajevima iz stava (9) tač. a) i b) i stava (10) tač. a) i b) ovog člana, izdata obavezujuća informacija prestaje važiti danom početka primjene donesene mjere koja je u pitanju, o čemu se imalac informacije obavještava u pisanoj formi. (12) Lice kojem je izdata obavezujuća informacija koja je prestala važiti u skladu sa stavom (9) tač. b) ili c), odnosno stavom (10) tač. b) ili c) ovog člana može koristiti tu informaciju još šest mjeseci od dana prestanka njene važnosti, pod uslovom ako je na osnovu te informacije, a prije prestanka njene važnosti, zaključilo obavezujući kupoprodajni ugovor za predmetnu robu. U slučaju uvoza ili izvoza robe za koju se prilikom obavljanja carinskih formalnosti podnose potvrde koje su bile izdate na osnovu tih obavezujućih informacija, obavezujuće informacije važe u roku važenja potvrde. (13) U slučaju iz stava (9) tačka a) i stava (10) tačka a) ovog člana, propisom Bosne i Hercegovine ili međunarodnim sporazumom može se odrediti rok u kojem se može koristiti obavezujuća informacija, shodno stavu (12) ovog člana. (14) Obavezujuća informacija o tarifnom svrstavanju robe, odnosno o preferencijalnom porijeklu robe, može se, pod uslovima predviđenim u st. (12) i (13) ovog člana, koristiti isključivo s ciljem: a) utvrđivanja iznosa uvoznih ili izvoznih dažbina, b) utvrđivanja izvoznih naknada, odnosno drugih davanja za uvoz ili izvoz u vezi s provođenjem poljoprivredne politike, c) korištenja potvrda za uvoz ili izvoz koje se podnose prilikom obavljanja carinskih formalnosti radi prihvatanja carinske deklaracije za predmetnu robu, pod uslovom da su te potvrde bile izdate na osnovu tih informacija. (15) Provedbenim propisom propisuju se uslovi za izdavanje obavezujuće informacije. ODJELJAK E. OSTALE ODREDBE Član 17. (Carinska kontrola, analiza rizika, saradnja organa) (1) Carinski organ, u skladu sa uslovima predviđenim važećim propisima, preduzima sve radnje carinske kontrole koje smatra potrebnim radi pravilne primjene carinskih i, po potrebi, drugih propisa koji se odnose na unos, iznos, provoz, prijenos i posebnu upotrebu robe koja se kreće između carinskog područja Bosne i Hercegovine i drugog carinskog područja, te na prisustvo robe koja nema status domaće robe. Carinska kontrola, za potrebe pravilne primjene propisa, može se obaviti i u drugom carinskom području, ako je to predviđeno međunarodnim sporazumom. (2) Carinska kontrola, osim kontrole na licu mjesta, uglavnom se zasniva na analizi rizika uz upotrebu elektronske obrade podataka, s ciljem utvrđivanja i procjene stepena rizika i razvoja neophodnih mjera za procjenu rizika na osnovu kriterija razvijenih u Bosni i Hercegovini i, gdje je to moguće, na međunarodnom nivou. (3) Carinski organ uspostavlja okvire za procjenu rizika i prioritetne oblasti kontrole. Za upravljanje rizikom može se uspostaviti elektronski sistem. (4) Kada drugi organ, a ne carinski organ, provodi kontrolu, takva kontrola se, u saradnji s carinskim organom, obavlja, gdje god je to moguće, istovremeno i na istom mjestu. S L U Z B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Strana 6 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 21. 7. 2015. (5) U okviru kontrole iz ovog člana, carinski organ i drugi nadležni organ mogu međusobno razmjenjivati podatke u vezi s unosom, iznosom, provozom, prijenosom i posebnom upotrebom robe koja se nalazi u carinskom području Bosne i Hercegovine, robom koja se kreće između carinskog područja Bosne i Hercegovine i drugog carinskog područja, te prisustva robe koja nema status domaće robe. (6) Povjerljivi podaci dostavljaju se carinskoj upravi i drugim tijelima u drugoj državi prema međunarodnom sporazumu i uz uslove iz člana 20. ovog zakona. Član 18. (Vanredne situacije) (1) U slučaju vanrednih situacija zbog zastoja saobraćaja preko graničnog prijelaza ili zastoja u obavljanju carinskog postupka u unutrašnjosti carinskog područja Bosne i Hercegovine, carinski organ može privremeno odrediti pojednostavljenje u provođenju mjera carinskog nadzora i kontrole, odnosno carinskog postupka. (2) Carinski organ propisuje kriterije i postupak za provođenje iz stava (1) ovog člana. Član 19. (Obaveza podnošenja dokumenata) U svrhu primjene carinskih propisa, svako lice koje je neposredno ili posredno uključeno u radnje u vezi s trgovinom robom, dužno je carinskom organu, na njegov zahtjev i u određenom roku, staviti na raspolaganje sve potrebne dokumente i podatke, bez obzira u kom obliku se nalaze, i pružiti svaku drugu pomoć. Član 20. (Tajnost podataka) Carinski organ sa svim podacima do kojih dođe, a koji su označeni ili ih treba označiti određenim stepenom tajnosti, dužan je postupati i može ih saopćavati na način propisan posebnim propisima. Član 21. (Čuvanje dokumenata i podataka) (1) U svrhu provođenja kontrole od strane carinskog organa, lice koje učestvuje u prometu robom dužno je čuvati dokumente i podatke iz člana 19. ovog zakona, u roku utvrđenom propisima, a najmanje pet kalendarskih godina, bez obzira na nosač podataka koji se koristi za njihovo čuvanje. Taj rok počinje teći: a) u slučaju robe koja je puštena u slobodan promet, osim robe iz tačke b) ovog stava, kao i za robu za koju je podnesena izvozna carinska deklaracija, od posljednjeg dana kalendarske godine u kojoj je prihvaćena carinska deklaracija za puštanje robe u slobodan promet ili izvozna carinska deklaracija, b) u slučaju robe koja je puštena u slobodan promet po smanjenoj ili nultoj stopi carine na račun njene upotrebe u posebne svrhe, od posljednjeg dana kalendarske godine u kojoj je okončan carinski nadzor nad tom robom, c) u slučaju robe koja je stavljena u drugi carinski postupak, od posljednjeg dana kalendarske godine u kojoj je završen taj carinski postupak, d) u slučaju robe koja je smještena u slobodnu zonu, od posljednjeg dana kalendarske godine u kojoj roba napusti slobodnu zonu. (2) Ne dovodeći u pitanje primjenu člana 246. stav (4) druga rečenica ovog zakona, kada se pri carinskoj kontroli utvrdi da se određeni unos podataka o carinskom dugu u knjigovodstvenoj evidenciji mora ispraviti, rok iz stava (1) ovog člana produžava se za vrijeme koje je potrebno da se ispravka unese i ponovo provjeri. Član 22. (Period, datum i rok) Kada je carinskim propisima utvrđen period, datum ili rok primjene, period i rok ne mogu se produžiti, a datum promijeniti, osim ako je tim propisima to izričito predviđeno. Član 23. (Pojednostavljenje primjene ovog zakona) Provedbenim propisom propisuje se u kojim se slučajevima i pod kojim uslovima se može pojednostaviti primjena ovog zakona. Član 24. (Obaveza drugih organa u vezi sa stranom robom) (1) Organi uprave i pravosudni organi moraju najbližem carinskom uredu prijaviti svu robu i prijevozna sredstva koja su privremeno zadržali ili konačno oduzeli, ako je riječ o stranoj robi nad kojom nije proveden carinski postupak prema odredbama ovog zakona. (2) Konačno oduzeta strana roba iz stava (1) ovog člana može se predati drugom licu samo ako je carinski organ odobrio neko od carinski odobrenih postupanja ili upotrebe, odnosno ako je za tu robu plaćen potraživani carinski dug. DIO DRUGI - ELEMENTI ZA OBRAČUN UVOZNIH I IZVOZNIH DAŽBINA I PRIMJENU DRUGIH MJERA PROPISANIH U TRGOVINIROBOM POGLAVLJE I CARINSKA TARIFA I TARIFNO SVRSTAVANJE ROBE Član 25. (Carinska tarifa i tarifno svrstavanje robe) (1) Dažbine koje se zakonski potražuju prilikom nastanka carinskog duga zasnivaju se na Carinskoj tarifi Bosne i Hercegovine, u skladu sa Zakonom o carinskoj tarifi. (2) Carinska tarifa Bosne i Hercegovine obuhvata: a) nomenklaturu robe koja je u skladu s Harmoniziranim sistemom i s Kombiniranom nomenklaturom koju koristi Evropska unija, oznake za posebne zahtjeve države Bosne i Hercegovine i dodatne šifarske oznake, b) konvencionalne carinske stope (najpovlaštenija nacija - MFN) koje se primjenjuju na robu obuhvaćenu nomenklaturom, c) preferencijalne carinske stope u skladu s međunarodnim sporazumima koje je Bosna i Hercegovina zaključila s određenim državama ili grupama država, d) privremene suspenzije i privremena smanjenja stopa, mjere zaštite domaće proizvodnje od prekomjernog uvoza, antidampinške i kompenzatorne mjere i privremene tarifne kvote, e) ostale mjere predviđene propisima Bosne i Hercegovine, f) Opća pravila od 1. do 6. o svrstavanju robe u Carinsku tarifu, g) pravila o jedinstvenoj carinskoj stopi. (3) Mjere iz stava (2) tač. c) i d) ovog člana primjenjuju se, na zahtjev deklaranta, umjesto mjere iz tačke b) istog stava, ako predmetna roba ispunjava uslove predviđene tim mjerama. Zahtjev za primjenu tih mjera može se podnijeti i naknadno, pod uslovom da se poštuju propisani rokovi i uslovi. (4) Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, propisuje uslove, postupak i način primjene mjera iz stava (2) tačka d) ovog člana. Za mjere koje se odnose na privremene suspenzije, privremena smanjenja stopa i privremene tarifne kvote potrebno je pribaviti mišljenje Upravnog odbora. Utorak, 21. 7. 2015. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Strana 7 (5) Kada je primjena mjera iz stava (2) tač. c), d) i e) ovog člana ograničena na određeni obim uvoza, njena primjena prestaje: a) u slučaju tarifnih kvota, čim se dostigne predviđeni obim uvoza b) u slučaju gornjeg tarifnog limita, u skladu s propisom Vijeća ministara Bosne i Hercegovine kojim je taj limit utvrđen. (6) Tarifno svrstavanje robe u Carinsku tarifu Bosne i Hercegovine podrazumijeva utvrđivanje podbroja Carinske tarife Bosne i Hercegovine u koji se roba svrstava na osnovu općih pravila za tumačenje Harmoniziranog sistema i u skladu sa oznakama za posebne državne zahtjeve ili u posebnim slučajevima za primjenu posebnih mjera. Član 26. (Povoljno tarifno postupanje) (1) Provedbenim propisom propisuju se uslovi prema kojima se odobrava povoljno tarifno postupanje koje određena roba može imati zbog svoje vrste ili upotrebe u posebne svrhe. Kada je potrebno odobrenje, primjenjuju se čl. 100. i 101. ovog zakona. (2) "Povoljno tarifno postupanje", u smislu stava (1) ovog člana, znači smanjenu ili nultu stopu carine, pa i u okviru tarifnih kvota. POGLAVLJE II PORIJEKLO ROBE ODJELJAK A NEPREFERENCIJALNO PORIJEKLO ROBE Član 27. (Nepreferencijalno porijeklo robe) Odredbama čl. od 28. do 32. ovog zakona propisuje se nepreferencijalno porijeklo robe u svrhu: a) primjene Carinske tarife Bosne i Hercegovine, s izuzetkom mjera navedenih u članu 25. stav (2) tačka c) ovog zakona, b) primjene netarifnih mjera utvrđenih propisima Bosne i Hercegovine kojima se reguliraju određene oblasti u okviru trgovine robom, c) izdavanja dokumenta o porijeklu robe. Član 28. (Roba u potpunosti dobivena ili proizvedena) (1) Roba porijeklom iz jedne države je roba koja je u potpunosti dobivena ili proizvedena u toj državi. (2) "Roba u potpunosti dobivena u jednoj državi" obuhvata: a) mineralne proizvode izvađene u toj državi, b) biljne proizvode dobivene u toj državi (ubrani, požnjeveni, izvađeni i drugo), c) žive životinje okoćene, izležene i uzgojene u toj državi, d) proizvode dobivene od živih životinja uzgojenih u toj državi, e) proizvode dobivene lovom ili ribolovom u toj državi, f) proizvode morskog ribolova i druge proizvode izvađene iz mora izvan teritorijalnih voda neke države plovilom koje je registrirano ili upisano u registar u toj državi i koje plovi pod zastavom te države, g) proizvode dobivene ili proizvedene na brodu fabrici od proizvoda iz tačke f) ovog stava porijeklom iz te države, pod uslovom da je brod fabrika registriran ili upisan u registar u toj državi i plovi pod zastavom te države, h) proizvode izvađene s morskog dna ili iz sloja zemlje ispod tog morskog dna, izvan teritorijalnih voda, ako ta država ima isključiva prava na eksploataciju tog morskog dna ili iz sloja zemlje ispod tog morskog dna, i) otpatke i ostatke proizvoda dobivenih kao rezultat proizvodnih procesa u toj državi ili od već upotrebljavanih predmeta ako su u njoj sakupljeni i ako se mogu koristiti samo za ponovno dobivanje sirovina, j) robu proizvedenu na teritoriji te države isključivo od proizvoda navedenih u tač. od a) do i) ovog stava ili od njihovih derivata (sekundarnih proizvoda) u bilo kojoj fazi proizvodnje. (3) Pojam "država", u svrhu primjene stava (2) ovog člana, obuhvata i teritorijalne vode te države. Član 29. (Posljednja bitna prerada ili obrada) Roba, u čijoj su proizvodnji učestvovale dvije ili više država, smatra se da je porijeklom iz one države u kojoj je obavljena posljednja bitna, ekonomski opravdana prerada ili obrada u preduzeću opremljenom za tu preradu ili obradu koja je dovela do novog proizvoda ili koja predstavlja bitnu fazu proizvodnje. Član 30. (Nedovoljna prerada ili obrada) Svaka prerada ili obrada robe za koju se utvrdi ili za koju se osnovano sumnja da joj je jedini cilj bio izbjegavanje primjene propisa koji se u Bosni i Hercegovini primjenjuju na robu iz određenih država, ne može se ni u kom slučaju smatrati dovoljnom preradom ili obradom na osnovu koje bi dobiveni proizvod, u smislu člana 29. ovog zakona, stekao status proizvoda porijeklom iz države u kojoj je ta prerada ili obrada obavljena. Član 31. (Dokaz o nepreferencijalnom porijeklu robe i dodatni dokazi) (1) Propisom iz člana 32. stav (3) ovog zakona može se predvidjeti obaveza podnošenja dokumenta kojim se dokazuje nepreferencijalno porijeklo robe. (2) Carinski organ može, u slučaju opravdane sumnje, iako je dokaz o nepreferencijalnom porijeklu robe podnesen, zahtijevati dodatne dokaze da bi se na nedvosmislen način potvrdilo da je navedeno porijeklo robe u skladu s pravilima utvrđenim propisom iz stava (1) ovog člana. Član 32. (Uslovi i izdavanje dokaza o nepreferencijalnom porijeklu) (1) Dokaz o nepreferencijalnom porijeklu robe izdaje Vanjskotrgovinska komora Bosne i Hercegovine. (2) Propisom koji donosi Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine, propisuju se uslovi za sticanje nepreferencijalnog porijekla robe, postupak za izdavanje dokaza o nepreferencijalnom porijeklu robe, način dokazivanja i dokumentacija kojom se potkrepljuje, metode administrativne saradnje, kao i postupak kontrole i nadzora. (3) Kontrolu i nadzor svih radnji propisanih propisom iz stava (2) ovog člana vrši Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine. ODJELJAK B. PREFERENCIJALNO PORIJEKLO ROBE Član 33. (Preferencijalno porijeklo robe prema međunarodnom sporazumu) (1) Pravilima o preferencijalnom porijeklu robe utvrđuju se uslovi za sticanje porijekla koje roba mora ispuniti radi ostvarivanja pogodnosti iz člana 25. stav (2) tačka c) ovog zakona. Broj 58 - Strana 8 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 21. 7. 2015. (2) Pravila iz stava (1) ovog člana su pravila utvrđena u međunarodnom sporazumu iz člana 25. stav (2) tačka c) ovog zakona za robu koja je obuhvaćena tim sporazumom. Član 34. (Pravila o porijeklu robe na osnovu jednostrane odluke Bosne i Hercegovine) Pravila o porijeklu za robu iz država na koju Bosna i Hercegovina, na osnovu svoje jednostrane odluke, primjenjuje preferencijalne tarifne mjere propisuju se provedbenim propisom. Član 35. (Pravila o porijeklu robe na osnovu jednostrane odluke druge države) (1) Dokaz o preferencijalnom porijeklu robe na osnovu jednostrane odluke druge države izdaje Vanjskotrgovinska komora Bosne i Hercegovine. (2) Kontrolu i nadzor svih radnji propisanih odlukom iz stava (1) ovog člana vrši Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine. Postupak kontrole i nadzora propisuje se propisom iz člana 32. stav (2) ovog zakona. POGLAVLJE III. CARINSKA VRIJEDNOST ROBE Član 36. (Svrha određivanja carinske vrijednosti) Odredbama ovog poglavlja uređuje se način utvrđivanja carinske vrijednosti robe radi primjene carinskih propisa, uključujući i Carinsku tarifu Bosne i Hercegovine, kao i netarifnih mjera utvrđenih propisima Bosne i Hercegovine kojima se uređuje trgovina robom. Član 37. (Transakcijska vrijednost) (1) Carinska vrijednost uvezene robe je njena transakcijska vrijednost, odnosno stvarno plaćena cijena ili cijena koju treba platiti za robu prodatu za izvoz u Bosnu i Hercegovinu, a po potrebi, usklađena prema odredbama čl. 40. i 41. ovog zakona, pod uslovom da: a) nema ograničenja za kupca u pogledu raspolaganja robom ili njenom upotrebom, osim ograničenja: 1) koja su uvedena ili se zahtijevaju na osnovu Zakona ili koja zahtijevaju državni organi Bosne i Hercegovine, 2) kojima se ograničava geografsko područje na kojem se roba može ponovo prodati ili 3) koja bitno ne utiču na vrijednost robe, b) prodaja ili cijena ne podliježu nekom uslovu ili ograničenju čija se vrijednost ne može utvrditi u odnosu na vrijednost robe koja se vrednuje, c) nikakav prihod od naknadne preprodaje, drugog raspolaganja ili njene upotrebe od strane kupca neće pripasti neposredno ili posredno prodavaču, osim ako se može izvršiti odgovarajuće prilagođavanje, u skladu s članom 40. ovog zakona, d) kupac i prodavač nisu povezani ili, ako su povezani, da je transakcijska vrijednost prihvatljiva za carinske svrhe, u smislu stava (2) ovog člana. (2) Radi procjene uslova iz stava (1) tačka d) ovog člana, primjenjuju se odredbe st. od (3) do (6) ovog člana. (3) Prilikom utvrđivanja da li se transakcijska vrijednost može prihvatiti prema stavu (1) ovog člana, činjenica da su kupac i prodavač povezani sama po sebi ne predstavlja dovoljan razlog da se transakcijska vrijednost smatra neprihvatljivom. U takvom slučaju treba ispitati okolnosti pod kojima je izvršena prodaja, a transakcijska vrijednost prihvata se pod uslovom da ta povezanost nije uticala na cijenu. Ako, na osnovu podataka dobivenih od deklaranta ili na osnovu drugih podataka, carinski organ ima razloga smatrati da je ta povezanost uticala na cijenu, o tim razlozima obavještava deklaranta i daje mu razuman rok za odgovor. Na zahtjev deklaranta, carinski organ o razlozima i o roku za odgovor obavještava deklaranta i u pisanoj formi. (4) Prilikom kupoprodaje između povezanih lica, prihvata se transakcijska vrijednost i vrijednost robe utvrđuje se u skladu sa stavom (1) ovog člana uvijek kada deklarant dokaže daje ta vrijednost približno jednaka jednoj od sljedećih vrijednosti u isto ili približno isto vrijeme: a) transakcijskoj vrijednosti identične ili slične robe radi izvoza u Bosnu i Hercegovinu, prilikom prodaje između kupca i prodavača koji nisu povezani, b) carinskoj vrijednosti identične ili slične robe utvrđene prema članu 38. stav (2) tačka c) ovog zakona, c) carinskoj vrijednosti identične ili slične robe utvrđene prema članu 38. stav (2) tačka d) ovog zakona. (5) Prilikom primjene provjera iz stava (4) ovog člana, dužna pažnja posvećuje se prikazanim razlikama na komercijalnom i količinskom nivou, elementima navedenim u članu 40. ovog zakona i troškovima koje snosi prodavač u kupoprodaji u kojoj prodavač i kupac nisu povezani, a kada takve troškove ne snosi prodavač prilikom kupoprodaje u kojoj su on i kupac povezani. (6) Provjere navedene u stavu (4) ovog člana primjenjuju se na zahtjev deklaranta, i to samo radi poređenja. Zamjenske vrijednosti ne mogu se utvrđivati prema stavu (4) ovog člana. (7) Pod stvarno plaćenom cijenom ili cijenom koju treba platiti podrazumijevaju se sva plaćanja koja je izvršio ili treba izvršiti kupac prodavaču ili u korist prodavača za uvezenu robu i obuhvata sva plaćanja koja je kupac izvršio ili koja treba izvršiti, kao uslov za prodaju uvezene robe, prodavaču ili trećem licu kako bi se ispunila obaveza prodavača. Nije neophodno da oblik plaćanja bude prijenos novčanih sredstava. Plaćanje se može vršiti i akreditivima i vrijednosnim papirima ili drugim instrumentima plaćanja i može biti neposredno ili posredno. (8) Radnje koje preduzima kupac za svoj račun, uključujući i tržišne radnje, osim onih propisanih u članu 40. ovog zakona za koje je potrebno uskladiti vrijednost, ne smatraju se posrednim plaćanjem prodavaču, čak i ako se mogu smatrati da su u korist prodavača ili da su preduzete u dogovoru s prodavačem, i njihova cijena neće se dodati stvarno plaćenoj cijeni ili cijeni koju treba platiti prilikom utvrđivanja carinske vrijednosti uvezene robe. Član 38. (Identična ili slična roba, jedinična cijena i obračunata vrijednost) (1) Ako se carinska vrijednost ne može utvrditi u skladu s članom 37. ovog zakona, ona se utvrđuje drugim metodama iz stava (2) ovog člana, i to prema sljedećem redoslijedu, tač. a), b), c) i d) iz stava (2) ovog člana sve dok se ne dođe do prve tačke (metode) prema kojoj se ona može utvrditi, s tim da se redoslijed primjene tač. c) i d) može zamijeniti na zahtjev deklaranta. Samo onda kada se carinska vrijednost robe ne može utvrditi prema metodi iz određene tačke stava (2) ovog člana, mogu se primijeniti metode iz sljedeće tačke i to prema redoslijedu utvrđenom u stavu (2) ovog člana. (2) Carinska vrijednost utvrđena u skladu sa stavom (1) ovog člana je: a) transakcijska vrijednost identične robe prodate za izvoz u Bosnu i Hercegovinu i izvezene u isto ili u približno isto vrijeme kada i roba čija se vrijednost utvrđuje, Utorak, 21. 7. 2015. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Strana 9 b) transakcijska vrijednost slične robe prodate za izvoz u Bosnu i Hercegovinu i izvezene u isto ili u približno isto vrijeme kada i roba čija se vrijednost utvrđuje, c) vrijednost zasnovana na jediničnoj cijeni po kojoj se uvezena roba ili identična ili slična uvezena roba prodaje u Bosni i Hercegovini u najvećoj ukupnoj količini licima koja nisu povezana s prodavačima, d) obračunata vrijednost, koja se sastoji od zbira: 1) troškova ili vrijednosti materijala i proizvodnje ili druge vrste prerade primijenjene u proizvodnji uvezene robe, 2) iznosa dobiti i općih troškova koji je jednak onom koji obično odgovara iznosu koji se ostvaruje pri prodaji robe iste vrste ili kvaliteta kao što je roba čija se vrijednost utvrđuje i koju je proizveo proizvođač u državi izvoza za izvoz u Bosnu i Hercegovinu, 3) vrijednosti svih troškova iz člana 40. stav (1) tač. e) i f) ovog zakona. (3) Dodatni uslovi i pojedinosti za primjenu stava (2) ovog člana propisuju se provedbenim propisom. Član 39. (Utvrđivanje carinske vrijednosti na drugi odgovarajući način) (1) Ako se carinska vrijednost uvezene robe ne može utvrditi u skladu s čl. 37. ili 38. ovog zakona, carinska vrijednost utvrđuje se na osnovu raspoloživih podataka u Bosni i Hercegovini, uz primjenu prihvatljivih metoda koje su u skladu s principima i općim odredbama: a) Sporazuma o primjeni člana VII. Općeg sporazuma o carinama i trgovini iz 1994. godine, b) člana VII. Općeg sporazuma o carinama i trgovini iz 1994. godine (GATT) i c) odredbama ovog poglavlja. (2) Nikakva carinska vrijednost, u smislu stava 1. ovog člana, ne utvrđuje se prema: a) prodajnoj cijeni u Bosni i Hercegovini robe proizvedene u Bosni i Hercegovini, b) sistemu koji omogućava da se u carinske svrhe prihvati viša od dvije moguće vrijednosti, c) cijeni robe na domaćem tržištu države izvoznice, d) troškovima proizvodnje, osim obračunate vrijednosti koja se utvrđuje za identičnu ili sličnu robu, u skladu s članom 38. stav (2) tačka d) ovog zakona, e) cijeni robe namijenjene izvozu u drugu državu, a ne u Bosnu i Hercegovinu, f) minimalnim carinskim vrijednostima, g) proizvoljnim ili nepostojećim vrijednostima. Član 40. (Troškovi i izdaci koji ulaze u carinsku vrijednost) (1) Prilikom utvrđivanja carinske vrijednosti, u skladu s članom 37. ovog zakona, cijeni koja je stvarno plaćena ili koju treba platiti za uvezenu robu, dodaju se: a) sljedeće stavke, do iznosa koji snosi kupac, a koje nisu uključene u stvarno plaćenu cijenu ili cijenu koju treba platiti za robu: 1) provizije i naknade posredovanja, osim provizije pri kupovini, 2) troškovi ambalaže koja se, za carinske svrhe, smatra jedinstvenim dijelom predmetne robe, 3) troškovi pakovanja, bilo za rad ili za materijale, b) odgovarajući dio vrijednosti sljedeće robe i usluga koje je kupac isporučio neposredno ili posredno, bez naplate ili po sniženoj cijeni, a radi upotrebe u proizvodnji i prodaji za izvoz uvezene robe, u mjeri do koje ta vrijednost nije obuhvaćena stvarno plaćenom cijenom ili cijenom koju treba platiti: 1) materijala, komponenti, dijelova i sličnih elemenata sadržanih u uvezenoj robi, 2) alata, matrica, kalupa i sličnih predmeta korištenih u proizvodnji uvezene robe, 3) materijala utrošenih u proizvodnji uvezene robe, 4) usluga projektiranja, razvoja, umjetničkog ili oblikovnog rada, te planova i crteža urađenih izvan Bosne i Hercegovine, a neophodni su za proizvodnju uvezene robe, c) naknade za korištenje autorskih prava i licence za uvezenu robu čija se vrijednost utvrđuje, a koje kupac mora platiti, bilo neposredno ili posredno, kao uslov za prodaju robe čija se vrijednost utvrđuje, ako te naknade nisu uključene u stvarno plaćenu cijenu ili cijenu koju treba platiti, d) dio iznosa ostvaren daljnjom prodajom, raspolaganjem ili korištenjem uvezene robe, koji se neposredno ili posredno plaća prodavaču, e) troškovi prijevoza i osiguranja uvezene robe do mjesta ulaska u carinsko područje Bosne i Hercegovine, i f) troškovi utovara, istovara i troškovi rukovanja povezani s prijevozom uvezene robe do mjesta ulaska u carinsko područje Bosne i Hercegovine. (2) Dodavanja na stvarno plaćenu cijenu ili cijenu koju treba platiti vrše se u skladu s odredbama ovog člana, isključivo na osnovu objektivnih i mjerljivih podataka. (3) Prilikom utvrđivanja carinske vrijednosti, u cijenu koja je stvarno plaćena ili koju treba platiti ne uračunavaju se nikakvi dodaci, osim onih koji su propisani ovim članom. (4) U smislu ove glave, pojam "provizija pri kupovini" znači naknadu koju uvoznik plaća svom zastupniku za usluge njegovog zastupanja u drugoj državi prilikom kupovine robe čija se vrijednost utvrđuje. (5) Izuzetno od stava (1) tačka c) ovog člana, u stvarno plaćenu cijenu ili cijenu koju treba platiti za uvezenu robu prilikom utvrđivanja carinske vrijednosti ne uračunavaju se: a) troškovi za dobivanje prava reprodukcije (umnožavanja) robe uvezene u Bosnu i Hercegovinu, b) plaćanja koja je izvršio kupac na ime prava distribucije ili daljnje prodaje uvezene robe, ako ta plaćanja nisu uslov prodaje robe za izvoz u Bosnu i Hercegovinu. Član 41. (Troškovi i izdaci koji ne ulaze u carinsku vrijednost) (1) Pod uslovom da su iskazani odvojeno od stvarno plaćene cijene ili cijene koju treba platiti, u carinsku vrijednost ne uračunavaju se: a) troškovi prijevoza robe nakon njenog ulaska u carinsko područje Bosne i Hercegovine, b) troškovi izgradnje, montaže, sklapanja, održavanja i tehničke pomoći, nastali nakon uvoza industrijskog postrojenja, mašine ili opreme, c) troškovi na ime kamate proistekle iz finansijskog aranžmana koji je zaključio kupac u vezi s kupovinom uvezene robe, bez obzira na to da li je finansiranje osigurao prodavač ili neko drugo lice, ako je takav finansijski aranžman sačinjen u pisanoj formi i ako kupac može, ako se zahtijeva, dokazati da: 1) je roba stvarno prodata po cijeni koja je prijavljena kao stvarno plaćena cijena ili cijena koju treba platiti, 2) kamatna stopa ne prelazi uobičajenu visinu za takve transakcije u trenutku i u državi u kojoj je osigurano finansiranje, Broj 58 - Strana 10 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 21. 7. 2015. d) troškovi za dobivanje prava reprodukcije robe uvezene u Bosnu i Hercegovinu, e) provizije pri kupovini, f) uvozne dažbine i druge naknade koje se plaćaju u Bosni i Hercegovini pri uvozu ili prodaji robe. (2) Prilikom utvrđivanja carinske vrijednosti uvezene robe prihvataju se ugovorena umanjenja cijene, kao i gotovinski popusti uobičajeni za identičnu ili sličnu uvezenu robu. Član 42. (Carinska vrijednost nosača podataka) Provedbenim propisom mogu se propisati posebna pravila za utvrđivanje carinske vrijednosti nosača podataka koji se koriste u opremi za obradu podataka i sadrže podatke ili upute. Član 43. (Preračunavanje strane valute) Kada je za utvrđivanje carinske vrijednosti neophodno da se iznos u stranoj valuti preračuna u valutu Bosne i Hercegovine, strana valuta se preračunava u valutu Bosne i Hercegovine prema važećem srednjem i dnevnom kursu koji objavljuje Centralna banka Bosne i Hercegovine. Član 44. (Posebna pravila) Odredbe čl. od 37. do 43. ovog zakona neće se primijeniti na utvrđivanje carinske vrijednosti robe koja je prije puštanja u slobodan promet bila predmet drugog carinski odobrenog postupanja ili upotrebe ako je odredbama ovog zakona i provedbenog propisa, kojima se uređuje odnosni postupak, propisan drugačiji način utvrđivanja carinske vrijednosti robe koja se pušta u slobodan promet. DIO TREĆI - ODREDBE KOJE SE PRIMJENJUJU NA ROBU UNESENU U CARINSKO PODRUČJE BOSNE I HERCEGOVINE DOK JOJ SE NE ODREDI CARINSKI ODOBRENO POSTUPANJE ILI UPOTREBA POGLAVLJE I ULAZNA SAŽETA DEKLARACIJA Član 45. (Podnošenje ulazne sažete deklaracije) (1) Za robu koja se unosi u carinsko područje Bosne i Hercegovine podnosi se ulazna sažeta deklaracija. (2) Odredba stava (1) ovog člana ne primjenjuje se na robu koja se prevozi prijevoznim sredstvom koje samo prolazi kroz teritorijalne vode ili zračni prostor carinskog područja Bosne i Hercegovine, bez zaustavljanja na tom području. (3) Ulazna sažeta deklaracija podnosi se ulaznom carinskom uredu. Uz odobrenje carinskog organa, ulazna sažeta deklaracija može se podnijeti drugom carinskom uredu, koji podatke sadržane u toj deklaraciji elektronskom razmjenom podataka (u daljnjem tekstu: elektronskim putem) odmah dostavlja ili stavlja na raspolaganje ulaznom carinskom uredu. (4) Pod uslovom da je nadležnom carinskom uredu omogućen pristup podacima iz ulazne sažete deklaracije u kompjuterskom sistemu privrednog subjekta, taj ured umjesto obaveze podnošenja uvozne prethodne deklaracije može prihvatiti podnošenje obavještenja. (5) Ulazna sažeta deklaracija podnosi se prije unošenja robe u carinsko područje Bosne i Hercegovine. (6) Uz uvažavanje posebnih okolnosti, za određene vrste prometa robe, vrste prijevoza ili za određene privredne subjekte, ili ako su međunarodnim sporazumom predviđeni posebni sigurnosni postupci, provedbenim propisom propisuju se: a) rokovi u kojima se, prije unošenja robe u carinsko područje Bosne i Hercegovine, podnosi ulazna sažeta deklaracija, b) uslovi pod kojima se može primijeniti izuzeće od propisanih rokova iz tačke a) ovog stava, c) uslovi pod kojima se može primijeniti izuzeće od obaveze podnošenja ulazne sažete deklaracije. Član 46. (Sadržaj i oblik ulazne sažete deklaracije, podnosilac, izmjene i dopune) (1) Ulazna sažeta deklaracija podnosi se elektronskim putem. Podaci iz trgovinskih, lučkih i transportnih dokumenata mogu se koristiti u svrhu podnošenja ulazne sažete deklaracije pod uslovom da sadrže sve neophodne pojedinosti. (2) Carinski organ može, izuzetno, prihvatiti ulaznu sažetu deklaraciju u pisanoj formi, ako može primijeniti isti nivo carinske kontrole koja se zasniva na analizi rizika kao i u slučaju ulazne sažete deklaracije podnesene elektronskim putem i ako se takvi podaci mogu razmjenjivati s drugim carinskim uredima. (3) Ulaznu sažetu deklaraciju podnosi lice koje unosi robu u carinsko područje Bosne i Hercegovine ili lice koje preuzme odgovornost za prijevoz robe u to područje. (4) Bez obzira na obaveze lica iz stava (3) ovog člana, umjesto tog lica, ulaznu sažetu deklaraciju može podnijeti jedno od sljedećih lica: a) lice u čije ime postupa lice iz stava (3) ovog člana, b) svako lice koje nadležnom carinskom uredu može predočiti ili osigurati predočenje robe, c) zastupnik jednog od lica navedenog u stavu (3) ovog člana ili lica iz tač. a) i b) ovog stava. (5) Licu koje podnosi ulaznu sažetu deklaraciju, na njegov zahtjev, carinski ured može odobriti izmjenu ili dopunu jednog ili više podataka u ulaznoj sažetoj deklaraciji, nakon njenog podnošenja. Izmjena, odnosno dopuna neće se odobriti nakon što carinski ured: a) obavijesti lice koje je podnijelo ulaznu sažetu deklaraciju da namjerava pregledati robu, ili b) utvrdi da su podaci navedeni u ulaznoj sažetoj deklaraciji netačni, ili c) odobri daljnje kretanje robe. (6) Provedbenim propisom propisuju se uslovi pod kojima se primjenjuju odredbe o podnošenju ulazne sažete deklaracije, oblik i sadržaj ulazne sažete deklaracije koja obuhvata podatke neophodne za analizu rizika i pravilno provođenje carinske kontrole, prije svega u svrhu zaštite i sigurnosti, uzimajući u obzir, gdje je to moguće, primjenjive međunarodne standarde i trgovinsku praksu. Član 47. (Carinska deklaracija sa statusom ulazne sažete deklaracije) (1) Ulazni carinski ured može odustati od zahtjeva za podnošenje ulazne sažete deklaracije za robu za koju je, prije isteka roka iz člana 45. st. (5) i (6) ovog zakona, podnesena carinska deklaracija koja sadrži najmanje one podatke koji su potrebni za prethodnu deklaraciju. U tom slučaju, carinska deklaracija, sve dok se ne prihvati u skladu s članom 75. ovog zakona, ima status ulazne sažete deklaracije. (2) Uz odobrenje carinskog organa, carinska deklaracija iz stava (1) ovog člana može se podnijeti uvoznom carinskom uredu različitom od ulaznog carinskog ureda. U tom slučaju, uvozni carinski ured dužan je sve potrebne podatke sadržane u carinskoj deklaraciji odmah elektronskim putem dostaviti ili staviti na raspolaganje ulaznom carinskom uredu. (3) Ako se carinska deklaracija iz stava (1) ovog člana podnosi na neki drugi način osim elektronskim putem, nadležni Utorak, 21. 7. 2015. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Strana 11 carinski ured primjenjuje isti nivo carinske kontrole koja se zasniva na analizi rizika kao i u slučaju carinske deklaracije podnesene elektronskim putem. POGLAVLJE II ULAZAK ROBE U CARINSKO PODRUČJE BOSNE I HERCEGOVINE Član 48. (Carinski nadzor i kontrola) (1) Roba koja se unosi u carinsko područje Bosne i Hercegovine podliježe carinskom nadzoru od trenutka njenog unošenja i carinski organ može obaviti njenu kontrolu u skladu s važećim propisima. (2) Roba ostaje pod carinskim nadzorom sve dok je to potrebno radi utvrđivanja njenog carinskog statusa. U slučaju strane robe i ne dovodeći u pitanje primjenu člana 96. stav (1) ovog zakona, roba ostaje pod carinskim nadzorom sve dok se njen carinski status ne promijeni, odnosno sve dok se ne unese u slobodnu zonu, ponovo izveze ili uništi, u skladu s čl. 200. i 201. ovog zakona. Član 49. (Prijevoz robe od carinske linije do mjesta predočenja) (1) Lice koje je unijelo robu u carinsko područje Bosne i Hercegovine dužno je unesenu robu odmah prevesti, putem i na način koji odredi carinski organ: a) do carinskog ureda koji odredi carinski organ ili do bilo kojeg drugog mjesta koje taj organ odredi ili odobri ili b) u slobodnu zonu, ako se roba unosi u slobodnu zonu neposredno: 1) plovnim ili zračnim putem, 2) kopnom bez prolaska kroz neki drugi dio carinskog područja Bosne i Hercegovine, ako je slobodna zona uz kopnenu granicu između Bosne i Hercegovine i druge države. (2) Lice koje preuzme odgovornost za prijevoz robe nakon njenog unosa u carinsko područje Bosne i Hercegovine, između ostalog i zbog pretovara robe, odgovorno je za ispunjenje obaveza iz stava (1) ovog člana. (3) Roba koja je još uvijek izvan carinskog područja Bosne i Hercegovine može se podvrgnuti carinskoj kontroli, u skladu s važećim propisima, kao rezultat, između ostalog, sporazuma zaključenog između Bosne i Hercegovine i druge države i s njom se postupa na isti način kao s robom unesenom u carinsko područje Bosne i Hercegovine. (4) Odredba stava (1) tačka a) ovog člana ne isključuje primjenu propisa iz oblasti putničkog, pograničnog, poštanskog ili saobraćaja od neznatnog ekonomskog značaja, ako se primjenom tih propisa ne ugrožava mogućnost carinskog nadzora i kontrole. (5) Odredbe st. od (1) do (4) ovog člana, odredbe čl. od 45. do 47. i čl. od 50. do 64. ovog zakona ne primjenjuju se na robu koja je privremeno napustila carinsko područje Bosne i Hercegovine krećući se plovnim ili zračnim putem između dvije tačke tog područja pod uslovom da se prijevoz obavlja direktno u redovnom linijskom zračnom ili brodskom saobraćaju bez zaustavljanja izvan carinskog područja Bosne i Hercegovine. (6) Odredbe stava (1) ovog člana ne primjenjuju se na robu koja se nalazi na plovnom objektu ili u zrakoplovu koji prelazi teritorijalne vode ili zračni prostor Bosne i Hercegovine, a kojem kao odredišno mjesto nije predviđena brodska ili zračna luka u Bosni i Hercegovini. Član 50. (Nepredviđene okolnosti ili viša sila) (1) Kada se, zbog nepredviđenih okolnosti ili više sile, obaveze propisane članom 49. stav (1) ovog zakona ne mogu ispuniti, lice koje je te obaveze dužno ispuniti ili drugo lice koje je preuzelo odgovornost za ispunjenje tih obaveza, dužno je, bez odgađanja, obavijestiti najbliži carinski ured o nastaloj situaciji. Ako, zbog nepredviđenih okolnosti ili više sile, nije došlo do potpunog gubitka robe, carinski organ, također, mora biti obaviješten o mjestu gdje se roba nalazi. (2) Kada je, zbog nepredviđenih okolnosti ili više sile, plovni objekat ili zrakoplov iz člana 49. stav (6) ovog zakona prinuđen da privremeno pristane ili sleti u carinskom području Bosne i Hercegovine, a da pri tome nije moguće ispuniti obaveze predviđene članom 49. stav (1) ovog zakona, lice koje je uvelo plovni objekat ili zrakoplov u carinsko područje Bosne i Hercegovine ili lice koje je preuzelo njegove obaveze dužno je o tome odmah obavijestiti carinski organ. (3) Carinski organ određuje koje mjere treba preduzeti kako bi se omogućio carinski nadzor nad robom iz stava (1) ovog člana, kao i nad robom koja se nalazi na plovnom objektu ili u zrakoplovu, pod uslovima navedenim u stavu (2) ovog člana, i da bi se osiguralo, ako je to potrebno, da roba bude naknadno dopremljena carinskom organu ili prevezena na neko drugo mjesto koje odredi ili odobri carinski organ. POGLAVLJE III. PREDOČENJE ROBE Član 51. (Predočenje robe) (1) Robu koja, u skladu s članom 49. stav (1) tačka a) ovog zakona, stigne do carinskog ureda ili do drugog mjesta koje je carinski organ odredio ili odobrio, carinskom uredu odmah predočava lice koje je unijelo robu u carinsko područje Bosne i Hercegovine ili lice koje je preuzelo odgovornost za prijevoz robe nakon njenog unošenja. (2) Kada se primjenjuju odredbe čl. od 45. do 47. ovog zakona, robu koja je, u skladu s članom 49. stav (1) tačka a) ovog zakona, stigla do carinskog ureda ili do drugog mjesta koje je carinski organ odredio ili odobrio, osim robe koja se nalazi na prijevoznom sredstvu koje samo prolazi teritorijalnim morem ili zračnim prostorom Bosne i Hercegovine bez zaustavljanja u carinskom području Bosne i Hercegovine, carinskom uredu predočava lice koje je robu unijelo u carinsko područje Bosne i Hercegovine ili lice koje je preuzelo odgovornost za prijevoz robe nakon njenog unošenja. (3) Prilikom predočenja robe carinskom uredu, lice koje predočava robu poziva se na ulaznu sažetu deklaraciju ili carinsku deklaraciju koja je za tu robu prethodno podnesena prije njenog unošenja. Član 52. (Primjena propisa) Odredbe člana 51. ovog zakona ne isključuju primjenu propisa koji se odnose na robu: a) koju unose putnici, b) koja je stavljena u carinski postupak bez obaveze predočenja carinskom uredu. Član 53. (Prethodni pregled robe) Roba se, nakon predočenja carinskom organu, na zahtjev lica koje je ovlašteno da robi odredi carinski odobreno postupanje ili upotrebu, a uz odobrenje i pod nadzorom carinskog organa, može pregledati ili se mogu uzeti uzorci s ciljem određivanja robi carinski odobrenog postupanja ili upotrebe. Broj 58 - Strana 12 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 21. 7. 2015. POGLAVLJE IV. DEKLARACIJA ZA PRIVREMENI SMJEŠTAJ I ISTOVAR PREDOČENE ROBE Član 54. (Podnošenje deklaracije za privremeni smještaj) (1) Za svu robu predočenu carinskom organu, u skladu s članom 51. ovog zakona, osim robe iz člana 56. ovog zakona, podnosi se deklaracija za privremeni smještaj. Deklaracija za privremeni smještaj ne podnosi se ako je robi odmah po predočenju određeno carinski odobreno postupanje ili upotreba. (2) Deklaracija za privremeni smještaj podnosi se carinskom organu prilikom predočenja robe. Carinski organ može produžiti rok za podnošenje deklaracije za privremeni smještaj, a najduže do isteka prvog radnog dana poslije predočenja robe. Član 55. (Oblik i sadržaj deklaracije za privremeni smještaj i podnosilac) (1) Deklaracija za privremeni smještaj sadrži podatke neophodne za identifikaciju robe i podnosi se na propisanom obrascu. Carinski organ može odobriti da se kao deklaracija za privremeni smještaj upotrijebi trgovinski ili službeni dokument koji sadrži podatke neophodne za identifikaciju robe. (2) Deklaraciju za privremeni smještaj podnosi: a) lice koje je robu unijelo u carinsko područje Bosne i Hercegovine ili lice koje je preuzelo odgovornost za prijevoz te robe nakon unosa ili b) lice u čije ime postupa lice iz tačke a) ovog stava. Član 56. (Poštanski i putnički saobraćaj) Uzimajući u obzir propise koji se odnose na poštanski i putnički saobraćaj, deklaracija za privremeni smještaj ne podnosi se za robu koju unose putnici i za robu u poštanskom saobraćaju, ako se time ne sprečava provođenje mjera carinske kontrole ili ako je robi određeno carinski odobreno postupanje ili upotreba prije isteka roka iz člana 54. ovog zakona. Član 57. (Istovar ili pretovar robe) (1) Roba se može istovariti ili pretovariti iz prijevoznog sredstva kojim se prevozi samo na osnovu odobrenja carinskog organa, i to na mjestu koje odredi ili odobri carinski organ. (2) Odobrenje iz stava (1) ovog člana nije potrebno u slučaju neposredne opasnosti zbog koje je potreban hitan istovar sve ili dijela robe. U takvom slučaju carinski organ mora biti obaviješten bez odgađanja. (3) Carinski organ može, radi pregleda robe ili prijevoznog sredstva kojim se roba prevozi, u svakom trenutku zahtijevati da se roba istovari i raspakuje. Član 58. (Premještanje robe) Bez odobrenja carinskog organa, roba se ne smije premještati s mjesta gdje je prvobitno bila smještena. POGLAVLJE V. OBAVEZA DA SE PREDOČENOJ ROBI ODREDI CARINSKI ODOBRENO POSTUPANJE ILI UPOTREBA Član 59. (Određivanje carinski odobrenog postupanja ili upotrebe) Za stranu robu predočenu carinskom organu mora se odrediti carinski odobreno postupanje ili upotreba, dopušteno za takvu robu. Član 60. (Rokovi za određivanje carinski odobrenog postupanja ili upotrebe) (1) Ako je za robu predočenu carinskom organu podnesena deklaracija za privremeni smještaj, carinske formalnosti koje su potrebne da se toj robi odredi carinski odobreno postupanje ili upotreba moraju se provesti u roku od 20 dana od dana podnošenja deklaracije za privremeni smještaj. (2) Kada to okolnosti zahtijevaju, carinski organ može odrediti kraći rok ili odobriti produženje roka iz stava (1) ovog člana, koji ne može biti duži od stvarno potrebnog vremena, u skladu s tim okolnostima. POGLAVLJE VI PRIVREMENISMJEŠTAJ ROBE Član 61. (Privremeni smještaj predočene robe) Roba predočena carinskom organu, bez obzira na to da li je za nju podnesena deklaracija za privremeni smještaj ili nije, od trenutka predočenja pa sve dok joj se ne odredi carinski odobreno postupanje ili upotreba, ima status robe u privremenom smještaju (u daljnjem tekstu: roba u privremenom smještaju). Član 62. (Uslovi privremenog smještaja) (1) Roba u privremenom smještaju može biti smještena samo na mjestu i pod uslovima koje odobri carinski organ. (2) Carinski organ može zahtijevati da imalac robe položi osiguranje za naplatu carinskog duga koji bi mogao nastati u skladu s čl. 227. i 228. ovog zakona. Član 63. (Postupanje s robom u privremenom smještaju) Ne dovodeći u pitanje primjenu člana 53. ovog zakona, roba u privremenom smještaju može biti predmet samo onih oblika postupanja koji su potrebni da bi se ona očuvala u nepromijenjenom stanju, bez mijenjanja njenog izgleda ili tehničkih karakteristika. Član 64. (Postupanje s robom u privremenom smještaju u slučaju prekoračenja roka) (1) Ako u roku, određenom u skladu s članom 60. ovog zakona, nisu preduzete carinske formalnosti potrebne za određivanje carinski odobrenog postupanja ili upotrebe robe u privremenom smještaju, carinski organ, bez odgađanja, radi reguliranja situacije u vezi s tom robom, preduzima sve potrebne mjere, uključujući zapljenu i prodaju robe. (2) Robu iz stava (1) ovog člana carinski organ može, na rizik i o trošku imaoca robe, premjestiti na drugo mjesto koje je pod njegovim nadzorom, do okončanja postupka s robom. POGLAVLJE VII. ODREDBE KOJE SE PRIMJENJUJU NA STRANU ROBU KOJA SE PREVOZI U POSTUPKU PROVOZA Član 65. (Izuzeća za stranu robu u postupku provoza) Odredbe člana 49., osim stava (1) tačka a), kao ni odredbe čl. od 50. do 64. ovog zakona, ne primjenjuju se na stranu robu koja je pri unošenju u carinsko područje Bosne i Hercegovine već u postupku provoza. Član 66. (Odredbe koje se primjenjuju na stranu robu po završetku postupka provoza) Kada strana roba, koja se prevozi uz primjenu provoznog postupka, stigne na odredište u carinskom području Bosne i Hercegovine i bude predočena odredišnom carinskom uredu, u skladu s propisima o postupku provoza, primjenjuju se odredbe čl. od 53. do 64. ovog zakona. Utorak, 21. 7. 2015. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Strana 13 POGLAVLJE VIIL OSTALE ODREDBE Član 67. (Uništenje predočene robe) Carinski organ može, kada to okolnosti zahtijevaju, odrediti da se predočena roba uništi. Carinski organ o tome obavještava imaoca robe, koji snosi troškove uništenja. Član 68. (Postupanje prilikom nezakonitog unosa robe) (1) Kada carinski organ utvrdi da je roba nezakonito unesena u carinsko područje Bosne i Hercegovine ili da je nad njom onemogućen carinski nadzor i kontrola, preduzima neophodne mjere radi reguliranja situacije u vezi s tom robom, uključujući zapljenu i prodaju robe. (2) Troškove preduzetih mjera, uključujući i troškove uništenja robe, snosi imalac robe. DIO ČETVRTI - CARINSKI ODOBRENO POSTUPANJE TLT UPOTREBA ROBE POGLAVLJE I OPĆE ODREDBE Član 69. (Određivanje carinski odobrenog postupanja ili upotrebe) Ako ovim zakonom nije drugačije propisano, robi se može, bez obzira na njenu vrstu, količinu, porijeklo, način otpreme ili odredište, u svakom trenutku odrediti bilo koje carinski odobreno postupanje ili upotreba prema propisanim uslovima. Član 70. (Izuzeće od određivanja carinski odobrenog postupanja ili upotrebe) Član 69. ovog zakona ne primjenjuje se ako je to u suprotnosti s mjerama utvrđenim radi zaštite javne sigurnosti i morala, zaštite zdravlja i života ljudi, životinja i biljaka, očuvanja okoliša, zaštite prirodnih rijetkosti, kulturnog naslijeđa, umjetničke, historijske, arheološke ili tehnološke vrijednosti, zaštite intelektualnog vlasništva i drugog. POGLAVLJE II. CARTNSKT POSTUPCI ODJELJAK A. STAVLJANJE ROBE U CARINSKI POSTUPAK Član 71. (Obaveza podnošenja carinske deklaracije i carinski nadzor) (1) Za robu koja se namjerava staviti u neki carinski postupak mora biti podnesena carinska deklaracija za taj carinski postupak. (2) Domaća roba prijavljena za postupak izvoza, vanjsku obradu, provoz ili carinsko skladištenje pod carinskim je nadzorom od trenutka prihvatanja carinske deklaracije do trenutka napuštanja carinskog područja Bosne i Hercegovine, uništenja robe ili poništenja carinske deklaracije. Član 72. (Ovlaštenje carinskog organa za određivanje nadležnosti) Uzimajući u obzir vrstu robe i carinski postupak u koji će roba biti stavljena, u slučajevima gdje je to moguće, carinski organ može odrediti nadležnost pojedinih carinskih ureda. Član 73. (Podnošenje carinske deklaracije) Carinska deklaracija podnosi se: a) u pisanoj formi, ili b) elektronskom razmjenom podataka (u daljnjem tekstu: elektronskim putem), ako to dopuštaju tehničke mogućnosti i ako upotrebu elektronskih sredstava odobri carinski organ, ili c) usmeno ili drugom radnjom kojom imalac robe zahtijeva stavljanje robe u carinski postupak, ako je takva mogućnost predviđena provedbenim propisom. 1. Carinska deklaracija u pisanoj formi 1.1. Redovni postupak Član 74. (Popunjavanje carinske deklaracije) (1) Carinska deklaracija u pisanoj formi podnosi se na obrascu propisanom provedbenim propisom. Deklaracija mora sadržavati sve podatke neophodne za primjenu propisa kojima je uređen carinski postupak za koji se roba prijavljuje i biti potpisana od njenog podnosioca. (2) Deklarant je dužan uz carinsku deklaraciju priložiti sve dokumente koji su potrebni radi primjene propisa kojima je uređen carinski postupak za koji se roba prijavljuje. Član 75. (Prihvatanje carinske deklaracije) Carinski organ odmah prihvata carinsku deklaraciju koja je podnesena u skladu s odredbama člana 74. ovog zakona, pod uslovom da je roba za koju se podnosi deklaracija predočena carinskom uredu. Član 76. (Deklarant) (1) Carinsku deklaraciju može podnijeti svako lice koje je u mogućnosti carinskom uredu predočiti robu i sve dokumente koji su potrebni radi primjene propisa kojima je uređen carinski postupak za koji je roba prijavljena ili lice koje on ovlasti, u skladu s čl. 5. i 6. ovog zakona. (2) Kada prihvatanje carinske deklaracije nameće posebne obaveze za određeno lice, deklaraciju mora podnijeti to lice ili drugo lice za njegov račun. (3) Deklarant mora imati sjedište ili prebivalište u Bosni i Hercegovini, osim lica koje: a) prijavljuje robu za provoz ili privremeni uvoz, b) samo povremeno prijavljuje robu, ako carinski organ to smatra opravdanim. (4) Odredbe stava (3) ovog člana ne isključuju primjenu bilateralnog sporazuma koji je Bosna i Hercegovina zaključila s drugom državom, odnosno uobičajene prakse sa sličnim dejstvom, prema kojima državljanin te države može podnijeti carinsku deklaraciju na području Bosne i Hercegovine na osnovu reciprociteta. Član 77. (Izmjena i dopuna carinske deklaracije) (1) Deklarantu, na njegov zahtjev, carinski organ može odobriti izmjenu ili dopunu jednog ili više podataka u carinskoj deklaraciji koju je već prihvatio. Izmjena i dopuna u carinskoj deklaraciji ne smije imati za posljedicu da se deklaracija odnosi na neku drugu robu, a ne na robu koja je tom deklaracijom bila prvobitno prijavljena. (2) Carinski organ neće odobriti izmjenu ili dopunu carinske deklaracije ako je zahtjev za izmjenu, odnosno dopunu podnesen nakon što carinski organ: a) obavijesti deklaranta da namjerava pregledati robu, ili b) utvrdi da su podaci čija se izmjena traži netačni, ili c) pusti robu deklarantu. Član 78. (Poništenje carinske deklaracije) (1) Carinski organ, na zahtjev deklaranta, poništava već prihvaćenu carinsku deklaraciju ako deklarant dostavi dokaz da je roba greškom prijavljena za carinski postupak obuhvaćen tom deklaracijom, ili da, usljed posebnih okolnosti, stavljanje robe u carinski postupak za koji je bila prijavljena više nije opravdano, s tim da robu odmah prijavi za neko drugo carinski odobreno postupanje ili upotrebu, ako je to potrebno. Broj 58 - Strana 14 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 21. 7. 2015. (2) Kada je carinski organ već obavijestio deklaranta o svojoj namjeri da izvrši pregled robe, zahtjev za poništenje carinske deklaracije neće se prihvatiti dok se ne izvrši pregled robe. (3) Carinska deklaracija ne može se poništiti poslije puštanja robe deklarantu, osim u slučajevima utvrđenim provedbenim propisom. (4) Poništenje carinske deklaracije ne isključuje primjenu važećih kaznenih odredbi. Član 79. (Dan primjene propisa) U provođenju carinskog postupka za koji je roba prijavljena primjenjuju se propisi koji važe na dan prihvatanja carinske deklaracije, ako nije drugačije propisano. Član 80. (Provjera carinske deklaracije) Carinski ured može, radi provjere prihvaćene carinske deklaracije: a) pregledati deklaraciju i dokumente obuhvaćene deklaracijom, kao i dokumente koji su priloženi uz deklaraciju i od deklaranta zahtijevati da dostavi i druge dokumente kako bi utvrdio tačnost podataka u deklaraciji, b) pregledati robu i uzeti uzorke radi analize ili drugog odgovarajućeg ispitivanja. Član 81. (Pregled robe i uzimanje uzoraka) (1) Prijevoz robe do mjesta pregleda ili uzimanja uzoraka, kao i svako rukovanje s robom neophodno da se izvrši pregled ili uzimanje uzoraka, obavlja deklarant ili se obavlja na njegovu odgovornost. Troškove koji iz toga nastanu snosi deklarant. (2) Deklarant ima pravo prisustvovati pregledu robe i uzimanju uzoraka. Carinski organ može, ako to smatra potrebnim, zahtijevati da deklarant ili njegov zastupnik prisustvuje pregledu robe ili uzimanju uzoraka radi pružanja neophodne pomoći, s ciljem olakšanja takvog pregleda ili uzimanja uzoraka. (3) Kada su uzorci uzeti u skladu s propisima, carinski organ nije dužan platiti bilo kakvu naknadu za uzete uzorke, ali snosi troškove analize ili ispitivanja. (4) Provedbenim propisom propisuju se uslovi i način uzimanja uzoraka. Član 82. (Djelimični pregled robe) (1) Kada je pregledan samo dio robe koja je obuhvaćena carinskom deklaracijom, rezultati tog djelimičnog pregleda primjenjuju se na svu robu obuhvaćenu tom deklaracijom. (2) Deklarant može zatražiti da se nastavi s pregledom robe ako smatra da rezultati djelimičnog pregleda ne odgovaraju preostaloj robi obuhvaćenoj carinskom deklaracijom. (3) Radi primjene stava (1) ovog člana, ako carinska deklaracija obuhvata dva ili više naimenovanja, smatra se da podaci koji se odnose na svako pojedino naimenovanje predstavljaju posebnu carinsku deklaraciju. Član 83. (Rezultati provjere carinske deklaracije) (1) Rezultati provjere carinske deklaracije koriste se u svrhu primjene propisa kojima je uređen carinski postupak u koji je roba stavljena. (2) Ako carinska deklaracija nije provjeravana, radi primjene propisa iz stava (1) ovog člana, prihvataju se podaci koje je deklarant naveo u deklaraciji. Član 84. (Mjere za osiguranje identifikacije robe) (1) Carinski organ dužan je preduzeti potrebne mjere kako bi se osigurala identifikacija robe, ako je identifikacija robe neophodna da bi se ispunili uslovi za carinski postupak za koji je predmetna roba prijavljena. (2) Carinska obilježja stavljena na robu ili prijevozno sredstvo može ukloniti ili uništiti samo carinski organ, a drugo lice samo uz odobrenje carinskog organa, osim kada je usljed nepredviđenih okolnosti ili dejstva više sile njihovo uklanjanje ili uništenje neophodno da bi se zaštitila roba ili prijevozno sredstvo. Član 85. (Puštanje robe) (1) Ne dovodeći u pitanje primjenu člana 86. ovog zakona, ako su ispunjeni uslovi za stavljanje robe u zahtijevani carinski postupak i pod uslovom da roba ne podliježe nikakvim mjerama zabrane ili ograničenja, carinski organ pušta robu deklarantu čim podatke u carinskoj deklaraciji provjeri i prihvati ili ih prihvati bez provjere. Na isti način postupa se i u slučaju kada se carinska deklaracija ne može provjeriti u primjerenom roku, a više nije neophodno prisustvo robe radi provjere deklaracije. (2) Sva roba obuhvaćena jednom carinskom deklaracijom pušta se u isto vrijeme. (3) U svrhu primjene stava (2) ovog člana, ako carinska deklaracija obuhvata dva ili više naimenovanja, smatra se da podaci koji se odnose na svako pojedino naimenovanje predstavljaju posebnu carinsku deklaraciju. Član 86. (Osiguranje carinskog duga prije puštanja robe) (1) Kada prihvatanjem carinske deklaracije nastaje carinski dug, roba obuhvaćena tom deklaracijom ne pušta se deklarantu sve dok se carinski dug ne plati ili ne položi osiguranje za njegovo plaćanje. (2) U postupku privremenog uvoza uz djelimično oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina, roba obuhvaćena carinskom deklaracijom ne pušta se deklarantu dok se ne položi osiguranje za plaćanje carinskog duga. (3) Kada carinski organ, u skladu s propisima kojima je uređen carinski postupak za koji je roba prijavljena, zahtijeva polaganje osiguranja za plaćanje carinskog duga koji bi mogao nastati, predmetna roba ne pušta se u carinski postupak dok se ne položi to osiguranje. Član 87. (Posebne mjere) Carinski organ preduzima sve potrebne mjere, uključujući i zapljenu robe i njenu prodaju: a) ako roba ne može biti puštena deklarantu zato što: 1) nije bilo moguće početi pregled robe ili nastaviti s pregledom robe u roku koji je odredio carinski organ, iz razloga koje je prouzrokovao deklarant, 2) nisu bili podneseni dokumenti koji su potrebni da bi se roba stavila u zahtijevani carinski postupak, 3) carinski dug nije plaćen ili nije položeno osiguranje za plaćanje tog duga u propisanom roku, 4) roba podliježe zabranama ili ograničenjima, b) ako roba nije preuzeta u odgovarajućem roku nakon što je puštena deklarantu. Utorak, 21. 7. 2015. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Strana 15 1.2. Pojednostavljeni postupci Član 88. (Pojednostavljene carinske deklaracije) (1) Radi pojednostavljenja carinskih formalnosti i postupka, a da se istovremeno osigura pravilno provođenje postupka, carinski organ može, u slučajevima i na način propisan provedbenim propisom, odobriti: a) da carinska deklaracija ne sadrži neke od podataka ili da deklaraciji nisu priloženi neki dokumenti kako je to propisano članom 74. ovog zakona, b) da neki od trgovinskih ili službenih dokumenata priloženih uz zahtjev za stavljanje robe u carinski postupak zamijeni carinsku deklaraciju iz člana 74. ovog zakona, c) da se roba stavi u zahtijevani carinski postupak na osnovu knjigovodstvenog upisa; u tom slučaju carinski organ može deklaranta osloboditi obaveze predočenja robe. (2) Pojednostavljena carinska deklaracija iz stava (1) ovog člana mora sadržavati podatke neophodne za identifikaciju robe, a knjigovodstveni upis i datum knjiženja. (3) Osim u slučaju utvrđenom provedbenim propisom, deklarant je dužan, u odobrenom roku, podnijeti dopunsku carinsku deklaraciju koja može biti opća, periodična ili zbirna. (4) Dopunska deklaracija i pojednostavljena carinska deklara- cija iz stava (1) tač. a), b) i c) ovog člana čine jedinstvenu i nedjeljivu pravnu cjelinu na koju se primjenjuju propisi koji važe na dan prihvatanja pojednostavljene deklaracije. Prihvatanje knjigovodstvenog upisa iz stava (1) tačka c) ovog člana ima isto pravno dejstvo kao i prihvatanje carinske deklaracije iz člana 74. ovog zakona. Član 89. (Pojednostavljeni postupak provoza) Provedbenim propisom propisuju se posebni pojednostav- ljeni postupci provoza. 2. Druge carinske deklaracije Član 90. (Primjena odredbi kod drugih carinskih deklaracija) Kada se carinska deklaracija podnosi elektronskim putem, u smislu člana 73. tačka b) ovog zakona, usmeno ili nekom drugom radnjom, u smislu člana 73. tačka c) ovog zakona, odredbe čl. od 74. do 89. ovog zakona primjenjuju se na odgovarajući način. Član 91. (Obaveza čuvanja dokumenata) Kada se carinska deklaracija podnosi elektronskim putem, carinski organ može odobriti da se uz deklaraciju ne podnose dokumenti iz člana 74. stav (2) ovog zakona. U tom slučaju, dokumenti se moraju čuvati i biti na raspolaganju carinskom organu u roku iz člana 21. ovog zakona. 3. Naknadna provjera carinske deklaracije Član 92. (Naknadna provjera carinske deklaracije) (1) Carinski organ može, po službenoj dužnosti ili na zahtjev deklaranta, izmijeniti ili dopuniti carinsku deklaraciju nakon što je roba puštena deklarantu. (2) Carinski organ nakon puštanja robe, a radi kontrole ispravnosti podataka sadržanih u carinskoj deklaraciji, može naknadno provjeriti knjigovodstvene, trgovinske i druge dokumente i podatke koji se odnose na uvozne ili izvozne radnje u vezi s tom robom ili na naknadne trgovinske radnje u koje je ta roba uključena. Ta provjera može se obaviti u prostorijama deklaranta, u prostorijama bilo kog drugog lica koje je neposredno ili posredno poslovno uključeno u navedene radnje ili u prostorijama bilo kog drugog lica koje ima navedene dokumente i podatke. Carinski organ može, također, obaviti pregled robe i uzeti uzorke robe ako je ona još uvijek dostupna. (3) Kada se naknadnom provjerom carinske deklaracije ili pregledom nakon carinjenja utvrdi da su propisi kojima je uređen odnosni carinski postupak bili primijenjeni na osnovu netačnih ili nepotpunih podataka, carinski organ, u skladu s važećim propisima, preduzima mjere neophodne za reguliranje nastale situacije, uzimajući u obzir nove informacije koje su mu na raspolaganju. ODJELJAK B. PUŠTANJE ROBE U SLOBODAN PROMET Član 93. (Puštanje robe u slobodan promet) (1) Puštanje robe u slobodan promet podrazumijeva primjenu mjera trgovinske politike, ispunjavanje ostalih carinskih formalnosti u vezi s uvozom robe i plaćanje svih propisanih uvoznih dažbina, poreza, akciza i drugih dažbina, u skladu s carinskim i drugim propisima. (2) Puštanjem robe u slobodan promet, strana roba stiče carinski status domaće robe. Član 94. (Niža stopa carine) (1) Izuzetno od člana 79. ovog zakona, deklarant može zahtijevati primjenu niže stope carine ako nakon datuma prihvatanja carinske deklaracije kojom se roba pušta u slobodan promet, ali prije puštanja robe deklarantu, dođe do smanjenja dažbina iz člana 4. tačka r) alineja 1) ovog zakona. (2) Stav (1) ovog člana ne primjenjuje se ako se roba nije mogla pustiti iz razloga koje je prouzrokovao deklarant. Član 95. (Zajednička stopa carine) Kada pošiljka sadrži robu koja se svrstava u različite tarifne oznake, pri čemu bi svrstavanje svake robe pojedinačno, radi sačinjavanja carinske deklaracije, iziskivalo rad i troškove nesrazmjerne obračunatoj carini, carinski organ može, na zahtjev deklaranta, odobriti da se carina za cijelu pošiljku obračuna na osnovu svrstavanja u tarifnu oznaku one robe koja podliježe plaćanju najviše stope carine. Član 96. (Carinski nadzor nad robom puštenom uz smanjenu ili nultu stopu carine radi upotrebe u posebne svrhe) (1) Roba koja je puštena u slobodan promet po smanjenoj ili nultoj stopi carine zbog njene upotrebe u posebne svrhe, ostaje pod carinskim nadzorom. Carinski nadzor nad tom robom prestaje kada se prestanu primjenjivati uslovi utvrđeni za odobravanje smanjene ili nulte stope carine, kada se roba izveze ili uništi ili kada se dozvoli upotreba robe u drugačije svrhe od onih koje su propisane za primjenu smanjene ili nulte stope carine, uz uslov da je plaćen potraživani carinski dug. (2) Na robu iz stava (1) ovog člana odredbe čl. 102. i 104. ovog zakona primjenjuju se na odgovarajući način. Član 97. (Gubitak carinskog statusa domaće robe) Roba puštena u slobodan promet gubi carinski status domaće robe: a) kada je carinska deklaracija za puštanje robe u slobodan promet poništena nakon puštanja robe deklarantu, b) kada je iznos uvoznih dažbina koji se za robu plaća vraćen ili je otpušten: Broj 58 - Strana 16 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 21. 7. 2015. 1) u postupku unutrašnje obrade po sistemu povrata, 2) zato što roba ima nedostatke ili ne odgovara uslovima iz ugovora, pod uslovima iz člana 264. ovog zakona ili 3) u slučajevima navedenim u članu 265. ovog zakona, kada je povrat ili otpust dažbina uslovljen izvozom ili ponovnim izvozom ili stavljanjem robe u neko drugo ekvivalentno carinski odobreno postupanje ili upotrebu. ODJELJAK C. CARINSKI POSTUPCI S ODGOĐENIM PLAĆANJEM I CARINSKI POSTUPCI S EKONOMSKIM DEJSTVOM 1. Zajedničke odredbe za nekoliko postupaka Član 98. (Carinski postupci s odgođenim plaćanjem i carinski postupci s ekonomskim dejstvom) (1) Izrazi upotrijebljeni u čl. od 99. do 104. ovog zakona, u slučaju strane robe, odnose se: a) kod "carinskog postupka s odgođenim plaćanjem", na postupke: 1) vanjski provoz, 2) carinsko skladištenje, 3) unutrašnja obrada po sistemu odgođenog plaćanja, 4) obrada pod carinskom kontrolom, 5) privremeni uvoz; b) kod "carinskog postupka s ekonomskim dejstvom", na postupke: 1) carinsko skladištenje, 2) unutrašnja obrada, 3) obrada pod carinskom kontrolom, 4) privremeni uvoz, 5) vanjska obrada. (2) "Uvozna roba" je roba stavljena u carinski postupak s odgođenim plaćanjem, te roba nad kojom je, postupkom unutrašnje obrade po sistemu povrata, proveden postupak puštanja u slobodan promet, uz ispunjenje carinskih formalnosti predviđenih članom 144. ovog zakona. (3) "Roba u nepromijenjenom stanju" je naziv za uvoznu robu koja u postupku unutrašnje obrade ili u postupku obrade pod carinskom kontrolom nije bila predmet ni jednog oblika obrade ili prerade. Član 99. (Odobrenje) Carinski postupak s ekonomskim dejstvom može se koristiti samo na osnovu odobrenja koje izdaje carinski organ. Član 100. (Uslovi) Ne dovodeći u pitanje dodatne posebne uslove kojima se regulira određeni carinski postupak, odobrenje iz čl. 99. i 117. stav (1) ovog zakona izdaje se samo: a) licu koje pruži sve potrebne garancije da će pravilno provoditi postupak, b) ako carinski organ ima mogućnost nadzora i kontrole nad odobrenim postupkom, bez potrebe za uvođenjem administrativnih mjera nesrazmjernih ekonomskim potrebama koje su u pitanju. Član 101. (Sadržaj odobrenja, obaveza imaoca odobrenja) (1) U odobrenju za carinski postupak s ekonomskim dejstvom moraju biti navedeni uslovi pod kojima se provodi taj postupak. (2) Imalac odobrenja obavještava carinski organ o svim činjenicama koje nastanu nakon izdavanja odobrenja i utiču na njegovu daljnju primjenu ili sadržaj. (3) Za sve proizvode i robu dobivenu od robe stavljene u carinski postupak s odgođenim plaćanjem smatra se da su stavljeni u isti postupak. Član 102. (Polaganje osiguranja) (1) Carinski organ može zahtijevati da imalac odobrenja položi odgovarajuće osiguranje za plaćanje carinskog duga koji bi mogao nastati u vezi s robom stavljenom u carinski postupak s odgođenim plaćanjem. (2) Upravni odbor može propisati način polaganja i visinu osiguranja, odnosno oslobađanje od obaveze polaganja osiguranja za pojedine carinske postupke s odgođenim plaćanjem. Član 103. (Završetak carinskog postupka s ekonomskim dejstvom) (1) Carinski postupak s ekonomskim dejstvom završava se kada se za robu koja je bila stavljena u taj postupak, ili za dobivene ili obrađene proizvode, odredi novo carinski odobreno postupanje ili upotreba. (2) Carinski organ preduzima sve neophodne mjere radi reguliranja situacije u vezi s robom nad kojom postupak nije završen u skladu s propisanim uslovima. Član 104. (Prijenos prava i obaveza) Prava i obaveze korisnika carinskog postupka s ekonomskim dejstvom mogu se, pod uslovima koje odredi carinski organ, prenijeti na drugo lice koje ispunjava sve uslove za taj postupak. 2. Provoz 2. 1. Vanjski provoz - opće odredbe Član 105. (Vanjski provoz) (1) Postupak vanjskog provoza omogućava kretanje robe od jednog do drugog mjesta u carinskom području Bosne i Hercegovine, i to: a) strane robe, a da ta roba ne podliježe naplati uvoznih i drugih dažbina i primjeni mjera trgovinske politike, b) domaće robe, u slučaju i pod uslovima utvrđenim provedbenim propisom, kako bi se spriječilo da se, u pogledu proizvoda koji su obuhvaćeni izvoznim mjerama ili koji od njih imaju pogodnosti, vrši izbjegavanje ili neopravdano sticanje koristi od takvih mjera. (2) Kretanje robe iz stava (1) ovog člana odvija se: a) u okviru postupka vanjskog provoza u Bosni i Hercegovini, b) na osnovu TIR karneta (u skladu s Konvencijom TIR), pod uslovom da to kretanje: 1) počinje ili se završava izvan carinskog područja Bosne i Hercegovine, ili 2) odnosi se na pošiljke robe koja mora biti istovarena u carinskom području Bosne i Hercegovine, a koja se transportuje s robom koju treba istovariti u drugoj državi, ili 3) obavlja se između dva mjesta u carinskom području Bosne i Hercegovine preko teritorije druge države, c) na osnovu ATA karneta (u skladu s Konvencijom o privremenom uvozu) koji se koristi kao provozni dokument, Utorak, 21. 7. 2015. d) na osnovu svakog drugog dokumenta predviđenog međunarodnim sporazumom koji je prihvatila Bosna i Hercegovina, e) u okviru poštanskog saobraćaja (uključujući pakete). (3) Postupak vanjskog provoza primjenjuje se i na kretanje robe stavljene u carinski postupak s ekonomskim dejstvom, ne dovodeći u pitanje posebne odredbe koje se primjenjuju na taj postupak. Član 106. (Završetak i zaključenje postupka vanjskog provoza) (1) Postupak vanjskog provoza završava se i obaveze korisnika su ispunjene kada se roba stavljena u postupak i potrebni dokumenti predoče odredišnom carinskom uredu, u skladu s propisima kojima je uređen taj postupak. (2) Odredišni carinski ured zaključuje postupak provoza kada, na osnovu poređenja podataka kojima raspolaže i podataka dostupnih polaznom carinskom uredu, utvrdi da je postupak završen na propisan način. 2.2. Vanjski provoz - posebne odredbe Član 107. (Postupak vanjskog provoza na području druge države) (1) Postupak vanjskog provoza primjenjuje se na robu koja prolazi kroz područje druge države samo ako: a) je takva mogućnost predviđena međunarodnim sporazumom ili b) se prijevoz kroz tu državu vrši na osnovu jedinstvenog prijevoznog dokumenta izdatog u carinskom području Bosne i Hercegovine. (2) U slučaju iz stava (1) tačka b) ovog člana, postupak provoza smatra se prekinutim dok je roba na teritoriji druge države. Član 108. (Polaganje osiguranja u postupku provoza) (1) Glavni obveznik dužan je položiti osiguranje za plaćanje carinskog duga i drugih dažbina iz člana 213. stav (1) ovog zakona koje bi mogle nastati u vezi s robom, osim ako ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog zakona nije drugačije propisano. (2) Osiguranje može biti: a) poj edinačno o siguranje za jedan provozni po stupak ili b) sveobuhvatno osiguranje za više provoznih postupaka, uz odobrenje carinskog organa za korištenje takvog osiguranja. (3) Odobrenje iz stava (2) tačka b) ovog člana daje se samo licu koje: a) je registrirano u Bosni i Hercegovini, b) redovno koristi postupak provoza i koje carinskom organu dokaže da je nesumnjivo pouzdano lice i da je u mogućnosti ispuniti svoje obaveze u vezi s postupkom provoza i c) nije teže kršilo ili nije ponavljalo kršenje carinskih ili poreskih propisa. (4) Licu koje ispunjava dodatne kriterije pouzdanosti može se odobriti korištenje sveobuhvatnog osiguranja u umanjenom iznosu ili oslobađanje od obaveze polaganja osiguranja. Dodatni kriteriji za dobivanje ovog odobrenja uključuju: a) pravilno korištenje postupka provoza u prethodnom periodu, b) saradnju s carinskim organom i c) u slučaju oslobađanja od obaveze polaganja osiguranja, dobro finansijsko stanje koje je dovoljno za ispunjenje obaveza navedenog lica. (5) Dodatni uslovi i postupak za izdavanje odobrenja iz st. (3) i (4) ovog člana propisuju se provedbenim propisom. (6) Oslobađanje od polaganja osiguranja, odobreno u skladu sa stavom (4) ovog člana, ne može se koristiti za provoz robe Broj 58 - Strana 17 koja se, u slučaju utvrđenom provedbenim propisom, smatra robom visokog rizika. (7) U slučaju nastanka okolnosti koje su suprotne uslovima ili dodatnim kriterijima za izdavanje odobrenja iz stava (4) ovog člana, dato odobrenje može se privremeno ukinuti na način utvrđen provedbenim propisom, kao izuzetna mjera u posebnim okolnostima. (8) U slučaju nastanka oklonosti koje su suprotne uslovima za izdavanje odobrenja iz stava (3) ovog člana, dato odobrenje može se privremeno ukinuti, na način utvrđen provedbenim propisom, za robu za koju se utvrdi da je bila predmet velike prevare. Član 109. (Slučajevi u kojima se ne polaže osiguranje) (1) Osiguranje za plaćanje carinskog duga, osim u slučajevima koje, po potrebi, utvrdi Upravni odbor, ne polaže se za: a) prijevoz zračnim saobraćajem, b) prijenos cjevovodom ili dalekovodom, c) prijevoz koji vrše željeznička preduzeća u Bosni i Hercegovini, d) prijevoz rijekom. (2) U slučajevima iz stava (1) ovog člana, prijevoznik je glavni obveznik. Član 110. (Odgovornost glavnog obveznika) (1) Glavni obveznik je korisnik postupka provoza i odgovoran je za: a) predočenje robe odredišnom carinskom uredu u nepromijenjenom stanju, u propisanom roku i uz pridržavanje mjera koje je odredio carinski organ radi osiguranja identičnosti robe, b) pridržavanje odredbi koje se odnose na postupak provoza. (2) Bez obzira na obaveze glavnog obveznika iz stava (1) ovog člana, prijevoznik ili lice koje zaprimi robu znajući da je roba u postupku provoza također je odgovorno za predočenje robe odredišnom carinskom uredu u nepromijenjenom stanju, u propisanom roku i uz pridržavanje mjera koje je odredio carinski organ radi osiguranja identičnosti robe. Član 111. (Provedbeni propis) Provođenje postupka vanjskog provoza propisuje se provedbenim propisom. 2.3. Unutrašnji provoz Član 112. (Unutrašnji provoz) (1) Postupak unutrašnjeg provoza prema uslovima utvrđenim u st. od (2) do (4) ovog člana je kretanje domaće robe od jednog do drugog mjesta unutar carinskog područja Bosne i Hercegovine bez promjene njenog carinskog statusa pri prolazu preko teritorije druge države. Ova odredba ne utiče na primjenu člana 105. stav (1) tačka b) ovog zakona. (2) Kretanje robe iz stava (1) ovog člana može biti: a) u okviru postupka unutrašnjeg provoza u Bosni i Hercegovini, pod uslovom da je takva mogućnost predviđena međunarodnim sporazumom, b) pod pokrićem TIR karneta (u skladu s Konvencijom TIR), c) na osnovu ATA karneta (u skladu s Konvencijom o privremenom uvozu) koji se koristi kao provozni dokument, S L U Z B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Strana 18 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 21. 7. 2015. d) na osnovu svakog drugog dokumenta predviđenog međunarodnim sporazumom koji je prihvatila Bosna i Hercegovina, e) u okviru poštanskog saobraćaja (uključujući pakete). (3) U slučaju iz stava (2) tačka a) ovog člana, odredbe člana 106. i čl. od 108. do 111. ovog zakona primjenjuju se na odgovarajući način. (4) U slučaju iz stava (2) tač. od b) do e) ovog člana, roba zadržava svoj carinski status samo ako je taj status utvrđen pod uslovima i na način propisan provedbenim propisom. Član 113. (Propisivanje uslova pod kojima se može kretati domaća roba) Uslovi za provoz domaće robe, bez provođenja carinskog postupka, iz jednog u drugo mjesto u carinskom području Bosne i Hercegovine s prelaskom preko teritorije druge države, bez promjene njenog carinskog statusa, propisuju se provedbenim propisom. Član 114. (Primjena postupka unutrašnjeg provoza) Postupak unutrašnjeg provoza primjenjuje se kada je carinskim propisima izričito predviđena njegova primjena. 3. Postupak carinskog skladištenja Član 115. (Roba koja se smješta u carinsko skladište) (1) Postupak carinskog skladištenja je smještaj u carinsko skladište: a) strane robe, koja u tom slučaju ne podliježe plaćanju uvoznih dažbina i mjerama trgovinske politike, b) domaće robe namijenjene izvozu, koja smještajem u carinsko skladište podliježe primjeni mjera koje se, u skladu s posebnim propisima, primjenjuju za izvoz takve robe. (2) Carinsko skladište je svako mjesto gdje se roba može smjestiti u skladu s propisanim uslovima, koje odobri carinski organ i koje je pod carinskim nadzorom. (3) Bescarinska prodavnica može se otvoriti u dijelu međunarodnog aerodroma koji je određen za tranzit ili odlazak putnika u međunarodnom saobraćaju. Otvaranje bescarinske prodavnice odobrava se kao carinsko skladište iz stava (2) ovog člana. (4) Slučajevi u kojima se roba iz stava (1) ovog člana može staviti u postupak carinskog skladištenja, bez smještanja u carinsko skladište, propisuju se provedbenim propisom. Član 116. (Vrste carinskih skladišta, držalac i korisnik skladišta) (1) Carinsko skladište može biti javno skladište ili vlastito skladište. (2) Javno skladište je carinsko skladište u kojem svako lice može skladištiti robu. (3) Vlastito skladište je carinsko skladište namijenjeno skladištenju robe držaoca skladišta. (4) Držalac carinskog skladišta je lice kojem je carinski organ odobrio vođenje carinskog skladišta. Carinsko skladište može držati i carinski organ. (5) Korisnik carinskog skladišta je lice koje je prema carinskoj deklaraciji obavezno da stavi robu u postupak carinskog skladištenja ili lice na koje su prenesena prava i obaveze tog lica. Član 117. (Odobrenje) (1) Za držanje carinskog skladišta potrebno je odobrenje carinskog organa, osim u slučaju kada carinski organ drži carinsko skladište. (2) Lice koje namjerava držati carinsko skladište mora carinskom organu podnijeti pisani zahtjev koji sadrži podatke potrebne za dobivanje odobrenja, a naročito one koji pokazuju da postoji ekonomska potreba za skladištenje robe. Odobrenje sadrži uslove za držanje carinskog skladišta, u skladu s propisima. (3) Odobrenje za držanje carinskog skladišta može se izdati samo licu registriranom u Bosni i Hercegovini. Član 118. (Odgovornost držaoca carinskog skladišta) Držalac carinskog skladišta odgovoran je: a) da se roba smještena u carinskom skladištu ne izuzima ispod carinskog nadzora dok se nalazi u carinskom skladištu, b) za ispunjenje obaveza koje proizlaze iz skladištenja robe koja je obuhvaćena postupkom carinskog skladištenja i c) za ispunjenje posebnih uslova sadržanih u odobrenju za držanje carinskog skladišta. Član 119. (Obaveze korisnika carinskog skladišta) (1) Izuzetno od člana 118. ovog zakona, u odobrenju za držanje javnog carinskog skladišta može se odrediti da je za obaveze iz člana 118. tačka a) i/ili tačka b) ovog zakona odgovoran isključivo korisnik carinskog skladišta. (2) Korisnik carinskog skladišta je u svakom trenutku odgovoran za ispunjenje obaveza koje proizlaze iz stavljanja robe u postupak carinskog skladištenja. Član 120. (Prijenos prava i obaveza držaoca carinskog skladišta) Prava i obaveze držaoca carinskog skladišta mogu se, uz saglasnost carinskog organa, prenijeti na drugo lice. Član 121. (Polaganje osiguranja) Ne dovodeći u pitanje primjenu člana 102. ovog zakona, carinski organ može zahtijevati da držalac carinskog skladišta položi osiguranje u vezi s obavezama iz člana 118. ovog zakona. Član 122. (Vođenje evidencije) (1) Držalac carinskog skladišta dužan je voditi evidenciju o robi koja se nalazi u postupku carinskog skladištenja na način koji odobri carinski organ. (2) Roba stavljena u postupak carinskog skladištenja mora se upisati u evidenciju iz stava (1) ovog člana čim se unese u carinsko skladište. (3) Uz primjenu člana 100. ovog zakona, carinski organ može osloboditi držaoca carinskog skladišta obaveze vođenja evidencije iz stava (1) ovog člana kada je za ispunjenje obaveza iz člana 118. tačka a) i/ili tačka b) ovog zakona isključivo odgovoran korisnik carinskog skladišta, a roba je smještena u carinsko skladište na osnovu pisane carinske deklaracije u redovnom postupku ili pojednostavljene carinske deklaracije iz člana 88. stav (1) tačka b) ovog zakona. Član 123. (Smještaj u carinsko skladište robe koja nije predmet postupka carinskog skladištenja) (1) Kad postoji ekonomska potreba, a nema smetnji za provođenje carinskog nadzora, carinski organ može odobriti: a) da se u prostoru carinskog skladišta, osim robe navedene u članu 115. stav (1) tačka b) ovog zakona, smjesti domaća roba, Utorak, 21. 7. 2015. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Strana 19 b) preradu strane robe u prostoru carinskog skladišta u okviru postupka unutrašnje obrade, u skladu sa uslovima za provođenje tog postupka. Carinske formalnosti i postupci od kojih se može odustati u carinskom skladištu propisuju se provedbenim propisom, c) preradu strane robe u prostoru carinskog skladišta u okviru postupka obrade pod carinskom kontrolom, u skladu sa uslovima za provođenje tog postupka. Carinske formalnosti i postupci od kojih se može odustati u carinskom skladištu propisuju se provedbenim propisom. (2) U slučajevima iz stava (1) ovog člana roba ne podliježe postupku carinskog skladištenja. (3) Carinski organ može zahtijevati da se o robi iz stava (1) ovog člana vodi evidencija, u skladu s članom 122. ovog zakona. Član 124. (Rok držanja robe u carinskom skladištu) (1) Držanje robe u postupku carinskog skladištenja nije vremenski ograničeno. (2) U izuzetnim slučajevima, carinski organ može odrediti rok u kojem korisnik carinskog skladišta mora robi odrediti novo carinski odobreno postupanje ili upotrebu. (3) Vijeće ministara Bosne i Hercegovine može propisati rok držanja u postupku carinskog skladištenja za domaću robu iz člana 115. stav (1) tačka b) ovog zakona na koju se primjenjuju mjere poljoprivredne politike. Član 125. (Uobičajeni oblici postupanja) (1) Uvozna roba može biti predmet uobičajenih oblika postupanja koji se obavljaju radi očuvanja robe, poboljšanja njenog izgleda ili tržišnog kvaliteta ili pripreme za tržište ili daljnju prodaju. (2) Domaća roba iz člana 115. stav (1) tačka b) ovog zakona stavljena u postupak carinskog skladištenja na koju se primjenjuju mjere poljoprivredne politike može biti predmet samo onih oblika postupanja koji su izričito predviđeni za tu robu. (3) Uobičajene oblike postupanja iz st. (1) i (2) ovog člana mora prethodno odobriti carinski organ koji utvrđuje uslove pod kojima se ti oblici mogu obavljati. (4) Lista uobičajenih oblika postupanja iz stava (1) ovog člana propisuje se provedbenim propisom. Član 126. (Privremeno iznošenje robe) (1) Kada to okolnosti pojedinog slučaja zahtijevaju, roba stavljena u postupak carinskog skladištenja može se privremeno iznijeti iz carinskog skladišta, uz prethodno odobrenje carinskog organa i pod uslovima koje taj organ odredi. (2) Za vrijeme dok nije u carinskom skladištu, roba može biti predmet uobičajenih oblika postupanja iz člana 125. ovog zakona pod uslovima koji su u njemu navedeni. Član 127. (Premještaj robe) Carinski organ može odobriti premještaj robe stavljene u postupak carinskog skladištenja iz jednog carinskog skladišta u drugo carinsko skladište. Član 128. (Carinska vrijednost uskladištene robe) (1) Kada je za uvoznu robu u postupku carinskog skladištenja nastao carinski dug, a carinska vrijednost te robe zasniva se na stvarno plaćenoj cijeni ili cijeni koju treba platiti koja uključuje troškove skladištenja i održavanja robe dok se ona nalazi u carinskom skladištu, ti se troškovi ne uračunavaju u carinsku vrijednost robe pod uslovom da su prikazani odvojeno od stvarno plaćene cijene, odnosno cijene koju treba platiti za tu robu. (2) Ako je uvozna roba bila predmet uobičajenih oblika postupanja, u smislu člana 125. ovog zakona, kod utvrđivanja iznosa uvoznih dažbina, na zahtjev deklaranta, prihvatit će se vrsta, carinska vrijednost i količina robe kakva je bila u trenutku iz člana 239. ovog zakona, kao da roba nije bila predmet uobičajenih oblika postupanja. (3) Odstupanje od stava (2) ovog člana može se propisati provedbenim propisom. Član 129. (Carinska vrijednost uskladištene robe u drugim situacijama) (1) Kada se uvozna roba pušta u slobodan promet, u skladu s članom 88. stav (1) tačka c) ovog zakona, za primjenu člana 239. ovog zakona, prihvatit će se vrsta, carinska vrijednost i količina robe kakva je bila u trenutku stavljanja u postupak carinskog skladištenja. (2) Stav (1) ovog člana primjenjuje se ako je kao carinska vrijednost prihvaćena vrijednost robe u trenutku stavljanja robe u postupak carinskog skladištenja, osim ako deklarant zahtijeva da se prihvati carinska vrijednost utvrđena u trenutku nastanka carinskog duga. (3) Stav (1) ovog člana primjenjuje se ne dovodeći u pitanje naknadnu provjeru carinske deklaracije, u smislu člana 92. ovog zakona. Član 130. (Domaća roba zaštićena mjerama poljoprivredne politike) Domaća roba iz člana 115. stav (1) tačka b) ovog zakona na koju se primjenjuju mjere poljoprivredne politike, a stavljena je u postupak carinskog skladištenja, mora se izvesti ili se za nju mora odrediti neki drugi postupak ili upotreba koja je za tu robu predviđena posebnim propisom. 4. Postupak unutrašnje obrade 4.1. Opće odredbe Član 131. (Postupak unutrašnje obrade) (1) Postupak unutrašnje obrade u carinskom području Bosne i Hercegovine, uz primjenu jedne ili više faza procesa obrade, ne dovodeći u pitanje primjenu člana 132. ovog zakona, može se odobriti za: a) stranu robu namijenjenu za ponovni izvoz iz carinskog područja Bosne i Hercegovine u obliku dobivenih proizvoda, a da ta roba ne podliježe plaćanju uvoznih dažbina niti mjerama trgovinske politike (sistem odgođenog plaćanja), b) robu koja je puštena u slobodan promet uz plaćanje uvoznih dažbina, za koju se može odobriti povrat ili otpust uvoznih dažbina, ako se roba izveze iz carinskog područja Bosne i Hercegovine u obliku dobivenih proizvoda (sistem povrata). (2) Pojmovi koji se koriste u čl. od 131. do 147. ovog zakona imaju sljedeće značenje: a) proces obrade: 1) obrada robe, uključujući njenu montažu ili sklapanje ili ugradnju u drugu robu, 2) prerada i dorada robe, 3) popravak robe, uključujući njeno obnavljanje i dovođenje u ispravno stanje, 4) upotreba određene robe koja je propisana provedbenim propisom, koja nije sadržana u dobivenim proizvodima, ali koja omogućava ili Broj 58 - Strana 20 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 21. 7. 2015. olakšava proizvodnju tih proizvoda, čak i ako se u potpunosti ili djelimično utroši u proizvodnji, b) dobiveni proizvodi: svi proizvodi nastali iz procesa obrade, c) ekvivalentna roba: domaća roba koja se koristi umjesto uvozne robe u proizvodnji dobivenih proizvoda, d) normativ: količina ili procenat dobivenih proizvoda koji se dobiju obradom određene količine uvozne robe. Član 132. (Upotreba ekvivalentne robe) (1) Kada su ispunjeni uslovi iz stava (2) ovog člana, carinski organ, u skladu sa stavom (4) ovog člana, može odobriti: a) da se dobiveni proizvodi proizvedu iz ekvivalentne robe, b) da se dobiveni proizvodi proizvedeni iz ekvivalentne robe mogu izvesti iz Bosne i Hercegovine prije uvoza uvozne robe. (2) Ekvivalentna roba mora biti istog kvaliteta i istih svojstava i iste osmocifrene tarifne oznake kao i uvozna roba. Provedbenim propisom mogu se odrediti slučajevi u kojima carinski organ može odobriti da ekvivalentna roba bude na višem stepenu obrade nego uvozna roba. (3) U slučaju iz stava (1) ovog člana, uvozna roba se, za carinske svrhe, smatra ekvivalentnom robom, a ekvivalentna roba uvoznom robom. (4) Provedbenim propisom mogu se propisati mjere kojima se zabranjuje, određuju dodatni uslovi ili se olakšava primjena stava (1) ovog člana. (5) Ako se dobiveni proizvodi proizvedeni od ekvivalentne robe izvoze iz Bosne i Hercegovine prije uvoza uvozne robe, prema stavu (1) tačka b) ovog člana, a takvi proizvodi bi podlijegali plaćanju izvoznih dažbina ako ne bi bili izvezeni ili ponovo izvezeni u okviru postupka unutrašnje obrade, imalac odobrenja dužan je položiti osiguranje za plaćanje izvoznih dažbina ako se uvozna roba ne uveze u propisanom roku. Član 133. (Primjena postupka unutrašnje obrade) Postupak unutrašnje obrade po sistemu odgođenog plaćanja također se primjenjuje kako bi dobiveni proizvodi mogli ispuniti uslove za oslobađanje od plaćanja izvoznih dažbina kojima bi podlijegali identični proizvodi dobiveni od domaće robe umjesto od strane robe. 4.2. Izdavanje odobrenja Član 134. (Odobrenje) Postupak unutrašnje obrade carinski organ može odobriti na pisani zahtjev lica koje obavlja procese obrade ili lica koje organizira njihovo obavljanje. Član 135. (Uslovi za izdavanje odobrenja) Odobrenje iz člana 134. ovog zakona može se dati samo: a) licu registriranom u Bosni i Hercegovini, a licu koje je registrirano izvan Bosne i Hercegovine ako uvozi nekomercijalnu robu, b) ako se uvozna roba može prepoznati u dobivenim proizvodima, osim u slučaju upotrebe određene robe iz člana 131. stav (2) tačka a) alineja 4) ovog zakona, ili u slučaju upotrebe ekvivalentne robe, u skladu sa uslovima iz člana 132. ovog zakona, c) ako se postupkom unutrašnje obrade postižu povoljniji uslovi za izvoz ili ponovni izvoz dobivenih proizvoda, pod uslovom da nisu ugroženi osnovni interesi proizvođača u Bosni i Hercegovini (ekonomski uslovi). Slučajevi u kojima se ekonomski uslovi smatraju ispunjenim mogu se propisati provedbenim propisom. 4.3. Provođenje postupka Član 136. (Rok za izvoz ili ponovni izvoz, objedinjavanje rokova, posebni rokovi) (1) Carinski organ određuje rok u kojem se dobiveni proizvodi moraju izvesti ili ponovo izvesti ili u kojem im se mora odrediti drugo carinski odobreno postupanje ili upotreba. Prilikom određivanja tog roka mora se uzeti u obzir vrijeme potrebno za vršenje procesa obrade i otpremanja dobivenih proizvoda. (2) Rok iz stava (1) ovog člana počinje teći od dana stavljanja strane robe u postupak unutrašnje obrade. Carinski organ može odobriti produženje tog roka na osnovu blagovremenog i opravdanog zahtjeva imaoca odobrenja. Radi pojednostavljenja, carinski organ može odobriti da se rok koji počinje u toku kalendarskog mjeseca ili kvartala završava posljednjeg dana narednog kalendarskog mjeseca ili kvartala. (3) Kada se primjenjuje član 132. stav (1) tačka b) ovog zakona, carinski organ određuje rok u kojem strana roba mora biti prijavljena za postupak. Taj rok teče od dana prihvatanja izvozne carinske deklaracije za dobivene proizvode koji su dobiveni iz odgovarajuće ekvivalentne robe. (4) Provedbenim propisom mogu se propisati posebni rokovi za određene procese obrade ili za određenu uvoznu robu. Član 137. (Normativ) (1) Carinski organ određuje ili prihvata normativ proizvodnje korisnika postupka ili, po potrebi, metod određivanja normativa. Normativ se određuje na osnovu stvarnih okolnosti u kojima se proces obrade obavlja ili se treba obaviti. (2) Kada to okolnosti dozvoljavaju, a posebno kada se proces obrade uobičajeno obavlja pod jasno određenim tehničkim uslovima s robom istih svojstava, a dobiveni proizvodi su ujednačenog kvaliteta, carinski organ može prihvatiti standardne normative utvrđene na osnovu prethodno utvrđenih stvarnih podataka. Član 138. (Provedbeni propis) Provedbenim propisom mogu se propisati slučajevi u kojima i uslovi pod kojima se smatra da su roba u nepromijenjenom stanju ili dobiveni proizvodi pušteni u slobodan promet. Član 139. (Opće pravilo obračuna carinskog duga) (1) Uz poštivanje člana 140. ovog zakona, ako za robu za koju je odobren postupak unutrašnje obrade nastane carinski dug, iznos tog duga određuje se na osnovu elemenata za određivanje visine uvoznih dažbina koji su važili za uvoznu robu u vrijeme prihvatanja carinske deklaracije za stavljanje te robe u postupak unutrašnje obrade. (2) Ako je uvozna roba u vrijeme navedeno u stavu (1) ovog člana ispunjavala uslove za primjenu preferencijalne carinske stope u okviru tarifnih kvota ili gornjeg tarifnog limita, ta roba ispunjava uslove za svaku preferencijalnu carinsku stopu koja važi za identičnu robu u vrijeme Utorak, 21. 7. 2015. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Strana 21 prihvatanja carinske deklaracije za puštanje te robe u slobodan promet. Član 140. (Posebno pravilo obračuna carinskog duga) Izuzetno od člana 139. ovog zakona, dobiveni proizvodi: a) podliježu plaćanju uvoznih dažbina koje se na njih primjenjuju kada: 1) se puštaju u slobodan promet i nalaze se na listi robe utvrđenoj provedbenim propisom, i to srazmjerno izvezenom dijelu dobivenih proizvoda koji nisu obuhvaćeni tom listom. Izuzetno, imalac odobrenja može zahtijevati da se iznos uvoznih dažbina za te proizvode utvrdi na način iz člana 139. ovog zakona, 2) podliježu dažbinama utvrđenim u okviru poljoprivredne politike, u skladu s posebnim propisom, b) podliježu plaćanju uvoznih dažbina koje se obračunavaju u skladu s pravilima koja su propisana za odnosni carinski postupak ili slobodnu zonu, ako su ti proizvodi bili stavljeni u postupak s odgođenim plaćanjem ili smješteni u slobodnu zonu. Izuzetno: 1) imalac odobrenja može zahtijevati da se dažbine utvrde u skladu s članom 139. ovog zakona, 2) u slučajevima kada je za dobivene proizvode određen neki od naprijed navedenih carinski odobrenih postupanja ili upotrebe, osim obrade pod carinskom kontrolom, obračunati iznos uvoznih dažbina mora biti najmanje jednak iznosu koji je obračunat u skladu s članom 139. ovog zakona, c) mogu podlijegati pravilima o obračunu dažbina koja su propisana za postupak obrade pod carinskom kontrolom, ako je uvozna roba mogla biti stavljena u taj postupak, d) podliježu povoljnom tarifnom postupanju zbog upotrebe u posebne svrhe, ako je takvo postupanje predviđeno za identičnu uvoznu robu, e) ne podliježu plaćanju uvoznih dažbina, ako je takvo oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina, u skladu s članom 207. ovog zakona, predviđeno za uvoz identične robe. 4.4. Postupak obrade izvan carinskog područja Bosne i Hercegovine Član 141. (Roba u postupku vanjske obrade izvan carinskog područja) Dobiveni proizvodi ili roba u nepromijenjenom stanju, djelimično ili u cjelini, mogu se privremeno izvesti radi daljnje obrade izvan carinskog područja Bosne i Hercegovine, uz odobrenje carinskog organa, u skladu sa uslovima propisanim za postupak vanjske obrade. Član 142. (Obračun carinskog duga) Kada u vezi s ponovo uvezenim proizvodima nastane carinski dug, naplatit će se: a) uvozne dažbine za dobivene proizvode ili robu u nepromijenjenom stanju iz člana 141. ovog zakona, obračunate u skladu s odredbama čl. 139. i 140. ovog zakona, te b) uvozne dažbine za proizvode ponovo uvezene nakon obrade izvan carinskog područja Bosne i Hercegovine, čiji se iznos obračunava u skladu s odredbama kojima se uređuje postupak vanjske obrade, pod istim uslovima koji bi bili primijenjeni da su proizvodi izvezeni u skladu s tim postupkom bili pušteni u slobodan promet prije tog izvoza. 4.5. Posebne odredbe za sistem povrata Član 143. (Sistem povrata) (1) Sistem povrata dažbina može se primijeniti na svu robu, osim ako je u trenutku prihvatanja carinske deklaracije za puštanje u slobodan promet: a) uvozna roba predmet količinskih uvoznih ograničenja, b) uvozna roba predmet tarifnih kvota, c) za uvoznu robu u okviru mjera poljoprivredne politike propisano podnošenje uvozne ili izvozne dozvole ili certifikata, d) za dobivene proizvode određena izvozna naknada ili druga naknada pri izvozu. (2) Povrat uvoznih dažbina u okviru sistema povrata nije moguć ako u trenutku prihvatanja izvozne carinske deklaracije za dobivene proizvode ti proizvodi podliježu podnošenju uvozne ili izvozne dozvole ili potvrde u skladu s mjerama poljoprivredne politike ili je za njih određena izvozna naknada ili druga naknada. (3) Provedbenim propisom i propisima za primjenu odredbi koje se odnose na mjere trgovinske ili poljoprivredne politike može se odrediti roba na koju se ne primjenjuju st. (1) i (2) ovog člana. Član 144. (Popunjavanje carinske deklaracije) (1) U carinskoj deklaraciji za puštanje robe u slobodan promet unosi se napomena da se primjenjuje sistem povrata i podaci o odobrenju. (2) Carinski organ može zahtijevati da odobrenje bude priloženo uz carinsku deklaraciju za puštanje u slobodan promet. Član 145. (Odredbe koje se ne primjenjuju) U okviru sistema povrata dažbina ne primjenjuje se član 132. stav (1) tačka b), st. (3) i (5), član 133., član 136. stav (3), čl. 138. i 139. i član 140. tačka a) alineja 2) i tačka c) ovog zakona. Član 146. (Privremeni izvoz koji se ne smatra izvozom) Privremeni izvoz dobivenih proizvoda, koji je obavljen u skladu s članom 141. ovog zakona, ne smatra se izvozom u smislu člana 147. ovog zakona, osim ako u roku koji je odredio carinski organ ti proizvodi ne budu ponovo uvezeni u Bosnu i Hercegovinu. Član 147. (Uslovi i način povrata ili otpusta uvoznih dažbina) (1) Pod uslovom da su ispunjeni svi ostali uslovi za upotrebu postupka, imalac odobrenja može zahtijevati povrat ili otpust uvoznih dažbina ako carinskom organu dokaže da je uvozna roba, koja je bila puštena u slobodan promet po sistemu povrata, u obliku dobivenih proizvoda ili robe u nepromijenjenom stanju: a) izvezena ili b) stavljena, u namjeri da se naknadno ponovo izveze, u postupak provoza, postupak carinskog skladištenja, postupak privremenog uvoza ili postupak unutrašnje obrade po sistemu odgođenog plaćanja, ili smještena u slobodnu zonu. (2) Radi određivanja carinski odobrenog postupanja ili upotrebe iz stava (1) tačka b) ovog člana, dobiveni proizvodi ili roba u nepromijenjenom stanju smatraju se stranom robom. Broj 58 - Strana 22 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 21. 7. 2015. (3) Provedbenim propisom propisuje se rok u kojem se može podnijeti zahtjev za povrat uvoznih dažbina. (4) Ne dovodeći u pitanje primjenu člana 140. tačka b) ovog zakona, ako se dobiveni proizvodi ili roba u nepromijenjenom stanju, koji su bili stavljeni u carinski postupak ili smješteni u slobodnu zonu, u skladu sa stavom (1) ovog člana, puštaju u slobodan promet, iznos uvoznih dažbina koji je vraćen ili otpušten smatra se iznosom carinskog duga. (5) Prilikom utvrđivanja iznosa uvoznih dažbina koje podliježu vraćanju ili otpustu, član 140. tačka a) alineja 1) ovog zakona primjenjuje se na odgovarajući način. 5. Postupak obrade pod carinskom kontrolom Član 148. (Postupak obrade pod carinskom kontrolom) U postupku obrade pod carinskom kontrolom odobrava se upotreba strane robe u carinskom području Bosne i Hercegovine radi obrade kojom se mijenja njena vrsta ili stanje, bez njenog podlijeganja plaćanju uvoznih dažbina ili primjeni mjera trgovinske politike, a proizvodi dobiveni u tom postupku puštaju se u slobodan promet uz obračun uvoznih dažbina po stopi koja je za njih propisana. Takvi proizvodi nazivaju se obrađeni proizvodi. Član 149. (Provedbeni propisi) Slučajevi i uslovi pod kojima se može odobriti postupak obrade pod carinskom kontrolom propisuju se provedbenim propisom. Član 150. (Odobrenje) Postupak obrade pod carinskom kontrolom carinski organ može odobriti na pisani zahtjev lica koje obavlja obradu ili je organizira. Član 151. (Uslovi za izdavanje odobrenja) Odobrenje za postupak obrade pod carinskom kontrolom izdaje se samo: a) licu registriranom u Bosni i Hercegovini, b) ako se uvozna roba može prepoznati u obrađenim proizvodima, c) ako nije ekonomski opravdano da se obrađeni proizvodi vrate u prvobitno stanje, d) ako se upotrebom tog postupka ne izbjegava primjena pravila o porijeklu robe i količinska ograničenja koja se odnose na uvoznu robu i e) ako upotreba tog postupka pomaže stvaranju ili održavanju proizvodne djelatnosti u Bosni i Hercegovini, a ne narušava suštinske interese proizvođača slične ili iste robe u Bosni i Hercegovini (ekonomski uslovi). Provedbenim propisom mogu se utvrditi slučajevi u kojima se ekonomski uslovi smatraju ispunjenim. Član 152. (Primjena drugih odredbi) Odredbe člana 136. st. (1), (2) i (4) i člana 137. ovog zakona primjenjuju se na odgovarajući način u postupku obrade pod carinskom kontrolom. Član 153. (Utvrđivanje carinskog duga) Kada u postupku obrade pod carinskom kontrolom nastane carinski dug u vezi s robom u nepromijenjenom stanju ili u vezi s proizvodima čija obrada nije dostigla stepen obrade predviđen u odobrenju, iznos tog duga utvrđuje se na osnovu propisa za određivanje uvoznih dažbina koji su važili za uvoznu robu u vrijeme prihvatanja carinske deklaracije kojom je roba stavljena u postupak obrade pod carinskom kontrolom. Član 154. (Preferencijalna carinska stopa) (1) Ako je, u vrijeme kada je stavljena u postupak obrade pod carinskom kontrolom, uvozna roba ispunjavala uslove za preferencijalnu carinsku stopu, a takva preferencijalna carinska stopa se može primijeniti i za proizvode identične obrađenim proizvodima puštenim u slobodan promet, uvozne dažbine kojima podliježu obrađeni proizvodi obračunavaju se po stopi carine koja važi u okviru takvog preferencijalnog tretmana. (2) Ako preferencijalna carinska stopa iz stava (1) ovog člana u vezi s uvoznom robom podliježe primjeni tarifnih kvota ili gornjeg tarifnog limita, primjena stope carine iz stava (1) ovog člana u vezi s obrađenim proizvodima, također, podliježe uslovu da se navedena preferencijalna stopa carine primjenjuje na uvoznu robu u vrijeme prihvatanja carinske deklaracije za puštanje u slobodan promet. U tom slučaju, količina uvozne robe koja je stvarno upotrijebljena u proizvodnji obrađenih proizvoda puštenih u slobodan promet otpisuje se od tarifnih kvota ili gornjeg tarifnog limita koji su na snazi u vrijeme prihvatanja carinske deklaracije za puštanje u slobodan promet, a ne otpisuju se količine od tarifnih kvota ili gornjeg tarifnog limita otvorenih za proizvode koji su identični obrađenim proizvodima. 6. Postupak privremenog uvoza Član 155. (Postupak privremenog uvoza) Postupkom privremenog uvoza odobrava se upotreba u carinskom području Bosne i Hercegovine strane robe, uz potpuno ili djelimično oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina i bez primjene mjera trgovinske politike, koja je namijenjena ponovnom izvozu u nepromijenjenom stanju, osim uobičajenog smanjenja vrijednosti zbog upotrebe. Član 156. (Odobrenje) Postupak privremenog uvoza carinski organ odobrava na zahtjev lica koje upotrebljava robu ili lica koje organizira njenu upotrebu. Član 157. (Identifikacija robe) (1) Carinski organ ne odobrava postupak privremenog uvoza ako nije moguće osigurati identifikaciju uvozne robe. (2) Carinski organ može odobriti postupak privremenog uvoza i u slučaju da nije moguće osigurati identifikaciju uvozne robe ako s obzirom na vrstu robe ili njenu predviđenu upotrebu nisu moguće zloupotrebe postupka. Član 158. (Rok) (1) Carinski organ određuje rok u kojem se privremeno uvezena roba mora ponovo izvesti ili odrediti novo carinski odobreno postupanje ili upotreba te robe. Rok mora biti dovoljan za postizanje svrhe privremenog uvoza. (2) Ne dovodeći u pitanje posebne rokove utvrđene u skladu s članom 159. ovog zakona, roba može ostati u postupku privremenog uvoza najduže 24 mjeseca. Carinski organ može, u skladu s okolnostima i u dogovoru s imaocem odobrenja, odrediti i kraći rok. (3) U izuzetnom slučaju, carinski organ može, na zahtjev imaoca odobrenja, radi postizanja svrhe privremenog uvoza, u razumnim granicama, produžiti rok iz st. (1) i (2) ovog člana. Utorak, 21. 7. 2015. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Strana 23 Član 159. (Potpuno oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina) Slučajevi i posebni uslovi i rokovi za primjenu postupka privremenog uvoza uz potpuno oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina propisuju se provedbenim propisom. Član 160. (Djelimično oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina) (1) Postupak privremenog uvoza uz djelimično oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina odobrava se za robu koja nije obuhvaćena odredbama provedbenog propisa ili je obuhvaćena tim odredbama, ali ta roba ne ispunjava sve u njima propisane uslove za odobravanje privremenog uvoza uz potpuno oslobađanje. (2) Provedbenim propisom propisuju se uslovi za provođenje postupka iz stava (1) ovog člana, kao i roba za koju se ne može odobriti postupak privremenog uvoza. Član 161. (Obračun uvoznih dažbina u slučaju djelimičnog oslobađanja) (1) Iznos uvoznih dažbina koje se plaćaju za robu stavljenu u postupak privremenog uvoza uz djelimično oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina određuje se, za svaki mjesec ili za dio mjeseca u kojem se roba nalazila u tom postupku, u visini od 3% od iznosa uvoznih dažbina koje bi trebalo platiti za robu da je bila puštena u slobodan promet na dan prihvatanja carinske deklaracije za stavljanje te robe u postupak privremenog uvoza. (2) Iznos uvoznih dažbina koje se naplaćaju ne može biti veći od iznosa koji bi trebalo platiti da je roba bila puštena u slobodan promet na dan kada je stavljena u postupak privremenog uvoza, s tim da u taj iznos ne ulaze pripadajuće kamate. (3) Prijenos prava i obaveza koje proističu iz postupka privremenog uvoza prema članu 104. ovog zakona ne znači da se isto oslobađanje mora primijeniti za svaki period upotrebe privremeno uvezene robe. (4) Ako je prijenos prava i obaveza iz stava (3) ovog člana izvršen uz djelimično oslobađanje za oba lica koja imaju odobrenje za korištenje postupka tokom istog mjeseca, prvi imalac odobrenja mora platiti iznos dospjelih uvoznih dažbina za cijeli taj mjesec. Član 162. (Pravila za obračun carinskog duga) (1) Kada nastane carinski dug za robu stavljenu u postupak privremenog uvoza, iznos duga utvrđuje se na osnovu elemenata za obračun koji se primjenjuju na tu robu na dan prihvatanja carinske deklaracije za stavljanje robe u postupak privremenog uvoza, osim ako je, provedbenim propisom donesenim na osnovu člana 159. ovog zakona, predviđeno da se iznos duga za robu utvrđuje na osnovu elemenata za obračun koji se primjenjuju na dan određen u skladu s članom 239. ovog zakona. (2) Ako carinski dug za robu stavljenu u postupak privremenog uvoza uz djelimično oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina nastane iz nekih drugih razloga, a ne zbog stavljanja robe u taj postupak, iznos duga jednak je razlici između iznosa uvoznih dažbina obračunatog u skladu sa stavom (1) ovog člana i iznosa koji se plaća u skladu s članom 161. ovog zakona. 7. Vanjska obrada 7.1. Opće odredbe Član 163. (Postupak vanjske obrade) (1) Ne dovodeći u pitanje primjenu čl. 141. i 142. i čl. od 172. do 177. ovog zakona, postupak vanjske obrade može se odobriti za domaću robu koja se privremeno izvozi iz carinskog područja Bosne i Hercegovine radi procesa obrade. Proizvodi koji se dobiju u postupku vanjske obrade mogu se pustiti u slobodan promet uz potpuno ili djelimično oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina. (2) Na privremeni izvoz domaće robe primjenjuju se izvozne dažbine, mjere trgovinske politike i druge carinske formalnosti predviđene za izvoz domaće robe iz carinskog područja Bosne i Hercegovine. (3) Izrazi upotrijebljeni u čl. od 163. do 177. ovog zakona imaju sljedeće značenje: a) privremeno izvezena roba: je roba stavljena u postupak vanjske obrade, b) proces obrade: proces iz člana 131. stav (2) tačka a) alineje od 1) do 3) ovog zakona, c) dobiveni proizvodi: su svi proizvodi nastali u takvim procesima obrade, d) normativ proizvodnje: količina ili procenat dobivenih proizvoda koji se dobiju obradom određene količine privremeno izvezene robe. Član 164. (Ograničenja) (1) Postupak vanjske obrade nije dozvoljen za domaću robu: a) čijim izvozom se stiče pravo na povrat ili otpust uvoznih dažbina, b) koja je prije izvoza bila puštena u slobodan promet uz smanjenu ili nultu stopu carine zbog svoje upotrebe u posebne svrhe, sve dok se primjenjuju uslovi za primjenu smanjene ili nulte stope carina, osim ako se proces obrade odnosi na popravku, c) čiji izvoz daje pravo na odobravanje izvozne naknade ili za koju se zbog izvoza, osim naknade, odobrava neka druga finansijska pogodnost u okviru mjera poljoprivredne politike. (2) Provedbenim propisom mogu se propisati slučajevi u kojima se ne primjenjuje stav (1) tačka b) ovog člana. 7.2. Izdavanje odobrenja Član 165. (Odobrenje) (1) Odobrenje za postupak vanjske obrade izdaje carinski organ na zahtjev lica koje organizira vanjsku obradu. (2) Izuzetno od stava (1) ovog člana, odobrenje za postupak vanjske obrade može se izdati i licu koje ne organizira izvođenje procesa obrade ako je riječ o robi bh. porijekla, u smislu pravila o nepreferencijalnom porijeklu robe iz čl. od 27. do 32. ovog zakona i ako se proces obrade sastoji od ugrađivanja te robe u stranu robu koja će se u Bosnu i Hercegovinu uvesti kao dobiveni proizvodi, pod uslovom da vanjska obrada doprinosi boljoj prodaji robe za izvoz i da uvoz dobivenih proizvoda ne ugrožava osnovne interese proizvođača iz Bosne i Hercegovine takvih proizvoda ili proizvoda sličnih uvezenim dobivenim proizvodima. (3) Provedbenim propisom propisuju se slučajevi i postupak u kojima se primjenjuje stav (2) ovog člana. Član 166. (Uslovi za izdavanje odobrenja) (1) Odobrenje se može izdati samo: a) licu registriranom u Bosni i Hercegovini, b) ako je moguće utvrditi da su dobiveni proizvodi proizvedeni od privremeno izvezene robe, i c) ako izdavanje odobrenja za postupak vanjske obrade ne ugrožava osnovne interese proizvođača iz Bosne i Hercegovine (ekonomski uslovi). Broj 58 - Strana 24 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 21. 7. 2015. (2) Provedbenim propisom može se propisati u kojim slučajevima se može odstupiti od uslova iz stava (1) tačka b) ovog člana. 7.3. Provođenje postupka Član 167. (Rok i normativ) (1) Carinski organ određuje rok u kojem se dobiveni proizvodi moraju ponovo uvesti u carinsko područje Bosne i Hercegovine. Taj rok može se produžiti na osnovu blagovremenog i opravdanog zahtjeva imaoca odobrenja. (2) Carinski organ određuje ili prihvata normativ proizvodnje korisnika postupka ili, po potrebi, metod određivanja normativa, za izvoz i uvoz robe u postupku vanjske obrade. Član 168. (Uslovi za odobravanje potpunog ili djelimičnog oslobađanja od plaćanja uvoznih dažbina) (1) Potpuno ili djelimično oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina, u skladu s članom 169. stav (1) ovog zakona, odobrava se samo kada se dobiveni proizvodi prijavljuju za puštanje u slobodan promet u ime ili za račun: a) imaoca odobrenja ili b) drugog lica registriranog u Bosni i Hercegovini, pod uslovom da to lice ima saglasnost imaoca odobrenja i da su ispunjeni uslovi iz odobrenja. (2) Potpuno ili djelimično oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina iz člana 169. ovog zakona neće se odobriti ako nije ispunjen neki od uslova ili neka od obaveza u vezi s postupkom vanjske obrade, osim ako se utvrdi da ti propusti bitno ne utiču na pravilno provođenje navedenog postupka. Član 169. (Način utvrđivanja potpunog ili djelimičnog oslobađanja od plaćanja uvoznih dažbina) (1) Potpuno ili djelimično oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina, propisano članom 163. stav (1) ovog zakona, utvrđuje se tako što se od iznosa uvoznih dažbina obračunatih za dobivene proizvode koji se puštaju u slobodan promet odbije iznos uvoznih dažbina koje bi bile obračunate na isti dan za privremeno izvezenu robu ako bi se ona uvozila u carinsko područje Bosne i Hercegovine iz države u kojoj je bila predmet procesa obrade ili iz države u kojoj je bila u posljednjoj fazi obrade. (2) Iznos koji se odbija u skladu sa stavom (1) ovog člana izračunava se na osnovu količine i vrste predmetne robe na dan prihvatanja carinske deklaracije za njeno stavljanje u postupak vanjske obrade i na osnovu ostalih elemenata za obračun koji važe za tu robu na dan prihvatanja carinske deklaracije za puštanje dobivenih proizvoda u slobodan promet. (3) Vrijednost privremeno izvezene robe je vrijednost koja se prihvati za tu robu prilikom utvrđivanja carinske vrijednosti dobivenih proizvoda u skladu s članom 40. stav (1) tačka b) alineja 1) ovog zakona ili, ako se vrijednost ne može utvrditi na taj način, vrijednost koja odgovara razlici između carinske vrijednosti dobivenih proizvoda i proizvodnih troškova utvrđenih na objektivan način. (4) Izuzetno od st. (2) i (3) ovog člana: a) određeni troškovi ne uzimaju se u obzir prilikom utvrđivanja iznosa koji se odbija, ako je to predviđeno provedbenim propisom, b) ako je privremeno izvezena roba prije stavljanja u postupak vanjske obrade bila puštena u slobodan promet uz smanjenu ili nultu stopu carine zbog njene upotrebe u posebne svrhe, sve dok važe uslovi za primjenu smanjene ili nulte stope carine, iznos koji se odbija jednak je iznosu uvoznih dažbina koji je stvarno naplaćen kad je roba puštena u slobodan promet. (5) Ako bi privremeno izvezena roba prilikom puštanja u slobodan promet ispunjavala uslove za smanjenu ili nultu stopu carine zbog njene upotrebe u posebne svrhe, ta stopa će se primijeniti za dobivene proizvode, pod uslovom da je roba u državi u kojoj se odvijao proces obrade ili posljednja faza obrade bila predmet radnji koje su u skladu s takvom posebnom upotrebom. (6) Ako dobiveni proizvodi ispunjavaju uslove za primjenu preferencijalne carinske stope iz člana 25. stav (2) tačka c) ovog zakona i ako je ta stopa predviđena i za robu čija je tarifna oznaka ista kao i tarifna oznaka za privremeno izvezenu robu, stopa uvozne carine koja se uzima u obzir pri utvrđivanju iznosa koji se odbija u skladu sa stavom (1) ovog člana je stopa koja bi bila primijenjena na privremeno izvezenu robu ako bi ta roba ispunjavala uslove za primjenu preferencijalne carinske stope. (7) Ako je međunarodnim sporazumom koji obavezuje Bosnu i Hercegovinu propisano oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina za određene dobivene proizvode, odredbe ovog člana neće se primijeniti. Član 170. (Popravka bez plaćanja) (1) Ako je postupak vanjske obrade odobren radi popravke privremeno izvezene robe, ta roba se pušta u slobodan promet uz potpuno oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina ako se carinskom organu na prihvatljiv način dokaže da je roba popravljena besplatno zbog ugovorene ili zbog zakonom propisane garantne obaveze ili zbog proizvodne greške. (2) Stav (1) ovog člana ne primjenjuje se ako je proizvodna greška uzeta u obzir u vrijeme prvog puštanja predmetne robe u slobodan promet. Član 171. (Popravka uz plaćanje) (1) Ako je postupak vanjske obrade odobren radi popravke privremeno izvezene robe uz plaćanje popravke, roba se može djelimično osloboditi od plaćanja uvoznih dažbina, u smislu člana 163. ovog zakona. Iznos uvoznih dažbina utvrđuje se na osnovu elemenata za obračun koji važe za dobivene proizvode na dan prihvatanja carinske deklaracije za njihovo puštanje u slobodan promet, pri čemu se kao carinska vrijednost uzima iznos koji je jednak visini troškova popravke, pod uslovom da ti troškovi predstavljaju jedinu naknadu koju plaća imalac odobrenja i danato plaćanje ne utiče bilo koji oblik povezanosti imaoca odobrenja i lica koje je izvršilo popravku. (2) Izuzetno od člana 169. ovog zakona, provedbenim propisom mogu se propisati slučajevi i posebni uslovi pod kojima se troškovi procesa obrade primjenjuju kao osnovica za obračun carinskog duga pri puštanju robe u slobodan promet nakon postupka vanjske obrade. 7.4. Vanjska obrada uz korištenje sistema standardne zamjene Član 172. (Sistem standardne zamjene) (1) U postupku vanjske obrade, u skladu s prethodnim odredbama o vanjskoj obradi i odredbama čl. od 172. do 177. ovog zakona, sistem standardne zamjene omogućava da dobiveni proizvod bude zamijenjen uvoznim proizvodom (u daljnjem tekstu: zamjenski proizvod). (2) Carinski organ može odobriti primjenu sistema standardne zamjene ako se proces obrade odnosi na popravku domaće robe koja nije predmet posebnih propisa donesenih u okviru Utorak, 21. 7. 2015. poljoprivredne politike ili posebnih propisa koji važe za određenu robu dobivenu preradom poljoprivrednih proizvoda. (3) Odredbe koje se primjenjuju na dobivene proizvode primjenjuju se i na zamjenski proizvod, ne dovodeći u pitanje primjenu člana 177. ovog zakona. (4) Carinski organ može odobriti da se pod propisanim uslovima zamjenski proizvod uveze prije izvoza robe za koju je odobren postupak (prethodni uvoz). U tom slučaju mora se položiti osiguranje u visini iznosa uvoznih dažbina za zamjenski proizvod. Član 173. (Zamjenski proizvod) (1) Zamjenski proizvod mora imati istu osmocifrenu tarifnu oznaku, isti komercijalni kvalitet i iste tehničke karakteristike kao privremeno izvezena roba kada bi na njoj bila obavljena popravka. (2) Ako je privremeno izvezena roba bila korištena prije izvoza, zamjenski proizvod mora biti korišten, a ne novi proizvod. (3) Carinski organ može dozvoliti izuzetak od primjene stava (2) ovog člana ako se zamjenski proizvod isporučuje besplatno, na osnovu ugovorene ili zbog zakonom propisane garantne obaveze ili zbog proizvodne greške. Član 174. (Odobravanje sistema standardne zamjene) Sistem standardne zamjene može se odobriti samo kada je moguće provjeriti da li zamjenski proizvod ispunjava uslove iz člana 173. ovog zakona. Član 175. (Rok za izvoz u slučaju prethodnog uvoza) (1) U slučaju prethodnog uvoza, roba za privremeni izvoz mora se izvesti u roku od dva mjeseca od dana kada je carinski organ prihvatio carinsku deklaraciju za puštanje zamjenskog proizvoda u slobodan promet. (2) Ako to nalažu izuzetne okolnosti, carinski organ može, na osnovu blagovremenog zahtjeva imaoca odobrenja, produžiti rok iz stava (1) ovog člana u razumnim granicama. Član 176. (Iznos koji se odbija u slučaju prethodnog uvoza) U slučaju prethodnog uvoza i uz primjenu člana 169. ovog zakona, iznos koji se odbija utvrđuje se na osnovu elemenata za obračun koji za robu za privremeni izvoz važe na dan prihvatanja carinske deklaracije kojom se roba stavlja u postupak vanjske obrade. Član 177. (Odredbe koje se ne primjenjuju) Odredbe člana 165. st. (2) i (3) i člana 166. stav (1) tačka b) i stav (2) ovog zakona ne primjenjuju se u okviru sistema standardne zamjene. 7.5. Ostale odredbe Član 178. (Mjere trgovinske politike) U postupcima predviđenim u okviru vanjske obrade primjenjuju se mjere trgovinske politike. ODJELJAK D. POSTUPAK IZVOZA Član 179. (Postupak izvoza) (1) Postupkom izvoza odobrava se iznošenje domaće robe iz carinskog područja Bosne i Hercegovine. U postupku izvoza primjenjuju se izvozne carinske formalnosti, Broj 58 - Strana 25 uključujući primjenu trgovinskih mjera i obračunava se izvozna carina ako je propisana. (2) Domaća roba namijenjena za iznošenje iz carinskog područja Bosne i Hercegovine stavlja se u izvozni postupak, osim u slučaju robe stavljene u postupak vanjske obrade ili u unutrašnji provozni postupak, u skladu s članom 112. ovog zakona. (3) Izvozna carinska deklaracija podnosi se carinskom uredu nadležnom prema sjedištu ili prebivalištu izvoznika ili prema mjestu u kojem se roba pakuje, odnosno utovara za izvoz. Izuzeci od ovoga mogu se propisati provedbenim propisom. (4) Slučajevi i uslovi pod kojima se ne podnosi izvozna carinska deklaracija za robu koja napušta carinsko područje Bosne i Hercegovine propisuju se provedbenim propisom. Član 180. (Uslovi prilikom izvoza robe) Puštanje robe za izvoz odobrava se pod uslovom da se roba izveze iz carinskog područja Bosne i Hercegovine u istom stanju u kakvom je bila u trenutku prihvatanja izvozne carinske deklaracije. Član 181. (Privremeni izvoz) (1) Kada se domaća roba privremeno izvozi s namjerom da se ponovo uveze u nepromijenjenom stanju, odredbe čl. 179. i 180. ovog zakona primjenjuju se na odgovarajući način. (2) Odredbe čl. 209. i 210. ovog zakona primjenjuju se na odgovarajući način kod ponovnog uvoza robe iz stava (1) ovog člana. POGLAVLJE III. DRUGI OBLICI CARINSKI ODOBRENOG POSTUPANJA ILI UPOTREBE ROBE ODJELJAK A. SLOBODNE ZONE 1. Opće odredbe Član 182. (Osnivanje, upravljanje i rad slobodnih zona) Uslovi za osnivanje slobodnih zona, postupak za određivanje slobodnih zona, rad i upravljanje slobodnim zonama, te uslovi za obavljanje djelatnosti u slobodnim zonama i prestanak rada slobodnih zona propisuju se posebnim zakonom. Član 183. (Slobodne zone) Slobodne zone su dijelovi carinskog područja Bosne i Hercegovine ili prostori koji se nalaze u tom području i odvojeni su od ostalog dijela carinskog područja, a u kojima se: a) u svrhu naplate uvoznih dažbina i primjene uvoznih mjera trgovinske politike, za stranu robu smatra da se ne nalazi u carinskom području Bosne i Hercegovine, pod uslovom da nije puštena u slobodan promet ili da nije stavljena u drugi carinski postupak ili upotrebu ili da nije korištena ili trošena u slobodnoj zoni pod drugačijim uslovima od uslova utvrđenih carinskim propisima, b) na domaću robu namijenjenu izvozu, koja smještajem u slobodnu zonu ispunjava uslove predviđene posebnim propisima, primjenjuju mjere koje bi se primijenile pri izvozu takve robe. Član 184. (Carinski nadzor nad izgradnjom objekta u slobodnoj zoni) (1) Slobodne zone moraju biti posebno ograđene i označene, sa izuzetkom onih koje su određene u skladu s članom 186. ovog zakona. Carinski organ određuje mjesto ulaza i izlaza za svaku slobodnu zonu. S L U Z B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Strana 26 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 21. 7. 2015. (2) Za izgradnju objekta u slobodnoj zoni potrebno je prethodno odobrenje carinskog organa radi carinskog nadzora. Član 185. (Carinski nadzor) (1) Područje, mjesto ulaza u i izlaza iz slobodne zone, sa izuzetkom slobodnih zona određenih u skladu s članom 186. ovog zakona, pod carinskim je nadzorom. (2) Lica i prijevozna sredstva koja ulaze u ili izlaze iz slobodne zone mogu biti podvrgnuti carinskoj kontroli. (3) Ulazak u slobodnu zonu može se zabraniti licima za koje postoji sumnja da se neće pridržavati odredbi ovog zakona i drugih propisa. (4) Carinski organ može obaviti provjeru robe i provesti druge mjere carinskog nadzora nad robom koja se unosi, iznosi ili ostaje u slobodnoj zoni. (5) Radi omogućavanja provođenja provjera iz stava (4) ovog člana, potrebno je carinskom organu predati kopiju dokumenta, koji mora pratiti robu prilikom njenog unosa ili iznosa ili mora biti na raspolaganju kod lica koje je u tu svrhu odredio carinski organ. Kada se traži provjera, roba se mora predočiti carinskom organu. Član 186. (Slobodne zone na koje se primjenjuju propisi o carinskom skladištu) (1) Carinski organ može odrediti slobodnu zonu u kojoj se obavljaju carinske formalnosti i primjenjuju odredbe koje se odnose na carinski dug, u skladu sa uslovima postupka carinskog skladištenja. Na tako određenu slobodnu zonu ne primjenjuju se odredbe čl. 188., 194. i 198. ovog zakona. (2) Na slobodnu zonu iz stava (1) ovog člana ne primjenjuju se odredbe koje se odnose na slobodnu zonu iz čl. 48., 49. i 229. ovog zakona. 2. Smještaj robe u slobodnu zonu Član 187. (Smještaj robe u slobodnu zonu) (1) U slobodnu zonu može se smjestiti domaća i strana roba. (2) Roba koja je neposredno unesena u slobodnu zonu, kako je to navedeno u članu 49. stav (1) tačka b) ovog zakona, prijavljuje se carinskom organu na osnovu prijevoznog dokumenta. (3) Roba za koju se unosom u slobodnu zonu završava neki drugi carinski postupak smješta se u slobodnu zonu na osnovu dokumenta kojim se završava prethodni postupak. (4) Domaća roba smješta se u slobodnu zonu na osnovu fakture ili drugog dokumenta koji sadrži sve podatke potrebne za evidenciju o robi u slobodnoj zoni. (5) Carinski organ može zahtijevati da se opasna roba ili roba zbog koje se može pokvariti druga roba ili za koju je, iz nekih drugih razloga, potrebno osigurati posebne uslove, smjesti u prostorije koje su posebno opremljene za smještaj takve robe. Član 188. (Predočenje robe i potvrda carinskog statusa robe) (1) Ne dovodeći u pitanje primjenu člana 185. st. (4) i (5) ovog zakona, roba koja se unosi u slobodnu zonu ne mora se predočiti carinskom organu niti je potrebno za nju podnositi carinsku deklaraciju. (2) Roba se predočava carinskom organu i podliježe carinskim formalnostima samo kada: a) je stavljena u carinski postupak koji se završava smještajem robe u slobodnu zonu. Ako navedeni carinski postupak dozvoljava izuzeće od obaveze predočenja robe, takvo se predočenje ne zahtijeva, b) je smještena u slobodnu zonu na osnovu odluke o odobravanju povrata ili otpusta uvoznih dažbina, c) ispunjava uslove za primjenu mjera iz člana 183. tačka b) ovog zakona, d) se smješta u slobodnu zonu direktno iz područja izvan carinskog područja Bosne i Hercegovine. (3) Carinski organ može zahtijevati da bude obaviješten o robi koja podliježe plaćanju izvoznih dažbina ili na koju se primjenjuju drugi propisi kojima se regulira izvoz. (4) Na zahtjev zainteresiranog lica, carinski organ potvrđuje da li roba smještena u slobodnoj zoni ima carinski status domaće ili strane robe. 3. Rad slobodnih zona Član 189. (Rok za smještaj robe) (1) Smještaj robe u slobodnoj zoni nije vremenski ograničen. (2) Vijeće ministara Bosne i Hercegovine može propisati posebne rokove smještaja u slobodnu zonu za robu iz člana 183. tačka b) ovog zakona na koju se primjenjuju mjere poljoprivredne politike. Član 190. (Privredne djelatnosti u slobodnoj zoni) (1) U slobodnoj zoni privredne djelatnosti obavljaju se pod carinskim nadzorom, pod uslovima koji su propisani ovim zakonom. Carinski organ mora biti unaprijed obaviješten o obavljanju privrednih djelatnosti u slobodnoj zoni. (2) Carinski organ može uvesti mjere zabrane ili ograničenja u vezi s obavljanjem privredne djelatnosti u slobodnoj zoni iz stava (1) ovog člana, zavisno od vrste predmetne robe ili zahtjeva carinskog nadzora. (3) Carinski organ može zabraniti obavljanje privredne djelatnosti u slobodnoj zoni licu koje ne pruži neophodne garancije da će ih obavljati u skladu s odredbama ovog zakona i drugim propisima. Član 191. (Djelatnosti u slobodnoj zoni) (1) Strana roba, a koja je smještena u slobodnu zonu, dok se nalazi u slobodnoj zoni, može se: a) pustiti u slobodan promet pod uslovima propisanim za taj postupak i uz primjenu člana 196. ovog zakona, b) podvrgnuti uobičajenim oblicima postupanja iz člana 125. stav (1) ovog zakona, bez odobrenja carinskog organa, c) staviti u postupak unutrašnje obrade pod uslovima propisanim za taj postupak, d) staviti u postupak obrade pod carinskom kontrolom pod uslovima propisanim za taj postupak, e) staviti u postupak privremenog uvoza pod uslovima propisanim za taj postupak, f) ustupiti u korist države u skladu s čl. 200. i 201. ovog zakona, g) uništiti, pod uslovom da zainteresirano lice dostavi carinskom organu sve podatke koje taj organ smatra potrebnim. (2) Kada je roba stavljena u jedan od postupaka iz stava (1) tač. c), d) ili e) ovog člana, carinski organ može, imajuću u vidu uslove za rad i provođenje carinskog nadzora u slobodnoj zoni, ako je potrebno, tim uslovima prilagoditi mjere kontrole. Član 192. (Domaća roba obuhvaćena mjerama poljoprivredne politike) Domaća roba iz člana 183. tačka b) ovog zakona koja je obuhvaćena mjerama poljoprivredne politike može se u slobodnoj zoni podvrgnuti samo onim oblicima postupanja koji Utorak, 21. 7. 2015. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Strana 27 su za tu robu izričito dozvoljeni, u skladu s članom 125. stav (2) ovog zakona. Ta postupanja mogu se preduzimati bez odobrenja carinskog organa. Član 193. (Posebni uslovi) Strana i domaća roba iz člana 183. tačka b) ovog zakona ne može se koristiti ili trošiti u slobodnoj zoni, osim u slučajevima iz čl. 191. i 192. ovog zakona. Član 194. (Evidencija o robi) (1) Lice koje u slobodnoj zoni obavlja djelatnost skladištenja, dorade ili prerade ili prodaje ili kupovine robe, dužno je voditi evidenciju o robi na način koji odobri carinski organ. Podaci o robi unose se u evidenciju čim se roba dopremi u prostorije tog lica. Evidencija o robi mora carinskom organu omogućiti identifikaciju robe i mora sadržavati podatke o kretanju robe. (2) Ako se pretovar robe obavlja unutar slobodne zone, dokumenti u vezi s tom radnjom moraju se dati na uvid carinskom organu. Kratkotrajno smještanje robe, zbog pretovara, smatrat će se sastavnim dijelom pretovara. U skladu s čl. od 45. do 47. i čl. od 203. do 206. ovog zakona, podnosi se ulazna ili izlazna sažeta deklaracija za robu koja se u slobodnu zonu direktno unosi iz dijelova izvan carinskog područja Bosne i Hercegovine ili se iznosi iz slobodne zone direktno napuštajući carinsko područje Bosne i Hercegovine. (3) Evidencija iz stava (1) ovog člana vodi se hronološki, prema podacima iz dokumenata koji pri izvozu ili uvozu prate robu, te na osnovu normativa utroška materijala i proizvodnje robe. (4) Provedbenim propisom propisuje se način vođenja evidencije iz stava (1) ovog člana i način provođenja mjera carinskog nadzora u slobodnoj zoni. 4. Iznošenje robe iz slobodne zone Član 195. (Iznošenje robe iz slobodne zone) (1) Roba koja se iznosi iz slobodne zone može se: a) izvesti ili ponovo izvesti iz carinskog područja Bosne i Hercegovine ili b) unijeti u drugi dio carinskog područja Bosne i Hercegovine. (2) Odredbe čl. od 45. do 68. ovog zakona, osim čl. od 59. do 64. ovog zakona ako je riječ o domaćoj robi, primjenjuju se i pri iznošenju robe u drugi dio carinskog područja Bosne i Hercegovine, osim za robu koja slobodnu zonu napušta zračnim ili morskim putem bez stavljanja u postupak provoza ili neki drugi carinski postupak. Član 196. (Carinska vrijednost i obračun carinskog duga) (1) Kada nastane carinski dug za stranu robu koja se iz slobodne zone unosi u drugi dio carinskog područja Bosne i Hercegovine, a carinska vrijednost utvrđuje se na osnovu stvarno plaćene cijene, odnosno cijene koju za tu robu treba platiti, koja uključuje troškove skladištenja i održavanja robe dok ostaje u slobodnoj zoni, ti troškovi ne uračunavaju se u carinsku vrijednost ako su iskazani odvojeno od stvarno plaćene cijene, odnosno cijene koju za robu treba platiti. (2) Kada unosom u drugi dio carinskog područja Bosne i Hercegovine nastane carinski dug za proizvod koji je u slobodnoj zoni dobiven u postupku unutrašnje obrade, iznos duga utvrđuje se na osnovu vrijednosti uvozne robe sadržane u dobivenim proizvodima. (3) Ako je roba bila predmet uobičajenih oblika postupanja iz člana 125. stav (1) ovog zakona, deklarant može zahtijevati, ako je takvo postupanje carinski organ odobrio u skladu s članom 125. stav (3) ovog zakona, da se iznos uvoznih dažbina utvrdi na osnovu vrste robe, carinske vrijednosti i količine robe, na osnovu koje bi se iznos utvrdio u vrijeme nastanka carinskog duga određeno u skladu s članom 239. ovog zakona da roba nije bila predmet takvog postupanja. (4) Provedbenim propisom mogu se propisati slučajevi u kojima se neće primijeniti odredba stava (3) ovog člana. Član 197. (Postupanje s domaćom robom koja podliježe mjerama poljoprivredne politike) (1) Za domaću robu iz člana 183. tačka b) ovog zakona koja podliježe mjerama poljoprivredne politike i koja je unesena u slobodnu zonu određuje se neko od postupanja ili upotrebe predviđenih propisima prema kojem ta roba, po osnovu njenog smještaja u slobodnu zonu, ispunjava uslove za primjenu mjera koje se primjenjuju prilikom izvoza takve robe. (2) Ako se roba iz stava (1) ovog člana vrati u drugi dio carinskog područja Bosne i Hercegovine, ili ako joj u roku propisanom u skladu s članom 189. stav (2) ovog zakona nije odobreno neko od postupanja ili upotrebe iz stava (1) ovog člana, carinski organ preduzima mjere predviđene odgovarajućim propisima kojima se uređuju posebna područja, a koje se odnose na nepoštivanje navedenog postupanja ili upotrebe. Član 198. (Dokaz o carinskom statusu robe) (1) U slučaju unosa ili ponovnog unosa robe s područja slobodne zone u drugi dio carinskog područja Bosne i Hercegovine ili ako se roba stavlja u carinski postupak, potvrda carinskog organa iz člana 188. stav (4) ovog zakona može se upotrijebiti kao dokaz carinskog statusa te robe kao domaće ili strane robe. (2) Kada se potvrdom ili na drugi način ne može dokazati da roba ima carinski status domaće ili strane robe, roba se smatra: a) domaćom robom, u svrhu plaćanja izvoznih dažbina, dobivanja izvoznih dozvola (certifikata) i primjene propisanih trgovinskih mjera prilikom izvoza, b) stranom robom, u svim ostalim slučajevima. Član 199. (Primjena propisa) Kada roba napušta carinsko područje Bosne i Hercegovine iz slobodne zone, carinski organ kontrolira primjenu odredbi koje se odnose na izvoz, vanjsku obradu, ponovni izvoz, postupke s odgođenim plaćanjem ili postupak unutrašnjeg provoza, kao i primjenu odredbi čl. od 202. do 206. ovog zakona. ODJELJAK B. PONOVNI IZVOZ, UNIŠTENJE I USTUPANJE ROBE Član 200. (Ponovni izvoz, uništenje i ustupanje robe) Strana roba može se: a) ponovo izvesti iz carinskog područja Bosne i Hercegovine, b) uništiti, c) ustupiti u korist države. Broj 58 - Strana 28 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 21. 7. 2015. Član 201. (Carinske formalnosti za ponovni izvoz, uništenje i ustupanje robe) (1) Na ponovni izvoz, kada je to potrebno, primjenjuju se na odgovarajući način carinske formalnosti propisane za izvoz robe, uključujući i primjenu trgovinskih mjera. (2) Provedbenim propisom propisuju se slučajevi u kojima se za stranu robu stavljenu u postupak s odgođenim plaćanjem neće primjenjivati trgovinske mjere pri izvozu iz Bosne i Hercegovine. (3) O namjeri ponovnog izvoza ili uništenja robe prethodno se mora obavijestiti carinski organ. Carinski organ zabranit će ponovni izvoz robe ako je to propisano ili predviđeno mjerama iz st. (1) i (2) ovog člana. Ako se roba koja je stavljena u postupak s ekonomskim dejstvom ponovo izvozi, za tu robu podnosi se carinska deklaracija, u skladu s čl. od 71. do 92. ovog zakona. U tim slučajevima primjenjuje se član 179. st. (3) i (4) ovog zakona. (4) Roba se ustupa u korist države u skladu s odredbama provedbenog propisa. (5) Uništenjem ili ustupanjem robe ne mogu nastati troškovi na teret države. (6) Za otpad i ostatke nastale uništenjem određuje se carinski odobreno postupanje ili upotreba propisana za stranu robu, a do tog momenta su pod carinskim nadzorom. DIO PETI - ROBA KOJA NAPUŠTA CARINSKO PODRUČJE BOSNE I HERCEGOVINE Član 202. (Roba koja napušta carinsko područje) Roba koja napušta carinsko područje Bosne i Hercegovine podliježe carinskom nadzoru. Ona može biti predmet kontrole carinskog organa, u skladu s važećim propisima. Roba napušta carinsko područje Bosne i Hercegovine putem i na način koji, ako je to potrebno, odredi carinski organ. Član 203. (Podnošenje carinske deklaracije i izlazne sažete deklaracije) (1) Roba koja napušta carinsko područje Bosne i Hercegovine, osim robe koja se prevozi prijevoznim sredstvom koje samo prolazi kroz teritorijalne vode ili zračni prostor carinskog područja Bosne i Hercegovine, bez zaustavljanja na tom području, mora imati carinsku deklaraciju ili, ako se ne zahtijeva carinska deklaracija, izlaznu sažetu deklaraciju. (2) Uz uvažavanje posebnih okolnosti, za određene vrste prometa robe, oblike transporta ili za određene privredne subjekte, ili ako su međunarodnim sporazumom predviđeni posebni sigurnosni postupci, provedbenim propisom propisuju se: a) rokovi do kojih carinska deklaracija ili izlazna sažeta deklaracija mora biti podnesena izlaznom carinskom uredu prije iznošenja robe iz carinskog područja Bosne i Hercegovine, b) izuzeća od primjene propisanih rokova iz tačke a) ovog stava, c) uslovi pod kojima se može primijeniti izuzeće od obaveze podnošenja izlazne sažete deklaracije za robu koja napušta carinsko područje Bosne i Hercegovine i d) slučajevi u kojima i uslovi pod kojima se za robu koja napušta carinsko područje Bosne i Hercegovine ne podnosi ni carinska deklaracija ni izlazna sažeta deklaracija. Član 204. (Carinska deklaracija za robu koja napušta carinsko područje) (1) Kada se, shodno carinskim propisima, zahtijeva podnošenje carinske deklaracije za određivanje carinski odobrenog postupanja ili upotrebe robe koja napušta carinsko područje Bosne i Hercegovine, ta deklaracija mora biti podnesena izvoznom carinskom uredu prije iznošenja robe iz carinskog područja Bosne i Hercegovine. (2) Kada se izvozni i izlazni carinski ured razlikuju, podatke sadržane u carinskoj deklaraciji iz stava (1) ovog člana izvozni carinski ured odmah elektronskim putem dostavlja ili stavlja na raspolaganje izlaznom carinskom uredu. (3) Carinska deklaracija iz stava (1) ovog člana mora sadržavati najmanje one podatke koji su neophodni za izlaznu sažetu deklaraciju propisanu članom 206. stav (5) ovog zakona. (4) Ako se carinska deklaracija podnosi na neki drugi način osim elektronskim putem, nadležni carinski ured primjenjuje isti nivo carinske kontrole koja se zasniva na analizi rizika kao i u slučaju carinske deklaracije podnesene elektronskim putem. Član 205. (Izlazna sažeta deklaracija za robu koja napušta carinsko područje) (1) Ako za robu koja napušta carinsko područje Bosne i Hercegovine nije određeno carinski odobreno postupanje ili upotreba za koju se zahtijeva podnošenje carinske deklaracije, izlazna sažeta deklaracija mora biti podnesena izlaznom carinskom uredu prije iznošenja robe iz carinskog područja Bosne i Hercegovine. (2) Carinski organ može odobriti da izlazna sažeta deklaracija iz stava (1) ovog člana bude podnesena i nekom drugom carinskom uredu, pod uslovom da taj carinski ured, podatke sadržane u toj deklaraciji odmah elektronskim putem dostavi ili učini dostupnim izlaznom carinskom uredu. (3) Pod uslovom da je nadležnom carinskom uredu omogućen pristup podacima iz izlazne sažete deklaracije u kompjuterskom sistemu privrednog subjekta, taj ured umjesto obaveze podnošenja izlazne sažete deklaracije može prihvatiti podnošenje obavještenja. Član 206. (Sadržaj i oblik izlazne sažete deklaracije i podnosilac) (1) Izlazna sažeta deklaracija podnosi se elektronskim putem. Podaci iz trgovinskih, lučkih i transportnih dokumenata mogu se koristiti u svrhu podnošenja izlazne sažete deklaracije pod uslovom da sadrže sve neophodne pojedinosti. (2) Carinski organ može, izuzetno, prihvatiti izlaznu sažetu deklaraciju u pisanoj formi, ako može primijeniti isti nivo carinske kontrole koja se zasniva na analizi rizika kao i u slučaju izlazne sažete deklaracije podnesene elektronskim putem i ako se takvi podaci mogu razmjenjivati s drugim carinskim uredima. (3) Izlaznu sažetu deklaraciju podnosi: a) lice koje iznosi robu ili koje preuzima odgovornost za prijevoz robe iz carinskog područja Bosne i Hercegovine ili b) lice koje nadležnom carinskom uredu može predočiti ili osigurati predočenje robe ili c) zastupnik jednog od lica navedenog u tač. a) i b) ovog stava. (4) Carinski organ, na zahtjev lica iz stava (3) ovog člana, može odobriti izmjenu ili dopunu jednog ili više podataka u izlaznoj sažetoj deklaraciji, nakon njenog podnošenja. Izmjena, odnosno dopuna neće se odobriti nakon što carinski organ: a) obavijesti lice koje je podnijelo izlaznu sažetu deklaraciju da namjerava pregledati robu, ili b) utvrdi da su podaci navedeni u izlaznoj sažetoj deklaraciji netačni, ili c) odobri daljnje kretanje robe. Utorak, 21. 7. 2015. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Strana 29 (5) Provedbenim propisom propisuju se uslovi pod kojima se primjenjuju odredbe o podnošenju izlazne sažete deklara- cije, oblik i sadržaj izlazne sažete deklaracije koja obuhvata podatke neophodne za analizu rizika i pravilno provođenje carinske kontrole, prije svega u svrhe zaštite i sigurnosti, uzimajući u obzir, gdje je to moguće, primjenjive međunarodne standarde i trgovinsku praksu. DIO ŠESTI - POVLAŠTENI POSTUPCI POGLAVLJE I OSLOBAĐANJE OD PLAĆANJA UVOZNIH DAŽBINA Član 207. (Oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina) Od plaćanja uvoznih dažbina oslobađa se: a) pri uvozu i puštanju u slobodan promet: 1) oprema koja predstavlja ulog stranog lica, osim putničkih vozila, automata za zabavu i igru na sreću, 2) oprema za proizvodnju koja se ne proizvodi u Bosni i Hercegovini, koja se uvozi za novu ili proširenje postojeće proizvodnje, modernizaciju proizvodnje, uvođenje nove odnosno osavreme- njenje postojeće proizvodne tehnologije, a ko- jom se obavlja neposredna proizvodna djelat- nost, 3) roba za vojne i policijske snage i kazneno- popravne ustanove koju u potpunosti finansira donator, 4) roba za deminiranje, 5) roba za projekte obnove i rekonstrukcije Bosne i Hercegovine, ako je projekat usvojilo Vijeće ministara Bosne i Hercegovine,i u potpunosti ga finansiraju donatori ili međunarodne banke za razvoj ili ga većim dijelom finansiraju strani donatori ili međunarodne banke za razvoj, a manjim dijelom se finansira iz budžeta, 6) oprema za organe civilne zaštite i vatrogastva namijenjena zaštiti i spašavanju civilnog stanovništva, 7) lična imovina fizičkog lica koje prenosi svoje uobičajeno prebivalište iz druge države u Bosnu i Hercegovinu, 8) roba koja se uvozi povodom sklapanja braka - svadbena oprema, predmeti domaćinstva i pokloni, novi ili korišteni, koji pripadaju fizičkom licu koje se radi sklapanja braka preseljava iz druge države u Bosnu i Hercegovinu, 9) lična imovina koju državljanin Bosne i Hercegovine i strani državljanin stalno nastanjen u Bosni i Hercegovni naslijedi u drugoj državi, 10) školska oprema, obrazovni materijali i s tim povezani predmeti domaćinstva koji pripadaju učeniku ili studentu koji boravi u carinskom području Bosne i Hercegovine u svrhu školovanja ili studiranja i koji su namijenjeni za ličnu upotrebu za vrijeme trajanja njegovog školovanja ili studija, 11) roba zanemarive vrijednosti sadržana u pošiljci poslanoj direktno iz druge države primaocu u Bosni i Hercegovini, 12) roba nekomercijalnog karaktera sadržana u pošiljci koju besplatno šalje fizičko lice iz druge države fizičkom licu u Bosni i Hercegovini, 13) proizvodna sredstva i druga oprema koja pripada preduzeću koje definitivno prekida svoju djelatnost u drugoj državi i premješta se u carinsko područje Bosne i Hercegovine radi obavljanja slične djelatnosti, 14) poljoprivredni, stočarski, pčelarski, hortikulturni i šumski proizvodi dobiveni s posjeda koji se nalazi u pograničnom području susjedne države i koje je u vlasništvu ili posjedu poljoprivrednih proizvođača iz pograničnog područja Bosne i Hercegovine, kao i priplod i ostali proizvodi dobiveni od stoke porijeklom iz Bosne i Hercegovine koja se zbog poljskih radova, ispaše ili zimovanja nalazi na tim posjedima; 15) sjeme, đubrivo i proizvodi za obrađivanje zemlje i usjevi namijenjeni za korištenje na posjedu koji se nalazi u carinskom području Bosne i Hercegovine i graniči s drugom državom i koje je u vlasništvu ili posjedu poljoprivrednih proizvođača koje svoje glavno gazdinstvo imaju u drugoj državi koje graniči s carinskim područjem Bosne i Hercegovine, 16) lični prtljag putnika, te roba nekomercijalnog karaktera koju putnici unose sa sobom iz druge države u propisanoj vrsti, količini i vrijednosti, 17) obrazovni, naučni i kulturološki materijali, naučni instrumenti i uređaji namijenjeni obrazovnim, naučnim ili kulturološkim ustanovama ili organizacijama, 18) životinje posebno pripremljene za laboratorijsku upotrebu za naučna istraživanja; biološke ili hemijske materije namijenjene isključivo naučnom istraživanju, a koje se ne proizvode u Bosni i Hercegovini i uvoze se isključivo u nekomercijalne svrhe, 19) terapeutske supstance ljudskog porijekla, reagensi za određivanje krvne grupe i reagensi za određivanje vrste tkiva, namijenjeni za upotrebu isključivo u nekomercijalne medicinske ili naučne svrhe, 20) instrumenti i uređaji namijenjeni za medicinsko istraživanje, medicinsko dijagnosticiranje ili liječenje koje dobrotvorne ili neprofitne organizacije ili fizička lica doniraju zdravstvenim ustanovama, bolničkim odjelima ili ustanovama za medicinsko istraživanje ili koje su te zdravstvene ustanove, bolnice ili ustanove za medicinsko istraživanje kupile sredstvima koje je u cijelosti osigurala dobrotvorna ili humanitarna organizacija ili uz pomoć dobrovoljnih priloga, kao i na njihove rezervne dijelove i komponente ili pribor i alate koji se koriste za njihovo održavanje, provjeru, kalibraciju ili popravak, 21) uzorci referentnih supstanci koje je odobrila Svjetska zdravstvena organizacija za kontrolu kvaliteta materijala koji se koriste u proizvodnji medicinskih proizvoda, 22) farmaceutski proizvodi za ljudsku ili veterinarsku medicinsku upotrebu za ljude ili životinje koji dolaze iz drugih država radi učešća na međunarodnim sportskim događajima organiziranim u carinskom području Bosne i Hercegovine, 23) roba koja zadovoljava osnovne potrebe ljudi (hrana, lijekovi, odjeća, obuća, higijenska sredstva i posteljina) koju radi besplatne podjele u humanitarne svrhe uvoze registrirane Broj 58 - Strana 30 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 21. 7. 2015. humanitarne organizacije, te oprema i kancelarijski materijali koje lica ili organizacije registrirane izvan carinskog područja Bosne i Hercegovine, bez ikakve komercijalne namjere pošiljaoca, besplatno šalju registriranim humanitarnim organizacijama isključivo za obavljanje njihove djelatnosti, 24) roba koja je posebno izrađena za obrazovanje, naučni ili kulturni razvoj slijepih lica, a koju uvoze slijepa lica za ličnu upotrebu, ili ustanove ili organizacije ili udruženje slijepih lica koje se bavi obrazovanjem slijepih lica ili pružanjem pomoći slijepim licima, 25) roba koja je posebno izrađena i prilagođena za obrazovanje, naučni ili kulturni razvoj fizički i mentalno hendikepiranih lica, koju uvozi hendikepirano lice za ličnu upotrebu ili ustanove, organizacije ili udruženja koja se bave obrazovanjem hendikepiranih lica ili pružanjem pomoći hendikepiranim licima, 26) roba za žrtve nesreće, 27) putnički automobil, koji jednom u pet godina, u svrhu lične upotrebe, uvoze sljedeća invalidna lica: ratni vojni invalid s najmanje 70% tjelesnog oštećenja, kao i s utvrđenim stepenom invalidnosti od 50% i više, ako je riječ o amputacijama i težim oštećenjima ekstremiteta koja uslovljavaju upotrebu vozila prilagođenih invalidnim licima, ostala invalidna lica s tjelesnim oštećenjem od najmanje 80%, posebno organa za kretanje (donji ekstremiteti, karlica, kičma) ili organa vida, te invalidno lice kojem je utvrđen teži oblik retardiranosti ili paralize, 28) odlikovanja i priznanja dobivena u okviru međunarodnih događaja, koja po svojoj vrsti, pojedinačnoj vrijednosti i drugim obilježjima ne smiju biti takva da ukazuju da je riječ o uvozu iz komercijalnih razloga, 29) pokloni primljeni u okviru međunarodnih odnosa, 30) roba namijenjena monarsima ili šefovima države, 31) roba uvezena u promotivne svrhe: uzorci robe zanemarljive vrijednosti, štampani i reklamni materijal i proizvodi koji se koriste ili konzumiraju na trgovačkom sajmu ili sličnom događaju, 32) roba namijenjena ispitivanju, analizi ili testiranju, u svrhu utvrđivanja i provjere njenog sastava, svojstava, kvaliteta ili drugih tehničkih karakteristika, radi dobivanja podataka bitnih za industrijska ili komercijalna istraživanja, 33) uzorak robe koja predstavlja robnu marku (žig), patent, model (industrijski dizajn) i njihove prateće isprave, kao i obrasci koji se dostavljaju organu nadležnom za zaštitu prava intelektualnog vlasništva, 34) turistička informativna literatura, 35) razni dokumenti i predmeti, 36) pomoćni materijali za utovar i zaštitu robe tokom prijevoza, 37) slama, krma i hrana za životinje tokom prijevoza, 38) gorivo i mazivo sadržano u standardnim rezervoarima drumskih motornih vozila ili motocikala i u posebnim rezervoarima, 39) roba namijenjena gradnji, održavanju ili ukrašavanju groblja i grobova, te spomen-ploča za žrtve rata drugih država koje su pokopane u carinskom području Bosne i Hercegovine, 40) kovčezi s tijelima i urne s pepelom umrlog lica i ukrasni pogrebni predmeti, 41) roba za koju je međunarodnim sporazumom koji obavezuje Bosnu i Hercegovinu predviđeno oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina, b) odredbe tačke a) ovog člana primjenjuju se na odgovarajući način na oslobađanje pri izvozu, ako su za izvoz predmetne robe propisane izvozne dažbine. Član 208. (Uslovi i postupak za ostvarivanje oslobađanja od plaćanja uvoznih dažbina) Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Upravnog odbora, propisuje uslove i postupak za ostvarivanje prava na oslobađanja od plaćanja uvoznih dažbina propisana odredbama člana 207. ovog zakona, te ograničenja u pogledu raspolaganja robom koja je oslobođena od plaćanja uvoznih dažbina, kao i za oslobađanja od plaćanja izvoznih dažbina pri izvozu. POGLAVLJE II VRAĆANJE IZVEZENE ROBE Član 209. (Vraćanje domaće robe) (1) Domaća roba koja se, nakon izvoza iz carinskog područja Bosne i Hercegovine, vraća u to područje i pušta u slobodan promet u roku od tri godine, na zahtjev deklaranta, oslobađa se od plaćanja uvoznih dažbina. (2) Rok od tri godine carinski organ može produžiti, na zahtjev deklaranta, ako za to postoje opravdani razlozi. Ako je vraćena roba, prije nego što je izvezena iz carinskog područja Bosne i Hercegovine, bila puštena u slobodan promet uz smanjenu ili nultu stopu carine zbog njene upotrebe u posebne svrhe, izuzeće od uvoznih dažbina iz ovog člana odobrava se jedino ako se roba ponovo uvozi u istu svrhu. (3) Ako se roba ne uvozi ponovo u istu svrhu, iznos uvoznih dažbina koji bi se obračunao za tu robu umanjuje se za iznos uvoznih dažbina koji je plaćen prilikom prvog puštanja te robe u slobodan promet. Ako je iznos prethodno plaćenih uvoznih dažbina veći od iznosa koji bi se trebao platiti pri ponovnom uvozu, povrat uvoznih dažbina se ne odobrava. (4) Oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina prema stavu (1) ovog člana ne odobrava se u slučaju: a) robe izvezene iz carinskog područja Bosne i Hercegovine prema postupku vanjske obrade, osim ako je roba ostala u istom stanju u kakvom je izvezena, b) robe koja je podlijegala mjeri koja je uslovljavala njen izvoz u drugu državu. Okolnosti u kojima i uslovi pod kojima se može odstupiti od ove odredbe određuju se provedbenim propisom. Član 210. (Uslov uvoza robe u istom stanju i odstupanje) Oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina, prema članu 209. ovog zakona, odobrava se samo ako se roba ponovo uvozi u istom stanju u kojem je bila izvezena. Okolnosti u kojima i uslovi pod kojima se može odstupiti od ove odredbe određuju se provedbenim propisom. Utorak, 21. 7. 2015. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Strana 31 Član 211. (Roba iz postupka unutrašnje obrade) (1) Odredbe čl. 209. i 210. ovog zakona primjenjuju se na odgovarajući način i na dobivene proizvode koji su bili prvobitno izvezeni ili ponovo izvezeni nakon postupka unutrašnje obrade. (2) Iznos uvoznih dažbina za robu iz stava (1) ovog člana utvrđuje se na osnovu propisa koji se primjenjuju za postupak unutrašnje obrade, s tim da se datum ponovnog izvoza smatra datumom puštanja u slobodan promet. POGLAVLJE III. PROIZVODIMORSKOG RIBOLOVA I DRUGIPROIZVODI IZVAĐENI IZ MORA Član 212. (Proizvodi morskog ribolova i drugi proizvodi izvađeni iz mora) Ne dovodeći u pitanje primjenu člana 28. stav (2) tačka f) ovog zakona, sljedeći proizvodi oslobođaju se od plaćanja uvoznih dažbina kada se puštaju u slobodan promet: a) proizvodi morskog ribolova i drugi proizvodi izvađeni iz teritorijalnog mora drugih država brodovima registriranim ili upisanim u odgovarajući registar Bosne i Hercegovine i koji plove pod zastavom Bosne i Hercegovine, b) proizvodi dobiveni iz proizvoda iz tačke a) ovog člana na brodu fabrici koji ispunjavaju uslove iz te tačke. DIO SEDMI - CARINSKIDUG POGLAVLJE I OSIGURANJE ZA NAPLATU CARINSKOG DUGA Član 213. (Polaganje osiguranja za naplatu carinskog duga) (1) Kada carinski organ, u skladu s carinskim propisima, zahtijeva polaganje osiguranja za plaćanje carinskog duga, to osiguranje dužan je položiti dužnik ili lice koje može postati dužnik. Osiguranje za plaćanje carinskog duga uključuje osiguranje plaćanja svih propisanih uvoznih dažbina, poreza, akciza i drugih dažbina koje je carinski organ, u skladu s carinskim i drugim propisima, dužan naplaćivati prilikom uvoza i izvoza robe. (2) Carinski organ zahtijeva polaganje jednog osiguranja za plaćanje jednog carinskog duga. Osiguranje položeno za određenu carinsku deklaraciju vrijedi za svu robu obuhvaćenu ili puštenu prema toj deklaraciji. (3) Carinski organ može odobriti da drugo lice položi osiguranje za plaćanje carinskog duga umjesto dužnika. (4) Ako je lice koje je dužnik ili koje može postati dužnik pravosudni organ ili organ uprave, polaganje osiguranja se ne zahtijeva. (5) Carinski organ može odustati od zahtjeva za polaganje osiguranja za plaćanje carinskog duga koji ne prelazi iznos od 1.000,00 konvertibilnih maraka. (6) Provedbenim propisom mogu se propisati i drugi slučajevi u kojima se neće zahtijevati polaganje osiguranja ili u kojima se može odobriti polaganje osiguranja u smanjenom iznosu. Član 214. (Drugi slučajevi polaganja osiguranja) (1) Kada prema carinskim propisima polaganje osiguranja nije obavezno, carinski organ može zahtijevati polaganje osiguranja ako ocijeni da nije sigurno da će plaćanje nastalog carinskog duga ili carinskog duga koji bi mogao nastati biti izvršeno u propisanom roku. (2) Umjesto osiguranja iz stava (1) ovog člana, carinski organ može od lica iz člana 213. stav (1) ovog zakona zahtijevati podnošenje pisane izjave u vezi s plaćanjem njegovih obaveza prema ovom zakonu. (3) Osiguranje iz stava (1) ovog člana može se zahtijevati: a) u trenutku primjene propisa kojima se zahtijeva polaganje osiguranja ili b) naknadno, u svakom trenutku ako carinski organ utvrdi da carinski dug koji je nastao ili bi mogao nastati neće biti izmiren u propisanom roku. Član 215. (Sveobuhvatno osiguranje) (1) Na zahtjev lica iz člana 213. st. (1) ili (3) ovog zakona, carinski organ može odobriti da se za dva ili više postupaka u vezi s kojima je carinski dug nastao ili bi mogao nastati položi sveobuhvatno osiguranje. (2) Provedbenim propisom propisuju se uslovi i postupak polaganja osiguranja iz stava (1) ovog člana. Član 216. (Iznos osiguranja) (1) Kada je polaganje osiguranja prema carinskim propisima obavezno, uz primjenu posebnih odredbi koje se odnose na postupak provoza, carinski organ utvrđuje iznos osiguranja u visini koja odgovara: a) tačnom iznosu carinskog duga ili dugova za koje se osiguranje daje, ako se taj iznos u trenutku kada se polaganje osiguranja zahtijeva može sa sigurnošću utvrditi, b) u drugim slučajevima, najvišem iznosu carinskog duga ili dugova koji su nastali ili koji bi mogli nastati. (2) U slučaju sveobuhvatnog osiguranja za više carinskih dugova čija visina tokom osiguranog perioda podliježe promjenama, osiguranje se utvrđuje u iznosu koji osigurava naplatu carinskih dugova u svakom trenutku. (3) Ako carinski organ zahtijeva polaganje osiguranja kada prema carinskim propisima polaganje osiguranja za naplatu carinskog duga nije obavezno, iznos osiguranja ne smije biti veći od iznosa utvrđenog primjenom stava (1) ovog člana. (4) Okolnosti u kojima i uslovi pod kojima se može položiti pojedinačno osiguranje utvrđuju se provedbenim propisom. Član 217. (Oblici osiguranja) Osiguranje za plaćanje carinskog duga može se dati: a) u obliku gotovinskog depozita ili b) jemstvom. Član 218. (Gotovinski depozit i druga sredstva plaćanja) (1) Gotovinski depozit polaže se u valuti Bosne i Hercegovine. (2) S gotovinskim depozitom izjednačava se polaganje bilo kojeg drugog instrumenta koji se s obzirom na izdavaoca, uslove i način njegove naplate prihvata kao sredstvo plaćanja u Bosni i Hercegovini. (3) Osiguranje u vidu gotovinskog depozita ili plaćanje koje se izjednačava s gotovinskim depozitom polaže se u skladu s važećim propisima u Bosni i Hercegovini. Član 219. (Jemac) (1) Jemac se u pisanoj formi obavezuje da će solidarno s dužnikom platiti iznos osiguranog carinskog duga dospjelog za plaćanje, uključujući kamate i troškove nastale u postupku naplate neplaćenog carinskog duga. (2) Jemac mora biti treće lice registrirano u Bosni i Hercegovini. (3) Carinski organ može odbiti jemca ili predloženi oblik osiguranja ako ocijeni da ne osigurava sigurnu naplatu carinskog duga u propisanom roku. Broj 58 - Strana 32 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 21. 7. 2015. Član 220. (Izbor oblika osiguranja i odbijanje osiguranja) (1) Lice koje ima obavezu polaganja osiguranja slobodno je pri izboru oblika osiguranja propisanog članom 217. ovog zakona. (2) Carinski organ može odbiti predloženi oblik osiguranja ako ocijeni da takvo osiguranje ne omogućava pravilno funkcioniranje predmetnog carinskog postupka. Isto se primjenjuje i u pogledu predloženog osiguranja. Carinski organ može zahtijevati da izabrani oblik osiguranja važi u određenom periodu. Član 221. (Drugi oblici osiguranja i odbijanje osiguranja) (1) Provedbenim propisom mogu se propisati i drugi oblici osiguranja osim onih iz člana 217. ovog zakona. (2) Kada je to predviđeno propisom iz stava (1) ovog člana, carinski organ može prihvatiti i drugi oblik osiguranja ako se njime na isti način osigurava plaćanje carinskog duga. (3) Carinski organ odbit će osiguranje koje predloži dužnik ako ocijeni da se takvim oblikom ne osigurava plaćanje carinskog duga na isti način. (4) Bez odstupanja od stava (3) ovog člana, carinski organ može prihvatiti polaganje gotovinskog depozita bez ispunjavanja uslova propisanih članom 218. st. (1) i (2) ovog zakona. Član 222. (Dodatno ili novo osiguranje) Ako carinski organ utvrdi da položeno osiguranje ne osigurava ili više nije sigurno da će osigurati naplatu carinskog duga u potpunosti u propisanom roku, on zahtijeva od lica iz člana 213. stav (1) ovog zakona da položi dodatno osiguranje ili da prethodno položeno osiguranje zamijeni novim. Član 223. (Razduživanje osiguranja) (1) Osiguranje za naplatu carinskog duga ne razdužuje se sve dok se carinski dug za koji je položeno osiguranje ne ugasi ili dok ne nastupe okolnosti zbog kojih carinski dug više ne može nastati. Kada se carinski dug ugasi ili nastupe okolnosti zbog kojih carinski dug više ne može nastati, osiguranje za naplatu tog carinskog duga odmah se razdužuje. (2) Ako se carinski dug djelimično ugasi ili ako može nastati samo u odnosu na dio iznosa za koji je položeno osiguranje, dio osiguranja se razdužuje na zahtjev podnosioca osiguranja, osim ako je riječ o iznosu koji ne opravdava provođenje takvog postupka. Član 224. (Propisivanje odstupanja) Provedbenim propisom može se propisati odstupanje od pojedinih odredbi čl. od 213. do 223. ovog zakona, kada je to potrebno radi ispunjavanja obaveza preuzetih međunarodnim sporazumom. POGLAVLJE II NASTANAK CARINSKOG DUGA Član 225. (Nastanak carinskog duga) (1) Carinski dug prilikom uvoza nastaje: a) puštanjem u slobodan promet robe koja podliježe plaćanju uvoznih dažbina ili b) stavljanjem takve robe u postupak privremenog uvoza uz djelimično oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina. (2) Carinski dug nastaje u trenutku prihvatanja predmetne carinske deklaracije. (3) Dužnik je deklarant. U slučaju posrednog zastupanja, dužnik je i lice za čiji je račun podnesena carinska deklaracija. (4) Ako su u carinskoj deklaraciji za jedan od postupaka iz stava (1) ovog člana prikazani netačni podaci koji su doveli do toga da propisane uvozne dažbine nisu obračunate i naplaćene, djelimično ili u cijelosti, dužnikom se smatra i lice koje je dalo podatke navedene u deklaraciji, a koje je znalo ili moglo znati da podaci nisu tačni. Član 226. (Carinski dug prilikom nezakonitog unošenja robe) (1) Carinski dug prilikom uvoza nastaje: a) nezakonitim unošenjem u carinsko područje Bosne i Hercegovine robe koja podliježe plaćanju uvoznih dažbina, b) nezakonitim unošenjem robe iz tačke a) ovog stava iz slobodne zone u drugi dio carinskog područja Bosne i Hercegovine. (2) Nezakonitim unošenjem robe, u smislu ovog člana, smatra se unošenje robe suprotno odredbama čl. od 49. do 52. i člana 195. stav (1) tačka b) ovog zakona. (3) Carinski dug nastaje u trenutku nezakonitog unošenja robe u carinsko područje Bosne i Hercegovine. (4) Ako se iznos carinskog duga ne može tačno odrediti, carinski organ odredit će ga na osnovu tarifne oznake robe čija je carina najveća u odgovarajućem tarifnom broju. (5) Dužnik je: a) lice koje je nezakonito unijelo robu, b) svako drugo lice koje je učestvovalo u nezakonitom unošenju robe, a znalo je ili je moglo znati da je takvo unošenje nezakonito, c) svako drugo lice koje je steklo vlasništvo ili posjed nad robom iz stava (1) ovog člana i koje je u trenutku sticanja ili zaprimanja robe znalo ili je moglo znati da je roba nezakonito unesena. Član 227. (Carinski dug prilikom izuzimanja robe ispod carinskog nadzora) (1) Carinski dug prilikom uvoza nastaje nezakonitim izuzimanjem ispod carinskog nadzora robe koja podliježe plaćanju uvoznih dažbina. (2) Carinski dug nastaje u trenutku izuzimanja robe ispod carinskog nadzora. (3) Ako se iznos carinskog duga ne može tačno odrediti, carinski organ odredit će ga na osnovu tarifne oznake robe čija je carina najveća u odgovarajućem tarifnom broju. (4) Dužnik je: a) lice koje je izuzelo robu ispod carinskog nadzora, b) svako drugo lice koje je učestvovalo u izuzimanju robe ispod carinskog nadzora iako je znalo ili je moglo znati da je roba izuzeta ispod carinskog nadzora, c) svako drugo lice koje je steklo ili zaprimilo u posjed robu izuzetu ispod carinskog nadzora, ako je u trenutku sticanja odnosno prijema robe znalo ili je moglo znati da je riječ o takvoj robi, d) lice koje je bilo dužno da se pridržava obaveza koje proizlaze iz privremenog smještaja robe ili carinskog postupka u koji je roba bila stavljena. Član 228. (Carinski dug zbog neispunjavanja obaveza ili uslova) (1) Carinski dug pri uvozu nastaje: a) zbog neispunjavanja jedne od obaveza koja za robu koja podliježe plaćanju uvoznih dažbina proizlazi iz njenog privremenog smještaja ili upotrebe carinskog postupka u koji je roba bila stavljena ili Utorak, 21. 7. 2015. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Strana 33 b) zbog neispunjavanja jednog od uslova za stavljanje robe u određeni carinski postupak ili za odobravanje smanjene ili nulte stope carine radi upotrebe robe u posebne svrhe. (2) Izuzetno od stava (1) ovog člana, carinski dug ne nastaje ako se utvrdi da učinjeni propusti nisu bitno uticali na pravilno provođenje privremenog smještaja ili carinskog postupka koji je u pitanju. (3) Carinski dug nastaje u trenutku kada prestane ispunjavanje obaveze zbog čijeg neispunjenja nastaje carinski dug ili u trenutku kad je roba bila stavljena u određeni carinski postupak ako se naknadno utvrdi da nije bio ispunjen jedan od propisanih uslova za njeno stavljanje u taj postupak ili za odobravanje smanjene ili nulte stope carine radi upotrebe robe u posebne svrhe. (4) Dužnik je lice koje je, prema datim okolnostima, moralo ispuniti propisane obaveze koje proizlaze iz privremenog smještaja robe ili stavljanja robe u odgovarajući carinski postupak ili koje je moralo ispuniti uslove za stavljanje robe u takav postupak. Član 229. (Carinski dug zbog nepravilnog postupanja ili upotrebe robe u slobodnoj zoni) (1) Carinski dug pri uvozu nastaje trošenjem ili upotrebom robe koja podliježe plaćanju uvoznih dažbina u slobodnoj zoni na način i pod uslovima drugačijim od onih koji su propisani važećim propisima. Ako roba nestane u slobodnoj zoni i carinski organ ocijeni da dokazi u vezi s njenim nestankom nisu prihvatljivi, smatra se da je takva roba potrošena ili upotrijebljena u slobodnoj zoni suprotno propisima. (2) Carinski dug nastaje u trenutku kad se roba potroši ili prvi put upotrijebi pod uslovima koji nisu u skladu s propisima. (3) Dužnik je lice koje je potrošilo ili upotrijebilo robu, kao i lice koje je u potrošnji ili upotrebi robe učestvovalo, ako je znalo ili je moglo znati da se roba troši ili koristi pod uslovima koji nisu u skladu s propisima. (4) Ako carinski organ smatra da je roba koja je nestala, potrošena ili upotrijebljena u slobodnoj zoni, a nije moguće odrediti dužnika u smislu stava (3) ovog člana, lice koje je prema saznanju carinskog organa posljednje bilo u posjedu robe obavezno je platiti carinski dug. Član 230. (Kada carinski dug ne nastaje) (1) Izuzetno od čl. 226. i 228. stav (1) tačka a) ovog zakona, carinski dug za određenu robu ne nastaje ako lice dokaže da obaveze koje proizlaze iz: a) čl. od 49. do 52. i člana 195. stav (1) tačka b) ovog zakona, ili b) privremenog smještaja te robe, ili c) korištenja carinskog postupka u koji je ta roba bila stavljena, nisu ispunjene zbog potpunog uništenja ili nepovratnog gubitka robe kao posljedice same prirode robe, nepredviđenih okolnosti, nastupanja više sile ili uz odobrenje carinskog organa. (2) U smislu stava (1) ovog člana, roba se smatra nepovratno izgubljenom ako je neupotrebljiva za bilo koje lice. (3) Smatra se da carinski dug nije nastao za robu koja je pod uslovom upotrebe u posebne svrhe puštena u slobodan promet po smanjenoj ili nultoj stopi carine, ako je ta roba uz odobrenje carinskog organa izvezena ili ponovo izvezena. Član 231. (Pravila za ostatke i otpatke u postupku upotrebe robe u posebne svrhe) Ako, u skladu s članom 230. stav (1) ovog zakona, nije nastao carinski dug za robu koja je pod uslovom upotrebe u posebne svrhe puštena u slobodan promet uz smanjenu ili nultu stopu carine, ostaci i otpaci koji nastanu pri uništenju takve robe smatraju se stranom robom. Član 232. (Carinski dug za robu u postupku upotrebe u posebne svrhe) (1) Ako je, u skladu s čl. 227. ili 228. ovog zakona carinski dug nastao u vezi s robom koja je radi upotrebe u posebne svrhe bila puštena u slobodan promet uz smanjenu ili nultu stopu carine, iznos plaćen prilikom njenog puštanja u slobodan promet odbija se od iznosa nastalog carinskog duga. (2) Odredba stava (1) ovog člana primjenjuje se na odgovarajući način u slučaju kada carinski dug nastane u vezi s ostacima i otpacima koji nastanu pri uništenju takve robe. Član 233. (Nastanak carinskog duga pri izvozu kada je podnesena carinska deklaracija) (1) Carinski dug pri izvozu nastaje za robu koja podliježe izvoznim dažbinama, a koja se, na osnovu carinske deklaracije, izvozi iz carinskog područja Bosne i Hercegovine. (2) Carinski dug nastaje u trenutku prihvatanja izvozne carinske deklaracije za tu robu. (3) Dužnik je deklarant. U slučaju posrednog zastupanja, dužnikom se smatra i lice za čiji je račun podnesena izvozna carinska deklaracija. Član 234. (Nastanak carinskog duga pri izvozu kada nije podnesena carinska deklaracija) (1) Carinski dug pri izvozu nastaje iznošenjem iz carinskog područja Bosne i Hercegovine robe koja podliježe izvoznim dažbinama, iako za nju nije podnesena carinska deklaracija. (2) Carinski dug nastaje u trenutku kada takva roba stvarno napusti carinsko područje Bosne i Hercegovine. (3) Dužnik je lice koje je: a) iznijelo robu, b) učestvovalo u iznošenju takve robe, a znalo je ili je moglo znati da carinska deklaracija, iako je morala biti, nije podnesena. Član 235. (Drugi slučajevi nastanka carinskog duga pri izvozu) (1) Carinski dug pri izvozu nastaje zbog neispunjavanja uslova pod kojima je odobreno da roba napusti carinsko područje Bosne i Hercegovine uz potpuno ili djelimično oslobađanje od plaćanja izvoznih dažbina. (2) Carinski dug nastaje u trenutku kada roba stigne u neko drugo odredište različito od onog koje je bilo određeno kada je dozvoljeno da roba istupi iz carinskog područja Bosne i Hercegovine uz potpuno ili djelimično oslobađanje od plaćanja izvoznih dažbina ili, ako carinski organ ne može da utvrdi taj trenutak, istekom roka za podnošenje dokaza o ispunjenosti uslova pod kojima je oslobađanje odobreno. (3) Dužnik je deklarant. U slučaju posrednog zastupanja, dužnikom se smatra i lice za čiji je račun podnesena izvozna carinska deklaracija. Broj 58 - Strana 34 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 21. 7. 2015. Član 236. (Carinski dug za robu koja podliježe mjerama zabrane ili ograničenja) (1) Carinski dug iz čl. od 225. do 229. i čl. od 233. do 235. ovog zakona nastaje i za robu koja podliježe mjerama bilo koje vrste zabrane ili ograničenja prilikom uvoza ili izvoza. (2) Nikakav carinski dug ne nastaje ako se u carinsko područje Bosne i Hercegovine nezakonito unese falsificirani novac, droga i psihotropne supstance koje ne ulaze u privredne tokove a koje zbog svoje upotrebe u medicinske i naučne svrhe podliježu strogom nadzoru i kontroli nadležnih organa. (3) U svrhu krivičnih i prekršajnih propisa za radnje koje su u suprotnosti s carinskim propisima, smatra se da je carinski dug nastao u slučajevima kada je krivičnim i prekršajnim propisima predviđeno da su uvozne ili izvozne dažbine osnov za određivanje kazne ili da je postojanje carinskog duga osnov za pokretanje krivičnog postupka. Član 237. (Carinski dug za robu za koju je propisano povoljno tarifno postupanje ili oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina) Kada je, u skladu s čl. 26., 96., 163. ili čl. od 207. do 211. ovog zakona, carinskim propisima predviđeno da se za robu zbog njene vrste ili upotrebe u posebne svrhe može odobriti povoljno tarifno postupanje, ili potpuno ili djelimično oslobađanje od plaćanja uvoznih ili izvoznih dažbina, takvo povoljno tarifno postupanje ili potpuno ili djelimično oslobađanje primijenit će se i kada, shodno čl. od 226. do 229., čl. 234. ili 235. ovog zakona, nastane carinski dug, pod uslovom da zainteresirano lice nije postupalo namjerno ili s grubom nepažnjom i ako podnese dokaze da su ispunjeni svi drugi uslovi za povoljno tarifno postupanje ili za potpuno ili djelimično oslobađanje od plaćanja dažbina. Član 238. (Solidarna odgovornost) Ako je više lica u obavezi da plate isti carinski dug, ona su solidarno odgovorna za plaćanje takvog duga. Član 239. (Vrijeme nastanka carinskog duga) (1) Ako ovim zakonom nije drugačije određeno i ne dovodeći u pitanje stav (2) ovog člana, iznos uvoznih ili izvoznih dažbina za određenu robu obračunava se prema propisima za određivanje visine duga koji su za tu robu važili na dan nastanka carinskog duga. (2) Ako nije moguće tačno odrediti kada je carinski dug nastao, smatrat će se da je dug nastao u vrijeme kad carinski organ utvrdi da se roba nalazi u okolnostima koje uslovljavaju nastanak carinskog duga. (3) Ako na osnovu raspoloživih podataka carinski organ može utvrditi da je carinski dug nastao prije vremena iz stava (2) ovog člana, iznos uvoznih ili izvoznih dažbina za predmetnu robu utvrđuje se na osnovu propisa koji su važili za tu robu u najranijem trenutku u kojem se, na osnovu raspoloživih podataka, može utvrditi postojanje carinskog duga. (4) Pod uslovima i okolnostima utvrđenim provedbenim propisom, na iznos carinskog duga naplaćuje se kompenzatorna kamata radi sprečavanja nezakonitog sticanja fmansijske koristi zbog pomjeranja dana nastanka ili obračuna carinskog duga. Član 240. (Mjesto nastanka carinskog duga) (1) Carinski dug nastaje: a) u mjestu u kojem se obavljala radnja zbog koje je dug nastao, b) ako nije moguće utvrditi mjesto iz tačke a) ovog stava, smatra se da je carinski dug nastao u mjestu gdje carinski organ zaključi da se roba nalazi u okolnostima u kojima nastaje carinski dug, c) ako je roba stavljena u carinski postupak koji nije završen, a mjesto nastanka carinskog duga se ne može utvrditi u skladu s tač. a) i b) ovog stava u utvrđenom roku, carinski dug nastaje u mjestu gde je roba bila stavljena u carinski postupak koji je u pitanju ili u mjestu u kojem je unesena u carinsko područje Bosne i Hercegovine po tom postupku. (2) Ako na osnovu raspoloživih podataka carinski organ može utvrditi da je carinski dug nastao ranije dok se roba nalazila na nekom drugom mjestu, smatra se da je carinski dug nastao u mjestu gdje je utvrđeno da se roba ranije nalazila, i to u najranijem trenutku u kojem se može utvrditi postojanje carinskog duga. Član 241. (Zabrana povrata ili izuzeća od carine) (1) Ako je međunarodnim sporazumima zaključenim između Bosne i Hercegovine i drugih država predviđeno odobravanje preferencijalne tarifne stope pri uvozu robe porijeklom iz Bosne i Hercegovine u te države, u skladu s tim sporazumima, ako je roba dobivena u postupku unutrašnje obrade, roba koja nije porijeklom iz Bosne i Hercegovine ili države s kojom je zaključen sporazum, a sadržana je u toj robi s porijeklom, podliježe plaćanju odgovarajućih uvoznih dažbina. Uvozni carinski dug nastaje ovjerom dokumenta potrebnog za dobivanje takve preferencijalne tarifne stope u drugoj državi. (2) Carinski dug iz stava (1) ovog člana nastaje u momentu prihvatanja izvozne carinske deklaracije za predmetnu robu. (3) Dužnik je deklarant. U slučaju posrednog zastupanja, dužnikom se smatra i lice za čiji račun je podnesena izvozna carinska deklaracija. (4) Visina uvoznih dažbina koja odgovara carinskom dugu utvrđuje se na isti način kao da je riječ o carinskom dugu koji bi nastao da je u tom momentu prihvaćena carinska deklaracija za puštanje strane robe u slobodan promet u svrhu završetka postupka unutrašnje obrade. POGLAVLJE III. OBRAČUN I NAPLATA CARINSKOG DUGA ODJELJAK A. KNJIŽENJE I OBAVJEŠTAVANJE DUŽNIKA O IZNOSU DAŽBINA Član 242. (Knjiženje duga) (1) Svaki iznos uvoznih ili izvoznih dažbina proizašlih iz carinskog duga (u daljnjem tekstu: iznos dažbina) carinski organ mora odmah čim dobije potrebne podatke obračunati i unijeti u knjigovodstvenu ili drugu odgovarajuću evidenciju (knjiženje). (2) Stav (1) ovog člana ne primjenjuje se kada je: a) uvedena privremena antidampinška ili kompenzatorna dažbina, b) zakonski dugovani iznos dažbina veći od iznosa utvrđenog na osnovu obavezujuće informacije, c) iznos dažbina manji od iznosa dažbina propisanog shodno stavu (5) ovog člana. (3) Carinski organ ne mora knjižiti iznos dažbina o kojem, u skladu s članom 246. stav (4) ovog zakona, više ne može obavijestiti dužnika. (4) Carinski organ propisuje način knjiženja iznosa dažbina. Knjiženja se mogu razlikovati u zavisnosti od toga da li je carinski organ, na osnovu okolnosti u kojima je carinski dug nastao, uvjeren da će ti iznosi biti plaćeni. Utorak, 21. 7. 2015. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Strana 35 (5) Provedbenim propisom može se propisati iznos dažbina koji se neće knjižiti. Član 243. (Rokovi knjiženja duga) (1) Ako je carinski dug nastao zbog prihvatanja carinske deklaracije za robu stavljenu u neki carinski postupak, osim u postupak privremenog uvoza uz djelimično oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina, ili izvršenjem neke druge radnje sa istim dejstvom, kao i prihvatanje carinske deklaracije, iznos takvog carinskog duga proknjižit će se čim se završi njegov obračun, a najkasnije idući radni dan nakon puštanja robe. (2) Pod uslovom da je plaćanje osigurano, ukupan iznos carinskog duga za svu robu puštenu jednom istom licu u roku koji odredi carinski organ, a koji ne može biti duži od 31 dana, može se proknjižiti jednim knjiženjem na kraju tog perioda. Knjiženje se mora izvršiti u roku od pet dana nakon isteka odobrenog perioda. (3) Kada je propisano da se roba može pustiti prije nego su uslovi za određivanje iznosa nastalog carinskog duga ili obaveze za plaćanje carinskog duga ispunjeni, tada se dug knjiži najkasnije dva dana nakon što se iznos carinskog duga obračuna ili obaveza njegovog plaćanja konačno utvrdi. (4) Kada se carinski dug odnosi na privremenu antidampinšku ili kompenzatornu dažbinu, ta dažbina se knjiži najkasnije dva mjeseca nakon objavljivanja odluke o uvođenju konačne antidampinške ili kompenzatorne dažbine. (5) Ako je carinski dug nastao pod uslovima drugačijim od onih iz st. (1) i (2) ovog člana, iznos duga se knjiži u roku od dva dana od dana kad je carinski organ u mogućnosti: a) obračunati iznos dažbina i b) utvrditi ko je dužnik. Član 244. (Produženje rokova knjiženja) (1) Rokovi za knjiženje propisani članom 243. ovog zakona mogu se produžiti iz razloga koji se odnose na administrativnu organizaciju carinskog organa, a naročito kada je knjigovodstvo centralizirano, ili ako posebne okolnosti sprečavaju carinski organ da knjiženje provede u propisanom roku. Produženi rok ne može biti duži od 14 dana. (2) Rokovi iz stava (1) ovog člana ne primenjuju se u slučaju nepredviđenih okolnosti ili više sile. Član 245. (Naknadno knjiženje) (1) Ako iznos dažbina proizašlih iz carinskog duga nije proknjižen u skladu s čl. 243. i 244. ovog zakona ili je proknjižen u iznosu manjem od onog koji se zakonski potražuje, iznos duga ili njegov preostali dio proknjižit će se u roku od dva dana od dana kada carinski organ to utvrdi i bude u mogućnosti izračunati zakonski potraživani iznos duga i utvrditi dužnika (naknadno knjiženje). Ti rokovi mogu se produžiti u skladu s članom 244. ovog zakona. (2) Osim u slučajevima iz člana 242. st. (2), (3) i (5) ovog zakona, naknadno knjiženje ne vrši se ako: a) je prvobitna odluka da se dažbine ne knjiže ili da se knjiže ali u manjem iznosu od iznosa dažbina koji se zakonski potražuje donesena na osnovu propisa koji su naknadno poništeni sudskom odlukom, b) iznos dažbine koji se potražuje nije bio knjižen zbog greške carinskog organa koju lice koje je dužno izvršiti plaćanje, postupajući u dobroj vjeri i u skladu s propisima u pogledu carinske deklaracije, nije moglo otkriti. (3) Kada se preferencijalni status robe utvrđuje u okviru sistema administrativne saradnje koji uključuje organe druge države, izdavanje uvjerenja tih organa, ako se pokaže netačnim, predstavlja grešku koja se nije mogla otkriti, u smislu stava (2) tačka b) ovog člana. (4) Izdavanje netačnog uvjerenja ne predstavlja grešku kada se uvjerenje zasniva na tome da izvoznik nije tačno prikazao činjenice, osim kada je očigledno da je organ koji ga je izdao znao ili mogao znati da roba ne zadovoljava propisane uslove za preferencijalni status. (5) Lice koje je dužno platiti carinski dug može se pozvati na dobru vjeru ako može dokazati da je u obavljanju odnosnog trgovinskog posla vodilo računa o tome da svi uslovi za preferencijalni status budu ispunjeni. (6) Lice koje je dužno platiti carinski dug ne može se pozvati na dobru vjeru ako je Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine" objavilo obavještenje o postojanju sumnje u vezi s pravilnom primjenom preferencijala u državi korisnici preferencijala. (7) Provedbenim propisom propisuje se do kog se iznosa dažbina ne vrši naknadno knjiženje carinskog duga. Član 246. (Obavještavanje dužnika o dugu i rokovi obavještavanja) (1) Nakon što se iznos dažbina proknjiži, dužnik se na primjeren način o njemu obavještava. (2) Ako je iznos dažbina koji treba platiti jednak iznosu navedenom u carinskoj deklaraciji, carinski organ dužnika posebno ne obavještava o iznosu duga i smatra se da je puštanjem robe dužnik obaviješten. Ako se iznos dažbina naveden u carinskoj deklaraciji ne podudara sa iznosom koji je obračunao carinski organ, carinski organ na primjeren način obavještava dužnika o iznosu duga. (3) U slučaju primjene člana 243. stav (2) ovog zakona, puštanje robe smatra se obavještavanjem dužnika o proknjiženom iznosu carinskog duga. (4) Dužnik se ne obavještava o carinskom dugu nakon isteka roka od tri godine od dana kada je dug nastao. U slučaju podnošenja žalbe, u smislu člana 10. ovog zakona, navedeni rok produžava se za vrijeme trajanja žalbenog postupka. (5) Ako je carinski dug posljedica radnje koja je u trenutku kada je bila izvršena podlijegala krivičnom postupku, rok od tri godine iz stava (4) ovog člana produžava se na rok od deset godina. (6) Rok iz stava (4) ovog člana prekida se svakom službenom radnjom carinskog organa i drugog nadležnog organa koja se preduzima radi utvrđivanja ili naplate carinskog duga, o kojoj je dužnik upoznat, kao i svakom radnjom preduzetom radi utvrđivanja krivične i prekršajne odgovornosti. U tom slučaju rok počinje teći iznova. ODJELJAK B. ROK I POSTUPAK ZA PLAĆANJE IZNOSA DAŽBINA Član 247. (Rokovi za plaćanje duga, produženje rokova, obustava naplate) (1) Dužnik, koji je o iznosu duga obaviješten u skladu s članom 246. ovog zakona, carinski dug plaća u sljedećim rokovima: a) ako nema pravo ni na jednu od pogodnosti za plaćanje propisanih čl. od 249. do 254. ovog zakona, plaćanje se vrši u roku koji ne prelazi deset dana od dana obavještavanja dužnika o iznosu duga koji se potražuje, osim u slučaju iz člana 12. stav (1) ovog zakona. U slučaju objedinjavanja knjiženja pod uslovima propisanim članom 243. stav (2) ovog zakona, rok se utvrđuje tako da se dužniku ne odobri duži rok za plaćanje od onog koji bi dobio da mu je Broj 58 - Strana 36 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 21. 7. 2015. bilo odobreno odgođeno plaćanje. Duži rok za plaćanje odobrava se po službenoj dužnosti ako se utvrdi da je dužnik dobio obavještenje prekasno da bi mogao izvršiti plaćanje u propisanom roku. Carinski organ, na zahtjev dužnika, može odobriti produženje roka kada je iznos dažbina koji treba platiti nastao kao posljedica postupka naknadne naplate, i to, bez odstupanja od člana 254. tačka a) ovog zakona, za period koji nije duži od roka koji je dužniku potreban da preduzme odgovarajuće radnje radi izmirivanja te obaveze, b) ako ima pravo na neku od pogodnosti za plaćanje propisanih čl. od 249. do 254. ovog zakona, plaćanje se vrši najkasnije do isteka roka ili rokova utvrđenih u okviru tih pogodnosti. (2) Provedbenim propisom mogu se propisati slučajevi i uslovi pod kojima se obustavlja obaveza dužnika za plaćanje duga, ako je: a) podnesen zahtjev za otpust duga, u skladu s čl. 262., 264. ili 265. ovog zakona, ili b) roba zadržana s namjerom da se zaplijeni ili oduzme, u skladu s članom 259. stav (1) tačka d) alineja 2) ili tačka e) ovog zakona, ili c) carinski dug nastao u skladu s članom 227. ovog zakona i ima više dužnika. Član 248. (Način plaćanja) Plaćanje se vrši u gotovini ili na drugi način, u skladu s propisima kojima se uređuje način plaćanja. Plaćanje se može izvršiti i poravnanjem potraživanja kada to dozvoljavaju važeći propisi. Član 249. (Odgođeno plaćanje) Carinski organ, na zahtjev zainteresiranog lica, ako se iznos carinskog duga koji mora platiti odnosi na robu prijavljenu za neki carinski postupak koji za sobom povlači obavezu plaćanja tog duga, može odobriti odgođeno plaćanje tog iznosa pod uslovima propisanim čl. 250., 251. i 252. ovog zakona. Član 250. (Polaganje osiguranja i obaveza izmirenja troškova) (1) Odobravanje odgođenog plaćanja uslovljava se polaganjem osiguranja podnosioca zahtjeva. (2) Ako u postupku odobravanja odgođenog plaćanja za carinski organ nastanu dodatni troškovi, te troškove snosi podnosilac zahtjeva. Član 251. (Postupci prilikom odgođenog plaćanja) Carinski organ odlučuje koji se od sljedećih postupaka mora koristiti prilikom odobravanja odgođenog plaćanja: a) pojedinačno za svaki iznos dažbina proknjižen pod uslovima propisanim članom 243. stav (1) ili članom 245. stav (1) ovog zakona, ili b) zbirno, za sve iznose dažbina proknjižene pod uslovima propisanim članom 243. stav (1) ovog zakona u roku koji utvrdi carinski organ, a koji ne prelazi 31 dan, ili c) zbirno, za sve iznose dažbina koji čine jedno knjiženje, u skladu s članom 243. stav (2) ovog zakona. Član 252. (Računanje rokova prilikom odgođenog plaćanja) (1) Rok u kojem se plaćanje odgađa je 30 dana, a računa se na sljedeći način: a) ako se plaćanje odgađa u skladu s članom 251. tačka a) ovog zakona, rok se računa od narednog dana od dana kada carinski organ uknjiži iznos dažbina. Kada se primjenjuje član 244. ovog zakona, rok od 30 dana izračunat na navedeni način skraćuje se za broj dana koji prelaze rok od dva dana potrebna za knjiženje iznosa, b) ako se plaćanje odgađa u skladu s članom 251. tačka b) ovog zakona, rok se računa od narednog dana od dana kada ističe zbirni rok. Skraćuje se za onaj broj dana koji odgovara polovini broja dana zbirnog roka, c) ako se plaćanje odgađa u skladu s članom 251. tačka c) ovog zakona, rok se računa od narednog dana od dana isteka roka u kojem je predmetna roba puštena. Skraćuje se za onaj broj dana koji odgovara polovini broja dana u okviru predmetnog roka. (2) Ako je broj dana roka iz stava (1) tač. b) i c) ovog člana neparan broj, broj dana koji se oduzima od roka od 30 dana, u skladu sa stavom (1) tač. b) i c) ovog člana, jednak je polovini sljedećeg nižeg parnog broja. (3) Ako rokovi iz stava (1) tač. b) i c) ovog člana predstavljaju kalendarsku sedmicu ili kalendarski mjesec, carinski organ, radi pojednostavljenja, može odobriti da se iznos dažbina, u vezi s kojim je odobreno odgođeno plaćanje, plati na sljedeći način: a) ako je rok kalendarska sedmica, u petak četvrte sedmice nakon te kalendarske sedmice, b) ako je rok kalendarski mjesec, do 16. u mjesecu koji slijedi nakon tog kalendarskog mjeseca. Član 253. (Posebni slučajevi odgođenog plaćanja) (1) Carinski organ ne može odobriti odgođeno plaćanje za iznos dažbina koji se, iako povezan s robom koja je prijavljena za carinski postupak koji za sobom povlači obavezu plaćanja tih dažbina, knjiži u skladu s propisima koji se odnose na prihvatanje nepotpune carinske deklaracije, jer do isteka određenog roka deklarant nije dostavio potrebne podatke za konačno utvrđivanje carinske vrijednosti robe ili nije dostavio podatke ili dokumente koji su nedostajali prilikom prihvatanja nepotpune deklaracije. (2) Carinski organ može odobriti odgođeno plaćanje u slučaju iz stava (1) ovog člana kada se iznos dažbina koji treba platiti knjiži prije isteka roka od 30 dana od dana kada je bio knjižen prvobitni iznos za naplatu ili, ako nije bio proknjižen, od dana prihvatanja carinske deklaracije za predmetnu robu. Odgođeno plaćanje odobreno u takvim okolnostima ne smije trajati duže od dana isteka roka koji je, u skladu s članom 252. ovog zakona, bio odobren u vezi s prvobitno utvrđenim iznosom dažbina ili koji bi bio odobren da je zakonski potraživani iznos dažbina bio knjižen kada je predmetna roba prijavljena. Član 254. (Uslovi za druge pogodnosti plaćanja) Carinski organ može dužniku, osim odgođenog plaćanja, odobriti i druge pogodnosti plaćanja, pod sljedećim uslovima: a) odobravanje pogodnosti zavisi od polaganja osiguranja, s tim da se može odustati od zahtjeva za osiguranjem ako bi takav zahtjev, zbog situacije u kojoj se nalazi dužnik, prouzrokovao ozbiljne ekonomske i socijalne poteškoće, b) na iznos dažbina za koji je odobrena pogodnost obračunava se kamata. Za obračun kamate primjenjuje se referentna stopa Evropske centralne banke koja je važeća na dan plaćanja iznosa dažbina, plus jedan procentni poen. Carinski organ može Utorak, 21. 7. 2015. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Strana 37 odustati od naplate kamate kada bi to, zbog situacije u kojoj se nalazi dužnik, prouzrokovalo ozbiljne ekonomske i socijalne poteškoće. Član 255. (Plaćanje dažbina prije isteka roka) Bez obzira na to kakva je pogodnost plaćanja odobrena dužniku, dužnik može u svakom slučaju platiti cjelokupan iznos dažbina ili dio iznosa dažbina prije isteka roka koji mu je odobren za odgođeno plaćanje. Član 256. (Treće lice) Iznos dažbina može umjesto dužnika platiti treće lice. Član 257. (Prinudna naplata carinskog duga i zatezna kamata) (1) Ako dospjeli iznos carinskog duga nije plaćen u propisanom roku: a) carinski organ preduzima sve zakonom propisane mjere za naplatu duga, uključujući i prinudnu naplatu radi plaćanja tog iznosa. Provedbenim propisom mogu se propisati posebne odredbe za jemca u okviru postupka provoza, b) carinski organ na iznos duga obračunava zateznu kamatu po stopi propisanoj za indirektne poreze, počev od dana isteka roka propisanog za plaćanje. (2) Carinski organ može odustati od naplate zatezne kamate: a) ako bi takav zahtjev, na osnovu dokumenata o procjeni situacije u kojoj se nalazi dužnik, mogao prouzrokovati ozbiljne ekonomske i socijalne poteškoće, b) kada iznos zatezne kamate ne prelazi visinu propisanu provedbenim propisom za koji se ne vrši naplata, ili c) ako se carinski dug plati u roku od pet dana od isteka roka propisanog za plaćanje. (3) Provedbenim propisom može se propisati: a) minimalni period za koji se ne vrši obračun zatezne kamate, b) mimimalni iznos zatezne kamate koji se neće naplaćivati. Član 258. (Obračun zatezne kamate u postupku naknadne provjere carinske deklaracije) (1) Kada carinski organ u postupku naknadne provjere carinske deklaracije, u skladu s članom 92. ovog zakona, utvrdi da je iznos carinskog duga plaćen u iznosu manjem od zakonski potraživanog iznosa, obračunava se i naplaćuje zatezna kamata. (2) U slučaju iz stava (1) ovog člana, zatezna kamata obračunava se po stopi zatezne kamate za indirektne poreze koja je važila u periodu za koji se vrši obračun i naplata kamate. Zatezna kamata obračunava se od isteka roka za plaćanje carinskog duga po carinskoj deklaraciji koja je u pitanju do dana naplate obračunatog manje plaćenog carinskog duga. Za vrijeme paricionog roka za dobrovoljno izvršenje odluke o navedenom dugu ne obračunava se zatezna kamata. (3) Zatezna kamata iz stava (1), a po stopi iz stava (2) ovog člana, primjenjuje se i na druge dažbine obračunate u postupku naknadne provjere carinske deklaracije. POGLAVLJE IV. GAŠENJE CARINSKOG DUGA Član 259. (Način gašenja carinskog duga) (1) Carinski dug gasi se: a) plaćanjem iznosa duga, b) otpustom iznosa duga, c) nastupanjem zastarjelosti potraživanja duga i u slučajevima sudski utvrđene nesposobnosti plaćanja dužnika, d) kada je za robu prijavljenu za carinski postupak za koji nastaje obaveza plaćanja uvoznih dažbina: 1) carinska deklaracija poništena, 2) roba, prije puštanja bila zadržana i istovremeno ili naknadno zaplijenjena ili oduzeta, uništena po nalogu carinskog organa, uništena ili ustupljena u korist države, u skladu s čl. 200. i 201. ovog zakona, ili uništena ili nepovratno izgubljena zbog njene vrste ili nepredviđenih okolnosti ili zbog više sile, e) ako je roba za koju je carinski dug nastao prema članu 226. ovog zakona zadržana zbog nezakonitog unošenja i istovremeno ili naknadno oduzeta. (2) U slučaju zapljene i oduzimanja robe, smatra se da carinski dug nije ugašen ako je on osnov za utvrđivanje prekršajne ili krivične kazne ili ako je postojanje carinskog duga osnov za pokretanje krivičnog ili prekršajnog postupka. (3) Carinski dug nastao u skladu s članom 241. ovog zakona gasi se kada se ponište sve carinske formalnosti obavljene radi sticanja prava na preferencijalnu carinsku stopu, kako je to navedeno u članu 241. ovog zakona. Član 260. (Zastara naplate carinskog duga) Pravo na naplatu carinskog duga u svakom slučaju zastarijeva nakon isteka deset godina, računajući od dana kada je dug nastao. POGLAVLJE V. POVRAT I OTPUST DAŽBINA Član 261. (Definicije) Izrazi koji se koriste u odredbama ovog poglavlja znače: a) "povrat": je potpuni ili djelimični povrat plaćenih uvoznih ili izvoznih dažbina, b) "otpust": je odluka o odustajanju od naplate cijelog carinskog duga ili dijela duga ili odluka kojom se utvrđuje neosnovanost knjiženja cijelog carinskog duga koji nije plaćen ili njegovog dijela. Član 262. (Uslovi i način povrata i otpusta) (1) Uvozne ili izvozne dažbine vraćaju se ako se utvrdi da u trenutku njihovog plaćanja iznos takvih dažbina nije bio zakonski potraživan ili ako je taj iznos bio knjižen suprotno odredbama člana 245. stav (2) ovog zakona. (2) Uvozne ili izvozne dažbine otpustit će se ako se utvrdi da u trenutku njihovog knjiženja iznos tih dažbina nije bio zakonski potraživan ili ako je taj iznos bio knjižen suprotno odredbama člana 245. stav (2) ovog zakona. (3) Nikakav povrat ili otpust od naplate uvoznih ili izvoznih dažbina ne odobrava se kada su činjenice koje su dovele do plaćanja ili knjiženja iznosa koji nije bio zakonski potraživan nastale kao posljedica namjernog postupanja zainteresiranog lica. (4) Uvozne ili izvozne dažbine vraćaju se ili otpuštaju na osnovu zahtjeva podnesenog carinskom organu prije isteka roka od tri godine. Rok od tri godine računa se od dana kada je dužnik bio obaviješten o iznosu tih dažbina. (5) Rok iz stava (4) ovog člana produžava se ako zainteresirano lice pruži dokaze da je bilo spriječeno da podnese zahtjev u navedenom roku zbog nepredviđenih okolnosti ili više sile. (6) Carinski organ po službenoj dužnosti odobrava povrat ili otpust dažbina ako sam, u roku iz stava (4) ovog člana, utvrdi nepravilnosti iz st. (1) i (2) ovog člana. Broj 58 - Strana 38 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 21. 7. 2015. Član 263. (Povrat dažbina prilikom poništenja carinske deklaracije) Uvozne ili izvozne dažbine na zahtjev lica, koji je podnesen u rokovima propisanim za podnošenje zahtjeva za poništenje carinske deklaracije, vratit će se ako se carinska deklaracija poništi, a dažbine plate. Član 264. (Povrat ili otpust za robu s nedostatkom) (1) Uvozne dažbine vraćaju se ili otpuštaju ako se utvrdi da se iznos uvoznih dažbina koji je proknjižen odnosi na robu koja je stavljena u određeni carinski postupak, a koju uvoznik nije prihvatio, jer je u trenutku prihvatanja carinske deklaracije bila s nedostacima ili nije ispunjavala uslove ugovora na osnovu kojeg je uvezena. (2) Robom s nedostacima, u smislu stava (1) ovog člana, smatra se i roba koja je bila oštećena prije njenog puštanja deklarantu. (3) Povrat ili otpust uvoznih dažbina odobrava se pod uslovom: a) da roba nije upotrebljavana, osim ako je početna upotreba bila nužna da bi se utvrdili nedostaci robe ili njena neusklađenost s odredbama ugovora i b) da je roba izvezena iz carinskog područja Bosne i Hercegovine. (4) Carinski organ, na zahtjev zainteresiranog lica, odobrit će da se roba uništi ili da se, radi ponovnog izvoza, stavi u postupak vanjskog provoza, postupak carinskog skladištenja ili u slobodnu zonu, umjesto da bude izvezena. U svrhu stavljanja robe u jedan od navedenih carinski odobrenih postupanja ili upotrebe, smatra se da ta roba ima status strane robe. (5) Povrat ili otpust dažbina ne vrši se za robu koja je prije nego što je puštena u slobodan promet bila privremeno uvezena radi ispitivanja, osim ako se utvrdi da takvim ispitivanjem nije bilo moguće ustanoviti činjenicu da roba ima nedostatke ili da ne odgovara uslovima iz ugovora. (6) Povrat ili otpust dažbina odobrit će se iz razloga navedenih u stavu (1) ovog člana ako se zahtjev podnese carinskom organu u roku od 12 mjeseci od dana kad je o iznosu tog duga obaviješten dužnik. (7) Carinski organ može odobriti produženje roka iz stava (6) ovog člana u izuzetno opravdanim slučajevima. Član 265. (Drugi slučajevi povrata ili otpusta) (1) Osim u slučajevima iz čl. 262., 263. i 264. ovog zakona, provedbenim propisom mogu se propisati i drugi slučajevi povrata ili otpusta dažbina, koji nisu nastali kao posljedica prevare ili grube nepažnje dužnika ili drugih učesnika u carinskom postupku. Provedbenim propisom mogu se propisati posebni uslovi i postupak za ostvarivanje povrata ili otpusta dažbina. (2) Povrat ili otpust dažbina u slučajevima iz stava (1) ovog člana odobrava se na zahtjev podnesen carinskom organu u roku od 12 mjeseci od dana kada je dužnik obaviješten o iznosu dažbina. Carinski organ može odobriti produženje tog roka u izuzetno opravdanim slučajevima. Član 266. (Iznos dažbina za koji se ne vrši povrat ili otpust) Uvozne ili izvozne dažbine vratit će se ili otpustiti pod uslovima utvrđenim u odredbama ovog poglavlja samo ako je iznos koji se treba vratiti ili otpustiti veći od iznosa propisanog u skladu s članom 242. stav (5) ovog zakona. Član 267. (Kamata prilikom povrata dažbina) (1) Na iznos uvoznih ili izvoznih dažbina koje su vraćene na osnovu člana 262. stav (1) ovog zakona, uključujući i iznos kamate koji je plaćen prilikom plaćanja tih dažbina, obračunava se i isplaćuje zatezna kamata od dana plaćanja tih dažbina do dana izvršenja povrata. (2) Zatezna kamata iz stava (1) ovog člana ne isplaćuje se kada se vraćene uvozne ili izvozne dažbine odnose na carinsku deklaraciju koja je prihvaćena bez provjere carinskog organa, u skladu s članom 83. stav (2) ovog zakona. (3) Zatezna kamata obračunava se i isplaćuje i u slučaju kada odluka kojom je odobren zahtjev za povrat nije izvršena u roku od tri mjeseca od dana donošenja te odluke. Zatezna kamata obračunava se od dana izvršnosti odluke do dana izvršenja povrata. (4) Zatezna kamata iz st. (1) i (3) ovog člana obračunava se po stopi zatezne kamate za indirektne poreze koja je važila u periodu za koji se vrši obračun i isplata zatezne kamate. Član 268. (Obaveze plaćanja prvobitno utvrđenog carinskog duga i vraćanje kamate) Ako je carinski dug nezakonito ili greškom vraćen ili otpušten, dužnik je obavezan platiti prvobitno utvrđeni dug. Dužnik je obavezan carinskom organu vratiti i kamatu eventualno plaćenu prema članu 267. ovog zakona. DIO OSMI - PRODAJA ROBE Član 269. (Prodaja robe) (1) Strana roba koju carinski organ zaplijeni ili je ustupljena u korist države, u skladu s odredbama ovog zakona, kao i roba oduzeta u prekršajnom postupku, a koju sud ustupi carinskom organu na raspolaganje, izložit će se prodaji. (2) Životinje, hranu i drugu lako kvarljivu robu iz stava (1) ovog člana carinski organ može odmah i neposredno prodati. (3) Upravni odbor propisuje uslove i način prodaje robe iz stava (1) ovog člana. Član 270. (Drugi načini raspolaganja robom) (1) Roba iz člana 269. ovog zakona koja se ne može prodati, odnosno upotrijebiti iz zdravstvenih, veterinarskih, fitosanitarnih, sigurnosnih ili drugih razloga propisanih posebnim propisima, uništava se pod carinskim nadzorom. (2) Troškove uništenja snosi vlasnik ili uvoznik robe, a ako su oni nepoznati ili nedostupni, troškove uništenja snosi carinski organ. Član 271. (Posebni propis o drugom načinu raspolaganja robom) Robu iz člana 269. ovog zakona Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Upravnog odbora, može posebnom odlukom besplatno ustupiti ili njom raspolagati na drugi način, uz uslove propisane tom odlukom. DIO DEVETI - PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 272. (Jezik koji se koristi u službenim carinskim dokumentima) Carinski službeni dokumenti u carinskom postupku popunjavaju se na jednom od službenih jezika u upotrebi u Bosni i Hercegovini. Član 273. (Carinske povlastice i druge pogodnosti) Prava i obaveze iz rješenja i drugih pojedinačnih upravnih akata, u vezi s oslobađanjem od plaćanja uvoznih dažbina ili drugim carinskim pogodnostima koja nisu ili nisu u cijelosti iskorištena ili izvršena do dana početka primjene ovog zakona, iskoristit će se, odnosno izvršit će se u rokovima naznačenim u tim aktima. Utorak, 21.7. 2015. SL UŽ BE NI G LA SN I K BiH Broj 58 - Strana 39 Član 274. (Carinski postupci) Carinski upravni postupci koji su započeti prije dana početka primjene ovog zakona okončat će se u skladu s propisima koji su važili do dana početka primjene ovog zakona. Član275. (Odobrenja) Odobrenja za carinska skladišta i odobrenja za pojednostavljene carinske postupke, izdata prije početka primjene ovog zakona, ostaju na snazi najduže šest mjeseci od dana početka primjene ovog zakona. Član 276. (Donošenje propisa) (1) Provedbeni propis iz člana 4. tačka d) ovog zakona donosi Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Upravnog odbora, u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. (2) Propis iz člana 32. stav (3) i člana 208. ovog zakona donosi se u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Član 277. (Propis koji prestaje važiti) Danom početka primjene ovog zakona prestaje važiti Zakon o carinskoj politici Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 57/04, 51/06, 93/08, 54/10 i 76/11). Član 278. (Odnos prema drugim zakonima) U slučaju da su pitanja koja se odnose na carinski odobrena postupanja ili upotrebu i oslobađanja od plaćanja uvoznih dažbina drugačije regulirana drugim zakonom, primjenjuju se odredbe ovog zakona. Član 279. (Stupanje na snagu i početak primjene) (1) Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", a primjenjuje se od dana početka primjene provedbenog propisa iz člana 276. stav (1) ovog zakona. (2) Izuzetno od stava (1) ovog člana: a) odredbe čl. od 45. do 47. i čl. od 203. do 206. ovog zakona primjenjuju se od dana uspostavljanja informacionog sistema za elektronsko podnošenje ulazne i izlazne sažete deklaracije i elektronsku razmjenu podataka, o čemu će Uprava za indirektno oporezivanje donijeti posebnu odluku koju će objaviti u "Službenom glasniku BiH", b) odredbe člana 207. ovog zakona primjenjuju se od dana početka primjene propisa iz člana 208. ovog zakona. Broj 01,02-02-1-35/14 15. jula2015. godine Sarajevo Predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamentame skupštine BiH Sefik Džaferović, s. r. Predsjedavajući Doma naroda Parlamentame skupštine BiH Bariša Colak, s. r. | ||
Zakon o izmjenama i dopunama krivičnog zakona BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 40/15 | 19.05.2015 | SG BiH 46/21, SG BiH 35/18, SG BiH 22/15, SG BiH 47/14, SG BiH 08/10, SG BiH 55/06, SG BiH 53/06, SG BiH 30/05, SG BiH 61/04, SG BiH 54/04, SG BiH 37/03 | krivični zakon | ZAKONO IZMJENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONA BOSNE I HERCEGOVINEČlan 1.U Krivičnom zakonu Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 3/03, 32/03, 37/03, 54/04, 61/04, 30/05, 53/06, 55/06, 32/07, 8/10, 47/14 i 22/15) u članu 1. stav (7) riječi: "na službi u Bosni i Hercegovini, koje radi za naknadu ili bez naknade" brišu se.Iza stava (8) dodaju se novi st. (9) i (10), koji glase:"(9)Sudija porotnikje lice koje je član kolegijalnog tijela koje ima odgovornost odlučivanjao krivici optuženog lica u postupku suđenja.(10)Arbitarje lice koje je, na osnovu sporazuma o arbitraži, pozvano da donese pravno obavezujuću odluku u sporu koji mu podnesu stranke sporazuma."Iza stava (23) dodaju se novi st. (24) i (25), koji glase:"(24)Imovinska koristje svako ekonomsko dobro koje je direktno ili indirektno proisteklo iz krivičnog djela, a sastoji se od bilo koje imovine.(25)Imovinaobuhvata imovinu svake vrste, bilo da se sastoji u stvarima ili pravima, bilo materijalnu ili nematerijalnu, pokretnu ili nepokretnu, te pravne dokumente ili instrumente kojima se dokazuje pravo na imovinu ili interes u odnosu na takvu imovinu."Dosadašnji st. (9) do (39) postaju st. (11) do (43).Član 2.U članu 15. stav (1) dodaje se nova rečenica, koja glasi:"Zastarijevanje krivičnog gonjenja za krivična djela trajnog karaktera počinje teći u trenutku prestanka protupravnog stanja."Član 3.U članu 42a. stav (1) riječ "može" zamjenjuje se riječju "će".Član 4.U članu 42b. stav (5) riječi: "amnestija i pomilovanje mogu se" zamjenjuju se riječima: "pomilovanje se može".Član 5.Član 74. mijenja se i glasi: Broj40-Strana308S L U Ž B E N I G L A S N I K B i HUtorak, 19. 5. 2015."Oduzimanje predmetaČlan 74.(1)Predmeti koji su na bilo koji način, u cjelini ili djelimično, upotrijebljeni ili su bili namijenjeni da budu upotrijebljeni za počinjenje krivičnog djela ili koji su nastali počinjenjem krivičnog djela bit će oduzeti ako su vlasništvo počinioca.(2)Predmeti iz stava (1) ovog člana bit će oduzeti i kad nisu vlasništvo počinioca, ali time se ne dira u prava trećih lica na naknadu štete od počinilaca."Član 6.U članu 110. stav (1) iza riječi "korist" dodaju se zarez i riječi: "prihod, profit ili drugu korist iz imovinske koristi".U stavu (2) riječ "korist" zamjenjuje se riječima: "Imovinska korist, prihod,profit ili druga korist iz imovinske koristi".Član 7.U članu 110a. stav (1) iza riječi: "imovinsku korist" dodaju se riječi: "prihod, profit ili drugu korist iz imovinske koristi", a iza riječi: "imovinska korist" dodaju se riječi: "prihod, profit ili druga korist iz imovinske koristi".Iza stava (1) dodaje se stav (2), koji glasi:"(2)U slučaju kada nisu ispunjeni zakonom utvrđeni uslovi za oduzimanje imovinske koristi, prihoda, profita ili druge koristi iz imovinske koristi stečene krivičnim djelom ukrivičnom postupku, zahtjev za njeno oduzimanje može se podnijeti u parničnom postupku."Član 8.U članu 111. stav (1) riječi: "može se oduzeti" zamjenjuju se riječima: "oduzet će se".U stavu (2) riječ "može" zamjenjuje se riječju "će".U stavu (3) riječi: "mogu biti" zamjenjuju se riječju "su".Član 9.U članu 172. stav (1) tačka g) riječi: "upotrebom sile ili prijetnje direktnim napadom na njen život ili tijelo ili na život ili tijelo njoj bliske osobe" brišu se.Član 10.U članu 173. stav (1) tačka e) riječi: "upotrebom sile ili prijetnje direktnim napadom na njen život ili tijelo ili na život ili tijelo njoj bliske osobe" brišu se.Član 11.Član 186. mijenja se i glasi:"Međunarodna trgovina ljudimaČlan 186.(1)Ko upotrebom sile ili prijetnjom upotrebe sile ili drugim oblicima prinude, otmicom, prevarom ili obmanom, zloupotrebom ovlasti ili uticaja ili položaja bespomoćnosti ili davanjem ili primanjem isplata ili drugih koristi, kako bi privolio lice koje ima kontrolu nad drugim licem, vrbuje, preveze, preda, sakrije ili primi lice u svrhu iskorištavanja tog lica u državi u kojoj to lice nema prebivalište ili čiji nije državljaninkaznit će se kaznom zatvora od najmanje pet godina.(2)Ko vrbuje, navodi, preveze, preda, sakrije ili primi lice koje nije navršilo 18 godina života u svrhu iskorištavanja prostitucijom ili drugim oblikom seksualnog iskorištavanja, prisilnim radom ili uslugama, ropstvom ili njemu sličnim odnosom, služenjem, odstranjivanjem dijelova ljudskog tijela ili u svrhu kakvog drugog iskorištavanja u državi u kojoj to lice nema prebivalište ili čiji nije državljaninkaznit će se kaznom zatvora od najmanje deset godina.(3)Ako je krivično djelo iz st. (1) i (2) ovog člana izvršilo službeno lice prilikom vršenja službene dužnosti, počinilac će se kazniti kaznom zatvora od najmanje deset godina.(4)Ko krivotvori, pribavi ili izda putnu ili ličnu ispravu ili koristi, zadržava, oduzima, mijenja, oštećuje, uništava putnu ili ličnu ispravu drugog lica u svrhu omogućavanja međunarodne trgovine ljudimakaznit će se kaznom zatvora u trajanju od jedne do pet godina.(5)Ko koristi usluge žrtve međunarodne trgovine ljudimakaznit će se kaznom zatvora u trajanju od šest mjeseci do pet godina.(6)Ako su izvršenjem krivičnog djela iz st. (1) i (2) ovog člana prouzrokovani teže narušavanje zdravlja, teška tjelesna povreda ili smrt lica iz st. (1) i (2) ovog člana, počinilac će se kazniti kaznom zatvora od najmanje deset godina ili kaznom dugotrajnog zatvora.(7)Iskorištavanje u smislu stava (1) ovog člana podrazumijeva: prostituciju drugog lica ili druge oblike seksualnog iskorištavanja, prisilni rad ili usluge, ropstvo ili njemu sličan odnos, služenje, odstranjivanje dijelova ljudskog tijela ili kakvo drugo iskorištavanje.(8)Predmeti, prijevozna sredstva i objekti upotrijebljeni za izvršenje djela bit će oduzeti.(9)Na postojanje krivičnog djela međunarodne trgovine ljudima bez uticaja je okolnost da li je lice koje je žrtva međunarodne trgovine ljudima pristalo na iskorištavanje.(10)Protiv žrtve međunarodne trgovine ljudima koju je počinilac krivičnog djela prisilio da učestvuje u izvršenju drugog krivičnog djela neće se voditi krivični postupak ako je takvo njeno postupanje bilo neposredna posljedica njenog statusa žrtve međunarodne trgovineljudima."Član 12.Iza člana 186. dodaje se član 186a., koji glasi:"Organizirana međunarodna trgovina ljudimaČlan 186a.(1)Ko organizira ili rukovodi grupom ili drugim udruženjem koje zajedničkim djelovanjem počini krivično djelo iz člana 186. ovog zakona (Međunarodna trgovina ljudima)kaznit će se kaznom zatvora od najmanje deset godina ili dugotrajnim zatvorom.(2)Ko počini krivično djelo u okviru grupe ili drugog udruženja iz stava (1) ovog člana ili na drugi način pomaže grupu ili udruženjekaznit će se kaznom zatvora u trajanju od najmanje deset godina.(3)Na pripadnika organizirane grupe ili drugog udruženja iz stava (1) ovog člana primjenjuju se odredbe člana 250. st. (4) i (5) ovog zakona (Organizirani kriminal)."Član 13.Član 187. mijenja se i glasi:"Međunarodno navođenje na prostitucijuČlan 187.(1)Ko radi zarade ili druge koristi navodi, podstiče ili namamljuje drugog na pružanje seksualnih usluga ili na drugi način omogući njegovu predaju drugome radi pružanja seksualnih usluga ili na bilo koji način učestvuje u organiziranju ili vođenju pružanja seksualnih usluga u državi u kojoj to lice nema prebivalište ili čiji nije državljaninkaznit će se kaznom zatvora u trajanju od šest mjeseci do pet godina.(2)Činjenica da se lice koje se navodi, podstiče ili namamljuje već bavilo prostitucijom ne utiče na postojanje krivičnog djela."Član 14.Naziv člana 189a. mijenja se i glasi: "Organiziranje grupe ili udruženja za izvršenje krivičnog djela ‘krijumčarenje migranata’". Utorak, 19. 5. 2015.S L U Ž B E N I G L A S N I K B i HBroj 40 -Strana 309Stav (1) mijenja se i glasi:"(1)Ko organizira grupu ili drugo udruženje za izvršenje krivičnog djela iz člana 189. ovog zakona (Krijumčarenje ljudi)kaznit će se kaznom zatvora od najmanje tri godine."Član 15.Član 190. mijenja se i glasi:"Mučenje i drugi oblici surovog i nečovječnog postupanjaČlan 190.(1)Službeno lice u institucijama Bosne i Hercegovine ili bilo koje drugo lice koje djeluje u svojstvu službenog lica u institucijama Bosne i Hercegovine, po naredbi, na podsticaj ili s izričitim ili prešutnim pristankom službenog lica u institucijama Bosne i Hercegovine ili bilo kojeg drugog lica koje djeluje u svojstvu službenog lica u institucijama Bosne i Hercegovine, koje nanese drugome fizičku ili duševnu bol ili tešku fizičku ili duševnu patnju, s ciljem da od njega ili trećeg lica dobije informaciju ili priznanje ili s ciljem da se kazni za krivično djelo koje je počinio ili se sumnja da je počinio on ili treće lice ili koje ga zastrašuje ili prisiljava iz bilo kojeg drugog razloga zasnovanog na bilo kojoj vrsti diskriminacije,kaznit će se kaznom zatvora od najmanje šest godina.(2)Kaznom iz stava (1) ovog člana kaznit će se i službeno lice u institucijama Bosne i Hercegovine ili bilo koje drugo lice koje djeluje u svojstvu službenog lica u institucijama Bosne i Hercegovine koje je naredilo ili podsticalo na počinjenje krivičnog djela ili dalo izričit pristanak ili znalo i prešutno se saglasilo s počinjenjem krivičnog djela iz stava (1) ovog člana."Član 16.Iza člana 190. dodaje se član 190a., koji glasi:"Prisilni nestanakČlan 190a.(1)Službeno lice u institucijama Bosne i Hercegovine ili bilo koje drugo lice koje djeluje u svojstvu službenog lica u institucijama Bosne i Hercegovine ili po naređenju ili na podsticaj ili s izričitim ili prešutnim pristankom službenoglica u institucijama Bosne i Hercegovine, koje drugo lice zatvori, drži zatvoreno ili ga na drugi način liši slobode kretanja i pri tome odbije da prizna da ga je lišilo slobode ili skriva informacije o sudbini ili lokaciji tog lica, stavljajući ga tako izvan zaštite zakona,kaznit će se kaznom zatvora od najmanje osam godina.(2)Kaznom iz stava (1) ovog člana kaznit će se i službeno lice u institucijama Bosne i Hercegovine koje je naredilo ili podsticalo ili dalo izričit pristanak ili znalo i prešutno sesaglasilo s počinjenjem krivičnog djela iz stava (1) ovog člana.(3)Ko je kao pretpostavljeni znao ili je svjesno zanemario informaciju da je njemu podređeni počinilac počinio krivično djelo iz stava (1) ovog člana ili da se nalazi pred počinjenjem krivičnog djela, a bio je odgovoran i imao kontrolu nad postupcima koji su se odnosili na počinjenje krivičnog djela iz stava (1) ovog člana, pa nije preduzeo sve potrebne i razumne mjere u njegovoj moći da spriječi ili onemogući izvršenje krivičnog djela iz stava (1) ovog člana ili da to pitanje preda državnim vlastima radi istrage i krivičnog gonjenja,kaznit će se kaznom zatvora od najmanje osam godina.(4)Činjenica da je neko lice postupalo po naređenju vlade ili nekog njemu nadređenog lica ne oslobađa ga krivice, ali može uticati na ublažavanje kazne ako sud smatra da to interesi pravičnosti zahtijevaju. Lice koje odbije izvršiti takvo naređenje neće biti kažnjeno."Član 17.U članu 209. stav (1) mijenja se i glasi:"(1)Ko novac ili drugu imovinu za koje zna da su pribavljeni počinjenjem krivičnog djela primi, zamijeni, drži, raspolaže njima, koristi u privrednom ili drugom poslovanju, vrši konverziju ili njihov prijenos ili na drugi način prikrije ili pokuša prikriti njihovu prirodu, izvor, lokaciju, raspolaganje, kretanje, vlasništvo ili drugo pravo, a takav novac ili imovinska korist su pribavljeni počinjenjem krivičnog djela:a)u inozemstvu ili na teritoriji cijele Bosne i Hercegovine ili na teritoriji dva entiteta ili na teritoriji jednog entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine ilib)koje je propisano Krivičnim zakonom Bosne i Hercegovine ili drugim zakonom na državnom nivou,kaznit će se kaznom zatvora u trajanju od jedne do osam godina."U stavu (2) riječ "imovina" zamjenjuje se riječima: "imovinska korist".Stav (5) mijenja se i glasi:"(5)Novac, imovinska korist, prihod, profit ili druga korist iz imovinske koristi ostvarene krivičnim djelom iz st. (1) do (4) ovog člana oduzet će se."Iza stava (5) dodaje se stav (6), koji glasi:"(6) Znanje, namjera ili svrha kao elementi radnje krivičnog djela iz stava (1) ovog člana mogu se cijeniti na osnovu objektivnih činjeničnih okolnosti."Član 18.U članu 217. st. (1) i (2) iza riječi "službenika" dodaju se riječi: "ili arbitra ili sudiju porotnika", riječi: "svojeg ovlaštenja" zamjenjuju se riječima "svoje funkcije", a iza riječi: "morala izvršiti" dodaju se riječi: "ili ko posreduje pri ovakvom podmićivanju službenog ili odgovornog lica".U stavu (3) iza riječi "službenika" dodaju se riječi: "ili arbitra ili sudiju porotnika".Član 19.U članu 218. st. (1) i (2) iza riječi "službenika" dodaju se riječi: "ili arbitra ili sudiju porotnika", iza riječi "korist" dodaju se riječi: "za njega ili drugo lice", a riječi: "svojeg ovlaštenja" zamjenjuju se riječima: "svoje funkcije".U stavu (3) iza riječi "službenika" dodaju se riječi: "ili arbitra ili sudiju porotnika".U stavu (4) zarez i riječi: "a u slučaju iz stava (3) ovog člana može se vratiti licu koje je dalo mito" brišu se.Član 20.Član 219. mijenja se i glasi:"Primanje nagrade ili drugog oblika koristi za trgovinu uticajemČlan 219.(1)Ko posredno ili neposredno zahtijeva ili zaprimi ili prihvati nagradu ili kakvu drugu korist ili obećanje nagrade ili kakve druge koristi, za sebe ili drugoga, da korištenjem svog stvarnog ili pretpostavljenog službenog ili društvenog ili uticajnog položaja ili drugog statusa posreduje da službeno ili odgovorno lice u institucijama Bosne i Hercegovine ili strano službeno lice ili međunarodni službenik ili arbitar ili sudija porotnik izvrši ili ne izvrši službenu ili drugu radnjukaznit će se kaznom zatvora u trajanju od šest mjeseci do pet godina.(2)Ko posreduje, koristeći svoj službeni ili društveni ili uticajni položaj ili drugi status, da službeno ili odgovorno lice u institucijama Bosne i Hercegovine ili strano službeno lice ili međunarodni službenik ili arbitar ili sudija porotnik izvrši ili ne izvrši službenu ili drugu radnjukaznit će se kaznom zatvora u trajanju od jedne do osam godina. Broj40-Strana310S L U Ž B E N I G L A S N I K B i HUtorak, 19. 5. 2015.(3)Ako je počinilac za počinjenje krivičnog djela iz stava (2) ovog člana zahtijevao ili primio ili prihvatio nagradu ili kakvu drugu korist za sebe ili drugoga,kaznit će se kaznom zatvora u trajanju od jedne do deset godina.(4)Primljena nagrada ili kakva druga korist bit će oduzeta."Član 21.Iza člana 219. dodaje se član 219a., koji glasi:"Davanje nagrade ili drugog oblika koristiza trgovinu uticajemČlan 219a.(1)Ko posredno ili neposredno licu koje ima službeni ili društveni ili uticajni položaj ili drugi status učini ili ponudi ili obeća nagradu ili kakvu drugu korist da posreduje da službeno ili odgovorno lice u institucijama Bosne i Hercegovine ili strano službeno lice ili međunarodni službenik ili arbitar ili sudija porotnik izvrši ili ne izvrši službenu ili drugu radnjukaznit će se kaznom zatvora u trajanju od šest mjeseci do pet godina.(2)Ko posredno ili neposredno, na zahtjev lica koje ima službeni ili društveni ili uticajni položaj ili drugi status, počini krivično djelo iz stava (1) ovog člana i prijavikrivično djelo prije njegovog otkrivanja ili prije saznanja da je djelo otkriveno može se osloboditi kazne.(3)Primljena nagrada ili kakva druga korist bit će oduzeta, a u slučaju iz stava (2) ovog člana može se vratiti licu koje je dalo nagradu ili kakvu drugu korist."Član 22.Zadužuju se Ustavnopravna komisija Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine i Ustavnopravna komisija Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine da utvrde prečišćeni tekst Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine u roku 90 dana od dana objavljivanja ovog zakona u "Službenom glasniku BiH | |
Zakon o izmjeni krivičnom zakona BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 22/15 | 16.03.2015 | SG BiH 46/21, SG BiH 35/18, SG BiH 40/15, SG BiH 47/14, SG BiH 08/10, SG BiH 55/06, SG BiH 53/06, SG BiH 30/05, SG BiH 61/04, SG BiH 54/04, SG BiH 37/03 | krivični zakon | ZAKON O IZMJENI KRIVIČNOG ZAKONA BOSNE I HERCEGOVINE Član 1. U Krivičnom zakonu Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 3/03, 32/03, 37/03, 54/04, 61/04, 30/05, 53/06, 55/06, 32/07 i 8/10) član 202. mijenja se i glasi: "Finansiranje terorističkih aktivnosti Član 202. (1) Ko na bilo koji način, neposredno ili posredno, dâ, prikupi ili na drugi način osigura sredstva s ciljem njihove upotrebe ili znajući da će biti upotrijebljena, u cjelini ili djelimično, za izvršenje nekog od krivičnih djela iz čl. 191. (Uzimanje talaca), 192. (Ugrožavanje lica pod međunarodnopravnom zaštitom), 194. (Neovlašteno pribavljanje ili raspolaganje nuklearnim materijalom), 194.a (Ugrožavanje nuklearnog objekta), 196. (Piratstvo), 197. (Otmica aviona ili broda ili zauzimanje fiksne platforme), 198. (Ugrožavanje sigurnosti zračne ili morske plovidbe ili fiksnih platformi), 199. (Uništenje i uklanjanje znakova koji služe sigurnosti zračnog saobraćaja), 200. (Zloupotreba telekomunikacionih znakova), 201. (Terorizam), 202.a (Javno podsticanje na terorističke aktivnosti), 202.b (Vrbovanje radi terorističkih aktivnosti), 202.c ovog zakona (Obuka za izvođenje terorističkih aktivnosti) ili svakog drugog krivičnog djela koje može prouzrokovati smrt ili težu tjelesnu povredu civila ili lica koje aktivno ne učestvuje u neprijateljstvima u oružanom sukobu, kada je svrha takvog djela, po njegovoj prirodi ili kontekstu, zastrašivanje stanovništva ili prisiljavanje organa vlasti Bosne i Hercegovine ili drugih vlasti ili međunarodne organizacije da nešto učini ili ne učini, bez obzira na to da li su terorističke aktivnosti izvršene i da li su sredstva korištena za izvršavanje terorističkih aktivnosti, kaznit će se kaznom zatvora od najmanje tri godine. (2) Kaznom iz stava (1) ovog člana kaznit će se ko na bilo koji način, neposredno ili posredno, dâ ili prikupi ili na drugi način osigura sredstva: a) s ciljem da se ona, u potpunosti ili djelimično, upotrijebe u bilo koju svrhu od terorističkih organizacija ili pojedinačnih terorista, ili b) znajući da će, u potpunosti ili djelimično, biti upotrijebljena za izvršenje krivičnih djela iz stava (1) ovog člana od terorističkih organizacija ili pojedinačnih terorista. (3) Prikupljena sredstva namijenjena za izvršenje ili nastala izvršenjem krivičnog djela iz stava (1) ovog člana bit će oduzeta. (4) Sredstvima iz st. (1) i (2) ovog člana smatraju se sredstva svake vrste, bilo da se sastoje u stvarima ili pravima, bilo materijalna ili nematerijalna, pokretna ili nepokretna, bez obzira na to kako su stečena te pravni dokumenti ili instrumenti u svakom obliku, uključujući i elektronske ili digitalne, koji dokazuju vlasništvo ili pravo vlasništva nad imovinom, uključujući, ali ne ograničavajući se na bankarske kredite, putničke čekove, bankarske čekove, novčane naloge, udjele, vrijednosne papire, obveznice, mjenice i kreditna pisma." Član 2. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o politici direktnih stranih ulaganja u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 22/15 | 16.03.2015 | SG BiH 48/10, SG BiH 13/03, SG BiH 17/98 | zakon,strana ulaganja | ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POLITICI DIREKTNIH STRANIH ULAGANJA U BOSNI I HERCEGOVINI Član 1. U Zakonu o politici direktnih stranih ulaganja u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 17/98, 13/03 i 48/10), u članu 2., u izrazu "Rezident Bosne i Hercegovine", iza riječi "entiteta" dodaju se riječi: "ili Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine". Izraz "Javno informiranje" zamjenjuje se izrazom "Medijski poslovi""i glasi: "Medijski poslovi" su poslovi emitiranja radijskog programa i emitiranja televizijskog programa putem zemaljske radiodifuzije." Poslije izraza "Medijski poslovi" dodaje se novi izraz "Poslovni subjekat" i glasi: "Poslovni subjekat" je bilo koje domaće privredno društvo ili ustanova u koju je strani ulagač izvršio direktno strano ulaganje, uključujući i proširenje dijela ili cjeline domaćeg privrednog društva ili ustanove." Član 2. U članu 3. iza riječi: "Bosne i Hercegovine" brišu se riječi: "i to", a iza riječi "entiteta" dodaju se riječi: "i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine". Član 3. U članu 4. stav (a) mijenja se i glasi: "(a) Bez obzira na politiku slobodnih direktnih stranih ulaganja u Bosni i Hercegovini utvrđenih u članu 3. ovog zakona, strani ulog u osnovnom kapitalu nekog poslovnog subjekta koji se bavi proizvodnjom i prodajom oružja, municije, eksploziva za vojnu upotrebu, vojne opreme i medijskim poslovima neće preći 49% osnovnog kapitala u tom poslovnom subjektu." U stavu (b) riječ "saglasnost" zamjenjuje se riječju "odobrenje". Stav (f) mijenja se i glasi: "(f) Vlada entiteta može donijeti odluku, ukoliko ocijeni opravdanim, da ulog stranog lica kod određenih privrednih društava iz stava (a) ovog člana, ne podliježe restrikciji navedenoj u stavu (a) ovog člana, a sve u skladu s propisima kojim su regulirane ove oblasti." Član 4. U članu 8. stav (a) riječi: " i sa zakonima entiteta" zamjenjuju se riječima: "te sa zakonima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine". U stavu (b) riječi: "Bosna i Hercegovina i entiteti" zamjenjuju se riječima: "Bosna i Hercegovina, entiteti i Brčko Distrikt Bosne i Hercegovine". Član 5. U članu 9. stav (a) mijenja se i glasi: "(a) Oporezivanje poslovnih subjekata iz ovog zakona obavljat će se u skladu s poreskim zakonodavstvom Bosne i Hercegovine, entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine.". Stavovi (b) i (c) brišu se. Član 6. Član 10. mijenja se i glasi: "Član 10. Direktno strano ulaganje bit će izuzeto od plaćanja carina i carinskih obaveza, ukoliko drugačije nije predviđeno odredbama Zakona o carinskoj politici Bosne i Hercegovine. ("Službeni glasnik BiH", br. 57/04, 51/06, 93/08, 54/10 i 76/11)." Član 7. U članu 11. stav (d) mijenja se i glasi: "(d) Transakcije iz st. (a), (b) i (c) ovog člana u inozemstvo vrše se putem komercijalnih banaka po ispunjenju svih poreskih i drugih zakonom propisanih obaveza po osnovu javnih prihoda u Bosni i Hercegovini." Član 8. U članu 17. riječi: "dogovore o nekoj drugoj proceduri" zamjenjuju se riječima: "ugovore neku drugu proceduru". Član 9. U članu 19. stav (b) briše se. Član 10. U članu 22. iza riječi "entiteti" dodaju se riječi: "i Brčko Distrikt Bosne i Hercegovine". Član 11. U članu 23. riječi: "Bosna i Hercegovina i entiteti" zamjenjuju se riječima: "Bosna i Hercegovina, entiteti i Brčko Distrikt Bosne i Hercegovine". Član 12. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o prekršajima BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 36/14 | 05.12.2014 | SG BiH 81/15, SG BiH 18/12, SG BiH 41/07 | prekršaj,zakon,bih | ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PREKRŠAJIMA Članak 1. U Zakonu o prekršajima ("Službeni glasnik BiH", br. 41/07 i 18/12) u članku 3. stavku (1) točka g) mijenja se i glasi: "g) Uručenje poziva poštom je uručenje putem preporučene pošte na adresu fizičke osobe koja se nalazi u evidenciji prebivališta i boravišta građana Bosne i Hercegovine, koju iz svoje nadležnosti vodi Agencija za identifikacijske isprave, evidenciju i razmjenu podataka Bosne i Hercegovine, ili na registriranu adresu domaće pravne osobe ili predstavništva strane osobe u Bosni i Hercegovini." Broj 36 - Strana 16 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 12. 5. 2014. Članak 2. U članku 6. stavku (4) broj "24" zamjenjuje se brojem "72". Članak 3. U članku 12. riječi: "pravna osoba ima sjedište" zamjenjuju se riječima: "je sjedište domaće pravne osobe ili predstavništva strane osobe u Bosni i Hercegovini". Članak 4. Iza članka 15. dodaju se novi članci 15.a, 15.b, 15.c i 15.d koji glase: "Članak 15.a (Prekršajna odgovornost pravnih osoba i odgovornih osoba u pravnim osobama) (1) Ovim se zakonom uređuje prekršajna odgovornost pravnih osoba i odgovornih osoba u pravnim osobama. (2) Prekršajna odgovornost pravne osobe prestaje prestankom njezina postojanja, a u slučaju postojanja njezina pravnoga sljednika, za prekršaj odgovara njezin sveukupni pravni sljednik. Ako je više sljednika, sud će utvrditi koji od njih, s obzirom na narav sljedništva, odgovara za prekršaj. (3) Odredbe ovoga zakona, kao i drugih propisa koji se odnose na prekršajnu odgovornost pravne osobe i u njoj odgovornih osoba, primjenjuju se i na s njima izjednačene subjekte: predstavništva i poslovne jedinice domaćih i stranih osoba, druge subjekte koji nemaju pravnu sposobnost, ali samostalno nastupaju u pravnom prometu, te na odgovorne osobe u tim subjektima. Članak 15.b (Osnova odgovornosti pravne osobe i odgovorne osobe u pravnoj osobi) (1) Pravna osoba i odgovorna osoba u pravnoj osobi prekršajno su odgovorne za povrede propisa o prekršaju. (2) Propisom o prekršaju može se za prekršaj propisati prekršajna odgovornost samo pravne osobe. (3) Sud će utvrditi prekršajno odgovornom pravnu osobu i u slučaju kada se utvrdi postojanje pravnih ili stvarnih zapreka za utvrđivanje odgovornosti odgovorne osobe ili se ne može utvrditi tko je odgovorna osoba. Članak 15.c (Odgovorna osoba) (1) Odgovorna osoba u smislu ovoga zakona je fizička osoba koja vodi poslove pravne osobe ili joj je povjereno obavljanje određenih poslova iz područja djelovanja pravne osobe. (2) Propisom o prekršaju može se propisati koja odgovorna osoba u pravnoj osobi odgovara za određeni prekršaj. (3) Odgovorna osoba prekršajno odgovara za počinjeni prekršaj i u slučaju ako nakon počinjenja prekršaja prestane raditi u pravnoj osobi ili ako je nakon počinjenja prekršaja pravna osoba prestala postojati. Članak 15.d (Isključenje i ograničenje odgovornosti pravnih osoba) (1) Bosna i Hercegovina, Federacija Bosne i Hercegovine, Republika Srpska, Brčko Distrikt Bosne i Hercegovine i kanton ne mogu prekršajno odgovarati. (2) Jedinice lokalne samouprave odgovaraju za prekršaje koji su počinjeni radnjama koje ne ulaze u izvršavanje njihovih javnih ovlasti. (3) Isključenje odgovornosti Bosne i Hercegovine, Federacije Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, kantona i jedinica lokalne samouprave prema st. (1) i (2) ovoga članka ne isključuje mogućnost prekršajne odgovornosti odgovorne osobe za taj prekršaj u tijelima iz st. (1) i (2) ovoga članka." Članak 5. U članku 19. stavak (2) mijenja se i glasi: "(2) Fizičkoj osobi može se propisati novčana kazna u najmanjem iznosu od 30,00 KM, odgovornoj osobi u pravnoj osobi u najmanjem iznosu od 50,00 KM, a pravnoj osobi u najmanjem iznosu od 500,00 KM." Članak 6. U članku 28. stavku (1) točki h) iza riječi "broj" dodaju se riječi: "za domaće pravne osobe, a za strane osobe naziv, sjedište i broj registra ili druge evidencije u državi sjedišta strane osobe, a ako strana osoba ima predstavništvo u Bosni i Hercegovini, broj upisa u Registar predstavništava stranih osoba u Bosni i Hercegovini". Članak 7. Naziv članka 42. mijenja se i glasi: "Provođenje prekršajnih sankcija i postupak prisilne naplate". Iza stavka (2) dodaje se novi stavak (3) koji glasi: "(3) Ako pravna osoba prestane postojati nakon pravomoćnosti odluke o prekršaju, prekršajne sankcije provest će se u odnosu na pravnog sljednika. O provođenju prekršajne sankcije protiv pravnog sljednika sud će donijeti posebno rješenje, protiv kojega je dopuštena žalba. Uložena žalba odgađa izvršenje rješenja." U dosadašnjem stavku (3), kојi postaje stavak (4), riječi: "poreznoj upravi" zamjenjuju se riječima: "poreznim upravama". Dosadašnji stavak (4) postaje stavak (5). Članak 8. Ovaj zakon stupa na snagu osmoga dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH". Broj 01,02-02-1-54/13 29. travnja 2014. godine Sarajevo Predsjedatelj Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Dr. Milorad Živković, v. r.Predsjedatelj Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Dr. Dragan Čović, v. | |
Zakon o izmjeni i dopuni Zakona o akcizama u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 60/14 | 04.08.2014 | SG BiH 50/22, SG BiH 91/17, SG BiH 49/14 | zakon,akcize | ZAKON O IZMJENI I DOPUNI ZAKONA O AKCIZAMA U BOSNI I HERCEGOVINI Član 1. U Zakonu o akcizama u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 49/09 i 49/14) član 18. mijenja se i glasi: "Član 18. (Iznosi akcize za bezalkoholna pića, pivo i vina) (1) Za sljedeće akcizne proizvode akciza se plaća po litru, i to: a) bezalkoholna pića 0,10 KMb) pivo 0,25 KMc) vino 0,25 KM.(2) Izuzetno, od stava (1) tačka b) ovog člana proizvođač piva čija je prosječna proizvodnja u prethodne tri godine manja od 400.000 hl, akcizu plaća 0,20 KM/l. (3) Pravo iz stava (2) ovog člana može ostvariti i uvoznik pod uslovom da ima dokaz da je pivo nabavio od proizvođača čija je prosječna proizvodnja u prethodne tri godine manja od 400.000 hl. (4) Bliže odredbe za ostvarivanje prava korištenja niže stope iz st. (2) i (3) ovog člana, propisat će Upravni odbor pravilnikom." Član 2. U članu 41. stav (1) iza tačke m) dodaje se nova tačka n) koja glasi: "n) da netačne podatke u cilju primjene niže stope iz člana 18. stav (2) ovog zakona." Član 3. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH" a primjenjivat će se od prvog radnog dana mjeseca koji slijedi nakon stupanja na snagu ovog zakona. Broj 01,02-02-1-44/13 25. jula 2014. godine Sarajevo Predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Dr. Milorad Živković, s. r.Predsjedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Dr. Dragan Čović, s. r.Temeljem članka IV 4. a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 70. sjednici Zastupničkog doma, održanoj 24. srpnja 2014. godine, i na 40. sjednici Doma naroda, održanoj 25. srpnja 2014. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENI I DOPUNI ZAKONA O TROŠARINAMA U BOSNI I HERCEGOVINI Članak 1. U Zakonu o trošarinama u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH" br. 49/09 i 49/14) članak 18. mijenja se i glasi: "Članak 18. (Iznosi trošarine za bezalkoholna pića, pivo i vina) (1) Za sljedeće trošarinske proizvode trošarina se plaća po litru, i to: a) bezalkoholna pića 0,10 KMb) pivo 0,25 KMc) vino 0,25 KM(2) Izuzetno, od stavka (1) točka b) ovoga članka proizvođačpiva čija je prosječna proizvodnja u prethodne tri godine manja od 400.000 hl, trošarinu plaća 0,20 KM/l. (3) Pravo iz stavka (2) ovoga članka može ostvariti i uvoznik pod uvjetom da ima dokaz da je pivo nabavio od proizvođača čija je prosječna proizvodnja u prethodne tri godine manja od 400.000 hl. (4) Bliže odredbe za ostvarivanje prava korištenja niže stope iz st. (2) i (3) ovoga članka, pravilnikom će propisati Upravni odbor." Članak 2. U članku 41. u stavku (1) iza točke m) dodaje se nova točka n) koja glasi: "n) dade netočne podatke u cilju primjene niže stope iz članka 18. stavak (2) ovoga Zakona." Članak 3. Ovaj Zakon stupa na snagu osmoga dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH" a primjenjivat će se od prvog radnog dana mjeseca koji slijedi nakon stupanja na snagu ovoga Zakona. Broj 01,02-02-1-44/13 25. srpnja 2014. godine Sarajevo Predsjedatelj Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Dr. Milorad Živković, v. r.Predsjedatelj Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Dr. Dragan Čović, v. r | |
Zakon o elektronskom dokumentu BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 58/14 | 28.07.2014 | elektronski dokument | Godina XVIII Ponedjeljak, 28. srpnja/jula 2014. godine Broj/Број 58 Година XVIII Понедјељак, 28. јула 2014. годинe ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik ISSN 1512-7508 - srpski jezik ISSN 1512-7486 - bosanski jezik PARLAMENTARNA SKUPŠTINA BOSNE I HERCEGOVINE 941 Na temelju članka IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 69. sjednici Zastupničkog doma, održanoj 3. srpnja 2014. godine, i na 39. sjednici Doma naroda, održanoj 10. srpnja 2014. godine, donijela je ZAKON O ELEKTRONIČKOM DOKUMENTU I. OPĆE ODREDBE Članak 1. (Predmet Zakona) Ovim Zakonom utvrđuje se pravna valjanost elektroničkog dokumenta koji se koristi u postupcima koji se vode pred tijelima uprave Bosne i Hercegovine, drugim institucijama Bosne i Hercegovine kojim je povjereno obavljanje upravnih poslova i institucijama s javnim ovlastima (u daljnjem tekstu: nadležno tijelo), uređuje način postupanja s elektroničkim dokumentom i druga pitanja u vezi s tim. Članak 2. (Djelokrug primjene) Ovaj Zakon primjenjuju nadležna tijela i druge pravne osobe, samostalni poduzetnici i fizičke osobe (u daljnjem tekstu: pravne i fizičke osobe) kada sudjeluju u radnjama i postupcima koji se vode pred nadležnim tijelima, uz korištenje opreme i programa za izradu, prijenos, pohranu i čuvanje informacijskih sadržaja u elektroničkom obliku. Članak 3. (Izuzetci od primjene) Ovaj Zakon ne primjenjuje se kada je drugim zakonom ili međunarodnim sporazumom čija je Bosna i Hercegovina potpisnica izričito propisana uporaba dokumenta na papiru. Članak 4. (Značenje pojmova) Pojedini pojmovi koji se koriste u ovome Zakonu imaju sljedeće značenje: a) elektronički dokument jest logički i funkcionalno povezan cjelovit skup podataka koji su elektronički kreirani, poslani, primljeni ili pohranjeni na elektroničkom, magnetnom, optičkom ili drugom mediju i koji sadrži svojstva pomoću kojih se identificira izvor, utvrđuje vjerodostojnost sadržaja i dokazuje postojanost sadržaja u vremenu, a uključuje sve oblike pisanog teksta, podatke, slike, crteže, karte, zvuk, glazbu, govor i sl.; b) dokumentacijsko svojstvo je obvezni skup podataka, kao što su elektronički potpis, vrijeme izrade, naziv stvaratelja i drugi podatci koji se ugrađuju u elektronički dokument u svrhu zadržavanja vjerodostojnosti, cjelovitosti i ispravnosti u vremenskom razdoblju utvrđenom zakonom i drugim propisima; c) informacijsko-komunikacijske tehnologije su skup informacijsko-komunikacijskih programa, informatičkih i komunikacijskih uređaja, metoda i postupaka koji se primjenjuju u postupku izrade, slanja, primanja, provjere i čuvanja elektroničkog dokumenta (u daljnjem tekstu: IKT); d) napredni elektronički potpis podrazumijeva podatke u elektroničkom obliku koji prate druge podatke u elektroničkom obliku ili su s njima logički povezani i omogućavaju utvrđivanje identiteta potpisnika i koji ispunjava sljedeće uvjete: 1) jedinstveno je povezan s potpisnikom, 2) u mogućnosti je identificirati potpisnika, 3) kreiran je uz pomoć podataka za kreiranje elektroničkog potpisa koji potpisnik može, uz Broj 58 - Stranica 2 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 28. 7. 2014. visok stupanj povjerenja, koristiti pod vlastitom kontrolom, 4) povezan je s podatcima na koje se odnosi na način da svaka naknadna izmjena bude otkrivena, 5) zasnovan je na kvalificiranoj potvrdi i formiran primjenom tehničkih sredstava i postupaka koji su usklađeni sa sigurnosnim zahtjevima propisanim Zakonom o elektroničkom potpisu ("Službeni glasnik BiH", broj 91/06); e) napredni elektronički vremenski pečat podrazumijeva podatke u elektroničkom obliku koji se prilažu uz drugi elektronički podatak ili se logički s njim povezuje kako bi se osigurali podrijetlo i integritet povezanih podataka i koji ispunjava sljedeće uvjete: 1) jedinstveno je povezan sa stvarateljem pečata, 2) može identificirati stvaratelja pečata, 3) kreiran je pomoću podataka za kreiranje elektroničkog vremenskog pečata čiji je stvaratelj u mogućnosti koristiti ih za kreiranje elektroničkog vremenskog pečata uz visok stupanj povjerenja pod njegovom odgovornošću i 4) povezan je s podatkom za koji je vezan na način da svaka naknadna izmjena bude otkrivena; f) stvaratelj je nadležno tijelo, fizička ili pravna osoba koja primjenom elektroničkih sredstava izrađuje, oblikuje i potpisuje elektronički dokument svojim elektroničkim potpisom; g) pošiljatelj je nadležno tijelo, fizička ili pravna osoba koja šalje ili u čije ime se primatelju šalje elektronički dokument bez informacijskog posrednika; h) primatelj je nadležno tijelo, fizička ili pravna osoba koja prima upućeni elektronički dokument bez informacijskog posrednika; i) dokumentacijski ciklus je promet elektroničkog dokumenta od trenutka izrade do arhiviranja, uključujući izradu, slanje, primanje, skladištenje i čuvanje, postupke unošenja i ovjere podataka kojima se potvrđuju stvaratelj, pošiljatelj, primatelj, vrijeme otpreme, vrijeme primitka, vjerodostojnost, cjelovitost i ispravnost elektroničkog dokumenta; j) informacijski sustav je skup programa, informacijskih i telekomunikacijskih uređaja, metoda i postupaka primijenjenih u postupcima izrade, slanja, primanja, provjere i čuvanja elektroničkih dokumenata; k) informacijski posrednik je nadležno tijelo, fizička ili pravna osoba koju je ovlaštila druga osoba za otpremu, prijam, prijenos i skladištenje elektroničkog dokumenata; l) elektronička arhiva je skup elektroničkih dokumenata uređenih u dokumentacijske cjeline sukladno zakonu i drugim propisima kojim se uređuje postupak čuvanja i arhiviranja dokumenata; m) kvalificirani certifikat je skup podataka u elektroničkom obliku koji predstavlja elektronički identitet u raznim elektroničkim interakcijama, te sigurnu i povjerljivu komunikaciju internetom i sadrži podatke iz članka 6. Zakona o elektroničkom potpisu, a koji je izdao ovjeritelj koji zadovoljava odredbe članka 8. Zakona o elektroničkom potpisu. II. ELEKTRONIČKI DOKUMENT Članak 5. (Pravna valjanost elektroničkog dokumenta) (1) Elektronički dokument ima istu pravnu snagu kao i dokument na papiru i može se koristiti kao akt u upravnom postupku ako su njegova uporaba i promet sukladni odredbama ovoga Zakona. (2) Elektronički dokument koji nosi napredni elektronički potpis ili napredni elektronički vremenski pečat nadležnog tijela, fizičke ili pravne osobe koja je nadležna za izdavanje relevantnog dokumenta ima pravnu presumpciju vjerodostojnosti i cjelovitosti, pod uvjetom da dokument ne sadrži nikakve dinamičke karakteristike koje automatski mogu izmijeniti dokument. (3) Elektronički dokument ima istu pravnu valjanost kao dokument na papiru kada su ispunjeni sljedeći uvjeti: a) da je izrađen, otpremljen, primljen, pohranjen i skladišten primjenom dostupnih IKT-a; b) da u cijelosti ispunjava zahtjeve sadržane u članku 7. ovoga Zakona; c) da sadrži temeljnu strukturu iz članka 8. ovoga Zakona. Članak 6. (Prihvaćanje uporabe i prometa elektroničkog dokumenta) (1) Uporaba i promet elektroničkog dokumenta za potrebe nadležnog tijela, fizičke ili pravne osobe može se odvijati samo na temelju izričito i slobodno izražene volje o prihvaćanju uporabe elektroničkog dokumenta. (2) U smislu stavka (1) ovoga članka, nadležno tijelo, fizička ili pravna osoba ne može odbiti elektronički dokument samo zbog toga što je izrađen, korišten i stavljen u promet u elektroničkom obliku. Članak 7. (Zahtjevi za elektronički dokument) Elektronički dokument mora u svim radnjama uključenim u dokumentacijski ciklus biti jedinstveno obilježen, kako bi se mogao nedvosmisleno identificirati pojedinačni elektronički dokument i pojedinačni stvaratelj elektroničkog dokumenta, osigurati informacijska cjelovitost, integritet elektroničkog dokumenta, trajan pristup sadržaju elektroničkog dokumenta za vrijeme trajanja dokumentacijskog ciklusa i odgovarajući oblik zapisa koji čitatelju omogućuje jednostavno čitanje sadržaja. Članak 8. (Struktura elektroničkog dokumenta) Elektronički dokument čine dva neodvojiva dijela: a) opći dio - koji čini predmetni sadržaj dokumenta, uključujući i naziv primatelja ako je elektronički dokument namijenjen otpremi imenovanom primatelju, i b) posebni dio - koji čine jedan ili više ugrađenih naprednih elektroničkih potpisa, podataka o vremenu nastajanja i završetka izrade elektroničkog dokumenta, kao i druga dokumentacijska svojstva. Članak 9. (Izvornik elektroničkog dokumenta) (1) Svaki pojedinačni primjerak elektroničkog dokumenta koji je potpisan naprednim elektroničkim potpisom smatra se izvornikom. (2) Ako ista osoba izradi dva i više dokumenata istog sadržaja, od kojih je jedan primjerak u elektroničkom obliku a drugi tiskan na papiru, ti se dokumenti smatraju neovisnim. (3) U slučaju iz stavka (2) ovoga članka, dokument na papiru ne smatra se preslikom elektroničkog dokumenta. Ponedjeljak, 28. 7. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Stranica 3 Članak 10. (Preslika elektroničkog dokumenta) (1) Preslika elektroničkog dokumenta izrađuje se ovjerom ispisa elektroničkog dokumenta na papiru uz primjenu postupaka predviđenih zakonom i drugim propisima. (2) Ovjeru ispisa elektroničkog dokumenta na papiru u postupku koji vodi nadležno tijelo obavlja ovlaštena osoba u tome tijelu. Ovjeru ispisa elektroničkog dokumenta na papiru može obavljati i notar. (3) Ispis na papiru koji se ovjerava kao preslika elektroničkog dokumenta obvezno mora sadržavati oznaku da se radi o preslici odgovarajućeg elektroničkog dokumenta. (4) Preslika elektroničkog dokumenta sadržana na magnetnom, optičkom ili drugom mediju, a ne na papiru, i koja nije prethodno ovjerena sukladno stavku (2) ovoga članka nema pravnu valjanost i ne može se koristiti u pravnom i poslovnom prometu. (5) U slučaju da korisnik servisa zahtijeva ovjeru preslike elektroničkog dokumenta,, nakon što se dokument potpiše naprednim elektroničkim potpisom, potrebno ga je ovjeriti u tome trenutku i naprednim elektroničkim vremenskim pečatom kojim se nesporno definira vrijeme kada je dokument potpisan i njegov sadržaj. (6) Napredni elektronički vremenski pečat izdaje nadležno tijelo uspostavljeno Zakonom o elektroničkom potpisu. Članak 11. (Pravna valjanost preslike elektroničkog dokumenta) (1) Preslika elektroničkog dokumenta na papiru, izrađena sukladno članku 10. ovoga Zakona, ima istu pravnu snagu i može se ravnopravno koristiti u svim radnjama za koje je takav dokument potreban. (2) Za sve radnje u kojima se zakonom ili drugim propisima izričito traži notarska ovjera dokumenta na papiru, ne može se dostavljati elektronički dokument ili njegova preslika na papiru. (3) Ako se u knjigovodstvenim poslovima primjenjuju elektronički dokumenti sukladno odredbama ovoga Zakona, poslovi knjigovodstva i revizije mogu se u cijelosti zasnovati na uporabi elektroničkih dokumenata, ako posebitim propisima nije drukčije određeno. Članak 12. (Elektronički dokument kao dokazno sredstvo) (1) Elektronički dokument izrađen sukladno odredbama ovoga Zakona prihvaća se kao dokaz u postupcima koji se vode pred nadležnim tijelom. (2) Ako se nadležnom tijelu dostavi dokaz jedino u obliku elektroničkog dokumenta ili preslika sukladno članku 10. ovoga Zakona, to ne može biti razlog njegovog odbijanja odnosno osporavanja. (3) Pri ocjeni ispravnosti elektroničkog dokumenta moraju se uzeti u obzir pojedinosti o njegovoj izradi, skladištenju, prijenosu, čuvanju, vjerodostojnosti i nepromjenjivosti. III. UPORABA I PROMET ELEKTRONIČKOG DOKUMENTA Članak 13. (Načela uporabe i prometa elektroničkog dokumenta) (1) Uporaba elektroničkih dokumenata obavlja se sukladno odredbama ovoga Zakona. (2) Uporaba elektroničkog dokumenta ne može ni jednoj strani uključenoj u poslove razmjene elektroničkog dokumenta ograničiti poslovanje ili je dovesti u neravnopravan položaj. (3) U radnjama pri uporabi i prometu elektroničkog dokumenta može se koristiti bilo koji dostupan i primjenjiv IKT, ako zakonom ili drugim propisom nije propisana tehnologija koja se mora primjenjivati. (4) U svim radnjama s elektroničkim dokumentom mora postojati mogućnost provjere njegove vjerodostojnosti, izvornosti i nepromjenjivosti. (5) Provjeru iz stavka (4) ovoga članka obavlja nadležno tijelo uspostavljeno Zakonom o elektroničkom potpisu. Članak 14. (Jedinstvena oznaka radnje) (1) Svaka radnja s elektroničkim dokumentom unutar dokumentacijskog ciklusa označuje se jedinstvenom oznakom i dokumentacijskim svojstvima koji se ugrađuju u elektronički dokument. (2) Radnja iz stavka (1) ovoga članka mora osigurati izravnu povezanost prethodne i naredne radnje s elektroničkim dokumentom. Članak 15. (Izrada elektroničkog dokumenta) (1) Elektronički dokument izrađuje se u elektroničkom sustavu za pripremu, oblikovanje i skladištenje informacijskih sadržaja u elektronički zapis. (2) U fazi izrade elektroničkog dokumenta koji je pripremljen za otpremu i čuvanje, potrebno je da ga potpiše njegovog stvaratelj ili informacijski posrednik. Članak 16. (Slanje elektroničkog dokumenta) Elektronički dokument smatra se poslanim kada je osobno poslan od pošiljatelja, ili poslan od informacijskog posrednika pošiljatelja, ili poslan od informacijskog sustava koji je pošiljatelj programirao za automatsko slanje, odnosno informacijskog sustava informacijskog posrednika pošiljatelja. Članak 17. (Primitak elektroničkog dokumenta) (1) Elektronički dokument smatra se primljenim kada je: a) osobno primljen od primatelja, b) primljen od informacijskog posrednika ili c) primljen od informacijskog sustava primatelja, odnosno informacijskog sustava informacijskog posrednika. (2) Primatelj mora potvrditi primitak sukladno zahtjevu i vremenskom roku koji odredi pošiljatelj. (3) Potvrdu primitka primatelj može obaviti bilo kojom radnjom koja nedvosmisleno potvrđuje primitak elektroničkog dokumenta, uključujući i automatizirane sustave potvrđivanja primitka. (4) Elektronički dokument ne smatra se primljenim sve dok pošiljatelj ne zaprimi potvrdu o njegovom primitku. (5) Ako u vremenskom roku koji odredi pošiljatelj nije zaprimljena potvrda primitka poslanog elektroničkog dokumenta, pošiljatelj je dužan obavijestiti primatelja da nije zaprimio potvrdu primitka poslanog elektroničkog dokumenta. (6) Ako ni po isteku vremenskog roka utvrđenog u stavku (5) ovoga članka pošiljatelj ne primi potvrdu primitka poslanog elektroničkog dokumenta od primatelja, smatra se da takav elektronički dokument nije poslan. (7) Odredbe ovoga članka odnose se isključivo na radnje slanja i primitka elektroničkog dokumenta, a ne na sadržaj elektroničkog dokumenta i druge okolnosti koje mogu nastati u postupku slanja i primitka elektroničkog dokumenta. Članak 18. (Vrijeme slanja i primitka elektroničkog dokumenta) (1) Vrijeme slanja elektroničkog dokumenta jest vrijeme kada je elektronički dokument izašao iz informacijskog sustava pošiljatelja i ušao u informacijski sustav koji nije pod Broj 58 - Stranica 4 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 28. 7. 2014. nadzorom pošiljatelja ili informacijskog posrednika pošiljatelja. (2) Vrijeme primitka elektroničkog dokumenta jest vrijeme kada je elektronički dokument ušao u informacijski sustav primatelja kojega je pošiljatelj jedinstveno odredio kao prijamni informacijski sustav. (3) Ako se traži potvrda primitka elektroničkog dokumenta, vrijeme primitka elektroničkog dokumenta jest vrijeme kada je primatelj poslao potvrdu o primitku elektroničkog dokumenta. (4) Vrijeme slanja i primitka upisuje se u poseban dio elektroničkog dokumenta i nije dozvoljeno mijenjati stvarno vrijeme slanja i primitka elektroničkog dokumenta. Članak 19. (Čuvanje elektroničkog dokumenta) (1) Nadležno tijelo, fizička ili pravna osoba dužna je čuvati elektronički dokument u elektroničkoj arhivi, odnosno izravno u informacijskom sustavu ili na medijima koji omogućuju trajnost elektroničkog zapisa za utvrđeno vrijeme čuvanja. (2) Elektronička arhiva iz stavka (1) ovoga članka mora osigurati: a) čuvanje informacija, odnosno sadržaja dokumenta u obliku u kojem je izrađen, poslan, primljen i pohranjen ili u obliku koji materijalno ne mijenja informaciju, odnosno sadržaj dokumenta; b) čitljivost elektroničkog dokumenta za sve vrijeme čuvanja i dostupnost samo ovlaštenim osobama koje imaju pravo pristupa tome dokumentu; c) čuvanje podataka o naprednim elektroničkim potpisima kojima je elektronički dokument potpisan, kao i podataka za ovjeru tih naprednih elektroničkih potpisa; d) čuvanje elektroničkog dokumenta u takvome obliku i pomoću takve tehnologije i postupaka koji uz ugrađene napredne elektroničke potpise garantiraju njihovu vjerodostojnost i cjelovitost tijekom razdoblja čuvanja; e) za svaki elektronički dokument mogućnost vjerodostojnog utvrđivanja podrijetla, autorstva, vremena, načina i oblika u kojem je zaprimljen u elektroničku arhivu; f) čuvanje elektroničkog dokumenta u takvome obliku i pomoću takve tehnologije i postupaka kojima se garantira da ne može biti mijenjan i da se ne može neovlašteno brisati; g) da postupci ažuriranja i zamjene medija za čuvanje elektroničkog dokumenta ne narušavaju integritet elektroničkog dokumenta; h) da se elektronički dokument može sigurno, pouzdano i vjerodostojno zadržati u razdoblju koje je utvrđeno zakonom ili drugim propisima kojima se uređuje obveza čuvanja odgovarajućeg dokumenta na papiru. Članak 20. (Informacijski posrednik) (1) Nadležno tijelo, fizička ili pravna osoba može povjeriti informacijskom posredniku obavljanje svih radnji u dokumentacijskom ciklusu pod uvjetima propisanim ovim Zakonom. (2) Informacijski posrednik nije odgovoran za sadržaj elektroničkog dokumenta za koji, po ovlaštenju nadležnog tijela, fizičke ili pravne osobe koje sudjeluju u uporabi i prometu elektroničkog dokumenta, provodi radnje vezane za promet i čuvanje elektroničkog dokumenta. (3) Informacijski posrednik odgovoran je za očuvanje izvornoga oblika elektroničkog dokumenta u svim radnjama u dokumentacijskom ciklusu. Članak 21. (Zaštita elektroničkog dokumenta) Za sve radnje s elektroničkim dokumentom informacijski posrednik dužan je koristiti odgovarajući IKT koji osigurava zaštitu dokumentacijskog ciklusa elektroničkog dokumenta. IV. ELEKTRONIČKI DOKUMENT KOJI SADRŽI TAJNE PODATKE Članak 22. (Elektronički dokument s tajnim podatcima) (1) Elektronički dokument koji sadrži podatke koji se smatraju tajnom predmetom je posebnog postupanja sukladno zakonu kojim se uređuje postupanje s tajnim podatcima. (2) Nadležno tijelo, fizička ili pravna osoba dužna je pri uporabi i prometu elektroničkog dokumenta iz stavka (1) ovoga članka postupati na način koji osigurava zaštitu takvoga dokumenta. (3) Nadležno tijelo, fizička ili pravna osoba koja izravno razmjenjuje elektronički dokument koji sadrži tajne podatke dužna je osigurati organizacijski postupak i IKT opremu kojom se štiti pristup sadržajima toga dokumenta, kao i njegova fizička zaštita. Članak 23. (Certifikacija opreme za uporabu elektroničkog dokumenta s tajnim podatcima u nadležnim tijelima) (1) IKT oprema koja služi za zaštitu elektroničkog dokumenta koju koristi nadležno tijelo i ima oznaku tajnosti obvezno se certificira. (2) Nadležno tijelo dužno je pri uporabi i prometu elektroničkog dokumenta iz stavka (1) ovoga članka postupati na način koji osigurava fizičku-tehničku zaštitu IKT opreme koja se koristi za uporabu dokumenta koji ima oznaku tajnosti. V. UPRAVNI NADZOR I PREKRŠAJNE ODREDBE Članak 24. (Upravni nadzor) Upravni nadzor nad provedbom ovoga Zakona provodi inspektorat Ministarstva komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine. Članak 25. (Novčane kazne) (1) Novčanom kaznom u iznosu od 2.000,00 KM do 15.000,00 KM kaznit će se za prekršaj nadležno tijelo i pravna osoba koja: a) odbije uporabu ili promet elektroničkog dokumenta i pored prethodno svojevoljno iskazanog prihvaćanja uporabe i prometa elektroničkog dokumenta (članak 6. stavak (2)), b) onemogući ili spriječi provjeru vjerodostojnosti, izvornosti i nepromjenjivosti elektroničkog dokumenta (članak 13. stavak (4)), c) ne potvrdi primitak elektroničkog dokumenta suglasno prethodnom zahtjevu pošiljatelja o slanju obavijesti o primitku (članak 17. stavak (2)), d) mijenja stvarno vrijeme slanja elektroničkog dokumenta (članak 18.stavak (4)), e) mijenja stvarno vrijeme primitka elektroničkog dokumenta (članak 18. stavak (4)), f) pri čuvanju elektroničkog dokumenta ne postupa sukladno članku 19. (2) Za prekršaj iz stavka (1) ovoga članka kaznit će se odgovorna osoba u nadležnom tijelu, pravnoj osobi i Ponedjeljak, 28. 7. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Stranica 5 samostalni poduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 500,00 KM do 5.000,00 KM. (3) Za prekršaj iz stavka (1) ovoga člana kaznit će se fizička osoba novčanom kaznom u iznosu od 300,00 KM do 3.000,00 KM. Članak 26. (Zaštitna mjera) U slučaju ponavljanja povreda iz članka 25. stavka (1) ovoga Zakona, pravnim osobama i samostalnim poduzetnicima može se izreći zabrana obavljanja djelatnosti u trajanju od tri do šest mjeseci. VI. PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Članak 27. (Stupanje na snagu i primjena) Ovaj Zakon stupa na snagu osmoga dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH", a primjenjivat će se uspostavom Ureda za nadzor i akreditaciju ovjeritelja osnovanoga Zakonom o elektroničkom potpisu ("Službeni glasnik BiH", broj 91/06). Broj 01,02-02-1-5/14 10. srpnja 2014. godine Sarajevo Predsjedatelj Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Dr. Milorad Živković, v. r. Predsjedatelj Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Dr. Dragan Čović, v. r. На основу члана IV 4. а) Устава Босне и Херцеговине, Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, на 69. сједници Представничког дома, одржаној 3. јула 2014. године, и на 39. сједници Дома народа, одржаној 10. јула 2014. године, донијела је ЗАКОН О ЕЛЕКТРОНСКОМ ДОКУМЕНТУ I - ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. (Предмет Закона) Овим законом утврђује се правна ваљаност електронског документа који се користи у поступцима који се воде пред органима управе Босне и Херцеговине, другим институцијама Босне и Херцеговине којима је повјерено обављање послова управе и институцијама с јавним овлашћењима (у даљем тексту: надлежни органи), уређује начин поступања са електронским документом и друга питања у вези с тим. Члан 2. (Дјелокруг примјене) Овај закон примјењују надлежни органи и друга правна лица, самостални предузетници и физичка лица (у даљем тексту: правна и физичка лица), када учествују у радњама и поступцима који се воде пред надлежним органима, уз коришћење опреме и програма за израду, пренос, похрану и чување информационих садржаја у електронској форми. Члан 3. (Изузеци од примјене) Овај закон се не примјењује када други закон или међународни споразум чија је Босна и Херцеговина потписница изричито прописује употребу документа на папиру. Члан 4. (Значење појмова) Поједини појмови који се користе у овом закону имају сљедеће значење: a) електронски документ представља логички и функционално повезан цјеловит скуп података који су електронски креирани, послани, примљени или сачувани на електронском, магнетном, оптичком или другом медију, и који садржи својства помоћу којих се идентификује извор, утврђује вјеродостојност садржаја и доказује постојаност садржаја у времену, а укључује све форме писаног текста, податке, слике, цртеже, карте, звук, музику, говор и сл.; б) документационо својство је обавезни скуп података, као што су електронски потпис, вријеме израде, назив ствараоца и други подаци који се уграђују у електронски документ у сврху задржавања вјеродостојности, цјеловитости и исправности у временском периоду утврђених законом и другим прописима; ц) информационо-комуникационе технологије су скуп информационо- комуникационих програма, информатичких и комуникационих уређаја, метода и поступака који се примјењују у поступку израде, слања, примања, провјере и чувања електронског документа (у даљем тексту: ИКТ); д) напредни електронски потпис представља податке у електронској форми који прате друге податке у електронској форми или су с њима логички повезани и омогућавају утврђивање идентитета потписника и који испуњава сљедеће услове: 1) јединствено је повезан са потписником, 2) у могућности је да идентификује потписника, 3) креиран је уз помоћ података за креирање електронског потписа који потписник може, уз висок степен повјерења, користити под сопственом контролом, 4) повезан је са подацима на које се односи на начин да свака накнадна измјена буде откривена, и 5) заснован је на квалификованој потврди и формиран употребом техничких средстава и поступака који су усклађени са безбједнос- ним захтјевима прописаним Законом о електронском потпису ("Службени гласник БиХ", број 91/06); е) напредни електронски временски печат пред- ставља податке у електронској форми који се прилажу уз други електронски податак или се логички с њим повезује како би се обезбиједило поријекло и интегритет повезаних података и који испуњава сљедеће услове: 1) јединствено је повезан са ствараоцем печата, 2) може идентификовати ствараоца печата, 3) креиран је помоћу података за креирање електронског временског печата чији је ства- ралац у могућности да их користи за креи- рање електронског временског печата уз ви- сок степен повјерења под његовом одговор- ношћу, и 4) повезан је са податком за који је везан на начин да свака накнадна измјена буде откривена; ф) стваралац је надлежни орган, физичко или прав- но лице које примјеном електронских средстава израђује, обликује и потписује електронски документ својим електронским потписом; | ||
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o akcizama u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 49/14 | 24.06.2014 | SG BiH 50/22, SG BiH 91/17, SG BiH 60/14 | zakon,akcize | Broj 49 - Stranica 4 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 24. 6. 2014. Члан 21д. (Акциза на дуван за пушење) (1) Акциза на дуван за пушење утврђује се у висини од најмање 80% минималне акцизе на цигарете из члана 21б. овог закона исказане за 1.000 цигарета. (2) Акцизу на дуван за пушење утврђује Управни одбор најкасније до 30. октобра текуће године за наредну годину, а одлука Управног одбора о минималној акцизи примјењује се од 1. јануара наредне године. (3) Изузетно од ст. (1) и (2) овог члана, акциза на дуван за пушење за 2014. годину износиће 78 КМ/кг." Члан 5. У члану 41. иза става (4) додаје се нови став (5) који гласи: "(5) Новчаном казном у износу од 1.000 КМ до 3.000 КМ казниће се физичко лице које стави у промет дуванске прерађевине, алкохолна пића, воћне природне ракије, вина и/или кафу, а да акцизни производи нису на прописан начин означени акцизном маркицом и/или без вјеродостојне документације." Члан 6. У члану 42. став (1) мијења се и гласи: "(1) Уз новчану казну правном лицу и предузетнику изрећи ће се заштитна мјера одузимања акцизних производа којим је учињен прекршај из члана 41. став (1) тач. х) и и) овог закона, као и физичком лицу за учињени прекршај из члана 41. став (5) овог закона." Члан 7. Члан 45. мијења се и гласи: "Члан 45. (Попис залиха, обрачун и уплата) (1) Порески обвезници и другa лица која се баве прометом дуванских прерађевина из члана 1. став (1) тач. б) и ц) овог закона дужни су да на дан почетка примјене овог закона попишу залихе ових прерађевина и пописне листе доставе УИО у року од седам дана. (2) Порески обвезници и друга лица која се баве прометом дуванских прерађевина из члана 1. став (1) тач. б) и ц) овог закона дужни су да пријаве нове малопродајне цијене УИО у року од седам дана од дана извршеног пописа и на нову основицу обрачунају и уплате разлику акцизе у року од 10 дана од дана достављања пописних листи. (3) Порески обвезници и друга лица која се баве прометом дуванских прерађевина дужни су да попишу залихе дуванских прерађевина при свакој промјени малопродајних цијена које пријављују УИО у року од седам дана од дана извршеног пописа и на нову основицу обрачунају и уплате разлику акцизе у року од 10 дана од дана достављања пописних листи. (4) Изузетно за 2014. годину, обрачун специфичне и минималне акцизе на цигарете врши се у складу са Одлуком о утврђивању посебне и минималне акцизе на цигарете за 2014. годину ("Службени гласник БиХ", број 88/13). (5) Обрачун акцизе на дуванске прерађевине које нису обухваћене Одлуком из става (4) овог члана вршиће се у складу са одредбама овог закона." Члан 8. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ" а примјењиваће се од првог радног дана мјесеца који слиједи након његовог ступања на снагу. Број 01,02-02-1-17/14 6. јуна 2014. године Сарајево Предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Др Милорад Живковић, с. р. Предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Др Драган Човић, с. р. Na osnovu člana IV. 4. a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 65. sjednici Predstavničkog doma, održanoj 15. aprila 2014. godine, i na 38. sjednici Doma naroda, održanoj 6. juna 2014. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AKCIZAMA U BOSNI I HERCEGOVINI Član 1. U Zakonu o akcizama u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 49/09) član 6. mijenja se i glasi: "Član 6. (Duhanske prerađevine) (1) Duhanskim prerađevinama u smislu člana 4. stav (2) tačka b) ovog zakona smatraju se: a) cigarete b) cigare i cigarilosi c) duhan za pušenje 1) rezani duhan za motanje cigareta 2) ostali duhan za pušenje. (2) Cigaretama se smatraju: a) smotuljci duhana prikladni za pušenje, obavijeni omotom koji nije od prirodnog duhana; b) proizvodi slični cigaretama koji se sastoje od smotuljaka duhana obavijeni jednostrukim i dvostrukim omotačem. Vanjski omotač izrađen je od materijala koji nije list prirodnog duhana i postavljen je u pravoj liniji uzdužno; c) duhanski štapići koji su jednostavnim neindustrijskim postupkom stavljaju u papirni omot za cigarete ili se umotavaju u papirne listiće; d) duhanski proizvodi stavljeni u promet pod nazivom cigarete. (3) Cigare i cigarilosi su smotuljci duhana koji su obavijeni vanjskim zaštitnim listom od duhana. (4) Duhan za pušenje obuhvata: a) rezani ili na drugi način usitnjeni, pleteni ili u blokove presovani duhan koji je prikladan za pušenje bez daljnje industrijske obrade; b) ostali duhan za pušenje koji je prikladan za pušenje i stavljen u maloprodaju, a koji ne potpada pod st. (2) i (3) ovog člana. Ostalim duhanom za pušenje smatraju se i ostaci listova duhana i nusproizvodi nastali preradom duhana ili proizvodnjom duhanskih prerađevina." Utorak, 24. 6. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 49 - Stranica 5 Član 2. U članu 12. iza stava (3) dodaje se novi stav (4) koji glasi: "(4) Proizvođačem duhanskih prerađevina u smislu ovog zakona smatra se svako fizičko lice, poduzetnik ili pravno lice nastanjeno/sa sjedištem u Bosni i Hercegovini koje duhan prerađuje u duhanske proizvode namijenjene za maloprodaju." Član 3. Član 21. mijenja se i glasi: "Član 21. (Akciza na duhanske prerađevine) "(1) Na cigarete se plaća proporcionalna akciza u procentu na maloprodajnu cijenu i specifična akciza na 1.000 cigareta, odnosno za pakovanje od 20 komada. (2) Na cigare i cigarilose plaća se proporcionalna akciza u procentu na maloprodajnu cijenu. (3) Na duhan za pušenje plaća se akciza po kilogramu." Član 4. Iza člana 21. dodaju se čl. 21a., 21b., 21c. i 21d. koji glase: "Član 21a. (Akciza na cigarete) (1) Na cigarete se plaća akciza, i to: a) proporcionalna, po stopi od 42% na osnovicu utvrđenu u skladu s članom 15. stav (1) tačka b) ovog zakona i b) specifična akciza utvrđena od Upravnog odbora, kako bi se osigurala dinamika usklađivanja stopa akciza s relevantnim evropskim direktivama. (2) Upravni odbor će najkasnije do 30. oktobra tekuće godine utvrditi iznos specifične akcize za narednu godinu iz stava (1) tačka (b) ovog člana, sve dok ukupno akcizno opterećenje cigareta s najnižom maloprodajnom cijenom ne dostigne iznos od 176,00 KM za 1.000 komada. Godišnje povećanje specifične akcize ne može biti manje od 7,50 KM za 1.000 komada, odnosno 0,15 KM za pakovanje od 20 komada. (3) Odluka Upravnog odbora o specifičnoj akcizi iz stava (2) ovog člana primjenjuje se od 1. januara naredne godine. (4) Specifična akciza za pakovanja različita od pakovanja koje sadrži 20 cigareta plaća se srazmjerno broju komada u pakovanju. Član 21b. (Minimalna akciza na cigarete) (1) Ako je obračunata akciza na cigarete prema članu 21a. stav (1) ovog zakona manja od minimalne akcize utvrđene ovim zakonom, plaća se minimalna akciza. (2) Minimalna akciza iz stava (1) ovog člana podrazumijeva ukupnu akcizu (proporcionalnu i specifičnu) za 1.000 komada, odnosno za pakovanje od 20 komada. (3) Minimalna akciza na cigarete iznosi najmanje 60% prosječne ponderirane maloprodajne cijene cigareta za period od 1. jula prethodne godine do 30. juna tekuće godine. (4) Prosječna ponderirana maloprodajna cijena cigareta iz stava (3) ovog člana izračunava se na osnovu podataka UIO o izdatim akciznim markicama za period od 1. jula prethodne godine do 30. juna tekuće godine. Prosječna ponderirana maloprodajna cijena izračunava se na način da se ukupna vrijednost cigareta, sa svim uključenim porezima, za koje su izdate akcizne markice za period od 1. jula prethodne godine do 30. juna tekuće godine, podijeli s ukupnom količinom cigareta za koje su izdate akcizne markice za isti period. (5) Minimalnu akcizu na cigarete iz stava (3) ovog člana, izračunatu na osnovu metodologije iz stava (4) ovog člana, utvrđuje Upravni odbor najkasnije do 30. oktobra tekuće godine za narednu godinu, a odluka Upravnog odbora o minimalnoj akcizi se primjenjuje od 1. januara naredne godine. Član 21c. (Akciza na cigare i cigarilose) Na cigare i cigarilose plaća se proporcionalna akciza po stopi od 42% na osnovicu utvrđenu u skladu s članom 15. stav (1) tačka b) ovog zakona. Član 21d. (Akciza na duhan za pušenje) (1) Akciza na duhan za pušenje utvrđuje se u visini od najmanje 80% minimalne akcize na cigarete iz člana 21b. ovog zakona iskazane za 1.000 cigareta. (2) Akcizu na duhan za pušenje utvrđuje Upravni odbor najkasnije do 30. oktobra tekuće godine za narednu godinu, a odluka Upravnog odbora o minimalnoj akcizi primjenjuje se od 1. januara naredne godine. (3) Izuzetno od st. (1) i (2) ovog člana, akciza na duhan za pušenje za 2014. godinu iznosit će 78 KM/kg." Član 5. U članu 41. iza stava (4) dodaje se novi stav (5) koji glasi: "(5) Novčanom kaznom u iznosu od 1.000 KM do 3.000 KM kaznit će se fizičko lice koje stavi u promet duhanske prerađevine, alkoholna pića, voćne prirodne rakije, vina i/ili kafu, a da akcizni proizvodi nisu na propisan način označeni akciznom markicom i/ili bez vjerodostojne dokumentacije." Član 6. U članu 42. stav (1) mijenja se i glasi: "(1) Uz novčanu kaznu pravnom licu i poduzetniku izreći će se zaštitna mjera oduzimanja akciznih proizvoda kojim je učinjen prekršaj iz člana 41. stav (1) tačke h) i i) ovog zakona, kao i fizičkom licu za učinjeni prekršaj iz člana 41. stav (5) ovog zakona." Član 7. Član 45. mijenja se i glasi: "Član 45. (Popis zaliha, obračun i uplata) (1) Poreski obveznici i druga lica koji se bave prometom duhanskih prerađevina iz člana 1. stav (1) tač. b) i c) ovog zakona dužni su na dan početka primjene ovog zakona popisati zalihe ovih prerađevina i popisne liste dostaviti UIO u roku od sedam dana. (2) Poreski obveznici i druga lica koji se bave prometom duhanskih prerađevina iz člana 1. stav (1) tač. b) i c) ovog zakona dužni su prijaviti nove maloprodajne cijene UIO u roku od sedam dana od dana izvršenog popisa i na novu osnovicu obračunati i uplatiti razliku akcizе u roku od 10 dana od dana dostavljanja popisnih lista. (3) Poreski obveznici i druga lica koji se bave prometom duhanskih prerađevina dužni su popisati zalihe duhanskih prerađevina pri svakoj promjeni maloprodajnih cijena koje prijavljuju UIO u roku od sedam dana od dana izvršenog popisa i na novu osnovicu obračunatu i uplatiti razliku akcize u roku od 10 dana od dana dostavljanja popisnih lista. (4) Izuzetno za 2014. godinu obračun specifične i minimalne akcize na cigarete vrši se u skladu s Odlukom o utvrđivanju posebne i minimalne akcize na cigarete za 2014. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 88/13). Broj 49 - Stranica 6 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 24. 6. 2014. (5) Obračun akcize na duhanske prerađevine koje nisu obuhvaćene Odlukom iz stava (4) ovog člana vršit će se u skladu s odredbama ovog zakona." Član 8. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH" a primjenjivat će se od prvog radnog dana mjeseca koji slijedi nakon stupanja na snagu ovog zakona. Broj 01,02-02-1-17/14 6. juna 2014. godine Sarajevo Predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Dr. Milorad Živković, s. r. Predsjedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Dr. Dragan Čović, s. r. 786 Temeljem članka 49. stavak (7) Zakona o javnim nabavama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 49/04, 19/05, 52/05, 8/06, 24/06, 70/06, 12/09, 60/10 i 87/13), Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine na 58. sjednici Zastupničkog doma, održanoj 5. prosinca 2013. godine, i na 38. sjednici Doma naroda, održanoj 6. lipnja 2014. godine, donijela je ODLUKU O IMENOVANJU ČLANOVA UREDA ZA RAZMATRANJE ŽALBI I. Za članove Ureda za razmatranje žalbi iz reda priznatih stručnjaka upravnog prava iz Federacije Bosne i Hercegovine imenuju se: 1. Magdalena Papić, 2. Ilma Mehić - Jusufbašić. II. Za članove Ureda za razmatranje žalbi iz reda stručnjaka iz oblasti javnih nabavki, transporta i strateškog poslovnog upravljanja iz Federacije Bosne i Hercegovine imenuju se: 1. Nikolina Silak, 2. Vildan Đurović. III. Za člana Ureda za razmatranje žalbi iz reda stručnjaka iz oblasti javnih nabavki, transporta i strateškog poslovnog upravljanja iz Republike Srpske imenuje se: 1. Dragan Vukajlović. IV. Ova odluka stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". Broj 01,02-34-1-670/14 6. lipnja 2014. godine Sarajevo Predsjedatelj Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Dr. Denis Bećirović, v. r. Predsjedatelj Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Dr. Dragan Čović, v. r. На основу члана 49. став (7) Закона о јавним набавкама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 49/04, 19/05, 52/05, 8/06, 24/06, 70/06, 12/09, 60/10 и 87/13), Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, на 58. сједници Представничког дома, одржаној 5. децембра 2013. године, и на 38. сједници Дома народа, одржаној 6. јуна 2014. године, донијела је ОДЛУКУ О ИМЕНОВАЊУ ЧЛАНОВА УРЕДА ЗА РАЗМАТРАЊЕ ЖАЛБИ I За чланове Уреда за разматрање жалби из реда признатих стручњака управног права из Федерације Босне и Херцеговине именују се: 1. Магдалена Папић, 2. Илма Мехић - Јусуфбашић. II За чланове Уреда за разматрање жалби из реда стручњака из области јавних набавки, транспорта и стратешког пословног управљања из Федерације Босне и Херцеговине именују се: 1. Николина Силак, 2. Вилдан Ђуровић. III За члана Уреда за разматрање жалби из реда стручњака из области јавних набавки, транспорта и стратешког пословног управљања из Републике Српске именује се: 1. Драган Вукајловић. IV Ова одлука ступа на снагу даном објављивања у "Службеном гласнику БиХ". Број 01,02-34-1-670/14 6. јуна 2014. године Сарајево Предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Др Денис Бећировић, с. р. Предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Др Драган Човић, с. р. Na osnovu člana 49. stav (7) Zakona o javnim nabavkama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 49/04, 19/05, 52/05, 8/06, 24/06, 70/06, 12/09, 60/10 i 87/13), Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 58. sjednici Predstavničkog doma, održanoj 5. decembra 2013. godine, i na 38. sjednici Doma naroda, održanoj 6. juna 2014. godine, donijela je ODLUKU O IMENOVANJU ČLANOVA UREDA ZA RAZMATRANJE ŽALBI I. Za članove Ureda za razmatranje žalbi iz reda priznatih stručnjaka upravnog prava na mandat od pet godina iz Federacije Bosne i Hercegovine imenuju se: 1. Magdalena Papić, 2. Ilma Mehić - Jusufbašić. II. Za članove Ureda za razmatranje žalbi iz reda stručnjaka iz oblasti javnih nabavki, transporta i strateškog poslovnog upravljanja na mandat od pet godina iz Federacije Bosne i Hercegovine imenuju se: 1. Nikolina Silak, 2. Vildan Đurović. III. Za člana Ureda za razmatranje žalbi iz reda stručnjaka iz oblasti javnih nabavki, transporta i strateškog poslovnog upravljanja na mandat od pet godina iz Republike Srpske imenuje se: 1. Dragan Vukajlović. | |
Zakon o dopuni krivičnom zakona BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 47/14 | 17.06.2014 | SG BiH 46/21, SG BiH 35/18, SG BiH 40/15, SG BiH 22/15, SG BiH 08/10, SG BiH 55/06, SG BiH 53/06, SG BiH 30/05, SG BiH 61/04, SG BiH 54/04, SG BiH 37/03 | krivični zakon | ZAKON O DOPUNI KRIVIČNOG ZAKONA BOSNE I HERCEGOVINE Član 1. U Krivičnom zakonu Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 3/03, 32/03, 37/03, 54/04, 61/04, 30/05, 53/06, 55/06, 32/07 i 8/10) iza člana 162a. dodaje se novi član 162b. koji glasi: "Član 162b. (Protuzakonito formiranje i pridruživanje stranim paravojnim ili parapolicijskim formacijama) (1) Ko protivno Zakonu o odbrani Bosne i Hercegovine ili Zakonu o službi u Oružanim snagama Bosne i Hercegovine organizira, rukovodi, obučava, oprema ili mobilizira pojedince ili grupe ljudi s ciljem pridruživanja, na bilo koji način, stranoj vojnoj, stranoj paravojnoj ili stranoj parapolicijskoj formaciji koje djeluju van Bosne i Hercegovine, kaznit će se kaznom zatvora u trajanju od najmanje pet godina. (2) Ko se na bilo koji način pridruži stranoj vojnoj, stranoj paravojnoj ili stranoj parapolicijskoj formaciji, obučenoj, opremljenoj ili mobiliziranoj u smislu stava (1) ovog člana, kaznit će se kaznom zatvora u trajanju od najmanje tri godine. (3) Ko nabavlja ili osposobljava sredstva, uklanja prepreke, stvara plan ili se dogovara s drugima ili vrbuje drugoga ili preduzme bilo koju drugu radnju kojom se stvaraju uslovi za direktno počinjenje ovog krivičnog djela, kaznit će se kaznom zatvora u trajanju od jedne do deset godina. (4) Ko javno, putem sredstava informiranja, distribuira ili na bilo koji drugi način uputi poruku javnosti, koja ima za cilj podsticanje drugog na izvršenje ovog krivičnog djela, kaznit će se kaznom zatvora u trajanju od tri mjeseca do tri godine. (5) Počinilac krivičnog djela iz stava (1) ovog člana koji otkrivanjem grupe spriječi počinjenje krivičnog djela ili otkrije grupu prije počinjenja krivičnog djela, kaznit će se kaznom zatvora u trajanju od šest mjeseci do tri godine, a može se i osloboditi od kazne. (6) Odredbe ovog člana neće se primjenjivati na lica koja su na zakonit način stekla državljanstvo strane zemlje priznate od strane Bosne i Hercegovine u čijoj vojsci ili vojnoj formaciji služe, ili služe vojnim formacijama pod kontrolom međunarodnopriznatih vlada od strane Ujedinjenih naroda, formiranim na osnovu zakona." | |
Zakon o javnim nabavkama BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 39/14 | 19.05.2014 | SG BiH 50/24, SG BiH 59/22 | zakon,zakon o javnim nabavkama,javne nabavke | Godina XVIII Ponedjeljak, 19. maja/svibnja 2014. godine Broj/Број 39 Година XVIII Понедјељак, 19. маја 2014. годинe ISSN 1512-7486 - bosanski jezik ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik ISSN 1512-7508 - srpski jezik PARLAMENTARNA SKUPŠTINA BOSNE I HERCEGOVINE 614 Na osnovu člana IV. 4. a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 64. sjednici Predstavničkog doma, održanoj 13. marta 2014. godine, i na 37. sjednici Doma naroda, održanoj 29. aprila 2014. godine, donijela je ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA DIO PRVI – OPĆE ODREDBE Član 1. (Predmet Zakona) (1) Ovim zakonom uređuje se sistem javnih nabavki u Bosni i Hercegovini, utvrđuju pravila za postupke javnih nabavki, i to na način da se definiraju prava, dužnosti, odgovornosti i pravna zaštita učesnika u postupku javne nabavke, te nadležnosti Agencije za javne nabavke Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Agencija) i Ureda za razmatranje žalbi Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: URŽ). (2) Postupak javne nabavke odnosi se na postupke nabavke robe, usluga ili radova koje provodi ugovorni organ ili sektorski ugovorni organ iz čl. 4. i 5. ovog zakona, u skladu s odredbama ovog zakona i podzakonskih akata. Član 2. (Definicije pojmova) (1) Pojedini pojmovi koji se koriste u ovom zakonu imaju sljedeća značenja: a) ugovor o javnoj nabavci je ugovor s finansijskim interesom koji se zaključuje u pisanoj formi između jednog ili više dobavljača i jednog ili više ugovornih organa i ima za cilj nabavku robe, usluga ili izvođenja radova u okviru značenja ovog zakona, i to: 1) ugovor o javnoj nabavci robe je ugovor o javnoj nabavci čiji je predmet kupovina, najam i zakup robe ili lizing sa ili bez opcije kupovine robe, kao i ugovor koji kao usputnu stvar uključuje i ugradnju i/ili postavljanje i/ili montažu uz robu; 2) ugovor o javnoj nabavci usluga je ugovor o javnoj nabavci čiji je predmet nabavka usluga iz Aneksa II. dio A i B, koji su sastavni dio ovog zakona. Usluge koje su izuzete od ovog zakona navedene su u Aneksu II. Dio C, koji je sastavni dio ovog zakona. Ugovorom o javnoj nabavci usluga smatra se: - ugovor o javnoj nabavci, čiji su predmet i roba i usluge, ugovor je o javnoj nabavci usluga, ako vrijednost predmetnih usluga prelazi vrijednost robe obuhvaćene tim ugovorom ili - ugovor o javnoj nabavci, čiji su predmet usluge i radovi, ugovor je o javnoj nabavci usluga, ako on uključuje i radove u smislu Aneksa I. koji je sastavni dio ovog zakona, a koji su sporedni u odnosu na glavni predmet ugovora; 3) ugovor o javnoj nabavci radova je ugovor čiji je predmet projektovanje i izvođenje radova ili izvođenje radova koji se odnose na jednu ili više djelatnosti utvrđenih u Aneksu I., koji je sastavni dio ovog zakona, ili radova ili izvođenje radova, bilo kojim sredstvima, koji odgovaraju zahtjevima koje je naveo ugovorni organ ili sektorski ugovorni organ. Pojam "radovi" podrazumijeva rezultat gradnje ili građevinskih radova uzet u cjelini, a koji je sam po sebi dovoljan za ispunjenje neke ekonomske ili tehničke funkcije. http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 2 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. b) ugovorni organ u smislu ovog zakona je: 1) ugovorni organ iz člana 4. ovog zakona koji provodi postupak javne nabavke robe, usluga i/ili radova; 2) sektorski ugovorni organ iz člana 5. ovog zakona koji obavlja djelatnost u oblasti vodosnabdijevanja ili energetike ili prometa ili poštanskih usluga i koji provodi postupak javne nabavke robe, usluga i/ili radova; c) privredni subjekat je pravno ili fizičko lice, ili grupa takvih lica, koji na tržištu nude robe, usluge i/ili radove, a registrirani su za obavljanje predmetne djelatnosti, te mogu učestvovati u postupku javne nabavke, kao: 1) ponuđač koji je dostavio ponudu; 2) kandidat koji je dostavio zahtjev za učešće u ograničenom, pregovaračkom postupku ili takmičarskom dijalogu; 3) grupa kandidata/ponuđača (dva ili više kandidata/ponuđača) koji su dostavili zajednički zahtjev za učešće ili zajedničku ponudu; 4) dobavljač kojem je nakon postupka javne nabavke dodijeljen ugovor o javnoj nabavci. d) tenderska dokumentacija je dokumentacija koja sadrži minimum jasnih i odgovarajućih informacija u odnosu na izabrani postupak dodjele ugovora, a objavljuje je ili kandidatima/ponuđačima predstavlja ugovorni organ; ova dokumentacija uključuje obavještenje o nabavci, poziv za dostavu zahtjeva za učešće/ponuda (početnih i konačnih), tehničke specifikacije, kriterije za kvalifikaciju i izbor najpovoljnije ponude, nacrt ili osnovne elemente ugovora i druge relevantne dokumente i objašnjenja; e) otvoreni postupak je postupak u kojem svaki zainteresirani ponuđač može dostaviti ponudu; f) zahtjev za učešće je pisani dokument koji privredni subjekat podnosi u prvoj fazi u ograničenom postupku, pregovaračkom postupku ili takmičarskom dijalogu; g) pretkvalifikacija je faza postupka u kojoj ugovorni organ, na osnovu kvalifikacionih kriterija definiranih u tenderskoj dokumentaciji, vrši izbor kvalificiranih kandidata koji će se pozvati da dostave ponude u ograničenom postupku, pregovaračkom postupku ili takmičarskom dijalogu; h) ograničeni postupak je postupak u kojem privredni subjekat može zahtijevati učešće i u kojem ugovorni organ nakon obavljene kvalifikacije poziva sve kvalificirane kandidate da podnesu ponude; i) pregovarački postupak je postupak u kojem ugovorni organ pregovara o uslovima ugovora s jednim ili više pozvanih ponuđača. Ovaj postupak može se provoditi sa ili bez prethodnog objavljivanja obavještenja o nabavci, isključivo prema uslovima utvrđenim u ovom zakonu; j) takmičarski dijalog je postupak u kojem svaki zainteresirani privredni subjekat može zatražiti da učestvuje u postupku, pri čemu ugovorni organ s učesnicima pozvanim u taj postupak vodi dijalog s ciljem razvijanja jednog ili više odgovarajućih rješenja koja mogu ispuniti njegove zahtjeve, i na osnovu kojih su izabrani ponuđači pozvani da podnesu ponude; k) konkurs za izradu idejnog rješenja je postupak koji ugovornom organu omogućava da osigura, u oblastima prostornog uređenja, urbanizma, arhitekture i građenja ili obrade podataka, plan ili rješenje koje bira konkursna komisija u postupku javnog nadmetanja sa ili bez dodjele nagrada; l) ponuda je dokument koji podnosi ponuđač, pri čemu nudi isporuku robe, pružanje usluge ili izvođenje radova, pod uslovima koje određuje ugovorni organ u tenderskoj dokumentaciji. Ponuda može biti: 1) prihvatljiva - ako ispunjava sve uslove koji se traže tenderskom dokumentacijom; 2) neprihvatljiva - ako ne ispunjava uslove koji se traže tenderskom dokumentacijom. m) alternativna ponuda je ponuda u kojoj se nude drugačije karakteristike predmeta ugovora u odnosu na one koje su navedene u tenderskoj dokumentaciji, pri čemu ta ponuda mora zadovoljiti minimalne uslove koje je postavio ugovorni organ; n) okvirni sporazum je sporazum između jednog ili više ugovornih organa i više dobavljača, zaključen u pisanom obliku, kojim se definiraju uslovi pod kojim se mogu dodijeliti ugovori tokom određenog perioda, u skladu s predviđenom cijenom i, gdje je moguće, predviđenim količinama; o) ekskluzivno ili isključivo pravo je pravo na obavljanje djelatnosti iz člana 5. ovog zakona, koje nadležni organ u Bosni i Hercegovini posebnim zakonom, drugim propisom, ili odgovarajućim ugovorom dodijeli jednom ili više pravnih subjekata, što značajno utiče na mogućnost drugih subjekata da obavljaju te djelatnosti. Nosilac tog ekskluzivnog ili isključivog prava dužan je prilikom nabavke robe, usluga ili radova neophodnih za obavljanje tih djelatnosti, koje su dodijeljene kao ekskluzivno ili isključivo pravo, primjenjivati odredbe ovog zakona; p) Jedinstveni rječnik javne nabavke (Common Procurement Vocabulary) referentna je nomenklatura koja se primjenjuje u postupku javne nabavke, a istovremeno osigurava usklađenost sa ostalim postojećim nomenklaturama; r) elektronsko sredstvo odnosi se na korištenje elektronske opreme za obradu i arhiviranje podataka koji se šalju, prenose i primaju žičanom ili radiovezom, optičkim ili drugim elektromagnetnim sredstvima; s) pisani ili u pisanoj formi podrazumijeva svaki izraz koji se sastoji od riječi ili brojeva koji se mogu pročitati, umnožiti i naknadno saopćiti, a također i informacije koje se prenose i arhiviraju uz pomoć elektronskih sredstava, pod uslovom da je sadržaj osiguran i da se potpis može identificirati; t) lot (grupa) je dio predmeta nabavke nastao kao rezultat dijeljenja predmeta nabavke u posebne, srodne cjeline, koje se kao takve označavaju u tenderskoj dokumentaciji. Član 3. (Opći principi) (1) Ugovorni organ dužan je da postupa transparentno, da se u postupku javne nabavke prema kandidatima/ponu-đačima ponaša jednako i nediskriminirajuće, na način da osigura pravičnu i aktivnu konkurenciju, s ciljem najefikasnijeg korištenja javnih sredstava u vezi s predmetom nabavke i njegovom svrhom. (2) Opći principi obavezno se primjenjuju i poštuju i u postupku pravne zaštite. http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 3 Član 4. (Ugovorni organ) (1) Ugovorni organ, u smislu ovog zakona, je: a) Svaka institucija vlasti u Bosni i Hercegovini, entitetima, Brčko Distriktu Bosne i Hercegovine, na nivou kantona, grada ili općine (u daljnjem tekstu: institucija vlasti na državnom, entitetskom ili lokalnom nivou); b) Pravno lice koje je osnovano za određenu svrhu s ciljem zadovoljavanja potreba od općeg interesa, a koje nema industrijski ili komercijalni karakter i ispunjava najmanje jedan od sljedećih uslova: 1) finansirano je, najvećim dijelom, iz javnih sredstava, ili 2) nadzor nad upravljanjem vrši ugovorni organ definiran u tač. a) i b) ovog stavа, ili 3) više od polovine članova skupštine, upravnog ili nadzornog odbora su imenovani ili izabrani predstavnici ugovornih organa iz tač. a) i b) ovog stava; c) Asocijacija koju su formirali jedna ili više institucija vlasti ili pravna lica definirani u tač. a) i b) ovog stava. (2) Ugovorni organi mogu donijeti odluku da zajednički provode postupak javne nabavke ili osnovati centralni nabavni organ. Pravila provođenja zajedničke nabavke i osnivanja centralnog nabavnog organa propisuje podzakonskim aktom Vijeće ministara Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vijeće ministara BiH). (3) Agencija donosi pravilnik koji sadrži listu ugovornih organa po kategorijama koji su obavezni primjenjivati ovaj zakon. Svi ugovorni organi, koji su uvršteni u definiciju iz ovog člana, dužni su primjenjivati ovaj zakon i u slučaju kada nisu navedeni na listi ugovornih organa. Član 5. (Sektorski ugovorni organ) (1) Sektorski ugovorni organ je obveznik primjene ovog zakona ako obavlja djelatnosti u oblasti vodosnabdijevanja, energetike, prometa i poštanskih usluga, i to: a) ugovorni organ iz člana 4. ovog zakona kada nabavlja robu, usluge ili radove za potrebe obavljanja djelatnosti navedenih u čl. 78. do 83. ovog zakona; b) privredno društvo u kojem ugovorni organ ili više ugovornih organa ima ili može imati neposredan ili posredan prevladavajući uticaj na osnovu vlasništva, finansijskog udjela ili na osnovu propisa koji vrijede za društvo i koje obavlja jednu ili više djelatnosti navedenih u čl. 78. do 83. ovog zakona, kada nabavlja robu, usluge ili radove za potrebe obavljanja tih djelatnosti. Preovladavajući uticaj u smislu ove tačke postoji u slučaju kada ugovorni organ direktno ili indirektno: 1) ima natpolovičnu većinu osnovnog kapitala tog privrednog društva; ili 2) ima natpolovičnu većinu glasova koji su povezani s ulozima u tom privrednom društvu; ili 3) može imenovati više od polovine članova uprave, upravnog ili nadzornog odbora tog privrednog društva. (2) Privredno društvo koje na osnovu posebnog ili isključivog prava obavlja jednu ili više djelatnosti navedenih u čl. 78. do 83. ovog zakona i kada nabavlja robu, usluge ili radove za potrebe obavljanja tih djelatnosti, a nije ugovorni organ u smislu ovog zakona ili privredno društvo u smislu stava (1) tačka b) ovog člana, obveznik je primjene ovog zakona. (3) U slučaju da neku od djelatnosti definiranih u ovom članu obavlja više privrednih društava koja nisu obuhvaćena st. (1) i (2) ovog člana, Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine, na zahtjev Agencije, a po zahtjevu odnosnog ugovornog organa, ocijenit će da li je relevantno tržište za datu djelatnost otvoreno za konkurenciju. U slučaju da je odlukom Konkurencijskog vijeća Bosne i Hercegovine to relevantno tržište proglašeno otvorenim za konkurenciju, privredno društvo koje obavlja konkretnu djelatnost nije obavezno primjenjivati ovaj zakon za obavljanje te djelatnosti. Član 6. (Ugovori koji su predmet ovog zakona) Ugovorni organ dužan je dodjeljivati ugovore o javnoj nabavci robe, usluga i radova primjenjujući postupke definirane ovim zakonom i podzakonskim aktima. Član 7. (Subvencionirani ugovori) (1) Odredbe ovog zakona primjenjuju se i za ugovore koje ugovorni organ direktno subvencionira s više od 50% ako: a) ti ugovori uključuju radove u smislu Aneksa I. ovog zakona; b) ti ugovori uključuju radove na bolnicama, objektima namijenjenim za sport, rekreaciju i odmor, školskim i univerzitetskim zgradama i zgradama koje se koriste u administrativne svrhe. (2) Odredbe ovog zakona primjenjuju se i za ugovore koje ugovorni organ direktno subvencionira s više od 50% za ugovore za pružanje usluga koje su u vezi s radovima u smislu stava (1) ovog člana. (3) Ugovorni organ koji daje takve subvencije dužan je osigurati poštivanje odredbi ovog zakona u slučajevima kada subvencionirani ugovor dodjeljuje neko drugo fizičko ili pravno lice, odnosno dužan je i sam poštivati odredbe ovog zakona u slučajevima kada dodjeljuje subvencionirani ugovor za ili u ime tih fizičkih ili pravnih lica. Član 8. (Ugovori na čiju dodjelu se primjenjuje poseban režim) (1) Na dodjelu ugovora koji za predmet javne nabavke ima usluge iz Aneksa II. Dio B, koji je sastavni dio ovog zakona, primjenjuju se odredbe ovog zakona, i to: odredbe koje se odnose na opće principe, pripremu tehničke specifikacije, period na koji se zaključuje ugovor, pravnu zaštitu, objavu obavještenja o dodjeli ugovora i dobrovoljno ex ante obavještenje o transparentnosti. (2) Postupak dodjele ugovora iz stava (1) ovog člana bit će uređen pravilnikom koji donosi Vijeće ministara BiH. (3) Postupci, uslovi, zahtjevi, definicije pojmova, izuzeća i ostala bitna pitanja u vezi s dodjelom ugovora u oblasti odbrane i sigurnosti bit će uređena pravilnikom koji donosi Vijeće ministara BiH na prijedlog Agencije. (4) Ugovori u oblasti odbrane i sigurnosti iz stava (3) ovog člana odnose se na nabavku: а) vojne opreme, uključujući bilo koji njen dio, sastav i/ili sklop; b) sigurnosno osjetljive opreme, uključujući bilo koji njen dio, sastav i/ili sklop; c) radova, robe i usluga direktno povezanih s opremom iz tač.a) i b) ovog stava za bilo koji i za sve elemente njenog trajanja; d) radova i usluga za izričito vojne namjene; e) sigurnosno osjetljivih radova i sigurnosno osjetljivih usluga. (5) Ugovori koje dodjeljuju diplomatsko-konzularna predstavništva i misije Bosne i Hercegovine, a čija je http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 4 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. vrijednost manja od vrijednosnih razreda iz člana 14. st. (2) i (3) ovog zakona, bit će uređeni posebnim pravilnikom koji će donijeti Vijeće ministara BiH, na prijedlog Ministarstva vanjskih poslova Bosne i Hercegovine i uz prethodnu saglasnost Agencije. Član 9. (Rezervirani ugovori) (1) Ugovorni organ može u planu nabavki definirati postupke javne nabavke rezervirane samo za kandidate, odnosno ponuđače koji zapošljavaju, u odnosu na ukupan broj zaposlenih, više od 50% lica s invaliditetom, a koji ne mogu obavljati poslove u normalnim uslovima. (2) U obavještenju o javnoj nabavci ugovorni organ mora naznačiti da je postupak javne nabavke rezerviran isključivo za privredne subjekte iz stava (1) ovog člana. Član 10. (Izuzeća od primjene odredbi ovog zakona) (1) Od primjene ovog zakona izuzimaju se: a) ugovor o javnoj nabavci koji je zakonima u Bosni i Hercegovini proglašen državnom tajnom; b) ugovor o javnoj nabavci čije izvršenje zahtijeva posebne mjere sigurnosti, u skladu sa zakonima u Bosni i Hercegovini; c) ugovor koji se dodjeljuje u skladu s međunarodnim sporazumom prema kojem se primjenjuje posebna procedura međunarodnih, kreditnih ili donatorskih aranžmana ili ugovor o javnoj nabavci koji je zaključen u skladu s posebnim pravilima definiranim međunarodnim ugovorom između Bosne i Hercegovine i jedne ili više država za projekte koje će ugovorne strane zajednički izvoditi ili koristiti, ili na osnovu međunarodnih sporazuma o stacioniranju trupa koje zaključi Bosna i Hercegovina; d) ugovor o javnoj nabavci prirodnih i zakonskih monopola, a koji mogu uključiti nabavku vode, električne energije, plina, toplotne energije i drugih usluga, do otvaranja relevantnog tržišta za konkurenciju; e) ugovor o kupovini ili zakupu postojećih zgrada, druge nepokretne imovine, zemljišta ili prava koja iz njih proističu, bilo kojim finansijskim sredstvima, uz obavezu ugovornog organa da osigura transparentnost te procedure, s tim što nabavka finansijskih usluga za kupovinu ili zakup postojećih zgrada, druge nepokretne imovine, zemljišta ili prava koja iz njih proističu, istovremeno, prije ili nakon ugovora o kupovini ili zakupu, u bilo kojem obliku, podliježe provođenju jednog od postupaka definiranih ovim zakonom; f) ugovor koji za predmet ima usluge iz Aneksa II. Dio C ovog zakona. (2) Koncesioni ugovori dodjeljuju se u skladu sa zakonima o koncesijama u Bosni i Hercegovini. (3) Ugovori o javno-privatnom partnerstvu dodjeljuju se u skladu sa zakonskim propisima o javno-privatnom partnerstvu. Član 11. (Povjerljivost) (1) Povjerljivim podacima ne mogu se smatrati: a) ukupne i pojedinačne cijene iskazane u ponudi; b) predmet nabavke, odnosno ponuđena roba, usluga ili rad, od koje zavisi poređenje s tehničkom specifikacijom i ocjena da li je određeni ponuđač ponudio robu, usluge ili rad u skladu s tehničkom specifikacijom; c) potvrde, uvjerenja od kojih zavisi kvalifikacija vezana za ličnu situaciju kandidata/ ponuđača. (2) Ako kandidat/ponuđač kao povjerljive označi podatke koji, prema odredbama stava (1) ovog člana, ne mogu biti proglašeni povjerljivim podacima, oni se neće smatrati povjerljivim. (3) Nakon javnog otvaranja ponuda nijedna informacija u vezi sa ispitivanjem, pojašnjenjem ili ocjenom ponuda ne smije se otkrivati nijednom učesniku u postupku ili trećem licu prije nego što se odluka o rezultatu postupka ne saopći učesnicima u postupku. (4) Učesnici u postupku javne nabavke ni na koji način ne smiju neovlašteno prisvajati, koristiti za vlastite potrebe niti proslijediti trećim licima podatke, rješenja ili dokumentaciju (informacije, planove, crteže, nacrte, modele, uzorke, kompjuterske programe i dr.) koji su im stavljeni na raspolaganje ili do kojih su došli na bilo koji način u toku postupka javne nabavke. (5) Nakon prijema odluke o izboru najpovoljnijeg ponuđača ili odluke o poništenju postupka nabavke, a najkasnije do isteka roka za žalbu, ugovorni organ će po prijemu zahtjeva ponuđača, a najkasnije u roku od dva dana od dana prijema zahtjeva, omogućiti uvid u svaku ponudu, uključujući dokumente podnesene u skladu s članom 45. stav (2) ovog zakona, kao i pojašnjenja originalnih dokumenata u skladu s članom 68. stav (3) ovog zakona, sa izuzetkom informacija ponuđača označenih kao povjerljive u skladu s ovim članom. Član 12. (Upotreba jezika) (1) Ugovorni organ dužan je pripremiti tendersku dokumentaciju u vezi s postupcima javne nabavke na jednom od jezika u službenoj upotrebi u Bosni i Hercegovini. (2) Ugovorni organ može dodatno pripremiti tendersku dokumentaciju i na engleskom ili drugom stranom jeziku, s tim da je dužan sačuvati cjelovitost sadržaja informacija iz tenderske dokumentacije pripremljene na jednom od jezika u službenoj upotrebi u Bosni i Hercegovini. (3) Ponuđač podnosi ponudu na jednom od jezika u službenoj upotrebi u Bosni i Hercegovini. Štampana literatura, brošure, katalozi ili slično prilažu se bez prijevoda, izuzev ako ugovorni organ tenderskom dokumentacijom ne zahtijeva da se i ti dijelovi prevedu. Član 13. (Komisija za nabavke) (1) Za provođenje otvorenog postupka, ograničenog postupka, pregovaračkog postupka s objavom obavještenja i bez objave obavještenja, konkursa za izradu idejnog rješenja, takmičarskog dijaloga i konkurentskog zahtjeva za dostavljanje ponuda ugovorni organ obavezan je imenovati komisiju za nabavke. (2) Uspostavljanje i rad komisije za nabavke regulira se podzakonskim aktom koji donosi Vijeće ministara BiH. DIO DRUGI - TOK POSTUPKA JAVNE NABAVKE POGLAVLJE I. POČETAK, VRSTE I IZBOR POSTUPKA JAVNE NABAVKE Odjeljak A. Početak postupka javne nabavke Član 14. (Vrijednosni razredi) (1) Za nabavke vrijednosti manje od 50.000,00 KM, u slučaju robe i usluga, ili 80.000,00 KM, u slučaju radova, ugovorni organ može primijeniti jedan od postupaka utvrđenih ovim zakonom, izuzev direktnog sporazuma, uz obavezu ispunjenja propisanih uslova za svaki postupak. http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 5 (2) Primjena otvorenog ili ograničenog postupka, ili pregovaračkog postupka s objavom obavještenja ili bez objave obavještenja, ili konkursa za izradu idejnog rješenja, ili takmičarskog dijaloga obavezna je u slučaju kada je vrijednost nabavke za robe i usluge jednaka ili veća od: a) 250.000,00 KM, za ugovorne organe iz člana 4. stav (1) tač. a) i c) ovog zakona; b) 400.000,00 KM, za ugovorne organe iz člana 4. stav (1) tačka b) ovog zakona; c) 800.000,00 KM, za sektorske ugovorne organe iz člana 5. ovog zakona. (3) Kada je vrijednost nabavke, u slučaju radova, jednaka ili veća od 9.000.000,00 KM, ugovorni organ dužan je provesti otvoreni ili ograničeni postupak, ili pregovarački postupak s objavom obavještenja ili bez objave obavještenja, ili konkurs za izradu idejnog rješenja, ili takmičarski dijalog. (4) Kada je vrijednost nabavke robe, usluga i radova jednaka ili veća od vrijednosti iz stava (1) ovog člana, a manja od vrijednosti iz st. (2) i (3) ovog člana, ugovorni organ obavezan je primijeniti otvoreni ili ograničeni postupak, ili pregovarački postupak s objavom obavještenja ili bez objave obavještenja, ili konkurs za izradu idejnog rješenja, ili takmičarski dijalog. (5) Kada je vrijednost javne nabavke jednaka ili veća od vrijednosnih razreda iz st. (2) i (3) ovog člana, ugovorni organ dužan je dodatno oglasiti i sažetak obavještenja na engleskom jeziku na portalu Agencije i URŽ-a (u daljnjem tekstu: portal javnih nabavki). (6) Inicijativu za izmjenu i dopunu ovog zakona po hitnom postupku, u pogledu promjene iznosa vrijednosnih razreda, pokreće Agencija, uz prethodnu saglasnost Odbora Agencije, u slučajevima značajnih promjena, i to: a) stope inflacije; i/ili b) ekonomskih uslova u BiH; i/ili c) zakonodavstva u EU o javnim nabavkama. Član 15. (Procijenjena vrijednost javne nabavke) (1) Ugovorni organ zasniva računanje procijenjene vrijednosti ugovora o javnoj nabavci na ukupnom iznosu koji će platiti, bez poreza na dodatu vrijednost (PDV). (2) Određivanje procijenjene vrijednosti javne nabavke vrši se na sljedeći način: a) Procijenjena vrijednost nabavke robe, usluga ili radova jednaka je novčanom iznosu koji ugovorni organ plaća, bez obračunatog poreza na dodatu vrijednost. Ova vrijednost, u slučaju ugovora o radovima, uključuje i objekte potrebne za izvršenje takvog ugovora, a koje je ugovorni organ dužan osigurati ili ustupiti izvođaču radova; b) Procijenjenu vrijednost robe, usluga ili radova čini njihova procijenjena tržišna vrijednost u vrijeme objavljivanja obavještenja o javnoj nabavci ili, u slučajevima kada takvo obavještenje nije potrebno, u trenutku kada ugovorni organ započinje postupak javne nabavke; c) U određivanju procijenjene vrijednosti javne nabavke robe, usluga ili radova ugovorni organ dužan je uključiti sve elemente cijene koju plaća za nabavku te robe, usluge ili radova; d) Ako je javna nabavka robe, usluga ili radova podijeljena u nekoliko lotova, procijenjena vrijednost predstavlja zbir svih takvih lotova i ona se koristi za određivanje vrijednosnog razreda te nabavke; e) U određivanju procijenjene vrijednosti okvirnog sporazuma, ugovorni organ uzet će u obzir maksimalnu procijenjenu vrijednost, bez obračunatog poreza na dodatu vrijednost, svih predviđenih ugovora za cijeli period trajanja okvirnog sporazuma. (3) U slučaju ugovora o lizingu, najmu, zakupu ili unajmljivanju na otplatu razne robe, vrijednost koja treba da se uzme kao osnova za izračunavanje procijenjene vrijednosti nabavke je: a) u slučaju ugovora o javnoj nabavci na određeni rok, ako je rok kraći od 12 mjeseci, ili je 12 mjeseci, ukupna procijenjena vrijednost za ugovor ili, ako je rok ugovora duži od 12 mjeseci, ukupna vrijednost uključujući procijenjenu preostalu vrijednost; b) u slučaju ugovora o javnoj nabavci bez određenih rokova ili za koje se rokovi ne mogu definirati, mjesečna vrijednost pomnožena s 48. (4) U slučaju ugovora o javnoj nabavci robe ili usluga koji su po prirodi redovni ili koji se namjeravaju obnoviti u okviru datog vremena, kalkulacija procijenjene vrijednosti ugovora bit će izračunata na osnovu sljedećeg: a) ili ukupna stvarna vrijednost uzastopnih ugovora iste vrste koji su dodijeljeni tokom prethodnih 12 mjeseci ili, ako je moguće, tokom finansijske godine kako bi se uzele u obzir izmjene u iznosu ili vrijednosti koje bi se mogle pojaviti tokom 12 mjeseci nakon zaključivanja osnovnog ugovora; b) ili ukupna procijenjena vrijednost uzastopnih ugovora dodijeljenih tokom 12 mjeseci koji su uslijedili nakon prve isporuke, ili tokom finansijske godine, ako je to duže od 12 mjeseci. (5) U slučaju ugovora o javnoj nabavci usluga, vrijednost koja treba da se uzme kao osnova za izračunavanje procijenjene vrijednosti ugovora će, ako je potrebno, biti procijenjena kako slijedi: a) za sljedeće vrste usluga: 1) usluge osiguranja: plaćanje premija i druge forme plaćanja, 2) bankarstvo i druge finansijske usluge: naknade, provizije, kamate i druge forme plaćanja, 3) ugovori za izradu idejnog rješenja: isplata naknada, provizija i druge forme plaćanja; b) za ugovore o uslugama pri čemu nije naznačena ukupna cijena: 1) u slučaju ugovora s određenim rokom, ako je rok jednak ili manji od 48 mjeseci: ukupna vrijednost za njihov puni rok, 2) u slučaju ugovora bez određenog roka ili s rokom dužim od 48 mjeseci, mjesečna vrijednost pomnožena s 48. (6) Ugovornom organu nije dozvoljeno dijeljenje predmeta nabavke s namjerom izbjegavanja primjene odgovarajućeg postupka definiranog ovim zakonom. (7) Ako predloženi ugovor sadrži alternativnu ponudu, osnov za utvrđivanje procijenjene vrijednosti ugovora je maksimalni mogući ukupni iznos javne nabavke. Član 16. (Podjela predmeta nabavke na lotove) (1) Ako ugovorni organ podijeli predmet nabavke na lotove, svi lotovi moraju biti naznačeni u tenderskoj dokumentaciji na način da se ponuđačima može omogućiti da dostave ponude za jedan lot ili više lotova ili sve lotove. (2) Ugovorni organ u tenderskoj dokumentaciji jasno i precizno definira uslove i način dostavljanja ponuda za lotove. (3) Ugovor o javnoj nabavci zaključuje se posebno za svaki lot. Ako je jedan ponuđač najuspješniji za dva ili više lotova, može se zaključiti jedan ugovor. http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 6 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. Član 17. (Uslovi za početak postupka javne nabavke) (1) Ugovorni organ može započeti postupak javne nabavke ako je nabavka predviđena u planu nabavki ili kada ugovorni organ donese posebnu odluku o pokretanju postupka javne nabavke. (2) Ugovorni organ mora objaviti plan nabavki čija je vrijednost veća od vrijednosti utvrđenih u članu 14. stav (1) ovog zakona na svojoj internetskoj stranici, i to najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja budžeta, odnosno finansijskog plana. (3) Ako se ugovor dodjeljuje na period duži od jedne godine, obaveze koje dospijevaju u narednim godinama moraju biti ugovorene u iznosima predviđenim propisima kojima se uređuje izvršenje budžeta ili finansijskog plana za svaku godinu posebno. Član 18. (Odluka o pokretanju postupka javne nabavke) (1) Ugovorni organ pokreće postupak javne nabavke donošenjem odluke ili rješenja u pisanom obliku koje obavezno sadrži: a) zakonski osnov za provođenje postupka javne nabavke; b) predmet javne nabavke; c) procijenjenu vrijednost javne nabavke; d) podatke o izvoru – načinu finansiranja; e) vrstu postupka javne nabavke. (2) U slučaju izuzeća od primjene iz člana 10. ovog zakona ili za dodjelu ugovora o nabavci usluga iz Aneksa II. Dio B, ugovorni organ dužan je donijeti odluku koja, osim zakonske osnove za izuzeće od primjene ovog zakona, sadrži osnovne elemente iz stava (1) tač. b), c) i d) ovog člana. Odjeljak B. Postupci nabavke Član 19. (Postupci javne nabavke) (1) Ugovorni organ iz člana 4. ovog zakona za dodjelu ugovora o javnoj nabavci primjenjuje otvoreni ili ograničeni postupak, kao osnovne i redovne postupke. Pregovarački postupak s objavom obavještenja ili bez objave obavještenja, kao i takmičarski dijalog mogu se primijeniti kao izuzetak samo ako su za to ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom. (2) Sektorski ugovorni organ iz člana 5. ovog zakona primjenjuje otvoreni ili ograničeni ili pregovarački postupak s objavom obavještenja na ravnopravnom osnovu. Pregovarački postupak bez objave obavještenja, kao i takmičarski dijalog mogu se primijeniti kao izuzetak samo ako su za to ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom. (3) Ugovorni organ može dodijeliti ugovor nakon provedenog konkursa za izradu idejnog rješenja, za poslove prostornog planiranja, arhitekture, građenja, obrade podataka, izrade plana ili dizajna. Član 20. (Uslovi za primjenu pregovaračkog postupka s objavom obavještenja) (1) Ugovor o javnoj nabavci robe, usluga ili radova može se dodijeliti u pregovaračkom postupku s objavom obavještenja: a) ako u otvorenom ili ograničenom postupku ili u postupku takmičarskog dijaloga dobije sve ponude koje ne ispunjavaju uslove kvalifikacije, a osnovni uslovi za dodjelu ugovora se nisu bitno promijenili, ugovorni organ nije obavezan ponovo objaviti obavještenje o nabavci, pod uslovom da pozove sve ponuđače, odnosno kandidate da otklone nedostatke u svojim ponudama, te svoje ponude učine prihvatljivim; b) u izuzetnim slučajevima, kada zbog prirode robe, usluga ili radova ili zbog rizika povezanih sa izvršavanjem predmeta nabavke nije moguće prethodno određivanje ukupne cijene. (2) Ugovor o javnoj nabavci usluga može se zaključiti u pregovaračkom postupku s objavom obavještenja ako su predmet nabavke intelektualne usluge, kao što je usluga projektovanja, i usluge iz Aneksa II. Dio A kategorije 6 ovog zakona čiji se opis predmeta nabavke ne može odrediti s dovoljnom preciznošću pa ugovor nije moguće zaključiti izborom najpovoljnije ponude u otvorenom ili ograničenom postupku nabavke. (3) Ugovor o javnoj nabavci radova može se zaključiti u pregovaračkom postupku s objavom obavještenja ako su predmet nabavke radovi koji se izvode isključivo u istraživačke, testne ili razvojne svrhe, a ne s ciljem sticanja dobiti ili povrata troškova istraživanja i razvoja. Član 21. (Uslovi za primjenu pregovaračkog postupka bez objave obavještenja) Ugovorni organ izuzetno može ugovor o nabavci dodjeljivati putem pregovaračkog postupka bez objave obavještenja o nabavci u sljedećim slučajevima: a) kada nijedna ponuda ili nijedna prihvatljiva ponuda nije dostavljena u otvorenom ili ograničenom postupku i kada uslovi za ugovor nisu bitno promijenjeni u odnosu na uslove iz prethodnog postupka; b) kada nijedan zahtjev za učešće u ograničenom postupku nije dostavljen ili nijedan kvalificirani kandidat nije zatražio učešće u ograničenom postupku i kada uslovi za ugovor nisu bitno promijenjeni u odnosu na uslove iz prethodnog postupka; c) kada se iz suštinskih, dokazivih tehničkih ili umjetničkih razloga, ili iz razloga koji se odnose na zaštitu ekskluzivnih prava, ugovor može dodijeliti samo određenom dobavljaču; d) kada izuzetno, zbog dokazivih razloga krajnje hitnosti, prouzrokovane događajima nepredvidivim za ugovorni organ, ne mogu ispoštovati ovim zakonom utvrđeni minimalni rokovi za otvoreni, ograničeni ili pregovarački postupak s objavom obavještenja. Okolnosti kojima se opravdava izuzetna hitnost postupka ni u kom slučaju ne smiju se dovesti u vezu s ugovornim organom. Član 22. (Posebni uslovi za primjenu pregovaračkog postupka bez objave obavještenja za nabavku robe) Ugovor o javnoj nabavci robe može se zaključiti u pregovaračkom postupku bez objave obavještenja u sljedećim slučajevima: a) kada je roba koja se nabavlja proizvedena isključivo u svrhe: istraživanja, eksperimentiranja, proučavanja ili razvoja; ova odredba ne odnosi se na serijsku proizvodnju, s ciljem ostvarenja zarade ili nadoknade troškova istraživanja i razvoja; b) za dodatne isporuke od dobavljača iz osnovnog ugovora, koje su namijenjene ili kao djelimična zamjena redovnih isporuka ili ugradnje, ili kao proširenje postojećih isporuka ili ugradnje, ako bi promjena dobavljača obavezala ugovorni organ da nabavi robu koja ima drugačije tehničke http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 7 karakteristike, što bi rezultiralo neskladom i nesrazmjerom, i dovelo do značajnih tehničkih poteškoća u funkcioniranju i održavanju, pod uslovom da vrijeme trajanja osnovnog ugovora kao i ugovora koji se ponavljaju ne smije biti duže od jedne godine i ne može preći 10% od vrijednosti osnovnog ugovora; c) za robe koje se prodaju i kupuju na berzovnom tržištu; d) za robe pod izuzetno povoljnim uslovima kada se nabavljaju ili od privrednog subjekta koji je u postupku likvidacije svojih poslovnih aktivnosti ili od stečajnog povjerioca ili stečajnog upravnika u postupku stečaja ili od povjerioca po osnovu poslovnog aranžmana ili u sličnim postupcima. Član 23. (Posebni uslovi za primjenu pregovaračkog postupka bez objave obavještenja za nabavku usluga) Ugovor o javnoj nabavci usluga može se zaključiti u pregovaračkom postupku bez objave obavještenja u sljedećim slučajevima: a) u slučaju ugovora o javnoj nabavci usluga, kada postupak dodjele ugovora slijedi nakon postupka konkursa za izradu idejnog rješenja, provedenog u skladu s odredbama čl. 33. i 34. ovog zakona, a ugovor se dodjeljuje pobjedniku, odnosno jednom od pobjednika konkursa; u slučaju više pobjednika, svi pobjednici konkursa pozivaju se na učešće u pregovorima; b) u slučaju ugovora o javnoj nabavci usluga za dodatne usluge koje nisu uključene u prvobitno razmatrani projekat ili u prvobitno zaključeni ugovor, ali koje usljed nepredviđenih okolnosti postanu neophodne za izvršenje ili izvođenje u njima opisanih usluga, i kada se takve dodatne usluge ne mogu, tehnički ili ekonomski, odvojiti od osnovnog ugovora bez većih nepogodnosti za ugovorni organ. Takav ugovor može se zaključiti s dobavljačem kojem je dodijeljen osnovni ugovor, a ukupna vrijednost ugovora dodijeljenih za dodatne usluge ne može preći 30% od vrijednosti osnovnog ugovora; c) za nove usluge koje predstavljaju ponavljanje sličnih usluga povjerenih dobavljaču kojem je ugovorni organ dodijelio raniji ugovor, uz uslov da su takve usluge u skladu s osnovnim projektom za koji je bio dodijeljen osnovni ugovor, nakon provedenog otvorenog ili ograničenog postupka. Na mogućnost provođenja ovog postupka ugovorni organ dužan je ukazati pri provođenju otvorenog ili ograničenog postupka za osnovni projekat, a ukupne procijenjene troškove kasnijih usluga ugovorni organ uzima u razmatranje prilikom procjenjivanja vrijednosti javne nabavke. Ovaj postupak može se primijeniti samo u periodu od tri godine od dana zaključivanja osnovnog ugovora. Član 24. (Posebni uslovi za primjenu pregovaračkog postupka bez objave obavještenja za nabavku radova) Ugovor o javnoj nabavci radova može se zaključiti u pregovaračkom postupku bez objave obavještenja u sljedećim slučajevima: a) u slučaju ugovora o javnoj nabavci radova za dodatne radove koji nisu uključeni u prvobitno razmatrani projekat ili u prvobitno zaključeni ugovor, ali koji usljed nepredviđenih okolnosti, postanu neophodni za izvršenje ili izvođenje u njima opisanih radova, i kada se takvi dodatni radovi ne mogu, tehnički ili ekonomski, odvojiti od osnovnog ugovora bez većih nepogodnosti za ugovorni organ. Takav ugovor može se zaključiti s dobavljačem kojem je dodijeljen osnovni ugovor, a ukupna vrijednost ugovora dodijeljenih za dodatne radove ne može preći 20% od vrijednosti osnovnog ugovora; b) za nove radove koji predstavljaju ponavljanje sličnih radova povjerenih dobavljaču kojem je ugovorni organ dodijelio raniji ugovor, uz uslov da su takvi radovi u skladu sa osnovnim projektom za koji je bio dodijeljen osnovni ugovor, nakon provedenog otvorenog ili ograničenog postupka. Na mogućnost provođenja ovog postupka ugovorni organ dužan je ukazati pri provođenju otvorenog ili ograničenog postupka za osnovni ugovor, a ukupne procijenjene troškove novih radova ugovorni organ uzima u razmatranje prilikom procjenjivanja vrijednosti javne nabavke. Ovaj postupak može se primijeniti samo u periodu od tri godine od dana zaključivanja osnovnog ugovora. Odjeljak C. Vrste postupaka Član 25. (Otvoreni postupak) U provođenju otvorenog postupka ugovorni organ dužan je: a) pripremiti tendersku dokumentaciju; b) objaviti obavještenje o javnoj nabavci; c) privrednim subjektima staviti na raspolaganje tendersku dokumentaciju; d) provesti javno otvaranje blagovremeno primljenih ponuda; e) izvršiti provjeru kvalifikacija ponuđača prema uslovima učešća u tenderskoj dokumentaciji i ocijeniti ponude prema kriterijima za dodjelu ugovora; f) obavijestiti ponuđače o ishodu postupka javne nabavke; g) ponuditi ugovor najuspješnijem ponuđaču; h) objaviti obavještenje i dostaviti izvještaj Agenciji u skladu s članom 75. ovog zakona. Član 26. (Ograničeni postupak) (1) U provođenju ograničenog postupka ugovorni organ dužan je pripremiti tendersku dokumentaciju. Tenderska dokumentacija priprema se i dostavlja u dva dijela, i to: a) u fazi pretkvalifikacije i b) u fazi poziva za dostavljanje ponuda koji obavezno sadrži i kriterije za dodjelu ugovora. (2) Ograničeni postupak provodi se na sljedeći način: a) objavljuje se obavještenje o nabavci, kojim ugovorni organ poziva sve zainteresirane kandidate da zatraže dokumentaciju za fazu pretkvalifikacije; b) kandidatima se ustupi ili učini dostupnom dokumentacija za fazu pretkvalifikacije; c) izvrši se provjera kvalifikacija kandidata; d) obavijeste se kandidati koji se nisu kvalificirali; e) dostavi se tenderska dokumentacija s pozivom za dostavljanje ponuda svim kvalificiranim kandidatima istovremeno; f) provede se javno otvaranje blagovremeno primljenih ponuda; g) ocijene se ponude prema kriterijima za dodjelu ugovora utvrđenim u tenderskoj dokumentaciji; h) obavijeste se ponuđači o ishodu postupka javne nabavke; i) ponudi se ugovor najuspješnijem ponuđaču; http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 8 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. j) objavi se obavještenje i dostavi izvještaj Agenciji u skladu s članom 75. ovog zakona. Član 27. (Pregovarački postupak s objavom obavještenja o nabavci) U provođenju pregovaračkog postupka s objavom obavještenja o nabavci ugovorni organ dužan je: a) objaviti obavještenje o nabavci; b) kandidatima ustupiti pretkvalifikacionu dokumentaciju; c) izvršiti provjeru kvalifikacija kandidata i o rezultatima kvalifikacija obavijestiti učesnike u postupku; d) istovremeno uputiti poziv izabranim kandidatima da učestvuju u pregovorima o tehničkim, ekonomskim, pravnim i drugim aspektima ugovora; e) pregovarati sa svakim kandidatom/ponuđačem posebno. Svim kandidatima/ponuđačima postaviti iste zahtjeve i dati im iste informacije. Ugovorni organ dužan je voditi zapisnike o postupku pregovora sa svakim ponuđačem koji će potpisati obje strane nakon okončanih pregovora. Nijedna informacija koja se dobije od kandidata/ponuđača niti informacije o rješenjima koja su predložili kandidati/ponuđači ne mogu se otkriti trećim licima bez prethodne saglasnosti tog kandidata/ponuđača; f) na osnovu rezultata obavljenih pregovora, dostaviti tendersku dokumentaciju za konačnu ponudu i pozivati ponuđače da podnesu svoje konačne ponude; g) provesti javno otvaranje blagovremeno primljenih ponuda; h) izabrati najuspješnijeg ponuđača, u skladu s kriterijima za dodjelu ugovora utvrđenim u tenderskoj dokumentaciji; i) objaviti obavještenje i dostaviti izvještaj Agenciji u skladu s članom 75. ovog zakona. Član 28. (Pregovarački postupak bez objave obavještenja o nabavci) (1) Ako je na osnovu uslova za izbor pregovaračkog postupka bez objave obavještenja o nabavci propisanih u čl. 21. do 24. ovog zakona moguće, postupak se vodi s jednim ponuđačem uz poštivanje principa ovog zakona, izuzev u slučajevima iz člana 21. stav (1) tač. a) i b) ovog zakona kada se postupak može voditi s više ponuđača. (2) U pregovaračkom postupku bez objave obavještenja o nabavci, uslovi za kvalifikaciju moraju se unaprijed utvrditi. Nakon provjere kvalificiranosti kandidata, u daljnjem toku postupka mogu učestvovati samo kvalificirani kandidati. O ishodu kvalificiranosti kandidata sastavlja se zapisnik u koji se unose sve bitne činjenice i dostavlja se onim kandidatima koji se nisu kvalificirali. (3) Za slučajeve iz člana 21. stav (1) tačka d) i člana 22. stav (1) tačka d) ovog zakona ugovorni organ nije obavezan tražiti dokumentaciju koja se odnosi na provjeru lične sposobnosti kandidata iz člana 45. stav (1) tač. b), c) i d) ovog zakona. (4) Ugovorni organ objavljuje na svojoj internetskoj stranici informacije o pregovaračkom postupku bez objave obavještenja o nabavci koji namjerava provoditi na način da će tendersku dokumentaciju učiniti dostupnom za sve zainteresirane kandidate/ponuđače. (5) Kvalificirani kandidati pozivaju se da dostave početne ponude. Dostavljanje početnih ponuda je osnov za pregovaranje. Ugovorni organ dužan je voditi zapisnike o postupku pregovora sa svakim ponuđačem koji će potpisati obje strane nakon okončanih pregovora. Konačnu ponudu mogu dostaviti samo jedan ili više pozvanih ponuđača. Ugovorni organ bira ponudu prema kriterijima za dodjelu ugovora utvrđenim u tenderskoj dokumentaciji. (6) U slučaju da su pozvana dva ili više ponuđača da dostave konačne ponude, ugovorni organ dužan je izvršiti javno otvaranje konačnih ponuda. (7) Ugovorni organ može nakon izbora ponude objaviti dobrovoljno ex ante obavještenje o transparentnosti u kojem obrazlaže ispunjenje uslova utvrđenih ovim zakonom koji opravdavaju primjenu pregovaračkog postupka bez objave obavještenja i izražava svoju namjeru o zaključenju ugovora s najuspješnijim ponuđačem. Ako objavi dobrovoljno ex ante obavještenje o transparentnosti, ugovorni organ ne može potpisati ugovor o javnoj nabavci u roku 15 dana od dana objavljivanja obavještenja. (8) Nakon okončanog postupka, ugovorni organ dužan je: a) zaključiti ugovor s najuspješnijim ponuđačem ili poništiti postupak javne nabavke; b) objaviti obavještenje o ishodu postupka; c) dostaviti izvještaj Agenciji, u skladu s članom 75. ovog zakona, a po zahtjevu Agencije i detaljno obrazloženje. Član 29. (Takmičarski dijalog) (1) Ugovorni organ obavezan je u pozivu za dostavljanje ponuda putem takmičarskog dijaloga i/ili u opisnoj dokumentaciji navesti svoje potrebe i zahtjeve u vezi s predmetnom nabavkom. (2) Kandidatima koji su na osnovu objave blagovremeno dostavili zahtjeve za učešće i koji su, u skladu s ovim zakonom, dokazali svoju sposobnost dostavlja se poziv za učešće kao ponuđaču u postupku takmičarskog dijaloga. (3) O ocjeni sposobnosti kandidata sastavlja se zapisnik u koji se unose sve okolnosti bitne za ocjenu zahtjeva za učešće. Zapisnik mora biti sastavljen tako da kandidatu omogućava uvid u onaj dio zapisnika koji se odnosi na njegov zahtjev za učešće. (4) Kandidatima koji neće biti pozvani na učešće u takmičarskom dijalogu ugovorni organ obavezan je dostaviti odluku o nedopustivosti učešća najkasnije sedam dana od dana donošenja. Odluka o nedopustivosti učešća mora sadržavati razloge nedopustivosti učešća. (5) Ugovorni organ obavezan je izabranim kandidatima istovremeno poslati pisani poziv za učešće u takmičarskom dijalogu. Pozivu se mora priložiti opisna dokumentacija i moguća dodatna dokumentacija ili poziv treba da sadrži obavještenje da se opisna dokumentacija stavlja na raspolaganje elektronskim putem. (6) Poziv za učešće u takmičarskom dijalogu mora sadržavati podatke o: a) objavi na osnovu koje se upućuje poziv za učešće u dostavi ponuda, odnosno u takmičarskom dijalogu; b) dodatnim dokumentima koje treba predati; c) rangiranju ili redoslijedu značaja kriterija za dodjelu ugovora – od najvažnijeg prema manje važnom, ako nisu sadržani u objavi; d) datumu i mjestu početka faze dijaloga, te o jeziku ili jezicima koji se koriste. (7) Ugovorni organ vodi dijalog s kandidatima s ciljem pronalaženja jednog ili više rješenja koja udovoljavaju potrebama i zahtjevima ugovornog organa. U dijalogu s kandidatima ugovorni organ može raspraviti sve aspekte ugovora o javnoj nabavci. (8) Ugovorni organ ne smije dostavljati podatke na diskriminirajući način kojim bi se u postupku dijaloga moglo pogodovati određenim kandidatima. http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 9 (9) Tokom dijaloga ugovorni organ raspravlja sa svakim kandidatom samo o njegovom rješenju ili rješenjima koja je dostavio. O rješenju ili rješenjima drugih kandidata smije se raspravljati samo ako je ispunjen uslov iz stava (10) ovog člana. (10) Ugovorni organ smije, samo uz saglasnost kandidata, njegova rješenja ili dijelove rješenja ili povjerljive informacije proslijediti drugim kandidatima. (11) Ako ugovorni organ koristi mogućnost odvijanja postupka takmičarskog dijaloga u više faza koje slijede jedna za drugom, tada se broj rješenja o kojima se raspravlja u pojedinoj fazi može smanjiti na osnovu kriterija za dodjelu ugovora, a koji su navedeni u objavi ili u opisnoj dokumentaciji. Ugovorni organ će u objavi ili u opisnoj dokumentaciji predvidjeti tu mogućnost. Ugovorni organ obavezan je odluku kojom se ne uvažava neko rješenje u fazi dijaloga, uz navođenje razloga, dostaviti kandidatu preporučenom poštom ili elektronskim putem uz obavezu da je takav način dostave dokaziv, najkasnije u roku od sedam dana od dana završetka navedene faze. (12) Ugovorni organ može nastaviti dijalog sve dok ne pronađe rješenje ili rješenja najprimjerenija za ispunjavanje njegovih potreba i zahtjeva. Na kraju faze dijaloga mora postojati još toliko rješenja da je osigurano tržišno takmičenje. (13) Odluku o zaključenju faze dijaloga, s navodom osnovnih odrednica odabranog rješenja ili odabranih rješenja ugovorni organ obavezan je bez odgađanja dostaviti svim kandidatima u dijalogu, preporučenom poštom ili elektronskim putem, uz obavezu da je takav način dostave dokaziv. (14) Nakon završetka dijaloga pozivom na predaju konačne ponude, ugovorni organ obavezan je pozvati preostalog kandidata ili kandidate da na osnovu osnovnih odrednica odabranog rješenja ili odabranih rješenja u fazi dijaloga dostave svoju konačnu ponudu. U tom pozivu ugovorni organ obavezan je navesti krajnji rok za prijem ponuda, adresu na koju se ponude moraju poslati i jezik ili jezike na kojima ponude moraju biti sastavljene. (15) Ponuda mora sadržavati sve potrebne elemente u skladu s potrebama i zahtjevima predmeta nabavke ugovornog organa. (16) Na zahtjev ugovornog organa ponuđač može svoju ponudu objasniti, precizirati i nadopuniti ako se time ne mijenjaju osnovni elementi ponude, ali ne na način koji bi mogao biti suprotan principima tržišnog takmičenja ili koji bi mogao imati diskriminirajući efekat. (17) Ugovorni organ obavezan je prema kriterijima za dodjelu ugovora, koji su određeni u pozivu za učešće ili opisnoj dokumentaciji i koji su tokom poziva za učešće u takmičarskom dijalogu nadopunjeni ili prilagođeni, odabrati ekonomski najpovoljniju ponudu. Član 30. (Uslovi za primjenu takmičarskog dijaloga) (1) Izbor takmičarskog dijaloga dopušten je ako je riječ o naročito složenom predmetu nabavke i ako zaključivanje ugovora nije moguće putem otvorenog ili ograničenog postupka javne nabavke. (2) Predmet nabavke se, u smislu odredbe stava (1) ovog člana, smatra naročito složenim ako ugovorni organ objektivno nije u mogućnosti navesti: a) tehničke specifikacije (tehničke opise predmeta nabavke) kojima može zadovoljiti svoje potrebe i zahtjeve i/ili b) pravne i/ili finansijske uslove ugovora. (3) Pri zaključivanju ugovora na osnovu takmičarskog dijaloga odluka o izboru donosi se isključivo prema kriteriju ekonomski najpovoljnije ponude. Član 31. (Učesnici u takmičarskom dijalogu) (1) Broj kandidata kojima će se dostaviti poziv za učešće u takmičarskom dijalogu ugovorni organ mora navesti u objavi, a određuje se u skladu s predmetom nabavke i ne smije biti manji od tri. Pravila moraju biti objektivna i nediskriminirajuća i moraju se objaviti. (2) Ako ugovorni organ utvrdi da je broj sposobnih kandidata veći od objavljenog broja kandidata kojima će biti upućen poziv za učešće u takmičarskom dijalogu, može ih pozvati sve ili između sposobnih kandidata odabrati najbolje kandidate, u skladu s brojem i pravilima navedenim u objavi. Razlozi za izbor navode se u zapisniku. (3) Ugovorni organ može nastaviti postupak pozivanjem jednog ili više sposobnih kandidata ako utvrdi da je broj sposobnih kandidata manji od objavljenog broja kandidata kojima će biti upućen poziv za učešće u takmičarskom dijalogu, a ako nema nijednog sposobnog kandidata, ugovorni organ mora poništiti postupak. Član 32. (Okvirni sporazum) (1) Okvirni sporazum može se zaključiti nakon provedenog otvorenog, ograničenog, pregovaračkog postupka s objavom obavještenja i konkurentskog zahtjeva za dostavu ponuda. Izuzetno, okvirni sporazum može se zaključiti i nakon pregovaračkog postupka bez objave obavještenja nakon poništenog otvorenog ili ograničenog postupka zbog toga što nije zaprimljena nijedna ili nijedna prihvatljiva ponuda. Jedan ili više ponuđača s kojima će biti zaključen okvirni sporazum biraju se u skladu s kriterijima za dodjelu utvrđenim u članu 64. ovog zakona. (2) Nakon zaključenja okvirnog sporazuma, njegove odredbe ne mogu se mijenjati. (3) Trajanje okvirnog sporazuma ne može biti duže od četiri godine, osim ako postoje opravdani razlozi, posebno u vezi s predmetom nabavke okvirnog sporazuma. (4) Okvirni sporazum zaključuje se s više ponuđača za isti predmet nabavke, te broj ponuđača s kojima se zaključuje okvirni sporazum ne može biti manji od tri, pod uslovom da postoji dovoljan broj ponuđača. Okvirni sporazum može se zaključiti i s dva ponuđača u slučaju ponavljanja postupka zbog nedovoljnog broja primljenih ponuda. (5) Ugovori koji se zaključuju s ponuđačima s kojima je zaključen okvirni sporazum mogu se dodijeliti: a) primjenom uslova utvrđenih u okvirnom sporazumu bez ponovnog zahtjeva za dostavu ponude, gdje se ugovor dodjeljuje najpovoljnijem ponuđaču, izuzev u slučaju da najpovoljniji ponuđač nije u mogućnosti isporučiti robu ili uslugu ili izvesti radove, ugovor se može dodijeliti narednom najpovoljnijem ponuđaču s kojim je zaključen okvirni sporazum ili b) ako svi uslovi nisu utvrđeni u okvirnom sporazumu i kada se ponuđači pozivaju da ponovo dostave ponude na osnovu istih ili preciznije definiranih uslova u okviru uslova iz okvirnog sporazuma, postupak se provodi u skladu sa sljedećim: 1) za svaki ugovor ugovorni organ pismeno se obraća svim ponuđačima s kojima ima zaključen okvirni sporazum; 2) ugovorni organ određuje rok za podnošenje ponuda, uzimajući u obzir složenost predmeta nabavke i vrijeme potrebno za dostavu ponuda; http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 10 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. 3) ponude se podnose u pismenom obliku, a njihov sadržaj ostaje tajan sve do isteka roka predviđenog za dostavu ponuda; 4) ugovorni organ javno otvara ponude i dostavlja zapisnik s otvaranja ponuda svim ponuđačima koji su dostavili ponude; 5) ugovorni organ dodjeljuje ugovor ponuđaču koji je dostavio najpovoljniju ponudu, u skladu sa uslovima iz okvirnog sporazuma, odnosno u skladu s precizno definiranim uslovima, u okviru uslova iz okvirnog sporazuma. (6) Ugovorni organ može predvidjeti zaključivanje okvirnog sporazuma u postupku konkurentskog zahtjeva za dostavu ponuda. Odjeljak D. Konkurs za izradu idejnog rješenja Član 33. (Provođenje konkursa za izradu idejnog rješenja) (1) Konkurs za izradu idejnog rješenja (u daljnjem tekstu: konkurs) provodi se kako bi ugovorni organ izabrao učesnika ili učesnike koji su ponudili najbolje rješenje, odnosno idejno rješenje s ciljem da se: a) dodijeli ugovor o javnoj nabavci usluga pobjedniku konkursa ili jednom od pobjednika konkursa za izradu idejnog rješenja ili b) dodijeli nagrada pobjedniku ili pobjednicima konkursa za izradu idejnog rješenja. (2) U slučaju iz stava (1) tačka a) ovog člana, ugovorni organ nakon uspješno provedenog konkursa provodi pregovarački postupak bez objave obavještenja, u skladu s članom 23. stav (1) tačka a) ovog zakona, tako što poziva pobjednika ili sve pobjednike konkursa na pregovore o uslovima ugovora. (3) Ugovorni organ u odluci o pokretanju postupka i u obavještenju o nabavci utvrđuje cilj konkursa za izradu idejnog rješenja. (4) Konkurs se provodi na osnovu konkursne dokumentacije koja obavezno sadrži podatke o: a) predmetu konkursa/opisu projekta; b) krijeterijima za ocjenjivanje prema redoslijedu njihovog značaja; c) rokovima; d) broju pobjednika konkursa (jedan ili više); e) pravu primjene i korištenja konkursnih radova; f) novčanim nagradama, ako se dodjeljuju; g) vraćanju dokumentacije; h) načinu rada konkursne komisije. (5) Na konkurs za izradu idejnog rješenja mogu se prijaviti sva zainteresirana i pravna i fizička lica, u smislu člana 2. stav (3) ovog zakona, kao i fizička lica koja nisu registrirana kao privredni subjekti. (6) Ugovorni organ može se odlučiti na provođenje pretkvalifikacionog izbora kandidata koje će pozvati da dostave svoja idejna rješenja. U tom slučaju, ugovorni organ određuje nediskriminatorne kvalifikacione uslove kojima se osigurava stvarna konkurencija, te ih navodi u tenderskoj dokumentaciji. Član 34. (Konkursna komisija) (1) Konkursna komisija provodi postupak i donosi odluku o izboru jednog ili više najpovoljnijih rješenja u skladu s odgovarajućim ovlaštenjem koje je ugovorni organ dužan blagovremeno osigurati. (2) Konkursnu komisiju imenuje ugovorni organ. U njen sastav ulaze isključivo fizička lica priznate stručne reputacije. U sastav konkursne komisije ne mogu se birati članovi čiji privatni interes utiče ili može uticati na nepristrasnost njihovog rada u komisiji. Ako se od učesnika konkursa zahtijeva određena profesionalna kvalifikacija, onda većina članova konkursne komisije mora imati istu ili jednako vrijednu kvalifikaciju. (3) Sadržaj prispjelih konkursnih radova ne smije se otvarati prije isteka roka za njihovu dostavu, uz obavezno osiguranje anonimnosti, i to sve do donošenja odluke. (4) Konkursna komisija je potpuno nezavisna pri izboru jednog ili više pobjednika između konkursnih radova, koji se predaju anonimno. Imena učesnika u konkursu konkursna komisija može saznati isključivo nakon donošenja odluke o izboru. (5) Blagovremeno prispjeli radovi ocjenjuju se i rangiraju u skladu s kriterijima za ocjenjivanje utvrđenim u konkursnoj dokumentaciji. Ovi kriteriji ne moraju obavezno podrazumijevati najnižu cijenu ili ekonomski najpovoljnije ponuđeno rješenje. (6) Konkursna komisija obavezna je o radu na svojim sastancima voditi zapisnike, koje potpisuju svi prisutni članovi i koji su sastavni dio njenog konačnog izvještaja o postupku. (7) Odluku o izboru jednog ili više najpovoljnijih rješenja konkursna komisija donosi u izvještaju o postupku koji, također, potpisuju svi njeni članovi i koju komisija po okončanju postupka dostavlja ugovornom organu na daljnje postupanje. Odjeljak E. Obavještenje o nabavci i rokovi u postupku javne nabavke Član 35. (Obavještenje o nabavci) (1) Ugovorni organ objavljuje obavještenje o nabavci za otvoreni postupak, ograničeni postupak, pregovarački postupak s objavom obavještenja, konkurs za izradu idejnog rješenja, takmičarski dijalog i konkurentski zahtjev za dostavu ponuda. (2) Obavještenje o nabavci svim zainteresiranim privrednim subjektima treba pružiti dovoljno informacija koje će im omogućiti da ocijene da li imaju interes da učestvuju u postupku javne nabavke i dostave zahtjev za učešće, odnosno ponudu. (3) Obavještenje o nabavci sadrži kratke informacije, u skladu s bitnim elementima iz tenderske dokumentacije. (4) Sažetak koji se objavljuje na engleskom jeziku sadrži samo minimum podataka iz obavještenja o nabavci iz stava (3) ovog člana. Član 36. (Objavljivanje obavještenja) (1) Sva obavještenja o nabavci, dodjeli ugovora, poništenju postupka javne nabavke, dobrovoljno ex ante obavještenje o transparentnosti i prethodno informacijsko obavještenje kao i sažetak obavještenja o nabavci na engleskom jeziku, ugovorni organ objavljuje na portalu javnih nabavki. Sažetak svih obavještenja objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". (2) Obavještenja iz stava (1) ovog člana pripremaju se i šalju na objavljivanje elektronski, u formi, na način i u rokovima koji se definiraju podzakonskim aktom koji donosi Agencija. (3) Obavještenja iz stava (1) ovog člana ugovorni organ može dodatno objaviti i u drugim publikacijama ili na drugoj internetskoj stranici, pod uslovom da se ta obavještenja ne smiju objaviti prije dana njihovog objavljivanja na portalu javnih nabavki. Takva dodatno objavljena obavještenja ne smiju sadržavati druge informacije, osim onih objavljenih na portalu javnih nabavki. http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 11 (4) U slučaju postupka javne nabavke čija je vrijednost definirana u članu 14. stav (5) ovog zakona, sažetak obavještenja o nabavci na engleskom jeziku obavezno se objavljuje na portalu javnih nabavki. (5) Dodatno objavljivanje iz stava (4) ovog člana ugovorni organ može koristiti i u slučaju kada je vrijednost javne nabavke manja od iznosa iz člana 14. stav (5) ovog zakona. Član 37. (Prethodno informacijsko obavještenje) (1) Ugovorni organ može u prethodnom informacijskom obavještenju objaviti: a) prilikom nabavke robe - ukupnu procijenjenu vrijednost ugovora ili okvirnih sporazuma po grupama proizvoda koje ugovorni organ namjerava dodijeliti u sljedećih 12 mjeseci. Grupe proizvoda ugovorni organ utvrđuje u skladu sa oznakama iz Jedinstvenog rječnika javne nabavke; b) prilikom nabavke usluga - ukupnu procijenjenu vrijednost ugovora ili okvirnih sporazuma u svakoj od kategorija iz Aneksa II. Dio A koje ugovorni organ namjerava dodijeliti u sljedećih 12 mjeseci; c) kod nabavke radova - bitna obilježja ugovora ili okvirnih sporazuma koje ugovorni organ namjerava dodijeliti. (2) Obavještenje iz stava (1) tač. a) i b) ovog člana objavljuje se na početku kalendarske godine. (3) Obavještenje navedeno u stavu (1) tačka c) ovog člana objavljuje se odmah nakon donošenja odluke kojom se odobravaju planirani ugovori o radovima ili okvirni sporazumi koje ugovorni organ namjerava dodijeliti. Član 38. (Korištenje Jedinstvenog rječnika javne nabavke – JRJN-a) (1) Ugovorni organ obavezan je u obavještenju o nabavci i tenderskoj dokumentaciji, prilikom opisa predmeta nabavke, pozvati se na oznake i nazive iz Jedinstvenog rječnika javne nabavke (u daljnjem tekstu: JRJN). (2) JRJN i uslove njegove primjene, na prijedlog Agencije, propisuje Vijeće ministara BiH posebnom odlukom. Odjeljak F. Rokovi Član 39. (Način određivanja rokova) (1) Ugovorni organ dužan je odrediti rokove za prijem zahtjeva za učešće i ponuda, uzimajući u obzir složenost predmeta nabavke i vrijeme potrebno za pripremu zahtjeva za učešće i ponuda koji ne mogu biti kraći od rokova utvrđenih ovim zakonom. (2) Rok za prijem ponuda u otvorenom postupku, odnosno zahtjeva za učešće u ograničenom postupku, pregovaračkom postupku s objavom obavještenja i takmičarskom dijalogu računa se od dana slanja na objavu obavještenja o nabavci na portal javnih nabavki. Rok za prijem ponuda u ograničenom i pregovaračkom postupku sa i bez objave obavještenja računa se od dana upućivanja poziva za dostavu ponuda kvalificiranim kandidatima. (3) U slučaju ispravke ili izmjene obavještenja o nabavci, odnosno tenderske dokumentacije, rok za prijem ponuda, odnosno zahtjeva za učešće računa se od dana slanja na objavu ispravke na portal javnih nabavki, odnosno upućivanja ispravke tenderske dokumentacije svim ponuđačima koji su do tog datuma preuzeli tendersku dokumentaciju. Član 40. (Redovni rokovi za podnošenje zahtjeva za učešće i ponuda) (1) Ugovorni organ dužan je u otvorenom postupku za vrijednosni razred iz člana 14. st. (2) i (3) ovog zakona utvrditi minimalni rok za prijem ponuda od 45 dana od dana slanja na objavu obavještenja o nabavci na portal javnih nabavki. (2) U slučaju ograničenog postupka, pregovaračkog postupka s objavom obavještenja o nabavci i takmičarskog dijaloga za vrijednosne razrede iz člana 14. st. (2) i (3) ovog zakona ugovorni organ dužan je utvrditi: a) minimalni rok za prijem zahtjeva za učešće ne kraći od 30 dana od dana slanja na objavu obavještenja na portal javnih nabavki i b) u slučaju ograničenog postupka, minimalni rok za prijem ponuda ne kraći od 35 dana od dana upućivanja poziva kvalificiranim kandidatima za dostavu ponuda. (3) U otvorenom postupku nabavke za vrijednosni razred iz člana 14. stav (4) ovog zakona, rok za prijem ponuda ne može biti kraći od 20 dana od dana slanja na objavu obavještenja o nabavci na portal javnih nabavki. (4) U ograničenom postupku, pregovaračkom postupku s objavom obavještenja i takmičarskom dijalogu, za vrijednosni razred iz člana 14. stav (4) ovog zakona, rok za prijem zahtjeva za učešće ne može biti kraći od 15 dana od dana slanja na objavu obavještenja o nabavci na portal javnih nabavki, a rok za prijem ponuda u ograničenom postupku ne može biti kraći od 15 dana od dana upućivanja zahtjeva za dostavu ponuda. Član 41. (Skraćeni rokovi za podnošenje ponuda) (1) Ako je ugovorni organ objavio prethodno informacijsko obavještenje, može utvrditi: a) rok za prijem ponuda iz člana 40. stav (1) i stav (2) tačka b) ovog zakona koji nije kraći od 25 dana od dana slanja na objavu obavještenja o nabavci na portal javnih nabavki u otvorenom postupku, odnosno upućivanja poziva kvalificiranim kandidatima za dostavu ponuda u ograničenom postupku i b) rok za prijem ponuda iz člana 40. st. (3) i (4) ovog zakona koji nije kraći od 13 dana od dana slanja na objavu obavještenja o nabavci na portal javnih nabavki u otvorenom postupku, odnosno upućivanja poziva kvalificiranim kandidatima za dostavu ponuda u ograničenom postupku. (2) Ugovorni organ smije koristiti skraćene rokove iz stava (1) ovog člana pod uslovom: a) da su u prethodnom informacijskom obavještenju bile sadržane sve informacije koje treba da budu sadržane u obavještenju o nabavci, ako su te informacije bile poznate u trenutku objavljivanja prethodnog informacijskog obavještenja i b) da je prethodno informacijsko obavještenje poslano na objavljivanje najmanje 52 dana, ali najviše 12 mjeseci prije dana slanja obavještenja o nabavci na portal javnih nabavki. (3) Rokovi za prijem ponuda iz člana 40. stav (1), stav (2) tačka b) i st. (3) i (4) ovog zakona mogu se skratiti za pet dana ako ugovorni organ omogući neograničen i direktan pristup tenderskoj dokumentaciji i drugim dodatnim dokumentima putem elektronskog sredstva, ne zahtijevajući naknadu, i to od dana objave obavještenja na portalu javnih nabavki. U obavještenju o nabavci ugovorni organ mora navesti internetsku adresu na kojoj je dostupna ova dokumentacija. http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 12 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. Član 42. (Ostali rokovi) Ostale rokove u pregovaračkom postupku sa i bez objave obavještenja, takmičarskom dijalogu i u konkursu za izradu idejnog rješenja definira ugovorni organ na način da kandidati/ponuđači na koje se ti rokovi odnose imaju dovoljno vremena za preduzimanje odgovarajućih radnji i pripremu ponuda, u zavisnosti od složenosti predmeta nabavke. Član 43. (Računanje rokova) Na rokove koji nisu posebno definirani ovim zakonom primjenjuju se odredbe Zakona o upravnom postupku. POGLAVLJE II. PROVOĐENJE POSTUPKA JAVNE NABAVKE Odjeljak A. Kvalifikacija kandidata i ponuđača Član 44. (Provjera kvalifikacija kandidata ili ponuđača) (1) Ugovorni organ provjerava i ocjenjuje da li je kandidat/ponuđač pouzdan i sposoban da izvrši ugovor, u skladu sa uslovima utvrđenim u tenderskoj dokumentaciji. (2) Ugovorni organ u tenderskoj dokumentaciji definira uslove za kvalifikaciju na način da utvrdi minimum zahtjeva za kvalifikaciju kandidata/ponuđača u pogledu njihove lične sposobnosti, ekonomskog i finansijskog stanja, te njihove tehničke i/ili profesionalne sposobnosti. (3) Minimum kvalifikacionih uslova koje ugovorni organ odredi za kandidate/ponuđače, kao i dokumenti koji su potrebni za njihovo dokazivanje obavezno treba da budu srazmjerni predmetu javne nabavke i u skladu s njim. Postavljeni uslovi ne smiju imati ograničavajući karakter na konkurenciju i moraju biti jasni i precizni. (4) Ugovorni organ od kandidata/ponuđača zahtijeva samo one dokaze koji su neophodni da bi se utvrdilo da li kandidat/ponuđač zadovoljava kvalifikacione uslove koje je postavio ugovorni organ. (5) Ugovornom organu nije dopušteno da odbije zahtjev za učešće ili ponudu isključivo na osnovu toga što su ih podnijeli ili pravno ili fizičko lice iz člana 2. stav (1) tačka c) ovog zakona ili grupa kandidata/ponuđača. (6) Samo onim kandidatima/ponuđačima čije kvalifikacije zadovoljavaju uslove utvrđene u tenderskoj dokumentaciji dopušteno je da nastave postupak javne nabavke. Član 45. (Lična sposobnost) (1) Ugovorni organ, izuzev u slučajevima iz člana 21. stav (1) tačka d) i člana 22. stav (1) tačka d) ovog zakona, dužan je odbaciti zahtjev za učešće ili ponudu ako: a) je kandidat/ponuđač u krivičnom postupku osuđen pravosnažnom presudom za krivična djela organiziranog kriminala, korupciju, prevaru ili pranje novca, u skladu s važećim propisima u Bosni i Hercegovini ili zemlji u kojoj je registriran; b) je kandidat/ponuđač pod stečajem ili je predmet stečajnog postupka, osim u slučaju postojanja važeće odluke o potvrdi stečajnog plana ili je predmet postupka likvidacije, odnosno u postupku je obustavljanja poslovne djelatnosti, u skladu s važećim propisima u Bosni i Hercegovini ili zemlji u kojoj je registriran; c) kandidat/ponuđač nije ispunio obaveze u vezi s plaćanjem penzionog i invalidskog osiguranja i zdravstvenog osiguranja, u skladu s važećim propisima u Bosni i Hercegovini ili propisima zemlje u kojoj je registriran; d) kandidat/ponuđač nije ispunio obaveze u vezi s plaćanjem direktnih i indirektnih poreza, u skladu s važećim propisima u Bosni i Hercegovini ili zemlji u kojoj je registriran. (2) Kandidat/ponuđač kojem bude dodijeljen ugovor obavezan je dostaviti sljedeće dokumente kojima će potvrditi da se slučajevi navedeni u stavu (1) ovog člana ne odnose na njega: a) uvjerenje nadležnog suda kojim dokazuje da u krivičnom postupku nije izrečena pravosnažna presuda kojom je osuđen za krivično djelo učešća u kriminalnoj organizaciji, za korupciju, prevaru ili pranje novca; b) uvjerenje nadležnog suda ili organa uprave kod kojeg je registriran kandidat/ponuđač kojim se potvrđuje da nije pod stečajem niti je predmet stečajnog postupka, da nije predmet postupka likvidacije, odnosno da nije u postupku obustavljanja poslovne djelatnosti; c) uvjerenja nadležnih institucija kojim se potvrđuje da je kandidat/ponuđač izmirio dospjele obaveze, a koje se odnose na doprinose za penziono i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje; d) uvjerenja nadležnih institucija da je kandidat/ponuđač izmirio dospjele obaveze u vezi s plaćanjem direktnih i indirektnih poreza. (3) Kao dokaz za ispunjavanje uslova iz stava (2) tač. c) i d) ovog člana, prihvata se i sporazum ponuđača s nadležnim poreskim institucijama o reprogramiranom, odnosno odgođenom plaćanju obaveza ponuđača po osnovu poreza i doprinosa i indirektnih poreza, uz potvrdu poreskih organa da ponuđač u predviđenoj dinamici izmiruje svoje reprogramirane obaveze. (4) Kandidat/ponuđač u svrhu dokaza o ispunjavanju uslova iz stava (1) ovog člana dužan je dostaviti izjavu ovjerenu kod nadležnog organa, u formi i na način koji propisuje Agencija podzakonskim aktom. (5) Zahtjev za učešće ili ponuda odbija se ako je kandidat/ponuđač bio kriv za težak profesionalni propust počinjen tokom perioda od tri godine prije početka postupka koji ugovorni organ može dokazati na bilo koji način, posebno, značajni i/ili nedostaci koji se ponavljaju u izvršenju bitnih zahtjeva ugovora koji su doveli do njegovog prijevremenog raskida, nastanka štete ili drugih sličnih posljedica zbog namjere ili nemara privrednog subjekta određene težine. (6) Ako ugovorni organ ima sumnje o postojanju okolnosti navedenih u st. (1) i (4) ovog člana, može se obratiti nadležnim organima s ciljem pribavljanja potrebnih informacija u predmetnom postupku. (7) Ugovorni organ dužan je u tenderskoj dokumentaciji definirati dokumente koje zahtijeva od kandidata/ponuđača koji ih, kao fizičko lice registrirano za obavljanje predmetne djelatnosti, dostavlja uz ponudu, a koji su dokazi o ispunjavanju uslova iz ovog člana. (8) Za kandidate/ponuđače čije je sjedište izvan Bosne i Hercegovine ne traži se posebna nadovjera dokumenata koji se zahtijevaju u stavu (2) ovog člana. (9) U postupku konkursa za izradu idejnog rješenja od fizičkih lica traži se samo uvjerenje nadležnog suda kojim dokazuje da u krivičnom postupku nije izrečena pravosnažna presuda kojom je osuđen za krivično djelo učešća u kriminalnoj organizaciji, za korupciju, prevaru ili pranje novca. Član 46. (Sposobnost obavljanja profesionalne djelatnosti) (1) Ugovorni organ u tenderskoj dokumentaciji može od kandidata/ponuđača zahtijevati da dokažu svoju registraciju http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 13 u odgovarajućim profesionalnim ili drugim registrima zemlje u kojoj su registrirani ili da osiguraju posebnu izjavu ili potvrdu nadležnog organa kojom se dokazuje njihovo pravo da obavljaju profesionalnu djelatnost, koja je u vezi s predmetom nabavke. (2) Dokumenti iz stava (1) ovog člana priznaju se na teritoriji Bosne i Hercegovine, bez obzira na kojem nivou vlasti su izdati. Član 47. (Ekonomska i finansijska sposobnost) (1) Ugovorni organ u tenderskoj dokumentaciji može utvrditi minimalne uslove u pogledu ekonomske i finansijske sposobnosti kandidata/ponuđača, kao i dokaze koji se zahtijevaju, a koji mogu biti: a) odgovarajući dokument koji izdaje banka ili druga finansijska institucija, a kojim se dokazuje ekonomsko-finansijska sposobnost u pogledu činjenica koje se mogu dokazati iz dokumenata koje izdaje banka ili druga finansijska institucija u skladu s pozitivnim propisima; b) garancija za pokriće osiguranja od odgovornosti za realizaciju predmetnog ugovora iz oblasti njegove registrovane djelatnosti; c) poslovni bilansi ili izvodi iz poslovnih bilansa, za period ne duži od tri posljednje finansijske godine ili od datuma registracije, odnosno početka poslovanja u predmetnom segmentu, ako je ponuđač odnosno kandidat registriran, odnosno počeo s radom prije manje od tri godine, ako je objavljivanje poslovnog bilansa zakonska obaveza u zemlji u kojoj je kandidat/ponuđač registriran; u slučaju kada ne postoji zakonska obaveza u zemlji u kojoj je kandidat/ponuđač registriran, dužan je dostaviti izjavu ovjerenu od nadležnog organa; d) izjavu o ukupnom prometu kandidata/ponuđača i, kada je to primjereno, o prometu u segmentu poslovanja koji je predmet ugovora, za period ne duži od tri posljednje finansijske godine ili od datuma registracije, odnosno početka poslovanja,ako je kandidat/ponuđač registriran, odnosno počeo s radom prije manje od tri godine; izjava koja se prilaže ovjerava se kod nadležnog organa. (2) Ako zahtijeva jedan ili više dokumenata iz stava (1) ovog člana, ugovorni organ dužan je u tenderskoj dokumentaciji jasno i precizno definirati dokaze koje je kandidat/ponuđač dužan dostaviti u svrhu dokazivanja ekonomske i finansijske sposobnosti. (3) Kandidat/ponuđač može, gdje je to odgovarajuće i za određeni ugovor, u ponudi naznačiti da raspolaže kapacitetima drugih subjekata, bez obzira na pravnu prirodu odnosa koji s njima ima. U tom slučaju, mora dokazati ugovornom organu da će na raspolaganju imati potrebne resurse. Pod istim uslovima grupa kandidata/ponuđača može se osloniti na kapacitete učesnika grupe ili drugih privrednih subjekata. (4) Dokumenti navedeni u stavu (1) ovog člana dostavljaju se kao obične kopije zajedno sa izjavom koju ovjerava kandidat/ponuđač, u formi i na način koji propisuje Agencija podzakonskim aktom. Član 48. (Opći uslovi za tehničku i profesionalnu sposobnost) (1) Ugovorni organ može, zavisno od vrste, količine ili obima, ili namjene predmeta nabavke, zahtijevati dokaze koji se odnose na tehničku i profesionalnu sposobnost. (2) Ako ugovorni organ zahtijeva dokaz o uredno izvršenim ugovorima, taj dokaz podnosi se u formi spiska izvršenih ugovora uz potvrdu koju daje druga ugovorna strana o njihovoj realizaciji. U slučaju da se takva potvrda iz objektivnih razloga ne može dobiti od ugovorne strane koja nije ugovorni organ, vrijedi izjava privrednog subjekta o uredno izvršenim ugovorima, uz predočavanje dokaza o učinjenim pokušajima da se takve potvrde osiguraju. (3) Potvrda o uredno izvršenim ugovorima mora sadržavati sljedeće podatke: a) naziv i sjedište ugovornih strana ili privrednih subjekata; b) predmet ugovora; c) vrijednost ugovora; d) vrijeme i mjesto izvršenja ugovora; e) navode o uredno izvršenim ugovorima. (4) Kandidat/ponuđač može, gdje je to odgovarajuće i za određeni ugovor, u ponudi naznačiti da raspolaže kapacitetima drugih subjekata, bez obzira na pravnu prirodu odnosa koji s njima ima. U tom slučaju, mora dokazati ugovornom organu da će na raspolaganju imati potrebne resurse. Pod istim uslovima grupa ponuđača može se osloniti na kapacitete učesnika grupe ili drugih privrednih subjekata. (5) Ugovorni organ može tražiti od kandidata/ponuđača da pismeno pojasne dostavljene reference. (6) Ako se u tenderskoj dokumentaciji zahtijeva osiguranje certifikata koje izdaju nezavisna tijela, a kojima se potvrđuje da kandidat/ponuđač zadovoljava određene standarde osiguranja kvaliteta, ugovorni organ dužan je pozvati se na sisteme osiguranja kvaliteta koji se zasnivaju na odgovarajućim evropskim serijama standarda koje su potvrdila tijela koja su u skladu s evropskim serijama standarda koje se tiču izdavanja certifikata. Ugovorni organ dužan je prihvatiti i druge dokaze o ekvivalentnim mjerama osiguranja kvaliteta od kandidata/ponuđača koji nemaju pristupa takvim certifikatima. (7) Ako zahtijeva jedan ili više dokumenata kojim kandidat/ponuđač dokazuje tehničku i profesionalnu sposobnost, ugovorni organ dužan je u tenderskoj dokumentaciji jasno i precizno definirati te zahtjeve. Član 49. (Tehnička i profesionalna sposobnost u postupku nabavke robe) U postupku javne nabavke robe ugovorni organ može zahtijevati jedan ili više dokaza o tehničkoj i profesionalnoj sposobnosti kandidata/ponuđača, i to: a) spisak izvršenih ugovora u skladu s članom 48. stav (2) ovog zakona, a koji su u vezi s predmetnom nabavkom, za period ne duži od tri godine ili od datuma registracije, odnosno početka poslovanja, ako je kandidat/ponuđač registriran, odnosno počeo s radom prije manje od tri godine; b) opis tehničke opremljenosti i osposobljenosti kandidata/ponuđača, mjere za osiguranje kvaliteta i njegovu opremljenost i osposobljenost za ispitivanja i istraživanja; c) navode o angažiranom tehničkom osoblju i tehničkim organima, za poslove postavljanja i instalacije robe koja se nabavlja, a za koje se ne može zahtijevati da su zaposleni kod kandidata/ponuđača; d) uzorke, opise i/ili fotografije robe koja je predmet isporuke, a čiju je vjerodostojnost kandidat/ponuđač obavezan potvrditi ako to ugovorni organ zahtijeva; e) uvjerenje koje izdaje nadležna institucija ili agencija za kontrolu kvaliteta, a kojim se potvrđuje da na http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 14 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. odgovarajući način tačno označena roba odgovara određenim specifikacijama ili normama; f) potvrdu kandidata/ponuđača o prihvatanju postupka kontrole robe složenije vrste ili robe koja izuzetno treba služiti nekoj posebnoj svrsi, koju provodi ugovorni organ ili u njegovo ime nadležni organ zemlje sjedišta privrednog subjekta, a koja se odnosi na proizvodne kapacitete privrednog subjekta i, ako je potrebno, na način izrade studija i istraživanja, te mjere za kontrolu kvaliteta koje koristi privredni subjekat. Član 50. (Tehnička i profesionalna sposobnost u postupku nabavke usluga) U postupku javne nabavke usluga ugovorni organ može zahtijevati jedan ili više dokaza o tehničkoj i profesionalnoj sposobnosti kandidata/ponuđača, i to: a) spisak izvršenih ugovora u skladu s članom 48. stav (2) ovog zakona, a koji su u vezi s predmetnom nabavkom, za period ne duži od tri godine ili od datuma registracije, odnosno početka poslovanja, ako je kandidat/ponuđač registriran, odnosno počeo s radom prije manje od tri godine; b) obrazovne i profesionalne kvalifikacije pružaoca usluga i/ili kvalifikacije njegovog rukovodećeg osoblja, i naročito kvalifikacije licâ koja su odgovorna za pružanje konkretnih usluga; c) izjavu o angažiranom tehničkom osoblju ili tehničkim organima, a za koje se ne može zahtijevati da su zaposleni kod kandidata/ponuđača; d) izjavu pružaoca usluga o prosječnom godišnjem broju zaposlenih i o broju rukovodećeg osoblja u posljednje tri godine; e) izjavu o tehničkoj opremljenosti i osposobljenosti i mjerama kojima raspolaže pružalac usluga za izvršenje konkretnih usluga i osiguranje kvaliteta; f) potvrdu kandidata/ponuđača o prihvatanju postupka kontrole usluga složenije vrste ili usluge koja izuzetno treba služiti nekoj posebnoj svrsi, koju provodi ugovorni organ ili u njegovo ime nadležni organ zemlje sjedišta privrednog subjekta, a koja se odnosi na proizvodne kapacitete privrednog subjekta i, ako je potrebno, na način izrade studija i istraživanja, te mjere za kontrolu kvaliteta koje koristi privredni subjekat; g) izjavu kandidata/ponuđača da prihvata preduzimanje mjera za upravljanje zaštitom okoline i mjera energetske efikasnosti koje će privredni subjekat primjenjivati prilikom pružanja usluga. Član 51. (Tehnička i profesionalna sposobnost u postupku nabavke radova) U postupku javne nabavke radova ugovorni organ može zahtijevati jedan ili više dokaza o tehničkoj i profesionalnoj sposobnosti kandidata/ponuđača, i to: a) spisak izvršenih ugovora u skladu s članom 48. stav (2) ovog zakona, a koji su u vezi s predmetnom nabavkom, za period ne duži od pet godina ili od datuma registracije, odnosno početka poslovanja, ako je kandidat/ponuđač registriran, odnosno počeo s radom prije manje od pet godina; b) obrazovne i profesionalne kvalifikacije izvođača radova i/ili kvalifikacije njegovog rukovodećeg osoblja, i naročito kvalifikacije licâ koja su odgovorna za izvođenje konkretnih radova; c) izjavu o angažiranom tehničkom osoblju ili tehničkim organima, naročito onom osoblju koje je angažirano za poslove nadzora i kontrole kvaliteta, a za koje se ne može zahtijevati da su zaposleni kod kandidata/ponuđača; d) izjavu izvođača radova o prosječnom godišnjem broju zaposlenih i broju rukovodećeg osoblja u posljednje tri godine; e) potvrdu o građevinskim mašinama i tehničkoj opremi kojom izvođač raspolaže u svrhu izvršenja ugovora; f) izjavu kandidata/ponuđača da prihvata preduzimanje mjera upravljanja zaštitom okoline i mjera energetske efikasnosti koje će privredni subjekat primjenjivati prilikom izvođenja radova. Član 52. (Diskvalifikacija po osnovu sukoba interesa ili korupcije) (1) U skladu s važećim propisima u Bosni i Hercegovini, ugovorni organ dužan je odbiti zahtjev za učešće u postupku javne nabavke ili ponudu ako je kandidat/ponuđač sadašnjem ili bivšem zaposleniku ugovornog organa dao ili je spreman dati mito u obliku novčanih sredstava ili u bilo kojem nenovčanom obliku, s ciljem ostvarivanja uticaja na radnju, odluku ili tok postupka javne nabavke. Ugovorni organ informira u pisanoj formi ponuđača i Agenciju o odbijanju takvog zahtjeva ili ponude te o razlozima odbijanja. (2) Svaki kandidat/ponuđač dužan je uz ponudu dostaviti i posebnu pismenu izjavu da nije nudio mito niti učestvovao u bilo kakvim radnjama koje za cilj imaju korupciju u predmetnoj javnoj nabavci. (3) U slučaju da zahtjev ili ponuda koju ugovorni organ primi u toku postupka javne nabavke prouzrokuje ili može prouzrokovati sukob interesa u skladu s važećim propisima o sukobu interesa u Bosni i Hercegovini, ugovorni organ dužan je postupiti u skladu s propisima u Bosni i Hercegovini. (4) Ugovorni organ ne smije zaključivati ugovore o javnoj nabavci s privrednim subjektom, ako rukovodilac ugovornog organa ili član upravnog ili nadzornog odbora tog ugovornog organa istovremeno: a) obavlja upravljačke poslove u tom privrednom subjektu ili b) je vlasnik poslovnog udjela, dionica odnosno drugih prava na osnovu kojih učestvuje u upravljanju, odnosno u kapitalu tog privrednog subjekta s više od 20%. (5) Ako je određeni privredni subjekat direktno ili indirektno učestvovao u tehničkim konsultacijama u pripremi postupka javne nabavke, ugovorni organ mora preduzeti odgovarajuće mjere kako bi osigurao da konkurencija ne bude narušena učestvovanjem tog privrednog subjekta kao kandidata/ponuđača u postupku javne nabavke u odnosu na ostale kandidate/ponuđače. Takve mjere uključuju davanje svih informacija ostalim kandidatima/ponuđačima koje su saopćene za vrijeme tehničkih konsultacija ili su nastale kao rezultat tehničkih konsultacija i određivanje adekvatnih vremenskih rokova za prijem zahtjeva za učešće i ponuda. Mjere koje su preduzete ugovorni organ navodi u zapisniku o ocjeni ponuda iz člana 65. ovog zakona. (6) Privredni subjekat iz stava (5) ovog člana ne može učestvovati u tom postupku javne nabavke kao kandidat/ponuđač samo ako ne postoji drugi način da se osigura poštivanje principa jednakog tretmana. (7) Prije odbacivanja zahtjeva za učešće, odnosno njegove ponude, kandidat/ponuđač mora imati priliku da dokaže da http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 15 njegovo učestvovanje u tehničkim konsultacijama ne ograničava konkurenciju. Odjeljak B. Tenderska dokumentacija Član 53. (Neophodne informacije) (1) Ugovorni organ dužan je pripremiti tendersku dokumentaciju u skladu s odredbama ovog zakona i podzakonskim aktima. U tenderskoj dokumentaciji ugovorni organ daje potpune informacije o uslovima ugovora i postupku dodjele ugovora, a koji su kandidatima/ponuđačima dovoljni za pripremu zahtjeva za učešće, odnosno ponuda na stvarno konkurentskoj osnovi. (2) Obavještenje o nabavci pripremljeno u skladu s članom 35. ovog zakona čini sastavni dio tenderske dokumentacije. (3) Tenderska dokumentacija sadrži minimalno sljedeće informacije: a) naziv i adresu ugovornog organa, te lice za kontakt od kojeg kandidati/ponuđači mogu tražiti informacije ili pojašnjenje; b) izabrani postupak dodjele ugovora i podatak o tome da li se predviđa zaključivanje okvirnog sporazuma; c) opis robe, usluga ili radova, te navođenje oznake i naziva iz JRJN-a; d) količinske specifikacije za robu ili opis posla ili zadatka za usluge i radove i tehničke specifikacije; e) mjesto isporuke robe ili izvršenja usluge ili izvođenja radova; f) naznaku mogućnosti za podnošenje ponuda po lotovima; g) rokove za isporuke robe; izvršenje usluga; izvođenje radova; h) navođenje mogućnosti za podnošenje alternativnih ponuda i minimalne zahtjeve koji moraju biti ispunjeni u slučaju alternativnih ponuda; i) minimalne uslove za kvalifikaciju kandidata, odnosno ponuđača, kao i dokaze na osnovu kojih se vrši ocjena; j) kriterij za dodjelu ugovora utvrđen kao "ekonomski najpovoljnija ponuda" s potkriterijima ili "najniža cijena"; k) period važenja ponuda; l) garanciju za ozbiljnost ponude, garanciju za dobro izvršenje posla i svako drugo traženo osiguranje za privremena plaćanja; m) mjesto, datum i vrijeme za prijem zahtjeva za učešće, odnosno ponuda; n) mjesto, datum i vrijeme otvaranja ponuda; o) informaciju o kalkulaciji cijene, ako je primjenjivo; p) zahtjev u pogledu upotrebe jezika; r) nacrt ugovora ili osnovne elemente ugovora. (4) Tenderska dokumentacija priprema se u skladu s modelima standardne tenderske dokumentacije koje propisuje Agencija. (5) Prilikom pripreme tenderske dokumentacije, ugovorni organ dužan je poštovati principe jednakog tretmana i nediskriminacije kandidata/ponuđača. Ugovorni organ ne smije koristiti savjete bilo kojeg lica koje može imati bilo kakav direktni ili indirektni interes za ishod postupka dodjele ugovora, ako je vjerovatno da to može uticati na stvarnu konkurenciju za predmetni ugovor. (6) Ugovorni organ može napraviti izmjene i dopune tenderske dokumentacije pod uslovom da se one dostave zainteresiranim kandidatima/ponuđačima istog dana, a najkasnije pet dana prije isteka utvrđenog roka za prijem zahtjeva za učešće ili ponuda. U slučaju da takve izmjene podrazumijevaju suštinsku promjenu predmeta nabavke, ugovorni organ produžit će rok za prijem zahtjeva za učešće ili ponuda u zavisnosti od složenosti predmeta nabavke. Rok za produženje ne može biti kraći od sedam dana. Član 54. (Tehničke specifikacije) (1) Tehničke specifikacije moraju svim kandidatima/ponuđačima omogućiti jednak i nediskriminirajući pristup nadmetanju. Tehničke specifikacije uključivat će, kad god je to moguće, kriterij pristupačnosti za ljude s invaliditetom ili kriterij dizajna za sve korisnike. (2) Tehničke specifikacije, uz poštivanje obaveznih bosanskohercegovačkih tehničkih pravila, određuju se: a) pozivanjem na tehničke specifikacije i, uz uvažavanje sljedećeg redoslijeda, na bosanskohercegovačke standarde kojima se preuzimaju evropski standardi, evropska tehnička odobrenja, zajedničke tehničke specifikacije, međunarodni standardi, druge tehničke referentne sisteme koje su utemeljila evropska tijela za standardizaciju ili, ako oni ne postoje, na bosanskohercegovačke standarde, bosanskohercegovačka tehnička odobrenja ili bosanskohercegovačke tehničke specifikacije koje se odnose na projektovanje, izračun i izvođenje radova te upotrebu proizvoda, pri čemu se svaka uputa mora označiti riječima "ili ekvivalent"; ili b) u formi izvedbenih ili funkcionalnih zahtjeva koji mogu uključivati ekološke elemente i elemente energetske efikasnosti; ili c) u formi izvedbenih ili funkcionalnih zahtjeva iz stava (2) tačka b) ovog člana, uz poziv na tehničke specifikacije iz stava (2) tačka a) ovog člana kao sredstvo za pretpostavku usklađenosti sa izvedbenim ili funkcionalnim zahtjevima; ili d) pozivanjem na tehničke specifikacije iz stava (2) tačka a) ovog člana u pogledu određenih obilježja i pozivanjem na izvedbene ili funkcionalne zahtjeve iz stava (2) tačka b) ovog člana u pogledu drugih obilježja. (3) Ako se tehničke specifikacije odrede u skladu sa stavom (2) tačka a) ovog člana, ugovorni organ ne smije ponudu odbiti s obrazloženjem da ponuđena roba i usluge ne odgovaraju specifikacijama koje je on naveo, ako ponuđač odgovarajućim sredstvima (tehnički dosje, izvještaj o izvršenom testiranju od ovlaštenog organa i drugi slični dokumenti izdati od nadležnih institucija) u svojoj ponudi dokaže da rješenja koja je on u ponudi predložio u jednakoj mjeri odgovaraju tehničkim specifikacijama na koje se poziva. (4) Ako se tehničke specifikacije odrede u obliku izvedbenih ili funkcionalnih zahtjeva, u skladu sa stavom (2) tačka b) ovog člana, ugovorni organ ne smije odbiti ponudu koja odgovara bosanskohercegovačkom standardu kojim se preuzima evropski standard ili evropskom tehničkom odobrenju, zajedničkoj tehničkoj specifikaciji, međunarodnom standardu ili tehničkom sistemu standarda koji je izradilo evropsko tijelo za standardizaciju, ako se te specifikacije odnose na izvedbene ili funkcionalne zahtjeve koje ugovorni organ zahtijeva. Ponuđač mora u svojoj ponudi odgovarajućim sredstvima dokazati da ponuđena roba, usluge ili radovi koji odgovaraju standardu odgovaraju izvedbenim ili funkcionalnim zahtjevima ugovornog organa. (5) Ovlašteni organ za ocjenjivanje usklađenosti u smislu ovog člana je nezavisni laboratorij, tijelo koje će potvrditi usklađenosti, nadzorni ili drugo tijelo koje učestvuje u postupku ocjenjivanja usklađenosti, koje je od organa http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 16 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. državne uprave ovlašteno da provodi postupke ocjenjivanja usklađenosti prema odgovarajućim standardima kojima se preuzimaju evropski standardi. Ugovorni organ prihvatit će certifikate koje su izdali ovlašteni organi u drugim državama, ako su izdati u skladu s međunarodnim ugovorima koje je zaključila Bosna i Hercegovina. (6) Odgovarajućim sredstvom, u smislu ovog člana, smatraju se tehnički dosjei koje izrađuje proizvođač ili izvještaj o ispitivanju koje sastavlja ovlašteno tijelo za ocjenjivanje usklađenosti. (7) Ako su ekološki zahtjevi za predmet nabavke određeni u formi izvedbenih zahtjeva ili funkcionalnih zahtjeva u skladu sa stavom (2) tačka b) ovog člana, ugovorni organ može se u svrhu opisa predmeta nabavke pozivati na tehničke specifikacije ili njihove dijelove određene evropskim, bosanskohercegovačkim, multinacionalnim ili drugim ekološkim oznakama kvaliteta: a) ako su specifikacije prikladne za definiciju obilježja robe ili usluga koje su predmet ugovora o javnoj nabavci; b) ako se zahtjevi postavljeni za ekološku oznaku kvaliteta zasnivaju na informacijama s naučnom podlogom; c) ako su ekološke oznake kvaliteta izrađene i donesene u okviru postupka u kojem mogu učestvovati svi zainteresirani kao što su: potrošači, proizvođači, trgovci i organizacije za zaštitu okoline te d) ako je ekološka oznaka kvaliteta dostupna i stoji na raspolaganju svim zainteresiranim. (8) Ugovorni organ može u tenderskoj dokumentaciji navesti pretpostavku da roba i usluge označene određenom ekološkom oznakom kvaliteta odgovaraju tehničkim specifikacijama utvrđenim u tenderskoj dokumentaciji. (9) Osim ako nije opravdano predmetom nabavke, u tehničkoj specifikaciji ne smije se uputiti na određenog proizvođača, na porijeklo ili na poseban postupak, na marke, patente, tipove ili određeno porijeklo, ako bi se time pogodovalo ili bi se isključili određeni privredni subjekti ili određeni proizvodi. Takve napomene dopuštene su samo ako se predmet nabavke ne može dovoljno precizno i razumljivo opisati, ali se bez izuzetka moraju označiti s dodatkom "ili ekvivalent". Nepoznavanje predmeta nabavke ne oslobađa ugovorni organ obaveze za definiranje predmeta nabavke na stvarno konkurentskoj osnovi. (10) Ako se izuzetno objavi poziv za određeni proizvod s dodatkom "ili ekvivalent", ponuđač mora na za to predviđenim praznim mjestima, prema odgovarajućim stavkama, navesti podatke o proizvodu i tipu odgovarajućeg proizvoda koji nudi te, ako se to traži, i ostale podatke koji se odnose na taj proizvod. Kriteriji mjerodavni za ocjenjivanje ekvivalentnosti navode se u opisu predmeta nabavke. Dokaz ekvivalentnosti u smislu ispunjavanja zahtjeva u vezi s predmetom nabavke dužan je osigurati ponuđač, u skladu sa zahtjevima definiranim u tenderskoj dokumentaciji. Proizvodi koji su u tenderskoj dokumentaciji navedeni kao primjeri smatraju se ponuđenima ako ponuđač ne navede nikakve druge proizvode na predviđenom mjestu. (11) Ugovorni organ može utvrditi posebne uslove u vezi sa izvršenjem ugovora, pod uslovom da su oni u skladu s relevantnim propisima u Bosni i Hercegovini i da su navedeni u objavi ili u tehničkim specifikacijama. Uslovi kojima se uređuje izvršenje ugovora mogu se posebno ticati socijalnih i ekoloških pitanja. Član 55. (Preuzimanje tenderske dokumentacije) (1) Ugovorni organ, izuzev u slučaju iz tačke d) ovog stava, kandidatima/ponuđačima mora tendersku dokumentaciju učiniti dostupnom, na način za koji se opredijeli kandidat/ponuđač, i to: a) lično preuzimanje u prostorijama ugovornog organa; b) na pismeni zahtjev kandidata/ponuđača; c) zajedno s pozivom za dostavu ponuda; d) objavljivanjem tenderske dokumentacije na portalu javnih nabavki na što će ukazati u obavještenju o nabavci, u skladu s podzakonskim aktom koji donosi Agencija. (2) Kada kandidat/ponuđač uputi zahtjev za dostavu tenderske dokumentacije, ugovorni organ otprema tendersku dokumentaciju odmah, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema zahtjeva. Ako je ugovorni organ odredio skraćene rokove za dostavu ponuda, odnosno zahtjeva za učešće, u skladu s ovim zakonom, krajnji rok za otpremu tenderske dokumentacije je dva dana. (3) Ugovorni organ ne može učiniti dostupnom tendersku dokumentaciju nijednom kandidatu/ponuđaču prije objave obavještenja o nabavci. (4) Ugovorni organ za sve kandidate/ponuđače može odrediti jednaku novčanu naknadu koja se plaća za tendersku dokumentaciju. U tom slučaju, novčana naknada uključuje samo stvarne troškove za papir, ispis, umnožavanje, za nosač podataka, kao i naknadu mogućih poštanskih troškova. Ako je određena novčana naknada za tendersku dokumentaciju, tada je kandidat/ponuđač dužan, uz zahtjev za učešće, odnosno ponudu dostaviti i dokaz o uplati tenderske dokumentacije, izuzev u slučajevima iz stava (1) tač. c) i d) ovog člana. (5) Svi zainteresirani kandidati/ponuđači imaju pravo uvida u tendersku dokumentaciju prije otkupa, izuzev u slučaju iz stava (1) tačka d) ovog člana. Ugovorni organ dužan je, na pismeni zahtjev privrednog subjekta, omogućiti uvid u tendersku dokumentaciju na način za koji se opredijeli kandidat/ponuđač, i to: a) u prostorijama ugovornog organa; ili b) dostavljanjem poštom preporučeno s povratnicom zainteresiranom kandidatu/ponuđaču; ili c) dostavljanjem elektronskom poštom u zaštićenom nepromjenjivom obliku zainteresiranom kandidatu/ ponuđaču. Član 56. (Pojašnjenja tenderske dokumentacije) (1) Zainteresirani kandidati/ponuđači mogu, u pisanoj formi, tražiti od ugovornog organa pojašnjenja tenderske dokumentacije blagovremeno, ali najkasnije deset dana prije isteka roka za podnošenje zahtjeva za učešće ili ponuda. (2) Ugovorni organ dužan je odgovoriti u pisanoj formi, a odgovor s pojašnjenjem dostavlja svim kandidatima/ ponuđačima koji su otkupili tendersku dokumentaciju ili za koje ima saznanja da su je preuzeli na jedan od načina iz člana 55. ovog zakona, u roku od tri dana, a najkasnije pet dana prije isteka roka za podnošenje zahtjeva za učešće ili ponuda. (3) Ako odgovor ugovornog organa dovodi do izmjena tenderske dokumentacije i te izmjene od kandidata/ ponuđača zahtijevaju da izvrše znatne izmjene i/ili da prilagode njihove ponude, ugovorni organ dužan je produžiti rok za podnošenje zahtjeva za učešće ili ponuda najmanje za sedam dana. http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 17 (4) Ako se nakon osiguranja tenderske dokumentacije pokaže da se ponude mogu pripremiti samo nakon posjete mjestu izvođenja usluga ili radova, ili nakon pregleda dokumenata na osnovu kojih je pripremljena tenderska dokumentacija, rokovi za prijem ponuda produžavaju se za najmanje sedam dana, kako bi se omogućilo da se svi ponuđači upoznaju sa svim informacijama koje su neophodne za pripremu ponuda. (5) U slučaju da je tenderska dokumentacija objavljena na portalu javnih nabavki, pojašnjenja tenderske dokumentacije iz ovog člana definirat će se podzakonskim aktom iz člana 55. stav (1) tačka d) ovog zakona. Odjeljak C. Ponuda Član 57. (Priprema ponude) (1) U postupku javne nabavke kandidat/ponuđač pridržava se zahtjeva i uslova iz tenderske dokumentacije. (2) Ponuđač može prije isteka roka za dostavu ponuda svoju ponudu izmijeniti, dopuniti ili od nje odustati. Ako zbog izmjene ili dopune dođe do promjene ukupne cijene ponude, nova cijena mora se obavezno navesti. Izmjena ili dopuna ponude dostavlja se na isti način kao i ponuda, i to u roku koji je naznačen u obavještenju o nabavci i tenderskoj dokumentaciji. U slučaju povlačenja ponude, prije isteka roka za dostavu ponuda, ponuđač može pismeno zahtijevati povrat svoje neotvorene ponude. (3) Svaki ponuđač može podnijeti samo jednu ponudu. Član 58. (Sadržaj ponude) (1) Svaka ponuda obavezno sadrži sljedeće elemente: a) ime i sjedište ponuđača, a za grupu ponuđača podatke o svakom članu grupe ponuđača, kao i jasno određenje člana grupe koji je ovlašteni predstavnik grupe ponuđača za učešće u postupku javne nabavke, za komunikaciju i za zaključivanje ugovora; b) dokaz o garanciji, ako se traži; c) cijenu sa svim elementima koji je čine, kao i potrebnim objašnjenjima, na način kako je definirano u tenderskoj dokumentaciji; d) dokaze o ličnoj, poslovnoj, finansijskoj, tehničkoj i profesionalnoj sposobnosti, osim u fazi dostavljanja ponuda u ograničenom, pregovaračkom postupku sa ili bez objave obavještenja i takmičarskom dijalogu, prema zahtjevima iz tenderske dokumentacije; e) navode da je riječ o alternativnoj ponudi, ako je ona dozvoljena; f) datum ponude; g) potpis podnosioca ponude ili ovlaštenog lica na osnovu punomoći koja u tom slučaju mora biti priložena u originalu ili ovjerenoj kopiji; h) ponuda mora biti ovjerena pečatom podnosioca ponude, ako po zakonu države u kojoj je sjedište podnosioca ponude podnosilac ponude ima pečat ili dokaz da po zakonu države u kojoj je sjedište podnosioca ponude podnosilac ponude nema pečat; i) popis dokumentacije priložene uz ponudu. (2) Ponuda mora biti čvrsto uvezana i sve strane ponude numerirane (izuzev dokaza o garanciji iz stava (1) tačka b) ovog člana, te štampane literature, brošura, kataloga i sl.). Član 59. (Alternativna ponuda) (1) Alternativna ponuda je ponuda kojom ponuđač daje alternativni prijedlog za predmet javne nabavke. Ugovorni organ obavezan je u tenderskoj dokumentaciji naznačiti da li odobrava alternativnu ponudu. Alternativna ponuda dopuštena je samo onda kada je kriterij za dodjelu ugovora ekonomski najpovoljnija ponuda. Ako tenderska dokumentacija ne sadrži odredbu kojom se dopušta dostava alternativnih ponuda, onda one nisu dopuštene i kao takve se odbacuju. (2) Ugovorni organ dužan je u tenderskoj dokumentaciji navesti minimum zahtjeva koje alternativna ponuda obavezno treba ispunjavati, kao i ostale zahtjeve za njeno podnošenje. Ugovorni organ razmatra samo one alternativne ponude koje ispunjavaju minimum postavljenih zahtjeva i osiguravaju realizaciju odgovarajućeg predmeta nabavke. (3) Ponuđač je dužan dostaviti dokaz da alternativna ponuda u svim elementima zadovoljava minimum postavljenih zahtjeva iz tenderske dokumentacije. (4) Ugovorni organ koji daje mogućnost podnošenja alternativnih ponuda ne može odbiti alternativnu ponudu samo na osnovu činjenice da bi ona vodila ka promjeni vrste i karaktera ugovora. Član 60. (Period važenja ponude) (1) Period važenja ponude određuje ugovorni organ u tenderskoj dokumentaciji. Period važenja ne može biti kraći od roka navedenog u tenderskoj dokumentaciji, ali ugovorni organ ne može utvrdi rok kraći od 30 dana. Ako ponuđač u ponudi ne navede period njenog važenja, smatra se da ponuda važi za period naznačen u tenderskoj dokumentaciji. (2) U periodu važenja ponude, ugovorni organ može zahtijevati od ponuđača, u pisanoj formi, da produži period važenja do određenog roka. Svaki ponuđač ima pravo odbiti takav zahtjev i u tom slučaju ne gubi pravo na povrat garancije za ozbiljnost ponude. (3) Ako ponuđač ne odgovori na pismeni zahtjev ugovornog organa u pogledu produženja perioda važenja ponude ili ne pristane produžiti rok važenja ponude ili ne osigura produženje garancije za ozbiljnost ponude, smatra se da je ponuđač odbio zahtjev ugovornog organa, te se njegova ponuda ne razmatra u daljnjem toku postupka. (4) Ponuđač koji pristane produžiti period važenja ponude, i o tome u pisanoj formi obavijesti ugovorni organ, produžava period važenja ponude i dužan je osigurati produženje garancije za ozbiljnost ponude. U periodu produženja važenja ponude ponuda se ne može mijenjati. Član 61. (Garancije uz ponudu) (1) Vrste garancija su: a) garancija za ozbiljnost ponude je garancija u slučaju da ponuđač odustane od svoje ponude u roku važenja ponude; b) garancija za uredno izvršenje ugovora je garancija u slučaju da ponuđač kojem je dodijeljen ugovor ne izvršava svoje obaveze iz ugovora ili ih neuredno izvršava. (2) Ugovorni organ može zahtijevati da se ponuda garantira odgovarajućom garancijom za ozbiljnost ponude. Garancija za ozbiljnost ponude ne može se zahtijevati ako je vrijednost nabavke manja od 100.000,00 KM. (3) U slučaju kada je vrijednost nabavke jednaka ili veća od vrijednosti iz stava (2) ovog člana, garancija za ozbiljnost ponude neće preći 1,5% procijenjene vrijednosti ugovora. Grupa ponuđača dostavlja garanciju koja odgovara traženom iznosu bez obzira da li je dostavlja jedan član, više ili svi članovi grupe ponuđača. http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 18 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. (4) Ugovorni organ može zahtijevati da se izvršenje ugovora garantira odgovarajućom garancijom za izvršenje ugovora. Garancija za izvršenje ne može se zahtijevati u iznosu većem od 10% od vrijednosti ugovora. Grupa ponuđača dostavlja garanciju koja odgovara traženom iznosu bez obzira da li je dostavlja jedan član, više ili svi članovi grupe ponuđača. (5) Ugovorni organ ne može odbaciti garanciju za ozbiljnost ponude ili garanciju za uredno izvršenje ugovora na osnovu činjenice da garancija nije izdata u Bosni i Hercegovini, pod uslovom da garancija za ozbiljnost ponude i garancija za uredno izvršenje ugovora ispunjavaju uslove postavljene u tenderskoj dokumentaciji. (6) Forme garancije za ozbiljnost ponude i izvršenje ugovora definirat će se podzakonskim aktom koji donosi Agencija. Član 62. (Grupa kandidata/ponuđača) (1) Ugovorni organ u tenderskoj dokumentaciji precizira dokumente koje dostavlja grupa kandidata/ponuđača, odnosno svaki član grupe. (2) Ugovorni organ ne može zahtijevati da grupa kandidata/ponuđača osnuje novo pravno lice kako bi dostavila zahtjev ili ponudu, ali može nakon izbora od grupe ponuđača zahtijevati određeni pravni oblik u mjeri u kojoj je to potrebno za zadovoljavajuće izvršenje ugovora. Grupa kandidata/ponuđača dužna je dostaviti podatke koje ugovorni organ zahtijeva u tenderskoj dokumentaciji. (3) Kandidat/ponuđač koji je samostalno podnio zahtjev za učešće, odnosno ponudu, ne može biti član grupe kandidata/ponuđača u istom postupku javne nabavke. Član grupe kandidata/ponuđača ne može biti član druge grupe kandidata/ponuđača u istom postupku javne nabavke. (4) Grupa kandidata/ponuđača solidarno odgovara za sve obaveze. POGLAVLJE III. POSTUPANJE UGOVORNOG ORGANA Odjeljak A. Evaluacija ponuda Član 63. (Otvaranje ponuda) (1) Ponude se otvaraju na javnom otvaranju ponuda, neposredno nakon isteka roka za prijem ponuda. Ponude primljene nakon isteka roka određenog za prijem ponuda neotvorene se vraćaju ponuđačima. (2) Ponude se otvaraju na sjednici komisije za nabavke na dan i vrijeme koji su navedeni u tenderskoj dokumentaciji. Svi ponuđači koji su na vrijeme dostavili ponude ili njihovi ovlašteni predstavnici, kao i sva druga zainteresirana lica imaju pravo prisustvovati postupku otvaranja ponuda. Izmjena krajnjeg roka za prijem ponuda uticat će na promjenu datuma otvaranja ponuda. (3) Koverte otvara predsjedavajući komisije za nabavke na otvorenoj sjednici ili drugi član komisije, bez obzira na to da li sastanku prisustvuju ponuđači ili njihovi ovlašteni predstavnici. (4) Prilikom otvaranja ponuda prisutnim ponuđačima saopćava se: a) naziv ponuđača; b) ukupna cijena navedena u ponudi; c) popust naveden u ponudi koji mora biti posebno iskazan; ako popust nije posebno iskazan, smatra se da nije ni ponuđen; d) potkriteriji koji se vrednuju u okviru kriterija ekonomski najpovoljnije ponude. (5) Rezultati postupka javnog otvaranja ponuda unose se u zapisnik koji obavezno sadrži sve elemente iz stava (4) ovog člana. Formu zapisnika propisuje Agencija podzakonskim aktom. (6) Kopija zapisnika o otvaranju ponuda dostavlja se svim ponuđačima odmah ili najkasnije u roku od tri dana od dana otvaranja ponuda. (7) Postupak provjere kvalifikacije kandidata, odnosno ponuđača i ocjena ponuda provode se na zatvorenim sjednicama komisije za nabavke. Član 64. (Kriteriji za dodjelu ugovora) (1) Ugovorni organ dodjeljuje ugovor na osnovu jednog od sljedećih kriterija: a) ekonomski najpovoljnija ponuda ili b) najniža cijena. (2) Ugovorni organ dužan je u tenderskoj dokumentaciji razraditi kriterij ekonomski najpovoljnije ponude na način da definira i detaljno razradi potkriterije za ocjenu, u skladu s prirodom i svrhom konkretnog predmeta nabavke. Potkriteriji mogu biti: kvalitet predmeta nabavke, cijena, tehnička sposobnost predmeta nabavke, funkcionalne i ekološke karakteristike, operativni troškovi, ekonomičnost, postprodajni servis i tehnička pomoć, rok isporuke ili rok za izvršenje i sl., uz obavezu da se u tenderskoj dokumentaciji utvrdi precizna metodologija vrednovanja svakog potkriterija. (3) Uslovi za kvalifikaciju kandidata, odnosno ponuđača iz čl. 45. do 51. ovog zakona ne mogu biti potkriteriji za ocjenu ponuda. Član 65. (Ocjena ponuda) (1) Ugovorni organ ocjenjuje ponude koje su podnijeli kvalificirani ponuđači, primjenjujući kriterij za dodjelu ugovora utvrđen u tenderskoj dokumentaciji. (2) Nakon ocjene ponuda, ugovorni organ dužan je sačiniti zapisnik o ocjeni ponuda koji sadrži najmanje sljedeće podatke: a) naziv ugovornog organa; b) predmet javne nabavke; c) naziv ponuđača čije su ponude odbijene i razloge za njihovo odbijanje; d) dodjelu bodova po potkriterijima za ocjenu ponuda, ako je kriterij ekonomski najpovoljnija ponuda, prema metodologiji utvrđenoj u tenderskoj dokumentaciji; e) rang-listu ocijenjenih ponuda, počev od najuspješnije ka najmanje uspješnoj; f) naziv ponuđača čija je ponuda ocijenjena najpovoljnijom; g) vrijednost ugovora ili okvirnog sporazuma. (3) U otvorenom i ograničenom postupku, pregovori između ugovornog organa i ponuđača nisu dopušteni. Član 66. (Neprirodno niska ponuđena cijena) (1) Ako ugovorni organ ocijeni da je ponuđena cijena neprirodno niska, pismeno će od ponuđača zahtijevati da obrazloži ponuđenu cijenu. Ako ponuđač ugovornom organu ne ponudi osnovano obrazloženje, koje može, između ostalog, sadržavati i poređenje s cijenama na tržištu, ugovorni organ odbacit će ponudu. (2) Ponuđač je dužan pismeno dostaviti detaljne informacije o relevantnim sastavnim elementima ponude, uključujući elemente cijene, odnosno razloge ponuđene cijene. Ugovorni organ razmatra objašnjenja koja se na primjeren način mogu odnositi na: a) ekonomičnost proizvodnog procesa, pruženih usluga ili građevinske metode; http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 19 b) izabrana tehnička rješenja i/ili izuzetno pogodne uslove koje ponuđač ima za dostavu robe ili usluga ili za izvođenje radova; c) originalnost robe, usluga ili radova koje je ponuđač ponudio; d) usklađenost s važećim odredbama koje se odnose na radnu zaštitu i uslove rada na mjestu gdje se isporučuje roba, pruža usluga ili izvodi rad; e) mogućnost da ponuđač prima državnu pomoć. (3) Ako ugovorni organ utvrdi da je ponuda neprirodno niska zato što ponuđač prima državnu pomoć, ponuda može biti odbačena samo ako ponuđač nije u mogućnosti dokazati, u razumnom roku koji je odredio ugovorni organ, da je državna pomoć dodijeljena u skladu s važećim zakonom. Član 67. (Preferencijalni tretman domaćeg) Primjena preferencijalnog tretmana domaćeg definira se posebnim podzakonskim aktom koji donosi Vijeće ministara BiH u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Član 68. (Razlozi za odbacivanje zahtjeva za učešće ili ponude) (1) Ugovorni organ odbacuje zahtjev za učešće ili ponudu ako kandidat/ponuđač nije dostavio tražene dokaze ili je dostavio nepotpune dokaze ili je lažno predstavio informacije koje su dokaz ispunjavanja uslova iz čl. 45. do 51. ovog zakona; (2) Zahtjev za učešće, odnosno ponuda kandidata/ponuđača ili grupe kandidata/ponuđača koji su direktno ili indirektno učestvovali u pripremi postupka javne nabavke bit će odbačena u slučaju iz člana 52. stav (7) ovog zakona. (3) Ugovorni organ može pozvati kandidate/ponuđače da u roku od tri dana pojasne dokumente koje su dostavili u skladu s čl. 45. do 51. ovog zakona ili da dostave originalne dokumente radi poređenja s kopijom koja je dostavljena uz ponudu, a s ciljem otklanjanja formalnog nedostatka dokumenata. (4) Ugovorni organ dužan je odbaciti zahtjev za učešće ili ponudu i u sljedećim slučajevima kad: a) ponuđač u svojoj ponudi ne navede cijenu, nego samo navede da će ponuditi cijenu koja je za određeni postotak ili vrijednost niža od ponude s najnižom cijenom, ili ponudu u kojoj cijena nije iskazana u ukupnom iznosu, u skladu sa zahtjevima iz tenderske dokumentacije; b) se uz ponudu zahtijeva garancija za ozbiljnost ponude, a ona nije dostavljena uz ponudu; c) nije otklonjen nedostatak iz stava (3) ovog člana; d) se ponuda odnosi na više lotova nego što je ugovorni organ dopustio tenderskom dokumentacijom i obavještenjem o nabavci; e) je u ponudi data alternativna ponuda, a ona nije dopuštena; f) u ponudi pisanim objašnjenjem ponuđača nije otklonjen nedostatak ili nejasnoća; g) za ponudu ponuđač nije pisanim putem prihvatio ispravku računske greške; i) ponuda nije potpuna i ne ispunjava zahtjeve iz tenderske dokumentacije; j) i u drugim opravdanim slučajevima. Odjeljak B. Ishod postupka javne nabavke Član 69. (Prestanak postupka javne nabavke) (1) Postupak javne nabavke može se okončati: a) zaključenjem ugovora o javnoj nabavci ili okvirnog sporazuma ili b) poništenjem postupka javne nabavke. (2) Ugovorni organ obavezan je poništiti postupak javne nabavke u slučaju da: a) nije dostavljena nijedna ponuda u određenom krajnjem roku; b) nije dostavljen nijedan zahtjev za učešće u ograničenom postupku, u pregovaračkom postupku sa ili bez objave obavještenja ili u takmičarskom dijalogu; c) nije dostavljen broj ponuda određen u članu 32. stav (4) ovog zakona, ako je bilo predviđeno zaključenje okvirnog sporazuma; d) nijedna od primljenih ponuda nije prihvatljiva; e) cijene svih prihvatljivih ponuda znatno su veće od osiguranih sredstava za predmetnu nabavku. (3) Ugovorni organ može otkazati postupak javne nabavke samo zbog dokazanih razloga koji su izvan kontrole ugovornog organa i koji se nisu mogli predvidjeti u vrijeme pokretanja postupka javne nabavke. Član 70. (Odluka o izboru i odluka o poništenju) (1) Ugovorni organ donosi odluku o izboru najpovoljnijeg ponuđača ili odluku o poništenju postupka nabavke u roku koji je određen u tenderskoj dokumentaciji kao rok važenja ponude, a najkasnije u roku od sedam dana od dana isteka važenja ponude, odnosno u produženom periodu roka važenja ponuda, u skladu s članom 60. stav (2) ovog zakona. (2) Odluke iz ovog člana dostavljaju se kandidatima/ ponuđačima u roku od tri dana, a najkasnije u roku od sedam dana od dana donošenja odluke, i to: elektronskim sredstvom ili putem pošte ili neposredno. (3) Odluka o izboru sadrži: podatke o ugovornom organu, broj i datum donošenja odluke, podatke o javnom oglašavanju, vrstu postupka nabavke, broj zaprimljenih ponuda, naziv i podatke o izabranom ponuđaču, detaljno obrazloženje razloga za izbor, pouka o pravnom lijeku, potpis ovlaštenog lica i pečat ugovornog organa. (4) Odluka o poništenju postupka nabavke sadrži: podatke o ugovornom organu, broj i datum donošenja odluke, podatke o javnom oglašavanju, vrstu postupka nabavke, zakonski osnov za poništenje postupka nabavke, detaljno obrazloženje poništenja, pouka o pravnom lijeku, potpis ovlaštenog lica i pečat ugovornog organa. (5) Odluku o rezultatu pretkvalifikacije kandidata u postupku koji se sastoji od dvije ili više faza ugovorni organ donosi nakon okončanja faze pretkvalifikacije. Ova odluka sadrži: podatke o ugovornom organu, broj i datum donošenja odluke, podatke o javnom oglašavanju, vrstu postupka nabavke, broj zaprimljenih zahtjeva za učešće, naziv i podatke o kvalificiranim kandidatima, podatke i obrazloženje o nekvalificiranim kandidatima, pouku o pravnom lijeku, potpis ovlaštenog lica i pečat ugovornog organa. (6) Odluke iz st. (3) i (4) ovog člana ugovorni organ objavljuje na svojoj internetskoj strani, ako je ima, i to istovremeno s upućivanjem odluka ponuđačima koji su učestvovali u postupku javne nabavke. Član 71. (Obavještavanje kandidata i ponuđača o rezultatima) (1) Ugovorni organ dužan je istovremeno, a najkasnije u roku od sedam dana od dana donošenja odluke, pismeno obavijestiti kandidate/ponuđače koji su blagovremeno podnijeli zahtjeve ili ponude o odlukama koje su donesene u pogledu pretkvalifikacije, ocjene ponuda ili poništenja postupka. http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 20 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. (2) Ugovorni organ dužan je uz obavještenje o rezultatima postupka dostaviti i odgovarajuću odluku iz člana 70. ovog zakona i zapisnik o ocjeni ponuda iz člana 65. stav (2) ovog zakona. Član 72. (Ugovori) (1) Ugovorni organ dostavlja na potpis izabranom ponuđaču prijedlog ugovora, i to nakon isteka roka od 15 dana, računajući od dana kada su svi ponuđači obaviješteni o izboru najpovoljnije ponude. Izabrani ponuđač prihvata prijedlog ugovora i zaključuje ugovor. (2) Ugovor o javnoj nabavci zaključuje se u skladu sa zakonima o obligacionim odnosima u Bosni i Hercegovini. Ugovori koji se dodjeljuju u otvorenom postupku, ograničenom postupku, pregovaračkom postupku sa objavom ili bez objave obavještenja, konkursu za izradu idejnog rješenja ili takmičarskom dijalogu, izuzev ugovora iz člana 21. stav (1) tačka d) ovog zakona, ne mogu se zaključiti u periodu od 15 dana od dana kada su ponuđači obaviješteni o ishodu postupka nabavke. (3) Ugovorni organ dostavlja prijedlog ugovora onom ponuđaču čija je ponuda po rang- listi odmah nakon ponude najuspješnijeg ponuđača, u slučaju da najuspješniji ponuđač: a) propusti dostaviti originale ili ovjerene kopije dokumentacije iz čl. 45. i 47. ovog zakona, ne starije od tri mjeseca od dana dostavljanja ponude ili zahtjeva za učešće, u roku koji odredi ugovorni organ; ili b) propusti dostaviti dokumentaciju koja je bila uslov za potpisivanje ugovora, a koju je bio dužan pribaviti u skladu s propisima u Bosni i Hercegovini; ili c) u pisanoj formi odbije dodjelu ugovora; ili d) propusti dostaviti garanciju za izvršenje ugovora u skladu sa uslovima iz tenderske dokumentacije i u roku koji mu je odredio ugovorni organ; ili e) propusti potpisati ugovor o nabavci u roku koji mu je odredio ugovorni organ; ili f) odbije zaključiti ugovor pod uslovima navedenim u tenderskoj dokumentaciji i ponudi koju je dostavio. (4) Ako izabrani ponuđač ne dostavi garanciju za izvršenje ugovora u ostavljenom roku, nakon zaključivanja ugovora, zaključeni ugovor smatra se apsolutno ništavim. (5) Prilikom dodjele ugovora o nabavci, cijena navedena u najpovoljnijoj ponudi kao i uslovi utvrđeni u tenderskoj dokumentaciji ne mogu se mijenjati. Izuzetno, ako se u tenderskoj dokumentaciji predviđa odredba o promjenjivosti cijena s objektivno utvrđenim pravilima o promjenjivosti cijene, takva odredba unosi se u ugovor o javnoj nabavci. (6) Ugovorni organ u ugovoru obavezno postavlja uslov da ponuđač kojem je dodijeljen ugovor o javnoj nabavci nema pravo zapošljavati, u svrhu izvršenja ugovora o javnoj nabavci, fizička ili pravna lica koja su učestvovala u pripremi tenderske dokumentacije ili su bila u svojstvu člana ili stručnog lica koje je angažirala Komisija za nabavke, najmanje šest mjeseci po zaključenju ugovora, odnosno od početka realizacije ugovora. Član 73. (Podugovaranje) (1) Ugovorni organ ne može zabraniti podugovaranje, ali može tražiti od kandidata/ponuđača da se izjasni da li namjerava dio ugovora podugovaranjem prenijeti na treće strane. (2) Ako se kandidat/ponuđač izjasni da namjerava dio ugovora podugovaranjem prenijeti na treće strane, ugovorni organ dužan je u ugovor o javnoj nabavci unijeti tu odredbu kao osnov za zaključivanje podugovora između izabranog ponuđača i podugovarača. (3) Ponuđač kojem je dodijeljen ugovor neće sklapati podugovor ni o jednom bitnom dijelu ugovora bez prethodnog pismenog odobrenja ugovornog organa. Elementi ugovora koji se podugovaraju i identitet podugovarača obavezno se saopćavaju ugovornom organu blagovremeno, prije sklapanja podugovora. Ugovorni organ može izvršiti provjeru kvalifikacija podugovarača u skladu s članom 44. ovog zakona i obavijestiti dobavljača o svojoj odluci najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema obavještenja o podugovaraču. U slučaju odbijanja podugovarača, ugovorni organ dužan je navesti objektivne razloge odbijanja. (4) Nakon što ugovorni organ odobri podugovaranje, u skladu sa stavom (3) ovog člana, dobavljač kojem je dodijeljen ugovor dužan je prije početka realizacije podugovora dostaviti ugovornom organu podugovor zaključen s podugovaračem, kao osnov za neposredno plaćanje podugovaraču, i koji kao obavezne elemente mora sadržavati sljedeće: a) robu, usluge ili radove koje će isporučiti, pružiti ili izvesti podugovarač; b) predmet, količinu, vrijednost, mjesto i rok isporuke robe, pružanja usluga ili izvođenja radova; c) podatke o podugovaraču, i to: naziv podugovarača, sjedište, JIB/IDB, broj transakcijskog računa i naziv banke kod koje se vodi. (5) Dobavljač kojem je dodijeljen ugovor snosi punu odgovornost za realizaciju ugovora. Odjeljak C. Obaveze ugovornog organa po završenom postupku Član 74. (Obavještenje o dodjeli ugovora) (1) Ugovorni organ dužan je za otvoreni postupak, ograničeni postupak, pregovarački postupak s objavom ili bez objave obavještenja, konkurs za izradu idejnog rješenja ili takmičarski dijalog objaviti obavještenje o dodjeli ugovora na osnovu rezultata postupka dodjele ugovora, najkasnije u roku od 30 dana od dana zaključivanja ugovora ili okvirnog sporazuma. (2) U slučaju dodjele ugovora iz člana 8. ovog zakona i zaključenih okvirnih sporazuma, ugovorni organ objavljuje obavještenje o dodjeli svih ugovora u toku jedne godine, i to najkasnije 30 dana od isteka kalendarske godine. (3) Obavještenje o dodjeli ugovora iz st. (1) i (2) ovog člana sadrži informacije koje utvrđuje Agencija podzakonskim aktom. Član 75. (Izvještaj o postupku javne nabavke) (1) Ugovorni organ obavezan je Agenciji dostavljati izvještaje o otvorenom postupku, ograničenom postupku, pregovaračkom postupku s objavom ili bez objave obavještenja, konkursu za izradu idejnog rješenja, takmičarskom dijalogu, konkurentskom zahtjevu za dostavu ponuda i direktnom sporazumu, kao i u slučaju dodjele ugovora iz čl. 8. i 10. ovog zakona, u formi, na način i u rokovima koje utvrđuje Agencija podzakonskim aktom. (2) Nakon što ugovorni organ dostavi izvještaj Agenciji, dužan je na svojoj internetskoj stranici, ako je ima, objaviti osnovne elemente ugovora za sve postupke javne nabavke, kao i sve izmjene ugovora do kojih dođe u toku realizacije ugovora, na način i u formi koji će podzakonskim aktom propisati Vijeće ministara BiH. http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 21 Član 76. (Arhiviranje) Zaključeni ugovori o nabavci, zahtjevi, ponude, tenderska dokumentacija i dokumenti koji se odnose na ispitivanje i ocjenjivanje zahtjeva i ponuda, kao i drugi dokumenti u vezi s nabavkom čuvaju se u skladu sa zakonima Bosne i Hercegovine koji se odnose na arhiviranje. POGLAVLJE IV. POSEBNE ODREDBE ZA SEKTORSKE UGOVORNE ORGANE KOJI OBAVLJAJU DJELATNOST U OBLASTI VODOSNABDIJEVANJA, ENERGETIKE, PROMETA I POŠTANSKIH USLUGA Odjeljak A. Opće odredbe Član 77. (Oblast primjene) (1) Ovo poglavlje Zakona sadrži posebne odredbe koje primjenjuje sektorski ugovorni organ koji obavlja djelatnosti u oblasti vodosnabdijevanja, energetike, transporta i poštanskih usluga, te sektorski ugovorni organ kada zaključuje ugovore za potrebe djelatnosti u navedenim oblastima. (2) Ovo poglavlje Zakona ne primjenjuje se na ugovore koje sektorski ugovorni organ zaključi u svrhe koje ne uključuju obavljanje njihovih djelatnosti opisanih u čl. 78. do 84. ovog zakona ili radi obavljanja takvih djelatnosti u drugoj zemlji u uslovima koji ne uključuju fizičku upotrebu mreže ili geografskog područja unutar Bosne i Hercegovine. Član 78. (Vodosnabdijevanje) (1) Djelatnosti u oblasti vodosnabdijevanja, u smislu ovog zakona, su: a) stavljanje na raspolaganje (pružanje) ili upravljanje nepokretnim (fiksnim) mrežama za javno snabdijevanje u vezi s proizvodnjom, prijevozom (transportom) ili distribucijom pitke vode; b) snabdijevanje (napajanje) tih mreža pitkom vodom. (2) Sektorski ugovorni organ primjenjuje odredbe ovog zakona za javne nabavke ili konkurse za projekte koje provodi, odnosno organizira za obavljanje djelatnosti iz stava (1) ovog člana i koji je: a) povezan s projektima vodogradnje, te s projektima navodnjavanja ili odvodnjavanja (isušivanja) pod uslovom da količina vode koja će se koristiti za snabdijevanje pitkom vodom iznosi više od 20% od ukupne količine vode stavljene na raspolaganje takvim projektima, ili instalacijama za navodnjavanje ili odvodnjavanje (isušivanje); ili b) povezan s odvodnjom ili pročišćavanjem otpadnih voda. (3) Sektorski ugovorni organ obavezan je primijeniti odredbe ovog zakona, kada obavlja djelatnosti koje se odnose na snabdijevanje (napajanje) mreža pitkom vodom u svrhu javnog snabdijevanja od subjekta koji nije ugovorni organ i ne smatra se djelatnošću u smislu stava (1) ovog člana ako: a) taj subjekat proizvodi pitku vodu, jer mu je ona potrebna za obavljanje neke djelatnosti koja nije djelatnost iz čl. 78. do 84. ovog zakona te b) napajanje (snabdijevanje) javne mreže zavisi samo od vlastite potrošnje tog subjekta i ne iznosi više od 30% ukupne proizvodnje pitke vode, u odnosu na prosjek prethodne tri godine, uključujući i tekuću godinu. Član 79. (Plin, toplotna i električna energija) (1) Djelatnosti u oblasti plina i toplotne energije na koje se primjenjuju odredbe ovog zakona su: a) stavljanje na raspolaganje (pružanje) ili upravljanje nepokretnim (fiksnim) mrežama za javnu uslugu u vezi s proizvodnjom, prijenosom i distribucijom plina i toplotne energije; b) snabdijevanje (napajanje) te mreže plinom ili toplotnom energijom. (2) Ako snabdijevanje (napajanje) mreža plinom ili toplotnom energijom u svrhu javne usluge obavlja subjekat koji nije ugovorni organ, to se ne smatra djelatnošću u smislu stava (1) ovog člana ako: a) proizvodnja plina ili toplotne energije od strane tog subjekata nastaje kao neizbježna posljedica obavljanja djelatnosti koja ne spada u djelatnosti iz st. (1) ili (3) ovog člana ili iz čl. 78. do 84. ovog zakona; b) je snabdijevanje javne mreže posljedica privrednog iskorištavanja napajanja i ako u odnosu na prosjek posljednje tri godine, uključujući i tekuću godinu, ne čini više od 20% prihoda subjekta. (3) Sektorski ugovorni organ obavezan je primijeniti odredbe ovog zakona, kada obavlja djelatnosti iz oblasti električne energije, i to ako: a) stavlja na raspolaganje (pružanje) ili upravljanje nepokretnim (fiksnim) mrežama za javnu uslugu u vezi s proizvodnjom, prijenosom i distribucijom električne energije; b) snabdijeva (napaja) tu mrežu električnom energijom. (4) Ako snabdijevanje (napajanje) mreža električnom energijom u svrhu javne usluge obavlja subjekat koji nije ugovorni organ, to se ne smatra djelatnošću u smislu odredbe stava (3) ovog člana ako: a) subjekat proizvodi električnu energiju zbog toga što je njena potrošnja potrebna u svrhu obavljanja neke djelatnosti koja nije djelatnost iz st. (1) ili (3) ovog člana ili iz čl. 78. do 84. ovog zakona; i b) napajanje (snabdijevanje) javne mreže zavisi samo od vlastite potrošnje tog subjekta i ne iznosi više od 30% ukupne proizvodnje energije, u odnosu na prosjek prethodne tri godine, uključujući i tekuću godinu. Član 80. (Istraživanje i vađenje nafte, plina, uglja i ostalih čvrstih goriva) Sektorski ugovorni organ obavezan je primjenjivati odredbe ovog zakona kada obavlja djelatnosti istraživanja i vađenja nafte, plina, uglja i ostalih čvrstih goriva, i to kada se obavljanje te djelatnosti odnosi na iskorištavanje geografskog područja u svrhu istraživanja ili vađenja nafte, plina, uglja ili drugih čvrstih goriva. Član 81. (Transportne usluge) (1) Djelatnosti u oblasti transporta, u smislu ovog zakona, su: a) kada se stavlja na raspolaganje (pružanje) ili upravljanje mrežom za usluge javnog prometa željeznicom, automatiziranim sistemima, tramvajem, autobusom, trolejbusom ili žičarama; b) mreža na području transporta postoji ako se usluge u prometu obavljaju u skladu s uslovima, npr. za linije, transportne kapacitete, redove vožnje i slično, a koje je utvrdio nadležni organ. (2) Pružanje javnih usluga autobuskog prijevoza nije djelatnost, u smislu odredbi ovog člana, ako i drugi subjekti mogu pružati te usluge općenito ili na određenom geografskom području pod istim uslovom kao i sektorski ugovorni organ. Član 82. (Zračne, pomorske i riječne luke) Sektorski ugovorni organ koji obavlja djelatnosti zračnih, pomorskih i riječnih luka i koje se odnose na iskorištavanje geografskog područja u svrhu stavljanja na raspolaganje zračnih http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 22 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. luka, pomorskih luka, riječnih luka ili drugih prometnih terminala, prijevoznicima u zračnom, pomorskom ili riječnom prijevozu, obavezan je primjenjivati ovaj zakon. Član 83. (Poštanske usluge) (1) Poštanske usluge ili druge usluge koje ne uključuju poštanske usluge su djelatnosti koje se obavljaju pod uslovima određenim ovim članom. (2) Poštanske usluge, u smislu stava (1) ovog člana, jesu usluge prijema, prijenosa i uručenja poštanskih pošiljki. Te usluge obuhvataju: a) rezervirane poštanske usluge, a to su poštanske usluge koje u skladu sa zakonima o pošti obavlja jedino javni operater; b) poštanske usluge koje se obavljaju na slobodnom tržištu, u skladu s odredbama zakona o pošti. (3) Poštanska pošiljka je pismovna pošiljka, poštanska i telegrafska uputnica i paket koji sadrži robu sa ili bez komercijalne vrijednosti, bez obzira na težinu, adresirana na određenog primaoca kojem pošiljku treba uručiti. Poštanska pošiljka, u smislu stava (2) ovog člana, odnosi se i na knjige, kataloge i štampu. (4) Druge usluge koje ne uključuju poštanske usluge jesu usluge koje se obavljaju u sljedećim oblastima, pod uslovom da te usluge obavlja subjekat koji obavlja poštanske usluge u smislu stava (2) ovog člana i pod uslovom da te usluge nisu direktno izložene tržišnoj konkurenciji, a to su: a) usluge upravljanja poštanskom službom (usluge i prije i poslije otpreme, kao što su usluge upravljanja urudžbenim uredom); b) usluge dodate vrijednosti u vezi s elektronskim sredstvima i koje se u cijelosti pružaju putem elektronskih sredstava (uključujući sigurno slanje šifriranih dokumenata elektronskim sredstvima, usluge vođenja adresa i slanje preporučene elektronske pošte); c) usluge koje se odnose na pošiljke drugačije od onih pošiljki naznačenih u stavu (3) ovog člana (npr. neadresirane pošiljke, reklamne pošiljke, promotivne pošiljke i sl.); d) finansijske usluge prema definiciji iz Aneksa II. Dio A kategorije 6 ovog zakona; e) filatelističke usluge; f) logističke usluge koje su kombinacija fizičke dostave i/ili skladištenja i drugih nepoštanskih djelatnosti. Član 84. (Nabavka koja se odnosi na više djelatnosti) (1) Na predmet nabavke koji se odnosi na obavljanje više djelatnosti iz ovog poglavlja primjenjuju se odredbe ovog dijela zakona za onu djelatnost koja je glavni dio predmeta nabavke. (2) Ako se na dio predmeta nabavke planiranog za obavljanje jedne od djelatnosti primjenjuju odredbe ovog poglavlja zakona, a na drugi dio predmeta nabavke se ne primjenjuju odredbe ni ovog poglavlja ni poglavlja II. i III. ovog zakona, te ako nije moguće objektivno utvrditi za koju je djelatnost namijenjen pretežni dio predmeta nabavke, onda se postupak javne nabavke provodi u skladu s odredbama ovog dijela zakona. (3) Ako dio predmeta nabavke planiran za obavljanje jedne od djelatnosti podliježe odredbama ovog poglavlja zakona, a drugi dio predmeta nabavke podliježe odredbama poglavlja II. i III. ovog zakona, te ako nije moguće objektivno utvrditi za koju je djelatnost namijenjen pretežni dio predmeta nabavke, onda se postupak javne nabavke provodi u skladu s odredbama poglavlja II. i III. ovog zakona. Odjeljak B. Posebne odredbe Član 85. (Sistem kvalifikacije) (1) Sektorski ugovorni organ može uspostaviti i voditi sistem kvalifikacije kandidata/ponuđača. Sektorski ugovorni organ koji uspostavi ili vodi sistem kvalifikacije obavezan je u objavi navesti svrhu sistema kvalifikacije i način kako se mogu zatražiti pravila kvalifikacije, te osigurati da privredni subjekat u svakom trenutku može zahtijevati kvalifikaciju. Ako sistem kvalifikacije traje duže od tri godine, uspostavljanje sistema kvalifikacije objavljuje se svake godine. Pri kraćem trajanju sistema kvalifikacije dovoljna je objava na početku postupka. (2) Sistem kvalifikacije, u skladu sa stavom (1) ovog člana, može obuhvatati različite stepene, a vodi se na osnovu objektivnih kvalifikacijskih kriterija i kvalifikacijskih pravila koje postavlja sektorski ugovorni organ. Kvalifikacijski kriteriji i pravila mogu se po potrebi ažurirati. (3) Kvalifikacijski kriteriji i pravila, u skladu sa stavom (2) ovog člana, mogu obuhvatati uslove o finansijskoj i ekonomskoj i/ili tehničkoj i profesionalnoj sposobnosti. Sektorski ugovorni organ obavezan je predvidjeti kriterije i pravila kvalifikacije, kao i razloge isključenja. (4) Ako kvalifikacijski kriteriji i pravila sadrže uslove finansijske i ekonomske i/ili tehničke i profesionalne sposobnosti, privredni subjekt se u svrhu dokaza zahtijevane sposobnosti može u datom slučaju osloniti na resurse drugih privrednih subjekata, nezavisno od pravnog odnosa između njega i tog privrednog subjekta. U tom slučaju on mora dokazati da tim resursima zaista i raspolaže sve vrijeme trajanja sistema kvalifikacije. (5) Pod istim pretpostavkama kao i u stavu (4) ovog člana, i grupe ponuđača mogu se osloniti na resurse svojih članova ili drugih privrednih subjekata. (6) Kvalifikacijski kriteriji i pravila, u skladu s odredbom stava (2) ovog člana, stavljaju se na raspolaganje zainteresiranim privrednim subjektima na njihov zahtjev. Sektorski ugovorni organ obavještava svaki zainteresirani privredni subjekat o izmjeni i dopuni kvalifikacijskih kriterija i pravila. Ako sektorski ugovorni organ smatra da sistem kvalifikacije drugih sektorskih ugovornih organa odgovara zahtjevima i uslovima ponuđača, odnosno kandidata koji su kvalificirani, učinit će dostupnim nazive tih drugih sektorskih ugovornih organa kvalificiranim kandidatima. (7) Sektorski ugovorni organ dužan je podnosioce zahtjeva u primjerenom roku obavijestiti o odluci koju je donio o kvalifikaciji podnosioca zahtjeva. Ako se odluka ne može donijeti u roku od četiri mjeseca nakon zaprimanja zahtjeva za kvalifikaciju, sektorski ugovorni organ dužan je podnosioca zahtjeva najkasnije dva mjeseca nakon zaprimanja zahtjeva za kvalifikaciju obavijestiti o razlozima produženja obrade i navesti kada će biti donesena odluka o prihvatanju ili odbijanju njegovog zahtjeva. Podnosilac zahtjeva obavještava se o odluci o zahtjevu za kvalifikaciju najkasnije u roku šest mjeseci nakon prijema zahtjeva za kvalifikaciju. (8) O negativnim odlukama o kvalifikaciji, uz navođenje razloga, podnosilac zahtjeva obavještava se bez odgađanja, a najkasnije 15 dana nakon donošenja odluke. Razlozi se moraju zasnivati na kvalifikacijskim kriterijima koje je uspostavio sektorski ugovorni organ u skladu sa stavom (3) ovog člana. http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 23 (9) Uspješni podnosioci zahtjeva uvrštavaju se u spisak, pri čemu je moguća daljnja podjela prema predmetu nabavke, za koji su pojedini podnosioci zahtjeva kvalificirani. (10) Sektorski ugovorni organ može privrednom subjektu osporiti priznanje kvalifikacije samo iz razloga koji se zasnivaju na kriterijima koje je utvrdio sektorski ugovorni organ u skladu sa stavom (3) ovog člana. Sektorski ugovorni organ osporava priznatu kvalifikaciju privrednom subjektu, o čemu ga obavještava u pismenoj formi, uz navođenje razloga, i to u roku ne kraćem od 15 dana od dana kada osporava kvalifikaciju. (11) Ako se poziv na nadmetanje objavljuje uspostavljanjem sistema kvalifikacije, ponuđači, odnosno kandidati biraju se u ograničenom postupku javne nabavke ili u pregovaračkom postupku javne nabavke između privrednih subjekata koji su se kvalificirali u okviru sistema kvalifikacije. (12) Uspostavljanje sistema kvalifikacije objavljuje se u skladu s članom 36. ovog zakona, u formi koja će biti definirana podzakonskim aktom koji donosi Vijeće ministara BiH. Član 86. (Izuzeća za sektorske ugovorne organe) (1) Sektorski ugovorni organ, osim izuzeća iz člana 10. ovog zakona, izuzet je od primjene ovog zakona, i kada dodjeljuje: a) ugovor za nabavku robe ili usluga za daljnju prodaju ili davanje u zakup trećim licima, pod uslovom da sektorskom ugovornom organu ne pripada posebno ili isključivo pravo na prodaju ili davanje u zakup predmeta takvih ugovora, te da i drugi subjekti mogu slobodno prodavati ili davati pod zakup pod istim uslovima kao i sektorski ugovorni organ ili sektorski ugovorni organi; b) ugovor koji zaključi sektorski ugovorni organ u svrhe koje ne uključuju obavljanje djelatnosti definiranih čl. 78.-84. ovog zakona. (2) Sektorski ugovorni organ koji obavlja djelatnosti definirane zakonom izuzet je od primjene odredbi ovog zakona za ugovore koje dodjeljuje povezanom preduzeću, poslovnom partnerstvu ili sektorskom ugovornom organu koji je sastavni dio poslovnog partnerstva. Uslovi i način na koji se dodjeljuju ovi ugovori bit će definirani uputstvom koje donosi Vijeće ministara BiH, u roku od šest mjeseci od stupanja na snagu ovog zakona. POGLAVLJE V. OSTALI POSTUPCI JAVNE NABAVKE Odjeljak A. Dodjela ugovora male vrijednosti Član 87. (Vrste postupka za dodjelu ugovora male vrijednosti) (1) Postupci javne nabavke za dodjelu ugovora male vrijednosti su: a) konkurentski zahtjev za dostavu ponuda; i b) direktni sporazum. (2) Ugovorni organ provodi postupak konkurentskog zahtjeva za dostavu ponuda u slučaju da je procijenjena vrijednost nabavke robe ili usluge manja od iznosa od 50.000,00 KM, odnosno kada je za nabavku radova procijenjena vrijednost manja od iznosa od 80.000,00 KM. (3) Ugovorni organ provodi postupak direktnog sporazuma za nabavku robe, usluga ili radova čija je procijenjena vrijednost jednaka ili manja od iznosa od 6.000,00 KM. (4) Ugovorni organ može za vrijednosti nabavke iz st. (2) i (3) ovog člana provesti jedan od postupaka iz čl. 25.-35. ovog zakona. Član 88. (Konkurentski zahtjev za dostavu ponuda) (1) Konkurentski zahtjev za dostavu ponuda je postupak u kojem ugovorni organ upućuje zahtjev za dostavu ponuda za nabavku robe, usluga ili radova određenom broju ponuđača, pri čemu taj broj ne može biti manji od tri i obavezno objavljuje dodatno obavještenje o nabavci na portalu javnih nabavki. (2) Prilikom pripreme ove vrste postupka, ugovorni organ dužan je donijeti odluku o pokretanju postupka i koristiti model konkurentskog zahtjeva za dostavu ponuda koji propisuje Agencija. (3) Zahtjev za dostavu ponuda obuhvata adekvatne i dovoljne informacije na osnovu kojih ponuđači mogu pripremiti svoje ponude na stvarno konkurentnoj osnovi. Ugovorni organ dužan je u zahtjevu navesti: precizan rok i mjesto prijema ponuda, minimum dokumenata kojima se dokazuje kvalificirnost ponuđača (ako ih zahtijeva) i sl. (4) Ugovorni organ dužan je predvidjeti javno otvaranje ponuda. Član 89. (Dodjela ugovora u postupku konkurentskog zahtjeva) (1) Dodjela ugovora u postupku konkurentskog zahtjeva za dostavu ponuda zasniva se na kriteriju najniže cijene ili kriteriju ekonomski najpovoljnije ponude, u skladu s odredbama člana 64. ovog zakona. (2) Svaki ponuđač može ponuditi samo jednu cijenu, i to ukupnu cijenu, koju ne može mijenjati nakon isteka roka za dostavu ponuda. Ugovorni organ ne može pregovarati o ponudi, kao ni o cijeni. (3) Kada ugovorni organ primi jednu prihvatljivu ponudu, dodjeljuje ugovor tom ponuđaču i to najkasnije u roku od deset dana od dana okončanja postupka javne nabavke. Član 90. (Direktni sporazum) Direktni sporazum je postupak u kojem ugovorni organ nakon ispitivanja tržišta traži pismeno prijedlog cijene ili ponudu od jednog ili više ponuđača i pregovara ili prihvata tu cijenu, kao uslov za konačni sporazum. Ugovorni organ dužan je donijeti interni pravilnik o postupku direktnog sporazuma, koji treba biti usaglašen s modelom pravilnika o postupku direktnog sporazuma koji propisuje Agencija. POGLAVLJE VI. INSTITUCIJE ZA PRAĆENJE PRIMJENE ZAKONA Član 91. (Institucije) Agencija i URŽ su institucije nadležne za praćenje primjene ovog zakona i podzakonskih akata. Član 92. (Agencija za javne nabavke Bosne i Hercegovine) (1) Agencija je samostalna upravna organizacija sa statusom pravnog lica. Agencija ima sjedište u Sarajevu i pečat u skladu sa Zakonom o pečatu institucija Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Zakon o pečatu institucija BiH). (2) Agencija ima dvije filijale sa sjedištem u Banjoj Luci i Mostaru. Filijale nemaju status pravnih lica. Filijale imaju pečate identične pečatu Agencije, koji dodatno sadrže naziv i sjedište filijale. (3) Uloga Agencije je da osigura pravilno provođenje ovog zakona. Za ostvarivanje uloge Agencije utvrđene su sljedeće nadležnosti: http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 24 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. a) priprema i izrada nacrta zakona, nacrta izmjena i dopuna zakona i pratećih podzakonskih akata, u svrhu osiguranja njihove djelotvornosti i svrsishodnosti; b) unapređenje informiranosti ugovornih organa i ponuđača o propisima o javnim nabavkama i njihovim ciljevima, postupcima i metodama; c) objavljivanje priručnika i uputstava, kao i izrada i ažuriranje standardnih obrazaca i modela u skladu s odredbama ovog zakona; d) pružanje tehničke pomoći i savjetodavnih mišljenja ugovornim organima i ponuđačima u vezi s pravilnom primjenom ovog zakona i podzakonskih akata; e) uspostavljanje sistema praćenja postupaka koje provode ugovorni organi za nabavku robe, usluga i radova, s ciljem edukacije i otklanjanja uočenih nepravilnosti u pojedinačnim postupcima javnih nabavki; f) prikupljanje podataka, izrada analize i objavljivanje informacija u vezi s postupcima javnih nabavki i dodijeljenim ugovorima o javnim nabavkama; g) razvijanje i uspostava elektronskih informacionih sistema u oblasti javnih nabavki u Bosni i Hercegovini; h) pokretanje, podržavanje i stvaranje pretpostavki za razvoj prakse elektronskih nabavki i komunikacija u oblasti javnih nabavki; i) organiziranje i održavanje obuka za ovlaštene predavače i službenike za javne nabavke, objavljivanje informacija u vezi s obukama, te priprema priručnika i drugih pratećih materijala za profesionalni razvoj u oblasti javnih nabavki u skladu s podzakonskim aktom koje donosi Vijeće ministara BiH; j) praćenje rada ovlaštenih predavača i vođenje evidencije o akreditiranim predavačima iz oblasti javnih nabavki i službenicima za javne nabavke; k) izrada godišnjih izvještaja za Vijeće ministara BiH. (4) Agencija ima direktora i Odbor Agencije. (5) Direktor Agencije ima status sekretara s posebnim zadatkom. Izbor i imenovanje direktora Agencije, s mogućnošću jednog ponovnog imenovanja, kao i razrješenje s dužnosti je u nadležnosti Vijeća ministara BiH, u skladu s odredbama Zakona o državnoj službi u institucijama BiH. (6) Direktor Agencije predstavlja i zastupa Agenciju, rukovodi radom Agencije, organizira i osigurava zakonito i efikasno obavljanje poslova iz nadležnosti Agencije, donosi podzakonske i druge akte kojim se osigurava zakonito i efikasno obavljanje poslova i odgovoran je za rad Agencije. (7) Odbor Agencije nadležan je da razmatra pitanja u vezi s funkcioniranjem i unapređenjem sistema javnih nabavki, te daje prethodnu saglasnost na akte, kojim se uređuje sistem javnih nabavki, koje donosi Vijeće ministara BiH ili direktor Agencije. (8) Odbor Agencije ima pet članova. Članovi Odbora Agencije su predstavnici Ministarstva finansija i trezora BiH, entitetskih ministarstava finansija, Direkcije za evropske integracije, i predstavnik Vlade Brčko Distrikta BiH. Posmatrači u Odboru Agencije su predstavnici: Vanjskotrgovinske komore BiH, Udruženja poslodavaca BiH i entiteta, te nevladinog sektora, direktor Agencije i predsjedavajući URŽ-a. Vijeće ministara BiH imenuje članove Odbora Agencije i to na mandat od pet godina. Odbor Agencije donosi poslovnik o radu u roku od 30 dana od dana objavljivanja odluke o imenovanju u "Službenom glasniku BiH". (9) Članovi Odbora Agencije, većinom glasova, između sebe biraju predsjedavajućeg i zamjenika predsjedavajućeg, na period od dvije godine. Odbor Agencije održava sjednice najmanje dva puta godišnje. Za rad članova Odbora Agencije isplaćuje se naknada u skladu s odlukom Vijeća ministara BiH. (10) Odbor Agencije na sjednicama vodi zapisnike, te priprema informacije i inicijative koje, preko Agencije, upućuje Vijeću ministara BiH na usvajanje. (11) Svi ugovorni organi u Bosni i Hercegovini dužni su sarađivati s Agencijom i Odborom Agencije kada oni obavljaju svoje aktivnosti koje proističu iz nadležnosti utvrđenih ovim zakonom i podzakonskim aktima. Član 93. (Ured za razmatranje žalbi Bosne i Hercegovine) (1) URŽ je samostalna, nezavisna institucija sa statusom pravnog lica, sa sjedištem u Sarajevu. URŽ ima pečat u skladu sa Zakonom o pečatu institucija BiH. (2) URŽ ima sedam članova, od čega po dva iz reda naroda u BiH, jedan iz reda ostalih, pri čemu su dva člana iz reda naroda u BiH iz Republike Srpske, četiri iz reda naroda iz Federacije Bosne i Hercegovine, a jedan iz reda ostalih alternativno se bira iz jednog ili drugog entiteta. (3) Tri člana URŽ-a, između kojih se bira predsjedavajući, moraju imati univerzitetsko obrazovanje pravnog smjera i položen pravosudni ispit. Ostala tri člana URŽ-a su stručnjaci s visokom stručnom spremom u oblasti izvođenja radova, javnih nabavki, transporta ili strateškog poslovnog upravljanja. (4) URŽ će imati dvije filijale, sa sjedištima u Banjoj Luci i Mostaru. Filijale neće imati status pravnih lica. Filijale će imati pečate identične pečatu URŽ-a, koji će kao jedinu dopuštenu razliku sadržavati naziv i lokaciju filijale. (5) Filijale u Banjoj Luci i Mostaru imaju po pet članova, od kojih su tri člana priznati stručnjaci upravnog prava i/ili upravnog postupka, a dva člana su stručnjaci u oblasti izvođenja radova, javnih nabavki, transporta i strateškog poslovnog upravljanja i biraju se putem javnog oglasa. (6) URŽ sa sjedištem u Sarajevu nadležan je za donošenje odluka po žalbama za vrijednosti nabavke u iznosu većem od 800.000,00 KM, kao i za sve nabavke institucija Bosne i Hercegovine i institucija Brčko Distrikta BiH, i drugih ugovornih organa Bosne i Hercegovine i Brčko Distrikta BiH. (7) Filijale URŽ-a u Banjoj Luci i Mostaru nadležne su za donošenje odluka po žalbama za vrijednosti nabavke do 800.000,00 KM. Nadležnost filijale određuje se prema entitetskom sjedištu ugovornog organa. (8) URŽ rješava po žalbama u postupcima javne nabavke. (9) Članovi URŽ-a su u izvršavanju svoje funkcije nezavisni, jednaki i vezani isključivo za Ustav BiH i zakone u Bosni i Hercegovini. (10) Članove URŽ-a imenuje Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: PSBiH). PSBiH donosi odluku o pokretanju i provođenju procedure izbora i imenovanja, imenovanju ad hoc komisije za izbor i imenovanje članova URŽ-a. Ad hoc komisija sačinjava listu uspješnijih kandidata i dostavlja je PSBiH koja imenuje na dužnost i razrješava dužnosti članove URŽ-a. (11) Mandat članova URŽ-a je pet godina, s mogućnošću jednog ponovnog imenovanja. U slučaju prijevremenog razrješenja jednog od članova URŽ-a, novi član URŽ-a imenuje se za ostatak mandata. (12) Ako PSBiH ne imenuje blagovremeno članove URŽ-a, članovima URŽ-a produžava se mandat do imenovanja novih članova, ne duže od osam mjeseci. http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 25 (13) Funkcija članova URŽ-a nespojiva je s bilo kojom drugom posrednom ili neposrednom, stalnom ili povremenom dužnosti, sa izuzetkom akademskih, naučnih ili publicističkih aktivnosti. (14) PSBiH može člana URŽ-a prijevremeno razriješiti dužnosti samo u slučajevima ako član URŽ-a: a) podnese ostavku PSBiH; b) je pravosnažno osuđen za krivično djelo na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest mjeseci; c) trajno izgubi radnu sposobnost za obavljanje svoje funkcije. (15) URŽ ima pravilnik o unutrašnjoj organizaciji, koji se usvaja na općoj sjednici URŽ-a i za koji glasa natpolovična većina svih članova URŽ-a. (16) URŽ ima poslovnik o radu URŽ-a, koji usvaja na općoj sjednici URŽ-a i za koji glasa natpolovična većina svih članova URŽ-a. (17) Članovi URŽ-a i svi zaposleni u URŽ-u dužni su u svom radu čuvati tajnost podataka u skladu sa zakonom. (18) URŽ podnosi PSBiH godišnji izvještaj o radu, nakon što ga usvoji natpolovična većina svih članova URŽ-a. DIO TREĆI – PRAVNA ZAŠTITA POGLAVLJE I. POSTUPAK PRAVNE ZAŠTITE Odjeljak A. Opće odredbe Član 94. (Stranke u postupku) (1) Stranke u postupku pravne zaštite su: žalilac, ugovorni organ i odabrani ponuđač, a svojstvo stranke mogu imati i drugi privredni subjekti, koji imaju pravni interes u predmetnom postupku javne nabavke. (2) O vođenju postupka po žalbi URŽ obavještava odabranog ponuđača po službenoj dužnosti, dok se ostala lica u svojstvu stranke mogu prijaviti za učešće u postupku po žalbi. (3) Svaka stranka ima pravo izjasniti se o zahtjevima i navodima druge strane i predložiti dokaze. URŽ svakoj stranci u postupku dostavlja podneske koje zaprimi u predmetu, o kojima se raspravlja o glavnoj stvari ili predlažu nove činjenice i dokazi. (4) Svaka stranka ovlaštena je razgledati spis predmeta, osim onog dijela ponude i dokumentacije, koji je u skladu sa zakonom utvrđen tajnim ili povjerljivim. (5) Ugovorni organ dužan je u postupku po žalbi, na zahtjev URŽ-a, dostaviti dokumentaciju u roku koji odredi URŽ. Član 95. (Dostavljanje pismena u inozemstvo) Stranci koja učestvuje u postupku po žalbi pred URŽ-om, a čije je sjedište, prebivalište ili boravište izvan BiH, URŽ može poštom dostaviti pismeno. Član 96. (Jezik postupka) Postupak pravne zaštite vodi se na jednom od jezika koji su u službenoj upotrebi u Bosni i Hercegovini i uz upotrebu latiničnog ili ćirilinog pisma. Član 97. (Aktivna legitimacija) Žalbu može podnijeti svaki privredni subjekat koji ima ili je imao interes za dodjelu ugovora o javnoj nabavci i koji učini vjerovatnim da je u konkretnom postupku javne nabavke bila ili je mogla biti prouzrokovana šteta zbog postupanja ugovornog organa, a koje se u žalbi navodi kao povreda ovog zakona i podzakonskih akata od strane ugovornog organa u postupku javne nabavke. Član 98. (Zabrana zaključenja ugovora) (1) Ugovorni organ ne može potpisati ugovor o javnoj nabavci u roku 15 dana od dana kada su ponuđači obaviješteni o izboru najpovoljnijeg ponuđača. (2) Zabrana potpisivanja ugovora iz stava (1) ovog člana ne primjenjuje se: a) ako je samo jedan ponuđač učestvovao u otvorenom postupku, pregovaračkom postupku bez objave obavještenja i u postupku dodjele ugovora o nabavci usluga iz Aneksa II. Dio B i njegova ponuda je izabrana; b) ako je samo jedan ponuđač učestvovao u drugoj fazi ograničenog postupka, pregovaračkog postupka s objavom obavještenja i takmičarskog dijaloga i njegova ponuda je izabrana; c) u slučaju dodjele ugovora u sklopu okvirnog sporazuma ili dinamičkog sistema kupovine. (3) Zabrana potpisivanja ugovora iz stava (2) tačka a) ovog člana ne primjenjuje se u slučaju kada ugovorni organ objavi dobrovoljno ex ante obavještenje o transparentnosti u pregovaračkom postupku bez objave obavještenja i u postupku dodjele ugovora o nabavci usluga iz Aneksa II. Dio B. (4) Izjavljena žalba ne sprečava potpisivanje ugovora o javnoj nabavci za lotove na koje nije izjavljena žalba. (5) U slučaju da na odluku o dodjeli ugovora u postupku nabavke male vrijednosti nema žalbe, ugovorni organ dužan je zaključiti ugovor u roku od deset dana od dana obavještavanja učesnika postupka o izboru najpovoljnijeg ponuđača. Odjeljak B. Izjavljivanje žalbe Član 99. (Način izjavljivanja žalbe) (1) Žalba se izjavljuje ugovornom organu u pisanoj formi direktno, elektronskim putem, ako je elektronsko sredstvo definirano kao način komunikacije u tenderskoj dokumentaciji, ili preporučenom poštanskom pošiljkom. (2) Žalba se podnosi u dovoljnom broju primjeraka, a koji ne može biti manji od tri, kako bi mogla biti uručena kvalificiranom kandidatu ili izabranom ponuđaču, kao i drugim strankama u postupku. (3) Datum zaprimanja žalbe direktno kod ugovornog organa, odnosno datum zaprimanja žalbe elektronskim putem uz osiguranje dokaza o upućivanju, odnosno zaprimanju žalbe, ili datum predaje na poštu preporučene poštanske pošiljke smatra se danom uručivanja žalbe. (4) U slučaju direktne predaje žalbe, ugovorni organ dužan je izdati žaliocu potvrdu o vremenu prijema žalbe. (5) Ako ugovorni organ odbije izdati potvrdu o vremenu zaprimanja, smatrat će se da je žalba podnesena u roku, osim ako ugovorni organ ne dokaže suprotno. Član 100. (Postupak ugovornog organa po žalbi) (1) Ugovorni organ dužan je u roku od pet dana od dana zaprimanja žalbe utvrditi blagovremenost, dopuštenost i da li je žalba izjavljena od ovlaštenog lica. (2) Ako ugovorni organ utvrdi da je žalba neblagovremena, nedopuštena ili izjavljena od neovlaštenog lica, odbacit će je zaključkom. Protiv ovog zaključka žalilac ima mogućnost podnošenja žalbe URŽ-u i to u roku od 10 dana od dana prijema zaključka. (3) Ako je žalba blagovremena, dopuštena i izjavljena od ovlaštenog lica, ugovorni organ, razmatrajući žalbu, može utvrditi da je ona djelimično ili u cijelosti osnovana i svojim http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 26 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. rješenjem ispraviti radnju, preduzeti činjenje ili može postojeću odluku ili rješenje staviti van snage i zamijeniti je drugom odlukom ili rješenjem, ili poništiti postupak javne nabavke, te o tome obavijestiti učesnike u postupku javne nabavke na način određen ovim zakonom, u roku od pet dana od dana prijema žalbe. (4) Protiv rješenja ugovornog organa iz stava (3) ovog člana može se izjaviti žalba URŽ-u, putem ugovornog organa, u roku od pet dana od dana prijema rješenja. (5) Ako ugovorni organ postupajući po žalbi utvrdi da je žalba blagovremena, dopuštena i izjavljena od ovlaštenog lica, ali je neosnovana, dužan je u roku od pet dana od datuma zaprimanja žalbu proslijediti URŽ-u, sa svojim izjašnjenjem na navode žalbe, kao i kompletnom dokumentacijom u vezi s postupkom protiv kojeg je izjavljena žalba. Član 101. (Rokovi izjavljivanja žalbe ugovornom organu) (1) Žalba se može izjaviti: a) najkasnije sedam dana prije isteka roka za podnošenje zahtjeva za učešće ili ponuda u odnosu na podatke iz objavještenja; b) najkasnije 10 dana od dana preuzimanja tenderske dokumentacije; c) najkasnije 10 dana po prijemu zapisnika o otvaranju ponuda, u odnosu na radnje, postupanje, nečinjenja ili propuštanja u postupku otvaranja ponuda; d) najkasnije 10 dana po prijemu odluke kojom se odlučuje o pojedinačnom pravu iz javne nabavke u odnosu na postupak pregleda i ocjene sposobnosti, te postupak pregleda, ocjene i izbora najpovoljnijeg ponuđača; e) najkasnije 10 dana po isteku roka za donošenje odluke o pojedinačnim pravima iz javne nabavke iz tačke d) ovog stava. (2) Žalba se izjavljuje najkasnije 30 dana po saznanju da je ugovor zaključen bez provedenog postupka javne nabavke u suprotnosti s ovim zakonom, a najkasnije u roku od jedne godine od dana zaključenja ugovora u tom postupku. (3) U slučaju dodjele ugovora u sklopu okvirnog sporazuma iz člana 32. stav (5) ovog zakona ili u okviru dinamičkog sistema kupovine iz člana 123. ovog zakona, žalba se izjavljuje najkasnije 30 dana ako ugovorni organ obavijesti ponuđače da je ugovor na osnovu okvirnog sporazuma ili dinamičkog sistema kupovine zaključen u odnosu na postupak dodjele ugovora u sklopu okvirnog sporazuma ili dinamičkog sistema kupovine. (4) U slučaju pregovaračkog postupka bez objave obavještenja i postupka dodjele ugovora o nabavci usluga iz Aneksa II. Dio B, žalba se izjavljuje najkasnije: a) 10 dana od dana objave dobrovoljnog ex ante obavještenja o transparentnosti, ako je ovo obavještenje objavljeno; b) 30 dana od dana objave obavještenja o dodjeli ugovora, ako dobrovoljno ex ante obavještenje o transparentnosti nije objavljeno. (5) U postupcima nabavke male vrijednosti iz člana 88. stav (1) tačka a) ovog zakona žalba se izjavljuje u roku od pet dana od dana prijema odluke o izboru najpovoljnijeg ponuđača. (6) Žalilac koji je propustio izjaviti žalbu prema odredbama st. (1) do (5) ovog člana gubi pravo tražiti ispitivanje zakonitosti po istom osnovu, u kasnijoj fazi postupka. Odjeljak C. Pravna zaštita pred URŽ-om Član 102. (Dokazivanje u postupku po žalbi) (1) Stranke u postupku dužne su iznijeti sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahtjeve ili odluke, postupke, radnje ili nečinjenja, te predložiti dokaze kojima se te činjenice utvrđuju. (2) U postupku pravne zaštite ugovorni organ dužan je dokazati postojanje činjenica i okolnosti na osnovu kojih je donio odluku o pravima, preduzeo radnje ili propuštanja te proveo postupke, koji su predmet postupka po žalbi. (3) U postupku pravne zaštite žalilac je dužan dokazati ili bar učiniti vjerovatnim postojanje činjenica i razloga koji se tiču pravnog interesa na podnošenje žalbe, povreda postupka ili povreda primjene materijalnog prava, koje su istaknute u žalbi, za koje zna ili bi trebalo da zna. Član 103. (Bitne povrede zakona) (1) U postupcima javne nabavke apsolutno bitne povrede zakona su one povrede o kojima URŽ vodi računa po službenoj dužnosti, i koje mogu dovesti do poništenja postupka u potpunosti ili djelimično, i to: a) neusklađenost tenderske dokumentacije s ovim zakonom ili podzakonskim aktima, koja je dovela do nemogućnosti utvrđivanja osnovanosti žalbenih navoda ili koja je dovela do narušavanja osnovnih principa ovog zakona, odnosno nezakonite dodjele ugovora; b) provođenje postupka javne nabavke bez donošenja odluke o početku postupka javne nabavke, sa sadržajem određenim članom 18. ovog zakona; c) objave obavještenja o postupku javne nabavke koje nisu u skladu s ovim zakonom ili podzakonskim aktima i tenderskom dokumentacijom; d) povrede postupka prilikom otvaranja ponuda, odnosno propuštanje roka za ocjenu zahtjeva za učešće. (2) Relativno bitne povrede zakona su povrede koje mogu dovesti do poništenja postupka javne nabavke, ako se uspostavi direktna veza između povrede i ishoda postupka. Član 104. (Ovlaštenja URŽ-a) (1) URŽ u postupku pravne zaštite postupa u granicama zahtjeva iz žalbe, a po službenoj dužnosti u odnosu na povrede opisane u članu 103. stav (1) ovog zakona. (2) URŽ nije dužan kontrolirati činjenično i pravno stanje koje je bilo predmet prethodne žalbe u istom postupku javne nabavke. Odjeljak D. Žalba Član 105. (Sadržaj žalbe) Žalba sadrži: a) ime ili naziv žalioca, prebivalište ili sjedište žalioca, ime zastupnika ili opunomoćenika žalioca ako ga ima; b) naziv ugovornog organa protiv kojeg se podnosi žalba; c) broj i datum postupka javne nabavke i podatke o objavljivanju obavještenja o javnoj nabavci, ako je obavještenje objavljeno; d) broj i datum odluke o izboru ponude, poništenju postupka ili druge odluke ugovornog organa; e) druge podatke o radnji, propuštanju radnje ili postupcima ugovornog organa koji su predmet postupka ili o predmetu nabavke; f) opis činjeničnog stanja; http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 27 g) opis povreda ovog zakona i podzakonskih akata i obrazloženje; h) prijedlog dokaza; i) dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi na žalbu, u iznosu propisanom članom 108. ovog zakona; j) potpis žalioca ili potpis ovlaštenog lica odnosno opunomoćenika (ako ga žalilac ima) i pečat (ako ga žalilac ima). Član 106. (Postupak s neurednom žalbom) (1) Ako dostavljena žalba ne sadrži podatke iz člana 105. stav (1) tač. a), b), c), d) e), h) i j) ovog zakona, URŽ poziva žalioca da upotpuni žalbu i određuje rok koji ne može biti duži od tri dana od dana prijema zahtjeva za dopunu. (2) Ako žalilac ne postupi po zahtjevu URŽ-a u skladu sa stavom (1) ovog člana, žalba će biti odbačena kao neuredna, osim ako bi se iz njenog sadržaja moglo postupati i ako žalba ima postavljen žalbeni zahtjev i dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi na žalbu. Član 107. (Izjavljivanje žalbe URŽ-u) Žalilac izjavljuje žalbu URŽ-u putem ugovornog organa, u rokovima i na način propisan ovim zakonom. Član 108. (Naknada na žalbu) (1) Žalilac je obavezan platiti naknadu za pokretanje žalbenog postupka u iznosu od: a) 500,00 KM za procijenjenu vrijednost nabavke do 50.000,00 KM; b) 800,00 KM za procijenjenu vrijednost nabavke od 50.001,00 KM do 80.000,00 KM; c) 2.000,00 KM za procijenjenu vrijednost nabavke od 80.001,00 KM do 250.000,00 KM; d) 3.500,00 KM za procijenjenu vrijednost nabavke od 250.001,00 KM do 400.000,00 KM; e) 5.000,00 KM za procijenjenu vrijednost nabavke od 400.001,00 KM do 800.000,00 KM; f) 7.500,00 KM za procijenjenu vrijednost nabavke od 800.001,00 KM do 9.000.000,00 KM; g) 10.000,00 KM kada je vrijednost nabavke jednaka ili veća od 9.000.000,00 KM. (2) Žalilac uplaćuje odgovarajući iznos naknade iz stava (1) ovog člana na osnovu podataka o procijenjenoj vrijednosti nabavke iz tenderske dokumentacije. (3) Prije razmatranja žalbi, URŽ je dužan utvrditi da li je žalilac uplatio naknadu u skladu sa st. (1) i (2) ovog člana. (4) Ako procijenjena vrijednost nabavke nije poznata u trenutku izjavljivanja žalbe URŽ-u ili nije objavljena, naknada za pokretanje žalbenog postupka plaća se u iznosu od 2.000,00 KM. URŽ će pozvati žalioca na plaćanje razlike naknade u određenom roku ako se tokom žalbenog postupka utvrdi da je naknada plaćena u nedovoljnom iznosu. (5) Kada se žalba izjavljuje na odluku o izboru ili poništenju, a ne odnosi se na nabavku u cjelini, nego na jedan ili više lotova nabavke, naknada iznosi trećinu iznosa iz stava (1) ovog člana. (6) Naknada se uplaćuje u korist budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine i ona je nepovratna u slučaju neosnovane žalbe. (7) Ministarstvo finansija i trezora BiH donijet će instrukciju o načinu uplate, kontrole i povrata taksi propisanih ovim članom. Član 109. (Postupanje URŽ-a po žalbi) (1) URŽ po zaprimanju žalbe utvrđuje blagovremenost, dopuštenost te da li je žalba izjavljena od ovlaštenog lica. (2) Kada URŽ utvrdi da je žalba blagovremena, dopuštena i izjavljena od ovlaštenog lica, nastavit će razmatrati žalbene navode. Član 110. (Suspenzivno djelovanje žalbe) Izjavljena žalba odgađa nastavak postupka javne nabavke, zaključenje i/ili izvršenje ugovora o javnoj nabavci ili okvirnog sporazuma do donošenja odluke URŽ-a. Odjeljak E. Odlučivanje po žalbi Član 111. (Odluke po žalbi) (1) U postupku pravne zaštite URŽ može: a) obustaviti postupak po žalbi zbog odustajanja od žalbe; b) odbaciti žalbu zaključkom zbog nenadležnosti, nedopuštenosti, neurednosti, neblagovremenosti i zbog toga što je izjavljena od lica koje nema aktivnu legitimaciju; c) odbiti žalbu zbog neosnovanosti; d) poništiti odluku, postupak ili radnju u dijelu u kojem je povrijeđen zakon ili podzakonski akti; e) odlučiti o zahtjevu ugovornog organa za nastavak postupka javne nabavke; f) poništiti ugovor o javnoj nabavci ili okvirni sporazum u okolnostima iz stava (2) ovog člana. (2) URŽ će poništiti ugovor o javnoj nabavci ili okvirni sporazum ako je ugovorni organ: a) primijenio pregovarački postupak bez objavjavljivanja obavještenja ili je postupak dodjele ugovora o nabavci usluga iz Aneksa II. Dio B u suprotnosti s odredbama ovog zakona; b) propustio objaviti obavještenje o nabavci na portalu javnih nabavki ako se to zahtijeva ovim zakonom; c) zaključio ugovor ili okvirni sporazum u suprotnosti s članom 98. ovog zakona ako to sprečava URŽ da razmotri žalbu prije zaključenja ugovora ili okvirnog sporazuma; d) zaključio ugovor ili okvirni sporazum bez primjene postupka javne nabavke, osim u slučajevima kada to ovaj zakon dopušta. (3) Ugovor o javnoj nabavci ili okvirni sporazum neće biti predmet poništenja, ako je, u slučajevima iz stava (2) tač. a), b) i d) ovog člana, ugovorni organ imao opravdane razloge da smatra da postupa u skladu s ovim zakonom, ako je objavio dobrovoljno ex ante obavještenje o transparentnosti i ugovor ili okvirni sporazum nije zaključen prije isteka perioda od 15 dana nakon objave tog obavještenja. (4) U opravdanim slučajevima navedenim u stavu (5) ovog člana, URŽ može ostaviti na snazi ugovor ili okvirni sporazum koji je predmet poništenja, u obimu u kojem je ugovor ili okvirni sporazum već izvršen. U tom slučaju URŽ će ugovornom organu odrediti novčanu kaznu u iznosu naznačenom u stavu (8) ovog člana. (5) URŽ neće poništiti ugovor ili okvirni sporazum ako, nakon što je razmotrio sve relevantne okolnosti, utvrdi da prevladavajući razlozi u vezi s općim interesom zahtijevaju da ugovor treba ostati na snazi. (6) Opći interes u smislu stava (5) ovog člana ne odnosi se na ekonomski interes u direktnoj vezi s ugovorom ili okvirnim sporazumom, što obuhvata posebno troškove koji mogu http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 28 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. nastati zbog zakašnjenja u izvršenju ugovora ili okvirnog sporazuma, troškove koji proizilaze iz provođenja novog postupka javne nabavke, troškove koji mogu nastati zbog promjene privrednog subjekta koji izvršava ugovor ili okvirni sporazum i troškove pravnih obaveza koje su rezultat poništenja ugovora ili okvirnog sporazuma. Ekonomski interes da ugovor ostane na snazi može se smatrati važnim općim interesom samo kada bi poništenje ugovora ili okvirnog sporazuma dovelo do nesrazmjernih posljedica. (7) Poništenje ugovora ili okvirnog sporazuma ima učinak od momenta zaključenja ugovora. (8) Novčane kazne iz stava (4) ovog člana nameću se ugovornom organu u iznosu do 5% vrijednosti ugovora, uzimajući u obzir vrstu i obim povrede kao i okolnosti pod kojima je povreda počinjena. (9) Kazna određena prema odredbama ovog člana uplaćuje se u korist budžeta državnog, entitetskog ili lokalnog nivoa u kojem ugovorni organ ima sjedište. (10) URŽ o glavnoj stvari odlučuje rješenjem, a u ostalim slučajevima zaključkom. (11) URŽ je dužan donijeti zaključak ili rješenje po žalbi u roku od 15 dana od dana kada ugovorni organ kompletira žalbu, ali ne kasnije od 30 dana od dana kada primi žalbu od ugovornog organa. (12) U izuzetno složenim slučajevima predsjedavajući URŽ-a zaključkom može produžiti rok iz stava (3) ovog člana, ali ne duže od 30 dana. Ovaj zaključak dostavlja se svim strankama u postupku. (13) Rješenje ili zaključak URŽ-a iz ovog člana je konačno i izvršno. Član 112. (Spajanje postupaka) (1) Ako postoji više žalbi, koje se odnose na isti postupak javne nabavke, predsjedavajući URŽ-a može donijeti zaključak o spajanju postupaka, bez utvrđivanja postojanja bilo kakvih drugih uslova za spajanje postupaka. U tom slučaju donosi se jedno rješenje po žalbama u tom postupku javne nabavke. Rokovi se računaju od datuma prijema posljednje žalbe. (2) Protiv zaključka URŽ-a iz stava (1) ovog člana nije dopušteno izjaviti pravni lijek u skladu s ovim zakonom. Član 113. (Odlučivanje URŽ-a) (1) URŽ u postupcima po žalbi odlučuje u vijećima sastavljenim od predsjednika vijeća i dva člana vijeća. (2) U složenim slučajevima i slučajevima međunarodnih vrijednosnih razreda predsjedavajući vijeća predlaže da se slučaj rješava na plenarnoj sjednici. (3) U plenumu se zasijeda u slučajevima kada se donosi novi stav u odnosu na ranije zauzete stavove. (4) U slučajevima iz st. (2) i (3) ovog člana predsjedavajući vijeća donosi poseban zaključak. (5) Članovi URŽ-a ne mogu se suzdržati od glasanja. (6) Rješenje, odnosno zaključak iz člana 112. stav (2) ovog zakona potpisuje predsjednik vijeća i akt se ovjerava pečatom URŽ-a. (7) Sastav vijeća za odlučivanje po žalbi utvrđuje predsjedavajući URŽ-a posebnim rješenjem. Predsjedavajući URŽ-a može predsjedavati vijećem za odlučivanje po žalbi. (8) Zaključci i rješenja URŽ-a, te presude Suda Bosne i Hercegovine po njima, javno se objavljuju na portalu javnih nabavki. Član 114. (Izuzeće zbog sukoba interesa) (1) Član URŽ-a ili drugo lice koje je uključeno u postupanje u određenom predmetu ne može donositi odluku o njemu ili biti uključeno u postupak odlučivanja ako je s ponuđačem ili ugovornim organom, pravnim predstavnikom ili licem koje su ovlastili ponuđač, ugovorni organ ili njihovi pravni predstavnici, članovi uprave ili odgovorni predstavnici: u poslovnoj vezi, u direktnoj ili indirektnoj (uključujući rodbinsku vezu zaključno sa četvrtim stepenom) rodbinskoj vezi, u bračnoj (čak i ako je došlo do razvoda braka) ili vanbračnoj zajednici ili u tazbinskoj vezi zaključno s trećim stepenom. (2) Član URŽ-a, odnosno drugo lice koje je bilo u radnom odnosu, tj. zaposleno kod ponuđača ili ugovornog organa, a od prestanka radnog odnosa nisu protekle dvije godine u skladu sa stavom (1) ovog člana, ne može donositi odluke o određenom predmetu, niti biti uključen u postupak rješavanja istog predmeta URŽ-a. (3) U slučaju postojanja razloga iz st. (1) i (2) ovog člana kao i drugih razloga za izuzeće, član URŽ-a mora bez odgađanja obavijestiti predsjedavajućeg URŽ-a, koji je dužan donijeti odluku o izuzeću člana URŽ-a. Protiv ove odluke nije dopuštena žalba u skladu s ovim zakonom. Odredbe ovog stava primjenjuju se i na drugo lice koje je uključeno u rješavanje određenog predmeta, ako po odredbama ovog člana ne može biti uključeno u postupak njegovog rješavanja. (4) U slučaju da kod predsjedavjućeg URŽ-a postoje razlozi iz st. (1) i (2) ovog člana, predsjedavajući URŽ-a dužan je bez odgađanja o tome obavijestiti ostale članove URŽ-a, koji donose odluku o izuzeću. (5) Protiv odluke iz st. (3) i (4) ovog člana nije dopušteno posebno izjavljivanje pravnog lijeka u skladu s ovim zakonom. POGLAVLJE II. PRAVNA ZAŠTITA PROTIV ODLUKA URŽ-a Odjeljak A. Sudska zaštita Član 115. (Upravni spor) (1) Protiv odluke URŽ-a ugovorni organ i učesnici u postupku mogu pokrenuti upravni spor pred Sudom Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Sud BiH) u roku od 30 dana od dana prijema odluke. (2) Upravni spor po tužbi koju podnesu stranke u postupku javne nabavke vodi se po hitnom postupku. (3) Ugovorni organ ili učesnik u postupku može podnijeti i zahtjev za odgađanje konačnog rješenja ili zaključka URŽa, zajedno s tužbom kojom se pokreće upravni spor u roku iz stava (1) ovog člana. (4) Cijeneći javni interes i štetu koju bi odgađanje konačne odluke URŽ-a moglo izazvati, o zahtjevu iz stava (3) ovog člana rješava Sud BiH posebnim rješenjem, kojim odgađa izvršenje konačne odluke URŽ-a na određeno vrijeme ili do donošenja odluke suda po tužbi u upravnom sporu. Član 116. (Prekršajne odredbe) (1) URŽ podnosi prekršajnu prijavu kod nadležnog suda za prekršaje, kada utvrdi da je bilo povreda postupka javne nabavke koje predstavljaju prekršaj u smislu odredbi ovog zakona. U slučajevima kada nije bilo postupka po žalbi, Agencija podnosi prekršajnu prijavu kod nadležnog suda za prekršaje, kada utvrdi povrede ovog zakona koje su u njenoj nadležnosti. http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 29 (2) Novčanom kaznom u iznosu od 1.500,00 do 15.000,00 KM kaznit će se za prekršaj ugovorni organ: a) ako nabavi robu, radove ili usluge bez provođenja postupaka javne nabavke propisanih ovim zakonom osim u slučajevima kada to zakon dopušta; b) ako ne zaštiti podatke koje mu proslijedi privredni subjekat, označivši ih kao povjerljive, a koji prema odredbama ovog zakona mogu biti proglašeni povjerljivim; c) ako se ne pridržava uslova i načina javne nabavke prema procijenjenim vrijednostima i dijeli vrijednost nabavke s namjerom izbjegavanja primjene propisanog postupka nabavke; d) ako primijeni pregovarački postupak bez objave obavještenja suprotno odredbama čl. 21., 22., 23., 24. i 28. ovog zakona; e) ako ne stavi na raspolaganje tendersku dokumentaciju svim privrednim subjektima koji su je tražili, u skladu s obavještenjem o javnoj nabavci, odnosno ne omogući uvid u dokumentaciju; f) ako ne poštuje rokove za prijem zahtjeva za učešće i ponuda; g) ako pri pripremi tehničke specifikacije ne poštuje vazeće tehničke standarde, propise ili norme; h) ako ne dostavi odluke za koje je ovim zakonom propisana obaveza dostavljanja ponuđačima u postupku javne nabavke; i) ako ne završi postupak javne nabavke zaključivanjem ugovora o javnoj nabavci ili odlukom o poništenju; j) ako zaključi ugovor o javnoj nabavci koji nije u skladu s odabranom ponudom i uslovima određenima u tenderskoj dokumentaciji; k) ako ne čuva dokumentaciju o javnoj nabavci, u skladu s propisima o arhiviranju dokumenata; l) ako ustupi postupak nabavke ili za provođenje nabavke ovlasti treće lice ili lice koje nije ugovorni organ u smislu ovog zakona da bi na taj način izbjegao njegovu primjenu; m) ako na zahtjev URŽ-a ne dostavi traženu dokumentaciju ili onemogući uvid u dokumentaciju; n) ako ne izvrši rješenje URŽ-a; o) ako predmet ugovora, konkursne uslove, tehničke specifikacije ili druge elemente javnog poziva prilagodi konkretnom ponuđaču, ili ako dodijeli ugovor ponuđaču koji je učestvovao u pripremi konkursne dokumentacije ili nekog njenog dijela, a nije u postupku dokazao da nije bio u povoljnijem položaju; p) ako ne dostavi izvještaj o dodijeljenom ugovoru; r) ako ne donese plan nabavki i ne objavi ga na vebstranici ugovornog organa. (3) Novčanom kaznom u iznosu od 300,00 do 3.000,00 KM kaznit će se odgovorno lice u ugovornom organu za prekršaj iz stava (2) ovog člana. (4) Novčanom kaznom u iznosu od 1.000,00 do 10.000,00 KM kaznit će se za prekršaj ponuđač ako je dao netačne podatke u dokumentima kojima dokazuje ličnu, poslovnu, finansijsku, tehničku i profesionalnu sposobnost. (5) Novčanom kaznom u iznosu od 200,00 do 2.000,00 KM kaznit će se i odgovorno lice ponuđača za prekršaj iz stava (4) ovog člana; (6) Zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka URŽ podnosi nadležnom sudu prema sjedištu ugovornog organa. (7) URŽ, rješavajući u postupku po žalbi, a na osnovu stanja u spisu, može podnijeti krivičnu prijavu. Odjeljak B. Supsidijarna primjena Član 117. (Supsidijarna primjena pravila upravnog postupka) Na postupak pred URŽ-om koji nije uređen odredbama ovog zakona primijenit će se odredbe Zakona o upravnom postupku. Član 118. (Odnos prema ostalim propisima) Na odgovornost ugovornih strana za ispunjavanje obaveza iz ugovora o javnoj nabavci primjenjuju se odgovarajuće odredbe zakona o obligacionim odnosima. Odjeljak C. Naknada troškova postupka Član 119. (Pravo na naknadu troškova u postupku javne nabavke) (1) Ako ugovorni organ povrijedi odredbe ovog zakona ili podzakonskih akata, privredni subjekat ima pravo od ugovornog organa zahtijevati naknadu troškova za pripremu ponude i troškova učešća u postupku javne nabavke. (2) Pravo iz odredbe stava (1) ovog člana ne postoji ako je, nakon donošenja odluke o izboru ili nakon odluke o poništenju postupka javne nabavke, URŽ utvrdio da kandidat/ponuđač čija ponuda nije razmatrana, ni uz poštivanje odredbi ovog zakona i podzakonskih akata, ne bi imao realne izglede za izbor njegove ponude, ili čija je žalba odbijena. Član 120. (Nadležnost u postupku naknade troškova) (1) Za rješavanje zahtjeva za naknadu troškova u postupku javne nabavke iz člana 119. stava (1) ovog zakona nadležan je URŽ. (2) Zahtjev za naknadu troškova dopušten je samo ako je URŽ utvrdio da: a) zbog postupanja suprotno odredbama ovog zakona ili podzakonskih akata, odluka nije donesena prema navodima iz obavještenja o nabavci za ponudu s najnižom cijenom ili za ekonomski najpovoljniju ponudu; ili b) je izbor postupka javne nabavke bez objave obavještenja bio suprotan ovom zakonu; ili c) je odluka o poništenju postupka javne nabavke bila suprotna odredbama ovog zakona ili podzakonskih akata; ili d) je odluka o izboru, koja je u korist jednog privrednog subjekta donesena bez učešća drugih subjekata u postupku, na osnovu odredbi ovog zakona ili podzakonskih akata bila nedopustiva; ili e) ugovorni organ, nakon znatnog prekoračenja roka za donošenje odluke i suprotno zahtjevu ponuđača da se nastavi postupak javne nabavke, postupak nije nastavio, niti ga je okončao odlukom o izboru najpovoljnijeg ponuđača, odnosno odlukom o poništenju. Član 121. (Naknada štete) Svaki od učesnika postupka javne nabavke koji je pretrpio štetu zbog povrede ovog zakona ima mogućnost pokrenuti postupak za ostvarivanje prava na naknadu štete zbog izmakle dobiti pred nadležnim sudom, prema općim propisima o naknadi štete. DIO ČETVRTI - PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 122. (Prijelazne odredbe) (1) Postupci javne nabavke pokrenuti do početka primjene ovog zakona u kojima nisu zaključeni ugovori o javnoj http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 30 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. nabavci bit će okončani prema odredbama Zakona o javnim nabavkama koji je na snazi u vrijeme pokretanja postupka javne nabavke. (2) Ako se protiv odluke ugovornog organa koja je donesena u skladu sa stavom (1) ovog člana vodi postupak po žalbi, odluka URŽ-a je konačna i izvršna. Protiv odluke URŽ-a može se u roku od 30 dana pokrenuti upravni spor kod Suda BiH. (3) Postupci za naknadu štete pokrenuti prije početka primjene ovog zakona bit će okončani prema odredbama Zakona o javnim nabavkama koji je na snazi u vrijeme pokretanja postupka javne nabavke. (4) U slučaju da se različitim propisima u Bosni i Hercegovini uređuju ista pitanja kao ovim zakonom, primjena ovog zakona imat će prednost u odnosu na ostale propise. (5) Ako ovim zakonom nisu posebno definirani rokovi za podzakonske akte koje donosi Vijeće ministara BiH i Agencija, oni će biti doneseni u roku od šest mjeseci od stupanja na snagu ovog zakona. (6) Direktor Agencije čiji je mandat u toku ostaje na mjestu direktora do isteka mandata od pet godina, računajući od dana kada je imenovan. Članovi Odbora Agencije čiji je mandat u toku ostaju na mjestu člana Odbora Agencije do isteka mandata od pet godina, računajući od dana kada su imenovani. (7) Članovi URŽ-a koji su imenovani i čiji je mandat u toku ostaju na mjestu člana URŽ-a do isteka mandata od pet godina, računajući od dana kada su imenovani. Ako je protekao rok od pet godina od imenovanja, članovi URŽ-a dužni su da obavljaju poslove iz nadležnosti URŽ-a do izbora novih članova. PSBiH će raspisati konkurs najkasnije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. (8) Do uspostavljanja i početka rada filijala sve žalbe rješava sjedište URŽ-a u Sarajevu. Vijeće ministara BiH dužno je osigurati finansijska sredstva i uslove za početak rada filijala najkasnije u roku od tri mjeseca od dana primjene ovog zakona. Član 123. (Elektronske nabavke, elektronske aukcije i dinamički sistem kupovine) (1) Način objavljivanja obavještenja u postupcima javnih nabavki propisan je Uputstvom o načinu objavljivanja obavještenja u postupcima javnih nabavki. (2) Elektronske nabavke, elektronska aukcija i dinamički sistem kupovine, način, rokovi i početak primjene bit će definirani podzakonskim aktom koji donosi Vijeće ministara BiH, najkasnije u roku od jedne godine od početka primjene ovog zakona. Član 124. (Prestanak važenja) (1) Danom početka primjene ovog zakona prestaje da važi Zakon o javnim nabavkama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 49/04, 19/05, 52/05, 8/06, 24/06, 70/06, 12/09, 60/10 i 87/13). (2) Danom početka primjene ovog zakona prestaju da važe podzakonski akti doneseni na osnovu Zakona iz stava (1) ovog člana, i to: a) Uputstvo o primjeni Zakona o javnim nabavkama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 3/05 i 24/09); b) Uputstvo o načinu vođenja zapisnika o otvaranju ponuda ("Službeni glasnik BiH", br. 17/05 i 27/08); c) Lista ugovornih organa, po kategorijama, koji su obavezni primjenjivati Zakon o javnim nabavkama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 3/05 i 86/06); d) Pravilnik o postupku direktnog sporazuma ("Službeni glasnik BiH", br. 53/06 i 20/09); e) Uputstvo o primjeni i korištenju modela standardne tenderske dokumentacije za postupke javne nabavke za robe, usluge i radove ("Službeni glasnik BiH", broj 56/07). Član 125. (Završne odredbe) (1) Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a primjenjivat će se istekom šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. (2) Ovaj zakon objavit će se i u službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta BiH. Broj 01,02-02-1-59/13 29. aprila 2014. godine Sarajevo Predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Dr. Milorad Živković, s. r. Predsjedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Dr. Dragan Čović, s. r. http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 31 ANEKS I. LISTA RADOVA NA KOJE SE PRIMJENJUJE ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA Ovi radovi uključuju izgradnju novih objekata, rekonstrukciju postojećih objekata kao i uobičajene popravke i redovno održavanje: Grupa Klasa Predmet Opis radova 1 Priprema gradilišta 11 Rušenje zgrada, odvoz zemlje, demontaža objekata Ova klasa uključuje: - rušenje zgrada i drugih građevina; - raščišćavanje gradilišta; - izmještanje i prebacivanje zemlje: a) kopanje zemlje, b) punjenje zemljom, c) poravnanje i gradiranje gradilišta, d) kopanje rovova, kanala, e) razbijanje i uklanjanje stijena, f) rušenje eksplozivima itd. - priprema gradilišta za miniranje: a) uklanjanje viška tereta, naslaga minerala b) ostali radovi na razvoju i pripremi lokacije za izvođenje. - drenažu gradilišta; - drenaža poljoprivrednog i šumskog zemljišta. 12 Bušenje i burgijanje Ova klasa uključuje: - probno bušenje, probno burgijanje, uzimanje uzoraka jezgre u svrhu gradnje, te u geofizičke, geološke ili slične svrhe. Ova klasa isključuje: - bušenje izvora sirove nafte ili plina za proizvodnju (vidjeti klasu 25); - bušenje izvorišta vode (vidjeti klasu 25); - potapanje jama i okna; - kopanje okomitih rovova; - iskorištavanje naftnih i plinskih polja, geofizičko, geološko i seizmičko mjerenje. 2 Izgradnja cijele građevine ili njenih dijelova, građevinarstvo 21 Izgradnja zgrada i građevinski radovi Ova klasa uključuje: - gradnju svih tipova zgrada; - gradnju građevina u građevinarstvu i to: a) mostova, nadvožnjaka, podvožnjaka, b) vijadukte, c) tunele i metroe, d) dugačke cjevovode, e) komunikacijske i elektrovodove, f) gradske cjevovode, g) gradske kumunikacijske i elektrovodove; - pomoćne gradske radove; - montažu i podizanje montažnih građevina na gradilištu; Ova klasa isključuje: - uslužne aktivnosti vezane za vađenje nafte i plina; - građevinske radove, osim zgrada, za stadione, bazene, sportske dvorane, teniske terene, golf terene i druge sportske objekte (vidjeti klasu 23); - instalacije u zgradama (vidjeti grupu 3); - završavanje zgrada (vidjeti grupu 4); - arhitektonske i inženjerske usluge za građenje; - vođenje građevinskog projekta. 22 Podizanje krovnih pokrova i okvira Ova klasa uključuje: - podizanje krovova; - pokrivanje krovova; - hidroizolaciju. 23 Gradnja autoputeva, cesta, aerodroma i sportskih objekata Ova klasa uključuje: - gradnju autoputeva, cesta, svih puteva za vozila i pješake, ulica; - gradnju željeznica; - gradnju aerodromskih pista; - građevinske radove, izuzev zgrada, za stadione, bazene, sportske dvorane, teniske terene, golf terene i druge sportske objekte; - bojenje oznaka na autoputevima, cestama, ulicama, na površini i na parking prostorima. Ova klasa isključuje prethodne zemljane radove. 24 Gradnja vodoprivrednih objekata Ova klasa uključuje gradnju: - vodenih puteva; - luka i riječnih radova; - marina; - gatova; - brana i nasipa; - bagerovanje; - radove ispod površine. 25 Drugi građevinski radovi koji uključuju posebne zanatske radove Ova klasa uključuje specifične građevinske poslove koji su zajednički za različite vrste objekata, a koje zahtijevaju posebne vještine ili opremu: - izgradnju temelja, uključujući i odvoz zemlje; - bušenje i gradnju vodenih izvorišta, potapanje jama i okna; - podizanje gotovih čeličnih elemenata; - savijanje čelika; http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 32 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. - polaganje cigle i kamena ili drugih materijala; - podizanje i skidanje skela i radnih platformi, uključujući najam skela i radnih platformi; - podizanje dimnjaka i industrijskih peći; Ova klasa isključuje najam skele bez podizanja i demontaže (skidanja). 3 Građevinske instalacije 31 Instaliranje električnih instalacija i priključaka (sklopova) Ova klasa uključuje instalacije u zgradama ili drugim građevinskim objektima i projektima: - električnih žica i sklopova; - telekomunikacijskih sistema; - električnih grijnih sistema; - rezidencijalnih antena; - protupožarnih sistema i alarma; - alarmnih protuprovalnih sistema; - liftova i eskalatora; - gromobrana i sl. 32 Aktivnosti izolacionih radova Ova klasa uključuje: - toplotne instalacije; - zvučne ili vibracione izolacije u zgradama i drugim građevinskim projektima. Ova klasa isključuje hidroizolaciju (vidjeti klasu 22.). 33 Vodovodne instalacije Ova klasa uključuje instalacije u zgradama ili drugim građevinskim projektima: - vodovodne instalacije i sanitarnu opremu; - plinske instalacije i priključke; - opremu za grijanje, ventilaciju, hlađenje ili klimu; - sisteme za prskanje. Ova klasa isključuje instalaciju električnih sistema za grijanje (vidjeti klasu 31.) 34 Druge instalacije u zgradama Ova klasa uključuje: - instalaciju rasvjete i signalnih sistema na cestama, željeznicama, aerodromima i lukama; - instalaciju u zgradama ili drugim građevinskim projektima ostalih instalacija, kablova i vodova. 4 Završni građevinski radovi 41 Gipsani radovi Ova klasa uključuje: - postavljanje u zgradama ili drugim građevinskim projektima unutrašnjeg ili vanjskog gipsa ili štukature, malterisanje uključujući slične materijale. 42 Vrata i prozore (stolariju) Ova klasa uključuje: - montažu gotovih vrata, prozora, te okvira za vrata i prozore, ugradbene kuhinje, stepenice, opremu za prodavnice i prodajne objekte, kao i slične elemente od drveta ili drugih materijala; - unutrašnje završne radove (npr. stropove, oblaganje površina lamperijom, montažu pokretnih pregrada i dr.). Ova klasa isključuje postavljanje parketa i drugih drvenih podloga (vidjeti klasu 43.). 43 Podne i zidne obloge Ova klasa uključuje: - postavljanje, polaganje, vješanje ili uklapanje u zgradama ili drugim građevinskim projektima; - zidova ili podnih ploča od keramike ili rezanog kamena; - parketa ili drugih drvenih podnih podloga; - tepiha ili linoleumskih podnih obloga, uključujući i gumene i plastične obloge; - teraco, mramorne, granitne ili škriljčane podne ili zidne obloge; - tapete. 44 Bojenje i ustakljivanje Ova klasa uključuje: - unutrašnje ili vanjsko bojenje zgrada; - bojenje građevina; - montaža stakla, ogledala i drugih staklenih površina; Ova klasa isključuje montažu prozora (vidjeti klasu 42.). 45 Ostali radovi za dovršetak gradnje Ova klasa uključuje: - instalaciju privatnih bazena; - instalaciju parnih praonica; - razbijanje pijeska i slične aktivnosti za gradnju eksterijera; - druge radove završavanja gradnje i završne radove. Ova klasa isključuje čišćenje zgrada i drugih građevina. 5 Najam opreme 50 Najam opreme za gradnju ili rušenje s radnikom koji upravlja opremom Ova klasa isključuje najam mašina i opreme za gradnju ili rušenje bez radnika koji upravljaju opremom. ANEKS II. Ova lista usluga odnosi se na kategorije usluga koje su vezane za postupke javnih nabavki, i to: DIO A - koji za predmet javne nabavke ima usluge koje se dodjeljuju u skladu s postupcima javnih nabavki, izuzev ugovora iz člana 7. ovog zakona, definiranim u Poglavlju I. i Poglavlju IV. ovog zakona. Kategorija Predmet javne nabavke 1 Usluge održavanja i popravki 2 Usluge prijevoza kopnom putnika i robe, uključujući usluge blindiranih vozila, i usluge dostave, osim usluga prijevoza pošte 3 Usluge aviotransporta putnika i tereta, osim prijevoza pošte 4 Usluge prijevoza pošte kopnom i zrakom, osim usluga željezničkog transporta 5 Telekomunikacijske usluge 6 Finansijske usluge i to: a) usluge osiguranja, b) bankarske i investicijske usluge. Finansijske usluge koje su isključene su: - izdavanje, prodaja, kupovina ili transfer vrijednosnih papira i obveznica kao i drugih finansijskih instrumenata; - usluge Centralne banke. 7 Kompjuterske i uz njih vezane usluge 8 Istraživačke i razvojne usluge, osim usluga gdje je dobrobit od njihovog korištenja pri obavljanju svojih aktivnosti koristi ugovorni organ ili sektorski ugovorni organ, uz uslov da naknadu za osiguranje tih usluga u cjelini plaća ugovorni organ ili sektorski ugovorni organ. 9 Računovodstvene usluge, revizorske i knjigovodstvene usluge 10 Usluge istraživanja tržišta i ispitivanja javnog mijenja http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 33 11 Usluge konsaltinga u menadžmentu i uz njih vezane usluge, osim usluga arbitraže i mirenja 12 Arhitektonske usluge: a) inženjerske usluge i integralne inženjerske usluge, b) usluge prostornog planiranja i uređenja pejzaža, c) slične naučne i tehničke konsultantske usluge, d) usluge tehničkog ispitivanja i analiza. 13 Reklamne usluge i usluge marketinga 14 Usluge čišćenja zgrada i upravljanje imovinom 15 Usluge izdavaštva i štampanja na bazi tarife ili ugovora 16 Usluge odlaganja otpada, kanalizacione usluge i druge sanitarne usluge. DIO B - koji za predmet javne nabavke ima usluge koje se dodjeljuju u skladu s članom 8. ovog zakona: Kategorija Predmet javne nabavke 1 Hotelske i ugostiteljske usluge 2 Usluge željezničkog transporta 3 Usluge vodenog transporta 4 Pomoćne transportne usluge i usluge podrške 5 Pravne usluge 6 Usluge zapošljavanja i osiguranja osoblja, osim ugovora o radu i rješenja o imenovanju 7 Usluge istrage i osiguranja, osim usluga oklopnih vozila 8 Obrazovne usluge i usluge stručnog usavršavanja 9 Zdravstvene i socijalne usluge 10 Rekreacione usluge, kulturne i sportske usluge 11 Ostale usluge DIO C - koji za predmet ugovora ima usluge koje su izuzete od primjene postupaka definiranih ovim zakonom. Kategorija Predmet javne nabavke 1 Ugovori o radu i rješenja o imenovanju 2 Ugovori o finansijskim uslugama koji za predmet imaju: a) izdavanje, prodaja, kupovina ili transfer vrijednosnih papira i obveznica kao i drugih finansijskih instrumenata; b) usluge Centralne banke. 3 Ugovori o arbitraži i pomirenju 4 Ugovori o pribavljanju, razvoju, produkciji ili kooprodukciji programa za radio i TV emitiranje 5 Ugovori o pružanju usluga istraživanja i razvoja, osim onih od kojih korist ima isključivo ugovorni organ ili sektorski ugovorni organ za svoju upotrebu pri obavljanju svojih aktivnosti i za koje naknadu u cjelini plaća ugovorni organ ili sektorski ugovorni organ. Na temelju članka IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine na 64. sjednici Zastupničkog doma, održanoj 13. ožujka 2014. godine, i na 37. sjednici Doma naroda, održanoj 29. travnja 2014. godine, donijela je ZAKON O JAVNIM NABAVAMA DIO PRVI – OPĆE ODREDBE Članak 1. (Predmet Zakona) (1) Ovim Zakonom uređuje se sustav javnih nabava u Bosni i Hercegovini, utvrđuju pravila za postupke javnih nabava, i to tako što se određuju prava, dužnosti, odgovornosti i pravna zaštita sudionika postupka javne nabave, te nadležnosti Agencije za javne nabave Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Agencija) i Ureda za razmatranje žalbi Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: URŽ). (2) Postupak javne nabave odnosi se na postupke nabave roba, usluga ili radova koje provodi ugovorno tijelo ili sektorsko ugovorno tijelo iz čl. 4. i 5. ovoga Zakona, sukladno odredbama ovoga Zakona i podzakonskih akata. Članak 2. (Definicije pojmova) (1) Pojedini pojmovi koji se koriste u ovome Zakonu imaju sljedeća značenja: a) ugovor o javnoj nabavi je ugovor s financijskim interesom koji se zaključuje u pisanom obliku između jednog ili više dobavljača i jednog ili više ugovornih tijela i ima za cilj nabavu roba, usluga ili izvođenja radova u značenju ovoga Zakona, i to: 1) ugovor o javnoj nabavi roba je ugovor o javnoj nabavi čiji je predmet kupnja, najam i zakup robe ili leasing s ili bez opcije kupnje robe, kao i ugovor koji kao usputno pitanje uključuje i ugradnju i/ili postavljanje i/ili montažu uz robu; 2) ugovor o javnoj nabavi usluga je ugovor o javnoj nabavi čiji je predmet nabava usluga iz Aneksa II. dijelova A. i B. koji su sastavni dio ovoga Zakona. Usluge koje su izuzete iz ovoga Zakona navedene su u Aneksu II. Dijelu C., koji je sastavni dio ovoga Zakona. Ugovorom o javnoj nabavi usluga smatra se: - ugovor o javnoj nabavi čiji su predmet i robe i usluge je ugovor o javnoj nabavi usluga ako vrijednost predmetnih usluga premašuje vrijednost roba obuhvaćenih tim ugovorom ili - ugovor o javnoj nabavi čiji su predmet usluge i radovi je ugovor o javnoj nabavi usluga ako uključuje i radove u smislu Aneksa I., koji je sastavni dio ovoga Zakona, a koji su sporedni u odnosu na glavni predmet ugovora; 3) ugovor o javnoj nabavi radova je ugovor čiji je predmet projektiranje i izvođenje radova ili izvođenje radova koji se odnose na jednu ili više djelatnosti utvrđenih u Aneksu I., koji je sastavni dio ovoga Zakona, ili radova ili izvođenje radova bilo kojim sredstvima koja odgovaraju zahtjevima što ih je navelo ugovorno tijelo ili sektorsko ugovorno tijelo. Pojam "radovi" podrazumijeva rezultat gradnje ili građevinskih radova uzet u cjelini, a koji je sam po sebi dovoljan za ispunjenje neke ekonomske ili tehničke funkcije; b) ugovorno tijelo u smislu ovoga Zakona je: 1) ugovorno tijelo iz članka 4. ovoga Zakona koje provodi postupak javne nabave roba, usluga i/ili radova, http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 34 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. 2) sektorsko ugovorno tijelo iz članka 5. ovoga Zakona koje obavlja djelatnost iz područja vodoopskrbe ili energetike ili prometa ili poštanskih usluga i koje provodi postupak javne nabave roba, usluga i/ili radova; c) gospodarski subjekt je pravna ili fizička osoba ili skupina takvih osoba koja na tržištu nudi robe, usluge i/ili radove, a registrirana je za obavljanje predmetne djelatnosti, te može biti sudionik u postupku javne nabave kao: 1) ponuditelj koji je dostavio ponudu; 2) kandidat koji je dostavio zahtjev za sudjelovanje u ograničenom, pregovaračkom postupku ili natjecateljskom dijalogu, 3) skupina kandidata/ponuditelja (dva ili više kandidata/ponuditelja) koji su dostavili zajednički zahtjev za sudjelovanje ili zajedničku ponudu, 4) dobavljač kojemu je nakon postupka javne nabave dodijeljen ugovor o javnoj nabavi; d) tenderska dokumentacija jest dokumentacija koja sadrži minimum jasnih i odgovarajućih informacija u odnosu na izabrani postupak dodjele ugovora, a objavljuje je ili kandidatima/ponuditeljima predočava ugovorno tijelo; ova dokumentacija uključuje obavijest o nabavi, poziv za dostavu zahtjeva za sudjelovanje/ponuda (početnih i konačnih), tehničke specifikacije, kriterije za kvalifikaciju i izbor najpovoljnije ponude, nacrt ili osnovne elemente ugovora i druge mjerodavne dokumente i objašnjenja; e) otvoreni postupak je postupak u kojemu svaki zainteresirani ponuditelj može dostaviti ponudu; f) zahtjev za sudjelovanje je pisani dokument koji gospodarski subjekt podnosi u prvoj fazi ograničenog postupka, pregovaračkog postupka ili natjecateljskog dijaloga; g) pretkvalifikacija je faza postupka u kojoj ugovorno tijelo, na temelju kvalifikacijskih kriterija određenih u tenderskoj dokumentaciji, odabire kvalificirane kandidate koje će pozvati da dostave ponude u ograničenom postupku, pregovaračkom postupku ili natjecateljskom dijalogu; h) ograničeni postupak je postupak u kojemu gospodarski subjekt može zahtijevati sudjelovanje i u kojemu ugovorno tijelo nakon obavljene kvalifikacije poziva sve kvalificirane kandidate da podnesu ponude; i) pregovarački postupak je postupak u kojemu ugovorno tijelo pregovara o uvjetima ugovora s jednim ili više pozvanih ponuditelja. Ovaj se postupak može provoditi s ili bez prethodne objave obavijesti o nabavi, isključivo prema uvjetima utvrđenim u ovom Zakonu; j) natjecateljski dijalog je postupak u kojemu svaki zainteresirani gospodarski subjekt može zatražiti sudjelovanje u postupku, pri čemu ugovorno tijelo vodi dijalog sa sudionicima pozvanima u taj postupak s ciljem razvijanja jednog ili više odgovarajućih rješenja koja mogu udovoljiti njegovim zahtjevima i na temelju kojih su izabrani ponuditelji pozvani da podnesu ponude; k) natječaj za izradu idejnog rješenja je postupak koji ugovornom tijelu omogućuje da iz područja prostornog uređenja, urbanizma, arhitekture i gradnje ili obrade podataka osigura plan ili rješenje koje odabire natječajno povjerenstvo u postupku javnog nadmetanja s ili bez dodjele nagrada; l) ponuda je dokument koji podnosi ponuditelj, pri čemu nudi isporuku robe, pružanje usluge ili izvođenje radova, pod uvjetima koje određuje ugovorno tijelo u tenderskoj dokumentaciji. Ponuda može biti: 1) prihvatljiva - ako ispunjava sve uvjete koji se traže tenderskom dokumentacijom, 2) neprihvatljiva - ako ne ispunjava uvjete koji se traže tenderskom dokumentacijom; m) alternativna ponuda je ponuda u kojoj se nude drukčije značajke predmeta ugovora u odnosu na one koje su navedene u tenderskoj dokumentaciji, pri čemu ta ponuda mora ispuniti minimalne uvjete što ih je postavilo ugovorno tijelo; n) okvirni sporazum je sporazum između jednog ili više ugovornih tijela i više dobavljača, zaključen u pisanom obliku, kojim se utvđuju uvjeti pod kojima se mogu dodijeliti ugovori tijekom određenog vremena, sukladno predviđenoj cijeni i, kad je moguće, predviđenim količinama; o) ekskluzivno ili isključivo pravo je pravo na obavljanje djelatnosti iz članka 5. ovoga Zakona koje nadležno tijelo u Bosni i Hercegovini posebnim zakonom, drugim propisom, ili odgovarajućim ugovorom dodijeli jednom ili više pravnih subjekata, što znatno utječe na mogućnost drugih subjekata da obavljaju te djelatnosti. Nositelj tog ekskluzivnog ili isključivog prava dužan je pri nabavi roba, usluga ili radova nužnih za obavljanje tih djelatnosti, koje su dodjeljene kao ekskluzivno ili isključivo pravo, primjenjivati odredbe ovoga Zakona; p) Jedinstveni rječnik javne nabave (Common Procurement Vocabulary) je referentna nomenklatura koja se primjenjuje u postupku javne nabave, a istodobno osigurava usklađenost s ostalim postojećim nomenklaturama; r) elektroničko sredstvo odnosi se na korištenje elektroničke opreme za obradu i arhiviranje podataka koji se šalju, prenose i primaju žičanom ili radiovezom, optičkim ili drugim elektromagnetskim sredstvima; s) pisani ili u pisanom obliku podrazumijeva svaki izraz koji se sastoji od riječi ili brojeva koji se mogu pročitati, umnožiti i naknadno priopćiti, a također i informacije koje se prenose i arhiviraju uz pomoć elektroničkih sredstava, pod uvjetom da je sadržaj osiguran i da se potpis može identificirati; t) lot (grupa) je dio predmeta nabave nastao kao rezultat dijeljenja predmeta nabave u posebne, srodne cjeline, koje se kao takve označuju u tenderskoj dokumentaciji. Članak 3. (Opća načela) (1) Ugovorno tijelo dužno je postupati transparentno, u postupku javne nabave ponašati se prema kandidatima/ponuditeljima jednako i nediskriminirajuće na način da osigura pravičnu i aktivnu konkurenciju, u cilju najučinkovitijeg korištenja javnih sredstava u vezi s predmetom nabave i njegovom svrhom. (2) Opća načela obvezno se primjenjuju i poštuju i u postupku pravne zaštite. http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 35 Članak 4. (Ugovorno tijelo) (1) Ugovorno tijelo u smislu ovoga Zakona je: a) svaka institucija vlasti u Bosni i Hercegovini, entitetima, Brčko Distriktu Bosne i Hercegovine, na razini kantona, grada ili općine (u daljnjem tekstu: institucija vlasti na državnoj, entitetskoj ili lokalnoj razini); b) pravna osoba koja je osnovana za određenu svrhu u cilju zadovoljavanja potreba od općeg interesa, a koja nema industrijski ili komercijalni karakter i ispunjava najmanje jedan od sljedećih uvjeta: 1) financirana je, najvećim dijelom, iz javnih sredstava ili 2) nadzor nad upravljanjem provodi ugovorno tijelo utvrđeno u toč. a) i b) ovoga stavka ili 3) više od polovine članova skupštine, upravnog ili nadzornog odbora čine imenovani ili izabrani predstavnici ugovornih tijela iz toč. a) i b) ovoga stavka; c) udruga koju je formirala jedna ili više institucija vlasti ili pravnih osoba koje su utvrđene u toč. a) i b) ovoga stavka. (2) Ugovorna tijela mogu donijeti odluku da zajednički provode postupak javne nabave ili osnovati središnje nabavno tijelo. Pravila provedbe zajedničke nabave i osnivanja središnjeg nabavnog tijela podzakonskim aktom propisuje Vijeće ministara Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vijeće ministara BiH). (3) Agencija donosi pravilnik koji sadrži popis ugovornih tijela po kategorijama koja su obvezna primjenjivati ovaj Zakon. Sva ugovorna tijela uvrštena u definiciju iz ovoga članka dužna su primjenjivati ovaj Zakon i u slučaju kada nisu navedena na popisu ugovornih tijela. Članak 5. (Sektorsko ugovorno tijelo) (1) Sektorsko ugovorno tijelo je obveznik primjene ovoga Zakona ako obavlja djelatnosti iz područja vodoopskrbe, energetike, prometa i poštanskih usluga, i to: a) ugovorno tijelo iz članka 4. ovoga Zakona kada nabavlja robe, usluge ili radove za potrebe obavljanja djelatnosti navedenih u čl. 78. - 83. ovoga Zakona; b) gospodarsko društvo u kojemu ugovorno tijelo ili više ugovornih tijela ima ili može imati neposredan ili posredan prevladavajući utjecaj na temelju vlasništva, financijskog udjela ili na temelju propisa koji vrijede za društvo i koje obavlja jednu ili više djelatnosti navedenih u čl. 78. - 83. ovoga Zakona kada nabavlja robu, usluge ili radove za potrebe obavljanja tih djelatnosti. Prevladavajući utjecaj u smislu ove točke postoji u slučaju kada ugovorno tijelo izravno ili neizravno: 1) ima natpolovičnu većinu osnovnog kapitala tog gospodarskog društva ili 2) ima natpolovičnu većinu glasova koji su povezani s ulozima u tom gospodarskom društvu ili 3) može imenovati više od polovine članova uprave, upravnog ili nadzornog odbora tog gospodarskog društva. (2) Gospodarsko društvo koje na temelju posebnog ili isključivog prava obavlja jednu ili više djelatnosti navedenih u čl. 78. – 83. ovoga Zakona i kada nabavlja robu, usluge ili radove za potrebe obavljanja tih djelatnosti, a nije ugovorno tijelo u smislu ovoga Zakona ili gospodarsko društvo u smislu stavka (1) točke b) ovoga članka, obveznik je primjene ovoga Zakona. (3) U slučaju da neku od djelatnosti utvrđenih u ovom članku obavlja više gospodarskih društava koja nisu obuhvaćena st. (1) i (2) ovoga članka, Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine, na zahtjev Agencije, a po zahtjevu dotičnog ugovornog tijela, ocjenit će je li relevantno tržište za danu djelatnost otvoreno za konkurenciju. U slučaju da je odlukom Konkurencijskog vijeća Bosne i Hercegovine to relevantno tržište proglašeno otvorenim za konkurenciju, gospodarsko društvo koje obavlja konkretnu djelatnost nije obvezno primjenjivati ovaj Zakon za obavljanje te djelatnosti. Članak 6. (Ugovori koji su predmetom ovoga Zakona) Ugovorno tijelo dužno je dodjeljivati ugovore o javnoj nabavi roba, usluga i radova primjenjujući postupke utvrđene ovim Zakonom i podzakonskim aktima. Članak 7. (Subvencionirani ugovori) (1) Odredbe ovoga Zakona primjenjuju se i za ugovore koje ugovorno tijelo izravno subvencionira s više od 50%: a) ako ti ugovori uključuju radove u smislu Aneksa I. ovoga Zakona; b) ako ti ugovori uključuju radove na bolnicama, objektima namijenjenim za sport, rekreaciju i odmor, školskim i sveučilišnim zgradama i zgradama koje se koriste u administrativne svrhe. (2) Odredbe ovoga Zakona primjenjuju se i za ugovore koje ugovorno tijelo izravno subvencionira s više od 50% u slučaju pružanja usluga koje su vezane uz radove u smislu stavka (1) ovog članka. (3) Ugovorno tijelo koje daje takve subvencije dužno je osigurati poštivanje odredaba ovoga Zakona u slučajevima kada subvencionirani ugovor dodjeljuje neka druga fizička ili pravna osoba, odnosno dužno je i samo poštivati odredbe ovoga Zakona u slučajevima kada dodjeljuje subvencionirani ugovor za ili u ime tih fizičkih ili pravnih osoba. Članak 8. (Ugovori na čiju se dodjelu primjenjuje poseban režim) (1) Na dodjelu ugovora koji za predmet javne nabave ima usluge iz Aneksa II. Dijela B., koji je sastavni dio ovoga Zakona, primjenjuju se odredbe ovoga Zakona, i to: odredbe koje se odnose na opća načela, pripremu tehničke specifikacije, razdoblje na koje se zaključuje ugovor, pravnu zaštitu, objavu obavijesti o dodjeli ugovora i dobrovoljnu ex ante obavijest o transparentnosti. (2) Postupak dodjele ugovora iz stavka (1) ovoga članka uredit će se pravilnikom, koji donosi Vijeće ministara BiH. (3) Postupci, uvjeti, zahtjevi, definicije pojmova, izuzeća i ostala bitna pitanja u vezi s dodjelom ugovora iz područja obrane i sigurnosti uredit će se pravilnikom, koji donosi Vijeće ministara BiH na prijedlog Agencije. (4) Ugovori iz područja obrane i sigurnosti iz stavka (3) ovoga članka odnose se na nabavu: a) vojne opreme, uključujući bilo koji njen dio, sastav i/ili sklop; b) sigurnosno osjetljive opreme, uključujući bilo koji njen dio, sastav i/ili sklop; c) radova, roba i usluga izravno povezanih s opremom iz toč. a) i b) ovoga stavka za bilo koji i za sve elemente njenog trajanja; d) radova i usluga za izričito vojne namjene; http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 36 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. e) sigurnosno osjetljivih radova i sigurnosno osjetljivih usluga. (5) Ugovori koje dodjeljuju diplomatsko-konzularna predstavništva i misije Bosne i Hercegovine, a čija je vrijednost manja od vrijednosnih razreda iz članka 14. st. (2) i (3) ovoga Zakona, uredit će se posebnim pravilnikom koji će donijeti Vijeće ministara BiH, na prijedlog Ministarstva vanjskih poslova Bosne i Hercegovine i uz prethodnu suglasnost Agencije. Članak 9. (Rezervirani ugovori) (1) Ugovorno tijelo može u planu nabava odrediti postupke javne nabave rezervirane samo za kandidate odnosno ponuditelje koji zapošljavaju, u odnosu na ukupan broj zaposlenika, više od 50% osoba s invaliditetom, a koji ne mogu obavljati poslove u normalnim uvjetima. (2) U obavijesti o javnoj nabavi ugovorno tijelo mora naznačiti da je postupak javne nabave rezerviran isključivo za gospodarske subjekte iz stavka (1) ovoga članka. Članak 10. (Izuzeća od primjene odredaba ovoga Zakona) (1) Od primjene ovoga Zakona izuzimaju se: a) ugovor o javnoj nabavi koji je zakonima u Bosni i Hercegovini proglašen državnom tajnom; b) ugovor o javnoj nabavi čija provedba zahtijeva posebne mjere sigurnosti sukladno zakonima u Bosni i Hercegovini; c) ugovor koji se dodjeljuje sukladno međunarodnom sporazumu prema kojemu se primjenjuje posebna procedura međunarodnih, kreditnih ili donatorskih aranžmana ili ugovor o javnoj nabavi koji je zaključen sukladno posebnim pravilima utvrđenim međunarodnim ugovorom između Bosne i Hercegovine i jedne ili više zemalja za projekte koje će ugovorne stranke zajednički izvoditi ili koristiti, ili na temelju međunarodnih sporazuma o stacioniranju postrojbi koje zaključi Bosna i Hercegovina; d) ugovor o javnoj nabavi prirodnih i zakonskih monopola, a koji mogu uključiti nabavu vode, električne energije, plina, toplinske energije i drugih usluga do otvaranja relevantnog tržišta za konkurenciju; e) ugovor o kupnji ili zakupu postojećih zgrada, druge nepokretne imovine, zemljišta ili prava koja iz njih proizlaze bilo kojim financijskim sredstvima, uz obvezu ugovornog tijela da osigura transparentnost te procedure, s tim što nabava financijskih usluga za kupnju ili zakup postojećih zgrada, druge nepokretne imovine, zemljišta ili prava koja iz njih proizlaze istodobno, prije ili nakon ugovora o kupnji ili zakupu, u bilo kojem obliku, podliježe provedbi jednog od postupaka utvrđenih ovim Zakonom; f) ugovor koji za predmet ima usluge iz Aneksa II. Dijela C. ovoga Zakona. (2) Koncesijski ugovori dodjeljuju se sukladno zakonima o koncesijama u Bosni i Hercegovini. (3) Ugovori o javno-privatnom partnerstvu dodjeljuju se sukladno zakonskim propisima o javno-privatnom partnerstvu. Članak 11. (Povjerljivost) (1) Povjerljivim podatcima ne mogu se smatrati: a) ukupne i pojedinačne cijene iskazane u ponudi; b) predmet nabave odnosno ponuđena roba, usluga ili rad, o kojem ovisi poredba s tehničkom specifikacijom i ocjena je li određeni ponuditelj ponudio robu, usluge ili rad sukladno s tehničkom specifikacijom; c) potvrde, uvjerenja o kojima ovisi kvalifikacija vezana uz osobno stanje kandidata/ ponuditelja. (2) Ako kandidat/ponuditelj označi povjerljivim podatke koji, prema odredbama stavka (1) ovoga članka, ne mogu biti proglašeni povjerljivim podatcima, oni se neće smatrati povjerljivima. (3) Nakon javnog otvaranja ponuda ni jedna informacija vezana uz ispitivanje, pojašnjenje ili ocjenu ponuda ne smije se otkrivati nijednom sudioniku postupka ili trećoj osobi prije nego što se odluka o rezultatu postupka ne priopći sudionicima postupka. (4) Sudionici u postupku javne nabave ni na koji način ne smiju neovlašteno prisvajati, koristiti za vlastite potrebe niti proslijediti trećim osobama podatke, rješenja ili dokumentaciju (informacije, planove, crteže, nacrte, modele, uzorke, računalne programe i dr.) koji su im stavljeni na raspolaganje ili do kojih su došli na bilo koji način tijekom postupka javne nabave. (5) Nakon zaprimanja odluke o izboru najpovoljnijeg ponuditelja ili odluke o poništenju postupka nabave, a najkasnije do isteka roka za žalbu, ugovorno tijelo će po primitku zahtjeva ponuditelja, a najkasnije u roku od dva dana od dana zaprimanja zahtjeva, omogućiti uvid u svaku ponudu, uključujući dokumente podnesene sukladno članku 45. stavku (2) ovoga Zakona, kao i pojašnjenja izvornika dokumenata sukladno članku 68. stavku (3) ovoga Zakona, s iznimkom informacija koje je ponuditelj označio kao povjerljive sukladno ovome članku. Članak 12. (Uporaba jezika) (1) Ugovorno tijelo dužno je pripremiti tendersku dokumentaciju u vezi s postupcima javne nabave na jednom od jezika u službenoj uporabi u Bosni i Hercegovini. (2) Ugovorno tijelo može dodatno pripremiti tendersku dokumentaciju i na engleskom ili drugom stranom jeziku, s tim što je dužno sačuvati cjelovitost sadržaja informacija iz tenderske dokumentacije pripremljene na jednom od jezika u službenoj uporabi u Bosni i Hercegovini. (3) Ponuditelj podnosi ponudu na jednom od jezika u službenoj uporabi u Bosni i Hercegovini. Tiskana literatura, brošure, katalozi ili slično prilažu se bez prijevoda, osim ako ugovorno tijelo tenderskom dokumentacijom ne zahtjeva prijevod i tih dijelova. Članak 13. (Povjerenstvo za nabave) (1) Za provedbu otvorenog postupka, ograničenog postupka, pregovaračkog postupka s objavom obavijesti i bez objave obavijesti, natječaja za izradu idejnog rješenja, natjecateljskog dijaloga i konkurentskog zahtjeva za dostavu ponuda ugovorno tijelo obvezno je imenovati povjerenstvo za nabave. (2) Uspostava i rad povjerenstva za nabave uredit će se podzakonkim aktom koji donosi Vijeće ministara BiH. DIO DRUGI - TIJEK POSTUPKA JAVNE NABAVE POGLAVLJE I. POČETAK, VRSTE I IZBOR POSTUPKA JAVNE NABAVE Odjeljak A. Početak postupka javne nabave Članak 14. (Vrijednosni razredi) (1) Za nabave čija je vrijednost manja od 50.000,00 KM u slučaju roba i usluga ili 80.000,00 KM u slučaju radova, ugovorno tijelo može primijeniti jedan od postupaka http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 37 utvrđenih ovim Zakonom, izuzev izravnog sporazuma, uz obvezu ispunjenja propisanih uvjeta za svaki postupak. (2) Obvezna je primjena otvorenog ili ograničenog postupka, ili pregovaračkog postupka s objavom obavijesti ili bez objave obavijesti, ili natječaja za izradu idejnog rješenja, ili natjecateljskog dijaloga u slučaju kada je vrijednost nabave za robe i usluge jednaka ili veća od: a) 250.000,00 KM za ugovorna tijela iz članka 4. stavka (1) toč. a) i c) ovoga Zakona; b) 400.000,00 KM za ugovorna tijela iz članka 4. stavka (1) točke b) ovoga Zakona; c) 800.000,00 KM za sektorska ugovorna tijela iz članka 5. ovoga Zakona. (3) Kada je u slučaju radova vrijednost nabave jednaka ili veća od 9.000.000,00 KM, ugovorno tijelo dužno je provesti otvoreni ili ograničeni postupak, ili pregovarački postupak s objavom obavijesti ili bez objave obavijesti, ili natječaj za izradu idejnog rješenja, ili natjecateljski dijalog. (4) Kada je vrijednost nabave roba, usluga i radova jednaka ili veća od vrijednosti iz stavka (1) ovoga članka, a manja od vrijednosti iz st. (2) i (3) ovog članka, ugovorno tijelo obvezno je primijeniti otvoreni ili ograničeni postupak, ili pregovarački postupak s objavom obavijesti ili bez objave obavijesti, ili natječaj za izradu idejnog rješenja, ili natjecateljski dijalog. (5) Kada je vrijednost javne nabave jednaka ili veća od vrijednosnih razreda iz st. (2) i (3) ovoga članka, ugovorno tijelo dužno je dodatno oglasiti i sažetak obavijesti na engleskom jeziku na portalu Agencije i URŽ-a (u daljnjem tekstu: portal javnih nabava). (6) Inicijativu za izmjenu i dopunu ovoga Zakona po žurnom postupku, u pogledu promjene iznosa vrijednosnih razreda, pokreće Agencija uz prethodnu suglasnost Odbora Agencije u slučajevima znatnih promjena, i to: a) inflacijske stope i/ili b) ekonomskih uvjeta u BiH i/ili c) zakonodavstva u EU o javnim nabavama. Članak 15. (Procijenjena vrijednost javne nabave) (1) Ugovorno tijelo temelji računanje procijenjene vrijednosti ugovora o javnoj nabavi na ukupnome iznosu koji će platiti, bez poreza na dodanu vrijednost (PDV). (2) Određivanje procijenjene vrijednosti javne nabave obavlja se na sljedeći način: a) procijenjena vrijednost nabave roba, usluga ili radova jednaka je novčanom iznosu koje ugovorno tijelo plaća, bez obračunatog poreza na dodanu vrijednost. Ova vrijednost, u slučaju ugovora o radovima, uključuje i objekte potrebne za provedbu takvog ugovora, a koje je ugovorno tijelo dužno osigurati ili ustupiti izvođaču radova; b) procijenjenu vrijednost roba, usluga ili radova čini njihova procijenjena tržišna vrijednost u vrijeme objave obavijesti o javnoj nabavi ili u slučajevima kada takva obavijest nije potrebna, a u trenutku kada ugovorno tijelo započinje postupak javne nabave; c) u određivanje procijenjene vrijednosti javne nabave roba, usluga ili radova ugovorno tijelo dužno je uključiti sve elemente cijene koju plaća za nabavu te robe, usluge ili radova; d) ako je javna nabava roba, usluga ili radova podijeljena u nekoliko lotova, procijenjenu vrijednost čini zbroj svih takvih lotova i ona se koristi za određivanje vrijednosnog razreda te nabave; e) pri određivanju procijenjene vrijednosti okvirnog sporazuma ugovorno tijelo uzet će u obzir maksimalnu procijenjenu vrijednost, bez obračunatog poreza na dodanu vrijednost, svih predviđenih ugovora za cijelo razdoblje trajanja okvirnog sporazuma. (3) U slučaju ugovora o leasingu, najmu, zakupu ili unajmljivanju na otplatu raznih roba, vrijednost koju treba uzeti kao osnovu za izračun procijenjene vrijednosti nabave je: a) u slučaju ugovora o javnoj nabavi na određeni rok, ako je rok kraći od 12 mjeseci ili je 12 mjeseci - ukupna procijenjena vrijednost za ugovor, ili ako je rok ugovora dulji od 12 mjeseci - ukupna vrijednost, uključujući procijenjenu preostalu vrijednost; b) u slučaju ugovora o javnoj nabavi bez određenih rokova ili u kojima se rokovi ne mogu utvrditi - mjesečna vrijednost pomnožena s 48. (4) U slučaju ugovora o javnoj nabavi roba ili usluga koji su po prirodi redoviti ili koji se namjeravaju obnoviti unutar danog vremena, kalkulacija procijenjene vrijednosti ugovora bit će izračunata na osnovi sljedećeg: a) ili ukupne stvarne vrijednosti uzastopnih ugovora iste vrste koji su dodijeljeni tijekom prethodnih 12 mjeseci ili, ako je moguće, tijekom financijske godine kako bi se uzele u obzir izmjene u iznosu ili vrijednosti koje bi se mogle pojaviti tijekom 12 mjeseci nakon zaključivanja temeljnog ugovora; b) ili ukupne procijenjene vrijednosti uzastopnih ugovora dodijeljenih tijekom 12 mjeseci koji su uslijedili nakon prve isporuke, ili tijekom financijske godine ako je to dulje od 12 mjeseci. (5) U slučaju ugovora o javnoj nabavi usluga, vrijednost koju treba uzeti kao osnovu za izračun procijenjene vrijednosti ugovora će, ako je potrebno, biti procijenjena kako slijedi: a) za sljedeće vrste usluga: 1) usluge osiguranja: plaćanje premija i drugi oblici plaćanja, 2) bankarstvo i druge financijske usluge: naknade, provizije, kamate i drugi oblici plaćanja, 3) ugovori o izradi idejnog rješenja: isplata naknada, provizija i drugi oblici plaćanja; b) za ugovore o uslugama, pri čemu nije naznačena ukupna cijena: 1) u slučaju ugovora s određenim rokom, ako je rok jednak ili kraći od 48 mjeseci: ukupna vrijednost za njihov puni rok, 2) u slučaju ugovora bez određenog roka ili s rokom duljim od 48 mjeseci: mjesečna vrijednost pomnožena s 48. (6) Ugovorno tijelo ne smije dijeliti predmet nabave s namjerom izbjegavanja primjene odgovarajućeg postupka utvđenog ovim Zakonom. (7) Ako predloženi ugovor sadrži alternativnu ponudu, osnova za utvrđivanje procijenjene vrijednosti ugovora je maksimalni mogući ukupni iznos javne nabave. Članak 16. (Podjela predmeta nabave na lotove) (1) Ako ugovorno tijelo podijeli predmet nabave na lotove, onda svi lotovi moraju biti naznačeni u tenderskoj dokumentaciji na način kojim se ponuditeljima može omogućiti da dostave ponude za jedan lot ili više lotova ili za sve lotove. (2) U tenderskoj dokumentaciji ugovorno tijelo jasno i precizno određuje uvjete i način dostave ponuda za lotove. (3) Ugovor o javnoj nabavi zaključuje se posebno za svaki lot. Ako je jedan ponuditelj najuspješniji za dva ili više lotova, može se zaključiti jedan ugovor. http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 38 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. Članak 17. (Uvjeti za početak postupka javne nabave) (1) Ugovorno tijelo može započeti postupak javne nabave ako je nabava predviđena planom nabava ili kada ugovorno tijelo donese posebnu odluku o pokretanju postupka javne nabave. (2) Ugovorno tijelo mora objaviti plan nabava čija je vrijednost veća od vrijednosti utvrđenih u članku 14. stavku (1) ovoga Zakona na svojoj internetskoj stranici, i to najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja proračuna odnosno financijskog plana. (3) Ako se ugovor dodjeljuje na razdoblje dulje od jedne godine, obveze koje dospijevaju u slijedećim godinama moraju biti ugovorene u iznosima predviđenim propisima kojima se uređuje izvršenje proračuna ili financijskog plana za svaku godinu posebno. Članak 18. (Odluka o pokretanju postupka javne nabave) (1) Ugovorno tijelo pokreće postupak javne nabave donošenjem odluke ili rješenja u pisanom obliku koje obvezno sadrži: a) zakonsku osnovu za provedbu postupka javne nabave; b) predmet javne nabave; c) procijenjenu vrijednost javne nabave; d) podatke o izvoru – načinu financiranja; e) vrstu postupka javne nabave. (2) U slučaju izuzeća od primjene iz članka 10. ovoga Zakona ili dodjele ugovora o nabavi usluga iz Aneksa II. Dijela B., ugovorno tijelo dužno je donijeti odluku koja, uz zakonsku osnovu za izuzeće od primjene ovoga Zakona, sadrži osnovne elemente iz stavka (1) toč. b), c) i d) ovoga članka. Odjeljak B. Postupci nabave Članak 19. (Postupci javne nabave) (1) Ugovorno tijelo iz članka 4. ovoga Zakona primjenjuje otvoreni ili ograničeni postupak za dodjelu ugovora o javnoj nabavi kao temeljne i redovite postupke. Pregovarački postupak s objavom obavijesti ili bez objave obavijesti, kao i natjecateljski dijalog, mogu se primijeniti kao iznimka samo ako su za to ispunjeni uvjeti utvrđeni ovim Zakonom. (2) Sektorsko ugovorno tijelo iz članka 5. ovoga Zakona primjenjuje otvoreni ili ograničeni ili pregovarački postupak s objavom obavijesti na ravnopravnoj osnovi. Pregovarački postupak bez objave obavijesti, kao i natjecateljski dijalog mogu se primijeniti kao iznimka samo ako su za to ispunjeni uvjeti utvrđeni ovim Zakonom. (3) Ugovorno tijelo može dodijeliti ugovor nakon provođenja natječaja za izradu idejnog rješenja za poslove prostornog planiranja, arhitekture, građenja, obrade podataka, izrade plana ili dizajna. Članak 20. (Uvjeti za primjenu pregovaračkog postupka s objavom obavijesti) (1) Ugovor o javnoj nabavi roba, usluga ili radova može se dodijeliti u pregovaračkom postupku s objavom obavijesti: a) ako u otvorenom ili ograničenom postupku ili u postupku natjecateljskog dijaloga dobije sve ponude koje ne ispunjavaju uvjete kvalifikacije, a osnovni uvjeti za dodjelu ugovora nisu se bitno promjenili, ugovorno tijelo nije obvezno ponovno objaviti obavijest o nabavi, pod uvjetom da pozove sve ponuditelje odnosno kandidate da otklone nedostatke u svojim ponudama te svoje ponude učine prihvatljivim; b) u iznimnim slučajevima, kada zbog prirode roba, usluga ili radova ili zbog rizika povezanih s izvršavanjem predmeta nabave nije moguće prethodno odrediti ukupnu cijenu. (2) Ugovor o javnoj nabavi usluga može se zaključiti u pregovaračkom postupku s objavom obavijesti ako su predmet nabave intelektualne usluge, kao što je usluga projektiranja, i usluge iz Aneksa II. Dijela A. kategorije 6 ovoga Zakona čiji se opis predmeta nabave ne može odrediti s dovoljnom preciznošću, pa ugovor nije moguće zaključiti izborom najpovoljnije ponude u otvorenom ili ograničenom postupku nabave. (3) Ugovor o javnoj nabavi radova može se zaključiti u pregovaračkom postupku s objavom obavijesti ako su predmetom nabave radovi koji se izvode isključivo u istraživačke, testne ili razvojne svrhe, a ne s ciljem stjecanja dobiti ili povrata troškova istraživanja i razvoja. Članak 21. (Uvjeti za primjenu pregovaračkog postupka bez objave obavijesti) Ugovorno tijelo iznimno može dodjeljivati ugovor o nabavi putem pregovaračkog postupka bez objave obavijesti o nabavi u sljedećim slučajevima: a) kada nije dostavljena nijedna ponuda ili nijedna prihvatljiva ponuda u otvorenom ili ograničenom postupku i kada uvjeti ugovora nisu bitno promijenjeni u odnosu na uvjete iz prethodnog postupka; b) kada nije dostavljen nijedan zahtjev za sudjelovanje u ograničenom postupku ili nijedan kvalificirani kandidat nije zatražio sudjelovanje u ograničenom postupku i kada uvjeti ugovora nisu bitno promijenjeni u odnosu na uvjete iz prethodnog postupka; c) kada se, zbog suštinskih, dokazivih tehničkih ili umjetničkih razloga ili iz razloga koji se odnose na zaštitu ekskluzivnih prava, ugovor može dodijeliti samo određenom dobavljaču; d) kada se iznimno, zbog dokazivih razloga krajnje hitnosti prouzrokovane događajima nepredvidivim za ugovorno tijelo, ne mogu ispoštovati ovim Zakonom utvrđeni minimalni rokovi za otvoreni, ograničeni ili pregovarački postupak s objavom obavijesti. Okolnosti kojima se opravdava iznimna hitnost postupka ni u kojem se slučaju ne smiju dovesti u vezu s ugovornim tijelom. Članak 22. (Posebni uvjeti za primjenu pregovaračkog postupka bez objave obavijesti za nabavu roba) Ugovor o javnoj nabavi roba može se zaključiti u pregovaračkom postupku bez objave obavijesti u sljedećim slučajevima: a) kada je roba koja se nabavlja proizvedena isključivo za svrhe: istraživanja, eksperimenata, proučavanja ili razvoja; ova odredba ne odnosi se na serijsku proizvodnju s ciljem ostvarivanja zarade ili nadoknade troškova istraživanja i razvoja; b) za dodatne isporuke od dobavljača iz temeljnog ugovora koje su namijenjene ili za djelomičnu zamjenu redovnih isporuka ili ugradnje ili za proširenje postojećih isporuka ili ugradnje, ako bi promjena dobavljača obvezala ugovorno tijelo da nabavi robu koja ima drukčije tehničke osobine, što bi rezultiralo neskladom i nesrazmjerom i dovelo do značajnih tehničkih poteškoća u funkcioniranju i http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 39 održavanju, pod uvjetom da vrijeme trajanja temeljnog ugovora, kao i ugovora koji se ponavljaju, ne smije biti dulje od jedne godine i ne može premašiti 10% od vrijednosti temeljnog ugovora; c) za robe koje se prodaju i kupuju na burzovnom tržištu; d) za robe pod iznimno povoljnim uvjetima kada se nabavljaju ili od gospodarskog subjekta koji je u postupku likvidacije svojih poslovnih aktivnosti ili od stečajnog vjerovnika ili stečajnog upravitelja u postupku stečaja, ili od vjerovnika na temelju poslovnog aranžmana ili u sličnim postupcima. Članak 23. (Posebni uvjeti za primjenu pregovaračkog postupka bez objave obavijesti za nabavu usluga) Ugovor o javnoj nabavi usluga može se zaključiti u pregovaračkom postupku bez objave obavijesti u sljedećim slučajevima: a) u slučaju ugovora o javnoj nabavi usluga kada postupak dodjele ugovora slijedi nakon postupka natječaja za izradu idejnog rješenja, provedenog sukladno odredbama čl. 33. i 34. ovoga Zakona, a ugovor se dodjeljuje pobjedniku odnosno jednom od pobjednika natječaja, a u slučaju više pobjednika, svi pobjednici natječaja pozivaju se na sudjelovanje u pregovorima; b) u slučaju ugovora o javnoj nabavi usluga za dodatne usluge koje nisu uključene u prvotno razmatrani projekt ili u prvotno zaključeni ugovor, ali koji uslijed nepredviđenih okolnosti postanu nužne za obavljanje ili izvođenje u njima opisanih usluga, i kada se takve dodatne usluge ne mogu, tehnički ili ekonomski, odvojiti od temeljnog ugovora bez većih nepogodnosti za ugovorno tijelo. Takav ugovor može se zaključiti s dobavljačem kojemu je dodijeljen temeljni ugovor, a ukupna vrijednost ugovora dodijeljenih za dodatne usluge ne može premašiti 30% od vrijednosti temeljnog ugovora; c) za nove usluge koje su ponavljanje sličnih usluga povjerenih dobavljaču kojemu je ugovorno tijelo dodijelilo raniji ugovor, uz uvjet da su takve usluge sukladne osnovnom projektu za koji je bio dodijeljen temeljni ugovor, nakon provođenja otvorenog ili ograničenog postupka. Ugovorno tijelo dužno je ukazati na mogućnost provedbe ovoga postupka pri provedbi otvorenog ili ograničenog postupka za osnovni projekt, a ukupne procijenjene troškove kasnijih usluga ugovorno tijelo uzima u razmatranje prilikom procjenjivanja vrijednosti javne nabave. Ovaj postupak može se primjeniti samo u razdoblju od tri godine od dana zaključivanja temeljnog ugovora. Članak 24. (Posebni uvjeti za primjenu pregovaračkog postupka bez objave obavijesti za nabavu radova) Ugovor o javnoj nabavi radova može se zaključiti u pregovaračkom postupku bez objave obavijesti u sljedećim slučajevima: a) u slučaju ugovora o javnoj nabavi radova za dodatne radove koji nisu uključeni u prvotno razmatrani projekt ili u prvotno zaključeni ugovor, ali koji, uslijed nepredviđenih okolnosti, postanu nužni za obavljanje ili izvođenje u njima opisanih radova i kada se takvi dodatni radovi ne mogu, tehnički ili ekonomski, odvojiti od temeljnog ugovora bez većih nepogodnosti za ugovorno tijelo. Takav ugovor može se zaključiti s dobavljačem kojemu je dodijeljen temeljni ugovor, a ukupna vrijednost ugovora dodijeljenih za dodatne radove ne može premašiti 20% od vrijednosti temeljnog ugovora; b) za nove radove koji su ponavljanje sličnih radova povjerenih dobavljaču kojemu je ugovorno tijelo dodijelilo raniji ugovor, uz uvjet da su takvi radovi sukladni s osnovnim projektom za koji je bio dodijeljen temeljni ugovor nakon provođenja otvorenog ili ograničenog postupka. Ugovorno tijelo dužno je ukazati na mogućnost provedbe ovog postupka pri provedbi otvorenog ili ograničenog postupka za temeljni ugovor, a ukupne procijenjene troškove novih radova ugovorno tijelo uzima u razmatranje prilikom procjenjivanja vrijednosti javne nabave. Ovaj postupak može se primijeniti samo u razdoblju od tri godine od dana zaključivanja temeljnog ugovora. Odjeljak C. Vrste postupaka Članak 25. (Otvoreni postupak) U provedbi otvorenog postupka ugovorno tijelo dužno je: a) pripremiti tendersku dokumentaciju; b) objaviti obavijest o javnoj nabavi; c) staviti na raspolaganje gospodarskim subjektima tendersku dokumentaciju; d) provesti javno otvaranje pravovremeno primljenih ponuda; e) provjeriti kvalifikacije ponuditelja prema uvjetima sudjelovanja u tenderskoj dokumentaciji i ocijeniti ponude prema kriterijima za dodjelu ugovora; f) obavijestiti ponuditelje o rezultatu postupka javne nabave; g) ponuditi ugovor najuspješnijem ponuditelju; h) objaviti obavijest i dostaviti izvješće Agenciji sukladno članku 75. ovoga Zakona. Članak 26. (Ograničeni postupak) (1) U provedbi ograničenog postupka ugovorno tijelo dužno je pripremiti tendersku dokumentaciju. Tenderska dokumentacija priprema se i dostavlja u dva dijela, i to: a) u fazi pretkvalifikacije i b) u fazi poziva za dostavu ponuda, koja obvezno sadrži i kriterije za dodjelu ugovora. (2) Ograničeni postupak provodi se na sljedeći način: a) objavljuje se obavijest o nabavi, kojom ugovorno tijelo poziva sve zainteresirane kandidate da zatraže dokumentaciju za fazu pretkvalifikacije; b) kandidatima se ustupi ili učini dostupnom dokumentacija za fazu pretkvalifikacije; c) obavlja se provjera kvalifikacija kandidata; d) obavještavaju se kandidati koji se nisu kvalificirali; e) istodobno se dostavlja tenderska dokumentacija s pozivom za dostavu ponuda svim kvalificiranim kandidatima; f) provodi se javno otvaranje pravovremeno primljenih ponuda; g) ocjenjuju se ponude prema kriterijima za dodjelu ugovora utvrđenim u tenderskoj dokumentaciji; h) obavještavaju se ponuditelji o rezultatu postupka javne nabave; i) ponudi se ugovor najuspješnijem ponuditelju; j) objavljuje se obavijest i dostavlja izvješće Agenciji sukladno članku 75. ovoga Zakona. http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 40 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. Članak 27. (Pregovarački postupak s objavom obavijesti o nabavi) U provedbi pregovaračkog postupka s objavom obavijesti o nabavi ugovorno tijelo dužno je: a) objaviti obavijest o nabavi; b) kandidatima ustupiti pretkvalifikacijsku dokumentaciju; c) obaviti provjeru kvalifikacija kandidata i obavijestiti sudionike u postupku o rezultatima kvalifikacija; d) istodobno uputiti poziv izabranim kandidatima da sudjeluju u pregovorima o tehničkim, ekonomskim, pravnim i drugim aspektima ugovora; e) pregovarati sa svakim kandidatom/ponuditeljem posebno. Svim kandidatima/ponuditeljima postaviti iste zahtjeve i dati im iste informacije. Ugovorno tijelo dužno je voditi zapisnike o postupku pregovora sa svakim ponuditeljem, a koji će potpisati obje stranke nakon okončanja pregovora. Nijedna informacija koja se dobije od kandidata/ponuditelja niti informacije o rješenjima koja su predložili kandidati/ponuditelji ne mogu se otkriti trećim osobama bez prethodne suglasnosti tog kandidata/ponuditelja; f) na temelju rezultata obavljenih pregovora dostaviti tendersku dokumentaciju za konačnu ponudu i pozivati ponuditelje da podnesu svoje konačne ponude; g) provesti javno otvaranje pravovremeno primljenih ponuda; h) provesti izbor najuspješnijeg ponuditelja sukladno kriterijima za dodjelu ugovora utvrđenim u tenderskoj dokumentaciji; i) objaviti obavijest i dostaviti izvješće Agenciji sukladno članku 75. ovoga Zakona. Članak 28. (Pregovarački postupak bez objave obavijesti o nabavi) (1) Ako je na temelju uvjeta za izbor pregovaračkog postupka bez objave obavijesti o nabavi propisanim u čl. 21. – 24. ovoga Zakona moguće, postupak se vodi s jednim ponuditeljem uz poštivanje načela ovoga Zakona, izuzev u slučajevima iz članka 21. stavka (1) toč. a) i b) ovoga Zakona kada se postupak može voditi s više ponuditelja. (2) U pregovaračkom postupku bez objave obavijesti o nabavi moraju se unaprijed utvrditi uvjeti za kvalifikaciju. Nakon provjere kvalificiranosti kandidata, u daljnjem tijeku postupka mogu sudjelovati samo kvalificirani kandidati. O rezultatu kvalificiranosti kandidata sastavlja se zapisnik, u koji se unose sve bitne činjenice, a on se dostavlja onim kandidatima koji se nisu kvalificirali. (3) Za slučajeve iz članka 21. stavka (1) točke d) i članka 22. stavka (1) točke d) ovoga Zakona ugovorno tijelo nije obvezno tražiti dokumentaciju koja se odnosi na provjeru osobne sposobnosti kandidata iz članka 45. stavka (1) toč. b), c) i d) ovoga Zakona. (4) Ugovorno tijelo objavljuje na svojoj internetskoj stranici informacije o pregovaračkom postupku bez objave obavijesti o nabavi koji namjerava provoditi na način što će tendersku dokumentaciju učiniti dostupnom svim zainteresiranim kandidatima/ponuditeljima. (5) Kvalificirani kandidati pozivaju se da dostave početne ponude. Dostavljanje početnih ponuda je osnova za pregovore. Ugovorno tijelo dužno je voditi zapisnike o postupku pregovora sa svakim ponuditeljem, a koji će potpisati obje stranke nakon okončanja pregovora. Konačnu ponudu mogu dostaviti samo jedan ili više pozvanih ponuditelja. Ugovorno tijelo odabire ponude prema kriterijima za dodjelu ugovora utvrđenim u tenderskoj dokumentaciji. (6) U slučaju da je pozvano dva ili više ponuditelja da dostave konačne ponude, ugovorno tijelo dužno je provesti javno otvaranje konačnih ponuda. (7) Ugovorno tijelo može, nakon izbora ponude, objaviti dobrovoljnu ex ante obavijest o transparentnosti u kojoj obrazlaže ispunjenost uvjeta utvrđenih ovim Zakonom koji opravdavaju primjenu pregovaračkog postupka bez objave obavijesti i izražava svoju namjeru o zaključenju ugovora s najuspješnijim ponuditeljem. Ako objavi dobrovoljnu ex ante obavijest o transparentnosti, ugovorno tijelo ne može potpisati ugovor o javnoj nabavi u roku 15 dana od dana objave obavijesti. (8) Nakon okončanja postupka ugovorno tijelo dužno je: a) zaključiti ugovor s najuspješnijim ponuditeljem ili poništiti postupak javne nabave; b) objaviti obavijest o rezultatu postupka; c) dostaviti izvješće Agenciji sukladno članku 75. ovoga Zakona, a po zahtjevu Agencije i detaljno obrazloženje. Članak 29. (Natjecateljski dijalog) (1) Ugovorno tijelo obvezno je u pozivu za dostavu ponuda putem natjecateljskog dijaloga i/ili u opisnoj dokumentaciji navesti svoje potrebe i zahtjeve u vezi s predmetnom nabavom. (2) Kandidatima koji su na temelju objave pravovremeno dostavili zahtjeve za sudjelovanje i koji su sukladno ovome Zakonu dokazali svoju sposobnost, dostavlja se poziv na sudjelovanje kao ponuditelju u postupku natjecateljskog dijaloga. (3) O ocjeni sposobnosti kandidata sastavlja se zapisnik, u koji se unose sve okolnosti bitne za ocjenu zahtjeva za sudjelovanje. Zapisnik mora biti sastavljen tako da kandidatu omogućuje uvid u onaj dio zapisnika koji se odnosi na njegov zahtjev za sudjelovanje. (4) Kandidatima koji neće biti pozvani na sudjelovanje u natjecateljskom dijalogu ugovorno tijelo obvezno je dostaviti odluku o nedopuštenosti sudjelovanja najkasnije sedam dana od dana donošenja. Odluka o nedopuštenosti sudjelovanja mora sadržavati razloge za nedopuštenost sudjelovanja. (5) Ugovorno tijelo obvezno je izabranim kandidatima istodobno poslati pisani poziv za sudjelovanje u natjecateljskom dijalogu. Pozivu se mora priložiti opisna dokumentacija i moguća dodatna dokumentacija, ili poziv treba sadržavati obavijest da se opisna dokumentacija stavlja na raspolaganje elektroničkim putem. (6) Poziv za sudjelovanje u natjecateljskom dijalogu mora sadržavati podatke o: a) objavi na temelju koje se upućuje poziv za sudjelovanje u dostavi ponuda odnosno u natjecateljskom dijalogu; b) dodatnim dokumentima koje treba predati; c) rangiranju ili redoslijedu značaja kriterija za dodjelu ugovora – od najvažnijeg prema manje važnom, ako nisu sadržani u objavi; d) datumu i mjestu početka faze dijaloga, te o jeziku ili jezicima koji se koriste. (7) Ugovorno tijelo vodi dijalog s kandidatima s ciljem pronalaženja jednog ili više rješenja koja udovoljavaju potrebama i zahtjevima ugovornog tijela. U dijalogu s kandidatima ugovorno tijelo može raspraviti sve aspekte ugovora o javnoj nabavi. http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 41 (8) Ugovorno tijelo ne smije dostavljati podatke na diskriminirajući način kojim bi se u postupku dijaloga moglo pogodovati određenim kandidatima. (9) Tijekom dijaloga ugovorno tijelo raspravlja sa svakim kandidatom samo o njegovom rješenju ili rješenjima koja je dostavio. O rješenju ili rješenjima drugih kandidata smije se raspravljati samo ako je ispunjen uvjet iz stavka (10) ovoga članka. (10) Ugovorno tijelo smije, samo uz suglasnost kandidata, njegova rješenja ili dijelove rješenja ili povjerljive informacije proslijediti drugim kandidatima. (11) Ako ugovorno tijelo koristi mogućnost odvijanja postupka natjecateljskog dijaloga u više faza koje slijede jedna za drugom, tada se broj rješenja o kojima se raspravlja u pojedinoj fazi može smanjiti na temelju kriterija za dodjelu ugovora, a koji su navedeni u objavi ili u opisnoj dokumentaciji. Ugovorno tijelo predvidjet će tu mogućnost u objavi ili u opisnoj dokumentaciji. Ugovorno tijelo obvezno je odluku kojom se ne uvažava neko rješenje u fazi dijaloga, uz navođenje razloga, dostaviti kandidatu preporučenom poštom ili elektroničkim putem, uz obvezu da je takav način dostave dokaziv, najkasnije u roku sedam dana od dana završetka navedene faze. (12) Ugovorno tijelo može nastaviti dijalog sve dok ne pronađe rješenje ili rješenja najprimjerenija za ispunjavanje njegovih potreba i zahtjeva. Na kraju faze dijaloga mora postojati još toliko rješenja da je osigurano tržišno natjecanje. (13) Odluku o zaključenju faze dijaloga, uz navođenje temeljnih odrednica odabranog rješenja ili odabranih rješenja, ugovorno tijelo obvezno je bez odgode dostaviti svim kandidatima u dijalogu preporučenom poštom ili elektroničkim putem, uz obvezu da je takav način dostave dokaziv. (14) Nakon završetka dijaloga pozivom na predaju konačne ponude, ugovorno tijelo obvezno je pozvati preostalog kandidata ili kandidate da na osnovi temeljnih odrednica odabranog rješenja ili odabranih rješenja u fazi dijaloga dostave svoju konačnu ponudu. U tom pozivu ugovorno tijelo obvezno je navesti krajnji rok za primanje ponuda, adresu na koju se ponude moraju poslati i jezik ili jezike na kojima ponude moraju biti sastavljene. (15) Ponuda mora sadržavati sve potrebne elemente sukladno potrebama i zahtjevima predmeta nabave ugovornog tijela. (16) Na zahtjev ugovornog tijela ponuditelj može svoju ponudu objasniti, precizirati i nadopuniti ako se time ne mijenjaju osnovni elementi ponude, ali ne na način koji bi mogao biti suprotan načelima tržišnog natjecanja ili koji bi mogao imati diskriminirajući učinak. (17) Ugovorno tijelo obvezno je prema kriterijima za dodjelu ugovora, koji su određeni u pozivu za sudjelovanje ili opisnoj dokumentaciji i koji su tijekom poziva za sudjelovanje u natjecateljskom dijalogu nadopunjeni ili prilagođeni, odabrati ekonomski najpovoljniju ponudu. Članak 30. (Uvjeti za primjenu natjecateljskog dijaloga) (1) Izbor natjecateljskog dijaloga dopušten je ako je riječ o naročito složenom predmetu nabave i ako nije moguće zaključiti ugovor putem otvorenog ili ograničenog postupka javne nabave. (2) Predmet nabave se, u smislu odredbe stavka (1) ovoga članka, smatra naročito složenim ako ugovorno tijelo objektivno nije u mogućnosti navesti: a) tehničke specifikacije (tehničke opise predmeta nabave) kojima može zadovoljiti svoje potrebe i zahtjeve i/ili b) pravne i/ili financijske uvjete ugovora. (3) Prilikom zaključivanju ugovora na temelju natjecateljskog dijaloga, odluka o izboru donosi se isključivo prema kriteriju ekonomski najpovoljnije ponude. Članak 31. (Sudionici u natjecateljskom dijalogu) (1) Ugovorno tijelo mora navesti u objavi broj kandidata kojima će se dostaviti poziv za sudjelovanje u natjecateljskom dijalogu, a određuje se sukladno predmetu nabave i ne smije biti manji od tri. Pravila moraju biti objektivna i nediskriminirajuća i moraju se objaviti. (2) Ako ugovorno tijelo utvrdi da je broj sposobnih kandidata veći od objavljenog broja kandidata kojima će biti upućen poziv za sudjelovanje u natjecateljskom dijalogu, može ih sve pozvati ili između sposobnih kandidata odabrati najbolje kandidate u skladu s brojem i pravilima navedenima u objavi. Razlozi za izbor navode se u zapisniku. (3) Ugovorno tijelo može nastaviti postupak pozivanjem jednog ili više sposobnih kandidata ako utvrdi da je broj sposobnih kandidata manji od objavljenog broja kandidata kojima će biti upućen poziv za sudjelovanje u natjecateljskom dijalogu, a ako nema niti jednog sposobnog kandidata, ugovorno tijelo mora poništiti postupak. Članak 32. (Okvirni sporazum) (1) Okvirni sporazum može se zaključiti nakon provođenja otvorenog, ograničenog, pregovaračkog postupka s objavom obavijesti i konkurentskog zahtjeva za dostavu ponuda. Iznimno, okvirni sporazum može se zaključiti i nakon pregovaračkog postupka bez objave obavijesti nakon poništenja otvorenog ili ograničenog postupka zbog toga što nije zaprimljena nijedna ili nijedna prihvatljiva ponuda. Jedan ili više ponuditelja s kojima će biti zaključen okvirni sporazum biraju se sukladno kriterijima za dodjelu utvrđenim u članku 64. ovoga Zakona. (2) Nakon što se zaključi okvirni sporazum, njegove odredbe ne mogu se mijenjati. (3) Trajanje okvirnog sporazuma ne može biti dulje od četiri godine, osim, ako postoje opravdani razlozi, posebice u vezi s predmetom nabave iz okvirnog sporazuma. (4) Okvirni sporazum zaključuje se s više ponuditelja za isti predmet nabave i broj ponuditelja s kojima se zaključuje okvirni sporazum ne može biti manji od tri, pod uvjetom da postoji dovoljan broj ponuditelja. Okvirni sporazum može se zaključiti i s dva ponuditelja u slučaju ponavljanja postupka zbog nedovoljnog broja primljenih ponuda. (5) Ugovori koji se zaključuju s ponuditeljima s kojima je zaključen okvirni sporazum mogu se dodijeliti: a) primjenom uvjeta utvrđenih u okvirnom sporazumu bez ponovnog zahtjeva za dostavu ponude, pri čemu se ugovor dodjeljuje najpovoljnijem ponuditelju, osim u slučaju kada najpovoljniji ponuditelj nije u mogućnosti isporučiti robu ili usluge ili izvesti radove, ugovor se može dodijeliti sljedećem najpovoljnijem ponuditelju s kojim je zaključen okvirni sporazum ili b) ako nisu utvrđeni svi uvjeti u okvirnom sporazumu i kada se ponuditelji pozivaju da ponovno dostave ponude na temelju istih ili preciznije definiranih uvjeta unutar uvjeta iz okvirnog sporazuma, postupak se provodi sukladno sljedećem: 1) za svaki se ugovor ugovorno tijelo u pisanom obliku obraća svim ponuditeljima s kojim ima zaključen okvirni sporazum, http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 42 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. 2) ugovorno tijelo određuje rok za podnošenje ponuda, uzimajući u obzir složenost predmeta nabave i vrijeme potrebno za dostavu ponuda, 3) ponude se podnose u pisanom obliku, a njihov sadržaj ostaje tajan sve do isteka roka predviđenog za dostavu ponuda, 4) ugovorno tijelo javno otvara ponude i dostavlja zapisnik s otvaranja ponuda svim ponuditeljima koji su dostavili ponude, 5) ugovorno tijelo dodjeljuje ugovor ponuditelju koji je dostavio najpovoljniju ponudu sukladno uvjetima iz okvirnog sporazuma, odnosno sukladno precizno utvrđenim uvjetima unutar uvjeta iz okvirnog sporazuma. (6) Ugovorno tijelo može predvidjeti zaključivanje okvirnog sporazuma u postupku konkuretskog zahtjeva za dostavu ponuda. Odjeljak D. Natječaj za izradu idejnog rješenja Članak 33. (Provedba natječaja za izradu idejnog rješenja) (1) Natječaj za izradu idejnog rješenja (u daljnjem tekstu: natječaj) provodi se kako bi ugovorno tijelo izabralo sudionika ili sudionike koji su ponudili najbolje rješenje odnosno idejno rješenje s ciljem: a) dodjele ugovora o javnoj nabavi usluga pobjedniku natječaja ili jednom od pobjednika natječaja za izradu idejnog rješenja ili b) dodjele nagrade pobjedniku ili pobjednicima natječaja za izradu idejnog rješenja. (2) U slučaju iz stavka (1) točke a) ovoga članka, ugovorno tijelo nakon uspješne provedbe natječaja provodi pregovarački postupak bez objave obavijesti, sukladno članku 23. stavku (1) točki a) ovoga Zakona, tako što poziva pobjednika ili sve pobjednike natječaja na pregovore o uvjetima ugovora. (3) Ugovorno tijelo u odluci o pokretanju postupka i u obavijesti o nabavi utvrđuje cilj natječaja za izradu idejnog rješenja. (4) Natječaj se provodi na temelju natječajne dokumentacije koja obvezno sadrži podatke o: a) predmetu natječaja/opisu projekta; b) krijeterijima za ocjenjivanje prema redoslijedu njihovog značaja; c) rokovima; d) broju pobjednika natječaja (jedan ili više); e) pravu primjene i korištenja natječajnih radova; f) novčanim nagradama, ako se dodjeljuju; g) vraćanju dokumentacije; h) načinu rada natječajnog povjerenstva. (5) Na natječaj za izradu idejnog rješenja mogu se prijaviti sve zainteresirane i pravne i fizičke osobe u smislu članka 2. stavka (3) ovoga Zakona, kao i fizičke osobe koje nisu registrirane kao gospodarski subjekti. (6) Ugovorno tijelo može se odlučiti za provedbu pretkvalifikacijskog izbora kandidata, koje će pozvati da dostave svoja idejna rješenja. U tom slučaju, ugovorno tijelo određuje nediskriminatorne kvalifikacijske uvjete kojima se osigurava stvarna konkurencija, te ih navodi u tenderskoj dokumentaciji. Članak 34. (Natječajno povjerenstvo) (1) Natječajno povjerenstvo provodi postupak i donosi odluku o izboru jednog ili više najpovoljnijih rješenja sukladno odgovarajućoj ovlasti koju je ugovorno tijelo dužno pravovremeno osigurati. (2) Ugovorno tijelo imenuje članove natječajnog povjerenstva. U njegov sastav ulaze isključivo fizičke osobe priznate stručne reputacije. U sastav povjerenstva za natječaj ne mogu se birati članovi čiji privatni interes utječe ili može utjecati na nepristranost njihova rada u povjerenstvu. Ako se od sudionika u natječaju zahtijeva određena profesionalna kvalifikacija, onda većina članova natječajnog povjerenstva mora imati istu ili jednako vrijednu kvalifikaciju. (3) Sadržaj prispjelih natječajnih radova ne smije se otvarati prije isteka roka za njihovu dostavu, uz obvezno osiguranje anonimnosti, i to sve do donošenja odluke. (4) Natječajno povjerenstvo potpuno je neovisno pri izboru jednog ili više pobjednika između natječajnih radova, koji se predaju anonimno. Natječajno povjerenstvo može saznati imena sudionika u natječaju isključivo nakon donošenja odluke o izboru. (5) Pravovremeno prispjeli radovi ocjenjuju se i rangiraju sukladno kriterijima za ocjenjivanje utvrđenim u natječajnoj dokumentaciji. Ti kriteriji ne moraju obvezno podrazumijevati najnižu cijenu ili ekonomski najpovoljnije ponuđeno rješenje. (6) Natječajno povjerenstvo obvezno je voditi zapisnike o radu na svojim sastancima, koje potpisuju svi nazočni članovi i koji su sastavni dio njegovog konačnog izvješća o postupku. (7) Natječajno povjerenstvo donosi odluku o izboru jednog ili više najpovoljnijih rješenja u izvješću o postupku, koje također potpisuju svi njegovi članovi i koju povjerenstvo po okončanju postupka dostavlja ugovornom tijelu na daljnje postupanje. Odjeljak E. Obavijest o nabavi i rokovi u postupku javne nabave Članak 35. (Obavijest o nabavi) (1) Ugovorno tijelo objavljuje obavijest o nabavi za otvoreni postupak, ograničeni postupak, pregovarački postupak s objavom obavijesti, natječaj za izradu idejnog rješenja, natjecateljski dijalog i konkurentski zahtjev za dostavu ponuda. (2) Obavijest o nabavi svim zainteresiranim gospodarskim subjektima treba pružiti dovoljno informacija koje će im omogućiti da ocijene imaju li interes za sudjelovanje u postupku javne nabave i dostave zahtjev za sudjelovanje odnosno ponudu. (3) Obavijest o nabavi sadrži kraće informacije sukladne bitnim elementima iz tenderske dokumentacije. (4) Sažetak koji se objavljuje na engleskom jeziku sadrži samo minimum podataka iz obavijesti o nabavi iz stavka (3) ovoga članka. Članak 36. (Objava obavijesti) (1) Sve obavijesti o nabavi, o dodjeli ugovora, o poništenju postupka javne nabave, dobrovoljna ex ante obavijest o transparentnosti i prethodna informacijska obavijest, kao i sažetak obavijesti o nabavi na engleskom jeziku, ugovorno tijelo objavljuje na portalu javnih nabava. Sažetak svih obavijesti objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". (2) Obavijesti iz stavka (1) ovoga članka pripremaju se i šalju na objavu elektronički, u obliku, na način i u rokovima utvrđenim podzakonskim aktom, koji donosi Agencija. (3) Obavijesti iz stavka (1) ovoga članka ugovorno tijelo može dodatno objaviti i u drugim publikacijama ili na drugoj internetskoj stranici, pod uvjetom da te obavijesti ne smiju biti objavljene prije dana njihove objave na portalu javnih http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 43 nabava. Takve dodatno objavljene obavijesti ne smiju sadržavati druge informacije, osim onih objavljenih na portalu javnih nabava. (4) U slučaju postupka javne nabave čija je vrijednost određena u članku 14. stavku (5) ovoga Zakona, sažetak obavijesti o nabavi na engleskom jeziku obvezno se objavljuje na portalu javnih nabava. (5) Ugovorno tijelo može koristiti dodatnu objavu iz stavka (4) ovoga članka i u slučaju kada je vrijednost javne nabave manja od iznosa iz članka 14. stavak (5) ovoga Zakona. Članak 37. (Prethodna informacijska obavijest) (1) Ugovorno tijelo može u prethodnoj informacijskoj obavijesti objaviti: a) pri nabavi roba - ukupnu procijenjenu vrijednost ugovora ili okvirnih sporazuma po grupama proizvoda koje ugovorno tijelo namjerava dodijeliti u sljedećih 12 mjeseci. Ugovorno tijelo utvrđuje grupe proizvoda sukladno oznakama iz Jedinstvenog rječnika javne nabave; b) pri nabavi usluga - ukupnu procijenjenu vrijednost ugovora ili okvirnih sporazuma u svakoj od kategorija iz Aneksa II. Dijela A. koje ugovorno tijelo namjerava dodijeliti u sljedećih 12 mjeseci; c) pri nabavi radova - bitna obilježja ugovora ili okvirnih sporazuma koje ugovorno tijelo namjerava dodijeliti. (2) Obavijest iz stavka (1) toč. a) i b) ovoga članka objavljuje se na početku kalendarske godine. (3) Obavijest navedena u stavku (1) točki c) ovoga članka objavljuje se odmah nakon donošenja odluke kojom se odobravaju planirani ugovori o radovima ili okvirni sporazumi koje ugovorno tijelo namjerava dodijeliti. Članak 38. (Korištenje Jedinstvenog rječnika javne nabave – JRJN) (1) Ugovorno tijelo obvezno je u obavijesti o nabavi i tenderskoj dokumentaciji, u dijelu opisa predmeta nabave, pozvati se na oznake i nazive iz Jedinstvenog rječnika javne nabave (u daljnjem tekstu: JRJN). (2) Vijeće ministara BiH posebnom odlukom propisuje JRJN i uvjete njegove primjene, na prijedlog Agencije. Odjeljak F. Rokovi Članak 39. (Način određivanja rokova) (1) Ugovorno tijelo dužno je odrediti rokove za primanje zahtjeva za sudjelovanje i ponuda, uzimajući u obzir složenost predmeta nabave i vrijeme potrebno za pripremu zahtjeva za sudjelovanje i ponuda, koji ne mogu biti kraći od rokova utvrđenih ovim Zakonom. (2) Rok za primanje ponuda u otvorenom postupku odnosno zahtjeva za sudjelovanje u ograničenom postupku, pregovaračkom postupku s objavom obavijesti i natjecateljskom dijalogu računa se od dana slanja na objavu obavijesti o nabavi na portalu javnih nabava. Rok za primanje ponuda u ograničenom i pregovaračkom postupku s i bez objave obavijesti računa se od dana upućivanja poziva za dostavu ponuda kvalificiranim kandidatima. (3) U slučaju ispravka ili izmjene obavijesti o nabavi odnosno tenderske dokumentacije, rok za primanje ponuda odnosno zahtjeva za sudjelovanje računa se od dana slanja na objavu ispravka na portalu javnih nabava, odnosno upućivanja ispravka tenderske dokumentacije svim ponuditeljima koji su do tog dana preuzeli tendersku dokumentaciju. Članak 40. (Redoviti rokovi za podnošenje zahtjeva za sudjelovanje i ponuda) (1) Ugovorno tijelo dužno je u otvorenom postupku za vrijednosni razred iz članka 14. st. (2) i (3) ovoga Zakona utvrditi minimalni rok za primanje ponuda od 45 dana od dana slanja na objavu obavijesti o nabavi na portalu javnih nabava. (2) U slučaju ograničenog postupka, pregovaračkog postupka s objavom obavijesti o nabavi i natjecateljskog dijaloga za vrijednosne razrede iz članka 14. st. (2) i (3) ovoga Zakona, ugovorno tijelo je dužno utvrditi: a) minimalni rok za primanje zahtjeva za sudjelovanje ne kraći od 30 dana od dana slanja na objavu obavijesti na portalu javnih nabava i b) u slučaju ograničenog postupka, minimalni rok za primanje ponuda ne kraći od 35 dana od dana upućivanja poziva kvalificiranim kandidatima za dostavu ponuda. (3) U otvorenom postupku nabave za vrijednosni razred iz članka 14. stavka (4) ovoga Zakona, rok za primanje ponuda ne može biti kraći od 20 dana od dana slanja na objavu obavijesti o nabavi na portalu javnih nabava. (4) U ograničenom postupku, pregovaračkom postupku s objavom obavijesti i natjecateljskom dijalogu za vrijednosni razred iz članka 14. stavak (4) ovoga Zakona, rok za primanje zahtjeva za sudjelovanje ne može biti kraći od 15 dana od dana slanja na objavu obavijesti o nabavi na portal javnih nabava, a rok za primanje ponuda u ograničenom postupku ne može biti kraći od 15 dana od dana upućivanja zahtjeva za dostavu ponuda. Članak 41. (Skraćeni rokovi za podnošenje ponuda) (1) Ako je ugovorno tijelo objavilo prethodnu informacijsku obavijest, može utvrditi: a) rok za primanje ponuda iz članka 40. stavka (1) i stavka (2) točke b) ovoga Zakona koji nije kraći od 25 dana od dana slanja na objavu obavijesti o nabavi na portalu javnih nabava u otvorenom postupku, odnosno upućivanja poziva kvalificiranim kandidatima za dostavu ponuda u ograničenom postupku i b) rok za primanje ponuda iz članka 40. st. (3) i (4) ovoga Zakona koji nije kraći od 13 dana od dana slanja na objavu obavijesti o nabavi na portalu javnih nabava u otvorenom postupku, odnosno upućivanja poziva kvalificiranim kandidatima za dostavu ponuda u ograničenom postupku. (2) Ugovorno tijelo smije koristiti skraćene rokove iz stavka (1) ovoga članka pod uvjetom: a) da su u prethodnoj informacijskoj obavijesti bile sadržane sve informacije koje trebaju biti sadržane u obavijesti o nabavi, ako su te informacije bile poznate u trenutku objave prethodne informacijske obavijesti i b) da je prethodna informacijska obavijest poslana na objavu najkraće 52 dana, ali najdulje 12 mjeseci prije dana slanja obavijesti o nabavi portalu javnih nabava. (3) Rokovi za primanje ponuda iz članka 40. stavka (1) i stavka (2) točke b) i st. (3) i (4) ovoga Zakona mogu se skratiti za pet dana ako ugovorno tijelo omogući neograničen i izravan pristup tenderskoj dokumentaciji i drugim dodatnim dokumentima putem elektroničkog sredstva, ne zahtijevajući naknadu, i to od dana objave obavijesti na portalu javnih nabava. U obavijesti o nabavi ugovorno tijelo mora navesti internetsku adresu na kojoj je dostupna ova dokumentacija. http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 44 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. Članak 42. (Ostali rokovi) Ostale rokove u pregovaračkom postupku s i bez objave obavijesti, natjecateljskom dijalogu i u natječaju za izradu idejnog rješenja određuje ugovorno tijelo tako da kandidati/ponuditelji na koje se ti rokovi odnose imaju dovoljno vremena za poduzimanje odgovarajućih radnji i pripremu ponuda, ovisno o složenosti predmeta nabave. Članak 43. (Računanje rokova) Na rokove koji nisu posebno određeni ovim Zakonom primjenjuju se odredbe Zakona o upravnom postupku. POGLAVLJE II. PROVEDBA POSTUPKA JAVNE NABAVE Odjeljak A. Kvalifikacija kandidata i ponuditelja Članak 44. (Provjera kvalifikacija kandidata ili ponuditelja) (1) Ugovorno tijelo provjerava i ocjenjuje je li kandidat/ponuditelj pouzdan i sposoban provesti ugovor sukladno uvjetima utvrđenim u tenderskoj dokumentaciji. (2) Ugovorno tijelo određuje u tenderskoj dokumentaciji uvjete za kvalifikaciju tako što utvrdi minimum zahtjeva za kvalifikaciju kandidata/ponuditelja u pogledu njihove osobne sposobnosti, ekonomskog i financijskog stanja, te njihove tehničke i/ili profesionalne sposobnosti. (3) Minimum kvalifikacijskih uvjeta koje ugovorno tijelo odredi za kandidate/ ponuditelje, kao i dokumenti koji su im potrebni za dokazivanje toga, obvezno trebaju biti razmjerni predmetu javne nabave i sukladni s njim. Postavljeni uvjeti ne smiju biti ograničavajući za konkurenciju i moraju biti jasni i precizni. (4) Ugovorno tijelo zahtijeva od kandidata/ponuditelja samo one dokaze koji su nužni da bi se utvrdilo ispunjava li kandidat/ponuditelj kvalifikacijske uvjete koje je postavilo ugovorno tijelo. (5) Ugovornom tijelu nije dozvoljeno odbiti zahtjev za sudjelovanje ili ponudu isključivo na temelju toga što su podneseni ili od pravne ili od fizičke osobe iz članka 2. stavka (1) točke c) ovoga Zakona ili skupine kandidata/ponuditelja. (6) Samo onim kandidatima/ponuditeljima čije kvalifikacije ispunjavaju uvjete utvrđene u tenderskoj dokumentaciji dopušteno je nastaviti postupak javne nabave. Članak 45. (Osobna sposobnost) (1) Ugovorno tijelo, osim u slučajevima iz članka 21. stavka (1) točke d) i članka 22. stavka (1) točke d) ovoga Zakona, dužno je odbaciti zahtjev za sudjelovanje ili ponudu ako kandidat/ponuditelj: a) u kaznenom postupku je osuđen pravomoćnom presudom za kaznena djela organiziranog kriminala, korupciju, prijevaru ili pranje novca, sukladno važećim propisima u Bosni i Hercegovini ili zemlji u kojoj je registriran; b) pod stečajem je ili je predmetom stečajnog postupka, osim u slučaju postojanja važeće odluke o potvrdi stečajnog plana ili je predmetom likvidacijskog postupka, odnosno u postupku je obustavljanja poslovne djelatnosti, sukladno važećim propisima u Bosni i Hercegovini ili zemlji u kojoj je registriran; c) nije ispunio obveze u vezi s plaćanjem mirovinskog i invalidskog osiguranja i zdravstvenog osiguranja, sukladno važećim propisima u Bosni i Hercegovini ili propisima zemlje u kojoj je registriran; d) nije ispunio obveze u vezi s plaćanjem izravnih i neizravnih poreza, sukladno važećim propisima u Bosni i Hercegovini ili zemlji u kojoj je registriran. (2) Kandidat/ponuditelj kojemu bude dodijeljen ugovor obvezan je dostaviti sljedeće dokumente kojima će potvrditi da se slučajevi navedeni u stavku (1) ovoga članka ne odnose na njega: a) uvjerenje nadležnog suda kojim dokazuje da u kaznenom postupku nije izrečena pravomoćna presuda kojom je osuđen za kazneno djelo sudjelovanja u kriminalnoj organizaciji, za korupciju, prijevaru ili pranje novca; b) uvjerenje nadležnog suda ili tijela uprave kod kojeg je registriran kandidat/ponuditelj kojim se potvrđuje da nije pod stečajem niti je predmetom stečajnog postupka, da nije predmet likvidacijskog postupka, odnosno da nije u postupku obustavljanja poslovne djelatnosti; c) uvjerenja nadležnih institucija kojima se potvrđuje da je kandidat/ponuditelj izmirio dospjele obveze, a koje se odnose na doprinose za mirovinsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje; d) uvjerenja od nadležnih institucija da je kandidat/ponuditelj izmirio dospjele obveze u vezi s plaćanjem izravnih i neizravnih poreza. (3) Kao dokaz za ispunjavanje uvjeta iz stavka (2) toč. c) i d) ovoga članka prihvaća se i sporazum ponuditelja s nadležnim poreznim institucijama o reprogramiranom, odnosno odgođenom plaćanju obveza ponuditelja po osnovi poreza i doprinosa i neizravnih poreza, uz potvrdu poreznih tijela da ponuditelj izmiruje svoje reprogramirane obveze po predviđenoj dinamici. (4) Kandidat/ponuditelj u svrhu dokaza o ispunjavanju uvjeta iz stavka (1) ovoga članka dužan je dostaviti izjavu ovjerenu kod nadležnog tijela, u obliku i na način koji podzakonskim aktom propisuje Agencija. (5) Zahtjev za sudjelovanje ili ponuda odbija se ako je kandidat/ponuditelj bio kriv za težak profesionalni propust počinjen u razdoblju od tri godine prije početka postupka, koji ugovorno tijelo može dokazati na bilo koji način, naročito značajni i/ili nedostatci koji se ponavljaju u provođenju bitnih zahtjeva ugovora koji su doveli do njegovog prijevremenog raskida, nastanka štete ili drugih sličnih posljedica zbog namjere ili nemara gospodarskog subjekta određene težine. (6) Ako ugovorno tijelo ima sumnje o postojanju okolnosti koje su navedene u st. (1) i (4) ovoga članka, može se obratiti nadležnim tijelima u cilju pribavljanja potrebnih informacija u predmetnom postupku. (7) Ugovorno tijelo dužno je u tenderskoj dokumentaciji odrediti dokumente koje zahtijeva od kandidata/ponuditelja koje on, kao fizička osoba registrirana za obavljanje predmetne djelatnosti, dostavlja uz ponudu, a koji su dokazi o ispunjavanju uvjeta iz ovoga članka. (8) Za kandidate/ponuditelje čije je sjedište izvan Bosne i Hercegovine ne traži se posebna nadovjera dokumenata koji se zahtjevaju u stavku (2) ovoga članka. (9) U postupku natječaja za izradu idejnog rješenja, od fizičkih osoba traži se samo uvjerenje nadležnog suda kojim se dokazuje da u kaznenom postupku nije izrečena pravomoćna presuda kojom je osuđen za kazneno djelo sudjelovanja u kriminalnoj organizaciji, za korupciju, prijevaru ili pranje novca. http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 45 Članak 46. (Sposobnost obavljanja profesionalne djelatnosti) (1) Ugovorno tijelo može zahtijevati u tenderskoj dokumentaciji od kandidata/ ponuditelja da dokažu svoju registraciju u odgovarajućim profesionalnim ili drugim registrima zemlje u kojoj su registrirani ili da osiguraju posebnu izjavu ili potvrdu nadležnog tijela kojom se dokazuje njihovo pravo na obavljanje profesionalne djelatnosti koja je u vezi s predmetom nabave. (2) Dokumenti iz stavka (1) ovoga članka priznaju se na teritoriju Bosne i Hercegovine, bez obzira na to koja razina vlasti ih je izdala. Članak 47. (Ekonomska i financijska sposobnost) (1) Ugovorno tijelo može utvrditi u tenderskoj dokumentaciji minimalne uvjete u pogledu ekonomske i financijske sposobnosti kandidata/ponuditelja, kao i dokaze koji se zahtijevaju, a koji mogu biti: a) odgovarajući dokument koji izdaje banka ili druga financijska institucija, a kojim se dokazuje ekonomsko-financijska sposobnost u pogledu činjenica koje se mogu dokazati iz dokumenata koje izdaje banka ili druga financijska institucija sukladno pozitivnim propisima; b) jamstvo za pokriće osiguranja od odgovornosti za realizaciju predmetnog ugovora iz područja njegove registrirane djelatnosti; c) poslovne bilance ili izvode iz poslovnih bilanca za razdoblje ne dulje od posljednje tri financijske godine ili od dana registracije, odnosno početka poslovanja u predmetnom segmentu, ako je ponuditelj odnosno kandidat registriran, odnosno počeo raditi prije manje od tri godine, ukoliko je objava poslovne bilance zakonska obveza u zemlji u kojoj je kandidat/ponuditelj registriran; u slučaju kada ne postoji zakonska obveza u zemlji u kojoj je kandidat/ponuditelj registriran, dužan je dostaviti izjavu ovjerenu od nadležnog tijela; d) izjavu o ukupnom prometu kandidata/ponuditelja i, kada je to primjereno, o prometu u segmentu poslovanja koji je predmetom ugovora za razdoblje ne dulje od posljednje tri financijske godine ili od dana registracije, odnosno početka poslovanja, ako je kandidat/ponuditelj registriran, odnosno počeo raditi prije manje od tri godine; izjava koja se prilaže ovjerava se kod nadležnog tijela. (2) Ako ugovorno tijelo zahtijeva jedan ili više dokumenata iz stavka (1) ovoga članka, dužno je u tenderskoj dokumentaciji jasno i precizno odrediti dokaze koje je kandidat/ponuditelj dužan dostaviti u svrhu dokazivanja ekonomske i financijske sposobnosti. (3) Kandidat/ponuditelj može, kad je to odgovarajuće i za određeni ugovor, u ponudi naznačiti da raspolaže kapacitetima drugih subjekata, bez obzira na pravnu prirodu odnosa koji s njima ima. U tom slučaju, mora dokazati ugovornom tijelu da će imati na raspolaganju potrebne resurse. Pod jednakim uvjetima, skupina kandidata/ponuditelja može se osloniti na kapacitete sudionika skupine ili drugih gospodarskih subjekata. (4) Dokumenti navedeni u stavku (1) ovoga članka dostavljaju se kao obične preslike zajedno s izjavom, koju ovjerava kandidat/ponuditelj, u obliku i na način koji podzakonskim aktom propisuje Agencija. Članak 48. (Opći uvjeti za tehničku i profesionalnu sposobnost) (1) Ugovorno tijelo može, ovisno o vrsti, količini ili opsegu ili namjeni predmeta nabave, zahtijevati dokaze koji se odnose na tehničku i profesionalnu sposobnost. (2) Ako ugovorno tijelo zahtijeva dokaz o uredno provedenim ugovorima, taj se dokaz podnosi u obliku popisa provedenih ugovora uz potvrdu koju daje druga ugovorna stranka o njihovoj realizaciji. U slučaju da takvu potvrdu iz objektivnih razloga ne može dobiti od ugovorne stranke koja nije ugovorno tijelo, vrijedi izjava gospodarskog subjekta o uredno provedenim ugovorima uz predočavanje dokaza o učinjenim pokušajima da se takve potvrde osiguraju. (3) Potvrda o uredno provedenim ugovorima mora sadržavati sljedeće podatke: a) naziv i sjedište ugovornih stranaka ili gospodarskih subjekata; b) predmet ugovora; c) vrijednost ugovora; d) vrijeme i mjesto provedbe ugovora; e) navode o uredno provedenim ugovorima. (4) Kandidat/ponuditelj može, kad je to odgovarajuće i za određeni ugovor, u ponudi naznačiti da raspolaže kapacitetima drugih subjekata, bez obzira na pravnu prirodu odnosa koji s njima ima. U tom slučaju, mora dokazati ugovornom tijelu da će imati na raspolaganju potrebne resurse. Pod jednakim uvjetima, skupina ponuditelja može se osloniti na kapacitete sudionika skupine ili drugih gospodarskih subjekata. (5) Ugovorno tijelo može tražiti od kandidata/ponuditelja da u pisanom obliku pojasne dostavljene referencije. (6) Ako se u tenderskoj dokumentaciji zahtijeva osiguranje certifikata koje izdaju neovisna tijela, a kojima se potvrđuje da kandidat/ponuditelj ispunjava određene standarde osiguranja kvalitete, ugovorno tijelo dužno je pozvati se na sustave osiguranja kvalitete koji se temelje na odgovarajućim europskim serijama standarda što su ih potvrdila tijela koja su sukladna s europskim serijama standarda koje se tiču izdavanja certifikata. Ugovorno tijelo dužno je prihvatiti i druge dokaze o istovrijednim mjerama osiguranja kvalitete od kandidata/ponuditelja koji nemaju pristupa takvim certifikatima. (7) Ako ugovorno tijelo zahtijeva jedan ili više dokumenata kojima kandidat/ponuditelj dokazuje tehničku i profesionalnu sposobnost, dužno je u tenderskoj dokumentaciji jasno i precizno utvrditi te zahtjeve. Članak 49. (Tehnička i profesionalna sposobnost u postupku nabave roba) U postupku javne nabave roba ugovorno tijelo može zahtijevati jedan ili više dokaza o tehničkoj i profesionalnoj sposobnosti kandidata/ponuditelja, i to: a) popis provedenih ugovora sukladno članku 48. stavku (2) ovoga Zakona, a koji su u vezi s predmetnom nabavom, za razdoblje ne dulje od tri godine ili od dana registracije, odnosno početka poslovanja, ako je kandidat/ponuditelj registriran, odnosno počeo raditi prije manje od tri godine; b) opis tehničke opremljenosti i osposobljenosti kandidata/ponuditelja, mjere za osiguranje kvalitete i njegovu opremljenost i osposobljenost za ispitivanja i istraživanja; c) navode o angažiranom tehničkom osoblju i tehničkim tijelima za poslove postavljanja i instalacije robe koja se nabavlja, a za koje se ne može zahtijevati da su zaposleni kod kandidata/ponuditelja; http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 46 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. d) uzorke, opise i/ili fotografije roba koje su predmetom isporuke, a čiju je vjerodostojnost kandidat/ponuditelj obvezan potvrditi ako to zahtijeva ugovorno tijelo; e) uvjerenje koje izdaje nadležna institucija ili agencija za kontrolu kvalitete, a kojim se potvrđuje da na odgovarajući način točno označena roba odgovara određenim specifikacijama ili normama; f) potvrdu kandidata/ponuditelja o prihvaćanju postupka kontrole robe složenije vrste ili robe koja iznimno treba služiti nekoj posebnoj svrsi, koju provodi ugovorno tijelo ili u njegovo ime nadležno tijelo zemlje sjedišta gospodarskog subjekta, a koja se odnosi na proizvodne kapacitete gospodarskog subjekta i, ako je potrebno, na način izrade studija i istraživanja, te mjere za kontrolu kvalitete koje primjenjuje gospodarski subjekt. Članak 50. (Tehnička i profesionalna sposobnost u postupku nabave usluga) U postupku javne nabave usluga ugovorno tijelo može zahtijevati jedan ili više dokaza o tehničkoj i profesionalnoj sposobnosti kandidata/ponuditelja, i to: a) popis provedenih ugovora sukladno članku 48. stavku (2) ovoga Zakona, a koji su u vezi s predmetnom nabavom, za razdoblje ne dulje od tri godine ili od dana registracije, odnosno početka poslovanja, ako je kandidat/ponuditelj registriran, odnosno počeo raditi prije manje od tri godine; b) obrazovne i profesionalne kvalifikacije pružatelja usluga i/ili kvalifikacije njegovog rukovodećeg osoblja, a naročito kvalifikacije osobâ koje su odgovorne za obavljanje konkretnih usluga; c) izjavu o angažiranom tehničkom osoblju ili tehničkim tijelima, a za koje se ne može zahtijevati da su zaposleni kod kandidata/ponuditelja; d) izjavu pružatelja usluga o prosječnom godišnjem broju zaposlenika i o broju rukovodećeg osoblja u posljednje tri godine; e) izjavu o tehničkoj opremljenosti i osposobljenosti te mjerama kojima raspolaže pružatelj usluga za obavljanje konkretnih usluga i osiguranje kvalitete; f) potvrdu kandidata/ponuditelja o prihvaćanju postupka kontrole usluga složenije vrste ili usluge koja iznimno treba služiti nekoj posebnoj svrsi, koju provodi ugovorno tijelo ili u njegovo ime nadležno tijelo zemlje sjedišta gospodarskog subjekta, a koja se odnosi na proizvodne kapacitete gospodarskog subjekta i, ako je potrebno, na način izrade studija i istraživanja, te mjere za kontrolu kvalitete koje primjenjuje gospodarski subjekt; g) izjavu kandidata/ponuditelja da prihvaća poduzimanje mjera za upravljanje zaštitom okoliša i mjera energetske učinkovitosti koje će gospodarski subjekt primjenjivati prilikom obavljanja usluga. Članak 51. (Tehnička i profesionalna sposobnost u postupku nabave radova) U postupku javne nabave radova ugovorno tijelo može zahtijevati jedan ili više dokaza o tehničkoj i profesionalnoj sposobnosti kandidata/ponuditelja, i to: a) popis provedenih ugovora sukladno članku 48. stavku (2) ovoga Zakona, a koji su u vezi s predmetnom nabavom, za razdoblje ne dulje od pet godina ili od dana registracije, odnosno početka poslovanja, ako je kandidat/ponuditelj registriran, odnosno počeo raditi prije manje od pet godina; b) obrazovne i profesionalne kvalifikacije izvođača radova i/ili kvalifikacije njegovog rukovodećeg osoblja, a naročito kvalifikacije osobâ koje su odgovorne za izvođenje konkretnih radova; c) izjavu o angažiranom tehničkom osoblju ili tehničkim tijelima, naročito onom osoblju koje je angažirano na poslovima nadzora i kontrole kvalitete, a za koje se ne može zahtijevati da su zaposleni kod kandidata/ponuditelja; d) izjavu izvođača radova o prosječnom godišnjem broju zaposlenika i broju rukovodećeg osoblja u posljednje tri godine; e) potvrdu o građevinskim strojevima i tehničkoj opremi kojom izvođač raspolaže u svrhu provođenja ugovora; f) izjavu kandidata/ponuditelja da prihvaća poduzimanje mjera za upravljanje zaštitom okoliša i mjera energetske učinkovitosti koje će gospodarski subjekt primjenjivati prilikom izvođenja radova. Članak 52. (Diskvalifikacija na temelju sukoba interesa ili korupcije) (1) Sukladno važećim propisima u Bosni i Hercegovini, ugovorno tijelo dužno je odbiti zahtjev za sudjelovanje u postupku javne nabave ili ponudu ako je kandidat/ponuditelj sadašnjem ili bivšem zaposleniku ugovornog tijela dao ili je spreman dati mito, u obliku novčanih sredstava ili u bilo kojem nenovčanom obliku, s ciljem ostvarivanja utjecaja na radnju, odluku ili tijek postupka javne nabave. Ugovorno tijelo u pisanom obliku informira ponuditelja i Agenciju o odbijanju takvog zahtjeva ili ponude i o razlozima odbijanja. (2) Svaki kandidat/ponuditelj dužan je uz ponudu dostaviti i posebnu pisanu izjavu da nije nudio mito niti sudjelovao u bilo kakvim radnjama koje imaju za cilj korupciju u predmetnoj javnoj nabavi. (3) U slučaju da zahtjev ili ponuda koju ugovorno tijelo primi tijekom postupka javne nabave prouzroči ili može prouzročiti sukob interesa sukladno važećim propisima o sukobu interesa u Bosni i Hercegovini, ugovorno tijelo dužno je postupiti sukladno propisima u Bosni i Hercegovini. (4) Ugovorno tijelo ne smije zaključivati ugovore o javnoj nabavi s gospodarskim subjektom ako rukovoditelj ugovornog tijela ili član upravnog ili nadzornog odbora tog ugovornog tijela istodobno: a) obavlja upravljačke poslove u tom gospodaskom subjektu ili b) je vlasnik poslovnog udjela, dionica odnosno drugih prava na temelju kojih sudjeluje u upravljanju odnosno u kapitalu tog gospodarskog subjekta s više od 20%. (5) Ako je određeni gospodarski subjekt izravno ili neizravno sudjelovao u tehničkim konzultacijama za vrijeme pripreme postupka javne nabave, ugovorno tijelo mora poduzeti odgovarajuće mjere kako bi osiguralo da konkurencija ne bude narušena sudjelovanjem tog gospodarskog subjekta kao kandidata/ponuditelja u postupku javne nabave u odnosu na ostale kandidate/ponuditelje. Takve mjere uključuju davanje svih informacija ostalim kandidatima/ponuditeljima koje su priopćene za vrijeme tehničkih konzultacija ili su nastale kao rezultat tehničkih konzultacija i određivanje primjerenih rokova za primanje zahtjeva za sudjelovanje i ponuda. Ugovorno tijelo navodi mjere koje su poduzete u Zapisniku o ocjeni ponuda iz članka 65. ovoga Zakona. (6) Gospodarski subjekt iz stavka (5) ovoga članka ne može sudjelovati u tom postupku javne nabave kao http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 47 kandidat/ponuditelj samo ako ne postoji drugi način osiguranja poštivanja načela jednakog tretmana. (7) Prije odbacivanja zahtjeva za sudjelovanje odnosno njegove ponude, kandidat/ponuditelj mora imati priliku dokazati da njegovo sudjelovanje u tehničkim konzultacijama ne ograničava konkurenciju. Odjeljak B. Tenderska dokumentacija Članak 53. (Nužne informacije) (1) Ugovorno tijelo dužno je pripremiti tendersku dokumentaciju sukladno odredbama ovoga Zakona i podzakonskim aktima. Ugovorno tijelo u tenderskoj dokumentaciji daje potpune informacije o uvjetima ugovora i postupku dodjele ugovora, a koji su kandidatima/ponuditeljima dovoljni za pripremu zahtjeva za sudjelovanje odnosno ponuda na stvarno konkurentskoj osnovi. (2) Obavijest o nabavi pripremljena sukladno članku 35. ovoga Zakona čini sastavni dio tenderske dokumentacije. (3) Tenderska dokumentacija sadrži minimalno sljedeće informacije: a) naziv i adresu ugovornog tijela, te osobu za kontaktiranje od koje kandidati/ponuditelji mogu tražiti informacije ili pojašnjenje; b) izabrani postupak dodjele ugovora i podatak o tome predviđa li se zaključivanje okvirnog sporazuma; c) opis roba, usluga ili radova te navođenje oznake i naziva iz JRJN-a; d) količinske specifikacije za robe ili opis posla ili zadatka za usluge i radove te tehničke specifikacije; e) mjesto isporuke robe ili obavljanja usluge ili izvođenja radova; f) naznaku mogućnosti za podnošenje ponuda po lotovima; g) rokove za isporuke roba, obavljanje usluga, izvođenje radova; h) navođenje mogućnosti za podnošenje alternativnih ponuda i minimalne zahtjeve koji moraju biti ispunjeni u slučaju alternativnih ponuda; i) minimalne uvjete za kvalifikaciju kandidata odnosno ponuditelja, kao i dokaze na temelju kojih se obavlja ocjena; j) kriterij za dodjelu ugovora utvrđen kao "ekonomski najpovoljnija ponuda" s potkriterijima ili "najniža cijena"; k) razdoblje važenja ponuda; l) jamstvo za ozbiljnost ponude, jamstvo za dobro obavljanje posla i svako drugo traženo osiguranje za privremena plaćanja; m) mjesto, datum i vrijeme primanja zahtjeva za sudjelovanje odnosno ponuda; n) mjesto, datum i vrijeme otvaranja ponuda; o) informaciju o kalkulaciji cijene, ako je primjenjivo; p) zahtjev u pogledu uporabe jezika; r) nacrt ugovora ili osnovne elemente ugovora. (4) Tenderska dokumentacija priprema se sukladno modelima standardne tenderske dokumentacije, koje propisuje Agencija. (5) Prilikom pripreme tenderske dokumentacije, ugovorno tijelo dužno je poštivati načela jednakog tretmana i nediskriminacije kandidata/ponuditelja. Ugovorno tijelo ne smije koristiti savjete bilo koje osobe koja može imati bilo kakav izravni ili neizravni interes za rezultat postupka dodjele ugovora, ako je vjerovatno da to može utjecati na stvarnu konkurenciju za predmetni ugovor. (6) Ugovorno tijelo može izraditi izmjene i dopunite tenderske dokumentacije pod uvjetom da se one dostave zainteresiranim kandidatima/ponuditeljima istoga dana, a najkasnije pet dana prije isteka utvrđenog roka za primanje zahtjeva za sudjelovanje ili ponuda. U slučaju da takve izmjene podrazumijevaju suštinsku promjenu predmeta nabave, ugovorno tijelo produljit će rok za primanje zahtjeva za sudjelovanje ili ponuda ovisno o složenosti predmeta nabave. Rok za produljenje ne može biti kraći od sedam dana. Članak 54. (Tehničke specifikacije) (1) Tehničke specifikacije moraju omogućiti svim kandidatima/ponuditeljima jednak i nediskriminirajući pristup nadmetanju. Tehničke specifikacije će uključivati, kad god je to moguće, kriterij pristupačnosti za osobe s invaliditetom ili kriterij dizajna za sve korisnike. (2) Tehničke specifikacije, uz poštivanje obveznih bosanskohercegovačkih tehničkih pravila, određuju se: a) pozivanjem na tehničke specifikacije i, uz uvažavanje sljedećeg redoslijeda, na bosanskohercegovačke standarde kojima se preuzimaju europski standardi, europska tehnička odobrenja, zajedničke tehničke specifikacije, međunarodni standardi, drugi tehnički referentni sustavi koje su utemeljila europska tijela za standardizaciju ili, ako oni ne postoje, na bosanskohercegovačke standarde, bosanskohercegovačka tehnička odobrenja ili bosanskohercegovačke tehničke specifikacije koje se odnose na projektiranje, izračun i izvođenje radova te upotrebu proizvoda, pri čemu se svaka uputa mora označiti riječima "ili ekvivalent" ili b) u obliku izvedbenih ili funkcionalnih zahtjeva koji mogu uključivati ekološke elemente i elemente energetske učinkovitosti ili c) u obliku izvedbenih ili funkcionalnih zahtjeva iz stavka (2) točke b) ovoga članka, uz poziv na tehničke specifikacije iz stavka (2) točke a) ovoga članka kao sredstvo za pretpostavku usklađenosti s izvedbenim ili funkcionalnim zahtjevima ili d) pozivanjem na tehničke specifikacije iz stavka (2) točke a) ovoga članka u pogledu određenih obilježja i pozivanjem na izvedbene ili funkcionalne zahtjeve iz stavka (2) točke b) ovoga članka u pogledu drugih obilježja. (3) Ako se tehničke specifikacije odrede sukladno stavku (2) točki a) ovoga članka, ugovorno tijelo ne smije odbiti ponudu uz obrazloženje da ponuđena roba i usluge ne odgovaraju specifikacijama koje je ono navelo ako ponuditelj odgovarajućim sredstvima (tehnički dosje, izvješće ovlaštenog tijela o provedenom testiranju i drugi slični dokumenti izdani od nadležnih institucija) u svojoj ponudi dokaže da rješenja koja je on u ponudi predložio u jednakoj mjeri odgovaraju tehničkim specifikacijama na koje se poziva. (4) Ako se tehničke specifikacije odrede u obliku izvedbenih ili funkcionalnih zahtjeva sukladno stavku (2) točki b) ovoga članka, ugovorno tijelo ne smije odbiti ponudu koja odgovara bosanskohercegovačkom standardu kojim se preuzima europski standard ili europskom tehničkom odobrenju, zajedničkoj tehničkoj specifikaciji, međunarodnom standardu ili tehničkom sustavu standarda koji je izradilo europsko tijelo za standardizaciju ako se te specifikacije odnose na izvedbene ili funkcionalne zahtjeve koje ugovorno tijelo zahtijeva. Ponuditelj mora u svojoj ponudi odgovarajućim sredstvima dokazati da ponuđena roba, usluge ili radovi koji odgovaraju standardu, http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 48 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. odgovaraju izvedbenim ili funkcionalnim zahtjevima ugovornog tijela. (5) Ovlašteno tijelo za ocjenjivanje usklađenosti u smislu ovoga članka je neovisni laboratorij, tijelo koji će potvrditi usklađenosti, nadzorno ili drugo tijelo koje sudjeluje u postupku ocjenjivanja usklađenosti, koje je tijelo državne uprave ovlastilo za provođenje postupaka ocjenjivanja usklađenosti prema odgovarajućim standardima kojima se preuzimaju europski standardi. Ugovorno tijelo prihvatit će certifikate koje su izdala ovlaštena tijela u drugim zemljama, ako su izdani sukladno međunarodnim ugovorima koje je zaključila Bosna i Hercegovina. (6) Odgovarajućim sredstvom, u smislu ovoga članka, smatraju se tehnički dosjei koje izrađuje proizvođač ili izvješće o ispitivanju koje sastavlja ovlašteno tijelo za ocjenjivanje usklađenosti. (7) Ako su ekološki zahtjevi za predmet nabave određeni u obliku izvedbenih zahtjeva ili funkcionalnih zahtjeva sukladno stavku (2) točki b) ovoga članka, ugovorno tijelo može se pozivati, u svrhu opisa predmeta nabave, na tehničke specifikacije ili njihove dijelove određene europskim, bosanskohercegovačkim, multinacionalnim ili drugim ekološkim oznakama kvalitete: a) ako su specifikacije prikladne za definiciju obilježja robe ili usluga koje su predmetom ugovora o javnoj nabavi; b) ako se zahtjevi postavljeni za ekološku oznaku kvalitete temelje na informacijama sa znanstvenom podlogom; c) ako su ekološke oznake kvalitete izrađene i donesene u postupku u kojemu mogu sudjelovati svi zainteresirani kao što su potrošači, proizvođači, trgovci i organizacije za zaštitu okoliša te d) ako je ekološka oznaka kvalitete dostupna i stoji na raspolaganju svim zainteresiranima. (8) Ugovorno tijelo može navesti u tenderskoj dokumentaciji pretpostavku da roba i usluge označene određenom ekološkom oznakom kvalitete odgovaraju tehničkim specifikacijama utvrđenim u tenderskoj dokumentaciji. (9) Osim ako nije opravdano predmetom nabave, u tehničkoj specifikaciji ne smije se uputiti na određenog proizvođača, na podrijetlo ili na poseban postupak, na marke, patente, tipove ili određeno podrijetlo ako bi se time pogodovalo ili isključili određeni gospodarski subjekti ili određeni proizvodi. Takve napomene iznimno su dopuštene ako se predmet nabave ne može dovoljno precizno i razumljivo opisati, ali se bez iznimke moraju označiti dodatkom "ili ekvivalent". Nepoznavanje predmeta nabave ne oslobađa ugovorno tijelo obveze definiranja predmeta nabave na stvarno konkurentskoj osnovi. (10) Ako se iznimno objavi poziv za određeni proizvod s dodatkom "ili ekvivalent", ponuditelj mora na za to predviđenim praznim mjestima, prema odgovarajućim stavkama, navesti podatke o proizvodu i tipu odgovarajućeg proizvoda koji nudi te, ako se to traži, i ostale podatke koji se odnose na taj proizvod. Kriteriji mjerodavni za ocjenjivanje ekvivalentnosti navode se u opisu predmeta nabave. Dokaz o ekvivalentnosti, u smislu ispunjenja zahtjeva vezanih uz predmet nabave, dužan je osigurati ponuditelj sukladno zahtjevima utvrđenim u tenderskoj dokumentaciji. Proizvodi koji su u tenderskoj dokumentaciji navedeni kao primjeri smatraju se ponuđenima ako ponuditelj ne navede nikakve druge proizvode na predviđenom mjestu. (11) Ugovorno tijelo može utvrditi posebne uvjete vezane uz izvršenje ugovora, pod uvjetom da su oni sukladni s mjerodavnim propisima u Bosni i Hercegovini i da su navedeni u objavi ili u tehničkim specifikacijama. Uvjeti kojima se uređuje provođenje ugovora mogu se posebno ticati socijalnih i ekoloških pitanja. Članak 55. (Preuzimanje tenderske dokumentacije) (1) Ugovorno tijelo, osim u slučaju iz točke d) ovoga stavka, mora učiniti dostupnom tendersku dokumentaciju kandidatima/ponuditeljima na način za koji se opredijeli kandidat/ponuditelj, i to: a) osobno preuzimanje u prostorijama ugovornog tijela; b) na pisani zahtjev kandidata/ponuditelja; c) zajedno s pozivom za dostavu ponuda; d) objavom tenderske dokumentacije na portalu javnih nabava, na što će ukazati u obavijesti o nabavi sukladno podzakonskom aktu koji donosi Agencija. (2) Kada kandidat/ponuditelj uputi zahtjev za dostavu tenderske dokumentacije, ugovorno tijelo otprema tendersku dokumentaciju odmah, a najkasnije u roku od tri dana od dana zaprimanja zahtjeva. Ako je ugovorno tijelo odredilo skraćene rokove za dostavu ponuda odnosno zahtjeva za sudjelovanje sukladno ovome Zakonu, krajnji rok za otpremu tenderske dokumentacije je dva dana. (3) Ugovorno tijelo ne može učiniti dostupnom tendersku dokumentaciju nijednom kandidatu/ponuditelju prije objave obavijesti o nabavi. (4) Ugovorno tijelo za sve kandidate/ponuditelje može odrediti jednaku novčanu naknadu koja se plaća za tendersku dokumentaciju. U tom slučaju novčana naknada uključuje samo stvarne troškove za papir, ispis, umnožavanje, za nosač podataka, kao i naknadu mogućih poštanskih troškova. Ukoliko je određena novčana naknada za tendersku dokumentaciju, tada je kandidat/ponuditelj dužan uz zahtjev za sudjelovanje, odnosno ponudu dostaviti i dokaz o uplati tenderske dokumentacije, osim u slučajevima iz stavka (1) toč. c) i d) ovoga članka. (5) Svi zainteresirani kandidati/ponuditelji imaju pravo uvida u tendersku dokumentaciju prije otkupa, osim u slučaju iz stavka (1) točke d) ovoga članka. Ugovorno tijelo dužno je, na pisani zahtjev gospodarskog subjekta, omogućiti uvid u tendersku dokumentaciju na način za koji se opredijeli kandidat/ponuditelj, i to: a) u prostorijama ugovornog tijela ili b) dostavljanjem poštom preporučeno s povratnicom zainteresiranom kandidatu/ponuditelju ili c) dostavljanjem elektroničkom poštom u zaštićenom nepromjenjivom obliku zainteresiranom kandidatu/ ponuditelju. Članak 56. (Pojašnjenja tenderske dokumentacije) (1) Zainteresirani kandidati/ponuditelji mogu tražiti od ugovornog tijela, u pisano obliku, pojašnjenja tenderske dokumentacije pravovremeno, ali najkasnije deset dana prije isteka roka za podnošenje zahtjeva za sudjelovanje ili ponuda. (2) Ugovorno tijelo dužno je odgovoriti u pisanom obliku, a odgovor s pojašnjenjem dostaviti svim kandidatima/ ponuditeljima koji su otkupili tendersku dokumentaciju ili za koje ima saznanja da su je preuzeli na jedan od načina iz članka 55. ovoga Zakona u roku od tri dana, a najkasnije pet dana prije isteka roka za podnošenje zahtjeva za sudjelovanje ili ponuda. (3) Ako odgovor ugovornog tijela dovodi do izmjena tenderske dokumentacije i te izmjene od kandidata/ponuditelja zahtijevaju da znatno izmijene i/ili prilagode njihove http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 49 ponude, ugovorno tijelo dužno je produljiti rok za podnošenje zahtjeva za sudjelovanje ili ponuda najmanje za sedam dana. (4) Ako se nakon osiguranja tenderske dokumentacije pokaže da se ponude mogu pripremiti samo nakon posjeta mjestu obavljanja usluga ili radova ili nakon pregleda dokumenata na temelju kojih je pripremljena tenderska dokumentacija, rokovi za primanje ponuda produljuju se za najmanje sedam dana, kako bi se omogućilo da se svi ponuditelji upoznaju sa svim informacijama koje su nužne za pripremu ponuda. (5) U slučaju da je tenderska dokumentacija objavljena na portalu javnih nabava, pojašnjenja tenderske dokumentacije iz ovoga članka utvrdit će se podzakonskim aktom iz članka 55. stavka (1) točke d) ovoga Zakona. Odjeljak C. Ponuda Članak 57. (Priprema ponude) (1) U postupku javne nabave kandidat/ponuditelj pridržava se zahtjeva i uvjeta iz tenderske dokumentacije. (2) Ponuditelj može prije isteka roka za dostavu ponuda izmijeniti, dopuniti ili odustati od svoje ponude. Ako zbog izmjene ili dopune dođe do promjene ukupne cijene ponude, nova cijena mora se obvezno navesti. Izmjena ili dopuna ponude dostavlja se na isti način kao i ponuda, i to u roku koji je naznačen u obavijesti o nabavi i tenderskoj dokumentaciji. U slučaju povlačenja ponude prije isteka roka za dostavu ponuda, ponuditelj može u pisanom obliku zahtijevati povrat svoje neotvorene ponude. (3) Svaki ponuditelj može podnijeti samo jednu ponudu. Članak 58. (Sadržaj ponude) (1) Svaka ponuda obvezno sadrži sljedeće elemente: a) ime i sjedište ponuditelja, a za skupinu ponuditelja podatke o svakom članu skupine ponuditelja, kao i jasno određenje člana skupine koji je ovlašteni predstavnik skupine ponuditelja za sudjelovanje u postupku javne nabave, za komunikaciju i za zaključivanje ugovora; b) dokaz o jamstvu, ako se traži; c) cijena sa svim elementima koji je čine, kao i potrebnim objašnjenjima, na način kako je određeno u tenderskoj dokumentaciji; d) dokaze o osobnoj, poslovnoj, financijskoj, tehničkoj i profesionalnoj sposobnosti, osim u fazi dostave ponuda u ograničenom, pregovaračkom postupku s ili bez objave obavijesti i natjecateljskom dijalogu, prema zahtjevima iz tenderske dokumentacije; e) navode da se radi o alternativnoj ponudi, ako je ona dopuštena; f) datum ponude; g) potpis podnositelja ponude ili ovlaštene osobe na temelju punomoći koja u tom slučaju mora biti priložena u izvorniku ili ovjerenom prijepisu; h) ponuda mora biti ovjerena pečatom podnositelja ponude ako, prema zakonu zemlje u kojoj je sjedište podnositelja ponude, podnositelj ponude ima pečat ili dokaz da, prema zakonu zemlje u kojoj je sjedište podnositelja ponude, podnositelj ponude nema pečat; i) popis dokumentacije koja je priložena uz ponudu. (2) Ponuda mora biti čvrsto uvezana i sve stranice ponude obrojčene (izuzev dokaza o jamstvu iz stavka (1) točke b) ovoga članka, te tiskane literature, brošura, kataloga i sl.). Članak 59. (Alternativna ponuda) (1) Alternativna ponuda je ponuda kojom ponuditelj daje alternativni prijedlog za predmet javne nabave. Ugovorno tijelo obvezno je u tenderskoj dokumentaciji naznačiti odobrava li alternativnu ponudu. Alternativna ponuda dopuštena je samo onda kada je kriterij za dodjelu ugovora ekonomski najpovoljnija ponuda. Ako tenderska dokumentacija ne sadrži odredbu kojom se dopušta dostava alternativnih ponuda, onda one nisu dopuštene i kao takve se odbacuju. (2) Ugovorno tijelo dužno je u tenderskoj dokumentaciji navesti minimum zahtjeva koje alternativna ponuda obvezno treba ispunjavati, kao i ostale zahtjeve za njeno podnošenje. Ugovorno tijelo uzima u razmatranje samo one alternativne ponude koje ispunjavaju minimum postavljenih zahtjeva i osiguravaju realizaciju odgovarajućeg predmeta nabave. (3) Ponuditelj je dužan dostaviti dokaz da alternativna ponuda u svim elementima ispunjava minimum postavljenih zahtjeva iz tenderske dokumentacije. (4) Ugovorno tijelo koje daje mogućnost podnošenja alternativnih ponuda ne može odbiti alternativnu ponudu samo na temelju činjenice da bi ona vodila k promjeni vrste i karaktera ugovora. Članak 60. (Razdoblje važenja ponude) (1) Razdoblje važenja ponude određuje ugovorno tijelo u tenderskoj dokumentaciji. Razdoblje važenja ne može biti kraće od roka navedenog u tenderskoj dokumentaciji, ali ugovorno tijelo ne može utvrditi rok kraći od 30 dana. Ako ponuditelj ne navede u ponudi razdoblje njenog važenja, smatra se da ponuda važi za razdoblje naznačeno u tenderskoj dokumentaciji. (2) Tijekom razdoblja važenja ponude ugovorno tijelo može zahtijevati od ponuditelja, u pisanom obliku, da produži razdoblje važenja do određenoga roka. Svaki ponuditelj ima pravo odbiti takav zahtjev i u tom slučaju ne gubi pravo na povrat jamstva za ozbiljnost ponude. (3) Ako ponuditelj ne odgovori na pisani zahtjev ugovornog tijela u pogledu produženja razdoblja važenja ponude ili ne pristane produžiti rok važenja ponude ili ne osigura produženje jamstva za ozbiljnost ponude, smatra se da je ponuditelj odbio zahtjev ugovornog tijela i njegova se ponuda ne razmatra u daljnjem tijeku postupka. (4) Ponuditelj koji pristane produžiti razdoblje važenja ponude i o tome u pisanom obliku obavijesti ugovorno tijelo, produžava razdoblje važenja ponude i dužan je osigurati produženje jamstva za ozbiljnost ponude. Ponuda se ne može mijenjati tijekom razdoblja produženja važenja ponude. Članak 61. (Jamstvo uz ponudu) (1) Vrste jamstava su: a) jamstvo za ozbiljnost ponude je jamstvo za slučaj da ponuditelj odustane od svoje ponude u razdoblju važenja ponude; b) jamstvo za urednu provedbu ugovora je jamstvo za slučaj da ponuditelj kojemu je dodijeljen ugovor ne ispunjava svoje obveze iz ugovora ili ih neuredno ispunjava. (2) Ugovorno tijelo može zahtijevati da se ponuda jamči odgovarajućim jamstvom za ozbiljnost ponude. Jamstvo za ozbiljnost ponude ne može se zahtijevati ako je vrijednost nabave niža od 100.000,00 KM. http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 50 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. (3) U slučaju kada je vrijednost nabave jednaka ili viša od vrijednosti iz stavka (2) ovoga članka, jamstvo za ozbiljnost ponude neće premašiti 1,5% procijenjene vrijednosti ugovora. Skupina ponuditelja dostavlja jamstvo koje odgovara traženome iznosu, bez obzira na to dostavlja li je jedan član, više ili svi članovi skupine ponuditelja. (4) Ugovorno tijelo može zahtijevati jamčenje provedbe ugovora odgovarajućim jamstvom za provedbu ugovora. Jamtvo za provedbu ne može se zahtijevati u iznosu višem od 10% od vrijednosti ugovora. Skupina ponuditelja dostavlja jamstvo koje odgovara traženome iznosu, bez obzira na to dostavlja li je jedan član, više ili svi članovi skupine ponuditelja. (5) Ugovorno tijelo ne može odbaciti jamstvo za ozbiljnost ponude ili jamstvo za urednu provedbu ugovora na temelju činjenice da jamstvo nije izdano u Bosni i Hercegovini, pod uvjetom da jamstvo za ozbiljnost ponude i jamstvo za urednu provedbu ugovora, ispunjavaju uvjete postavljene u tenderskoj dokumentaciji. (6) Oblici jamstva za ozbiljnost ponude i provedbu ugovora bit će utvrđeni podzakonskim aktom koji donosi Agencija. Članak 62. (Skupina kandidata/ponuditelja) (1) Ugovorno tijelo precizira u tenderskoj dokumentaciji dokumente koje dostavlja skupina kandidata/ponuditelja odnosno svaki član skupine. (2) Ugovorno tijelo ne može zahtijevati da skupina kandidata/ponuditelja osnuje novu pravnu osobu kako bi dostavila zahtjev ili ponudu, ali može poslije izbora zahtijevati od skupine ponuditelja određeni pravni oblik u mjeri u kojoj je to potrebno za zadovoljavajuću provedbu ugovora. Skupina kandidata/ponuditelja dužna je dostaviti podatke koje ugovorno tijelo zahtijeva u tenderskoj dokumentaciji. (3) Kandidat/ponuditelj koji je samostalno podnio zahtjev za sudjelovanje odnosno ponudu ne može biti član skupine kandidata/ponuditelja u istom postupku javne nabave. Član skupine kandidata/ponuditelja ne može biti član druge skupine kandidata/ponuditelja u istom postupku javne nabave. (4) Skupina kandidata/ponuditelja solidarno odgovara za sve obveze. POGLAVLJE III. POSTUPANJE UGOVORNOG TIJELA Odjeljak A. Evaluacija ponuda Članak 63. (Otvaranje ponuda) (1) Ponude se otvaraju na javnom otvaranju ponuda, neposredno nakon isteka roka za primanje ponuda. Ponude zaprimljene nakon isteka roka određenog za primanje ponuda vraćaju se neotvorene ponuditeljima. (2) Ponude se otvaraju na sjednici povjerenstva za nabave na dan i u vrijeme koji su navedeni u tenderskoj dokumentaciji. Svi ponuditelji koji su na vrijeme dostavili ponude ili njihovi ovlašteni predstavnici, kao i sve druge zainteresirane osobe, imaju pravo biti nazočni postupku otvaranja ponuda. Izmjena krajnjeg roka za primanje ponuda utjecat će na promjenu datuma otvaranja ponuda. (3) Kuverte otvara predsjedatelj povjerenstva za nabave na otvorenoj sjednici ili drugi član povjerenstva, bez obzira na to jesu li nazočni sastanku ponuditelji ili njihovi ovlašteni predstavnici. (4) Prilikom otvaranja ponuda nazočnim ponuditeljima priopćava se: a) naziv ponuditelja; b) ukupna cijena navedena u ponudi; c) popust naveden u ponudi, koji mora biti posebno iskazan; ako popust nije posebno iskazan, smatra se da nije ni ponuđen; d) potkriteriji koji se vrednuju unutar kriterija ekonomski najpovoljnije ponude. (5) Rezultati postupka javnog otvaranja ponuda unose se u zapisnik, koji obvezno sadrži sve elemente iz stavka (4) ovoga članka. Oblik zapisnika podzakonskim aktom propisuje Agencija. (6) Preslika zapisnika o otvaranju ponuda dostavlja se svim ponuditeljima odmah ili najkasnije u roku od tri dana od dana otvaranja ponuda. (7) Postupak provjere kvalifikacije kandidata odnosno ponuditelja i ocjena ponuda provode se na zatvorenim sjednicama povjerenstva za nabave. Članak 64. (Kriteriji za dodjelu ugovora) (1) Ugovorno tijelo dodjeljuje ugovor na temelju jednog od sljedećih kriterija: a) ekonomski najpovoljnija ponuda ili b) najniža cijena. (2) Ugovorno tijelo dužno je kriterij ekonomski najpovoljnije ponude razraditi u tenderskoj dokumentaciji, na način da utvrdi i detaljno razradi potkriterije za ocjenu sukladno s prirodom i svrhom konkretnog predmeta nabave. Potkriteriji mogu biti: kvaliteta predmeta nabave, cijena, tehnička sposobnost predmeta nabave, funkcionalne i ekološke osobine, operativni troškovi, ekonomičnost, postprodajni servis i tehnička pomoć, rok isporuke ili rok za izvršenje i sl., uz obvezu da se u tenderskoj dokumentaciji utvrdi precizna metodologija vrednovanja svakog potkriterija. (3) Uvjeti za kvalifikaciju kandidata odnosno ponuditelja iz čl. 45. - 51. ovoga Zakona ne mogu biti potkriteriji za ocjenu ponuda. Članak 65. (Ocjena ponuda) (1) Ugovorno tijelo ocjenjuje ponude koje su podnijeli kvalificirani ponuditelji, primjenjujući kriterij za dodjelu ugovora utvrđen u tenderskoj dokumentaciji. (2) Nakon ocjene ponuda ugovorno tijelo dužno je sastaviti zapisnik o ocjeni ponuda, koji sadrži najmanje sljedeće podatke: a) naziv ugovornog tijela; b) predmet javne nabave; c) naziv ponuditelja čije su ponude odbijene i razloge njihovog odbijanja; d) dodijeljene bodove po potkriterijima za ocjenu ponuda, ako je kriterij ekonomski najpovoljnija ponuda, prema metodologiji utvrđenoj u tenderskoj dokumentaciji; e) rang-listu ocijenjenih ponuda, počevši od najuspješnije k najmanje uspješnoj; f) naziv ponuditelja čija je ponuda ocjenjena najpovoljnijom; g) vrijednost ugovora ili okvirnog sporazuma. (3) U otvorenom i ograničenom postupku nisu dozvoljeni pregovori između ugovornog tijela i ponuditelja. Članak 66. (Neprirodno niska ponuđena cijena) (1) Ako ugovorno tijelo ocijeni da je ponuđena cijena neprirodno niska, u pisanom obliku će od ponuditelja zahtijevati da obrazloži ponuđenu cijenu. Ako ponuditelj ugovornom tijelu ne ponudi osnovano obrazloženje koje http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 51 može, među ostalim, sadržavati i usporedbu s cijenama na tržištu, ugovorno tijelo će odbaciti ponudu. (2) Ponuditelj je dužan u pisanom obliku dostaviti detaljne informacije o bitnim sastavnim elementima ponude, uključujući elemente cijene, odnosno razloge za ponuđenu cijenu. Ugovorno tijelo uzima u razmatranje objašnjenja koja se na primjeren način mogu odnositi na: a) ekonomičnost proizvodnog procesa, pruženih usluga ili građevinske metode; b) izabrana tehnička rješenja i/ili izuzetno pogodne uvjete koje ponuditelj ima za dostavu roba ili usluga ili za izvođenje radova; c) izvornost roba, usluga ili radova koje je ponuditelj ponudio; d) usklađenost s važećim odredbama koje se odnose na zaštitu na radu i uvjete rada na mjestu isporuke roba, obavljanja usluga ili izvođenja radova; e) mogućnost da ponuditelj prima državnu potporu. (3) Ako ugovorno tijelo utvrdi da je ponuda neprirodno niska zato što ponuditelj prima državnu potporu, ponuda može biti odbačena samo ukoliko ponuditelj nije u mogućnosti dokazati, u razumnom vremenu koje odredi ugovorno tijelo, da je državna potpora dodijeljena sukladno važećem zakonu. Članak 67. (Preferencijalni tretman domaćeg) Primjena preferencijalnog tretmana domaćeg utvrđuje se posebnim podzakonskim aktom koji donosi Vijeće ministara BiH u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovoga Zakona. Članak 68. (Razlozi za odbacivanje zahtjeva za sudjelovanje ili ponude) (1) Ugovorno tijelo odbacuje zahtjev za sudjelovanje ili ponudu ako kandidat/ponuditelj nije dostavio tražene dokaze ili je dostavio nepotpune dokaze ili je lažno predstavio informacije koje su dokaz ispunjenja uvjeta iz čl. 45. – 51. ovoga Zakona. (2) Zahtjev za sudjelovanje odnosno ponuda kandidata/ ponuditelja ili skupine kandidata/ponuditelja koji su izravno ili neizravno sudjelovali u pripremi postupka javne nabave bit će odbačena u slučaju iz članka 52. stavka (7) ovoga Zakona. (3) Ugovorno tijelo može pozvati kandidate/ponuditelje da u roku od tri dana pojasne dokumente koje su dostavili sukladno čl. 45. - 51. ovoga Zakona ili da dostave izvornike dokumenata radi poredbe s preslikom koja je dostavljena uz ponudu, a u cilju otklanjanja formalnog nedostatka dokumenata. (4) Ugovorno tijelo dužno je odbaciti zahtjev za sudjelovanje ili ponudu i u sljedećim slučajevima kad: a) ponuditelj u svojoj ponudi ne navede cijenu nego samo navede da će ponuditi cijenu koja je za određeni postotak ili vrijednost niža od ponude s najnižom cijenom, ili ponudu u kojoj cijena nije iskazana u ukupnome iznosu sukladno zahtjevima iz tenderske dokumentacije; b) se uz ponudu zahtijeva jamstvo za ozbiljnost ponude, a ono nije dostavljeno uz ponudu; c) nije otklonjen nedostatak iz stavka (3) ovoga članka; d) se ponuda odnosi na više lotova nego što je ugovorno tijelo dopustilo u tenderskoj dokumentaciji i obavijesti o nabavi; e) je u ponudi dana alternativna ponuda, a ona nije dopuštena; f) u ponudi pisanim objašnjenjem ponuditelja nije otklonjen nedostatak ili nejasnoća; g) za ponudu ponuditelj nije pisanim putem prihvatio ispravak računske pogreške; i) ponuda nije potpuna i ne ispunjava zahtjeve iz tenderske dokumentacije, j) i u drugim opravdanim slučajevima. Odjeljak B. Ishod postupka javne nabave Članak 69. (Prestanak postupka javne nabave) (1) Postupak javne nabave može se okončati: a) zaključenjem ugovora o javnoj nabavi ili okvirnog sporazuma ili b) poništenjem postupka javne nabave. (2) Ugovorno tijelo obvezano je poništiti postupak javne nabave u slučajevima kad: a) nije dostavljena nijedna ponuda u određenom krajnjem roku; b) nije dostavljen nijedan zahtjev za sudjelovanje u ograničenom postupku, u pregovaračkom postupku s ili bez objavljivanja obavijesti ili u natjecateljskom dijalogu; c) nije dostavljen broj ponuda određen u članku 32. stavku (4) ovoga Zakona, ako je bilo predviđeno zaključenje okvirnog sporazuma; d) nijedna od primljenih ponuda nije prihvatljiva; e) su cijene svih prihvatljivih ponuda znatno više od osiguranih sredstava za predmetnu nabavu. (3) Ugovorno tijelo može otkazati postupak javne nabave samo zbog dokazivih razloga koji su izvan nadzora ugovornog tijela i koji se nisu mogli predvidjeti u vrijeme pokretanja postupka javne nabave. Članak 70. (Odluka o izboru i odluka o poništenju) (1) Ugovorno tijelo donosi odluku o izboru najpovoljnijeg ponuditelja ili odluku o poništenju postupka nabave u roku koji je određen u tenderskoj dokumentaciji kao rok važenja ponude, a najkasnije u roku od sedam dana od dana isteka važenja ponude, odnosno u produženom razdoblju roka važenja ponuda sukladno članku 60. stavku (2) ovoga Zakona. (2) Odluke iz ovoga članka dostavljaju se kandidatima/ ponuditeljima u roku od tri dana, a najkasnije u roku od sedam dana od dana donošenja odluke, i to: elektroničkim sredstvom ili poštom ili neposredno. (3) Odluka o izboru sadrži: podatke o ugovornom tijelu, broj i datum donošenja odluke, podatke o javnom oglašavanju, vrstu postupka nabave, broj zaprimljenih ponuda, naziv i podatke o izabranom ponuditelju, detaljno obrazloženje razloga za izbor, pouku o pravnom lijeku, potpis ovlaštene osobe i pečat ugovornog tijela. (4) Odluka o poništenju postupka nabave sadrži: podatke o ugovornom tijelu, broj i datum donošenja odluke, podatke o javnom oglašavanju, vrstu postupka nabave, zakonsku osnovu za poništenje postupka nabave, detaljno obrazloženje poništenja, pouku o pravnom lijeku, potpis ovlaštene osobe i pečat ugovornog tijela. (5) Ugovorno tijelo donosi odluku o rezultatu pretkvalifikacije kandidata u postupku koji se sastoji od dvije ili više faza nakon okončanja faze pretkvalifikacije. Ova odluka sadrži: podatke o ugovornom tijelu, broj i datum donošenja odluke, podatke o javnom oglašavanju, vrstu postupka nabave, broj zaprimljenih zahtjeva za sudjelovanje, naziv i podatke o kvalificiranim kandidatima, podatke i obrazloženje o nekvalificiranim kandidatima, pouku o pravnom lijeku, potpis ovlaštene osobe i pečat ugovornog tijela. http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 52 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. (6) Odluke iz st. (3) i (4) ovoga članka ugovorno tijelo objavljuje na svojoj internetskoj stranici, ako ima, i to istodobno s upućivanjem odluka ponuditeljima koji su sudjelovali u postupku javne nabave. Članak 71. (Obavještavanje kandidata i ponuditelja o rezultatima) (1) Ugovorno tijelo dužno je istodobno, a najkasnije u roku od sedam dana od dana donošenja odluke, u pisanom obliku obavijestiti kandidate/ponuditelje koji su pravovremeno podnijeli zahtjeve ili ponude o donesenim odlukama u pogledu pretkvalifikacije, ocjene ponuda ili poništenja postupka. (2) Ugovorno tijelo dužno je uz obavijest o rezultatima postupka dostaviti i odgovarajuću odluku iz članka 70. ovoga Zakona i zapisnik o ocjeni ponuda iz članka 65. stavka (2) ovoga Zakona. Članak 72. (Ugovori) (1) Ugovorno tijelo dostavlja na potpis izabranom ponuditelju prijedlog ugovora, i to nakon isteka roka od 15 dana računajući od dana kada su svi ponuditelji obaviješteni o izboru najpovoljnije ponude. Izabrani ponuditelj prihvaća prijedlog ugovora i zaključuje ugovor. (2) Ugovor o javnoj nabavi zaključuje se sukladno zakonima o obveznim odnosima u Bosni i Hercegovini. Ugovori koji se dodjeljuju u otvorenom postupku, ograničenom postupku, pregovaračkom postupku s objavom ili bez objave obavijesti, natječaju za izradu idejnog rješenja ili natjecateljskom dijalogu, osim ugovora iz članka 21. stavka (1) točke d) ovoga Zakona, ne mogu se zaključiti u razdoblju od 15 dana od dana kada su ponuditelji obaviješteni o ishodu postupka nabave. (3) Ugovorno tijelo dostavlja prijedlog ugovora onome ponuditelju čija je ponuda na rang-listi odmah iza ponude najuspješnijeg ponuditelja u slučaju da najuspješniji ponuditelj: a) propusti dostaviti izvornike ili ovjerene preslike dokumentacije iz čl. 45. i 47. ovoga Zakona, ne starije od tri mjeseca od dana dostave ponude ili zahtjeva za sudjelovanje, u roku koji odredi ugovorno tijelo ili b) propusti dostaviti dokumentaciju koja je bila uvjet za potpisivanje ugovora, a koju je bio dužan pribaviti sukladno propisima u Bosni i Hercegovini ili c) u pisanom obliku odbije dodjelu ugovora ili d) propusti dostaviti jamstvo za provedbu ugovora sukladno s uvjetima iz tenderske dokumentacije i u roku koji mu je odredilo ugovorno tijelo ili e) propusti potpisati ugovor o nabavi u roku koji mu je odredilo ugovorno tijelo ili f) odbije zaključiti ugovor pod uvjetima navedenim u tenderskoj dokumentaciji i ponudi koju je dostavio. (4) Ako izabrani ponuditelj ne dostavi jamstvo za provedbu ugovora u ostavljenom roku nakon zaključivanja ugovora, zaključeni ugovor smatra se apsolutno ništavim. (5) Prilikom dodjele ugovora o nabavi, cijena navedena u najpovoljnijoj ponudi, kao i uvjeti utvrđeni u tenderskoj dokumentaciji, ne mogu se mijenjati. Iznimno, ako se u tenderskoj dokumentaciji predviđa odredba o promjenjivosti cijena s objektivno utvrđenim pravilima o promjenjivosti cijene, takva se odredba unosi u ugovor o javnoj nabavi. (6) Ugovorno tijelo u ugovoru obvezno postavlja uvjet da ponuditelj kojemu je dodijeljen ugovor o javnoj nabavi nema pravo zapošljavati, u svrhu provedbe ugovora o javnoj nabavi, fizičke ili pravne osobe koje su sudjelovale u pripremi tenderske dokumentacije ili su bile u svojstvu člana ili stručne osobe koju je angažiralo povjerenstvo za nabave najmanje šest mjeseci po zaključenju ugovora, odnosno od početka realizacije ugovora. Članak 73. (Podugovaranje) (1) Ugovorno tijelo ne može zabraniti podugovaranje, ali može tražiti od kandidata/ponuditelja da se izjasni namjerava li dio ugovora podugovaranjem prenijeti na treće strane. (2) Ako se kandidat/ponuditelj izjasni da namjerava dio ugovora podugovaranjem prenijeti na treće strane, ugovorno tijelo dužno je u ugovor o javnoj nabavi unijeti tu odredbu kao osnovu za zaključivanje podugovora između izabranog ponuditelja i podugovarača. (3) Ponuditelj kojemu je dodijeljen ugovor neće sklapati podugovor ni o jednom bitnom dijelu ugovora bez prethodnog pisanog odobrenja ugovornog tijela. Elementi ugovora koji se podugovaraju i identitet podugovarača obvezno se priopćavaju ugovornom tijelu pravovremeno, prije sklapanja podugovora. Ugovorno tijelo može provjeriti kvalifikacije podugovarača sukladno članku 44. ovoga Zakona i obavijestiti dobavljača o svojoj odluci najkasnije u roku od 15 dana od dana primanja obavijesti o podugovaraču. U slučaju odbijanja podugovarača, ugovorno tijelo dužno je navesti objektivne razloge odbijanja. (4) Nakon što ugovorno tijelo odobri podugovaranje sukladno stavku (3) ovoga članka, dobavljač kojemu je dodijeljen ugovor dužan je prije početka realizacije podugovora dostaviti ugovornom tijelu podugovor zaključen s podugovaračem kao osnovu za neposredno plaćanje podugovaraču i koji, kao obvezne elemente, mora sadržavati sljedeće: a) robe, usluge ili radove koje će isporučiti, pružiti ili izvesti podugovarač; b) predmet, količinu, vrijednost, mjesto i rok isporuke robe, pružanja usluga ili izvođenja radova; c) podatke o podugovaraču, i to: naziv podugovarača, sjedište, JIB/IDB, broj transakcijskog računa i naziv banke kod koje se vodi. (5) Dobavljač kojemu je dodijeljen ugovor snosi punu odgovornost za realizaciju ugovora. Odjeljak C. Obveze ugovornog tijela nakon završetka postupka Članak 74. (Obavijest o dodjeli ugovora) (1) Ugovorno tijelo dužno je za otvoreni postupak, ograničeni postupak, pregovarački postupak s objavom ili bez objave obavijesti, natječaj za izradu idejnog rješenja ili natjecateljski dijalog objaviti obavijest o dodjeli ugovora na temelju rezultata postupka dodjele ugovora najkasnije u roku od 30 dana od dana zaključivanja ugovora ili okvirnog sporazuma. (2) U slučaju dodjele ugovora iz članka 8. ovoga Zakona i zaključivanja okvirnih sporazuma, ugovorno tijelo objavljuje obavijest o dodjeli svih ugovora tijekom jedne godine, i to najkasnije 30 dana od isteka kalendarske godine. (3) Obavijest o dodjeli ugovora iz st. (1) i (2) ovoga članka sadrži informacije koje podzakonskim aktom utvrđuje Agencija. Članak 75. (Izvješće o postupku javne nabave) (1) Ugovorno tijelo obvezano je dostavljati Agenciji izvješća za otvoreni postupak, ograničeni postupak, pregovarački http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 53 postupak s objavom ili bez objave obavijesti, natječaj za izradu idejnog rješenja, natjecateljski dijalog, konkurentski zahtjev za dostavu ponuda i izravni sporazum, kao i u slučaju dodjele ugovora iz čl. 8. i 10. ovoga Zakona, u obliku, na način i u rokovima koje podzakonskim aktom utvrđuje Agencija. (2) Nakon što ugovorno tijelo dostavi izvješće Agenciji, dužno je na svojoj internetskoj stranici, ako je ima, objaviti osnovne elemente ugovora za sve postupke javne nabave, kao i sve izmjene ugovora do kojih dođe tijekom realizacije ugovora, na način i u obliku koji će podzakonskim aktom propisati Vijeće ministara BiH. Članak 76. (Arhiviranje) Zaključeni ugovori o nabavi, zahtjevi, ponude, tenderska dokumentacija i dokumenti koji se odnose na ispitivanje i ocjenjivanje zahtjeva i ponuda, kao i drugi dokumenti vezani uz nabavu, čuvaju se sukladno zakonima Bosne i Hercegovine koji se odnose na arhiviranje. POGLAVLJE IV. POSEBNE ODREDBE ZA SEKTORSKA UGOVORNA TIJELA KOJA OBAVLJAJU DJELATNOST IZ PODRUČJA VODOOPSKRBE, ENERGETIKE, PROMETA I POŠTANSKIH USLUGA Odjeljak A. Opće odredbe Članak 77. (Područje primjene) (1) Ovo poglavlje Zakona sadrži posebne odredbe koje primjenjuje sektorsko ugovorno tijelo koje obavlja djelatnosti iz područja vodoopskrbe, energetike, transporta i poštanskih usluga te sektorsko ugovorno tijelo kada zaključuje ugovore za potrebe djelatnosti iz navedenih područja. (2) Ovo poglavlje Zakona ne primjenjuje se na ugovore što ih sektorsko ugovorno tijelo zaključi u svrhe koje ne uključuju obavljanje njihovih djelatnosti opisanih u čl. 78. – 84. ovoga Zakona ili radi obavljanja takvih djelatnosti u drugoj zemlji u uvjetima koji ne uključuju fizičku upotrebu mreže ili zemljopisnog područja u Bosni i Hercegovini. Članak 78. (Vodoopskrba) (1) Djelatnosti iz područja vodoopskrbe u smislu ovoga Zakona su: a) stavljanje na raspolaganje (pružanje) ili upravljanje nepokretnim (fiksnim) mrežama za javnu opskrbu u vezi s proizvodnjom, prijevozom (transportom) ili distribucijom pitke vode, b) opskrba (napajanje) tih mreža pitkom vodom. (2) Sektorsko ugovorno tijelo primjenjuje odredbe ovoga Zakona za javne nabave ili natječaje za projekte koje provodi odnosno organizira za obavljanje djelatnosti iz stavka (1) ovoga članka i koji je: a) povezan s projektima vodogradnje te s projektima navodnjavanja ili odvodnjavanja (isušivanja), pod uvjetom da količina vode koja će se koristiti za opskrbu pitkom vodom iznosi više od 20% od ukupne količine vode stavljene na raspolaganje takvim projektima ili instalacijama za navodnjavanje ili odvodnjavanje (isušivanje) ili b) povezan s odvodnjom ili pročišćavanjem otpadnih voda. (3) Sektorsko ugovorno tijelo obvezano je primijeniti odredbe ovoga Zakona kada obavlja djelatnosti koje se odnose na opskrbu (napajanje) mreža pitkom vodom u svrhu javne opskrbe od subjekta koje nije ugovorno tijelo i ne smatra se djelatnošću u smislu stavka (1) ovoga članka ako: a) taj subjekt proizvodi pitku vodu jer mu je ona potrebna za obavljanje neke djelatnosti koja nije djelatnost iz čl. 78. - 84. ovoga Zakona te b) napajanje (opskrbu) javne mreže ovisi samo o vlastitoj potrošnji tog subjekta i ne iznosi više od 30% od ukupne proizvodnje pitke vode, u odnosu na prosjek u prethodne tri godine, uključujući i tekuću godinu. Članak 79. (Plin, toplinska i električna energija) (1) Djelatnosti iz područja plina i toplinske energije na koje se primjenjuju odredbe ovoga Zakona su: a) stavljanje na raspolaganje (pružanje) ili upravljanje nepokretnim (fiksnim) mrežama za javnu uslugu u vezi s proizvodnjom, prijenosom i distribucijom plina i toplinske energije; b) opskrba (napajanje) te mreže plinom ili toplinskom energijom. (2) Ukoliko opskrbu (napajanje) mreža plinom ili toplinskom energijom u svrhu javne usluge obavlja subjekt koji nije ugovorno tijelo, onda se ne smatra djelatnošću u smislu stavka (1) ovoga članka: a) ako subjekt proizvodi plin ili toplinsku energiju tako što to nastaje kao neizbježna posljedica obavljanja djelatnosti koja ne pripada djelatnostima iz stavka (1) ili stavka (3) ovoga članka ili iz čl. 78. – 84. ovoga Zakona i b) ako je opskrba javne mreže posljedica gospodarskog iskorištavanja napajanja i ako u odnosu na prosjek u posljednje tri godine, uključujući i tekuću godinu, ne čini više od 20% prihoda subjekta. (3) Sektorsko ugovorno tijelo obvezno je primijeniti odredbe ovoga Zakona kada obavlja djelatnosti iz područja električne energije, i to kada: a) stavlja na raspolaganje (pružanje) ili upravlja nepokretnim (fiksnim) mrežama za javnu uslugu u vezi s proizvodnjom, prijenosom i distribucijom električne energije; b) opskrbljuje (napaja) tu mrežu električnom energijom. (4) Ukoliko opskrbu (napajanje) mreža električnom energijom u svrhu javne usluge obavlja subjekt koji nije ugovorno tijelo, onda se ne smatra djelatnošću u smislu odredbe stavka (3) ovoga članka: a) ako subjekt proizvodi električnu energiju zbog toga što je njena potrošnja potrebna u svrhu obavljanja neke djelatnosti koja nije djelatnost iz stavka (1) ili stavka (3) ovoga članka ili iz čl. 78. - 84. ovoga Zakona i b) ako opskrba (napajanje) javne mreže ovisi samo o vlastitoj potrošnji tog subjekta i ne iznosi više od 30% ukupne proizvodnje energije, u odnosu na prosjek u prethodne tri godine, uključujući i tekuću godinu. Članak 80. (Istraživanje i vađenje nafte, plina, ugljena i ostalih krutih goriva) Sektorsko ugovorno tijelo obvezno je primjenjivati odredbe ovoga Zakona kada obavlja djelatnosti istraživanja i vađenja nafte, plina, ugljena i ostalih krutih goriva, i to kada se obavljanje te djelatnosti odnosi na iskorištavanje zemljopisnog područja u svrhu istraživanja ili vađenja nafte, plina, ugljena ili drugih krutih goriva. Članak 81. (Transportne usluge) (1) Djelatnosti iz područja transporta u smislu ovoga Zakona su: a) kada se stavlja na raspolaganje (pružanje) ili upravljanje mrežom za usluge javnog prometa http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 54 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. željeznicom, automatiziranim sustavima, tramvajem, autobusom, trolejbusom ili žičarama; b) mreža iz područja transporta postoji ako se usluge u prometu obavljaju sukladno s uvjetima, primjerice, za linije, transportne kapacitete, redove vožnje i slično, a koje je utvrdilo nadležno tijelo. (2) Pružanje javnih usluga autobusnog prijevoza nije djelatnost u smislu odredaba ovoga članka ako i drugi subjekti mogu pružati te usluge općenito ili na određenom zemljopisnom području pod istim uvjetom kao i sektorsko ugovorno tijelo. Članak 82. (Zračne, pomorske i riječne luke) Sektorsko ugovorno tijelo koje obavlja djelatnosti zračnih, pomorskih i riječnih luka i koje se odnose na iskorištavanje zemljopisnog područja u svrhu stavljanja na raspolaganje zračnih luka, pomorskih luka, riječnih luka ili drugih prometnih terminala prijevoznicima u zračnom, pomorskom ili riječnom prijevozu obveznik je primjene ovoga Zakona. Članak 83. (Poštanske usluge) (1) Poštanske ili druge usluge koje ne uključuju poštanske usluge su djelatnosti koje se obavljaju pod uvjetima određenim ovim člankom. (2) Poštanske usluge u smislu stavka (1) ovoga članka su usluge primanja, prijenosa i uručenja poštanskih pošiljaka. Te usluge obuhvaćaju: a) rezervirane poštanske usluge, a to su poštanske usluge koje sukladno zakonima o pošti obavlja jedino javni operater; b) poštanske usluge koje se obavljaju na slobodnom tržištu sukladno odredbama zakona o pošti. (3) Poštanska pošiljka je pismovna pošiljka, poštanska i brzojavna uputnica i paket koji sadrži robu s ili bez komercijalne vrijednosti, bez obzira na težinu, adresirana na određenog primatelja kojemu treba uručiti pošiljku. Poštanska pošiljka, u smislu stavka (2) ovoga članka, odnosi se i na knjige, kataloge i tisak. (4) Druge usluge koje ne uključuju poštanske usluge jesu usluge koje se obavljaju na sljedećim područjima, pod uvjetom da te usluge obavlja subjekt koji obavlja poštanske usluge u smislu stavka (2) ovoga članka i pod uvjetom da te usluge nisu izravno izložene tržišnom natjecanju, a to su: a) usluge upravljanja poštanskom službom (usluge i prije i poslije otpreme, kao što su usluge upravljanja urudžbenim uredom); b) usluge dodane vrijednosti u vezi s elektroničkim sredstvima i koje se u cijelosti pružaju putem elektroničkih sredstava (uključujući sigurno slanje šifriranih dokumenata elektroničkim sredstvima, usluge vođenja adresa i slanje preporučene elektroničke pošte); c) usluge koje se odnose na pošiljke drukčije od onih pošiljaka naznačenih u stavku (3) ovoga članka (npr. neadresirane pošiljke, reklamne pošiljke, promidžbene pošiljke i sl.); d) financijske usluge prema definiciji iz Aneksa II. Dijela A. Kategorije 6. ovoga Zakona; e) filatelističke usluge; f) logističke usluge koje su kombinacija fizičke dostave i/ili skladištenja i drugih nepoštanskih djelatnosti. Članak 84. (Nabava koja se odnosi na više djelatnosti) (1) Na predmet nabave koji se odnosi na obavljanje više djelatnosti iz ovoga poglavlja primjenjuju se odredbe ovoga dijela Zakona za onu djelatnost koja je glavni dio predmeta nabave. (2) Ako se na dio predmeta nabave planiranog za obavljanje jedne od djelatnosti primjenjuju odredbe ovoga poglavlja Zakona, a na drugi dio predmeta nabave se ne primjenjuju odredbe niti ovoga poglavlja niti poglavlja II. i III. ovoga Zakona, te ako nije moguće objektivno utvrditi za koju je djelatnost namijenjen pretežiti dio predmeta nabave, onda se postupak javne nabave provodi sukladno odredbama ovoga dijela Zakona. (3) Ako dio predmeta nabave planiran za obavljanje jedne od djelatnosti podliježe odredbama ovoga poglavlja Zakona, a drugi dio predmeta nabave podliježe odredbama poglavlja II. i III. ovoga Zakona, te ako nije moguće objektivno utvrditi za koju je djelatnost namijenjen pretežiti dio predmeta nabave, onda se postupak javne nabave provodi sukladno odredbama poglavlja II. i III. ovoga Zakona. Odjeljak B. Posebne odredbe Članak 85. (Sustav kvalifikacije) (1) Sektorsko ugovorno tijelo može uspostaviti i voditi sustav kvalifikacije kandidata/ponuditelja. Sektorsko ugovorno tijelo koje uspostavi ili vodi sustav kvalifikacije obvezan je u objavi navesti svrhu sustava kvalifikacije i način na koji se mogu zatražiti pravila kvalifikacije, te osigurati da gospodarski subjekt u svakom trenutku može zahtijevati kvalifikaciju. Ako sustav kvalifikacije traje dulje od tri godine, uspostava sustava kvalifikacije objavljuje se svake godine. Pri kraćem trajanju sustava kvalifikacije dovoljna je objava na početku postupka. (2) Sustav kvalifikacije, sukladno stavku (1) ovoga članka, može obuhvaćati različite stupnjeve, a vodi se na temelju objektivnih kvalifikacijskih kriterija i kvalifikacijskih pravila koje postavlja sektorsko ugovorno tijelo. Kvalifikacijski kriteriji i pravila mogu se po potrebi ažurirati. (3) Kvalifikacijski kriteriji i pravila, sukladno stavku (2) ovoga članka, mogu obuhvaćati uvjete financijske i ekonomske i/ili tehničke i profesionalne sposobnosti. Sektorsko ugovorno tijelo obvezno je predvidjeti kriterije i pravila kvalifikacije, kao i razloge isključenja. (4) Ako kvalifikacijski kriteriji i pravila sadrže uvjete financijske i ekonomske i/ili tehničke i profesionalne sposobnosti, gospodarski subjekt se, u svrhu dokaza zahtijevane sposobnosti, može u datom slučaju osloniti na resurse drugih gospodarskih subjekata, neovisno o pravnom odnosu između njega i tog gospodarskog subjekta. U tom slučaju on mora dokazati da doista raspolaže tim resursima za sve vrijeme trajanja sustava kvalifikacije. (5) Pod istim pretpostavkama kao i u stavku (4) ovoga članka, i skupine ponuditelja mogu se osloniti na resurse svojih članova ili drugih gospodarskih subjekata. (6) Kvalifikacijski kriteriji i pravila, sukladno odredbi stavka (2) ovoga članka, stavljaju se na raspolaganje zainteresiranim gospodarskim subjektima na njihov zahtjev. Sektorsko ugovorno tijelo obavještava svakog zainteresiranog gospodarskog subjekta o izmjeni i dopuni kvalifikacijskih kriterija i pravila. Ako sektorsko ugovorno tijelo smatra da sustav kvalifikacije drugih sektorskih ugovornih tijela odgovara zahtjevima i uvjetima ponuditelja, odnosno kandidata koji su kvalificirani, učinit će dostupnima nazive tih drugih sektorskih ugovornih tijela kvalificiranim kandidatima. (7) Sektorsko ugovorno tijelo dužno je podnositelje zahtjeva u primjerenom roku obavijestiti o odluci koju je donijelo o http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 55 kvalifikaciji podnositelja zahtjeva. Ako se odluka ne može donijeti u roku od četiri mjeseca nakon zaprimanja zahtjeva za kvalifikaciju, sektorsko ugovorno tijelo dužno je obavijestiti podnositelja zahtjeva najkasnije dva mjeseca nakon zaprimanja zahtjeva za kvalifikaciju o razlozima produljenja obrade i navesti kada će se donijeti odluka o prihvaćanju ili odbijanju njegova zahtjeva. Podnositelj zahtjeva obavještava se o odluci o zahtjevu za kvalifikaciju najkasnije u roku šest mjeseci nakon zaprimanja zahtjeva za kvalifikaciju. (8) Podnositelja zahtjeva obavještava se bez odgode o negativnim odlukama o kvalifikaciji, uz navođenje razloga, a najkasnije 15 dana nakon donošenja odluke. Razlozi se moraju temeljiti na kvalifikacijskim kriterijima koje je uspostavilo sektorsko ugovorno tijelo sukladno stavku (3) ovoga članka. (9) Uspješni podnositelji zahtjeva uvrštavaju se u popis, pri čemu je moguća daljnja podjela prema predmetu nabave za koji su pojedini podnositelji zahtjeva kvalificirani. (10) Sektorsko ugovorno tijelo može osporiti gospodarskom subjektu priznanje kvalifikacije samo iz razloga koji se temelje na kriterijima što ih je utvrdilo sektorsko ugovorno tijelo sukladno stavku (3) ovoga članka. Sektorsko ugovorno tijelo osporava priznatu kvalifikaciju gospodarskom subjektu, o čemu ga obavještava u pisanom obliku, uz navođenje razloga, i to u roku ne kraćem od 15 dana od dana osporavanja kvalifikacije. (11) Ako se poziv na nadmetanje objavljuje putem uspostave sustava kvalifikacije, ponuditelji odnosno kandidati odabiru se u ograničenom postupku javne nabave ili u pregovaračkom postupku javne nabave između gospodarskih subjekata koji su se kvalificirali unutar sustava kvalifikacije. (12) Uspostava sustava kvalifikacije objavljuje se sukladno članku 36. ovoga Zakona, u obliku koji će podzakonskim aktom utvrditi Vijeće ministara BiH. Članak 86. (Izuzeća za sektorska ugovorna tijela) (1) Sektorsko ugovorno tijelo, uz izuzeća iz članka 10. ovoga Zakona, izuzeto je od primjene ovoga Zakona i kada dodjeljuje: a) ugovor o nabavi roba ili usluga za daljnju prodaju ili davanje u zakup trećim osobama, pod uvjetom da sektorskom ugovornom tijelu ne pripada posebno ili isključivo pravo na prodaju ili davanje u zakup predmeta takvih ugovora, te da i drugi subjekti mogu slobodno prodavati ili davati u najam pod jednakim uvjetima kao i sektorsko ugovorno tijelo ili sektorska ugovorna tijela; b) ugovor koji zaključi sektorsko ugovorno tijelo u svrhe koje ne uključuju obavljanje djelatnosti utvrđenih čl. 78. – 84. ovoga Zakona. (2) Sektorsko ugovorno tijelo koje obavlja djelatnosti utvrđene zakonom izuzeto je od primjene odredaba ovoga Zakona za ugovore koje dodjeljuje povezanom poduzeću, poslovnom partnerstvu ili sektorskom ugovornom tijelu koje je sastavni dio poslovnog partnerstva. Uvjeti i način dodjele ovih ugovora bit će određeni naputkom koji donosi Vijeće ministara BiH u roku od šest mjeseci od stupanja na snagu ovoga Zakona. POGLAVLJE V. OSTALI POSTUPCI JAVNE NABAVE Odjeljak A. Dodjela ugovora male vrijednosti Članak 87. (Vrste postupka za dodjelu ugovora male vrijednosti) (1) Postupci javne nabave za dodjelu ugovora male vrijednosti su: a) konkurentski zahtjev za dostavu ponuda i b) izravni sporazum. (2) Ugovorno tijelo provodi postupak konkurentskog zahtjeva za dostavu ponuda u slučaju kada je procijenjena vrijednost nabave robe ili usluge manja od iznosa od 50.000,00 KM, odnosno kada je procijenjena vrijednost nabave radova manja od iznosa od 80.000,00 KM. (3) Ugovorno tijelo provodi postupak izravnog sporazuma za nabavu roba, usluga ili radova čija je procijenjena vrijednost jednaka ili manja od iznosa od 6.000,00 KM. (4) Ugovorno tijelo može za vrijednosti nabave iz st. (2) i (3) ovoga članka provesti jedan od postupaka iz čl. 25. – 35. ovoga Zakona. Članak 88. (Konkurentski zahtjev za dostavu ponuda) (1) Konkurentski zahtjev za dostavu ponuda je postupak u kojemu ugovorno tijelo upućuje zahtjev za dostavu ponuda za nabavu roba, usluga ili radova određenome broju ponuditelja, pri čemu taj broj ne može biti manji od tri i obvezno objavljuje dodatnu obavijest o nabavi na portalu javnih nabava. (2) Prilikom pripreme ove vrste postupka, ugovorno tijelo dužno je donijeti odluku o pokretanju postupka i koristiti model konkurentskog zahtjeva za dostavu ponuda, koji propisuje Agencija. (3) Zahtjev za dostavu ponuda obuhvaća primjerene i dovoljne informacije na temelju kojih ponuditelji mogu pripremiti svoje ponude na stvarno konkurentnoj osnovi. Ugovorno tijelo dužno je u zahtjevu navesti: precizan rok i mjesto primanja ponuda, minimum dokumenata kojima se dokazuje kvalificiranost ponuditelja (ukoliko ih zahtijeva) i sl. (4) Ugovorno tijelo dužno je predvidjeti javno otvaranje ponuda. Članak 89. (Dodjela ugovora u postupku konkurentskog zahtjeva) (1) Dodjela ugovora u postupku konkurentskog zahtjeva za dostavu ponuda temelji se na kriteriju najniže cijene ili kriteriju ekonomski najpovoljnije ponude, sukladno odredbama članka 64. ovoga Zakona. (2) Svaki ponuditelj može ponuditi samo jednu cijenu, i to ukupnu cijenu, koju ne može mijenjati nakon isteka roka za dostavu ponuda. Ugovorno tijelo ne može pregovarati o ponudi, kao ni o cijeni. (3) Kada ugovorno tijelo primi jednu prihvatljivu ponudu, dodjeljuje ugovor tome ponuditelju, i to najkasnije u roku od deset dana od dana okončanja postupka javne nabave. Članak 90. (Izravni sporazum) Izravni postupak je postupak u kojemu ugovorno tijelo nakon ispitivanja tržišta traži pisani prijedlog cijene ili ponudu od jednog ili više ponuditelja i pregovara ili prihvaća tu cijenu, kao uvjet za konačni sporazum. Ugovorno tijelo dužno je donijeti interni pravilnik o postupku izravnog sporazuma, koji treba biti usuglašen s modelom pravilnika o postupku izravnog sporazuma, koji propisuje Agencija. http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 56 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. POGLAVLJE VI. INSTITUCIJE ZA PRAĆENJE PRIMJENE ZAKONA Članak 91. (Institucije) Agencija i URŽ su institucije nadležne za praćenje primjene ovoga Zakona i podzakonskih akata. Članak 92. (Agencija za javne nabave Bosne i Hercegovine) (1) Agencija je samostalna upravna organizacija sa statusom pravne osobe. Agencija ima sjedište u Sarajevu i posjeduje pečat sukladno Zakonu o pečatu institucija Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Zakon o pečatu institucija BiH). (2) Agencija ima dvije podružnice sa sjedištima u Banjoj Luci i Mostaru. Podružnice nemaju status pravnih osoba. Podružnice imaju pečate istovjetne pečatu Agencije, koji dodatno sadrže naziv i sjedište podružnice. (3) Uloga Agencije je osigurati pravilnu provedbu ovoga Zakona. Za ostvarivanje uloge Agencije utvrđuju se sljedeće nadležnosti: a) priprema i izrada nacrta zakona, nacrta izmjena i dopuna zakona i pratećih podzakonskih akata, u svrhu osiguranja njihove djelotvornosti i svrhovitosti; b) unaprjeđenje informiranosti ugovornih tijela i ponuditelja o propisima o javnim nabavama i njihovim ciljevima, postupcima i metodama; c) objavljivanje priručnika i naputaka, kao i izrada i ažuriranje standardnih obrazaca i modela sukladno odredbama ovoga Zakona; d) pružanje tehničke pomoći i savjetodavnih mišljenja ugovornim tijelima i ponudieljima u vezi s pravilnom primjenom ovoga Zakona i podzakonskih akata; e) uspostava sustava praćenja postupaka koje provode ugovorna tijela za nabavu roba, usluga i radova, u cilju edukacije i otklanjanja uočenih nepravilnosti u pojedinačnim postupcima javnih nabava; f) prikupljanje podataka, analiza i objava informacija u vezi s postupcima javnih nabava i dodijeljenim ugovorima o javnim nabavama; g) razvijanje i uspostava elektroničkih informacijskih sustava u području javnih nabava u Bosni i Hercegovini; h) pokretanje, podržavanje i stvaranje pretpostavki za razvoj prakse elektroničkih nabava i komunikacija u području javnih nabava; i) organiziranje i održavanje obuka za ovlaštene predavače i službenike za javne nabave, objavljivanje informacija u vezi s obukama, te priprema priručnika i drugih pratećih materijala za profesionalni razvoj u području javnih nabava sukladno podzakonskom aktu koji donosi Vijeće ministara BiH; j) praćenje rada ovlaštenih predavača i vođenje evidencije o akreditiranim predavačima iz područja javnih nabava i službenicima za javne nabave; k) izrada godišnjih izvješća za Vijeće ministara BiH. (4) Agencija ima ravnatelja i Odbor Agencije. (5) Ravnatelj Agencije ima status tajnika s posebnim zadatkom. Izbor i imenovanje ravnatelja Agencije, s mogućnošću jednog ponovnog imenovanja, kao i razrješenje s dužnosti u nadležnosti je Vijeća ministara BiH, sukladno odredbama Zakona o državnoj službi u institucijama BiH. (6) Ravnatelj Agencije predstavlja i zastupa Agenciju, rukovodi radom Agencije, organizira i osigurava zakonito i učinkovito obavljanje poslova iz nadležnosti Agencije, donosi podzakonske i druge akta kojima se osigurava zakonito i učinkovito obavljanje poslova i odgovoran je za rad Agencije. (7) Odbor Agencije nadležan je za razmatranje pitanja u vezi s funkcioniranjem i unaprjeđenjem sustava javnih nabava, te daje prethodnu suglasnost na akte kojim se uređuje sustav javnih nabava, a koje donosi Vijeće ministara BiH ili ravnatelj Agencije. (8) Odbor Agencije ima pet članova. Članovi Odbora Agencije su predstavnici: Ministarstva financija i trezora BiH, ministarstava financija entiteta, Direkcije za europske integracije i predstavnik Vlade Brčko Distrikta BiH. Promatrači u Odboru Agencije su predstavnici: Vanjskotrgovinske komore BiH, udruga poslodavaca BiH i entiteta, te nevladinog sektora, ravnatelj Agencije i predsjedatelj URŽ-a. Vijeće ministara BiH imenuje članove Odbora Agencije, i to na mandat od pet godina. Odbor Agencije donosi svoj poslovnik u roku od 30 dana od dana objave odluke o imenovanju u "Službenom glasniku BiH". (9) Članovi Odbora Agencije, većinom glasova, između sebe biraju predsjedatelja i zamjenika predsjedatelja na razdoblje od dvije godine. Odbor Agencije održava sjednice najmanje dva puta godišnje. Za rad članova Odbora Agencije isplaćuje se naknada sukladno odluci Vijeća ministara BiH. (10) Odbor Agencije na sjednicama vodi zapisnike, te priprema informacije i inicijative koje putem Agencije upućuje Vijeću ministara BiH na usvajanje. (11) Sva ugovorna tijela u Bosni i Hercegovini dužna su surađivati s Agencijom i Odborom Agencije kada oni obavljaju svoje aktivnosti koje proizlaze iz okvira nadležnosti utvrđenih ovim Zakonom i podzakonskim aktima. Članak 93. (Ured za razmatranje žalbi Bosne i Hercegovine) (1) URŽ je samostalna neovisna institucija sa statusom pravne osobe, sa sjedištem u Sarajevu. URŽ posjeduje pečat sukladno Zakonu o pečatu institucija BiH. (2) URŽ ima sedam članova, od kojih po dva iz reda naroda u BiH, jedan iz reda ostalih, pri čemu su dva člana iz reda naroda u BiH iz Republike Srpske, četiri iz reda naroda iz Federacije Bosne i Hercegovine, a jedan iz reda ostalih alternativno se bira iz jednog ili drugog entiteta. (3) Tri člana URŽ-a, između kojih se bira predsjedatelj, moraju imati sveučilišno obrazovanje pravnog smjera i položen pravosudni ispit. Ostala tri člana URŽ-a su stručnjaci s visokom stručnom spremom iz područja izvođenja radova, javnih nabava, transporta ili strateškog poslovnog upravljanja. (4) URŽ će imati dvije podružnice, sa sjedištima u Banjoj Luci i Mostaru. Podružnice neće imati status pravnih osoba. Podružnice će imati pečate istovjetne pečatu URŽ-a koji će, kao jedinu dopuštenu razliku, sadržavati naziv i lokaciju podružnice. (5) Podružnice u Banjoj Luci i Mostaru imaju po pet članova, od kojih su tri člana priznati stručnjaci upravnog prava i/ili upravnog postupka, a dva člana su stručnjaci iz područja izvođenja radova, javnih nabava, transporta i strateškog poslovnog upravljanja i biraju se putem javnog natječaja. (6) URŽ sa sjedištem u Sarajevu nadležan je za donošenje odluka povodom žalbi za vrijednosti nabave iznad 800.000,00 KM, kao i za sve nabave institucija Bosne i Hercegovine i institucija Brčko Distrikta BiH i drugih ugovornih tijela Bosne i Hercegovine i Brčko Distrikta BiH. (7) Podružnice URŽ-a u Banjoj Luci i Mostaru nadležne su za donošenje odluka povodom žalbi za vrijednosti nabave do http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 57 800.000,00 KM. Nadležnost podružnice određuje se prema entitetskom sjedištu ugovornog tijela. (8) URŽ rješava povodom žalbi u postupcima javne nabave. (9) Članovi URŽ-a su u obavljanju svoje funkcije neovisni, jednaki i vezani isključivo za Ustav BiH i zakone u Bosni i Hercegovini. (10) Članove URŽ-a imenuje Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: PSBiH). PSBiH donosi odluku o pokretanju i provođenju procedure izbora i imenovanja, imenovanju ad hoc povjerenstva za izbor i imenovanje članova URŽ-a. Ad hoc povjerenstvo sastavlja listu uspješnijih kandidata i dostavlja je PSBiH, koja imenuje na dužnost i razrješuje dužnosti članove URŽ-a. (11) Mandat članova URŽ-a je pet godina, s mogućnošću jednog ponovnog imenovanja. U slučaju prijevremenog razrješenja jednog od članova URŽ-a, novi član URŽ-a imenuje se na ostatak mandata. (12) Ako PSBiH pravovremeno ne imenuje članove URŽ-a, članovima URŽ-a produljuje se mandat do imenovanja novih članova, ne dulje od osam mjeseci. (13) Funkcija članova URŽ-a nespojiva je s bilo kojom drugom izravnom ili neizravnom, stalnom ili povremenom dužnošću, s iznimkom akademskih, znanstvenih ili publicističkih aktivnosti. (14) PSBiH može prijevremeno razriješiti dužnosti člana URŽ-a samo u slučajevima kada član URŽ-a: a) podnese ostavku PSBiH; b) je pravomoćno osuđen za kazneno djelo na kaznu zatvora u trajanju duljem od šest mjeseci; c) trajno izgubi radnu sposobnost za obavljanje svoje funkcije. (15) URŽ ima Pravilnik o unutarnjoj organizaciji, koji se usvaja na općoj sjednici URŽ-a i za koji glasuje natpolovična većina svih članova URŽ-a. (16) URŽ ima Poslovnik o radu URŽ-a, koji usvaja na općoj sjednici URŽ-a i za koji glasuje natpolovična većina svih članova URŽ-a. (17) Članovi URŽ-a i svi zaposlenici URŽ-a dužni su u svome radu čuvati tajnost podataka sukladno zakonu. (18) URŽ podnosi godišnje izvješće o radu PSBiH, koje usvoji natpolovična većina svih članova URŽ-a. DIO TREĆI – PRAVNA ZAŠTITA POGLAVLJE I. POSTUPAK PRAVNE ZAŠTITE Odjeljak A. Opće odredbe Članak 94. (Stranke u postupku) (1) Stranke u postupku pravne zaštite su: žalitelj, ugovorno tijelo i odabrani ponuditelj, a svojstvo stranke mogu imati i drugi gospodarski subjekti koji imaju pravni interes u predmetnom postupku javne nabave. (2) URŽ obavještava odabranog ponuditelja o vođenju postupka povodom žalbe, po službenoj dužnosti, dok se ostale osobe sa svojstvom stranke mogu prijaviti za sudjelovanje u postupku povodom žalbe. (3) Svaka stranka ima pravo izjasniti se o zahtjevima i navodima druge strane i predložiti dokaze. URŽ svakoj stranci u postupku dostavlja podneske koje zaprimi u predmetu, o kojima se raspravlja o glavnoj stvari ili predlažu nove činjenice i dokazi. (4) Svaka stranka ovlaštena je razgledati spis predmeta, osim onoga dijela ponude i dokumentacije koji je sukladno zakonom utvrđen tajnim ili povjerljivim. (5) Ugovorno tijelo dužno je u postupku povodom žalbe, na zahtjev URŽ-a, dostaviti dokumentaciju u roku koji odredi URŽ. Članak 95. (Dostavljanje pismena u inozemstvo) Stranci koja sudjeluje u postupku povodom žalbe pred URŽ-om, a čije je sjedište, prebivalište ili boravište izvan Bosne i Hercegovine, URŽ može poštom dostaviti pismeno. Članak 96. (Jezik postupka) Postupak pravne zaštite vodi se na jednom od jezika koji su u službenoj uporabi u Bosni i Hercegovini te latiničnim ili ćiriličnim pismom. Članak 97. (Aktivna legitimacija) Žalbu može podnijeti svaki gospodarski subjekt koji ima ili je imao interes za dodjelu ugovora o javnoj nabavi i koji učini vjerojatnim da je bila ili je u konkretnom postupku javne nabave mogla biti prouzrokovana šteta zbog postupanja ugovornog tijela, a koje se u žalbi navodi kao povreda ovoga Zakona i podzakonskih akata od strane ugovornog tijela u postupku javne nabave. Članak 98. (Zabrana zaključenja ugovora) (1) Ugovorno tijelo ne može potpisati ugovor o javnoj nabavi u roku od 15 dana od dana kada su ponuditelji obaviješteni o izboru najpovoljnijeg ponuditelja. (2) Zabrana potpisivanja ugovora iz stavka (1) ovoga članka ne primjenjuje se: a) ako je samo jedan ponuditelj sudjelovao u otvorenom postupku, pregovaračkom postupku bez objave obavijesti i u postupku dodjele ugovora o nabavi usluga iz Aneksa II. Dijela B. i njegova je ponuda izabrana; b) ako je samo jedan ponuditelj sudjelovao u drugoj fazi ograničenog postupka, pregovaračkog postupka s objavom obavijesti i natjecateljskog dijaloga i njegova je ponuda izabrana; c) u slučaju dodjele ugovora unutar okvirnog sporazuma ili dinamičkog sustava kupnje. (3) Zabrana potpisivanja ugovora iz stavka (2) točke a) ovoga članka ne primjenjuje se u slučaju kada ugovorno tijelo objavi dobrovoljno ex ante obavijest o transparentnosti u pregovaračkom postupku bez objave obavijesti i u postupku dodjele ugovora o nabavi usluga iz Aneksa II. Dijelu B. (4) Uložena žalba ne sprječava potpisivanje ugovora o javnoj nabavi za lotove na koje nije uložena žalba. (5) U slučaju da na odluku o dodjeli ugovora u postupku nabave male vrijednosti nije uložena žalba, ugovorno tijelo dužno je zaključiti ugovor u roku od deset dana od dana obavještavanja sudionika u postupku o izboru najpovoljnijeg ponuditelja. Odjeljak B. Ulaganje žalbe Članak 99. (Način ulaganja žalbe) (1) Žalba se ulaže ugovornom tijelu u pisanom obliku izravno, elektroničkim putem, ako je elektroničko sredstvo određeno za način komunikacije u tenderskoj dokumentaciji, ili preporučenom poštanskom pošiljkom. (2) Žalba se podnosi u dovoljnome broju primjeraka, a koji ne može biti manji od tri, kako bi mogla biti uručena kvalificiranom kandidatu ili izabranom ponuditelju, kao i drugim strankama u postupku. (3) Datum zaprimanja žalbe izravno u ugovornom tijelu, odnosno datum zaprimanja žalbe elektroničkim putem uz osiguranje dokaza o upućivanju odnosno zaprimanju žalbe, http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 58 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. ili datum predaje na poštu preporučene poštanske pošiljke smatra se danom uručivanja žalbe. (4) U slučaju izravne predaje žalbe, ugovorno tijelo dužno je izdati žalitelju potvrdu o vremenu zaprimanja žalbe. (5) Ako ugovorno tijelo odbije izdati potvrdu o vremenu zaprimanja, smatrat će se da je žalba podnesena u roku, osim ako ugovorno tijelo ne dokaže suprotno. Članak 100. (Postupak ugovornog tijela povodom žalbe) (1) Ugovorno tijelo dužno je u roku od pet dana od zaprimanja žalbe utvrditi pravovremenost, dopuštenost i je li žalba uložena od ovlaštene osobe. (2) Ako ugovorno tijelo utvrdi da je žalba nepravovremena, nedopuštena ili uložena od neovlaštene osobe, odbacit će je zaključkom. Protiv ovoga zaključka žalitelj ima mogućnost podnijeti žalbu URŽ-u, i to u roku od 10 dana od dana zaprimanja zaključka. (3) Ako je žalba pravovremena, dopuštena i uložena od ovlaštene osobe, ugovorno tijelo, razmatrajući žalbu, može utvrditi da je ona djelomično ili u cijelosti osnovana i svojim rješenjem ispraviti radnju, poduzeti činjenje ili može postojeću odluku ili rješenje staviti izvan snage i zamijeniti je drugom odlukom ili rješenjem, ili poništiti postupak javne nabave, te o tome obavijestiti sudionike u postupku javne nabave na način određen ovim Zakonom u roku od pet dana od dana zaprimanja žalbe. (4) Protiv rješenja ugovornog tijela iz stavka (3) ovoga članka može se uložiti žalba URŽ-u, putem ugovornog tijela, u roku od pet dana od dana zaprimanja rješenja. (5) Ako ugovorno tijelo postupajući povodom žalbe utvrdi da je žalba pravovremena, dopuštena i uložena od ovlaštene osobe, ali je neosnovana, dužan je u roku od pet dana od dana zaprimanja žalbe proslijediti je URŽ-u, sa svojim izjašnjenjem o navodima žalbe, kao i potpunom dokumentacijom vezanom uz postupak protiv kojeg je uložena žalba. Članak 101. (Rokovi za ulaganje žalbe ugovornom tijelu) (1) Žalba se može uložiti: a) najkasnije sedam dana prije isteka roka za podnošenje zahtjeva za sudjelovanje ili ponuda u odnosu na podatke iz obavijesti; b) najkasnije 10 dana od dana preuzimanja tenderske dokumentacije; c) najkasnije 10 dana nakon zaprimanja zapisnika o otvaranju ponuda u odnosu na radnje, postupanje, nečinjenja ili propuštanja u postupku otvaranja ponuda; d) najkasnije 10 dana nakon zaprimanja odluke kojom se odlučuje o pojedinačnom pravu iz javne nabave u odnosu na postupak pregleda i ocjene sposobnosti, te postupak pregleda, ocjene i izbora najpovoljnijeg ponuditelja; e) najkasnije 10 dana nakon isteka roka za donošenje odluke o pojedinačnim pravima iz javne nabave iz točke d) ovoga stavka. (2) Žalba se ulaže najkasnije 30 dana nakon saznanja da je ugovor zaključen bez provođenja postupka javne nabave u suprotnosti s ovim Zakonom, a najkasnije u roku od jedne godine od dana zaključenja ugovora u tom postupku. (3) U slučaju dodjele ugovora unutar okvirnog sporazuma iz članka 32. stavka (5) ovoga Zakona ili unutar dinamičkog sustava kupnje iz članka 123. ovoga Zakona, žalba se ulaže najkasnije 30 dana ako ugovorno tijelo obavijesti ponuditelje da je zaključen ugovor na temelju okvirnog sporazuma ili dinamičkog sustava kupnje u odnosu na postupak dodjele ugovora unutar okvirnog sporazuma ili dinamičkog sustava kupnje. (4) U slučaju pregovaračkog postupka bez objave obavijesti i postupka dodjele ugovora o nabavi usluga iz Aneksa II. Dijela B., žalba se izjavljuje najkasnije: a) 10 dana od dana objave dobrovoljne ex ante obavijesti o transparentnosti, ako je ova obavijest objavljena; b) 30 dana od dana objave obavijesti o dodjeli ugovora, ako dobrovoljna ex ante obavijest o transparentnosti nije objavljena. (5) U postupcima nabave male vrijednosti iz članka 88. stavka (1) točke a) ovoga Zakona, žalba se ulaže u roku od pet dana od dana zaprimanja odluke o izboru najpovoljnijeg ponuditelja. (6) Žalitelj koji je propustio uložiti žalbu prema odredbama st. od (1) do (5) ovoga članka, gubi pravo tražiti ispitivanje zakonitosti po istoj osnovi u kasnijoj fazi postupka. Odjeljak C. Pravna zaštita pred URŽ-om Članak 102. (Dokazivanje u postupku povodom žalbe) (1) Stranke u postupku dužne su iznijeti sve činjenice na kojima temelje svoje zahtjeve ili odluke, postupke, radnje ili nečinjenja, te predložiti dokaze kojima se utvrđuju te činjenice. (2) U postupku pravne zaštite ugovorno tijelo dužno je dokazati postojanje činjenica i okolnosti na osnovi kojih je donijelo odluku o pravima, poduzelo radnje ili propuštanje te provelo postupke, koji su predmetom postupka po žalbi. (3) U postupku pravne zaštite žalitelj je dužan dokazati ili barem učiniti vjerojatnim postojanje činjenica i razloga koji se tiču pravnog interesa za podnošenje žalbe, povreda postupka ili povreda primjene materijalnog prava koje su istaknute u žalbi, za koje zna ili bi trebao znati. Članak 103. (Bitne povrede zakona) (1) U postupcima javne nabave apsolutno bitne povrede zakona su one povrede o kojima URŽ vodi računa po službenoj dužnosti i koje mogu dovesti do poništenja postupka u potpunosti ili djelomično, i to: a) neusklađenost tenderske dokumentacije s ovim Zakonom ili podzakonskim aktima, koja je dovela do nemogućnosti utvrđivanja osnovanosti žalbenih navoda ili koja je dovela do narušavanja temeljnih načela ovoga Zakona, odnosno nezakonite dodjele ugovora; b) provođenje postupka javne nabave bez donošenja odluke o početku postupka javne nabave, sa sadržajem određenim člankom 18. ovoga Zakona; c) objavljivanje obavijesti o postupku javne nabave koje nisu sukladne ovome Zakonu ili podzakonskim aktima i tenderskoj dokumentaciji; d) povrede postupka prilikom otvaranja ponuda, odnosno propuštanje roka za ocjenu zahtjeva za sudjelovanje. (2) Relativno bitne povrede zakona su povrede koje mogu dovesti do poništenja postupka javne nabave ako se uspostavi izravna veza između povrede i ishoda postupka. Članak 104. (Ovlasti URŽ-a) (1) URŽ u postupku pravne zaštite postupa u granicama zahtjeva iz žalbe, a po službenoj dužnosti u odnosu na povrede opisane u članku 103. stavku (1) ovoga Zakona. (2) URŽ nije dužan kontrolirati činjenično i pravno stanje koje je bilo predmetom prethodne žalbe u istom postupku javne nabave. http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 59 Odjeljak D. Žalba Članak 105. (Sadržaj žalbe) Žalba sadrži: a) ime ili naziv žalitelja, prebivalište ili sjedište žalitelja, ime zastupnika ili punomoćnika žalitelja ako ga ima; b) naziv ugovornog tijela protiv kojega se podnosi žalba; c) broj i datum postupka javne nabave i podatke o objavljivanju obavijesti o javnoj nabavi, ako je obavijest objavljena; d) broj i datum odluke o izboru ponude, poništenju postupka ili druge odluke ugovornog tijela; e) druge podatke o radnji, propuštanju radnje ili postupcima ugovornog tijela koji su predmetom postupka ili o predmetu nabave; f) pis činjeničnog stanja; g) oopis povreda ovoga Zakona i podzakonskih akata i obrazloženje; h) prijedlog dokaza; i) dokaz o plaćenoj administrativnoj pristojbi na žalbu u iznosu propisanom člankom 108. ovoga Zakona; j) potpis žalitelja ili potpis ovlaštene osobe odnosno punomoćnika (ako ga žalitelj ima) i pečat (ako ga žalitelj ima). Članak 106. (Postupak s neurednom žalbom) (1) Ako dostavljena žalba ne sadrži podatke iz članka 105. stavka (1) toč. a), b), c), d) e), h) i j) ovoga Zakona, URŽ poziva žalitelja da upotpuni žalbu i određuje rok koji ne može biti dulji od tri dana od dana zaprimanja zahtjeva za dopunu. (2) Ako žalitelj ne postupi prema zahtjevu URŽ-a sukladno stavku (1) ovoga članka, žalba će se odbaciti kao neuredna, osim ako bi se iz njenog sadržaja moglo postupati i ako žalba ima postavljen žalbeni zahtjev i dokaz o plaćenoj administrativnoj pristojbi na žalbu. Članak 107. (Ulaganje žalbe URŽ-u) Žalitelj ulaže žalbu URŽ-u putem ugovornog tijela u rokovima i na način propisan ovim Zakonom. Članak 108. (Naknada na žalbu) (1) Žalitelj je obvezan platiti naknadu za pokretanje žalbenog postupka u iznosu od: a) 500,00 KM za procijenjenu vrijednost nabave do 50.000,00 KM; b) 800,00 KM za procijenjenu vrijednost nabave od 50.001,00 KM do 80.000,00 KM; c) 2.000,00 KM za procijenjenu vrijednost nabave od 80.001,00 KM do 250.000,00 KM; d) 3.500,00 KM za procijenjenu vrijednost nabave od 250.001,00 KM do 400.000,00 KM; e) 5.000,00 KM za procijenjenu vrijednost nabave od 400.001,00 KM do 800.000,00 KM; f) 7.500,00 KM za procijenjenu vrijednost nabave od 800.001,00 KM do 9.000.000,00 KM; g) 10.000,00 KM kada je vrijednost nabave jednaka ili veća od 9.000.000,00 KM. (2) Žalitelj uplaćuje odgovarajući iznos naknade iz stavka (1) ovoga članka na temelju podataka o procijenjenoj vrijednosti nabave iz tenderske dokumentacije. (3) Prije razmatranja žalbi URŽ je dužan utvrditi je li žalitelj uplatio naknadu sukladno st. (1) i (2) ovoga članka. (4) Ako procijenjena vrijednost nabave nije poznata u trenutku ulaganja žalbe URŽ-u ili nije objavljena, naknada za pokretanje žalbenog postupka plaća se u iznosu od 2.000,00 KM. URŽ će pozvati žalitelja na plaćanje razlike naknade u određenom roku ako se tijekom žalbenog postupka utvrdi da je naknada plaćena u nedovoljnom iznosu. (5) Kada se žalba ulaže na odluku o izboru ili poništenju, a ne odnosi se na nabavu u cjelini nego na jedan ili više lotova nabave, naknada iznosi trećinu iznosa iz stavka (1) ovoga članka. (6) Naknada se uplaćuje u korist proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine i ona je nepovratna u slučaju neosnovane žalbe. (7) Ministarstvo financija i trezora BiH donijeti će instrukciju o načinu uplate, kontrole i povrata naknada propisanih ovim člankom. Članak 109. (Postupanje URŽ-a povodom žalbe) (1) URŽ nakon zaprimanja žalbe utvrđuje pravovremenost, dopuštenost i je li žalba uložena od ovlaštene osobe. (2) Kada URŽ utvrdi da je žalba pravovremena, dopuštena i uložena od ovlaštene osobe, nastavit će razmatrati žalbene navode. Članak 110. (Suspenzivno djelovanje žalbe) Uložena žalba odgađa nastavak postupka javne nabave, zaključenje i/ili provođenje ugovora o javnoj nabavi ili okvirnog sporazuma do donošenja odluke URŽ-a. Odjeljak E. Odlučivanje povodom žalbe Članak 111. (Odluke povodom žalbe) (1) U postupku pravne zaštite URŽ može: a) obustaviti postupak povodom žalbe zbog odustanka od žalbe; b) odbaciti žalbu zaključkom zbog nenadležnosti, nedopuštenosti, neurednosti, nepravovremenosti i zbog toga što je uložena od osobe koja nema aktivnu legitimaciju; c) odbiti žalbu zbog neosnovanosti; d) poništiti odluku, postupak ili radnju u dijelu u kojemu je povrijeđen zakon ili podzakonski akti; e) odlučiti o zahtjevu ugovornog tijela za nastavak postupka javne nabave; f) poništiti ugovor o javnoj nabavi ili okvirni sporazum u okolnostima iz stavka (2) ovoga članka. (2) URŽ će poništiti ugovor o javnoj nabavi ili okvirni sporazum ako je ugovorno tijelo: a) primjenilo pregovarački postupak bez objave obavijesti ili postupak dodjele ugovora o nabavi usluga iz Aneksa II. Dijela B. u suprotnosti s odredbama ovoga Zakona; b) propustilo objaviti obavijest o nabavi na portalu javnih nabavi ako se to zahtijeva ovim Zakonom; c) zaključilo ugovor ili okvirni sporazum u suprotnosti s člankom 98. ovoga Zakona ako to sprječava URŽ da razmotri žalbu prije zaključenja ugovora ili okvirnog sporazuma; d) zaključilo ugovor ili okvirni sporazum bez primjene postupka javne nabave, osim u slučajevima kada je to ovim Zakonom dopušteno. (3) Ugovor o javnoj nabavi ili okvirni sporazum neće biti predmetom poništenja ako je, u slučajevima iz stavka (2) toč. a), b) i d) ovoga članka, ugovorno tijelo imalo opravdane razloge smatrati da postupa sukladno ovome Zakonu, ako je dobrovoljno objavilo ex ante obavijest o transparentnosti i ugovor ili okvirni sporazum nije http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 60 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. zaključen prije isteka razdoblja od 15 dana nakon objavljivanja te obavijesti. (4) U opravdanim slučajevima navedenim u stavku (5) ovoga članka, URŽ može ostaviti na snazi ugovor ili okvirni sporazum koji je predmetom poništenja, u opsegu u kojemu je ugovor ili okvirni sporazum već proveden. U tom slučaju URŽ će ugovornom tijelu odrediti novčanu kaznu u iznosu naznačenom u stavku (8) ovoga članka. (5) URŽ neće poništiti ugovor ili okvirni sporazum ako, nakon što je razmotrio sve bitne okolnosti, utvrdi da prevladavajući razlozi u vezi s općim interesom zahtijevaju da ugovor treba ostati na snazi. (6) Opći interes u smislu stavka (5) ovoga članka ne odnosi se na ekonomski interes u izravnoj vezi s ugovorom ili okvirnim sporazumom, što posebno obuhvaća troškove koji mogu nastati zbog zakašnjenja u provedbi ugovora ili okvirnog sporazuma, troškove koji proizlaze iz provođenja novog postupka javne nabave, troškove koji mogu nastati zbog promjene gospodarskog subjekta koji provodi ugovor ili okvirni sporazum i troškove pravnih obveza koje su rezultat poništenja ugovora ili okvirnog sporazuma. Ekonomski interes za ostanak ugovora na snazi može se smatrati važnim općim interesom samo kada bi poništenje ugovora ili okvirnog sporazuma dovelo do nesrazmjernih posljedica. (7) Poništenje ugovora ili okvirnog sporazuma ima učinak od trenutka zaključenja ugovora. (8) Novčane kazne iz stavka (4) ovoga članka nameću se ugovornom tijelu u iznosu do 5% vrijednosti ugovora, uzimajući u obzir vrstu i opseg povrede, kao i okolnosti pod kojima je počinjena povreda. (9) Kazna određena prema odredbama ovoga članka uplaćuje se u korist proračuna državne, entitetske ili lokalne razine u kojoj ugovorno tijelo ima sjedište. (10) URŽ rješenjem odlučuje o glavnoj stvari, a u ostalim slučajevima zaključkom. (11) URŽ je dužan donijeti zaključak ili rješenje povodom žalbe u roku od 15 dana od dana kompletiranja žalbe ugovornog tijela, ali ne kasnije od 30 dana nakon zaprimanja žalbe od ugovornog tijela. (12) U iznimno složenim slučajevima, predsjedatelj URŽ-a može zaključkom produljiti rok iz stavka (3) ovoga članka, ali ne dulje od 30 dana. Ovaj zaključak dostavlja se svim strankama u postupku. (13) Rješenje ili zaključak URŽ-a iz ovoga članka je konačno i izvršno. Članak 112. (Spajanje postupaka) (1) Ako postoji više žalbi koje se odnose na isti postupak javne nabave, predsjedatelj URŽ-a može donijeti zaključak o spajanju postupaka bez utvrđivanja postojanja bilo kakvih drugih uvjeta za spajanje postupaka. U tom slučaju donosi se jedno rješenje povodom žalbi u tom postupku javne nabave. Rokovi se računaju od dana zaprimanja posljednje žalbe. (2) Protiv zaključka URŽ-a iz stavka (1) ovoga članka nije dopušten pravni lijek sukladno ovome Zakonu. Članak 113. (Odlučivanje URŽ-a) (1) URŽ u postupcima povodom žalbe odlučuje u vijećima sastavljenim od predsjedatelja vijeća i dva člana vijeća. (2) U složenim slučajevima i slučajevima međunarodnih vrijednosnih razreda, predsjedatelj vijeća predlaže rješavanje slučaja na plenarnoj sjednici. (3) Zasjeda se u plenumu u slučajevima kada se donosi novi stav u odnosu na ranije zauzete stavove. (4) U slučajevima iz st. (2) i (3) ovoga članka predsjedatelj vijeća donosi poseban zaključak. (5) Članovi URŽ-a ne mogu se suzdržati od glasovanja. (6) Rješenje odnosno zaključak iz članka 112. stavka (2) ovoga Zakona potpisuje predsjedatelj vijeća i akt se ovjerava pečatom URŽ-a. (7) Sastav vijeća za odlučivanje povodom žalbe posebnim rješenjem utvrđuje predsjedatelj URŽ-a. Predsjedatelj URŽa može predsjedati vijećem za odlučivanje povodom žalbe. (8) Zaključci i rješenja URŽ-a, kao i presude Suda Bosne i Hercegovine po njima, javno se objavljuju na portalu javnih nabava. Članak 114. (Izuzeće zbog sukoba interesa) (1) Član URŽ-a ili druga osoba koja je uključena u postupanje u određenom predmetu ne može donositi odluku o njemu ili biti uključena u postupak odlučivanja ako je s ponuditeljem ili ugovornim tijelom, pravnim predstavnikom ili osobom koju su ovlastili ponuditelj, ugovorno tijelo ili njihovi pravni predstavnici, članovi uprave ili odgovorni predstavnici: u poslovnoj vezi, u izravnoj ili neizravnoj (uključujući rodbinsku vezu, zaključno s četvrtim stupnjem) rodbinskoj vezi, u bračnoj (čak i ako je došlo do prekida braka) ili izvanbračnoj zajednici ili u tazbinskoj vezi, zaključno s trećim stupnjem. (2) Član URŽ-a odnosno druga osoba koja je bila u radnom odnosu odnosno zaposlena kod ponuditelja ili ugovornog tijela, a od prestanka radnog odnosa nisu protekle dvije godine sukladno stavku (1) ovoga članka, ne može donositi odluke o određenom predmetu niti biti uključena u postupak rješavanja istog predmeta URŽ-a. (3) U slučaju postojanja razloga iz st. (1) i (2) ovoga članka, kao i drugih razloga za izuzeće, član URŽ-a mora bez odgode obavijestiti predsjedatelja URŽ-a, koji je dužan donijeti odluku o izuzeću člana URŽ-a. Protiv ove odluke nije dopuštena žalba sukladno ovome Zakonu. Odredbe ovoga stavka primjenjuju se i na drugu osobu koja je uključena u rješavanje određenog predmeta ako, prema odredbama ovoga članka, ne može biti uključena u postupak njgovog rješavanja. (4) U slučaju da kod predsjedatelja URŽ-a postoje razlozi iz st. (1) i (2) ovoga članka, predsjedatelj URŽ-a dužan je bez odgode o tome obavijestiti ostale članove URŽ-a, koji donose odluku o izuzeću. (5) Protiv odluke iz st. (3) i (4) ovoga članka nije dopušteno posebno uložiti pravni lijek sukladno ovome Zakonu. POGLAVLJE II. PRAVNA ZAŠTITA PROTIV ODLUKA URŽ-a Odjeljak A. Sudska zaštita Članak 115. (Upravni spor) (1) Protiv odluke URŽ-a, ugovorna tijela i sudionici u postupku mogu pokrenuti upravni spor pred Sudom Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Sud BiH) u roku od 30 dana od dana zaprimanja odluke. (2) Upravni spor povodom tužbe koju podnesu stranke u postupku javne nabave vodi se po žurnom postupku. (3) Ugovorno tijelo ili sudionik u postupku može podnijeti i zahtjev za odgodu konačnog rješenja ili zaključka URŽ-a zajedno s tužbom kojom se pokreće upravni spor u roku iz stavka (1) ovoga članka. (4) Cijeneći javni interes i štetu koju bi odgoda konačne odluke URŽ-a mogle izazvati, o zahtjevu iz stavka (3) ovoga http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 61 članka rješava Sud BiH posebnim rješenjem, kojim odgađa izvršenje konačne odluke URŽ-a na određeno vrijeme ili do donošenja odluke suda povodom tužbe u upravnom sporu. Članak 116. (Prekršajne odredbe) (1) URŽ podnosi prekršajnu prijavu kod nadležnog suda za prekršaje kada utvrdi da je bilo povreda postupka javne nabave koje predstavljaju prekršaj u smislu odredaba ovoga Zakona. U slučajevima kada nije bilo postupka povodom žalbe, Agencija podnosi prekršajnu prijavu nadležnom sudu za prekršaje kada utvrdi povrede ovoga Zakona koje su u njenoj nadležnosti. (2) Novčanom kaznom u iznosu od 1.500,00 do 15.000,00 KM kaznit će se za prekršaj ugovorno tijelo: a) ako nabavi robu, radove ili usluge bez provođenja postupaka javne nabave propisanih ovim Zakonom, osim u slučajevima kada je to zakonom dopušteno; b) ako ne zaštiti podatke koje mu proslijedi gospodarski subjekt, označivši ih kao povjerljive, a koji prema odredbama ovoga Zakona mogu biti proglašeni povjerljivima; c) ako se ne pridržava uvjeta i načina javne nabave prema procijenjenim vrijednostima i dijeli vrijednost nabave s namjerom izbjegavanja primjene propisanog postupka nabave; d) ako primijeni pregovarački postupak bez objave obavijesti suprotno odredbama čl. 21., 22., 23., 24. i 28. ovoga Zakona; e) ako ne stavi na raspolaganje tendersku dokumentaciju svim gospodarskim subjektima koji su je tražili, sukladno obavijesti o javnoj nabavi, odnosno ne omogući uvid u nju; f) ako ne poštuje rokove za primanje zahtjeva za sudjelovanje i ponuda; g) ako pri pripremi tehničke specifikacije ne poštuje važeće tehničke standarde, propise ili norme; h) ako ne dostavi odluke za koje je ovim Zakonom propisana obveza dostavljanja ponuditeljima u postupku javne nabave; i) ako ne dovrši postupak javne nabave zaključivanjem ugovora o javnoj nabavi ili odlukom o poništenju; j) ako zaključi ugovor o javnoj nabavi koji nije sukladan s odabranom ponudom i uvjetima određenima u tenderskoj dokumentaciji; k) ako ne čuva dokumentaciju o javnoj nabavi, sukladno s propisima o arhiviranju dokumenata; l) ako ustupi postupak nabave ili za provedbu nabave ovlasti treću osobu ili osobu koja nije ugovorno tijelo u smislu ovoga Zakona da bi na taj način izbjegao njegovu primjenu; m) ako na zahtjev URŽ-a ne dostavi traženu dokumentaciju ili onemogući uvid u dokumentaciju; n) ako ne izvrši rješenje URŽ-a; o) ako predmet ugovora, natječajne uvjete, tehničke specifikacije ili druge elemente javnog poziva prilagodi konkretnom ponuditelju ili ako dodijeli ugovor ponuditelju koji je sudjelovao u pripremi natječajne dokumentacije ili nekog njenog dijela, a nije u postupku dokazao da nije bio u povoljnijem položaju; p) ako ne dostavi izvješće o dodijeljenom ugovoru; r) ako ne donese plan nabava i ne objavi ga na internetskoj stranici ugovornog tijela. (3) Novčanom kaznom u iznosu od 300,00 do 3.000,00 KM kaznit će se odgovorna osoba u ugovornom tijelu za prekršaj iz stavka (2) ovoga članka. (4) Novčanom kaznom u iznosu od 1.000,00 do 10.000,00 KM kaznit će se za prekršaj ponuditelj ako je dao netočne podatke u dokumentima kojima dokazuje osobnu, poslovnu, financijsku, tehničku i profesionalnu sposobnost. (5) Novčanom kaznom u iznosu od 200,00 do 2.000,00 KM kaznit će se i odgovorna osoba ponuditelja za prekršaj iz stavka (4) ovoga članka. (6) URŽ podnosi zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom sudu prema sjedištu ugovornog tijela. (7) URŽ, rješavajući u postupku povodom žalbe, a na osnovi stanja u spisu, može podnijeti kaznenu prijavu. Odjeljak B. Supsidijarna primjena Članak 117. (Supsidijarna primjena pravila upravnog postupka) Na postupak pred URŽ-om koji nije uređen odredbama ovoga Zakona primijenit će se odredbe Zakona o upravnom postupku. Članak 118. (Odnos prema ostalim propisima) Na odgovornost ugovornih stranaka za ispunjenje obveza iz ugovora o javnoj nabavi primjenjuju se odgovarajuće odredbe zakona o obveznim odnosima. Odjeljak C. Naknada troškova postupka Članak 119. (Pravo na naknadu troškova u postupku javne nabave) (1) Ako ugovorno tijelo povrijedi odredbe ovoga Zakona ili podzakonskih akata, gospodarski subjekt ima pravo zahtijevati od ugovornog tijela naknadu troškova za pripremu ponude i troškova sudjelovanja u postupku javne nabave. (2) Pravo iz odredbe stavka (1) ovoga članka ne postoji ako je, nakon donošenja odluke o izboru ili nakon odluke o poništenju postupka javne nabave, URŽ utvrdio da kandidat/ponuditelj čija ponuda nije razmatrana, ni uz poštivanje odredaba ovoga Zakona i podzakonskih akata, ne bi imao stvarne izglede za izbor njegove ponude ili čija je žalba odbijena. Članak 120. (Nadležnost u postupku naknade troškova) (1) Za rješavanje zahtjeva za naknadu troškova u postupku javne nabave iz članka 119. stavka (1) ovoga Zakona nadležan je URŽ. (2) Zahtjev za naknadu troškova dopušten je samo ako je URŽ utvrdio da: a) zbog postupanja suprotno odredbama ovoga Zakona ili podzakonskih akata, odluka nije donesena prema navodima iz obavijesti o nabavi za ponudu s najnižom cijenom ili za ekonomski najpovoljniju ponudu ili b) je izbor postupka javne nabave bez objave obavijesti bio suprotan ovome Zakonu ili c) je odluka o poništenju postupka javne nabave bila suprotna odredbama ovoga Zakona ili podzakonskih akata ili d) je odluka o izboru, koja je donesena u korist jednog gospodarskog subjekta bez sudjelovanja drugih subjekata u postupku, na temelju odredaba ovoga Zakona ili podzakonskih akata bila nedopustiva; ili e) ugovorno tijelo, nakon znatnog prekoračivanja roka za donošenje odluke i suprotno zahtjevu ponuditelja za nastavak postupka javne nabave, postupak nije nastavio niti ga je okončao odlukom o izboru najpovoljnijeg ponuditelja, odnosno odlukom o poništenju. http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 62 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. Članak 121. (Naknada štete) Svaki od sudionika u postupku javne nabave koji je pretrpio štetu zbog povrede ovoga Zakona ima mogućnost pokrenuti postupak za ostvarivanje prava na naknadu štete zbog izmakle dobiti pred nadležnim sudom, prema općim propisima o naknadi štete. DIO ČETVRTI – PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Članak 122. (Prijelazne odredbe) (1) Postupci javne nabave pokrenuti do početka primjene ovoga Zakona u kojima nisu zaključeni ugovori o javnoj nabavi bit će okončani prema odredbama Zakona o javnim nabavama koji je na snazi u vrijeme pokretanja postupka javne nabave. (2) Ako se protiv odluke ugovornog tijela koja je donesena sukladno stavku (1) ovoga članka vodi postupak povodom žalbe, odluka URŽ-a je konačna i izvršna. Protiv odluke URŽ-a može se pokrenuti upravni spor kod Suda BiH u roku od 30 dana. (3) Postupci za naknadu štete pokrenuti prije početka primjene ovoga Zakona bit će okončani prema odredbama Zakona o javnim nabavama koji je na snazi u vrijeme pokretanja postupka javne nabave. (4) U slučaju da su različitim propisima u Bosni i Hercegovini uređena ista pitanja kao ovim Zakonom, primjena ovoga Zakona imat će prednost u odnosu na ostale propise. (5) Ako ovim Zakonom nisu posebno određeni rokovi za podzakonske akte koje donose Vijeće ministara BiH i Agencija, oni će biti doneseni u roku od šest mjeseci od stupanja na snagu ovoga Zakona. (6) Ravnatelj Agencije čiji je mandat u tijeku ostaje na mjestu ravnatelja do isteka mandata od pet godina, računajući od dana imenovanja. Članovi Odbora Agencije čiji je mandat u tijeku ostaju na mjestu člana Odbora Agencije do isteka mandata od pet godina, računajući od dana imenovanja. (7) Članovi URŽ-a koji su imenovani i čiji je mandat u tijeku ostaju na mjestu člana URŽ-a do isteka mandata od pet godina, računajući od dana imenovanja. Ako je protekao rok od pet godina od imenovanja, članovi URŽ-a dužni su obavljati poslove iz nadležnosti URŽ-a do izbora novih članova. PSBiH će raspisati natječaj najkasnije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovoga Zakona. (8) Do uspostave i početka rada podružnica, sve žalbe rješava sjedište URŽ-a u Sarajevu. Vijeće ministara BiH dužno je osigurati financijska sredstva i uvjete za početak rada podružnica najkasnije u roku od tri mjeseca od dana primjene ovoga Zakona. Članak 123. (Elektroničke nabave, elektroničke aukcije i dinamički sustav kupnje) (1) Način objavljivanja obavijesti u postupcima javnih nabavi propisan je Naputkom o načinu objavljivanja obavijesti u postupcima javnih nabava. (2) Elektroničke nabave, elektronička aukcija i dinamički sustav kupnje, način, rokovi i početak primjene bit će utvrđeni podzakonskim aktom, koji donosi Vijeće ministara BiH najkasnije u roku od jedne godine od početka primjene ovoga Zakona. Članak 124. (Prestanak važenja) (1) Danom početka primjene ovoga Zakona prestaje važiti Zakon o javnim nabavama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 49/04, 19/05, 52/05, 8/06, 24/06, 70/06, 12/09, 60/10 i 87/13). (2) Danom početka primjene ovoga Zakona prestaju važiti podzakonski akti doneseni na temelju Zakona iz stavka (1) ovoga članka, i to: a) Naputak o primjeni Zakona o javnim nabavama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 3/05 i 24/09); b) Naputak o načinu vođenja zapisnika o otvaranju ponuda ("Službeni glasnik BiH", br. 17/05 i 27/08); c) Lista ugovornih tijela, po kategorijama, koja su obvezna primjenjivati Zakon o javnim nabavama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 3/05 i 86/06); d) Pravilnik o postupku izravnog sporazuma ("Službeni glasnik BiH", br. 53/06 i 20/09); e) Naputak o primjeni i korištenju modela standardne tenderske dokumentacije za postupke javne nabave za robe, usluge i radove ("Službeni glasnik BiH", broj 56/07). Članak 125. (Završne odredbe) (1) Ovaj Zakon stupa na snagu osmoga dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH", a primjenjivat će se protekom šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovoga Zakona. (2) Ovaj Zakon objavljuje se i u službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta BiH. Broj 01,02-02-1-59/13 29. travnja 2014. godine Sarajevo Predsjedatelj Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Dr. Milorad Živković, v. r. Predsjedatelj Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Dr. Dragan Čović, v. r. http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 63 ANEKS I. POPIS RADOVA NA KOJE SE PRIMJENJUJE ZAKON O JAVNIM NABAVAMA Ovi radovi uključuju izgradnju novih objekata, rekonstrukciju postojećih objekata, kao i uobičajene popravke i redovito održavanje: Grupa Klasa Predmet Opis radova 1 Priprema gradilišta 11 Rušenje zgrada, odvoz zemlje, demontaža objekata Ova klasa uključuje: - rušenje zgrada i drugih građevina; - raščišćavanje gradilišta; - izmještanje i prebacivanje zemlje: a) kopanje zemlje, b) punjenje zemljom, c) poravnanje i gradiranje gradilišta, d) kopanje rovova, kanala, e) razbijanje i uklanjanje stijena, f) rušenje eksplozivima itd. - priprema gradilišta za miniranje: a) uklanjanje viška tereta, naslaga minerala b) ostali radovi na razvoju i pripremi lokacije za izvođenje. - drenažu gradilišta; - drenaža poljoprivrednog i šumskog zemljišta. 12 Bušenje i burgijanje Ova klasa uključuje: - probno bušenje, probno burgijanje, uzimanje uzoraka jezgre u svrhu gradnje, te u geofizičke, geološke ili slične svrhe. Ova klasa isključuje: - bušenje izvora sirove nafte ili plina za proizvodnju (vidjeti klasu 25); - bušenje izvorišta vode (vidjeti klasu 25); - potapanje jama i okna; - kopanje okomitih rovova; - iskorištavanje naftnih i plinskih polja, geofizičko, geološko i seizmičko mjerenje. 2 Izgradnja cijele građevine ili njenih dijelova, građevinarstvo 21 Izgradnja zgrada i građevinski radovi Ova klasa uključuje: - gradnju svih tipova zgrada; - gradnju građevina u građevinarstvu i to: a) mostova, nadvožnjaka, podvožnjaka, b) vijadukte, c) tunele i metroe, d) dugačke cjevovode, e) komunikacijske i elektrovodove, d) gradske cjevovode, e) gradske komunikacijske i elektrovodove; - pomoćne gradske radove; - montažu i podizanje montažnih građevina na gradilištu; Ova klasa isključuje: - uslužne aktivnosti vezane za vađenje nafte i plina; - građevinske radove, osim zgrada, za stadione, bazene, sportske dvorane, teniske terene, terene za golf i druge sportske objekte (vidjeti klasu 23); - instalacije u zgradama (vidjeti grupu 3); - završavanje zgrada (vidjeti grupu 4); - arhitektonske i inženjerske usluge za građenje; - vođenje građevinskog projekta. 22 Podizanje krovnih pokrova i okvira Ova klasa uključuje: - podizanje krovova; - pokrivanje krovova; - hidroizolaciju. 23 Gradnja autoputeva, cesta, aerodroma i sportskih objekata Ova klasa uključuje: - gradnju autoputeva, cesta, svih puteva za vozila i pješake, ulica; - gradnju željeznica; - gradnju aerodromskih pista; - građevinske radove, izuzev zgrada, za stadione, bazene, sportske dvorane, teniske terene, terene za golf i druge sportske objekte; - bojenje oznaka na autocestama, cestama, ulicama, na površini i na parkirališnim prostorima. Ova klasa isključuje prethodne zemljane radove. 24 Gradnja vodoprivrednih objekata Ova klasa uključuje gradnju: - vodenih puteva; - luka i riječnih radova; - marina; - gatova; - brana i nasipa; - bagerovanje; - radove ispod površine. 25 Drugi građevinski radovi koji uključuju posebne zanatske radove Ova klasa uključuje specifične građevinske poslove koji su zajednički za različite vrste objekata, a koje zahtjevaju posebne vještine ili opremu: - izgradnju temelja, uključujući i odvoz zemlje; - bušenje i gradnju vodenih izvorišta, potapanje jama i okna; http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 64 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. - podizanje gotovih čeličnih elemenata; - savijanje čelika; - polaganje cigle i kamena ili drugih materijala; - podizanje i skidanje skela i radnih platformi, uključujući najam skela i radnih platformi; - podizanje dimnjaka i industrijskih peći; Ova klasa isključuje najam skele bez podizanja i demontaže (skidanja). 3 Građevinske instalacije 31 Instaliranje električnih instalacija i priključaka (sklopova) Ova klasa uključuje instalacije u zgradama ili drugim građevinskim objektima i projektima: - električnih žica i sklopova; - telekomunikacijskih sustava; - električnih grijnih sustava; - rezidencijalnih antena; - protupožarnih sustava i alarma; - alarmnih protuprovalnih sustava; - dizala i eskalatora; - gromobrana i sl. 32 Aktivnosti izolacijskih radova Ova klasa uključuje: - toplinske instalacije; - zvučne ili vibracijske izolacije u zgradama i drugim građevinskim projektima. Ova klasa isključuje hidroizolaciju (vidjeti klasu 22.). 33 Vodovodne instalacije Ova klasa uključuje instalacije u zgradama ili drugim građevinskim projektima: - vodovodne instalacije i sanitarnu opremu; - plinske instalacije i priključke; - opremu za grijanje, ventilaciju, hlađenje ili klimu; - sustave za prskanje. Ova klasa isključuje instalaciju električnih sustava za grijanje (vidjeti klasu 31.) 34 Druge instalacije u zgradama Ova klasa uključuje: - instalaciju rasvjete i signalnih sustava na cestama, željeznicama, aerodromima i lukama; - instalaciju u zgradama ili drugim građevinskim projektima ostalih instalacija, kablova i vodova. 4 Završni građevinski radovi 41 Gipsani radovi Ova klasa uključuje: - postavljanje u zgradama ili drugim građevinskim projektima unutarnjeg ili vanjskog gipsa ili štukature, žbukanje uključujući slične materijale. 42 Vrata i prozore (stolariju) Ova klasa uključuje: - montažu gotovih vrata, prozora, te okvira za vrata i prozore, ugradbene kuhinje, stube, opremu za prodavaonice i prodajne objekte, kao i slične elemente od drva ili drugih materijala; - unutarnje završne radove (npr. stropove, oblaganje površina lamperijom, montažu pokretnih pregrada i dr.). Ova klasa isključuje postavljanje parketa i drugih drvenih podloga (vidjeti klasu 43.). 43 Podne i zidne obloge Ova klasa uključuje: - postavljanje, polaganje, vješanje ili uklapanje u zgradama ili drugim građevinskim projektima; - zidova ili podnih ploča od keramike ili rezanog kamena; - parketa ili drugih drvenih podnih podloga; - tepiha ili linoleumskih podnih obloga, uključujući i gumene i plastične obloge; - teraco, mramorne, granitne ili škriljčane podne ili zidne obloge; - tapete. 44 Bojenje i ustakljivanje Ova klasa uključuje: - unutarnje ili vanjsko bojenje zgrada; - bojenje građevina; - montaža stakla, ogledala i drugih staklenih površina; Ova klasa isključuje montažu prozora (vidjeti klasu 42.). 45 Ostali radovi za dovršetak gradnje Ova klasa uključuje: - instalaciju privatnih bazena; - instalaciju parnih praonica; - razbijanje pijeska i slični radovi za gradnju eksterijera; - druge radove završavanja gradnje i završne radove. Ova klasa isključuje čišćenje zgrada i drugih građevina. 5 Najam opreme 50 Najam opreme za gradnju ili rušenje s radnikom/cima koji upravlja opremom Ova klasa isključuje najam strojeva i opreme za gradnju ili rušenje bez radnika koji upravljaju opremom. ANEKS II. Ovaj popis usluga odnosi se na kategorije usluga koje su vezane uz postupke javnih nabava, i to: DIO A. - koji za predmet javne nabave ima usluge koje se dodjeljuju sukladno postupcima javnih nabava, osim ugovora iz članka 7. ovoga Zakona, definiranim u Poglavlju I. i Poglavlju IV. ovoga Zakona. Kategorija Predmet javne nabave 1 Usluge održavanja i popravaka 2 Usluge prijevoza kopnom putnika i roba, uključujući usluge oklopnih vozila, i usluge dostave, osim usluga prijevoza pošte 3 Usluge aviotransporta putnika i tereta, osim prijevoza pošte 4 Usluge prijevoza pošte kopnom i zrakom, osim usluga željezničkog transporta 5 Telekomunikacijske usluge 6 Financijske usluge, i to: a) usluge osiguranja, b) bankarske i investicijske usluge. Financijske usluge koje su isključene su: - izdavanje, prodaja, kupovina ili transfer vrijednosnih papira i obveznica, kao i drugih financijskih instrumenata; - usluge Centralne banke. 7 Računalne i uz njih vezane usluge 8 Istraživačke i razvojne usluge, osim usluga u kojima dobrobit od njihovog korištenja pri obavljanju svojih aktivnosti koristi ugovorno tijelo ili sektorsko ugovorno tijelo, uz uvjet da naknadu za osiguranje tih usluga u cjelini plaća ugovorno tijelo ili sektorsko ugovorno tijelo. http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 65 9 Računovodstvene usluge, revizorske i knjigovodstvene usluge 10 Usluge istraživanja tržišta i ispitivanja javnog mnijenja 11 Usluge konzaltinga u menadžmentu i uz njih vezane usluge, osim usluga arbitraže i mirenja 12 Arhitektonske usluge: a) inženjerske usluge i integralne injženjerske usluge, b) usluge prostornog planiranja i uređenja krajolika, c) slične znanstvene i tehničke konzultantske usluge, d) usluge tehničkog ispitivanja i analiza. 13 Reklamne usluge i marketinške usluge 14 Usluge čišćenja zgrada i upravljanje imovinom 15 Usluge izdavaštva i tiskanja na osnovi tarife ili ugovora 16 Usluge odlaganja otpada, kanalizacijske usluge i druge sanitarne usluge. DIO B. - koji za predmet javne nabave ima usluge koje se dodjeljuju sukladno članku 8. ovoga Zakona: Kategorija Predmet javne nabave 1 Hotelske i ugostiteljske usluge 2 Usluge željezničkog transporta 3 Usluge vodenog transporta 4 Pomoćne transportne usluge i usluge podrške 5 Pravne usluge 6 Usluge zapošljavanja i osiguranja osoblja, osim ugovora o radu i rješenja o imenovanju 7 Usluge istrage i osiguranja, osim usluga oklopnih vozila 8 Obrazovne usluge i usluge stručnog usavršavanja 9 Zdravstvene i socijalne usluge 10 Rekreacijske usluge, kulturne i sportske usluge 11 Ostale usluge DIO C. - koji za predmet ugovora ima usluge koje su izuzete od primjene postupaka utvrđenih ovim Zakonom. Kategorija Predmet javne nabave 1 Ugovori o radu i rješenja o imenovanju 2 Ugovori o financijskim uslugama koji za predmet imaju: a) izdavanje, prodaja, kupovina ili transfer vrijednosnih papira i obveznica, kao i drugih finansijskih instrumenata; b) usluge Centralne banke. 3 Ugovori o arbitraži i pomirenju 4 Ugovori o pribavljanju, razvoju, produkciji ili kooprodukciji programa za radijsko i TV emitiranje 5 Ugovori o pružanju usluga istraživanja i razvoja, osim onih od kojih korist imaju isključivo ugovorna tijela ili sektorska ugovorna tijela za svoju upotrebu pri obavljanju svojih aktivnosti i za koje naknadu u cjelini plaća ugovorno tijelo ili sektorsko ugovorno tijelo. На основу члана IV 4. а) Устава Босне и Херцеговине, Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, на 64. сједници Представничког дома, одржаној 13. марта 2014. године, и на 37. сједници Дома народа, одржаној 29. априла 2014. године, донијела је ЗАКОН О ЈАВНИМ НАБАВКАМА ДИО ПРВИ – ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. (Предмет закона) (1) Овим законом уређује се систем јавних набавки у Босни и Херцеговини, утврђују правила за поступке јавних набавки, и то на начин да се дефинишу права, дужности, одговорности и правна заштита учесника у поступку јавне набавке, те надлежности Агенције за јавне набавке Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Агенција) и Канцеларије за разматрање жалби Босне и Херцеговине (у даљем тексту: КРЖ). (2) Поступак јавне набавке односи се на поступке набавке робе, услуга или радова које спроводи уговорни орган или секторски уговорни орган из чл. 4. и 5. овог закона, у складу с одредбама овог закона и подзаконских аката. Члан 2. (Дефиниције појмова) (1) Поједини појмови који се користе у овом закону имају сљедећа значења: а) уговор о јавној набавци је уговор са финансијским интересом који се закључује у писаној форми између једног или више добављача и једног или више уговорних органа с циљем набавке робе, услуга или извођења радова у оквиру значења овог закона, и то: 1) уговор о јавној набавци робе је уговор о јавној набавци чији су предмет куповина, најам и закуп робе или лизинг са или без опције куповине робе, као и уговор који као успутну ствар укључује и уградњу и/или постављање и/или монтажу уз робу; 2) уговор о јавној набавци услуга је уговор о јавној набавци чији је предмет набавка услуга из Анекса II Дио А и Б који су саставни дио овог закона. Услуге које су изузете од овог закона наведене су у Анексу II Дио Ц, који је саставни дио овог закона. Уговором о јавној набавци услуга сматра се: - уговор о јавној набавци, чији су предмет и роба и услуге, јесте уговор о јавној набавци услуга ако вриједност предметних услуга прелази вриједност робе обухваћене тим уговором или - уговор о јавној набавци, чији су предмет услуге и радови, јесте уговор о јавној набавци услуга ако укључује и радове у смислу Анекса I који је саставни дио овог закона, а који су споредни у односу на главни предмет уговора; 3) уговор о јавној набавци радова је уговор чији је предмет пројектовање и извођење радова или извођење радова који се односе на једну или више дјелатности утврђених у Анексу I, који је саставни дио овог закона или радова или извођење радова, било којим http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 66 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. средствима, који одговарају захтјевима које је навео уговорни орган или секторски уговорни орган. Појам "радови" подразумијева резултат градње или грађевинских радова узет у цјелини, а који је сам по себи довољан за испуњење неке економске или техничке функције; б) уговорни орган у смислу овог закона је: 1) уговорни орган из члана 4. овог закона који спроводи поступак јавне набавке робе, услуга и/или радова; 2) секторски уговорни орган из члана 5. овог закона који обавља дјелатност у области водоснабдијевања или енергетике или промета или поштанских услуга, и који спроводи поступак јавне набавке робе, услуга и/или радова; ц) привредни субјекат је правно или физичко лице или група таквих лица, који на тржишту нуде робу, услуге и/или радове, а регистровани су за обављање предметне дјелатности, те могу учествовати у поступку јавне набавке као: 1) понуђач који је доставио понуду; 2) кандидат који је доставио захтјев за учешће у ограниченом, преговарачком поступку или такмичарском дијалогу; 3) група кандидата/понуђача (два или више кандидата/понуђача) који су доставили заједнички захтјев за учешће или заједничку понуду; 4) добављач којем је након поступка јавне набавке додијељен уговор о јавној набавци; д) тендерска документација је документација која садржи минимум јасних и одговарајућих информација у односу на изабрани поступак додјеле уговора, а објављује је или кандидатима/понуђачима представља уговорни орган; ова документација укључује обавјештење о набавци, позив за достављање захтјева за учешће/понуда (почетних и коначних), техничке спецификације, критеријуме за квалификацију и избор најповољније понуде, нацрт или основне елементе уговора и друге релевантне документе и објашњења; е) отворени поступак је поступак у којем сваки заинтересовани понуђач може доставити понуду; ф) захтјев за учешће је писани документ који привредни субјекат подноси у првој фази у ограниченом поступку, преговарачком поступку или такмичарском дијалогу; г) претквалификација је фаза поступка у којој уговорни орган, на основу квалификационих критеријума дефинисаних у тендерској документацији, врши избор квалификованих кандидата који ће бити позвани да доставе понуде у ограниченом поступку, преговарачком поступку или такмичарском дијалогу; х) ограничени поступак је поступак у којем привредни субјекат може захтијевати учешће и у којем уговорни орган након обављене квалификације позива све квалификоване кандидате да поднесу понуде; и) преговарачки поступак је поступак у којем уговорни орган преговара о условима уговора с једним или више позваних понуђача. Овај поступак се може спроводити са или без претходног објављивања обавјештења о набавци, искључиво према условима утврђеним у овом закону; ј) такмичарски дијалог је поступак у којем сваки заинтересовани привредни субјекaт може затражити да учествује у поступку, при чему уговорни орган са учесницима позваним у тај поступак води дијалог с циљем развијања једног или више одговарајућих рјешења која могу испунити његове захтјеве, и на основу којих су изабрани понуђачи позвани да поднесу понуде; к) конкурс за израду идејног рјешења је поступак који уговорном органу омогућава да обезбиједи, у областима просторног уређења, урбанизма, архитектуре и грађења или обраде података план или рјешење које изабира конкурсна комисија у поступку јавног надметања са или без додјеле награда; л) понуда је документ који подноси понуђач, при чему нуди испоруку робе, пружање услуге или извођење радова, под условима које одређује уговорни орган у тендерској документацији. Понуда може бити: 1) прихватљива - ако испуњава све услове који се траже тендерском документацијом, 2) неприхватљива - ако не испуњава услове који се траже тендерском документацијом; м) алтернативна понуда је понуда у којој се нуде другачије карактеристике предмета уговора у односу на оне које су наведене у тендерској документацији, при чему та понуда мора испуњавати минималне услове које је поставио уговорни орган; н) оквирни споразум је споразум између једног или више уговорних органа и више добављача, закључен у писаној форми, којим се дефинишу услови под којим се могу додијелити уговори током одређеног временског периода, у складу са предвиђеном цијеном и, гдје је могуће, предвиђеним количинама; о) ексклузивно или искључиво право је право на обављање дјелатности из члана 5. овог закона, које надлежни орган у Босни и Херцеговини посебним законом, другим прописом или одговарајућим уговором додијели једном или више правних субјеката, што значајно утиче на могућност других субјеката да обављају те дјелатности. Носилац тог ексклузивног или искључивог права дужан је да при набавци робе, услуга или радова неопходних за обављање тих дјелатности, које су додијељене као ексклузивно или искључиво право, примјењује одредбе овог закона; п) Јединствени рјечник јавне набавке (Common Procurement Vocabulary) јесте референтна номенклатура која се примјењује у поступку јавне набавке, а истовремено обезбјеђује усклађеност са осталим постојећим номенклатурама; р) електронско средство односи се на коришћење електронске опреме за обраду и архивирање података који се шаљу, преносе и примају жичаном или радио-везом, оптичким или другим електромагнетским средствима; с) писани или у писаној форми подразумијева сваки израз који се састоји од ријечи или бројева који се могу прочитати, умножити и накнадно саопштити, а такође и информације које се http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 67 преносе и архивирају помоћу електронских средстава, под условом да је садржај осигуран и да се потпис може идентификовати; т) лот (група) јесте дио предмета набавке, настао као резултат дијељења предмета набавке у посебне, сродне цјелине, које се као такве означавају у тендерској документацији. Члан 3. (Општи принципи) (1) Уговорни орган дужан је да поступа транспарентно, да се у поступку јавне набавке према кандидатима/ понуђачима понаша једнако и недискриминирајуће, на начин да обезбиједи праведну и активну конкурен-цију, с циљем најефикаснијег коришћења јавних средстава, у вези са предметом набавке и његовом сврхом. (2) Општи принципи обавезно се примјењују и поштују и у поступку правне заштите. Члан 4. (Уговорни орган) (1) Уговорни орган у смислу овог закона је: а) свака институција власти у Босни и Херцеговини, ентитетима, Брчко Дистрикту Босне и Херцеговине, на нивоу кантона, града или општине (у даљем тексту: институција власти на државном, ентитетском или локалном нивоу); б) правно лице које је основано за одређену сврху с циљем задовољавања потреба од општег интереса, а које нема индустријски или комерцијални карактер, и испуњава најмање један од сљедећих услова: 1) финансиран је, највећим дијелом, из јавних средстава, или 2) надзор над управљањем врши уговорни орган дефинисан у тач. а) и б) овог става, или 3) више од половине чланова скупштине, управног или надзорног одбора чине именовани или изабрани представници уговорних органа из тач. а) и б) овог става; ц) асоцијација коју су формирали једна или више институција власти или правних лица дефинисани у тач. а) и б) овог става. (2) Уговорни органи могу донијети одлуку да заједнички спроводе поступак јавне набавке или основати централни набавни орган. Правила спровођења заједничке набавке и оснивања централног набавног органа прописује подзаконским актом Савјет министара Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Савјет министара БиХ). (3) Агенција доноси правилник који садржи листу уговорних органа по категоријама који су обавезни да примјењују овај закон. Сви уговорни органи који су уврштени у дефиницију из овог члана дужни су да примјењују овај закон и у случају када нису наведени у листи уговорних органа. Члан 5. (Секторски уговорни орган) (1) Секторски уговорни орган је обвезник примјене овог закона ако обавља дјелатности у области водоснабдијевања, енергетике, промета и поштанских услуга, и то: а) уговорни орган из члана 4. овог закона када набавља робу, услуге или радове за потребе обављања дјелатности наведених у чл. 78-83. овог закона; б) привредно друштво у којем уговорни орган или више уговорних органа има или може имати непосредан или посредан превладавајући утицај на основу власништва, финансијског учешћа или на основу прописа који вриједе за друштво и које обавља једну или више дјелатности наведених у чл. 78-83. овог закона, када набавља робу, услуге или радове за потребе обављања тих дјелатности. Преовладавајући утицај у смислу ове тачке постоји у случају када уговорни орган директно или индиректно: 1) има натполовичну већину основног капитала тог привредног друштва; или 2) има натполовичну већину гласова који су повезани са улозима у том привредном друштву; или 3) може именовати више од половине чланова управе, управног или надзорног одбора тог привредног друштва. (2) Привредно друштво које на основу посебног или искључивог права обавља једну или више дјелатности наведених у чл. 78-83. овог закона и када набавља робу, услуге или радове за потребе обављања тих дјелатности, а није уговорни орган у смислу овог закона или привредно друштво у смислу става (1) тачка б) овог члана, обавезан је да примјењује овај закон. (3) У случају да неку од дјелатности дефинисаних у овом члану обавља више привредних друштава која нису обухваћена ст. (1) и (2) овог члана, Конкуренцијски савјет Босне и Херцеговине, на захтјев Агенције, а по захтјеву односног уговорног органа, оцијениће да ли је релевантно тржиште за дату дјелатност отворено за конкуренцију. У случају да је одлуком Конкуренциј- ског савјета Босне и Херцеговине то релевантно тржиште проглашено отвореним за конкуренцију, привредно друштво које обавља конкретну дјелатност није обавезно да примјењује овај закон за обављање те дјелатности. Члан 6. (Уговори који су предмет овог закона) Уговорни орган дужан је да додјељује уговоре о јавној набавци робе, услуга и радова примјењујући поступке дефинисане овим законом и подзаконским актима. Члан 7. (Субвенционисани уговори) (1) Одредбе овог закона примјењују се и за уговоре које уговорни орган директно субвенционише са више од 50%: а) ако ти уговори укључују радове у смислу Анекса I овог закона; б) ако ти уговори укључују радове на болницама, објектима намијењеним за спорт, рекреацију и одмор, школским и универзитетским зградама и зградама које се користе у административне сврхе. (2) Одредбе овог закона примјењују се и за уговоре које уговорни орган директно субвенционише са више од 50% за уговоре за пружање услуга које су везане за радове у смислу става (1) овог члана. (3) Уговорни орган који даје такве субвенције дужан је да обезбиједи поштовање одредаба овог закона у случајевима када субвенционисани уговор додјељује неко друго физичко или правно лице, односно дужан је да и сам поштује одредбе овог закона у случајевима када додјељује субвенционисани уговор за или у име тих физичких или правних лица. http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 68 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. Члан 8. (Уговори на чију додјелу се примјењује посебан режим) (1) На додјелу уговора који за предмет јавне набавке има услуге из Анекса II Дио Б, који је саставни дио овог закона, примјењују се одредбе овог закона, и то: одредбе које се односе на опште принципе, припрему техничке спецификације, период на који се закључује уговор, правну заштиту, објављивање обавјештења о додјели уговора и добровољно ex ante обавјештење о транспарентности. (2) Поступак додјеле уговора из става (1) овог члана уредиће се правилником, који доноси Савјет министара БиХ. (3) Поступци, услови, захтјеви, дефиниције појмова, изузеци и остала битна питања у вези с додјелом уговора у области одбране и безбједности уредиће се правилником, који доноси Савјет министара БиХ на предлог Агенције. (4) Уговори у области одбране и безбједности из става (3) овог члана односе се на набавку: а) војне опреме, укључујући било који њен дио, састав и/или склоп; б) безбједносно осјетљиве опреме, укључујући било који њен дио, састав и/или склоп; ц) радова, робе и услуга директно повезаних с опремом из тач. а) и б) овог става за било који и за све елементе њеног трајања; д) радова и услуга за изричито војне намјене; е) безбједносно осјетљивих радова и безбједносно осјетљивих услуга. (5) Уговори који додјељују дипломатско-конзуларна представништва и мисије Босне и Херцеговине, а чија је вриједност мања од вриједносних разреда из члана 14. ст. (2) и (3) овог закона, уредиће се посебним правилником који ће донијети Савјет министара БиХ, на предлог Министарства иностраних послова Босне и Херцеговине и уз претходну сагласност Агенције. Члан 9. (Резервисани уговори) (1) Уговорни орган може у плану набавки дефинисати поступке јавне набавке резервисане само за кандидате, односно понуђаче који запошљавају, у односу на укупан број запослених, више од 50% особа са инвалидитетом, а који не могу обављати послове у нормалним условима. (2) У обавјештењу о јавној набавци уговорни орган мора назначити да је поступак јавне набавке резервисан искључиво за привредне субјекте из става (1) овог члана. Члан 10. (Изузеци од примјене одредаба овог закона) (1) Од примјене овог закона изузимају се: а) уговор о јавној набавци који је законима у Босни и Херцеговини проглашен државном тајном; б) уговор о јавној набавци чије извршење захтијева посебне мјере безбједности у складу са законима у Босни и Херцеговини; ц) уговор који се додјељује у складу са међународним споразумом према којем се примјењује посебна процедура међународних, кредитних или донаторских аранжмана или уговор о јавној набавци који је закључен у складу са посебним правилима дефинисаним међународним уговором између Босне и Херцеговине и једне или више држава за пројекте које ће уговорне стране заједнички изводити или користити, или на основу међународних споразума о стационирању трупа које закључи Босна и Херцеговина; д) уговор о јавној набавци природних и законских монопола, а који могу укључити набавку воде, електричне енергије, гаса, топлотне енергије и других услуга, до отварања релевантног тржишта за конкуренцију; е) уговор о куповини или закупу постојећих зграда, друге непокретне имовине, земљишта или права која из њих проистичу, било којим финансијским средствима, уз обавезу уговорног органа да обезбиједи транспарентност те процедуре, с тим што набавка финансијских услуга за куповину или закуп постојећих зграда, друге непокретне имовине, земљишта или права која из њих проистичу, истовремено, прије или након уговора о куповини или закупу, у било којем облику, подлијеже спровођењу једног од поступака дефинисаних овим законом; ф) уговор који за предмет има услуге из Анекса II Дио Ц овог закона. (2) Концесиони уговори додјељују се у складу са законима о концесијама у Босни и Херцеговини. (3) Уговори о јавно-приватном партнерству додјељују се у складу са законским приписима о јавно-приватном партнерству. Члан 11. (Повјерљивост) (1) Повјерљивим подацима не могу се сматрати: а) укупне и појединачне цијене исказане у понуди; б) предмет набавке, односно понуђена роба, услуга или рад, од које зависи поређење са техничком спецификацијом и оцјена да ли је одређени понуђач понудио робу, услуге или рад у складу са техничком спецификацијом; ц) потврде, увјерења од којих зависи квалификација везана за личну ситуацију кандидата/понуђача. (2) Ако кандидат/понуђач, као повјерљиве, означи податке који према одредбама става (1) овог члана не могу бити проглашени повјерљивим подацима, они се неће сматрати повјерљивим. (3) Након јавног отварања понуда ниједна информација везана за испитивање, појашњење или оцјену понуда не смије се откривати ниједном учеснику у поступка или трећем лицу прије него што се одлука о резултату поступка не саопшти учесницима поступка. (4) Учесници у поступку јавне набавке ни на који начин не смију неовлашћено присвајати, користити за своје потребе нити прослиједити трећим лицима податке, рјешења или документацију (информације, планове, цртеже, нацрте, моделе, узорке, компјутерске програме и др.) који су им стављени на располагање или до којих су дошли на било који начин у току поступка јавне набавке. (5) Након пријема одлуке о избору најповољнијег понуђача или одлуке о поништењу поступка набавке, а најкасније до истека рока за жалбу, уговорни орган ће по пријему захтјева понуђача, а најкасније у рoку oд два дана од дана пријема захтјева, омогућити увид у сваку понуду, укључујући документе поднесене у складу са чланом 45. став (2) овог закона, као и појашњења оргиналних докумената у складу са чланом 68. став (3) овог закона, с изузетком информација http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 69 понуђача означених као повјерљиве у складу с овим чланом. Члан 12. (Употреба језика) (1) Уговорни орган дужан је да припреми тендерску документацију у вези са поступцима јавне набавке на једном од језика у службеној употреби у Босни и Херцеговини. (2) Уговорни орган може додатно припремити тендерску документацију и на енглеском или другом страном језику, с тим да је дужан да сачува цјеловитост садржаја информација из тендерске документације припремљене на једном од језика у службеној употреби у Босни и Херцеговини. (3) Понуђач подноси понуду на једном од језика у службеној употреби у Босни и Херцеговини. Штампана литература, брошуре, каталози или слично прилажу се без превода, осим ако уговорни орган тендерском документацијом не захтијева да се и ти дијелови преведу. Члан 13. (Комисија за набавке) (1) За спровођење отвореног поступка, ограниченог поступка, преговарачког поступка са објавом и без објаве обавјештења, конкурса за израду идејног рјешења, такмичарског дијалога и конкурентског захтјева за достављање понуда уговорни орган је обавезан да именује комисију за набавке. (2) Успостављање и рад комисије за набавке регулише се подзаконким актом који доноси Савјет министара БиХ. ДИО ДРУГИ - ТОК ПОСТУПКА ЈАВНЕ НАБАВКЕ ГЛАВА I - ПОЧЕТАК, ВРСТЕ И ИЗБОР ПОСТУПКА ЈАВНЕ НАБАВКЕ Одјељак А. Почетак поступка јавне набавке Члан 14. (Вриједносни разреди) (1) За набавке вриједности мање од 50.000,00 КМ у случају робе и услуга, или 80.000,00 КМ у случају радова, уговорни орган може примијенити један од поступака утврђених овим законом, осим директног споразума, уз обавезу испуњења услова прописаних за сваки поступак. (2) Примјена отвореног или ограниченог поступка, или преговарачког поступка са објавом или без објаве обавјештења, или конкурса за израду идејног рјешења, или такмичарског дијалога обавезна је у случају када је вриједност набавке за робе и услуге једнака или већа од: а) 250.000,00 КМ за уговорне органе из члана 4. став (1) тач. а) и ц) овог закона; б) 400.000,00 КМ за уговорне органе из члана 4. став (1) тачка б) овог закона; ц) 800.000,00 КМ за секторске уговорне органе из члана 5. овог закона. (3) Када је вриједност набавке, у случају радова, једнака или већа од 9.000.000,00 КМ, уговорни орган дужан је да спроведе отворени или ограничени поступак, или преговарачки поступак са објавом или без објаве обавјештења, или конкурс за израду идејног рјешења, или такмичарски дијалог. (4) Када је вриједност набавке робе, услуга и радова једнака или већа од вриједности из става (1) овог члана, а мања од вриједности из ст. (2) и (3) овог члана, уговорни орган је обавезан да примијени отворени или ограничени поступак, или преговарачки поступак са објавом или без објаве обавјештења, или конкурс за израду идејног рјешења, или такмичарски дијалог. (5) Када је вриједност јавне набавке једнака или већа од вриједносних разреда из ст. (2) и (3) овог члана, уговорни орган дужан је да додатно огласи и сажетак обавјештења на енглеском језику на порталу Агенције и КРЖ-а (у даљем тексту: портал јавних набавки). (6) Иницијативу за измјену и допуну овог закона по хитном поступку, у погледу промјене износа вриједносних разреда, покреће Агенција, уз претходну сагласност Одбора Агенције у случајевима значајних промјена, и то: а) стопе инфлације; и/или б) економских услова у БиХ; и/или ц) законодавства у ЕУ о јавним набавкама. Члан 15. (Процијењена вриједност јавне набавке) (1) Уговорни орган заснива рачунање процијењене вриједности уговора о јавној набавци на укупном износу који ће платити, без пореза на додату вриједност (ПДВ). (2) Одређивање процијењене вриједности јавне набавке врши се на сљедећи начин: а) процијењена вриједност набавке робе, услуга или радова једнака је новчаном износу који уговорни орган плаћа, без обрачунатог пореза на додату вриједност. Ова вриједност, у случају уговора о радовима, укључује и објекте потребне за извршење таквог уговора, а које је уговорни орган дужан да обезбиједи или уступи извођачу радова; б) процијењену вриједност робе, услуга или радова чини њихова процијењена тржишна вриједност у вријеме објављивања обавјештења о јавној набавци, или, у случајевима када такво обавјештење није потребно, у тренутку када уговорни орган започиње поступак јавне набавке; ц) у одређивању процијењене вриједности јавне набавке робе, услуга или радова, уговорни орган је дужан да укључи све елементе цијене коју плаћа за набавку те робе, услуге или радова; д) ако је јавна набавка робе, услуга или радова подијељена у неколико лотова, процијењена вриједност представља збир свих таквих лотова и користи се за одређивање вриједносног разреда те набавке; е) у одређивању процијењене вриједности оквирног споразума, уговорни орган ће узети у обзир максималну процијењену вриједност, без обрачунатог пореза на додатну вриједност, свих предвиђених уговора за цијели период трајања оквирног споразума. (3) У случају уговора о лизингу, најму, закупу или унајмљивању на отплату разне робе, вриједност која треба да се узме као основа за израчунавање процијењене вриједности набавке је: а) у случају уговора о јавној набавци на одређени рок, ако је рок краћи од 12 мјесеци, или је 12 мјесеци - укупна процијењена вриједност за уговор, или, ако је рок уговора дужи од 12 мјесеци - укупна вриједност, укључујући процијењену преосталу вриједност; б) у случају уговора о јавној набавци без одређених рокова или код којих се рокови не могу дефинисати - мјесечна вриједност помножена са 48. http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 70 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. (4) У случају уговора о јавној набавци робе или услуга који су по природи редовни или који се намјеравају обновити у оквиру датог времена, калкулација процијењене вриједности уговора биће израчуната на основу сљедећег: а) или укупна стварна вриједност узастопних уговора исте врсте који су додијељени током претходних 12 мјесеци или, уколико је могуће, током финансијске године како би се узеле у обзир измјене у износу или вриједности које би се могле појавити током 12 мјесеци након закључивања основног уговора; б) или укупна процијењена вриједност узастопних уговора додијељених током 12 мјесеци који су услиједили након прве испоруке, или током финансијске године, ако је то дуже од 12 мјесеци. (5) У случају уговора о јавној набавци услуга, вриједност која треба да се узме као основа за израчунавање процијењене вриједности уговора ће, ако је потребно, бити процијењена како слиједи: а) за сљедеће врсте услуга: 1) услуге осигурања: плаћање премија и друге форме плаћања; 2) банкарство и друге финансијске услуге: накнаде, провизије, камате и друге форме плаћања; 3) уговори за израду идејног рјешења: исплата накнада, провизија и друге форме плаћања; б) за уговоре о услугама при чему није назначена укупна цијена: 1) у случају уговора са одређеним роком, ако је рок једнак или мањи од 48 мјесеци: укупна вриједност за њихов пуни рок; 2) у случају уговора без одређеног рока или са роком већим од 48 мјесеци, мјесечна вриједност помножена са 48. (6) Уговорном органу није дозвољено дијељење предмета набавке с намјером избјегавања примјене одговарајућег поступка дефинисаног овим законом. (7) Ако предложени уговор садржи алтернативну понуду, основа за утврђивање процијењене вриједности уговора је максимални могући укупни износ јавне набавке. Члан 16. (Подјела предмета набавке на лотове) (1) Ако уговорни орган подијели предмет набавке на лотове, онда сви лотови морају бити назначени у тендерској документацији тако да се понуђачима може омогућити да доставе понуде за један лот или више лотова или све лотове. (2) Уговорни орган у тендерској документацији јасно и прецизно дефинише услове и начин достављања понуда за лотове. (3) Уговор о јавној набавци закључује се посебно за сваки лот. Ако је један понуђач најуспјешнији за два или више лотова, може се закључити један уговор. Члан 17. (Услови за почетак поступка јавне набавке) (1) Уговорни орган може започети поступак јавне набавке ако је набавка предвиђена у плану набавки или када уговорни орган донесе посебну одлуку о покретању поступка јавне набавке. (2) Уговорни орган мора објавити план набавки чија је вриједност већа од вриједности утврђених у члану 14. став (1) овог закона на својој вeб-страници, и то најкасније у року од 60 дана од дана усвајања буџета односно финансијског плана. (3) Ако се уговор додјељује на период дужи од једне године, обавезе које доспијевају у наредним годинама морају бити уговорене у износима предвиђеним прописима којима се уређује извршење буџета или финансијског плана за сваку годину посебно. Члан 18. (Одлука о покретању поступка јавне набавке) (1) Уговорни орган покреће поступак јавне набавке доношењем одлуке или рјешења у писаној форми које обавезно садржи: а) законски основ за спровођење поступка јавне набавке; б) предмет јавне набавке; ц) процијењену вриједност јавне набавке; д) податке о извору – начину финансирања; е) врсту поступка јавне набавке. (2) У случају изузећа од примјене из члана 10. овог закона или за додјелу уговора о набавци услуга из Анекса II Дио Б, уговорни орган дужан је да донесе одлуку која, осим законског основа за изузеће од примјене овог закона, садржи основне елементе из става (1) тач. б), ц) и д) овог члана. Одјељак Б. Поступци набавке Члан 19. (Поступци јавне набавке) (1) Уговорни орган из члана 4. овог закона за додјелу уговора о јавној набавци примјењује отворени или ограничени поступак, као основне и редовне поступке. Преговарачки поступак са објавом или без објаве обавјештења, као и такмичарски дијалог могу се примијенити као изузетак, само ако су за то испуњени услови утврђени овим законом. (2) Секторски уговорни орган из члана 5. овог закона примјењује отворени или ограничени или преговарачки поступак са објавом обавјештења на равноправној основи. Преговарачки поступак без објаве обавјештења, као и такмичарски дијалог могу се примијенити као изузетак, само ако су за то испуњени услови утврђени овим законом. (3) Уговорни орган може додијелити уговор након спроведеног конкурса за израду идејног рјешења, за послове просторног планирања, архитектуре, грађења, обраде података, израде плана или дизајна. Члан 20. (Услови за примјену преговарачког поступка са објавом обавјештења) (1) Уговор о јавној набавци робе, услуга или радова може се додијелити у преговарачком поступку са објавом обавјештења: а) ако у отвореном или ограниченом поступку или у поступку такмичарског дијалога добије све понуде које не испуњавају услове квалификације, а основни услови за додјелу уговора се нису битно промијенили, уговорни орган није обавезан да поново објави обавјештење о набавци, под условом да позове све понуђаче, односно кандидате да отклоне недостатке у својим понудама, те своје понуде учине прихватљивим; б) у изузетним случајевима, када због природе робе, услуга или радова или због ризика повезаних с извршавањем предмета набавке није могуће претходно одређивање укупне цијене. http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 71 (2) Уговор о јавној набавци услуга може се закључити у преговарачком поступку с објавом обавјештења ако су предмет набавке интелектуалне услуге, као што је услуга пројектовања, и услуге из Анекса II Дио А категорије 6 овог закона чији се опис предмета набавке не може одредити са довољном прецизношћу, па уговор није могуће закључити избором најповољније понуде у отвореном или ограниченом поступку набавке. (3) Уговор о јавној набавци радова може се закључити у преговарачком поступку с објавом обавјештења ако су предмет набавке радови који се изводе искључиво у истраживачке, тестне или развојне сврхе, а не с циљем стицања добити или поврата трошкова истраживања и развоја. Члан 21. (Услови за примјену преговарачког поступка без објаве обавјештења) Уговорни орган изузетно може уговор о набавци додјељивати путем преговарачког поступка без објаве обавјештења о набавци, у сљедећим случајевима: а) када ниједна понуда или ниједна прихватљива понуда није достављена у отвореном или ограниченом поступку и када услови за уговор нису битно промијењени у односу на услове из претходног поступка; б) када ниједан захтјев за учешће у ограниченом поступку није достављен или ниједан квалификовани кандидат није затражио учешће у ограниченом поступку, и када услови за уговор нису битно промијењени у односу на услове из претходног поступка; ц) када се због суштинских, доказивих техничких или умјетничких разлога, или због разлога који се односе на заштиту ексклузивних права, уговор може додијелити само одређеном добављачу; д) када изузетно, због доказивих разлога крајње хитности, проузроковане догађајима непредвидивим за уговорни орган, не могу испоштовати овим законом утврђени минимални рокови за отворени, ограничени или преговарачки поступак са објављивањем обавјештења. Околности којима се оправдава изузетна хитност поступка ни у ком случају не смију се довести у везу са уговорним органом. Члан 22. (Посебни услови за примјену преговарачког поступка без објаве обавјештења за набавку робе) Уговор о јавној набавци робе може се закључити у преговарачком поступку без објаве обавјештења у сљедећим случајевима: а) када је роба која се набавља произведена искључиво за сврхе: истраживања, експерименти- сања, проучавања или развоја, ова одредба не односи се на серијску производњу, с циљем остварења зараде или надокнаде трошкова истраживања и развоја; б) за додатне испоруке од добављача из основног уговора, које су намијењене или као дјелимична замјена редовних испорука или уградње или као проширење постојећих испорука или уградње, уколико би промјена добављача обавезала уговорни орган да набави робу која има другачије техничке карактеристике, што би резултирало нескладом и несразмјером и изазвало значајне техничке тешкоће у функционисању и одржавању, под условом да вријеме трајања основног уговора као и уговора који се понављају не смије бити дуже од једне године и не може прећи 10% од вриједности основног уговора; ц) за робу која се продаје и купује на берзовном тржишту; д) за робу под изузетно повољним условима када се набавља или од привредног субјекта који је у поступку ликвидације својих пословних активности или од стечајног повјериоца или стечајног управника у поступку стечаја, или од повјериоца по основу пословног аранжмана или у сличним поступцима. Члан 23. (Посебни услови за примјену преговарачког поступка без објаве обавјештења за набавку услуга) Уговор о јавној набавци услуга може се закључити у преговарачком поступку без објаве обавјештења у сљедећим случајевима: а) у случају уговора о јавној набавци услуга, када поступак додјеле уговора слиједи након поступка конкурса за израду идејног рјешења, спроведеног у складу са одредбама чл. 33. и 34. овог закона, а уговор се додјељује побједнику, односно једном од побједника конкурса; у случају више побједника, сви побједници конкурса позивају се на учешће у преговорима; б) у случају уговора о јавној набавци услуга за додатне услуге које нису укључене у првобитно разматрани пројекат или у првобитно закључени уговор али који усљед непредвиђених околности постану неопходне за извршење или извођење у њима описаних услуга, и када се такве додатне услуге не могу, технички или економски, одвојити од основног уговора без већих непогодности за уговорни орган. Такав уговор може се закључити са добављачем којем је додијељен основни уговор, а укупна вриједност уговора додијељених за додатне услуге не може прећи 30% од вриједности основног уговора; ц) за нове услуге које представљају понављање сличних услуга повјерених добављачу којем је уговорни орган додијелио ранији уговор, уз услов да су такве услуге у складу са основним пројектом за који је био додијељен основни уговор, након спроведеног отвореног или ограниченог поступка. Уговорни орган је дужан да укаже на могућност спровођења овог поступка приликом спровођења отвореног или ограниченог поступка за основни пројекат, а укупне процијењене трошкове каснијих услуга уговорни орган узима у разматрање приликом процјењивања вриједности јавне набавке. Овај поступак може се примијенити само у периоду од три године од дана закључивања основног уговора. Члан 24. (Посебни услови за примјену преговарачког поступка без објаве обавјештења за набавку радова) Уговор о јавној набавци радова може се закључити у преговарачком поступку без објаве обавјештења у сљедећим случајевима: а) у случају уговора о јавној набавци радова за додатне радове који нису укључени у првобитно разматрани пројекат или у првобитно закључени http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 72 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. уговор али који, усљед непредвиђених околности, постану неопходни за извршење или извођење у њима описаних радова, и када се такви додатни радови не могу, технички или економски, одвојити од основног уговора без већих непогодности за уговорни орган. Такав уговор може се закључити са добављачем којем је додијељен основни уговор, а укупна вриједност уговора додијељених за додатне радове не може прећи 20% од вриједности основног уговора; б) за нове радове који представљају понављање сличних радова повјерених добављачу којем је уговорни орган додијелио ранији уговор, уз услов да су такви радови у складу са основним пројектом за који је био додијељен основни уговор, након спроведеног отвореног или ограниченог поступка. Уговорни орган дужан је да укаже на могућност спровођења овог поступка приликом спровођења отвореног или ограниченог поступка за основни уговор, а укупне процијењене трошкове нових радова уговорни орган узима у разматрање приликом процјењивања вриједности јавне набавке. Овај поступак може се примијенити само у периоду од три године од дана закључивања основног уговора. Одјељак Ц. Врсте поступака Члан 25. (Отворени поступак) У спровођењу отвореног поступка уговорни орган дужан је да: а) припреми тендерску документацију; б) објави обавјештење о јавној набавци; ц) привредним субјектима стави на располагање тендерску документацију; д) обави јавно отварање благовремено примљених понуда; е) обави провјеру квалификација понуђача према условима учешћа у тендерској документацији и оцијени понуде према критеријумима за додјелу уговора; ф) обавијести понуђаче о исходу поступка јавне набавке; г) понуди уговор најуспјешнијем понуђачу; х) објави обавјештење и достави извјештај Агенцији у складу са чланом 75. овог закона. Члан 26. (Ограничени поступак) (1) У спровођењу ограниченог поступка уговорни орган дужан је да припреми тендерску документацију. Тендерска документација се припрема и доставља у два дијела, и то: а) у фази претквалификације; и б) у фази позива за достављање понуда која обавезно садржи и критеријуме за додјелу уговора. (2) Ограничени поступак спроводи се на сљедећи начин: а) објављује се обавјештење о набавци, којим уговорни орган позива све заинтересоване кандидате да затраже документацију за фазу претквалификације; б) кандидатима се уступи или учини доступном документација за фазу претквалификације; ц) изврши се провјера квалификација кандидата; д) обавијесте се кандидати који се нису квалификовали; е) достави се тендерска документација са позивом за достављање понуда свим квалификованим кандидатима истовремено; ф) обави се јавно отварање благовремено примљених понуда; г) оцијене се понуде према критеријумима за додјелу уговора утврђеним у тендерској документацији; х) обавијесте се понуђачи о исходу поступка јавне набавке; и) понуди се уговор најуспјешнијем понуђачу; ј) објави се обавјештење и достави извјештај Агенцији у складу са чланом 75. овог закона. Члан 27. (Преговарачки поступак са објавом обавјештења о набавци) У спровођењу преговарачког поступка са објавом обавјештења о набавци уговорни орган дужан је да: а) објави обавјештење о набавци; б) кандидатима уступи претквалификациону документацију; ц) изврши провјеру квалификација кандидата и о резултатима квалификација обавијести учеснике у поступку; д) истовремено упути позив изабраним кандидатима да учествују у преговорима о техничким, економским, правним и другим аспектима уговора; е) преговара са сваким кандидатом/понуђачем посебно. Свим кандидатима/понуђачима треба да постави исте захтјеве и да им исте информације. Уговорни орган дужан је да води записнике о поступку преговора са сваким понуђачем које ће потписати обје стране након окончаних преговора. Ниједна информација која се добије од кандидата/ понуђача, нити информације о рјешењима која су предложили кандидати/понуђачи не могу се открити трећим лицима без претходне сагласно- сти тог кандидата/понуђача; ф) на основу резултата обављених преговора достави тендерску документацију за коначну понуду и позива понуђаче да поднесу своје коначне понуде; г) обави јавно отварање благовремено примљених понуда; х) изабере најуспјешнијег понуђача у складу са критеријумима за додјелу уговора утврђеним у тендерској документацији; и) објави обавјештење и достави извјештај Агенцији у складу са чланом 75. овог закона. Члан 28. (Преговарачки поступак без објаве обавјештења о набавци) (1) Ако је на основу услова за избор преговарачког поступка без објаве обавјештења о набавци прописаним у чл. 21-24. овог закона могуће, поступак се води са једним понуђачем, уз поштовање принципа овог закона, изузев у случајевима из члана 21. став (1) тач. а) и б) овог закона, када се поступак може водити са више понуђача. (2) У преговарачком поступку без објаве обавјештења о набавци услови за квалификацију морају се унапријед утврдити. Након провјере квалификованости кандидата, у даљем току поступка могу учествовати само квалификовани кандидати. О исходу квалификованости кандидата саставља се записник у који се уносе све битне чињенице и који се доставља оним кандидатима који се нису квалификовали. http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 73 (3) За случајеве из члана 21. став (1) тачка д) и члана 22. став (1) тачка д) овог закона уговорни орган није обавезан да тражи документацију која се односи на провјеру личне способности кандидата из члана 45. став (1) тач. б), ц) и д) овог закона. (4) Уговорни орган објављује на својој вeб-страници информације о преговарачком поступку без објављивања обавјештења о набавци који намјерава да спроводи, на начин да тендерску документацију учини доступном за све заинтересоване кандидате/понуђаче. (5) Квалификовани кандидати се позивају да доставе почетне понуде. Достављање почетних понуда је основ за преговарање. Уговорни орган дужан је да води записнике о поступку преговора са сваким понуђачем које ће потписати обје стране након окончаних преговора. Коначну понуду могу доставити само један или више позваних понуђача. Уговорни орган бира понуду према критеријумима за додјелу уговора утврђеним у тендерској документацији. (6) У случају да су позвани два или више понуђача да доставе коначне понуде, уговорни орган дужан је да обави јавно отварање коначних понуда. (7) Уговорни орган може након избора понуде објавити добровољно ex ante обавјештење о транспарентности у којем образлаже испуњење услова утврђених овим законом који оправдавају примјену преговарачког поступка без објављивања обавјештења и изражава своју намјеру о закључењу уговора с најуспјешнијим понуђачем. Ако објави добровољно ex ante обавјештење о транспарентности, уговорни орган не може потписати уговор о јавној набавци у року од 15 дана од дана објављивања обавјештења. (8) Након окончаног поступка уговорни орган дужан је да: а) закључи уговор са најуспјешнијим понуђачем или поништи поступак јавне набавке; б) објави обавјештење о исходу поступка; ц) достави извјештај Агенцији у складу са чланом 75. овог закона, а на захтјев Агенције и детаљно образложење. Члан 29. (Такмичарски дијалог) (1) Уговорни орган обавезан је да у позиву за достављање понуда путем такмичарског дијалога и/или у описној документацији наведе своје потребе и захтјеве у вези са предметном набавком. (2) Кандидатима који су на основу објаве благовремено доставили захтјеве за учешће и који су у складу са овим законом доказали своју способност доставља се позив за учешће као понуђачу у поступку такмичарског дијалога. (3) О оцјени способности кандидата саставља се записник, у који се уносе све околности битне за оцјену захтјева за учешће. Записник мора бити састављен тако да кандидату омогућава увид у онај дио записника који се односи на његов захтјев за учешће. (4) Уговорни орган обавезан је да кандидатима који неће бити позвани да учествују у такмичарском дијалогу одлуку о недопустивости учешћа достави најкасније седам дана од дана њеног доношења. Одлука о недопустивости учешћа мора садржавати разлоге за недопустивост учешћа. (5) Уговорни орган обавезан је да изабраним кандидатима истовремено пошаље писани позив за учешће у такмичарском дијалогу. Позиву се мора приложити описна документација и могућа додатна документација, или позив мора садржавати обавјештење да се описна документација ставља на располагање електронским путем. (6) Позив за учешће у такмичарском дијалогу мора садржавати податке о: а) објави на основу које се упућује позив за учешће у достављању понуда, односно у такмичарском дијалогу; б) додатним документима које треба предати; ц) рангирању или редослиједу значаја критеријума за додјелу уговора – од најважнијег према мање важном, ако нису садржани у објави; д) датуму и мјесту почетка фазе дијалога, те о језику или језицима који се користе. (7) Уговорни орган води дијалог са кандидатима с циљем проналажења једног или више рјешења која задовољавају потребе и захтјеве уговорног органа. У дијалогу са кандидатима уговорни орган може расправити све аспекте уговора о јавној набавци. (8) Уговорни орган не смије податке достављати на дискриминирајући начин којим би се у поступку дијалога могло погодовати одређеним кандидатима. (9) Током дијалога уговорни орган расправља са сваким кандидатом само о његовом рјешењу или рјешењима која је доставио. О рјешењу или рјешењима других кандидата смије се расправљати само ако је испуњен услов из става (10) овог члана. (10) Уговорни орган смије, само уз сагласност кандидата, његова рјешења или дијелове рјешења или повјерљиве информације прослиједити другим кандидатима. (11) Ако уговорни орган користи могућност одвијања поступка такмичарског дијалога у више фаза које слиједе једна за другом, тада се број рјешења о којима се расправља у појединој фази може смањити на основу критеријума за додјелу уговора, а који су наведени у објави или у описној документацији. Уговорни орган ће у објави или у описној документацији предвидјети ту могућност. Уговорни орган обавезан је да одлуку којом се не уважава неко рјешење у фази дијалога, уз навођење разлога, достави кандидату препорученом поштом или електронским путем уз обавезу да је такав начин доставе доказив, најкасније у року седам дана од дана завршетка наведене фазе. (12) Уговорни орган може наставити дијалог све док не пронађе рјешење или рјешења најпримјеренија за испуњавање његових потреба и захтјева. На крају фазе дијалога мора постојати још толико рјешења да је осигурано тржишно такмичење. (13) Одлуку о закључењу фазе дијалога, с навођењем основних одредница одабраног рјешења или одабраних рјешења, уговорни орган обавезан је да без одгађања достави свим кандидатима у дијалогу, препорученом поштом или електронским путем, уз обавезу да је такав начин достављања доказив. (14) Након завршетка дијалога, позивом на предају коначне понуде, уговорни орган обавезан је да позове преосталог кандидата или кандидате да на основу основних одредница одабраног рјешења или одабраних рјешења у фази дијалога доставе своју коначну понуду. У том позиву уговорни орган обавезан је да наведе крајњи рок за пријем понуда, адресу на коју се понуде морају послати и језик или језике на којима понуде морају бити састављене. (15) Понуда мора садржавати све потребне елементе у складу са потребама и захтјевима предмета набавке уговорног органа. http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 74 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. (16) На захтјев уговорног органа, понуђач може своју понуду објаснити, прецизирати и надопунити ако се тиме не мијењају основни елементи понуде, али не на начин који би могао бити супротан принципима тржишног такмичења или који би могао имати дискриминирајући учинак. (17) Уговорни орган обвезан је да према критеријумима за додјелу уговора, који су одређени у позиву за учешће или описној документацији и који су током позива за учешће у такмичарском дијалогу надопуњени или прилагођени, одабере економски најповољнију понуду. Члан 30. (Услови за примјену такмичарског дијалога) (1) Избор такмичарског дијалога допуштен је ако је ријеч о нарочито сложеном предмету набавке и ако закључивање уговора није могуће путем отвореног или ограниченог поступка јавне набавке. (2) Предмет набавке се у смислу одредбе става (1) овог члана сматра нарочито сложеним ако уговорни орган објективно није у могућности да наведе: а) техничке спецификације (техничке описе предмета набавке) којима може задовољити своје потребе и захтјеве; и/или б) правне и/или финансијске услове уговора. (3) Приликом закључивања уговора на основу такмичар- ског дијалога, одлука о избору доноси се искључиво према критеријуму економски најповољније понуде. Члан 31. (Учесници у такмичарском дијалогу) (1) Уговорни орган мора у објави навести број кандидата којима ће се доставити позив за учешће у такмичарском дијалогу, а што се одређује у складу са предметом набавке и не смије бити мањи од три. Правила морају бити објективна и недискриминирајућа и морају се објавити. (2) Ако уговорни орган утврди да је број способних кандидата већи од објављеног броја кандидата којима ће бити упућен позив за учешће у такмичарском дијалогу, може их позвати све или између способних кандидата одабрати најбоље кандидате у складу са бројем и правилима наведенима у објави. Разлози за избор наводе се у записнику. (3) Уговорни орган може наставити поступак позивањем једног или више способних кандидата ако утврди да је број способних кандидата мањи од објављеног броја кандидата којима ће бити упућен позив за учешће у такмичарском дијалогу, а ако нема ниједног способног кандидата, уговорни орган мора поништити поступак. Члан 32. (Оквирни споразум) (1) Оквирни споразум се може закључити након спроведеног отвореног, ограниченог, преговарачког поступка са објавом обавјештења и конкурентског захтјева за достављање понуда. Изузетно, оквирни споразум се може закључити и након преговарачког поступка без објаве обавјештења након поништеног отвореног или ограниченог поступка због тога што није запримљена ниједна или ниједна прихватљива понуда. Један или више понуђача са којима ће бити закључен оквирни споразум бирају се у складу са критеријумима за додјелу, утврђеним у члану 64. овог закона. (2) Након закључења оквирног споразума, његове одредбе не могу се мијењати. (3) Трајање оквирног споразума не може бити дуже од четири године, осим ако постоје оправдани разлози посебно у вези са предметом набавке оквирног споразума. (4) Оквирни споразум се закључује са више понуђача за исти предмет набавке, те број понуђача са којима се закључује оквирни споразум не може бити мањи од три, под условом да постоји довољан број понуђача. Оквирни споразум се може закључити и са два понуђача у случају понављања поступка због недовољног броја примљених понуда. (5) Уговори који се закључују са понуђачима са којима је закључен оквирни споразум могу се додијелити: a) примјеном услова утврђених у оквирном споразуму без поновљеног захтјева за достављање понуде, гдје се уговор додјељује најповољнијем понуђачу, изузев у случају да најповољнији понуђач није у могућности да изврши испоруку робе или услуге, или изведе радове, уговор се може додијелити наредном најповољнијем понуђачу са којим је закључен оквирни споразум; или б) уколико сви услови нису утврђени у оквирном споразуму и када се понуђачи позивају да поново доставе понуде на основу истих или прецизније дефинисаних услова у оквиру услова из оквирног споразума, поступак се спроводи у складу са сљедећим: 1) за сваки уговор уговорни орган се писмено обраћа свим понуђачима са којим има закључен оквирни споразум; 2) уговорни орган одређује временски рок за подношење понуда, узимајући у обзир сложеност предмета набавке и вријеме потребно за достављање понуда; 3) понуде се подносе у писаној форми а њихов садржај остаје тајан све до истека рока предвиђеног за достављање понуда; 4) уговорни орган јавно отвара понуде и доставља записник са отварања понуда свим понуђачима који су доставили понуде; 5) уговорни орган додјељује уговор понуђачу који је доставио најповољнију понуду, у складу са условима из оквирног споразума, односно у складу са прецизно дефинисаним условима, у оквиру услова из оквирног споразума. (6) Уговорни орган може предвидјети закључивање оквирног споразума у поступку конкуретског захтјева за достављање понуда. Одјељак Д. Конкурс за израду идејног рјешења Члан 33. (Спровођење конкурса за израду идејног рјешења) (1) Конкурс за израду идејног рјешења (у даљем тексту: конкурс) спроводи се како би уговорни орган изабрао учесника или учеснике који су понудили најбоље рјешење односно идејно рјешење с циљем: а) додјеле уговора о јавној набавци услуга побједнику конкурса или једном од побједника конкурса за израду идејног рјешења; или б) додјеле награде побједнику или побједницима конкурса за израду идејног рјешења. (2) У случају из става (1) тачке а) овог члана, уговорни орган, након успјешно спроведеног конкурса, спроводи преговарачки поступак без објаве обавјештења у складу са чланом 23. став (1) тачка а) овог закона, тако што http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 75 позива побједника или све побједнике конкурса на преговоре о условима уговора. (3) Уговорни орган у одлуци о покретању поступка и у обавјештењу о набавци утврђује циљ конкурса за израду идејног рјешења. (4) Конкурс се спроводи на основу конкурсне документације која обавезно садржи податке о: а) предмету конкурса/опису пројекта; б) кријетеријумима за оцјењивање према редослиједу њиховог значаја; ц) роковима; д) броју побједника конкурса (један или више); е) праву примјене и коришћења конкурсних радова; ф) новчаним наградама, ако се додјељују; г) враћању документације; х) начину рада конкурсне комисије. (5) На конкурс за израду идејног рјешења могу се пријавити сва заинтересована и правна и физичка лица у смислу члана 2. став (3) овог закона, као и физичка лица која нису регистрована као привредни субјекти. (6) Уговорни орган може се одлучити на спровођење претквалификационог избора кандидата, које ће позвати да доставе своја идејна рјешења. У том случају, уговорни орган одређује недискриминирајуће квалификационе услове којима се обезбјеђује стварна конкуренција, те их наводи у тендерској документацији. Члан 34. (Конкурсна комисија) (1) Конкурсна комисија спроводи поступак и доноси одлуку о избору једног или више најповољнијих рјешења у складу са одговарајућим овлашћењем које је уговорни орган дужан да благовремено обезбиједи. (2) Конкурсну комисију именује уговорни орган. У њен састав улазе искључиво физичка лица признате стручне репутације. У састав конкурсне комисије не могу се бирати чланови чији приватни интерес утиче или може утицати на непристрасност њиховог рада у комисији. Ако се од учесника конкурса захтијева одређена професионална квалификација, онда већина чланова конкурсне комисије мора имати исту или једнако вриједну квалификацију. (3) Садржај приспјелих конкурсних радова не смије се отварати прије истека рока за њихову доставу, уз обавезно обезбјеђење анонимности и то све до доношења одлуке. (4) Конкурсна комисија је потпуно независна при избору једног или више побједника између конкурсних радова, који се предају анонимно. Имена учесника у конкурсу конкурсна комисија може сазнати искључиво након доношења одлуке о избору. (5) Благовремено приспјели радови се оцјењују и рангирају у складу са критеријумима за оцјењивање утврђеним у конкурсној документацији. Ови критеријуми не морају обавезно подразумијевати најнижу цијену или економски најповољније понуђено рјешење. (6) Конкурсна комисија је обавезна да о раду на својим састанцима води записнике, које потписују сви присутни чланови и који су саставни дио њеног коначног извјештаја о поступку. (7) Одлуку о избору једног или више најповољнијих рјешења конкурсна комисија доноси у извјештају о поступку који такође потписују сви њени чланови и коју комисија по окончању поступка доставља уговорном органу на даље поступање. Одјељак Е. Обавјештење о набавци и рокови у поступку јавне набавке Члан 35. (Обавјештење о набавци) (1) Уговорни орган објављује обавјештење о набавци за отворени поступак, ограничени поступак, преговарачки поступак са објавом обавјештења, конкурс за израду идејног рјешења, такмичарски дијалог и конкурентски захтјев за достављање понуда. (2) Обавјештење о набавци свим заинтересованим привредним субјектима треба да пружи довољно информација које ће им омогућити да оцијене да ли имају интерес да учествују у поступку јавне набавке и доставе захтјев за учешће, односно понуду. (3) Обавјештење о набавци садржи кратке информације у складу са битним елементима из тендерске документације. (4) Сажетак који се објављује на енглеском језику садржи само минимум података из обавјештења о набавци из става (3) овог члана. Члан 36. (Објављивање обавјештења) (1) Сва обавјештења о набавци, о додјели уговора, о поништењу поступка јавне набавке, добровољно ex ante обавјештење о транспарентности и претходно инфор- мационо обавјештење, као и сажетак обавјештења о набавци на енглеском језику, уговорни орган објављује на порталу јавних набавки. Сажетак свих обавјештења објављује се у "Службеном гласнику БиХ". (2) Обавјештења из става (1) овог члана припремају се и шаљу на објављивање електронски, у форми, на начин и у роковима дефинисаним подзаконским актом, који доноси Агенција. (3) Обавјештења из става (1) овог члана уговорни орган може додатно објавити и у другим публикацијама или на другој веб-страници, под условом да се та обавјештења не смију објавити прије дана њиховог објављивања на порталу јавних набавки. Таква додатно објављена обавјештења не смију садржавати друге информације, осим оних објављених на порталу јавних набавки. (4) У случају поступка јавне набавке чија је вриједност дефинисана у члану 14. став (5) овог закона, сажетак обавјештења о набавци на енглеском језику обавезно се објављује на порталу јавних набавки. (5) Додатно објављивање из става (4) овог члана уговорни орган може користити и у случају када је вриједност јавне набавке мања од износа из члана 14. став (5) овог закона. Члан 37. (Претходно информационо обавјештење) (1) Уговорни орган може у претходном информационом обавјештењу објавити: а) приликом набавке робе - укупну процијењену вриједност уговора или оквирних споразума по групама производа које уговорни орган намјерава да додијели у сљедећих 12 мјесеци. Групе производа уговорни орган утврђује у складу са ознакама из Јединственог рјечника јавне набавке; б) приликом набавке услуга – укупну процијењену вриједност уговора или оквирних споразума у свакој од категорија из Анекса II Дио А које уговорни орган намјерава да додијели у сљедећих 12 мјесеци; http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 76 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. ц) приликом набавке радова - битна обиљежја уговора или оквирних споразума које уговорни орган намјерава да додијели. (2) Обавјештење из става (1) тач. а) и б) овог члана објављује се на почетку календарске године. (3) Обавјештење наведено у ставу (1) тачки ц) овог члана објављује се одмах након доношења одлуке којом се одобравају планирани уговори о радовима или оквирни споразуми које уговорни орган намјерава да додијели. Члан 38. (Коришћење Јединственог рјечника јавне набавке – ЈРЈН) (1) Уговорни орган обавезан је да се у обавјештењу о набавци и тендерској документацији, приликом описа предмета набавке, позове на ознаке и називе из Јединственог рјечника јавне набавке (у даљем тексту: ЈРЈН). (2) ЈРЈН и услове његове примјене, на предлог Агенције, прописује Савјет министара БиХ посебном одлуком. Одјељак Ф. Рокови Члан 39. (Начин одређивања рокова) (1) Уговорни орган дужан је да одреди временске рокове за пријем захтјева за учешће и понуда, узимајући у обзир сложеност предмета набавке и вријеме потребно за припрему захтјева за учешће и понуда, који не могу бити краћи од временских рокова утврђених овим законом. (2) Рок за пријем понуда у отвореном поступку, односно захтјева за учешће у ограниченом поступку, преговарачком поступку са објавом обавјештења и такмичарском дијалогу рачуна се од дана слања на објаву обавјештења о набавци на порталу јавних набавки. Рок за пријем понуда у ограниченом и преговарачком поступку са објавом и без објаве обавјештења рачуна се од дана упућивања позива за доставу понуда квалификованим кандидатима. (3) У случају исправке или измјене обавјештења о набавци, односно тендерске документације, рок за пријем понуда, односно захтјева за учешће рачуна се од дана слања на објаву исправке на порталу јавних набавки, односно упућивања исправке тендерске документације свим понуђачима који су до тог датума преузели тендерску документацију. Члан 40. (Редовни рокови за подношење захтјева за учешће и понуда) (1) Уговорни орган дужан је да у отвореном поступку за вриједносни разред из члана 14. ст. (2) и (3) овог закона утврди минимални рок за пријем понуда од 45 дана од дана слања на објаву обавјештења о набавци на порталу јавних набавки. (2) У случају ограниченог поступка, преговарачког поступка са објавом обавјештења о набавци и такмичарског дијалога за вриједносне разреде из члана 14. ст. (2) и (3) овог закона уговорни орган дужан је да утврди: а) минимални временски рок за пријем захтјева за учешће не краћи од 30 дана од дана слања на објаву обавјештења на порталу јавних набавки; и б) у случају ограниченог поступка, минимални временски рок за пријем понуда не краћи од 35 дана од дана упућивања позива квалификованим кандидатима за достављање понуда. (3) У отвореном поступку набавке за вриједносни разред из члана 14. став (4) овог закона, рок за пријем понуда не може бити краћи од 20 дана од дана слања на објаву обавјештења о набавци на порталу јавних набавки. (4) У ограниченом поступку, преговарачком поступку са објавом обавјештења и такмичарском дијалогу, за вриједносни разред из члана 14. став (4) овог закона, рок за пријем захтјева за учешће не може бити краћи од 15 дана од дана слања на објаву обавјештења о набавци на порталу јавних набавки, а рок за пријем понуда у ограниченом поступку не може бити краћи од 15 дана од дана упућивања захтјева за достављање понуда. Члан 41. (Скраћени рокови за подношење понуда) (1) Ако је уговорни орган објавио претходно инфор- мационо обавјештење, може утврдити: а) рок за пријем понуда из члана 40. став (1) и став (2) тачка б) овог закона који није краћи од 25 дана од дана слања на објаву обавјештења о набавци на порталу јавних набавки у отвореном поступку, односно упућивања позива квалификованим кандидатима за достављање понуда у ограниче- ном поступку; и б) рок за пријем понуда из члана 40. ст. (3) и (4) овог закона који није краћи од 13 дана од дана слања на објаву обавјештења о набавци на порталу јавних набавки у отвореном поступку, односно упући- вања позива квалификованим кандидатима за доставу понуда у ограниченом поступку. (2) Уговорни орган смије користити скраћене рокове из става (1) овог члана под условом: а) да су у претходном информационом обавјештењу биле садржане све информације које треба да буду садржане у обавјештењу о набавци, ако су те информације биле познате у тренутку објављи- вања претходног информационог обавјештења; и б) да је претходно информационо обавјештење послано на објављивање најмање 52 дана, али највише 12 мјесеци прије дана слања обавјештења о набавци на порталу јавних набавки. (3) Временски рокови за пријем понуда из члана 40. ст. (1), ст. (2) тачка б) и ст. (3) и (4) овог закона могу се скратити за пет дана ако уговорни орган омогући неограничен и директан приступ тендерској документацији и другим додатним документима путем електронског средства, не захтијевајући накнаду, и то од дана објаве обавјештења на порталу јавних набавки. У обавјештењу о набавци уговорни орган мора навести интернетску адресу на којој је доступна ова документација. Члан 42. (Остали рокови) Остале рокове у преговарачком поступку са објавом и без објаве обавјештења, такмичарском дијалогу и у конкурсу за израду идејног рјешења дефинише уговорни орган на начин да кандидати/понуђачи на које се ти рокови односе имају довољно времена за предузимање одговарајућих радњи и припрему понуда, у зависности од сложености предмета набавке. Члан 43. (Рачунање рокова) На рокове који нису посебно дефинисани овим законом примјењују се одредбе Закона о управном поступку. http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 77 ГЛАВА II - СПРОВОЂЕЊЕ ПОСТУПКА ЈАВНЕ НАБАВКЕ Одјељак А. Квалификација кандидата и понуђача Члан 44. (Провјера квалификација кандидата или понуђача) (1) Уговорни орган провјерава и оцјењује да ли је кандидат/понуђач поуздан и способан да изврши уговор, у складу са условима утврђеним у тендерској документацији. (2) Уговорни орган у тендерској документацији дефинише услове за квалификацију на начин да утврди минимум захтјева за квалификацију кандидата/понуђача у погледу њихове личне способности, економског и финансијског стања, те њихове техничке и/или професионалне способности. (3) Минимум квалификационих услова које уговорни орган одреди за кандидате/ понуђаче, као и документи који су потребни за њихово доказивање обавезно треба да буду сразмјерни предмету јавне набавке и у складу с њим. Постављени услови не смију имати ограничавајући карактер на конкуренцију и морају бити јасни и прецизни. (4) Уговорни орган од кандидата/понуђача захтијева само оне доказе који су неопходни да би се утврдило да ли кандидат/понуђач задовољава квалификационе услове које је поставио уговорни орган. (5) Уговорном органу није дозвољено да одбије захтјев за учешће или понуду искључиво на основу тога што су поднесени или од правног или од физичког лица из члана 2. став (1) тачка ц) овог закона или групе кандидата/понуђача. (6) Само оним кандидатима/понуђачима чије квалифика- ције задовољавају услове утврђене у тендерској документацији дозвољено је да наставе поступак јавне набавке. Члан 45. (Лична способност) (1) Уговорни орган, изузев у случајевима из члана 21. став (1) тачка д) и члана 22. став (1) тачка д) овог закона дужан је да одбаци захтјев за учешће или понуду ако кандидат/понуђач: а) је у кривичном поступку осуђен правоснажном пресудом за кривична дјела организованог криминала, корупцију, превару или прање новца, у складу са важећим прописима у Босни и Херцеговини или земљи у којој је регистрован; б) је под стечајем или је предмет стечајног поступка, осим у случају постојања важеће одлуке о потврди стечајног плана или је предмет поступка ликвидације, односно у поступку је обустављања пословне дјелатности, у складу са важећим прописима у Босни и Херцеговини или земљи у којој је регистрован; ц) није испунио обавезе у вези са плаћањем пензионог и инвалидског осигурања и здравственог осигурања, у складу са важећим прописима у Босни и Херцеговини или прописима земље у којој је регистрован; д) није испунио обавезе у вези са плаћањем директних и индиректних пореза, у складу са важећим прописима у Босни и Херцеговини или земљи у којој је регистрован. (2) Кандидат/понуђач којем буде додијељен уговор обавезан је да достави сљедеће документе којима ће потврдити да се случајеви наведени у ставу (1) овог члана не односе на њега: а) увјерење надлежног суда којим доказује да у кривичном поступку није изречена правоснажна пресуда којом је осуђен за кривично дјело учешћа у криминалној организацији, за корупцију, превару или прање новца; б) увјерење надлежног суда или органа управе код којег је регистрован кандидат/понуђач којим се потврђује да није под стечајем нити је предмет стечајног поступка, да није предмет поступка ликвидације, односно да није у поступку обустављања пословне дјелатности; ц) увјерења надлежних институција којим се потврђује да је кандидат/понуђач измирио доспјеле обавезе, а које се односе на доприносе за пензијско и инвалидско осигурање и здравствено осигурање; д) увјерења од надлежних институција да је кандидат/понуђач измирио доспјеле обавезе у вези са плаћањем директних и индиректних пореза. (3) Као доказ за испуњавање услова из става (2) тач. ц) и д) овог члана, прихвата се и споразум понуђача са надлежним пореским институцијама о репрограмираном, односно одложеном плаћању обавеза понуђача по основу пореза и доприноса и индиректних пореза, уз потврду пореских органа да понуђач у предвиђеној динамици измирује своје репрограмиране обавезе. (4) Кандидат/понуђач, у сврху доказа о испуњавању услова из става (1) овог члана, дужан је да достави изјаву овјерену код надлежног органа, у форми и на начин који прописује Агенција подзаконским актом. (5) Захтјев за учешће или понуда одбија се ако је кандидат/понуђач био крив за тежак професионални пропуст почињен током периода од три године прије почетка поступка који уговорни орган може доказати на било који начин, посебно, значајни и/или недостаци који се понављају у извршењу битних захтјева уговора који су довели до његовог пријевременог раскида, настанка штете или других сличних посљедица због намјере или немара привредног субјекта одређене тежине. (6) Ако уговорни орган има сумње о постојању околности које су наведене у ст. (1) и (4) овог члана, може се обратити надлежним органима с циљем прибављања потребних информација у предметном поступку. (7) Уговорни орган је дужан да у тендерској документацији дефинише документе које захтијева од кандидата/понуђача који, као физичко лице регистровано за обављање предметне дјелатности, доставља уз понуду, а који су докази о испуњавању услова из овог члана. (8) За кандидате/понуђаче чије је сједиште изван Босне и Херцеговине не тражи се посебна надовјера докумената који се захтијевају у ставу (2) овог члана. (9) У поступку тендера за израду идејног рјешења, од физичког лица се тражи само увјерење надлежног суда којим доказује да у кривичном поступку није изречена правоснажна пресуда којом је осуђено за кривично дјело учешћа у криминалној организацији, за корупцију, превару или прање новца. Члан 46. (Способност обављања професионалне дјелатности) (1) Уговорни орган у тендерској документацији може од кандидата/понуђача захтијевати да докажу своју http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 78 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. регистрацију у одговарајућим професионалним или другим регистрима земље у којој су регистровани или да обезбиједе посебну изјаву или потврду надлежног органа којом се доказује њихово право да обављају професионалну дјелатност, која је у вези са предметом набавке. (2) Документи из става (1) овог члана признају се на територији Босне и Херцеговине, без обзира на којем нивоу власти су издати. Члан 47. (Економска и финансијска способност) (1) Уговорни орган у тендерској документацији може утврдити минималне услове у погледу економске и финансијске способности кандидата/понуђача, као и доказе који се захтијевају, а који могу бити: а) одговарајући документ који издаје банка или друга финансијска институција, а којим се доказује економско-финансијска способност у погледу чињеница које се могу доказати из докумената које издаје банка или друга финансијска институција у складу са позитивним прописима; б) гаранција за покриће осигурања од одговорности за реализацију предметног уговора из области његове регистроване дјелатности; ц) пословни биланси или изводи из пословних биланса, за период не дужи од посљедње три финансијске године, или од датума регистрације, односно почетка пословања у предметном сегменту, ако је понуђач односно кандидат регистрован, односно почео са радом прије мање од три године, уколико је објављивање пословног биланса законска обавеза у земљи у којој је кандидат/понуђач регистован; у случају када не постоји законска обавеза у земљи у којој је кандидат/понуђач регистрован, дужан је да достави изјаву овјерену од надлежног органа; д) изјава о укупном промету кандидата/понуђача и, када је то примјерено, о промету у сегменту пословања који је предмет уговора, за период не дужи од три посљедње финансијске године, или од датума регистрације, односно почетка пословања, ако је кандидат/понуђач регистрован, односно почео са радом прије мање од три године; изјава која се прилаже овјерава се код надлежног органа. (2) Уговорни орган, уколико захтијева један или више докумената из става (1) овог члана, дужан је да у тендерској документацији јасно и прецизно дефинише доказе које је кандидат/понуђач дужан да достави у сврху доказивања економске и финансијске способности. (3) Кандидат/понуђач може, гдје је то одговарајуће и за одређени уговор, у понуди назначити да располаже капацитетима других субјеката, без обзира на правну природу односа који има с њима. У том случају мора доказати уговорном органу да ће на располагању имати потребне ресурсе. Под истим условима, група кандидата/понуђача може се ослонити на капацитете учесника групе или других привредних субјеката. (4) Документи наведени у ставу (1) овог члана достављају се као обичне копије заједно са изјавом коју овјерава кандидат/понуђач, у форми и на начин који прописује Агенција подзаконским актом. Члан 48. (Општи услови за техничку и професионалну способност) (1) Уговорни орган може, зависно од врсте, количине или обима, или намјене предмета набавке, захтијевати доказе који се односе на техничку и професионалну способност. (2) Ако уговорни орган захтијева доказ о уредно извршеним уговорима, тај доказ се подноси у форми списка извршених уговора уз потврду о њиховој реализацији коју даје друга уговорна страна. У случају да се таква потврда из објективних разлога не може добити од уговорне стране која није уговорни орган, важи изјава привредног субјекта о уредно извршеним уговорима, уз предочавање доказа о учињеним покушајима да се такве потврде обезбиједе. (3) Потврда о уредно извршеним уговорима мора садржавати сљедеће податке: а) назив и сједиште уговорних страна или привредих субјеката; б) предмет уговора; ц) вриједност уговора; д) вријеме и мјесто извршења уговора; е) наводе о уредно извршеним уговорима. (4) Кандидат/понуђач може, гдје је то одговарајуће и за одређени уговор, у понуди назначити да располаже капацитетима других субјеката, без обзира на правну природу односа који има с њима. У том случају мора доказати уговорном органу да ће на располагању имати потребне ресурсе. Под истим условима, група понуђача може се ослонити на капацитете учесника групе или других привредних субјеката. (5) Уговорни орган може тражити од кандидата/понуђача да писмено појасне достављене референце. (6) Ако се у тендерској документацији захтијева обезбјеђење цертификата које издају независна тијела, а којима се потврђује да кандидат/понуђач задовољава одређене стандарде обезбјеђења квалитета, уговорни орган дужан је да се позове на системе обезбјеђења квалитета који се заснивају на одговарајућим европским серијама стандарда које су потврдила тијела која су у складу с европским серијама стандарда које се тичу издавања цертификата. Уговорни орган дужан је да прихвати и друге доказе о еквивалентним мјерама обезбјеђења квалитета од кандидата/понуђача који немају приступа таквим цертификатима. (7) Уговорни орган, ако захтијева један или више докумената којим кандидат/понуђач доказује техничку и професионалну способност, дужан је да у тендерској документацији јасно и прецизно дефинише те захтјеве. Члан 49. (Техничка и професионална способност у поступку набавке робе) У поступку јавне набавке робе, уговорни орган може захтијевати један или више доказа о техничкој и професионалној способности кандидата/понуђача, и то: а) списак извршених уговора у складу са чланом 48. став (2) овог закона, а који су у вези са предметном набавком, за период не дужи од три године, или од датума регистрације, односно почетка пословања, ако је кандидат/понуђач регистрован, односно почео да ради прије мање од три године; б) опис техничке опремљености и оспособљености кандидата/понуђача, мјере за обезбјеђење квалите- та и његову опремљеност и оспособљеност за испитивања и истраживања; http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 79 ц) наводе о ангажованом техничком особљу и техничким органима, за послове постављања и инсталације робе која се набавља, а за које се не може захтијевати да су запослени код кандидата/понуђача; д) узорке, описе и/или фотографије робе која је предмет испоруке, а чију вјеродостојност је кандидат/понуђач обавезан да потврди ако то уговорни орган захтијева; е) увјерење које издаје надлежна институција или агенција за контролу квалитета, а којим се пот- врђује да на одговарајући начин тачно означена роба одговара одређеним спецификацијама или нормама; ф) потврду кандидата/понуђача о прихватању поступка контроле робе сложеније врсте или робе која изузетно треба да служи некој посебној сврси, коју спроводи уговорни орган или у његово име надлежни орган земље сједишта привредног субјекта, а која се односи на производне капацитете привредног субјекта и, ако је потребно, на начин израде студија и истраживања, те мјере за контролу квалитета које користи привредни субјект. Члан 50. (Техничка и професионална способност у поступку набавке услуга) У поступку јавне набавке услуга, уговорни орган може захтијевати један или више доказа о техничкој и професионалној способности кандидата/понуђача, и то: а) списак извршених уговора у складу са чланом 48. став (2) овог закона, а који су у вези са предметном набавком, за период не дужи од три године, или од датума регистрације, односно почетка пословања, ако је кандидат/понуђач регистрован, односно почео са радом прије мање од три године; б) образовне и професионалне квалификације пружаоца услуга и/или квалификације његовог руководећег особља, и нарочито квалификације лица која су одговорна за пружање конкретних услуга; ц) изјаву о ангажованом техничком особљу или техничким органима, а за које се не може захтијевати да су запослени код кандидата/ понуђача; д) изјаву пружаоца услуга о просјечном годишњем броју запослених и о броју руководећег особља у посљедње три године; е) изјаву о техничкој опремљености и оспособљености и мјерама којима располаже пружалац услуга за извршење конкретних услуга и обезбјеђење квалитета; ф) потврду кандидата/понуђача о прихватању поступка контроле услуга сложеније врсте или услуге која изузетно треба да служи некој посебној сврси, коју спроводи уговорни орган или у његово име надлежни орган земље сједишта привредног субјекта, а која се односи на производне капацитете привредног субјекта и, ако је потребно, на начин израде студија и истраживања, те мјере за контролу квалитете које користи привредни субјекат; г) изјаву кандидата/понуђача да прихвата предузимање мјера за управљање заштитом животне средине и мјера енергетске ефикасности које ће привредни субјекат примјењивати приликом пружања услуга. Члан 51. (Техничка и професионална способност у поступку набавке радова) У поступку јавне набавке радова, уговорни орган може захтијевати један или више доказа о техничкој и професионалној способности кандидата/понуђача, и то: а) списак извршених уговора у складу са чланом 48. став (2) овог закона, а који су у вези са предметном набавком, за период не дужи од пет година, или од датума регистрације, односно почетка пословања, ако је кандидат/понуђач регистрован, односно почео да ради прије мање од пет година; б) образовне и професионалне квалификације извођача радова и/или квалификације његовог руководећег особља, и нарочито квалификације лица која су одговорна за извођење конкретних радова; ц) изјаву о ангажованом техничком особљу или техничким органима, нарочито оном особљу које је ангажовано за послове надзора и контроле квалитета, а за које се не може захтијевати да су запослени код кандидата/понуђача; д) изјаву извођача радова о просјечном годишњем броју запослених и броју руководећег особља у посљедње три године; е) потврду о грађевинским машинама и техничкој опреми којом извођач располаже у сврху извршења уговора; ф) изјаву кандидата/понуђача да прихвата предузимање мјера за управљање заштитом животне средине и мјера енергетске ефикасности које ће привредни субјект примјењивати приликом извођења радова. Члан 52. (Дисквалификација по основу сукоба интереса или корупције) (1) У складу са важећим прописима у Босни и Херцеговини, уговорни орган дужан је да одбије захтјев за учешће у поступку јавне набавке или понуду уколико је кандидат/понуђач садашњем или бившем запосленику уговорног органа дао или је спреман да да мито, у облику новчаних средстава или у било којем неновчаном облику, с циљем остваривања утицаја на радњу, одлуку или ток поступка јавне набавке. Уговорни орган у писаној форми информише понуђача и Агенцију о одбијању таквог захтјева или понуде и о разлозима одбијања. (2) Сваки кандидат/понуђач дужан је да уз понуду достави и посебну писмену изјаву да није нудио мито нити учествовао у било каквим радњама чији је циљ корупција у предметној јавној набавци. (3) У случају да захтјев или понуда коју уговорни орган прими у току поступка јавне набавке проузрокује или може да проузрокује сукоб интереса у складу са важећим прописима о сукобу интереса у Босни и Херцеговини, уговорни орган дужан је да поступи у складу са прописима у Босни и Херцеговини. (4) Уговорни орган не смије закључивати уговоре о јавној набавци са привредним субјектом ако руководилац уговорног органа или члан управног или надзорног одбора тог уговорног органа истовремено: http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 80 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. а) обавља управљачке послове у том привредном субјекту; или б) је власник пословног удјела, дионица односно других права на основу којих учествује у управљању односно у капиталу тог привредног субјекта са више од 20%. (5) Ако је одређени привредни субјект директно или индиректно учествовао у техничким консултацијама у припреми поступка јавне набавке, уговорни орган мора предузети одговарајуће мјере како би обезбиједио да конкуренција не буде нарушена учествовањем тог привредног субјекта као кандидата/понуђача у поступку јавне набавке у односу на остале кандидате/понуђаче. Такве мјере укључују давање свих информација осталим кандидатима/понуђачима које су саопштене за вријеме техничких консултација или су настале као резултат техничких консултација и одређивање адекватних временских рокова за пријем захтјева за учешће и понуда. Мјере које су предузете уговорни орган наводи у записнику о оцјени понуда из члана 65. овог закона. (6) Привредни субјекат из става (5) овог члана не може учествовати у том поступку јавне набавке као кандидат/понуђач само ако не постоји други начин да се обезбиједи поштовање принципа једнаког третмана. (7) Прије одбацивања захтјева за учешће, односно његове понуде, кандидат/понуђач мора имати прилику да докаже да његово учествовање у техничким консултацијама не ограничава конкуренцију. Одјељак Б. Тендерска документација Члан 53. (Неопходне информације) (1) Уговорни орган дужан је да припреми тендерску документацију у складу са одредбама овог закона и подзаконским актима. У тендерској документацији уговорни орган даје потпуне информације о условима уговора и поступку додјеле уговора, а који су кандидатима/понуђачима довољни за припрему захтјева за учешће, односно понуда на стварно конкурентској основи. (2) Обавјештење о набавци припремљено у складу са чланом 35. овог закона чини саставни дио тендерске документације. (3) Тендерска документација садржи минимално сљедеће информације: а) назив и адресу уговорног органа, те особу за контакт од које кандидати/понуђачи могу тражити информације или појашњење; б) изабрани поступак додјеле уговора и податак о томе да ли се предвиђа закључивање оквирног споразума; ц) опис робе, услуга или радова, те навођење ознаке и назива из ЈРЈН-а; д) количинске спецификације за робу или опис посла или задатка за услуге и радове и техничке спецификације; е) мјесто испоруке робе или извршења услуге или извођења радова; ф) назнаку могућности за подношење понуда по лотовима; г) рокове за испоруке робе; извршење услуга; извођење радова; х) навођење могућности за подношење алтернативних понуда и минималних захтјева који морају бити испуњени у случају алтернативних понуда; и) минималне услове за квалификацију кандидата, односно понуђача, као и доказе на основу којих се врши оцјена; ј) критеријум за додјелу уговора утврђен као "економски најповољнија понуда" са поткритеријумима или "најнижа цијена"; к) период важења понуда; л) гаранцију за озбиљност понуде, гаранцију за добро извршење посла и свако друго тражено обезбјеђење за привремена плаћања; м) мјесто, датум и вријеме за пријем захтјева за учешће, односно понуда; н) мјесто, датум и вријеме отварања понуда; о) информацију о калкулацији цијене, ако је примјењиво; п) захтјев у погледу употребе језика; р) нацрт уговора или основне елементе уговора. (4) Тендерска документација се припрема у складу са моделима стандардне тендерске документације, које прописује Агенција. (5) Приликом припреме тендерске документације, уговор- ни орган дужан је да поштује принципе једнаког третмана и недискриминације кандидата/понуђача. Уговорни орган не смије да користи савјете било којег лица које може да има било какав директни или индиректни интерес за исход поступка додјеле уговора, ако је вјероватно да то може утицати на стварну конкуренцију за предметни уговор. (6) Уговорни орган може направити измјене и допуне тендерске документације под условом да се оне доставе заинтересованим кандидатима/понуђачима истог дана, а најкасније пет дана прије истека утврђеног рока за пријем захтјева за учешће или понуда. У случају да такве измјене подразумијевају суштинску промјену предмета набавке, уговорни орган ће продужити рок за пријем захтјева за учешће или понуда у зависности од сложености предмета набавке. Рок за продужење не може бити краћи од седам дана. Члан 54. (Техничке спецификације) (1) Техничке спецификације морају свим кандидатима/ понуђачима омогућити једнак и недискриминирајући приступ надметању. Техничке спецификације ће укључивати, кад год је то могуће, критеријум приступачности за особе са инвалидитетом или критеријум дизајна за све кориснике. (2) Техничке спецификације, уз поштовање обавезних босанскохерцеговачких техничких правила, одређују се: а) позивањем на техничке спецификације и, уз уважавање сљедећег редослиједа, на босанскохер- цеговачке стандарде којима се преузимају европски стандарди, европска техничка одобрења, заједничке техничке спецификације, међународни стандарди, друге техничке референтне системе које су успоставила европска тијела за стандарди- зацију или, ако они не постоје, на босанскохерце- говачке стандарде, босанскохерцеговачка техни- чка одобрења или босанскохерцеговачке техничке спецификације које се односе на пројектовање, израчун и извођење радова те употребу производа, при чему свака упута мора бити означена ријечи- ма "или еквивалент"; или http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 81 б) у форми изведбених или функционалних захтјева који могу укључивати еколошке елементе и елементе енергетске ефикасности; или ц) у форми изведбених или функционалних захтјева из става (2) тачка б) овог члана, уз позив на техничке спецификације из става (2) тачка а) овог члана као средство за претпоставку усклађености са изведбеним или функционалним захтјевима; или д) позивањем на техничке спецификације из става (2) тачка а) овог члана у погледу одређених обиљежја и позивањем на изведбене или функционалне захтјеве из става (2) тачке б) овог члана у погледу других обиљежја. (3) Ако се техничке спецификације одреде у складу са ставом (2) тачка а) овог члана, уговорни орган не смије одбити понуду с образложењем да понуђена роба и услуге не одговарају спецификацијама које је он навео, ако понуђач одговарајућим средствима (технички досије, извјештај о тестирању које је обавило овлашћено тијело и други слични документи издати од надлежних институција) у својој понуди докаже да рјешења која је он у понуди предложио у једнакој мјери одговарају техничким спецификацијама на које се позива. (4) Ако се техничке спецификације одреде у форми изведбених или функционалних захтјева у складу са ставом (2) тачке б) овог члана, уговорни орган не смије одбити понуду која одговара босанскохерцеговачком стандарду којим се преузима европски стандард, или европском техничком одобрењу, заједничкој техничкој спецификацији, међународном стандарду или техничком систему стандарда који је израдило европско тијело за стандардизацију, ако се те спецификације односе на изведбене или функционалне захтјеве које уговорни орган захтијева. Понуђач мора у својој понуди одговарајућим средствима доказати да понуђена роба, услуге или радови који одговарају стандарду одговарају изведбеним или функционалним захтјевима уговорног органа. (5) Овлашћено тијело за оцјењивање усклађености у смислу овог члана је независна лабораторија, тијело које ће потврдити усклађеност, надзорно или друго тијело које учествује у поступку оцјењивања усклађености, које је од органа државне управе овлашћено да спроводи поступке оцјењивања усклађености према одговарајућим стандардима којима се преузимају европски стандарди. Уговорни орган ће прихватити цертификате које су издала овлашћена тијела у другим државама, ако су издати у складу са међународним уговорима које је закључила Босна и Херцеговина. (6) Одговарајућим средством, у смислу овог члана, сматрају се технички досијеи које израђује произвођач или извјештај о испитивању које саставља овлашћено тијело за оцјењивање усклађености. (7) Ако су еколошки захтјеви за предмет набавке одређени у форми изведбених захтјева или функционалних захтјева у складу са ставом (2) тачка б) овог члана, уговорни орган може се у сврху описа предмета набавке позивати на техничке спецификације или њихове дијелове одређене европским, босанскохерцеговачким, мултинационалним или другим еколошким ознакама квалитета: а) ако су спецификације прикладне за дефиницију обиљежја робе или услуга које су предмет уговора о јавној набавци; б) ако се захтјеви постављени за еколошку ознаку квалитета заснивају на информацијама са научном подлогом; ц) ако су еколошке ознаке квалитета израђене и донесене у оквиру поступка у којем могу учествовати сви заинтересовани као што су потрошачи, произвођачи, трговци и организације за заштиту животне средине; те д) ако је еколошка ознака квалитета доступна и стоји на располагању свим заинтересованим. (8) Уговорни орган може у тендерској документацији навести претпоставку да роба и услуге означене одређеном еколошком ознаком квалитета одговарају техничким спецификацијама утврђеним у тендерској документацији. (9) Осим ако није оправдано предметом набавке, у техничкој спецификацији не смије се упутити на одређеног произвођача, на поријекло или на посебан поступак, на марке, патенте, типове или одређено поријекло, ако би се тиме погодовало или би се искључили одређени привредни субјекте или одређени производи. Такве напомене допуштене су само ако се предмет набавке не може довољно прецизно и разумљиво описати, али се без изузетка морају означити са додатком "или еквивалент". Непознавање предмета набавке не ослобађа уговорни орган обавезе за дефинисање предмета набавке на стварно конкурентској основи. (10) Ако се изузетно објави позив за одређени производ са додатком "или еквивалент", понуђач мора на за то предвиђеним празним мјестима, према одговарајућим ставкама, навести податке о производу и типу одговарајућег производа који нуди те, ако се то тражи, и остале податке који се односе на тај производ. Критеријуми мјеродавни за оцјењивање еквивалентности наводе се у опису предмета набавке. Понуђач је дужан да обезбиједи доказ еквивалентности у смислу испуњења захтјева везано за предмет набавке у складу са захтјевима дефинисаним у тендерској документацији. Производи који су у тендерској документацији наведени као примјери сматрају се понуђенима ако понуђач не наведе никакве друге производе на предвиђеном мјесту. (11) Уговорни орган може утврдити посебне услове у вези са извршењем уговора, под условом да су они у складу са релевантним прописима у Босни и Херцеговини и да су наведени у објави или у техничким спецификацијама. Услови којима се уређује извршење уговора могу се посебно тицати социјалних и еколошких питања. Члан 55. (Преузимање тендерске документације) (1) Уговорни орган, изузев у случају из тачке д) овог става, кандидатима/понуђачима мора тендерску документацију учинити доступном, на начин за који се опредијели кандидат/понуђач, и то: а) личним преузимањем у просторијама уговорног органа; б) на писмени захтјев кандидата/понуђача; ц) заједно са позивом за достављање понуда; д) објављивањем тендерске документације на порталу јавних набавки, на шта ће указати у http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 82 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. обавјештењу о набавци, у складу са подзаконским актом који доноси Агенција. (2) Када кандидат/понуђач упути захтјев за достављање тендерске документације, уговорни орган отпрема тендерску документацију одмах, а најкасније у року од три дана од дана пријема захтјева. Ако је уговорни орган одредио скраћене рокове за достављање понуда, односно захтјева за учешће, у складу са овим законом, крајњи рок за отпремање тендерске документације је два дана. (3) Уговорни орган не може учинити доступном тендерску документацију ниједном кандидату/понуђачу прије објаве обавјештења о набавци. (4) Уговорни орган за све кандидате/понуђаче може одредити једнаку новчану накнаду која се плаћа за тендерску документацију. У том случају новчана накнада укључује само стварне трошкове за папир, испис, умножавање, за носач података, као и накнаду могућих поштанских трошкова. Ако је одређена новчана накнада за тендерску документацију, тада је кандидат/понуђач дужан да уз захтјев за учешће, односно понуду достави и доказ о уплати тендерске документације, изузев у случајевима из става (1) тач. ц) и д) овог члана. (5) Сви заинтересовани кандидати/понуђачи имају право увида у тендерску документацију прије откупа, осим у случају из става (1) тачка д) овог члана. Уговорни орган је дужан да, на писмени захтјев привредног субјекта, омогући увид у тендерску документацију на начин за који се опредијели кандидат/понуђач, и то: а) у просторијама уговорног органа; или б) достављањем поштом препоручено са поврат- ницом заинтересованом кандидату/понуђачу; или ц) доставиљањем електронском поштом у зашти- ћеном непромјењивом облику заинтересованом кандидату/понуђачу. Члан 56. (Појашњења тендерске документације) (1) Заинтересовани кандидати/понуђачи могу, у писаној форми, тражити од уговорног органа појашњења тендерске документације благовремено, али најкасније десет дана прије истека рока за подношење захтјева за учешће или понуда. (2) Уговорни орган дужан је да одговори у писаној форми, а одговор са појашњењем доставља свим кандидатима/понуђачима који су откупили тендерску документацију, или за које има сазнања да су је преузели на један од начина из члана 55. овог закона, у року од три дана, а најкасније пет дана прије истека рока за подношење захтјева за учешће или понуда. (3) Ако одговор уговорног органа доводи до измјена тендерске документације, и те измјене од кандидата/понуђача захтијевају да изврше знатне измјене и/или да прилагоде њихове понуде, уговорни орган дужан је да продужи рок за подношење захтјева за учешће или понуда најмање за седам дана. (4) Ако се након обезбјеђења тендерске документације покаже да се понуде могу припремити само након посјете мјесту извођења услуга или радова, или након прегледа докумената на основу којих је припремљена тендерска документација, рокови за пријем понуда продужавају се за најмање седам дана, како би се омогућило да се сви понуђачи упознају са свим информацијама које су неопходне за припрему понуда. (5) У случају да је тендерска документација објављена на порталу јавних набавки, појашњења тендерске документације из овог члана дефинисаће се подзаконским актом из члана 55. став (1) тачка д) овог закона. Одјељак Ц. Понуда Члан 57. (Припрема понуде) (1) У поступку јавне набавке кандидат/понуђач се придржава захтјева и услова из тендерске документације. (2) Понуђач може прије истека рока за достављање понуда своју понуду измијенити, допунити је или од ње одустати. Уколико због измјене или допуне дође до промјене укупне цијене понуде, нова цијена се мора обавезно навести. Измјена или допуна понуде се доставља на исти начин као и понуда и то у року који је назначен у обавјештењу о набавци и тендерској документацији. У случају повлачења понуде, прије истека рока за достављање понуда, понуђач може писмено захтијевати поврат своје неотворене понуде. (3) Сваки понуђач може поднијети само једну понуду. Члан 58. (Садржај понуде) (1) Свака понуда обавезно садржи сљедеће елементе: а) име и сједиште понуђача, а за групу понуђача податке о сваком члану групе понуђача, као и јасно одређење члана групе који је овлашћени представник групе понуђача за учешће у поступку јавне набавке, за комуникацију и за закључивање уговора; б) доказ о гаранцији, ако се тражи; ц) цијену са свим елементима који је чине, као и потребним објашњењима, на начин како је дефинисано у тендерској документацији; д) доказе о личној, пословној, финансијској, техничкој и професионалној способности, осим у фази достављања понуда у ограниченом, преговарачком поступку са или без објаве обавјештења и такмичарском дијалогу, према захтјевима из тендерске документације; е) наводе да се ради о алтернативној понуди, ако је она дозвољена; ф) датум понуде; г) потпис подносиоца понуде или овлашћеног лица на основу пуномоћи која у том случају мора бити приложена у оригиналу или овјереној копији; х) понуда мора бити овјерена печатом подносиоца понуде, ако по закону државе у којој је сједиште подносиоца понуде подносилац понуде има печат или доказ да по закону државе у којој је сједиште подносиоца понуде подносилац понуде нема печат; и) попис документације која је приложена уз понуду. (2) Понуда мора бити чврсто увезана и све стране понуде нумерисане (изузев доказа о гаранцији из става (1) тачке б) овог члана, те штампане литературе, брошура, каталога и сл.). Члан 59. (Алтернативна понуда) (1) Алтернативна понуда је понуда којом понуђач даје алтернативни предлог за предмет јавне набавке. Уговорни орган обавезан је да у тендерској документацији назначи да ли одобрава алтернативну понуду. Алтернативна понуда је дозвољена само онда када је критеријум за додјелу уговора економски најповољнија понуда. Ако тендерска документација не http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 83 садржи одредбу којом се дозвољава достављање алтернативних понуда, онда оне нису дозвољене, и као такве се одбацују. (2) Уговорни орган дужан је да у тендерској документацији наведе минимум захтјева које алтернативна понуда обавезно треба да испуњава, као и остале захтјеве за њено подношење. Уговорни орган разматра само оне алтернативне понуде које испуњавају минимум постављених захтјева и обезбјеђују реализацију одговарајућег предмета набавке. (3) Понуђач је дужан да достави доказ да алтернативна понуда у свим елементима задовољава минимум постављених захтјева из тендерске документације. (4) Уговорни орган који даје могућност подношења алтернативних понуда не може да одбије алтернативну понуду само на основу чињенице да би она водила ка промјени врсте и карактера уговора. Члан 60. (Период важења понуде) (1) Период важења понуде одређује уговорни орган у тендерској документацији. Период важења не може бити краћи од рока наведеног у тендерској документацији, али уговорни орган не може да утврди рок краћи од 30 дана. Ако понуђач у понуди не наведе период њеног важења, сматра се да понуда важи за период назначен у тендерској документацији. (2) У периоду важења понуде, уговорни орган може захтијевати од понуђача да, у писаној форми, продужи период важења до одређеног рока. Сваки понуђач има право да одбије такав захтјев, и у том случају не губи право на поврат гаранције за озбиљност понуде. (3) Ако понуђач не одговори на писмени захтјев уговорног органа у погледу продужења периода важења понуде или не пристане да продужи рок важења понуде или не обезбиједи продужење гаранције за озбиљност понуде, сматра се да је понуђач одбио захтјев уговорног органа, те се његова понуда не разматра у даљем току поступка. (4) Понуђач који пристане да продужи период важења понуде, и о томе у писаној форми обавијести уговорни орган, продужава период важења понуде и дужан је да обезбиједи продужење гаранције за озбиљност понуде. У периоду продужења важења понуде, понуда се не може мијењати. Члан 61. (Гаранције уз понуду) (1) Врсте гаранција су: а) гаранција за озбиљност понуде је гаранција у случају да понуђач одустане од своје понуде у року важења понуде; б) гаранција за уредно извршење уговора је гаранција у случају да понуђач којем је додијељен уговор не извршава своје обавезе из уговора или их неуредно извршава. (2) Уговорни орган може захтијевати да се понуда гарантује одговарајућом гаранцијом за озбиљност понуде. Гаранција за озбиљност понуде не може се захтијевати уколико је вриједност набавке мања од 100.000,00 КМ. (3) У случају када је вриједност набавке једнака или већа од вриједности из става (2) овог члана, гаранција за озбиљност понуде неће прећи 1,5% процијењене вриједности уговора. Група понуђача доставља гаранцију која одговара траженом износу, без обзира да ли је доставља један члан, више или сви чланови групе понуђача. (4) Уговорни орган може захтијевати да се извршење уговора гарантује одговарајућом гаранцијом за извршење уговора. Гаранција за извршење не може се захтијевати у износу већем од 10% од вриједности уговора. Група понуђача доставља гаранцију која одговара траженом износу, без обзира да ли је доставља један члан, више или сви чланови групе понуђача. (5) Уговорни орган не може одбацити гаранцију за озбиљност понуде или гаранцију за уредно извршење уговора на основу чињенице да гаранција није издата у Босни и Херцеговини, под условом да гаранција за озбиљност понуде и гаранција за уредно извршење уговора испуњавају услове постављене у тендерској документацији. (6) Форме гаранције за озбиљност понуде и извршење уговора биће дефинисане подзаконским актом који доноси Агенција. Члан 62. (Група кандидата/понуђача) (1) Уговорни орган у тендерској документацији прецизира документе које доставља група кандидата/понуђача, односно сваки члан групе. (2) Уговорни орган не може захтијевати да група кандидата/понуђача оснује ново правно лице како би доставила захтјев или понуду, али може послије избора од групе понуђача захтијевати одређени правни облик у мјери у којој је то потребно за задовољавајуће извршење уговора. Група кандидата/понуђача дужна је да достави податке које уговорни орган захтијева у тендерској документацији. (3) Кандидат/понуђач који је самостално поднио захтјев за учешће, односно понуду, не може бити члан групе кандидата/понуђача у истом поступку јавне набавке. Члан групе кандидата/понуђача не може бити члан друге групе кандидата/понуђача у истом поступку јавне набавке. (4) Група кандидата/понуђача солидарно одговара за све обавезе. ГЛАВА III - ПОСТУПАЊЕ УГОВОРНОГ ОРГАНА Одјељак А. Евалуација понуда Члан 63. (Отварање понуда) (1) Понуде се отварају на јавном отварању понуда, непосредно након истека рока за пријем понуда. Понуде примљене након истека рока одређеног за пријем понуда неотворене се враћају понуђачима. (2) Понуде се отварају на сједници комисије за набавке на дан и вријеме који су наведени у тендерској документацији. Сви понуђачи који су на вријеме доставили понуде или њихови овлашћени представници, као и сва друга заинтересована лица имају право да присуствују поступку отварања понуда. Измјена крајњег рока за пријем понуда утицаће на промјену датума отварања понуда. (3) Коверте отвара предсједавајући комисије за набавке на отвореној сједници, или други члан комисије, без обзира на то да ли састанку присуствују понуђачи или њихови овлашћени представници. (4) Приликом отварања понуда присутним понуђачима се саопштава: а) назив понуђача; б) укупна цијена наведена у понуди; http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 84 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. ц) попуст наведен у понуди који мора бити посебно исказан; уколико попуст није посебно исказан, сматра се да није ни понуђен; д) поткритеријуми који се вреднују у оквиру критеријума економски најповољније понуде. (5) Резултати поступка јавног отварања понуда уносе се у записник, који обавезно садржи све елементе из става (4) овог члана. Форму записника прописује Агенција подзаконским актом. (6) Копија записника о отварању понуда доставља се свим понуђачима одмах или најкасније у року од три дана од дана отварања понуда. (7) Поступак провјере квалификације кандидата, односно понуђача и оцјена понуда спроводе се на затвореним сједницама комисије за набавке. Члан 64. (Критеријуми за додјелу уговора) (1) Уговорни орган додјељује уговор на основу једног од сљедећих критеријума: а) економски најповољнија понуда; или б) најнижа цијена. (2) Уговорни орган је дужан да критеријум економски најповољније понуде разради у тендерској документацији, на начин да дефинише и детаљно разради поткритеријуме за оцјену у складу са природом и сврхом конкретног предмета набавке. Поткритеријуми могу бити: квалитет предмета набавке, цијена, техничка способност предмета набавке, функционалне и еколошке карактеристике, оперативни трошкови, економичност, постпродајни сервис и техничка помоћ, рок испоруке или рок за извршење и сл., уз обавезу да се у тендерској документацији утврди прецизна методологија вредновања сваког поткритеријума. (3) Услови за квалификацију кандидата, односно понуђача из чл. 45. до 51. овог закона не могу бити поткритеријуми за оцјену понуда. Члан 65. (Оцјена понуда) (1) Уговорни орган оцјењује понуде које су поднијели квалификовани понуђачи, примјењујући критеријум за додјелу уговора утврђен у тендерској документа-цији. (2) Након оцјене понуда, уговорни орган дужан је да сачини записник о оцјени понуда који садржи најмање сљедеће податке: а) назив уговорног органа; б) предмет јавне набавке; ц) назив понуђача чије су понуде одбијене и разлоге за њихово одбијање; д) додјелу бодова по поткритеријумима за оцјену понуда, уколико је критеријум економски најповољнија понуда, према методологији утврђеној у тендерској документацији; е) ранг-листу оцијењених понуда, почев од најуспјешније ка најмање успјешној; ф) назив понуђача чија је понуда оцијењена најповољнијом; г) вриједност уговора или оквирног споразума. (3) У отвореном и ограниченом поступку, преговори између уговорног органа и понуђача нису дозвољени. Члан 66. (Неприродно ниска понуђена цијена) (1) Уколико уговорни орган оцијени да је понуђена цијена неприродно ниска, писмено ће од понуђача захтијевати да образложи понуђену цијену. Ако понуђач уговорном органу не понуди основано образложење, које може између осталог садржавати и поређење са цијенама на тржишту, уговорни орган ће одбацити понуду. (2) Понуђач је дужан да писмено достави детаљне информације о релевантним саставним елементима понуде, укључујући елементе цијене, односно разлоге понуђене цијене. Уговорни орган узима у разматрање објашњења која се на примјерен начин могу односити на: а) економичност производног процеса, пружених услуга или грађевинске методе; б) изабрана техничка рјешења и/или изузетно погодне услове које понуђач има за достављање робе или услуга или за извођење радова; ц) оригиналност робе, услуга или радова које је понуђач понудио; д) усклађеност са важећим одредбама које се односе на радну заштиту и услове рада на мјесту гдје се испоручује роба, пружа услуга или изводи рад; е) могућност да понуђач прима државну помоћ. (3) Ако уговорни орган утврди да је понуда неприродно ниска зато што понуђач прима државну помоћ, понуда може бити одбачена само ако понуђач није у могућности да докаже, у оквиру разумног временског рока који одреди уговорни орган, да је државна помоћ додијељена у складу са важећим законом. Члан 67. (Преференцијални третман домаћег) Примјена преференцијалног третмана домаћег дефинише се посебним подзаконским актом који доноси Савјет министара БиХ у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона. Члан 68. (Разлози за одбацивање захтјева за учешће или понуде) (1) Уговорни орган одбацује захтјев за учешће или понуду, ако кандидат/понуђач није доставио тражене доказе или је доставио непотпуне доказе или је лажно представио информације које су доказ испуњења услова из чл. од 45. до 51. овог закона. (2) Захтјев за учешће, односно понуда кандидата/ понуђача или групе кандидата/понуђача који су директно или индиректно учествовали у припреми поступка јавне набавке биће одбачена у случају из члана 52. става (7) овог закона. (3) Уговорни орган може позвати кандидате/понуђаче да у року од три дана појасне документе које су доставили у складу са чл. од 45. до 51. овог закона или да доставе оригиналне документе ради поређења са копијом, која је достављена уз понуду, а с циљем отклањања формалног недостатка докумената. (4) Уговорни орган дужан је да одбаци захтјев за учешће или понуду у случајевима кад: а) понуђач у својој понуди не наведе цијену, него само наведе да ће понудити цијену која је за одређени проценат или вриједност нижа од понуде са најнижом цијеном, или понуду у којој цијена није исказана у укупном износу, у складу са захтјевима из тендерске документације; б) се уз понуду захтијева гаранција за озбиљност понуде, а она није достављена уз понуду; ц) није отклоњен недостатак из става (3) овог члана; д) се понуда односи на више лотова него што је уговорни орган дозволио тендерском документацијом и обавјештењем о набавци; http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 85 е) је у понуди дата алтернативна понуда, а она није допуштена; ф) у понуди писаним објашњењем понуђача није отклоњен недостатак или нејасноћа; г) за понуду понуђач није писаним путем прихватио исправку рачунске грешке; и) понуда није потпуна и не испуњава захтјеве из тендерске документације, ј) и у другим оправданим случајевима. Одјељак Б. Исход поступка јавне набавке Члан 69. (Престанак поступка јавне набавке) (1) Поступак јавне набавке може се окончати: а) закључењем уговора о јавној набавци или оквирног споразума; или б) поништењем поступка јавне набавке. (2) Уговорни орган је обавезан да поништи поступак јавне набавке у сљедећим случајевима: а) није достављена ниједна понуда у одређеном крајњем року; б) није достављен ниједан захтјев за учешће у ограниченом поступку, у преговарачком поступку са објавом или без објаве обавјештења или у такмичарском дијалогу; ц) није достављен број понуда одређен у члану 32. став (4) овог закона, уколико је било предвиђено закључење оквирног споразума; д) ниједна од примљених понуда није прихватљива; е) цијене свих прихватљивих понуда су знатно веће од обезбијеђених средстава за предметну набавку. (3) Уговорно тијело може отказати поступак јавне набавке само због доказивих разлога који су ван контроле уговорног органа и који се нису могли предвидјети у вријеме покретања поступка јавне набавке. Члан 70. (Одлука о избору и одлука о поништењу) (1) Уговорни орган доноси одлуку о избору најповољнијег понуђача или одлуку о поништењу поступка набавке у року који је одређен у тендерској документацији као рок важења понуде, а најкасније у року од седам дана од дана истека важења понуде, односно у продуженом периоду рока важења понуда у складу са чланом 60. став (2) овог закона. (2) Одлуке из овог члана достављају се кандидатима/понуђачима у року од три дана, а најкасније у року од седам дана од дана доношења одлуке, и то: електронским средством, или поштом, или непосредно. (3) Одлука о избору садржи: податке о уговорном органу, број и датум доношења одлуке, податке о јавном оглашавању, врсту поступка набавке, број запримљених понуда, назив и податке о изабраном понуђачу, детаљно образложење разлога за избор, поуку о правном лијеку, потпис овлашћеног лица и печат уговорног органа. (4) Одлука о поништењу поступка набавке садржи: податке о уговорном органу, број и датум доношења одлуке, податке о јавном оглашавању, врсту поступка набавке, законски основ за поништење поступка набавке, детаљно образложење поништења, поуку о правном лијеку, потпис овлашћеног лица и печат уговорног органа. (5) Одлуку о резултату претквалификације кандидата у поступку који се састоји од двије или више фаза уговорни орган доноси након окончања фазе претквалификације. Ова одлука садржи: податке о уговорном органу, број и датум доношења одлуке, податке о јавном оглашавању, врсту поступка набавке, број запримљених захтјева за учешће, назив и податке о квалификованим кандидатима, податке и образложење о неквалификованим кандидатима, поуку о правном лијеку, потпис овлашћеног лица и печат уговорног органа. (6) Одлуке из ст. (3) и (4) овог члана уговорни орган објављује на својој веб-страници, ако је има, и то истовремено са њиховим упућивањем понуђачима који су учествовали у поступку јавне набавке. Члан 71. (Обавјештавање кандидата и понуђача о резултатима) (1) Уговорни орган дужан је да истовремено, а најкасније у року од седам дана од дана доношења одлуке, писмено обавијести кандидате/понуђаче који су благовремено поднијели захтјеве или понуде о одлукама које су донесене у погледу претквалификације, оцјене понуда или поништења поступка. (2) Уговорни орган дужан је да уз обавјештење о резултатима поступка достави и одговарајућу одлуку из члана 70. овог закона и записник о оцјени понуда из члана 65. став (2) овог закона. Члан 72. (Уговори) (1) Уговорни орган доставља на потпис изабраном понуђачу предлог уговора, и то након истека рока од 15 дана, рачунајући од дана када су сви понуђачи обавијештени о избору најповољније понуде. Изабрани понуђач прихвата предлог уговора и закључује уговор. (2) Уговор о јавној набавци закључује се у складу са законима о облигационим односима у Босни и Херцеговини. Уговори који се додјељују у отвореном поступку, ограниченом поступку, преговарачком поступку са објавом или без објаве обавјештења, конкурсу за израду идејног рјешења или такмичарском дијалогу, изузев уговора из члана 21. став (1) тачка д) овог закона, не могу се закључити у периоду од 15 дана од дана када су понуђачи обавијештени о исходу поступка набавке. (3) Уговорни орган доставља предлог уговора оном понуђачу чија је понуда по ранг-листи одмах након понуде најуспјешнијег понуђача, у случају да најуспјешнији понуђач: а) пропусти да достави оригинале или овјерене копије документације из чл. 45. и 47. овог закона, не старије од три мјесеца од дана достављања понуде или захтјева за учешће, у року који одреди уговорни орган; или б) пропусти да достави документацију која је била услов за потписивање уговора, а коју је био дужан да прибави у складу са прописима у Босни и Херцеговини; или ц) у писаној форми одбије додјелу уговора, или д) пропусти да достави гаранцију за извршење уговора у складу са условима из тендерске документације и у року који му је одредио уговорни орган; или е) пропусти да потпише уговор о набавци у року који му је одредио уговорни орган; или ф) одбије да закључи уговор под условима наведеним у тендерској документацији и понуди коју је доставио. http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 86 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. (4) Ако изабрани понуђач не достави гаранцију за извршење уговора у остављеном року, након закључивања уговора, закључени уговор се сматра апсолутно ништавим. (5) Приликом додјеле уговора о набавци, цијена наведена у најповољнијој понуди, као и услови утврђени у тендерској документацији, не могу се мијењати. Изузетно, ако се у тендерској документацији предвиђа одредба о промјењивости цијена са објективно утврђеним правилима о промјењивости цијене, таква одредба се уноси у уговор о јавној набавци. (6) Уговорни орган у уговору обавезно поставља услов да понуђач којем је додијељен уговор о јавној набавци нема право да запошљава, у сврху извршења уговора о јавној набавци, физичка или правна лица која су учествовала у припреми тендерске документације или су била у својству члана или стручног лица које је ангажовала комисија за набавке, најмање шест мјесеци по закључењу уговора, односно од почетка реализације уговора. Члан 73. (Подуговарање) (1) Уговорни орган не може забранити подуговарање, али може тражити од кандидата/понуђача да се изјасни да ли намјерава дио уговора подуговарањем пренијети на треће стране. (2) Ако се кандидат/понуђач изјасни да намјерава да дио уговора подуговарањем пренесе на треће стране, уговорни орган је дужан да у уговор о јавној набавци унесе ту одредбу, као основ за закључивање подуговора између изабраног понуђача и подуговарача. (3) Понуђач којем је додијељен уговор неће склапати подуговор ни о једном битном дијелу уговора без претходног писменог одобрења уговорног органа. Елементи уговора који се подуговарају и идентитет подуговарача обавезно се саопштавају уговорном органу благовремено, прије склапања подуговора. Уговорни орган може извршити провјеру квалификација подуговарача у складу са чланом 44. овог закона и обавијестити добављача о својој одлуци најкасније у року од 15 дана од дана пријема обавјештења о подуговарачу. У случају одбијања подуговарача, уговорни орган је дужан да наведе објективне разлоге одбијања. (4) Након што уговорни орган одобри подуговарање у складу са ставом (3) овог члана, добављач којем је додијељен уговор дужан је да прије почетка реализације подуговора достави уговорном органу подуговор закључен са подуговарачем, као основ за непосредно плаћање подуговарачу, и који као обавезне елементе мора садржавати сљедеће: a) робу, услуге или радове које ће испоручити, пружити или извести подуговарач; б) предмет, количину, вриједност, мјесто и рок испоруке робе, пружања услуга или извођења радова; ц) податке о подуговарачу, и то: назив подуговарача, сједиште, ЈИБ/ИДБ, број трансакционог рачуна и назив банке код које се води. (5) Добављач којем је додијељен уговор сноси пуну одговорност за реализацију уговора. Одјељак Ц. Обавезе уговорног органа по завршеном поступку Члан 74. (Обавјештење о додјели уговора) (1) Уговорни орган дужан је да за отворени поступак, ограничени поступак, преговарачки поступак са објавом или без објаве обавјештења, конкурс за израду идејног рјешења или такмичарски дијалог објави обавјештење о додјели уговора на основу резултата поступка додјеле уговора, најкасније у року од 30 дана од дана закључивања уговора или оквирног споразума. (2) У случају додјеле уговора из члана 8. овог закона и закључених оквирних споразума, уговорни орган објављује обавјештење о додјели свих уговора у току једне године, и то најкасније 30 дана од истека календарске године. (3) Обавјештење о додјели уговора из ст. (1) и (2) овог члана садржи информације које утврђује Агенција подзаконским актом. Члан 75. (Извјештај о поступку јавне набавке) (1) Уговорни орган обавезан је да Агенцији доставља извјештаје за отворени поступак, ограничени поступак, преговарачки поступак са објавом или без објаве обавјештења, конкурс за израду идејног рјешења, такмичарски дијалог, конкурентски захтјев за достављање понуда и директни споразум, као и у случају додјеле уговора из чл. 8. и 10. овог закона, у форми, на начин и у роковима које утврђује Агенција подзаконским актом. (2) Након што уговорни орган достави извјештај Агенцији, дужан је да на својој веб-страници, уколико је има, објави основне елементе уговора за све поступке јавне набавке, као и све измјене уговора до којих дође у току реализације уговора, на начин и у форми који ће прописати подзаконским актом Савјет министара БиХ. Члан 76. (Архивирање) Закључени уговори о набавци, захтјеви, понуде, тендерска документација и документи који се односе на испитивање и оцјењивање захтјева и понуда, као и други документи везани за набавку чувају се у складу са законима Босне и Херцеговине који се односе на архивирање. ГЛАВА IV - ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ ЗА СЕКТОРСКЕ УГОВОРНЕ ОРГАНЕ КОЈИ ОБАВЉАЈУ ДЈЕЛАТНОСТ У ОБЛАСТИ ВОДОСНАБДИЈЕВАЊА, ЕНЕРГЕТИКЕ, ПРОМЕТА И ПОШТАНСКИХ УСЛУГА Одјељак А. Опште одредбе Члан 77. (Област примјене) (1) Ова глава закона садржи посебне одредбе које примјењује секторски уговорни орган који обавља дјелатности у области водоснабдијевања, енергетике, транспорта и поштанских услуга те секторски уговорни орган када закључује уговоре за потребе дјелатности у наведеним областима. (2) Ова глава закона не примјењује се на уговоре које секторски уговорни орган закључи у сврхе које не укључују обављање њихових дјелатности описаних у чл. 78-84. овог закона или ради обављања таквих дјелатности у другој земљи у условима који не укључују физичку употребу мреже или географског подручја унутар Босне и Херцеговине. http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 87 Члан 78. (Водоснабдијевање) (1) Дјелатности у области водоснабдијевања у смислу овог закона су: а) стављање на располагање (пружање) или управљање непокретним (фиксним) мрежама за јавно снабдијевање у вези с производњом, превозом (транспортом) или дистрибуцијом питке воде; б) снабдијевање (напајање) тих мрежа питком водом. (2) Секторски уговорни орган примјењује одредбе овог закона за јавне набавке или конкурсе за пројекте које спроводи односно организује за обављање дјелатности из става (1) овог члана и који је: а) повезан са пројектима водоградње те са пројектима наводњавања или одводњавања (исушивања) под условом да количина воде која ће се користити за снабдијевање питком водом износи више од 20% од укупне количине воде стављене на располагање таквим пројектима, или инсталацијама за наводњавање или одводњавање (исушивање); или б) повезан с одвођењем или пречишћавањем отпадних вода. (3) Секторски уговорни орган обавезан је да примијени одредбе овог закона, када обавља дјелатности које се односе на снабдијевање (напајање) мрежа питком водом у сврху јавног снабдијевања од субјекта који није уговорни орган, и не сматра се дјелатношћу у смислу става (1) овог члана ако: а) тај субјект производи питку воду јер му је она потребна за обављање неке дјелатности која није дјелатност из чл. 78-84. овог закона; те б) напајање (снабдијевање) јавне мреже зависи само од властите потрошње тог субјекта и не износи више од 30% укупне производње питке воде, у односу на просјек претходне три године, укључујући и текућу годину. Члан 79. (Гас, топлотна и електрична енергија) (1) Дјелатности у области гаса и топлотне енергије, на које се примјењују одредбе овог закона су: а) стављање на располагање (пружање) или управљање непокретним (фиксним) мрежама за јавну услугу у вези с производњом, преносом и дистрибуцијом гаса и топлотне енергије; б) снабдијевање (напајање) те мреже гасом или топлотном енергијом. (2) Ако снабдијевање (напајање) мрежа гасом или топлотном енергијом у сврху јавне услуге обавља субјекат који није уговорни орган, то се не сматра дјелатношћу у смислу става (1) овог члана ако: а) производња гаса или топлотне енергије од стране тог субјеката настаје као неизбјежна посљедица обављања дјелатности која не спада у дјелатности из става (1) или става (3) овог члана или из чл. 78.- 84. овог закона; и ако б) је снабдијевање јавне мреже посљедица привредног искоришћавања напајања и ако у односу на просјек посљедње три године, укључујући и текућу годину, не чини више од 20% прихода субјекта. (3) Секторски уговорни орган обавезан је да примијени одредбе овог закона, када обавља дјелатности у области електричне енергије, и то ако: а) ставља на располагање (пружање) или управљање непокретним (фиксним) мрежама за јавну услугу у вези с производњом, преносом и дистрибуцијом електричне енергије; б) снабдијева (напаја) ту мрежу електричном енергијом. (4) Ако снабдијевање (напајање) мрежа електричном енергијом у сврху јавне услуге обавља субјекат који није уговорни орган, то се не сматра дјелатношћу у смислу одредбе става (3) овог члана: а) ако субјекат производи електричну енергију због тога што је њена потрошња потребна у сврху обављања неке дјелатности која није дјелатност из става (1) или става (3) овог члана или из чл. 78.-84. овог закона; и б) ако напајање (снабдијевање) јавне мреже зависи само од сопствене потрошње тог субјекта и не износи више од 30% укупне производње енергије, у односу на просјек претходне три године, укључујући и текућу годину. Члан 80. (Истраживање и вађење нафте, гаса, угља и осталих чврстих горива) Секторски уговорни орган обавезан је да примјењује одредбе овог закона када обавља дјелатности истраживања и вађења нафте, гаса, угља и осталих чврстих горива и то када се обављање те дјелатности односи на искоришћавање географског подручја у сврху истраживања или вађења нафте, гаса, угља или других чврстих горива. Члан 81. (Транспортне услуге) (1) Дјелатности у области транспорта у смислу овог закона су: а) када се ставља на располагање (пружање) или управљање мрежом за услуге јавног промета жељезницом, аутоматизованим системима, трамвајем, аутобусом, тролејбусом или жичарама; б) мрежа у области транспорта постоји ако се услуге у промету обављају у складу с условима, на примјер за линије, транспортне капацитете, редове вожње и слично, а које је утврдио надлежни орган. (2) Пружање јавних услуга аутобуског превоза није дјелатност у смислу одредаба овог члана уколико и други субјекти могу пружати те услуге уопштено или на одређеном географском подручју, под истим условом као и секторски уговорни орган. Члан 82. (Ваздушне, поморске и ријечне луке) Секторски уговорни орган који обавља дјелатности ваздушних, поморских и ријечних лука и које се односе на искоришћавање географског подручја у сврху стављања на располагање ваздушних лука, поморских лука, ријечних лука или других прометних терминала, превозницима у ваздушном, поморском или ријечном превозу, обавезан је да примјењује овај закона. Члан 83. (Поштанске услуге) (1) Поштанске или друге услуге које не укључују поштанске услуге су дјелатности које се обављају под условима одређеним овим чланом. (2) Поштанске услуге у смислу става (1) овог члана јесу услуге пријема, преноса и уручивања поштанских пошиљки. Те услуге обухватају: http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 88 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. а) резервисане поштанске услуге, а то су поштанске услуге које у складу са законима о пошти обавља једино јавни оператер; б) поштанске услуге које се обављају на слободном тржишту, у складу с одредбама закона о пошти. (3) Поштанска пошиљка је писмена пошиљка, поштанска и телеграфска упутница и пакет који садржи робу са или без комерцијалне вриједности без обзира на тежину, адресирана на одређеног примаоца којем пошиљку треба уручити. Поштанска пошиљка у смислу става (2) овог члана односи се и на књиге, каталоге и штампу. (4) Друге услуге које не укључују поштанске услуге јесу услуге које се обављају у сљедећим областима, под условом да те услуге обавља субјект који обавља поштанске услуге у смислу става (2) овог члана и под условом да те услуге нису директно изложене тржишној конкуренцији, а то су: а) услуге управљања поштанском службом (услуге и прије и послије отпреме, као што су услуге управљања уруџбеном канцеларијом); б) услуге додате вриједности у вези са електронским средствима и које се у цјелини пружају путем електронских средстава (укључујући сигурно слање шифрираних докумената електронским средствима, услуге вођења адреса и слање препоручене електронске поште); ц) услуге које се односе на пошиљке другачије од оних пошиљки назначених у ставу (3) овог члана (нпр. неадресиране пошиљке, рекламне пошиљке, промотивне пошиљке и сл.); д) финансијске услуге према дефиницији из Анекса II Дио А категорије 6 овог закона; е) филателистичке услуге; ф) логистичке услуге које су комбинација физичке доставе и/или складиштења и других непоштанских дјелатности. Члан 84. (Набавка која се односи на више дјелатности) (1) На предмет набавке који се односи на обављање више дјелатности из ове главе примјењују се одредбе овог дијела закона за ону дјелатност која је главни дио предмета набавке. (2) Ако се на дио предмета набавке планираног за обављање једне од дјелатности примјењују одредбе ове главе закона, а на други дио предмета набавке се не примјењују одредбе нити ове главе, нити главе II и III овог закона, те ако није могуће да објективно утврди за коју је дјелатност намијењен претежни дио предмета набавке, онда се поступак јавне набавке спроводи у складу са одредбама овог дијела закона. (3) Ако дио предмета набавке планиран за обављање једне од дјелатности подлијеже одредбама ове главе закона, а други дио предмета набавке подлијеже одредбама главе II и III овог закона, те ако није могуће објективно утврдити за коју је дјелатност намијењен претежни дио предмета набавке, онда се поступак јавне набавке спроводи у складу са одредбама главе II и III овог закона. Одјељак Б. Посебне одредбе Члан 85. (Систем квалификације) (1) Секторски уговорни орган може успоставити и водити систем квалификације кандидата/понуђача. Секторски уговорни орган који успостави или води систем квалификације обавезан је да у објави наведе сврху система квалификације и начин како се могу затражити правила квалификације, те да обезбиједи да привредни субјекат у сваком тренутку може захтијевати квалификацију. Ако систем квалификације траје дуже од три године, успостављање система квалификације објављује се сваке године. При краћем трајању система квалификације довољна је објава на почетку поступка. (2) Систем квалификације, у складу са ставом (1) овог члана, може обухватати различите степене, а води се на основу објективних квалификационих критеријума и квалификационих правила које поставља секторски уговорни орган. Квалификациони критеријуми и правила могу се по потреби ажурирати. (3) Квалификациони критеријуми и правила, у складу са ставом (2) овог члана, могу обухватати услове о финансијској и економској и/или техничкој и професионалној способности. Секторски уговорни орган обавезан је да предвиди критеријуме и правила квалификације, као и разлоге искључења. (4) Ако квалификациони критеријуми и правила садрже услове финансијске и економске и/или техничке и професионалне способности, привредни субјекат се у сврху доказа захтијеване способности може у датом случају ослонити на ресурсе других привредних субјеката, независно од правног односа између њега и тог привредног субјекта. У том случају он мора доказати да тим ресурсима заиста и располаже све вријеме трајања система квалификације. (5) Под истим претпоставкама као и у ставу (4) овог члана и групе понуђача могу се ослонити на ресурсе својих чланова или других привредних субјеката. (6) Квалификациони критеријуми и правила, у складу са одредбом става (2) овог члана, стављају се на располагање заинтересованим привредним субјектима на њихов захтјев. Секторски уговорни орган обавјештава сваког заинтересованог привредног субјекта о измјени и допуни квалификационих критеријума и правила. Ако секторски уговорни орган сматра да систем квалификације других секторских уговорних органа одговара захтјевима и условима понуђача, односно кандидата који су квалификовани, учиниће доступним називе тих других секторских уговорних органа квалификованим кандидатима. (7) Секторски уговорни орган дужан је да подносиоце захтјева у примјереном року обавијести о одлуци коју је донио о квалификацији подносиоца захтјева. Ако се одлука не може донијети у року од четири мјесеца након запримања захтјева за квалификацију, секторски уговорни орган дужан је да подносиоца захтјева најкасније два мјесеца након запримања захтјева за квалификацију обавијести о разлозима продужења обраде и да наведе када ће се донијети одлука о прихватању или одбијању његовог захтјева. Подносилац захтјева обавјештава се о одлуци о захтјеву за квалификацију најкасније у року шест мјесеци након пријема захтјева за квалификацију. (8) О негативним одлукама о квалификацији, уз навођење разлога, подносилац захтјева се обавјештава без одгађања, а најкасније 15 дана након доношења одлуке. Разлози се морају заснивати на квалификационим критеријумима које је успоставио секторски уговорни орган у складу са ставом (3) овог члана. (9) Успјешни подносиоци захтјева уврштавају се у списак, при чему је могућа даља подјела према предмету набавке, за које су поједини подносиоци захтјева квалификовани. http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 89 (10) Секторски уговорни орган може привредном субјекту оспорити признање квалификације само из разлога који се заснивају на критеријумима које је утврдио секторски уговорни орган у складу са ставом (3) овог члана. Секторски уговорни орган оспорава признату квалификацију привредном субјекту, о чему га обавјештава у писаној форми, уз навођење разлога, и то у року не краћем од 15 дана од дана када оспорава квалификацију. (11) Ако се позив на надметање објављује успостављањем система квалификације, понуђачи, односно кандидати се одабиру у ограниченом поступку јавне набавке или у преговарачком поступку јавне набавке између привредних субјеката који су се квалификовали у оквиру система квалификације. (12) Успостављање система квалификације објављује се у складу са чланом 36. овог закона, у форми која ће бити дефинисана подзаконским актом који доноси Савјет министара БиХ. Члан 86. (Изузећа за секторске уговорне органе) (1) Секторски уговорни орган, осим изузећа из члана 10. овог закона, изузет је од примјене овог закона и када додјељује: а) уговор за набавку робе или услуга за даљу продају или давање у закуп трећим лицима, под условом да секторском уговорном органу не припада посебно или искључиво право на продају или давање у закуп предмета таквих уговора, те да и други субјекти могу слободно продавати или давати под закуп под истим условима као и секторски уговорни орган или секторски уговорни органи; б) уговор који закључи секторски уговорни орган у сврхе које не укључују обављање дјелатности дефинисаних чл. 78-84. овог закона. (2) Секторски уговорни орган који обавља дјелатности дефинисане законом изузет је од примјене одредаба овог закона за уговоре које додјељује повезаном предузећу, пословном партнерству или секторском уговорном органу који је саставни дио пословног партнерства. Услови и начин на који се додјељују ови уговори биће дефинисани упутством које доноси Савјет министара БиХ, у року од шест мјесеци од ступања на снагу овог закона. ГЛАВА V - ОСТАЛИ ПОСТУПЦИ ЈАВНЕ НАБАВКЕ Одјељак А. Додјела уговора мале вриједности Члан 87. (Врсте поступка за додјелу уговора мале вриједности) (1) Поступци јавне набавке за додјелу уговора мале вриједности су: а) конкурентски захтјев за достављање понуда; и б) директни споразум. (2) Уговорни орган спроводи поступак конкурентског захтјева за достављање понуда у случају да је процијењена вриједност набавке робе или услуге мања од износа од 50.000,00 КМ, односно када је за набавку радова процијењена вриједност мања од износа од 80.000,00 КМ. (3) Уговорни орган спроводи поступак директног споразума за набавку робе, услуга или радова чија је процијењена вриједност једнака или мања од износа од 6.000,00 КМ. (4) Уговорни орган може за вриједности набавке из ст. (2) и (3) овог члана спровести један од поступака из чл. 25- 35. овог закона. Члан 88. (Конкурентски захтјев за достављање понуда) (1) Конкурентски захтјев за достављање понуда је поступак у којем уговорни орган упућује захтјев за достављање понуда за набавку робе, услуга или радова одређеном броју понуђача, при чему тај број не може бити мањи од три и обавезно објављује додатно обавјештење о набавци на порталу јавних набавки. (2) Приликом припреме ове врсте поступка, уговорни орган је дужан да донесе одлуку о покретању поступка и користи модел конкурентског захтјева за достављање понуда који прописује Агенција. (3) Захтјев за достављање понуда обухвата адекватне и довољне информације на основу којих понуђачи могу припремити своје понуде на стварно конкурентској основи. Уговорни орган дужан је да у захтјеву наведе: прецизан рок и мјесто пријема понуда, минимум докумената којим се доказује квалификованост понуђача (ако их захтијева) и слично. (4) Уговорни орган дужан је да предвиди јавно отварање понуда. Члан 89. (Додјела уговора у поступку конкурентског захтјева) (1) Додјела уговора у поступку конкурентског захтјева за достављање понуда заснива се на критеријуму најниже цијене или критеријуму економски најповољније понуде, у складу са одредбама члана 64. овог закона. (2) Сваки понуђач може понудити само једну цијену, и то укупну цијену, коју не може мијењати након истека рока за достављање понуда. Уговорни орган не може преговарати о понуди, као ни о цијени. (3) Када уговорни орган прими једну прихватљиву понуду, додјељује уговор том понуђачу, и то најкасније у року од десет дана од дана окончања поступка јавне набавке. Члан 90. (Директни споразум) Директни споразум је поступак у којем уговорни орган након испитивања тржишта тражи писмено предлог цијене или понуду од једног или више понуђача и преговара, или прихвата ту цијену, као услов за коначни споразум. Уговорни орган је дужан да донесе интерни правилник о поступку директног споразума, који треба да буде усаглашен са моделом правилника о поступку директног споразума који прописује Агенција. ГЛАВА VI - ИНСТИТУЦИЈЕ ЗА ПРАЋЕЊЕ ПРИМЈЕНЕ ЗАКОНА Члан 91. (Институције) Агенција и КРЖ су институције надлежне за праћење примјене овог закона и подзаконских аката. Члан 92. (Агенција за јавне набавке Босне и Херцеговине) (1) Агенција је самостална управна организација са статусом правног лица. Агенција има сједиште у Сарајеву и печат, у складу са Законом о печату институција Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Закон о печату институција БиХ). (2) Агенција има двије филијале са сједиштем у Бањалуци и Мостару. Филијале немају статус правних лица. Филијале имају печате идентичне печату Агенције, који додатно садрже назив и сједиште филијале. http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 90 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. (3) Улога Агенције је да обезбиједи правилно спровођење овог закона. За остваривање улоге Агенције, утврђене су сљедеће надлежности: а) припрема и израда нацрта закона, нацрта измјена и допуна закона и пратећих подзаконских аката, у сврху обезбјеђења њихове дјелотворности и сврсисходности; б) унапређење информисаности уговорних органа и понуђача о прописима о јавним набавкама и њиховим циљевима, поступцима и методама; ц) објављивање приручника и упутстава, као и израда и ажурирање стандардних образаца и модела у складу с одредбама овог закона; д) пружање техничке помоћи и савјетодавних мишљења уговорним органима и понуђачима у вези са правилном примјеном овог закона и подзаконских аката; е) успостављање система праћења поступака које спроводе уговорни органи за набавку робе, услуга и радова, с циљем едукације и отклањања уочених неправилности у појединачним поступцима јавних набавки; ф) прикупљање података, вршење анализе и објава информација у вези са поступцима јавних набавки и додијељеним уговорима о јавним набавкама; г) развијање и успостављање електронских информационих система у области јавних набавки у Босни и Херцеговини; х) покретање, подржавање и стварање претпоставки за развој праксе електронских набавки и комуникација у области јавних набавки; и) организовање и одржавање обука за овлашћене предаваче и службенике за јавне набавке, објављивање информација у вези са обукама, те припрема приручника и других пратећих материјала за професионални развој у области јавних набавки у складу са подзаконским актом које доноси Савјет министара БиХ; ј) праћење рада овлашћених предавача и вођење евиденције о акредитованим предавачима из области јавних набавки и службеницима за јавне набавке; к) израда годишњих извјештаја за Савјет министара БиХ. (4) Агенција има директора и Одбор Агенције. (5) Директор Агенције има статус секретара са посебним задатком. Избор и именовање директора Агенције, са могућношћу једног поновног именовања, као и разрјешење са дужности је у надлежности Савјета министара БиХ, у складу са одредбама Закона о државној служби у институцијама БиХ. (6) Директор Агенције представља и заступа Агенцију, руководи радом Агенције, организује и обезбјеђује законито и ефикасно обављање послова из надлежности Агенције, доноси подзаконске акте и друге акте којим се обезбјеђује законито и ефикасно обављање послова и одговоран је за рад Агенције. (7) Одбор Агенције надлежан је за разматрање питања у вези са функционисањем и унапређењем система јавних набавки, те давање претходне сагласности на акте којим се уређује систем јавних набавки, које доноси Савјет министара БиХ или директор Агенције. (8) Одбор Агенције има пет чланова. Чланови Одбора Агенције су представници Министарства финансија и трезора БиХ, министарстава финансија ентитета, Дирекције за европске интеграције, и представник Владе Брчко Дистрикта БиХ. Посматрачи у Одбору Агенције су представници: Спољнотрговинске коморе БиХ, Удружења послодаваца БиХ и ентитета, те невладиног сектора, директор Агенције и предсједавајући КРЖ-а. Савјет министара БиХ именује чланове Одбора Агенције и то на период од пет година. Одбор Агенције доноси пословник о раду у року од 30 дана од дана објаве одлуке о именовању у "Службеном гласнику БиХ". (9) Чланови Одбора Агенције, већином гласова, између себе бирају предсједавајућег и замјеника предсједавајућег, на период од двије године. Одбор Агенције одржава сједнице најмање два пута годишње. За рад чланова Одбора Агенције исплаћује се накнада у складу са одлуком Савјета министара БиХ. (10) Одбор Агенције на сједницама води записнике, те припрема информације и иницијативе које посредством Агенције упућује Савјету министара БиХ на усвајање. (11) Сви уговорни органи у Босни и Херцеговини дужни су да сарађују са Агенцијом и Одбором Агенције када они обављају своје активности које проистичу из оквира надлежности утврђених овим законом и подзаконским актима. Члан 93. (Канцеларија за разматрање жалби Босне и Херцеговине) (1) КРЖ је самостална, независна институција са статусом правног лица, са сједиштем у Сарајеву. КРЖ има печат у складу са Законом о печату институција БиХ. (2) КРЖ има седам чланова, од чега по два из реда народа у БиХ, један из реда осталих, при чему су два члана из реда народа у БиХ из Републике Српске, четири из реда народа из Федерације Босне и Херцеговине, а један из реда осталих алтернативно се бира из једног или другог ентитета. (3) Три члана КРЖ-а, између којих се бира предсједавајући, морају имати универзитетско образовање правног смјера и положен правосудни испит. Остала три члана КРЖ-а су стручњаци са високом стручном спремом у области извођења радова, јавних набавки, транспорта или стратешког пословног управљања. (4) КРЖ ће имати двије филијале, са сједиштима у Бањалуци и Мостару. Филијале неће имати статус правних лица. Филијале ће имати печате идентичне печату КРЖ-а, који ће као једину дозвољену разлику садржавати назив и локацију филијале. (5) Филијале у Бањалуци и Мостару имају по пет чланова, од којих су три члана признати стручњаци из области управног права и/или управног поступка, а два члана су стручњаци у области извођења радова, јавних набавки, транспорта и стратешког пословног управљања и бирају се путем јавног огласа. (6) КРЖ са сједиштем у Сарајеву надлежна је за доношење одлука по жалбама за вриједности набавке преко 800.000,00 КМ, као и за све набавке институција Босне и Херцеговине и институција Брчко Дистрикта БиХ, и других уговорних тијела Босне и Херцеговине и Брчко Дистрикта БиХ. (7) Филијале КРЖ-а у Бањалуци и Мостару надлежне су за доношење одлука по жалбама за вриједности набавке до 800.000,00 КМ. Надлежност филијале одређује се према ентитетском сједишту уговорног органа. (8) КРЖ рјешава по жалбама у поступцима јавне набавке. (9) Чланови КРЖ-а су, у обављању своје функције, независни, једнаки и везани искључиво за Устав БиХ и законе у Босни и Херцеговини. http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 91 (10) Чланове КРЖ-а именује Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине (у даљем тексту: ПСБиХ). ПСБиХ доноси одлуку о покретању и спровођењу процедуре избора и именовања, именовању aд хок комисије за избор и именовање чланова КРЖ-а. Ад хок комисија сачињава листу успјешнијих кандидата и доставља је ПСБиХ, која именује на дужност и разрјешава дужности чланове КРЖ-а. (11) Мандат чланова КРЖ-а је пет година, са могућношћу једног поновног именовања. У случају пријевременог разрјешења једног од чланова КРЖ-а, нови члан КРЖ-а се именује за остатак мандата. (12) Ако ПСБиХ не именује благовремено чланове КРЖ-а, члановима КРЖ-а продужава се мандат до именовања нових чланова, не дуже од осам мјесеци. (13) Функција чланова КРЖ-а неспојива је са било којом другом посредном или непосредном, сталном или повременом дужности, са изузетком академских, научних или публицистичких активности. (14) ПСБиХ може члана КРЖ-а пријевремено разријешити дужности само у случајевима ако члан КРЖ-а: а) поднесе оставку ПСБиХ; б) је правоснажно осуђен за кривично дјело на казну затвора у трајању дужем од шест мјесеци; ц) трајно изгуби радну способност за обављање своје функције. (15) КРЖ има правилник о унутрашњој организацији, који се усваја на општој сједници КРЖ-а и за који гласа натполовична већина свих чланова КРЖ-а. (16) КРЖ има пословник о раду КРЖ-а, који усваја на општој сједници КРЖ-а и за који гласа натполовична већина свих чланова КРЖ-а. (17) Чланови КРЖ-а и сви запослени у КРЖ-у дужни су да у свом раду чувају тајност података у складу са законом. (18) КРЖ подноси ПСБиХ годишњи извјештај о раду, након што га усвоји натполовична већина свих чланова КРЖ-а. ДИО ТРЕЋИ – ПРАВНА ЗАШТИТА ГЛАВА I - ПОСТУПАК ПРАВНЕ ЗАШТИТЕ Одјељак А. Опште одредбе Члан 94. (Странке у поступку) (1) Странке у поступку правне заштите су: жалилац, уговорни орган и одабрани понуђач, а својство странке могу имати и други привредни субјекти, који имају правни интерес у предметном поступку јавне набавке. (2) О вођењу поступка по жалби, КРЖ обавјештава одабраног понуђача по службеној дужности, док се остала лица са својством странке могу пријавити за учешће у поступку по жалби. (3) Свака странка има право да се изјасни о захтјевима и наводима друге стране и да предложи доказе. КРЖ свакој странци у поступку доставља поднеске које заприми у предмету, о којима се расправља о главној ствари или предлажу нове чињенице и докази. (4) Свака странка овлашћена је да разгледа спис предмета, осим оног дијела понуде и документације који је, у складу са законом, утврђен као тајни или повјерљиви. (5) Уговорни орган дужан је да у поступку по жалби, на захтјев КРЖ-а, достави документацију у року који одреди КРЖ. Члан 95. (Достављање писмена у иностранство) Странци која учествује у поступку по жалби пред КРЖ- ом, а чије је сједиште, пребивалиште или боравиште изван БиХ, КРЖ може доставити писмено поштом. Члан 96. (Језик поступка) Поступак правне заштите води се на једном од језика у службеној употреби у Босни и Херцеговини и уз употребу латиничног или ћириличног писма. Члан 97. (Активна легитимација) Жалбу може поднијети сваки привредни субјекат који има или је имао интерес за додјелу уговора о јавној набавци и који учини вјероватним да је била или је могла да буде у конкретном поступку јавне набавке проузрокована штета због поступања уговорног органа, а које се у жалби наводи као повреда овог закона и подзаконских аката од стране уговорног органа у поступку јавне набавке. Члан 98. (Забрана закључења уговора) (1) Уговорни орган не може потписати уговор о јавној набавци у року 15 дана од дана када су понуђачи обавијештени о избору најповољнијег понуђача. (2) Забрана потписивања уговора из става (1) овог члана не примјењује се: а) ако је само један понуђач учествовао у отвореном поступку, преговарачком поступку без објаве обавјештења и у поступку додјеле уговора о набавци услуга из Анекса II Дио Б и његова понуда је изабрана; б) ако је само један понуђач учествовао у другој фази ограниченог поступка, преговарачког поступка са објавом обавјештења и такмичарског дијалога и његова понуда је изабрана; ц) у случају додјеле уговора у склопу оквирног споразума или динамичког система куповине. (3) Забрана потписивања уговора из става (2) тачка а) овог члана не примјењује се у случају када уговорни орган објави добровољно ex ante обавјештење о транспарентности у преговарачком поступку без објаве обавјештења и у поступку додјеле уговора о набавци услуга из Анекса II Дио Б. (4) Изјављена жалба не спречава потписивање уговора о јавној набавци за лотове на које није изјављена жалба. (5) У случају да на одлуку о додјели уговора у поступку набавке мале вриједности нема жалбе, уговорни орган дужан је да закључи уговор у року од десет дана од дана обавјештавања учесника поступка о избору најповољнијег понуђача. Одјељак Б. Изјављивање жалбе Члан 99. (Начин изјављивања жалбе) (1) Жалба се изјављује уговорном органу у писаној форми директно, електронским путем, ако је електронско средство дефинисано као начин комуникације у тендерској документацији, или препорученом поштанском пошиљком. (2) Жалба се подноси у довољном броју примјерака, а који не може бити мањи од три, како би могла бити уручена квалификованом кандидату или изабраном понуђачу, као и другим странкама у поступку. (3) Датум запримања жалбе директно код уговорног органа, односно датум запримања жалбе електронским http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 92 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. путем уз обезбјеђење доказа о упућивању, односно запримању жалбе, или датум предаје на пошту препоручене поштанске пошиљке сматра се даном уручивања жалбе. (4) У случају директне предаје жалбе, уговорни орган је дужан да изда жалиоцу потврду о времену пријема жалбе. (5) Ако уговорни орган одбије да изда потврду о времену запримања, сматраће се да је жалба поднесена у року, осим ако уговорни орган не докаже супротно. Члан 100. (Поступак уговорног органа по жалби) (1) Уговорни орган је дужан да у року од пет дана од запримања жалбе утврди благовременост, допуштеност и да ли је жалба изјављена од овлашћеног лица. (2) Ако уговорни орган утврди да је жалба неблаговремена, недопуштена или изјављена од неовлашћеног лица, одбациће је закључком. Против овог закључка жалилац има могућност подношења жалбе КРЖ-у, и то у року од 10 дана од дана пријема закључка. (3) Ако је жалба благовремена, допуштена и изјављена од овлашћеног лица, уговорни орган, разматрајући жалбу, може утврдити да је она дјелимично или у цјелини основана и својим рјешењем исправити радњу, предузети чињење или може постојећу одлуку или рјешење ставити ван снаге и замијенити је другом одлуком или рјешењем, или поништити поступак јавне набавке, те о томе обавијестити учеснике у поступку јавне набавке на начин одређен овим законом, у року од пет дана од дана пријема жалбе. (4) Против рјешења уговорног органа из става (3) овог члана може се изјавити жалба КРЖ-у, посредством уговорног органа, у року од пет дана од дана пријема рјешења. (5) Ако уговорни орган поступајући по жалби утврди да је жалба благовремена, допуштена и изјављена од овлашћеног лица, али је неоснована, дужан је да је у року од пет дана од датума њеног запримања прослиједи КРЖ-у, са својим изјашњењем на наводе жалбе, као и комплетном документацијом везано за поступак против којег је изјављена жалба. Члан 101. (Рокови изјављивања жалбе уговорном органу) (1) Жалба се може изјавити: а) најкасније седам дана прије истека рока за подношење захтјева за учешће или понуда у односу на податке из обавјештења; б) најкасније 10 дана од дана преузимања тендерске документације; ц) најкасније 10 дана по пријему записника о отварању понуда, у односу на радње, поступање, нечињења или пропуштања у поступку отварања понуда; д) најкасније 10 дана по пријему одлуке којом се одлучује о појединачном праву из јавне набавке у односу на поступак прегледа и оцјене способности, те поступак прегледа, оцјене и избора најповољнијег понуђача; е) најкасније 10 дана по истеку рока за доношење одлуке о појединачним правима из јавне набавке из тачке д) овог става. (2) Жалба се изјављује најкасније 30 дана по сазнању да је уговор закључен без спроведеног поступка јавне набавке у супротности с овим законом, а најкасније у року од једне године од дана закључења уговора у том поступку. (3) У случају додјеле уговора у склопу оквирног споразума из члана 32. став (5) овог закона или у оквиру динамичког система куповине из члана 123. овог закона, жалба се изјављује најкасније 30 дана ако уговорни орган обавијести понуђаче да је уговор на основу оквирног споразума или динамичког система куповине закључен у односу на поступак додјеле уговора унутар оквирног споразума или динамичког система куповине. (4) У случају преговарачког поступка без објаве обавјештења и поступка додјеле уговора о набавци услуга из Анекса II Дио Б жалба се изјављује најкасније: а) 10 дана од дана објављивања добровољног ex ante обавјештења о транспарентности, ако је ово обавјештење објављено; б) 30 дана од дана објављивања обавјештења о додјели уговора, ако добровољно ex ante обавјештење о транспарентности није објављено. (5) У поступцима набавке мале вриједности из члана 88. став (1) тачка а) овог закона жалба се изјављује у року од пет дана од дана пријема одлуке о избору најповољнијег понуђача. (6) Жалилац који је пропустио да изјави жалбу према одредбама ст. од (1) до (5) овог члана, губи право да тражи испитивање законитости по истом основу, у каснијој фази поступка. Одјељак Ц. Правна заштита пред КРЖ-ом Члан 102. (Доказивање у поступку по жалби) (1) Странке у поступку дужне су да изнесу све чињенице на којима заснивају своје захтјеве или одлуке, поступке, радње или нечињења, те да предложе доказе којима се те чињенице утврђују. (2) У поступку правне заштите уговорни орган дужан је да докаже постојање чињеница и околности на основу којих је донио одлуку о правима, предузео радње или пропуштања те спровео поступке, који су предмет поступка по жалби. (3) У поступку правне заштите жалилац је дужан да докаже или барем учини вјероватним постојање чињеница и разлога који се тичу правног интереса на подношење жалбе, повреда поступка или повреда примјене материјалног права, које су истакнуте у жалби, за које зна или би требало да зна. Члан 103. (Битне повреде закона) (1) У поступцима јавне набавке апсолутно битне повреде закона су оне повреде о којима КРЖ води рачуна по службеној дужности, и које могу довести до поништења поступка у потпуности или дјелимично, и то: а) неусклађеност тендерске документације са овим законом или подзаконским актима, која је довела до немогућности утврђивања основаности жалбених навода или која је довела до нарушавања основних принципа овог закона, односно незаконите додјеле уговора; б) спровођење поступка јавне набавке без доношења одлуке о почетку поступка јавне набавке, са садржајем одређеним чланом 18. овог закона; http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 93 ц) објаве обавјештења о поступку јавне набавке које нису у складу са овим законом или подзаконским актима и тендерском документацијом; д) повреде поступка приликом отварања понуда, односно пропуштање рока за оцјену захтјева за учешће. (2) Релативно битне повреде закона су повреде које могу довести до поништења поступка јавне набавке, ако се успостави директна веза између повреде и исхода поступка. Члан 104. (Овлашћења КРЖ-а) (1) КРЖ у поступку правне заштите поступа у границама захтјева из жалбе, а по службеној дужности у односу на повреде описане у члану 103. став (1) овог закона. (2) КРЖ није дужна да контролише чињенично и правно стање које је било предмет претходне жалбе у истом поступку јавне набавке. Одјељак Д. Жалба Члан 105. (Садржај жалбе) Жалба садржи: а) име или назив жалиоца, пребивалиште или сједиште жалиоца, име заступника или пуномоћника жалиоца ако га има; б) назив уговорног органа против којег се подноси жалба; ц) број и датум поступка јавне набавке и податке о објављивању обавјештења о јавној набавци, ако је обавјештење објављено; д) број и датум одлуке о избору понуде, поништењу поступка или друге одлуке уговорног органа; е) друге податке о радњи, пропуштању радње или поступцима уговорног органа који су предмет поступка или о предмету набавке; ф) опис чињеничног стања; г) опис повреда овог закона и подзаконских аката и образложење; х) предлог доказа; и) доказ о плаћеној административној такси на жал- бу, у износу прописаном чланом 108. овог закона; ј) потпис жалиоца или потпис овлашћеног лица односно пуномоћника (ако га жалилац има) и печат (ако га жалилац има). Члан 106. (Поступак са неуредном жалбом) (1) Ако достављена жалба не садржи податке из члана 105. став (1) тач. а), б), ц), д) е), х) и ј) овог закона, КРЖ позива жалиоца да употпуни жалбу и одређује рок који не може бити дужи од три дана од дана пријема захтјева за допуну. (2) Ако жалилац не поступи по захтјеву КРЖ-а у складу са ставом (1) овог члана, жалба ће бити одбачена као неуредна, осим ако би се из њеног садржаја могло поступати и ако жалба има постављен жалбени захтјев и доказ о плаћеној административној такси на жалбу. Члан 107. (Изјављивање жалбе КРЖ-у) Жалилац жалбу изјављује КРЖ-у путем уговорног органа, у роковима и на начин прописан овим законом. Члан 108. (Накнада на жалбу) (1) Жалилац је обавезан да плати накнаду за покретање жалбеног поступка у износу од: а) 500,00 КМ за процијењену вриједност набавке до 50.000,00 КМ; б) 800,00 КМ за процијењену вриједност набавке од 50.001,00 КМ до 80.000,00 КМ; ц) 2.000,00 КМ за процијењену вриједност набавке од 80.001,00 КМ до 250.000,00 КМ; д) 3.500,00 КМ за процијењену вриједност набавке од 250.001,00 КМ до 400.000,00 КМ; е) 5.000,00 КМ за процијењену вриједност набавке од 400.001,00 КМ до 800.000,00 КМ; ф) 7.500,00 КМ за процијењену вриједност набавке од 800.001,00 КМ до 9.000.000,00 КМ; г) 10.000,00 КМ када је вриједност набавке једнака или већа од 9.000.000,00 КМ. (2) Жалилац уплаћује одговарајући износ накнаде из става (1) овог члана на основу података о процијењеној вриједности набавке из тендерске документације. (3) Прије разматрања жалби, КРЖ је дужан да утврди да ли је жалилац уплатио накнаду у складу са ст. (1) и (2) овог члана. (4) Ако процијењена вриједност набавке није позната у тренутку изјављивања жалбе КРЖ-у или није објављена, накнада за покретање жалбеног поступка плаћа се у износу од 2.000,00 КМ. КРЖ ће позвати жалиоца на плаћање разлике накнаде у одређеном року ако се током жалбеног поступка утврди да је накнада плаћена у недовољном износу. (5) Када се жалба изјављује на одлуку о избору или поништењу, а не односи се на набавку у цјелини, него на један или више лотова набавке, накнада износи трећину износа из става (1) овог члана. (6) Накнада се уплаћује у корист буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине и она је неповратна у случају неосноване жалбе. (7) Министарство финансија и трезора БиХ донијеће инструкцију о начину уплате, контроле и поврата накнада прописаних овим чланом. Члан 109. (Поступање КРЖ-а по жалби) (1) КРЖ по запримању жалбе утврђује благовременост, допуштеност и да ли је жалба изјављена од овлашћеног лица. (2) Када КРЖ утврди да је жалба благовремена, допуштена и изјављена од овлашћеног лица, наставиће разматрати жалбене наводе. Члан 110. (Суспензивно дјеловање жалбе) Изјављена жалба одгађа наставак поступка јавне набавке, закључење и/или извршење уговора о јавној набав- ци или оквирног споразума до доношења одлуке КРЖ-а. Одјељак Е. Одлучивање по жалби Члан 111. (Одлуке по жалби) (1) У поступку правне заштите КРЖ може: а) обуставити поступак по жалби због одустанка од жалбе; б) одбацити жалбу закључком због ненадлежности, недопуштености, неуредности, неблаговремено- сти и због тога што је изјављена од лица које нема активну легитимацију; ц) одбити жалбу због неоснованости; д) поништити одлуку, поступак или радњу у дијелу у којем је повријеђен закон или подзаконски акти; http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 94 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. е) одлучити о захтјеву уговорног органа за наставак поступка јавне набавке; ф) поништити уговор о јавној набавци или оквирни споразум у околностима из става (2) овог члана. (2) КРЖ ће поништити уговор о јавној набавци или оквирни споразум ако је уговорни орган: а) примијенио преговарачки поступак без објаве обавјештења или поступак додјеле уговора о набавци услуга из Анекса II Дио Б у супротности са одредбама овог закона; б) пропустио објавити обавјештење о набавци на порталу јавних набавки ако се то захтијева овим законом; ц) закључио уговор или оквирни споразум у супротности са чланом 98. овог закона ако то спречава KРЖ да размотри жалбу прије закључења уговора или оквирног споразума; д) закључио уговор или оквирни споразум без примјене поступка јавне набавке, осим у случајевима када то овај закон допушта. (3) Уговор о јавној набавци или оквирни споразум неће бити предмет поништења, ако је, у случајевима из става (2) тач. а), б) и д) овог члана, уговорни орган имао оправдане разлоге да сматра да поступа у складу с овим законом, ако је објавио добровољно еx аntе обавјештење о транспарентности и уговор или оквирни споразум није закључен прије истека периода од 15 дана по објави тог обавјештења. (4) У оправданим случајевима наведеним у ставу (5) овог члана, КРЖ може оставити на снази уговор или оквирни споразум који је предмет поништења, у обиму у којем је уговор или оквирни споразум већ извршен. У том случају КРЖ ће уговорном органу одредити новчану казну у износу назначеном у ставу (8) овог члана. (5) КРЖ неће поништити уговор или оквирни споразум ако, након што је размотрио све релевантне околности, утврди да превладавајући разлози у вези с општим интересом захтијевају да уговор треба да остане на снази. (6) Општи интерес у смислу става (5) овог члана не односи се на економски интерес у директној вези са уговором или оквирним споразумом, што обухвата посебно трошкове који могу настати због закашњења у извршењу уговора или оквирног споразума, трошкове који произлазе из спровођења новог поступка јавне набавке, трошкове који могу настати због промјене привредног субјекта који извршава уговор или оквирни споразум и трошкове правних обавеза које су резултат поништења уговора или оквирног споразума. Економски интерес да уговор остане на снази може се сматрати важним општим интересом само када би поништење уговора или оквирног споразума довело до несразмјерних посљедица. (7) Поништење уговора или оквирног споразума има учинак од момента закључења уговора. (8) Новчане казне из става (4) овог члана намећу се уговорном органу у износу до 5% вриједности уговора, узимајући у обзир врсту и обим повреде као и околности под којима је повреда почињена. (9) Казна одређена према одредбама овог члана уплаћује се у корист буџета државног, ентитетског или локалног нивоа у којем уговорни орган има сједиште. (10) КРЖ о главној ствари одлучује рјешењем, а у осталим случајевима закључком. (11) КРЖ је дужан да донесе закључак или рјешење по жалби у року од 15 дана од дана комплетирања жалбе од уговорног органа, али не касније од 30 дана након пријема жалбе од уговорног органа. (12) У изузетно сложеним случајевима предсједавајући КРЖ-а закључком може продужити рок из става (3) овог члана, али не дуже од 30 дана. Овај закључак се доставља свим странкама у поступку. (13) Рјешење или закључак КРЖ-а из овог члана је коначно и извршно. Члан 112. (Спајање поступака) (1) Ако постоји више жалби које се односе на исти поступак јавне набавке, предсједавајући КРЖ-а може донијети закључак о спајању поступака, без утврђивања постојања било каквих других услова за спајање поступака. У том случају доноси се једно рјешење по жалбама у том поступку јавне набавке. Рокови се рачунају од датума пријема посљедње жалбе. (2) Против закључка КРЖ-а из става (1) овог члана није допуштено изјавити правни лијек у складу са овим законом. Члан 113. (Одлучивање КРЖ-а) (1) КРЖ у поступцима по жалби одлучује у вијећима састављеним од предсједника вијећа и два члана вијећа. (2) У сложеним случајевима и случајевима међународних вриједносних разреда, предсједавајући вијећа предлаже да се случај рјешава на пленарној сједници. (3) У пленуму се засједа у случајевима када се доноси нови став у односу на раније заузете ставове. (4) У случајевима из ст. (2) и (3) овог члана предсједавајући вијећа доноси посебан закључак. (5) Чланови КРЖ-а не могу се уздржати од гласања. (6) Рјешење, односно закључак из члана 112. став (2) овог закона потписује предсједник вијећа и акт се овјерава печатом КРЖ-а. (7) Састав вијећа за одлучивање по жалби утврђује предсједавајући КРЖ-а посебним рјешењем. Предсједавајући КРЖ-а може предсједавати вијећем за одлучивање по жалби. (8) Закључци и рјешења КРЖ-а, те пресуде Суда Босне и Херцеговине по њима јавно се објављују на порталу јавних набавки. Члан 114. (Изузеће због сукоба интереса) (1) Члан КРЖ-а или друго лице које је укључено у поступање у одређеном предмету не може доносити одлуку о истом или бити укључен у поступак одлучивања ако је са понуђачем или уговорним органом, правним представником или лицем које су овластили понуђач, уговорни орган или њихови правни представници, чланови управе или одговорни представници: у пословној вези, у директној или индиректној (укључујући родбинску везу закључно са четвртим степеном) родбинској вези, у брачној (чак и ако је дошло до развода брака) или ванбрачној заједници или у тазбинској вези закључно са трећим степеном. (2) Члан КРЖ-а односно друго лице које је било у радном односу, односно запослено код понуђача или уговорног органа, а од престанка радног односа нису протекле двије године у складу са ставом (1) овог члана, не може доносити одлуке о одређеном предмету, нити бити укључено у поступак рјешавања истог предмета КРЖ-а. http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 95 (3) У случају постојања разлога из ст. (1) и (2) овог члана као и других разлога за изузеће, члан КРЖ-а мора без одгађања обавијестити предсједавајућег КРЖ-а, који је дужан да донесе одлуку о изузећу члана КРЖ-а. Против ове одлуке није допуштена жалба у складу са овим законом. Одредбе овог става примјењују се и на друго лице које је укључено у рјешавање одређеног предмета, ако по одредбама овог члана не може бити укључено у поступак његовог рјешавања. (4) У случају да код предсједавјућег КРЖ-а постоје разлози из ст. (1) и (2) овог члана, предсједавајући КРЖ-а је дужан да без одгађања о томе обавијести остале чланове КРЖ-а, који доносе одлуку о изузећу. (5) Против одлуке из ст. (3) и (4) овог члана није допуштено посебно изјављивање правног лијека у складу са овим законом. ГЛАВА II - ПРАВНА ЗАШТИТА ПРОТИВ ОДЛУКА KРЖ-а Одјељак А. (Судска заштита) Члан 115. (Управни спор) (1) Уговорни орган и учесници у поступку могу против одлуке KРЖ-а покренути управни спор пред Судом Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Суд БиХ) у року од 30 дана од дана пријема одлуке. (2) Управни спор по тужби коју поднесу странке у поступку јавне набавке води се по хитном поступку. (3) Уговорни орган или учесник у поступку може поднијети и захтјев за одгађање коначног рјешења или закључка KРЖ-а, заједно са тужбом којом се покреће управни спор у року из става (1) овог члана. (4) Цијенећи јавни интерес и штету коју би одгађање коначне одлуке KРЖ-а могло изазвати, о захтјеву из става (3) овог члана рјешава Суд БиХ посебним рјешењем, којим одгађа извршење коначне одлуке KРЖ-а на одређено вријеме или до доношења одлуке суда по тужби у управном спору. Члан 116. (Прекршајне одредбе) (1) KРЖ подноси прекршајну пријаву код надлежног суда за прекршаје, када утврди да је било повреда поступка јавне набавке које представљају прекршај у смислу одредаба овог закона. У случајевима када није било поступка по жалби, Агенција подноси прекршајну пријаву код надлежног суда за прекршаје, када утврди повреде овог закона које су у њеној надлежности. (2) Новчаном казном у износу од 1.500,00 до 15.000,00 КМ казниће се за прекршај уговорни орган: а) ако набави робу, радове или услуге без спровођења поступака јавне набавке прописаних овим законом осим у случајевима када то закон допушта; б) ако не заштити податке које му прослиједи привредни субјект, означивши их као повјерљиве, а који према одредбама овог закона могу бити проглашени повјерљивим; ц) ако се не придржава услова и начина јавне набавке према процијењеним вриједностима и дијели вриједност набавке с намјером избјегавања примјене прописаног поступка набавке; д) ако примијени преговарачки поступак без објаве обавјештења супротно одредбама чл. 21, 22, 23, 24. и 28. овог закона; е) ако не стави на располагање тендерску документацију свим привредним субјектима који су је тражили, у складу са обавјештењем о јавној набавци, односно не омогући увид у документацију; ф) ако не поштује рокове за пријем захтјева за учешће и понуда; г) ако приликом припреме техничке спецификације не поштује важеће техничке стандарде, прописе или норме; х) ако не достави одлуке за које је овим законом прописана обавеза достављања понуђачима у поступку јавне набавке; и) ако не доврши поступак јавне набавке закључивањем уговора о јавној набавци или одлуком о поништењу; ј) ако закључи уговор о јавној набавци који није у складу с одабраном понудом и условима одређеним у тендерској документацији; к) ако не чува документацију о јавној набавци, у складу са прописима о архивирању докумената; л) ако уступи поступак набавке или за спровођење набавке овласти треће лице или лице које није уговорни орган у смислу овог закона да би на тај начин избјегао његову примјену; м) ако на захтјев КРЖ-а не достави тражену документацију или онемогући увид у документацију; н) ако не изврши рјешење КРЖ-а; о) ако предмет уговора, конкурсне услове, техничке спецификације или друге елементе јавног позива прилагоди конкретном понуђачу, или ако додијели уговор понуђачу који је учествовао у припреми конкурсне документације или неког њеног дијела, а није у поступку доказао да није био у повољнијем положају; п) ако не достави извјештај о додијељеном уговору; р) ако не донесе план набавки и не објави га на веб- страници уговорног органа. (3) Новчаном казном у износу од 300,00 до 3.000,00 КМ казниће се одговорно лице у уговорном органу за прекршај из става (2) овог члана. (4) Новчаном казном у износу од 1.000,00 до 10.000,00 КМ казниће се за прекршај понуђач ако је дао нетачне податке у документима којима доказује личну, пословну, финансијску, техничку и професионалну способност. (5) Новчаном казном у износу од 200,00 до 2.000,00 КМ казниће се и одговорно лице понуђача за прекршај из става (4) овог члана. (6) Захтјев за покретање прекршајног поступка КРЖ подноси надлежном суду према сједишту уговорног органа. (7) КРЖ, рјешавајући у поступку по жалби, а на основу стања у спису, може поднијети кривичну пријаву. Одјељак Б. Супсидијарна примјена Члан 117. (Супсидијарна примјена правила управног поступка) На поступак пред КРЖ-ом који није уређен одредбама овог закона, примијениће се одредбе Закона о управном поступку. Члан 118. (Однос према осталим прописима) На одговорност уговорних страна за испуњење обавеза из уговора о јавној набавци примјењују се одговарајуће одредбе закона о облигационим односима. http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 96 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. Одјељак Ц. Накнада трошкова поступка Члан 119. (Право на накнаду трошкова у поступку јавне набавке) (1) Ако уговорни орган повриједи одредбе овог закона или подзаконских аката, привредни субјект има право да од уговорног органа захтијева накнаду трошкова за припрему понуде и трошкова учешћа у поступку јавне набавке. (2) Право из одредбе става (1) овог члана не постоји ако је, након доношења одлуке о избору или након одлуке о поништењу поступка јавне набавке, КРЖ утврдио да кандидат/понуђач чија се понуда није разматрала, ни уз поштовање одредаба овог закона и подзаконских аката, не би имао реалне изгледе за избор његове понуде, или чија је жалба одбијена. Члан 120. (Надлежност у поступку накнаде трошкова) (1) За рјешавање захтјева за накнаду трошкова у поступку јавне набавке из члана 119. став (1) овог закона надлежан је КРЖ. (2) Захтјев за накнаду трошкова допуштен је само ако је КРЖ утврдио: а) да због поступања супротно одредбама овог закона или подзаконских аката одлука није донесена према наводима из обавјештења о набавци за понуду с најнижом цијеном или за економски најповољнију понуду; или б) да је избор поступка јавне набавке без објаве обавјештења био супротан овом закону; или ц) да је одлука о поништењу поступка јавне набавке била супротна одредбама овог закона или подзаконских аката; или д) да је одлука о избору, која је у корист једног привредног субјекта донесена без учешћа других субјеката у поступку, на основу одредаба овог закона или подзаконских аката била недопустива; или е) да уговорни орган, након знатног прекорачења рока за доношење одлуке и супротно захтјеву понуђача да се настави поступак јавне набавке, поступак није наставио, нити га је окончао одлуком о избору најповољнијег понуђача, односно одлуком о поништењу. Члан 121. (Накнада штете) Сваки од учесника поступка јавне набавке који је претрпио штету због повреде овог закона има могућност да покрене поступак за остваривање права на накнаду штете због измакле добити пред надлежним судом, према општим прописима о накнади штете. ДИО ЧЕТВРТИ – ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 122. (Прелазне одредбе) (1) Поступци јавне набавке покренути до почетка примјене овог закона у којима нису закључени уговори о јавној набавци биће окончани према одредбама Закона о јавним набавкама који је на снази у вријеме покретања поступка јавне набавке. (2) Ако се против одлуке уговорног органа која је донесена у складу са ставом (1) овог члана води поступак по жалби, одлука КРЖ-а је коначна и извршна. Против одлуке КРЖ-а може се у року од 30 дана покренути управни спор код Суда БиХ. (3) Поступци за накнаду штете покренути прије почетка примјене овог закона биће окончани према одредбама Закона о јавним набавкама који је на снази у вријеме покретања поступка јавне набавке. (4) У случају да се различитим прописима у Босни и Херцеговини уређују иста питања као овим законом, примјена овог закона имаће предност у односу на остале прописе. (5) Ако овим законом нису посебно дефинисани рокови за подзаконске акте које доноси Савјет министара БиХ и Агенција, они ће бити донесени у року од шест мјесеци од ступања на снагу овог закона. (6) Директор Агенције чији је мандат у току остаје на мјесту директора до истека мандата од пет година, рачунајући од дана када је именован. Чланови Одбора Агенције чији је мандат у току остају на мјесту члана Одбора Агенције до истека мандата од пет година, рачунајући од дана када су именовани. (7) Чланови КРЖ-а који су именовани и чији је мандат у току остају на мјесту члана КРЖ-а до истека мандата од пет година, рачунајући од дана када су именовани. Ако је протекао рок од пет година од именовања, чланови КРЖ-а су дужни да обављају послове из надлежности КРЖ-а до избора нових чланова. ПСБиХ ће расписати конкурс најкасније у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона. (8) До успостављања и почетка рада филијала, све жалбе рјешава сједиште КРЖ-а у Сарајеву. Савјет министара БиХ дужан је да обезбиједи финансијска средства и услове за почетак рада филијала најкасније у року од три мјесеца од дана примјене овог закона. Члан 123. (Електронске набавке, електронске аукције и динамички систем куповине) (1) Начин објављивања обавјештења у поступцима јавних набавки прописан је Упутством о начину објављивања обавјештења у поступцима јавних набавки. (2) Електронске набавке, електронска аукција и динамички систем куповине, начин, рокови и почетак примјене дефинисаће се подзаконским актом који доноси Савјет министара БиХ, најкасније у року од једне године од почетка примјене овог закона. Члан 124. (Престанак важења) (1) Даном почетка примјене овог закона престаје да важи Закон о јавним набавкама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 49/04, 19/05, 52/05, 8/06, 24/06, 70/06, 12/09, 60/10 и 87/13). (2) Даном почетка примјене овог закона престају да важе подзаконски акти донесени на основу закона из става (1) овог члана, и то: а) Упутство о примјени Закона о јавним набавкама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 03/05 и 24/09); б) Упутство о начину вођења записника о отварању понуда ("Службени гласник БиХ", бр. 17/05 и 27/08); ц) Листа уговорних органа, по категоријама, који су обавезни примјењивати Закон о јавним набавкама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ" бр. 03/05 и 86/06); д) Правилник о поступку директног споразума ("Службени гласник БиХ" бр. 53/06 и 20/09); е) Упутство о примјени и коришћењу модела стандардне тендерске документације за поступке http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 97 јавне набавке за робу, услуге и радове ("Службени гласник БиХ", број 56/07). Члан 125. (Завршне одредбе) (1) Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављи- вања у "Службеном гласнику БиХ", а примјењиваће се истеком шест мјесеци од дана његовог ступања на снагу. (2) Овај закон објавиће се и у службеним гласилима ентитета и Брчко Дистрикта БиХ. Број 01,02-02-1-59/13 29. априла 2014. године Сарајево Предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Др Милорад Живковић, с. р. Предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Др Драган Човић, с. р. АНЕКС I ЛИСТА РАДОВА НА КОЈЕ СЕ ПРИМЈЕЊУЈЕ ЗАКОН О ЈАВНИМ НАБАВКАМА Ови радови укључују изградњу нових објеката, реконструкцију постојећих објеката као и уобичајене поправке и редовно одржавање: Група Класа Предмет Опис радова 1 Припрема градилишта 11 Рушење зграда, одвоз земље, демонтажа објеката Ова класа укључује: - рушење зграда и других грађевина; - рашчишћавање градилишта; - измјештање и пребацивање земље: а) копање земље, б) пуњење земљом, ц) поравнање и градирање градилишта, д) копање ровова, канала, е) разбијање и уклањање стијена, ф) рушење експлозивима итд. - припрема градилишта за минирање: а) уклањање вишка терета, наслага минерала, б) остали радови на развоју и припреми локације за извођење, - дренажу градилишта; - дренажа пољопривредног и шумског земљишта. 12 Бушење и бургијање Ова класа укључује: - пробно бушење, пробно бургијање, узимање узорака језгре у сврху градње, те у геофизичке, геолошке или сличне сврхе. Ова класа искључује: - бушење извора сирове нафте или гаса за производњу (видјети класу 25); - бушење изворишта воде (видјети класу 25); - потапање јама и окна; - копање окомитих ровова; - искоришћавање нафтних и гасних поља, геофизичко, геолошко и сеизмичко мјерење. 2 Изградња цијеле грађевине или њених дијелова, грађевинарство 21 Изградња зграда и грађевински радови Ова класа укључује: - градњу свих типова зграда; - градњу грађевина у грађевинарству, и то: а) мостова, надвожњака, подвожњака, б) вијадукте, ц) тунеле и метрое, д) дугачке цјевоводе, е) комуникацијске и електроводове, д) градске цјевоводе, е) градске комуникацијске и електроводове; - помоћне градске радове; - монтажу и подизање монтажних грађевина на градилишту; Ова класа искључује: - услужне активности везане за вађење нафте и гаса; - грађевинске радове, осим зграда, за стадионе, базене, спортске дворане, тениске терене, голф терене и друге спортске објекте (видјети класу 23); - инсталације у зградама (видјети групу 3); - завршавање зграда (видјети групу 4); - архитектонске и инжењерске услуге за грађење; - вођење грађевинског пројекта. 22 Подизање кровних покрова и оквира Ова класа укључује: - подизање кровова; - покривање кровова; - хидроизолацију. 23 Градња аутопутева, путева, аеродрома и спортских објеката Ова класа укључује: - градњу аутопутева, путева, свих путева за возила и пјешаке, улица; - градњу жељезница; - градњу аеродромских писти; - грађевинске радове, изузев зграда, за стадионе, базене, спортске дворане, тениске терене, голф терене http://www.advokat-prnjavorac.com Broj 39 - Strana 98 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 19. 5. 2014. и друге спортске објекте; - бојење ознака на аутопутевима, путевима, улицама, на површини и на паркинг просторима. Ова класа искључује претходне земљане радове. 24 Градња водопривредних објеката Ова класа укључује градњу: - водених путева; - лука и ријечних радова; - марина; - гатова; - брана и насипа; - багеровање; - радове испод површине. 25 Други грађевински радови који укључују посебне занатске радове Ова класа укључује специфичне грађевинске послове који су заједнички за различите врсте објеката, а које захтјевају посебне вјештине или опрему: - изградњу темеља, укључујући и одвоз земље; - бушење и градњу водених изворишта, потапање јама и окна; - подизање готових челичних елемената; - савијање челика; - полагање цигле и камена или других материјала; - подизање и скидање скела и радних платформи, укључујући најам скела и радних платформи; - подизање димњака и индустријских пећи; Ова класа искључује најам скеле без подизања и демонтаже (скидања). 3 Грађевинске инсталације 31 Инсталирање електричних инсталација и прикључака (склопова) Ова класа укључује инсталације у зградама или другим грађевинским објектима и пројектима: - електричних жица и склопова; - телекомуникацијских система; - електричних гријних система; - резиденцијалних антена; - противпожарних система и аларма; - алармних протупровалних система; - лифтова и ескалатора; - громобрана и сл. 32 Активности изолационих радова Ова класа укључује: - топлотне инсталације; - звучне или вибрационе изолације у зградама и другим грађевинским пројектима. Ова класа искључује хидроизолацију (видјети класу 22.). 33 Водоводне инсталације Ова класа укључује инсталације у зградама или другим грађевинским пројектима: - водоводне инсталације и санитарну опрему; - гасне инсталације и прикључке; - опрему за гријање, вентилацију, хлађење или климу; - системе за прскање. Ова класа искључује инсталацију електричних система за гријање (видјети класу 31.) 34 Друге инсталације у зградама Ова класа укључује: - инсталацију расвјете и сигналних система на путевима, жељезницама, аеродромима и лукама; - инсталацију у зградама или другим грађевинским пројектима осталих инсталација, каблова и водова. 4 Завршни грађевински радови 41 Гипсани радови Ова класа укључује: - постављање у зградама или другим грађевинским пројектима унутрашњег или спољашњег гипса или штукатуре, малтерисање укључујући сличне материјале. 42 Врата и прозоре (столарију) Ова класа укључује: - монтажу готових врата, прозора, те оквира за врата и прозоре, уградбене кухиње, степенице, опрему за продавнице и продајне објекте, као и сличне елементе од дрвета или других материјала; - унутрашње завршне радове (нпр. стропове, облагање површина ламперијом, монтажу покретних преграда и др.). Ова класа искључује постављање паркета и других дрвених подлога (видјети класу 43.). 43 Подне и зидне облоге Ова класа укључује: - постављање, полагање, вјешање или уклапање у зградама или другим грађевинским пројектима; - зидова или подних плоча од керамике или резаног камена; - паркета или других дрвених подних подлога; - тепиха или линолеумских подних облога, укључујући и гумене и пластичне облоге; - терацо, мермерне, гранитне или шкриљчане подне или зидне облоге; - тапете. 44 Бојење и устакљивање Ова класа укључује: - унутрашње или спољашње бојење зграда; - бојење грађевина; - монтажа стакла, огледала и других стаклених површина; Ова класа искључује монтажу прозора (видјети класу 42.). 45 Остали радови за довршетак градње Ова класа укључује: - инсталацију приватних базена; - инсталацију парних праоница; - разбијање пијеска и сличне активности за градњу екстеријера; - друге радове завршавања градње и завршне радове. Ова класа искључује чишћење зграда и других грађевина. 5 Најам опреме 50 Најам опреме за градњу или рушење са радником/цима који управља опремом Ова класа искључује најам машина и опреме за градњу или рушење без радника који управљају опремом. http://www.advokat-prnjavorac.com Ponedjeljak, 19. 5. 2014. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 39 - Strana 99 АНЕКС II Ова листа услуга односи се на категорије услуга које су везане за поступке јавних набавки, и то: ДИО А - који за предмет јавне набавке има услуге које се додјељују у складу са поступцима јавних набавки, изузев уговора из члана 7. овог закона, дефинисаним у Глави I и Глави IV овог закона. Категорија Предмет јавне набавке 1 Услуге одржавања и поправки 2 Услуге превоза копном путника и робе, укључујући услуге блиндираних возила, и услуге доставе, осим услуга превоза поште 3 Услуге авиотранспорта путника и терета, осим превоза поште 4 Услуге превоза поште копном и ваздухом, осим услуга жељезничког транспорта 5 Телекомуникацијске услуге 6 Финансијске услуге и то: а) услуге осигурања, б) банкарске и инвестицијске услуге. Финансијске услуге које су искључене су: - издавање, продаја, куповина или трансфер хартија од вриједности и обвезница као и других финансијских инструмената; - услуге Централне банке. 7 Комјутерске и уз њих везане услуге 8 Истраживачке и развојне услуге, осим услуга гдје добробит од њиховог коришћења при обављању својих активности користи уговорни орган или секторски уговорни орган, уз услов да накнаду за осигурање тих услуга у цјелини плаћа уговорни орган или секторски уговорни орган. 9 Рачуноводствене услуге, ревизорске и књиговодствене услуге 10 Услуге истраживања тржишта и испитивања јавног мњења 11 Услуге консалтинга у менаџменту и уз њих везане услуге, осим услуга арбитраже и мирења 12 Архитектонске услуге: а) инжењерске услуге и интегралне инжењерске услуге, б) услуге просторног планирања и уређења пејзажа, ц) сличне научне и техничке консултантске услуге, д) услуге техничког испитивања и анализа. 13 Рекламне услуге и услуге маркетинга 14 Услуге чишћења зграда и управљање имовином 15 Услуге издаваштва и штампања на бази тарифе или уговора 16 Услуге одлагања отпада, канализационе услуге и друге санитарне услуге. ДИО Б - који за предмет јавне набавке има услуге које се додјељују у складу са чланом 8. овог закона: Категорија Предмет јавне набавке 1 Хотелске и угоститељске услуге 2 Услуге жељезничког транспорта 3 Услуге воденог транспорта 4 Помоћне транспортне услуге и услуге подршке 5 Правне услуге 6 Услуге запошљавања и осигурања особља, осим уговора о раду и рјешења о именовању 7 Услуге истраге и осигурања, осим услуга оклопних возила 8 Образовне услуге и услуге стручног усавршавања 9 Здравствене и социјалне услуге 10 Рекреационе услуге, културне и спортске услуге 11 Остале услуге ДИО Ц - који за предмет уговора има услуге које су изузете од примјене поступака дефинисаних овим законом. Категорија Предмет јавне набавке 1 Уговори о раду и рјешења о именовању 2 Уговори о финансијским услугама који за предмет имају: а) издавање, продаја, куповина или трансфер хартија од вриједности и обвезница као и других финансијских инструмената; б) услуге Централне банке. 3 Уговори о арбитражи и помирењу 4 Уговори о прибављању, развоју, продукцији или коопродукцији програма за радио и ТВ емитовање 5 Уговори о пружању услуга истраживања и развоја осим оних од којих корист има искључиво уговорни орган или секторски уговорни орган за своју употребу при обављању својих активности и за које накнаду у цјелини плаћа уговорни орган или секторски уговорни орган. PREDSJEDNIŠTVO BOSNE I HERCEGOVINE 615 Na osnovu članova 11. i 12. tačke c) i h) Zakona o odbrani BiH ("Službeni glasnik BiH", broj 88/05), člana 4. Zakona o učešću pripadnika Oružanih snaga BiH, policijskih službenika, državnih službenika i ostalih zaposlenika u operacijama podrške miru i drugim aktivnostima u inostranstvu ("Službeni glasnik BiH, broj 14/05), te Ocjene opravdanosti učešća kontingenta Oružanih snaga Bosne i Hercegovine u Multidimenzionalnoj integriranoj stabilizacijskoj misiji Ujedinjenih naroda u Republici Mali (Zaključak Vijeća ministara sa 72. sjednice od 28.11.2013. godine) i člana 32. stav (1.) tačka a) Poslovnika o radu Predsjedništva Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 10/13 i 32/13), Predsjedništvo Bosne i Hercegovine na 44. redovnoj sjednici, održanoj 06. marta 2014. godine, donijelo je ODLUKU O UČEŠĆU KONTINGENTA ORUŽANIH SNAGA BOSNE I HERCEGOVINE U MULTIDIMENZIONALNOJ INTEGRIRANOJ STABILIZACIJSKOJ MISIJI UJEDINJENIH NARODA U REPUBLICI MALI Član 1. (Predmet) Ovom odlukom utvrđuje se učešće kontingenta Oružanih snaga Bosne i Hercegovine u Multidimenzionalnoj integriranoj stabilizacijskoj misiji Ujedinjenih naroda u Republici Mali (u daljem tekstu: mirovna operacija MINUSMA). Član 2. (Sastav kontingenta) Kontingent Oružanih snaga Bosne i Hercegovine u mirovnoj operaciji MINUSMA čine 2 (dva) oficira Oružanih snaga Bosne i Hercegovine. | |
Zakon o izmjenama Zakona o osnivanju kompanije za prenos električne energije BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 20/14 | 17.03.2014 | SG BiH 76/09, SG BiH 35/04 | električna energija,zakon,bih | Година XVIII Понедјељак, 17. марта 2014. годинe Број/Broj 20 Godina XVIII Ponedjeljak, 17. marta/ožujka 2014. godine ISSN 1512-7508 - српски језик ISSN 1512-7486 - босански језик ISSN 1512-7494 - хрватски језик ПАРЛАМЕНТАРНА СКУПШТИНА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 283 На основу члана IV 4.а) Устава Босне и Херцеговине Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, на 59. сједници Представничког дома, одржаној 12. децембра 2013. године, и на 36. сједници Дома народа, одржаној 12. марта 2014. године, усвојила је ЗАКОН О ИЗМЈЕНАМА ЗАКОНА О ОСНИВАЊУ КОМПАНИЈЕ ЗА ПРЕНОС ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ Члан 1. У Закону о оснивању Компаније за пренос електричне енергије у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 35/04 и 76/09), у члану 17. став 2. мијења се и гласи: "2. Скупштина акционара доноси одлуку о начину расподјеле добити укључујући и акумулирану добит, на предлог Управног одбора, а по усвајању финансијских извјештаја." Став 3. брише се. Члан 2. У члану 24. тачка ц) иза ријечи "Компаније" ставља се интерпункцијски знак тачка са запетом а остатак текста се брише. Члан 3. У члану 27. став 1. тачка ц) брише се. Досадашње тач. д), е), ф), г), х) и и) постају тач. ц), д), е), ф), г) и х). Члан 4. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ". Број 01,02-02-1-58/13 12. марта 2014. године Сарајево Предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Др Денис Бећировић, с. р. Предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Др Драган Човић, с. р. Na osnovu člana IV. 4.a) Ustava Bosne i Hercegovine Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 59. sjednici Predstavničkog doma, održanoj 12. decembra 2013. godine, i na 36. sjednici Doma naroda, održanoj 12. marta 2014. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENAMA ZAKONA O OSNIVANJU KOMPANIJE ZA PRIJENOS ELEKTRIČNE ENERGIJE U BOSNI I HERCEGOVINI Član 1. U Zakonu o osnivanju Kompanije za prijenos električne energije u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 35/04 i 76/09), u članu 17. stav 2. mijenja se i glasi: "2. Skupština akcionara donosi odluku o načinu raspodjele dobiti, uključujući i akumuliranu dobit, na prijedlog Upravnog odbora, a po usvajanju finansijskih izvještaja." Stav 3. briše se. Број 20 - Страна 2 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 17. 3. 2014. Član 2. U članu 24. tačka c) iza riječi "Kompanije" stavlja se interpunkcijski znak tačka-zarez, a ostatak teksta se briše. Član 3. U članu 27. stav 1. tačka c) briše se. Dosadašnje tač. d), e), f), g), h) i i) postaju tač. c), d), e), f), g) i h). Član 4. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". Broj 01,02-02-1-58/13 12. marta 2014. godine Sarajevo Predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Dr. Denis Bećirović, s. r. Predsjedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Dr. Dragan Čović, s. r. Na temelju članka IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 59. sjednici Zastupničkog doma održanoj 12. prosinca 2013. godine i na 36. sjednici Doma naroda održanoj 12. ožujka 2014. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENAMA ZAKONA O UTEMELJENJU KOMPANIJE ZA PRIJENOS ELEKTRIČNE ENERGIJE U BOSNI I HERCEGOVINI Članak 1. U Zakonu o utemeljenju Kompanije za prijenos električne energije u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 35/04 i 76/09), u članku 17. stavak 2. mijenja se i glasi: "2. Skupština dioničara donosi odluku o načinu raspodjele dobiti, uključujući i akumuliranu dobit, na prijedlog Upravnog odbora, a po usvajanju financijskih izvješća." Stavak 3. briše se. Članak 2. U članku 24. u točki c) iza riječi "Kompanije" stavlja se interpunkcijski znak točka-zarez, a ostatak teksta briše se. Članak 3. U članku 27. u stavku 1. točka c) briše se. Dosadašnje toč. d), e), f), g), h) i i) postaju toč. c), d), e), f), g) i h). Članak 4. Ovaj Zakon stupa na snagu osmoga dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH". Broj 01,02-02-1-58/13 12. ožujka 2014. godine Sarajevo Predsjedatelj Zastupničkoga doma Parlamentarne skupštine BiH Dr. Denis Bećirović, v. r. Predsjedatelj Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Dr. Dragan Čović, v. r. 284 На основу члана 10. став (1) тачка е) и члана 30. став (1) Закона о одбрани Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 88/05), Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, на 62. сједници Представничког дома, одржаној 23. јануара 2014. године, и на 36. сједници Дома народа, одржаној 12. марта 2014. године, донијела је ОДЛУКУ О ПОТВРЂИВАЊУ ОДЛУКЕ ПРЕДСЈЕДНИШТВА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ О ПОСТАВЉЕЊУ НА ДУЖНОСТ КОМАНДАНТА 4. ПЈЕШАДИЈСКЕ БРИГАДЕ ОРУЖАНИХ СНАГА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ I Потврђује се Одлука Предсједништва Босне и Херцеговине, број: 01-50-1-1183-19/12 од 27. априла 2012. године, о постављењу бригадира Томе (Фрање) Коленде на дужност команданта 4. пјешадијске бригаде Оружаних снага Босне и Херцеговине. II Ова одлука ступа на снагу даном објављивања у "Службеном гласнику БиХ". Број 01,02-03-1177-1/13 12. марта 2014. године Сарајево Предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Др Милорад Живковић, с. р. Предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Др Драган Човић, с. р. Na osnovu člana 10. stav (1) tačka e) i člana 30. stav (1) Zakona o odbrani Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 88/05), Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 62. sjednici Predstavničkog doma, održanoj 23. januara 2014. godine, i na 36. sjednici Doma naroda, održanoj 12. marta 2014. godine, donijela je ODLUKU O POTVRĐIVANJU ODLUKE PREDSJEDNIŠTVA BOSNE I HERCEGOVINE O POSTAVLJENJU NA DUŽNOST KOMANDANTA 4. PJEŠADIJSKE BRIGADE ORUŽANIH SNAGA BOSNE I HERCEGOVINE I. Potvrđuje se Odluka Predsjedništva Bosne i Hercegovine, broj: 01-50-1-1183-19/12, od 27. aprila 2012., o postavljenju brigadira Tome (Franje) Kolende na dužnost komandanta 4. pješadijske brigade Oružanih snaga Bosne i Hercegovine. II. Ova odluka stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". Broj 01,02-03-1177-1/13 12. marta 2014. godine Sarajevo Predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Dr. Milorad Živković, s. r. Predsjedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Dr. Dragan Čović, s. r. Temeljem članka 10. stavak (1) točka e) i članka 30. stavak (1) Zakona o obrani Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 88/05), Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine na 62. sjednici Zastupničkog doma, održanoj 23. siječnja 2014. godine, i na 36. sjednici Doma naroda, održanoj 12. ožujka 2014. godine, donijela je | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o slobodi pristupa informacijama u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 100/13 | 23.12.2013 | SG BiH 62/11, SG BiH 102/09, SG BiH 45/06, SG BiH 28/00 | informacija,sloboda | ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SLOBODI PRISTUPA INFORMACIJAMA U BOSNI I HERCEGOVINI Član 1. U Zakonu o slobodi pristupa informacijama u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 28/00, 45/06, 102/09 i 62/11) u članu 14. iza stava (3) dodaje se novi stav (4) koji glasi: "(4) Žalba protiv rješenja iz stava (3) ovog člana podnosi se rukovodiocu nadležnog drugostepenog javnog organa." Dosadašnji stav (4) postaje stav (5). Član 2. U članu 22. stav (1) tačka c) iza riječi: "Bosne i Hercegovine" stavlja se tačka, a ostatak teksta se briše. Član 3. U članu 22a. stav (2) riječi: "od 200 KM do 5.000 KM" zamjenjuju se riječima: "od 1.000 KM do 10.000 KM." Član 4. Iza člana 22a. dodaje se novi Odjeljak VIIa. i novi član 22b. koji glase: "Odjeljak VIIa. Nadzor nad provođenjem Zakona o slobodi pristupa informacijama u Bosni i Hercegovini. Član 22b. (Inspekcijski nadzor) (1) Inspekcijski nadzor nad provođenjem ovog zakona vrši Upravni inspektorat Ministarstva pravde BiH. (2) Svako fizičko ili pravno lice kao podnosilac zahtjeva ima pravo podnijeti zahtjev, odnosno obratiti se usmeno ili pisanim aktom upravnoj inspekciji radi zaštite prava na slobodan pristup informacijama kada mu javni organ onemogućava ostvarivanje prava utvrđenih ovim zakonom. (3) Upravni inspektor dužan je sačiniti zapisnik o izvršenom inspekcijskom nadzoru koji sadrži utvrđeno činjenično stanje kao i nepravilnosti u radu javnog organa. (4) U slučaju da upravni inspektor utvrdi da je povrijeđen zakon, dužan je donijeti rješenje i njime narediti rukovodiocu javnog organa preduzimanje radnje da se određeni nedostaci otklone u određenom roku. (5) Primjerak rješenja upravni inspektor dostavlja i podnosiocu zahtjeva. (6) Ako u određenom roku rukovodilac javnog organa ne postupi po nalogu upravnog inspektora, upravni inspektor dužan je, u skladu sa svojim ovlaštenjima, po službenoj dužnosti pokrenuti prekršajni postupak." | |
Zakon o izmjenama Zakona o postupku indirektnog oporezivanja BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 100/13 | 23.12.2013 | SG BiH 89/05 | zakon,postupak,indirektno oporezivanje,porez | ZAKON O IZMJENAMA ZAKONA O POSTUPKU NEIZRAVNOG OPOREZIVANJA Članak 1. U Zakonu o postupku neizravnog oporezivanja ("Službeni glasnik BiH", broj 89/05) u članku 10. u stavku (1) postotak "0,06%" zamjenjuje se postotkom "0,04%". Članak 2. U članku 11. u stavku (1) postotak "10%" zamjenjuje se postotkom "5%". Članak 3. Članak 52. mijenja se i glasi: "Članak 52. (Povjerljivost podataka o neizravnim porezima) (1) Podatci, zapisi ili izvješća koja UNO dobije kao rezultat izvršenja obveza po osnovi neizravnih poreza posebno su povjerljivi i mogu se koristiti samo za potrebe neizravnih poreza ili za izvršenje sankcija neizravnih poreza. Podatci se ne mogu ustupiti ili objaviti bilo kojoj drugoj strani, osim u sljedećim slučajevima suradnje s: a) pravosudnim tijelima ili s javnim tužiteljem u istragama ili kaznenom progonu po službenoj dužnosti; b) pravosudnim tijelima ili s javnim tijelima u zaštiti maloljetnih osoba ili drugih osoba bez ovlasti za postupanje; c) sucima u izvršenju rješenja. U slučaju zahtjeva za dostavu podataka od suca potrebna su odgovarajuća objašnjenja u pogledu nemogućnosti dobivanja podataka iz bilo kojih drugih izvora; d) drugim poreznim upravama za potrebe poštivanja poreza u okvirima njihove nadležnosti; e) zakladama koje upravljaju socijalnim doprinosima i drugim javnim administracijama za borbu protiv prijevara u sustavima mirovinske ili javne (socijalne) potpore ili fiskalnih prijevara; f) državnim tijelima nadležnim za naplatu drugih javnih prihoda za potrebe identifikacije poreznih obveznika; g) Vijećem ministara Bosne i Hercegovine, Vladom Republike Srpske, Vladom Federacije Bosne i Herce-govine, kao i suradnje s Vladom Brčko Distrikta, za potrebe obavljanja poslova iz njihovog djelokruga; h) tijelima nadležnim za provođenje radnji na otkrivanju i sprječavanju kaznenih djela, ako do njih ne mogu doći na drugi način; i) Agencijom za statistiku Bosne i Hercegovine i entitetskim zavodima za statistiku za dostavu podataka koji su potrebni za obavljanje poslova iz njihove nadležnosti; j) Centralnom bankom Bosne i Hercegovine u opsegu potrebnom za obavljanje poslova iz njihove nadležnosti. (2) Iznimno od stavka (1) ovoga članka, ne smatra se posebno povjerljivim podatak o dospjelom a neplaćenom dugu obveznika neizravnih poreza ako se dostavlja sredstvima javnog informiranja ili objavljuje na internetskoj stranici, izostavljajući identifikacijski broj za pravnu osobu i jedinstveni matični broj za fizičku osobu. Број 100 - Страна 36 СЛУЖБЕНИГЛАСНИКБиХПонедјељак, 23. 12. 2013. (3) Podatci će se objavljivati ili dostavljati elektroničkim putem kada je to tehnički i praktično moguće. (4) UNO i korisnici podataka iz stavka (1) ovoga članka poduzimaju potrebne mjere za jamstvo povjerljivosti i odgovarajuće korištenje podataka obveznika neizravnih poreza. Osoba koja od UNO-a dobije podatke sukladno stavku (1) ovoga članka, odnosno koja ima pristup ovim podatcima, dužna je zaštititi i poštivati njihovu povjerljivost. Otkrivanje ovakvih podataka smatra se teškom povredom službene dužnosti i rješavat će se primjenom odgovarajućih zakonskih propisa. (5) Bilo koji službenik UNO-a koji zna ili ima pristup ovim podatcima dužan je zaštititi i poštivati njihovu povjerljivost, osim u slučajevima navedenim u st. (1) i (2) ovoga članka. Otkrivanje ovakvih podataka smatra se teškom povredom službene dužnosti i rješavat će se primjenom odgovarajućih zakonskih propisa. (6) Oni koji primaju uplate i oni koji su obvezni vršiti plaćanje na račun također su dužni zaštititi i poštivati povjerljivost poreznih podataka". Članak 4. Ovaj Zakon stupa na snagu osmoga dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH". Broj 01,02-02-1-41/13 16. prosinca 2013. godine Sarajevo Predsjedatelj Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Dr. Denis Bećirović, v. r. Predsjedatelj Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Staša Košarac, v. r | |
Zakon o izmjeni Zakona o krivičnom postupku BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 72/13 | 17.09.2013 | SG BiH 68/18, SG BiH 12/09, SG BiH 16/09, SG BiH 93/09, SG BiH 58/08, SG BiH 53/07, SG BiH 29/07, SG BiH 46/06, SG BiH 13/05, SG BiH 48/05, SG BiH 63/04, SG BiH 26/04, SG BiH 36/03 | krivični postupak | ZAKON O IZMJENI ZAKONA O KRIVIČNOM POSTUPKU BOSNE I HERCEGOVINE Član 1. U Zakonu o krivičnom postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09 i 93/09), u članu 138. stav (1) mijenja se i glasi: "(1) Kada izrekne presudu na kaznu zatvora, Sud može optuženom odrediti, odnosno produžiti pritvor, uzimajući u obzir sve okolnosti povezane sa izvršenjem krivičnog djela, odnosno ličnošću počinioca. U ovom slučaju donosi se posebno rješenje, a žalba protiv rješenja ne zadržava njegovo izvršenje." Član 2. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o parničnom postupku pred Sudom BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 09/13 | 23.07.2013 | SG BiH 94/16, SG BiH 84/07, SG BiH 26/04 | parnični postupak,zakon | Jezik Službena glasila Oglašavanje Izdavaštvo Pretraga Info Kontakti Vijesti Pregled Dokumenata| Broj 58/13 Početna Dokumenti Službeni glasnik BiH Dokumenti pregled Službeni glasnik BiH, broj 58/13 Na osnovu člana IV. 4. a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine na 48. sjednici Predstavničkog doma, održanoj 23. maja 2013. godine, i na 30. sjednici Doma naroda, održanoj 15. jula 2013. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU PRED SUDOM BOSNE I HERCEGOVINE Član 1. U Zakonu o parničnom postupku pred Sudom Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 36/04 i 84/07) u članu 2. iza stava (1) dodaje se novi stav (2) koji glasi: "(2) Sud ne može odbiti da odlučuje o zahtjevu za koji je nadležan." Dosadašnji stav (2) postaje stav (3). Član 2. U članu 3. riječi: "u toku cijelog postupka" zamjenjuju se riječima: "do pravosnažnosti odluke". Član 3. U članu 4. stav (1) iza riječi "postupka" dodaju se zarez i riječi: "do pravosnažnosti odluke". Član 4. Iza člana 6. dodaje se novi član 6a. koji glasi: "Član 6a. Ako Sud zbog isključenja ili izuzeća sudija ne može postupati, Sud će cijeniti mjesto prebivališta tuženog i o tome obavijestiti Vrhovni sud Federacije Bosne i Hercegovine, Vrhovni sud Republike Srpske ili Apelacioni sud Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine koji će odrediti da u tom predmetu postupa drugi nadležni sud." Član 5. U članu 12. iza stava (1) dodaje se novi stav (2) koji glasi: "(2) Sud će razmotriti i utvrditi samo činjenice koje su stranke iznijele i odrediti izvođenje samo onih dokaza koje su stranke predložile, ako zakonom nije drugačije određeno." U dosadašnjem stavu (2), koji postaje stav (3), iza riječi "iznijele" dodaju se riječi: "i naložiti izvođenje dokaza koje stranke nisu predložile". Član 6. U članu 15. dodaje se novi stav (1) koji glasi: "(1) Stranka ima pravo na to da Sud odluči u razumnom roku o njenim zahtjevima i prijedlozima." Dosadašnji stav (1) postaje stav (2). Član 7. U članu 20. stav (2) tač. 1) i 6) brišu se. Dosadašnje tač. 2), 3), 4), 5) i 7) postaju tač. 1), 2), 3), 4) i 5). Stav (3) mijenja se i glasi: "(3) Ako je tužilac u tužbi naveo pravni osnov, Sud nije vezan za njega." Član 8. U članu 21. stav (1) iza riječi "odnosa" dodaju se riječi: "povredu prava ličnosti". Iza stava (2) dodaju se novi st. (3) i (4) koji glase: "(3) Tužba za utvrđivanje može se podnijeti radi utvrđivanja postojanja, odnosno nepostojanja činjenice, ako je to predviđeno posebnim zakonom ili drugim propisom. (4) Tužba za utvrđivanje povrede prava ličnosti može se podnijeti bez obzira na to je li postavljen zahtjev za naknadu štete ili drugi zahtjev, u skladu s posebnim zakonom." Dosadašnji stav (3) postaje stav (5). U dosadašnjem stavu (4), koji postaje stav (6), broj "3" zamjenjuje se brojem "5". Član 9. U članu 23. iza stava (1) dodaje se novi stav (2) koji glasi: "(2) Ako tužilac preinačuje tužbu zbog okolnosti koje su nastale nakon podnošenja tužbe, tako da iz iste činjenične osnove zahtijeva drugi predmet ili novčanu sumu, tuženi se takvom preinačenju ne može protiviti." Dosadašnji stav (2) postaje stav (3). Član 10. U članu 25. stav (1) riječi: "u roku iz člana 24. ovog zakona" zamjenjuju se riječima: "do zaključenja glavne rasprave". Član 11. U članu 26. iza stava (1) dodaju se novi st. (2), (3), (4), (5), (6) i (7) koji glase: "(2) Tužba se uz izričiti pristanak tuženog može povući i nakon zaključenja glavne rasprave do pravosnažnosti odluke kojom se prvostepeni postupak dovršava. U tom slučaju tuženi svoj zahtjev za naknadu troškova postupka mora postaviti najkasnije u svojoj saglasnosti za povlačenje tužbe. (3) Ako u slučaju iz stava (2) ovog člana dođe do povlačenja tužbe prije nego što je sudija u prvostepenom postupku donio svoju odluku, odnosno prije nego što je ona povodom žalbe otpravljena drugostepenom vijeću, sudija u prvostepenom postupku rješenjem će utvrditi da je tužba povučena, odnosno rješenjem utvrditi da je tužba povučena i da je presuda bez pravnog djelovanja. Tim rješenjem odlučit će i o zahtjevu tuženog za naknadu troškova postupka. (4) Ako dođe do povlačenja tužbe pred sudijom koji je vodio prvostepeni postupak dok je postupak povodom žalbe u toku pred drugostepenim vijećem, sudija u prvostepenom postupku zatražit će bez odgađanja – telefonom, telefaksom ili elektronskom poštom - od drugostepenog vijeća da ga obavijesti o tome je li već odlučeno u povodu žalbe te obavijestiti drugostepeno vijeće da je došlo do povlačenja tužbe. (5) Ako u slučaju iz stava (2) ovog člana dođe do povlačenja tužbe nakon što je predmet dostavljen drugostepenom vijeću, drugostepeno vijeće će, ako prije toga nije odlučilo povodom žalbe, rješenjem utvrditi da je presuda bez pravnog djelovanja i utvrditi da je tužba povučena. Tim će se rješenjem odlučiti i o zahtjevu tuženog za naknadu troškova postupka. (6) Podnesak kojim se u slučaju iz stava (2) ovog člana povlači tužba podnosi se posredstvom sudije u prvostepenom postupku koji može, ako ocijeni da je to potrebno, održati ročište sa strankama radi provjere jesu li ispunjeni uslovi za povlačenje tužbe. (7) Ako se pred drugostepenim vijećem održava rasprava uz učešće stranaka, tužilac može svoju tužbu povući i na ročištu pred tim vijećem." Dosadašnji stav (2) postaje stav (8). Član 12. U članu 38. stav (2) iza riječi "navode" umjesto zareza dodaje se veznik "i", a iza riječi "činjenice" stavlja se tačka, dok se riječi: "te pravni osnov za navode tuženog" brišu. Član 13. U članu 40. iza stava (1) dodaje se novi stav (2) koji glasi: "(2) Ako odgovor na tužbu bude odbačen ili povučen (član 276. ZPP-a), smatrat će se da tuženi nije odgovorio na tužbu." Član 14. Iza člana 45. dodaje se novi član 45a. koji glasi: "Član 45a. Ako stranka ili njen zakonski zastupnik nije u stanju da se jasno i određeno izjasni o predmetu raspravljanja, a nema opunomoćenika, Sud će upozoriti na potrebu da uzme opunomoćenika." Član 15. U članu 50. st. (1) i (2) riječi: "uz saglasnost stranaka" zamjenjuju se riječima: "na prijedlog stranaka ili po službenoj dužnosti". Član 16. Član 54. mijenja se i glasi: "Član 54. (1) Stranke mogu zaključiti nagodbu o predmetu spora u toku cijelog postupka do njegovog pravosnažnog okončanja (sudska nagodba). (2) Ako je sudska nagodba zaključena nakon donošenja prvostepene presude, Sud će donijeti rješenje kojim će utvrditi da je prvostepena presuda bez djelovanja." Član 17. U članu 59. iza stava (3) dodaje se novi stav (4) koji glasi: "(4) Ako sudska nagodba bude poništena, postupak se nastavlja kao da sudska nagodba nije ni bila zaključena." Član 18. U članu 66. stav (1) tačka 2) iza riječi "tužbu" dodaju se zarez i riječi: "uključujući izvođenje dokaza čitanjem isprava". Član 19. U članu 70. riječ "iznose" zamjenjuje se riječima: "mogu iznijeti". Član 20. U članu 79. stav (3) iza riječi "obaviještena" dodaju se zarez i riječi: "osim ako su na tom ročištu iznesene nove činjenice". Iza stava (3) dodaje se novi stav (4) koji glasi: "(4) Sud može po službenoj dužnosti odgoditi započeto ročište samo u slučajevima predviđenim ovim zakonom." Član 21. U članu 81. iza stava (1) dodaje se novi stav (2) koji glasi: "(2) Ako se ročište održava pred novim sudijom, Sud može uz saglasnost stranaka odlučiti da se ponovo ne saslušavaju svjedoci i vještaci i da se ne obavlja novi uviđaj, već da se pročitaju zapisnici o izvođenju tih dokaza." Član 22. U članu 82. stav (3) briše se. Dosadašnji st. (4), (5) i (6) postaju st. (3), (4) i (5). Član 23. U članu 91. iza stava (1) dodaje se novi stav (2) koji glasi: "(2) Ako stranka ne postupi prema nalogu Suda, Sud je ovlašten da po službenoj dužnosti izvede te dokaze." Član 24. Iza člana 96. dodaje se novi član 96a. koji glasi: "Član 96a. (1) Ako Sudu nije poznato pravo koje važi u stranoj državi, zatražit će obavještenje od Ministarstva pravde Bosne i Hercegovine. (2) Sud može i od stranke zatražiti da podnese javnu ispravu izdatu od nadležnog inozemnog organa kojom se potvrđuje koje pravo važi u stranoj državi." Član 25. U članu 99. stav (1) iza riječi "pravno" dodaju se riječi: "ili fizičko". Član 26. U članu 131. iza stava (1) dodaju se novi st. (2) i (3) koji glase: "(2) Sud može odlučiti da se sasluša samo jedna stranka ako se uvjeri da drugoj stranci, odnosno licu koje se ima saslušati za tu stranku nisu poznate sporne činjenice ili ako saslušanje te stranke nije moguće. (3) Ako u toku postupka stranka umre ili ponovo saslušanje stranke nije moguće ili je otežano iz drugih razloga, Sud će pročitati zapisnik sa iskazom te stranke." Član 27. Član 150. briše se. Član 28. U članu 158. stav (4) mijenja se i glasi: "(4) U obrazloženju Sud će izložiti: zahtjeve stranaka, činjenice koje su iznijele i dokaze koje su izvele, koje je od tih činjenica utvrđivao, zašto i kako ih je utvrdio, a ako ih je utvrdio dokazivanjem, koji su dokazi izvedeni te kako ih je ocijenio. Sud će posebno navesti koje je odredbe materijalnog prava primijenio odlučujući o zahtjevima stranaka, a izjasnit će se, ako je to potrebno, i o stavovima stranaka o pravnoj osnovi spora te o njihovim prijedlozima i prigovorima o kojima nije dao svoje razloge u odlukama koje je već donio tokom postupka." Član 29. U članu 159. iza stava (2) dodaje se novi stav (3) koji glasi: "(3) Ako stranka ne predloži donošenje dopunske presude u roku iz stava (1) ovog člana, smatrat će se da je tužba u tom dijelu povučena." Član 30. U članu 175. iza stava (1) dodaje se novi stav (2) koji glasi: "(2) Presuda zbog propuštanja ne može se pobijati zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja." Iza dosadašnjeg stava (2), koji postaje stav (3), dodaje se stav (4) koji glasi: "(4) Kada presudu na osnovu priznanja i presudu na osnovu odricanja pobija zbog toga što je izjava o priznanju ili odricanju data u bitnoj zabludi ili pod uticajem prisile ili prevare, stranka može u žalbi iznijeti i nove činjenice te predložiti nove dokaze koji se tiču tih mana volje." Član 31. U članu 176. iza stava (1) dodaje se novi stav (2) koji glasi: "(2) Povreda odredbi parničnog postupka uvijek utiče na donošenje zakonite i pravilne presude u sljedećim slučajevima: 1) ako je u donošenju presude učestvovao sudija koji je po zakonu morao biti isključen ili izuzet (član 295. ZPP-a); 2) ako je odlučeno o zahtjevu koji nije u sudskoj nadležnosti (član 4. ZPP-a); 3) ako je, protivno odredbama ovog zakona, Sud zasnovao svoju odluku na nedopuštenim raspolaganjima stranaka (član 8. stav (2)); 4) ako je, protivno odredbama ovog zakona, Sud donio presudu na osnovu priznanja, presudu na osnovu odricanja i presudu zbog propuštanja; 5) ako je Sud donio presudu bez glavne rasprave; 6) ako je, protivno odredbama ovog zakona, Sud odbio zahtjev stranke da se u postupku služi svojim jezikom i pismom i da prati tok postupka na svom jeziku; 7) ako je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku, ili ako stranku koja je pravni subjekat nije zastupalo ovlašteno lice, ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno opunomoćenik stranke nije imao potrebno ovlaštenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, ako vođenje parnice, odnosno obavljanje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno; 8) ako je odlučeno o zahtjevu o kojem već teče parnica, ili kojeg se tužilac odrekao, ili o kojem je već prije pravosnažno presuđeno, ili o kojem je već zaključena sudska nagodba ili nagodba koja prema posebnim propisima ima svojstvo sudske nagodbe; 9) ako je protivno zakonu bila isključena javnost na glavnoj raspravi; 10) ako je presudom prekoračen tužbeni zahtjev; 11) ako je odlučeno o nepravovremeno podnesenoj tužbi, a zbog toga je tužbu trebalo odbaciti (član 34. stav (1) tačka 2); 12) ako prije podnošenja tužbe nije proveden zakonom predviđeni postupak mirnog ili drugačijeg ostvarivanja prava, a zbog toga je tužbu trebalo odbaciti. Član 32. U članu 180. stav (3) iza riječi "odreklo" dodaju se riječi: "prava na žalbu". Član 33. Iza člana 180. dodaje se novi član 180a. koji glasi: "Član 180a. U slučaju da podnosilac žalbe odustane od žalbe, sudija u prvostepenom postupku rješenjem će utvrditi odustajanje od žalbe." Član 34. U članu 182. iza stava (2) dodaje se novi stav (3) koji glasi: "(3) Primjerak objašnjenja povodom navoda žalbe sudija iz prvostepenog postupka dostavit će strankama koje mogu dati svoje izjašnjenje u roku od osam dana." Član 35. U članu 183. iza stava (2) dodaje se novi stav (3) koji glasi: "(3) U slučaju iz stava (2) ovog člana na odgovarajući način primijenit će se odredbe člana 182. stav (3) ovog zakona." Član 36. U članu 184. iza stava (2) dodaje se novi stav (3) koji glasi: "(3) Pod uslovima iz stava (2) ovog člana drugostepeno vijeće zakazat će raspravu i kad je u istoj parnici prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, osim ako se radi o presudi na osnovu priznanja, presudi na osnovu odricanja i presudi zbog propuštanja." Dosadašnji st. (3) i (4) postaju st. (4) i (5). Član 37. U članu 188. iza riječi "postupka" dodaju se riječi: "iz člana 176. stav (2) tač. 2), 7), 8), 11) i 12) ovog zakona", a riječi: "koje se odnose na stranačku sposobnost i zastupanje" brišu se. Član 38. U članu 191. iza stava (1) dodaje se novi stav (2) koji glasi: "(2) Prvostepena presuda se povodom žalbe može ukinuti i predmet vratiti na ponovno suđenje samo jedanput, osim ako se radi o presudi na osnovu priznanja, presudi na osnovu odricanja i presudi zbog propuštanja." Član 39. Iza člana 191. dodaje se novi član 191a. koji glasi: "Član 191a. Sud će rješenjem utvrditi da je prvostepena presuda bez djelovanja i žalba povučena, ako su stranke zaključile sudsku nagodbu u toku postupka po žalbi." Član 40. U članu 192. iza stava (1) dodaju se novi st. (2) i (3) koji glase: "(2) Drugostepeno vijeće rješenjem će utvrditi da je podnosilac žalbe odustao od podnesene žalbe, ako je to propustio učiniti sudija u prvostepenom postupku. (3) Ako je podnosilac žalbe odustao od žalbe u postupku pred drugostepenim vijećem, Sud će rješenjem utvrditi odustajanje od žalbe." Član 41. U članu 194. stav (1) tačka 1) iza riječi "odricanja" dodaju se riječi: "ili presudu na osnovu propuštanja". U tački 4) riječi: "se po zakonu morao izuzeti" zamjenjuju se riječima: "je po zakonu morao biti isključen ili izuzet". Iza tačke 4) dodaje se nova tačka 5) koja glasi: "5) Ako je, protivno odredbama ovog zakona, Sud odbio zahtjev stranke da se u postupku služi svojim jezikom i pismom i da prati tok postupka na svom jeziku." Stav (2) mijenja se i glasi: "(2) Ako drugostepeno vijeće utvrdi da je u prvostepenom postupku odlučeno o zahtjevu koji nije u sudskoj nadležnosti ili o zahtjevu po tužbi koja je podnesena poslije zakonom propisanog roka, ili ako prije podnošenja tužbe nije proveden zakonom predviđeni postupak mirnog ili drugačijeg ostvarivanja prava, a zbog toga je tužbu trebalo odbaciti, ili o zahtjevu o kojem već teče parnica, ili o kojem je već prije pravosnažno presuđeno, ili kojeg se tužilac odrekao, ili o kojem je već zaključeno sudsko poravnanje, ukinut će prvostepenu presudu i odbaciti tužbu." U stavu (4) iza riječi "raspravom" dodaju se riječi: "ili pripremnim ročištem". Član 42. Iza člana 194. dodaje se novi član 194a. koji glasi: "Član 194a. (1) Drugostepeno vijeće rješenjem će ukinuti presudu i predmet vratiti na ponovno suđenje ako utvrdi da je prvostepenom presudom prekoračen tužbeni zahtjev na način da je odlučeno o nečemu drugom, a ne o onome što je traženo. (2) Ako utvrdi da je prvostepenom presudom prekoračen tužbeni zahtjev na način da je dosuđeno više od onoga što je traženo, drugostepeno vijeće rješenjem će ukinuti prvostepenu presudu u dijelu u kojem je prekoračen tužbeni zahtjev." Član 43. U članu 196. tačka 5) mijenja se i glasi: "5) ako je sudija u prvostepenom postupku iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovana presuda." Član 44. Član 199. mijenja se i glasi: "Član 199. Drugostepeno vijeće vratit će sve spise sudiji u prvostepenom postupku s dovoljnim brojem ovjerenih prijepisa svoje odluke radi predaje strankama i drugim zainteresiranim licima. Sudija u prvostepenom postupku dužan je odmah dostaviti odluke drugostepenog vijeća, a najkasnije u roku od osam dana, računajući od dana prijema spisa." Član 45. Iza člana 199. dodaje se novi član 199a. koji glasi: "Član 199a. (1) Ako je drugostepeno vijeće propustilo da odluči u pogledu svih dijelova presude koji se pobijaju žalbom ili ako je propustilo da donese sve odluke koje je odbacujući, odnosno odbijajući ili uvažavajući žalbu trebalo da donese, ili ako je propustilo da odluči u pogledu jedne ili više žalbi, žalilac može u roku od petnaest dana od dostavljanja drugostepene odluke predložiti drugostepenom vijeću da svoju odluku dopuni. (2) Prijedlog za donošenje drugostepene odluke ne može se podnijeti zbog toga što drugostepeno vijeće nije odlučilo o svim razlozima zbog kojih je žalba izjavljena ili na koje je bilo dužno paziti po službenoj dužnosti. (3) Prijedlog iz stava (1) ovog člana podnosi se sudiji u prvostepenom postupku koji ga je dužan bez odgađanja zajedno sa spisom proslijediti drugostepenom vijeću. (4) Na postupak u vezi s prijedlogom iz stava (1) ovog člana na odgovarajući način primjenjuju se odredbe čl. od 159. do 161. ovog zakona." Član 46. U članu 204. stav (2) broj "10.000" zamjenjuje se brojem "30.000". Stav (3) mijenja se i glasi: "(3) U slučajevima u kojima revizija nije dozvoljena prema odredbi stava (2) ovog člana, stranke mogu podnijeti reviziju protiv drugostepene presude ako odluka u sporu zavisi od rješenja nekog materijalnopravnog ili procesnopravnog pitanja važnog za osiguranje jedinstvene primjene prava i ravnopravnosti svih u njegovoj primjeni, a naročito u slučaju: 1) ako o tom pitanju Revizijsko vijeće još uvijek nije zauzelo stav odlučujući u pojedinim predmetima, na sjednici odjeljenja, a riječ je o pitanju o kojem postoji različita praksa drugostepenih vijeća; 2) ako je o tom pitanju Revizijsko vijeće već zauzelo stav, ali je odluka drugostepenog vijeća zasnovana na stavu koji nije podudaran s tim stavom; 3) ako je o tom pitanju Revizijsko vijeće već zauzelo stav i presuda drugostepenog vijeća zasniva se na tom stavu, ali bi, naročito uvažavajući razloge iznesene tokom prethodnog prvostepenog i žalbenog postupka, zbog promjene u pravnom sistemu uslovljene novim zakonodavstvom ili međunarodnim sporazumima te odlukom Ustavnog suda BiH, Evropskog suda za ljudska prava, trebalo preispitati sudsku praksu." Iza stava (3) dodaje se novi stav (4) koji glasi: "(4) U reviziji iz stava (3) ovog člana stranka treba određeno naznačiti pravno pitanje zbog kojeg je podnijela reviziju uz određeno navođenje propisa i drugih važećih izvora prava koji se na njega odnose te izložiti razloge zbog kojih smatra da je ono važno za osiguranje jedinstvene primjene prava i ravnopravnosti svih u njegovoj primjeni." Član 47. U članu 208. riječi: "i povrede odredbi parničnog postupka koje se odnose na stranačku sposobnost i zastupanje" brišu se. Iza stava (1) dodaje se novi stav (2) koji glasi: "(2) U povodu revizije iz člana 204. stav (3) ovog zakona Revizijsko vijeće ispituje pobijanu presudu samo u dijelu u kojem se pobija revizijom i samo zbog pitanja koje je važno za osiguranje jedinstvene primjene prava i ravnopravnosti svih u njegovoj primjeni, zbog kojeg je podnesena i koje je u njoj određeno, naznačeno kao takvo uz pozivanje na propise i druge izvore prava koji se na to pitanje odnose." Član 48. U članu 211. iza stava (1) dodaje se novi stav (2) koji glasi: "(2) U slučaju da je podnosilac revizije odustao od podnesene revizije, sudija u prvostepenom postupku rješenjem će utvrditi odustajanje od revizije." Član 49. U članu 214. stav (2) iza riječi "nedopuštena" dodaju se riječi: "ako nije izjavljena u skladu s članom 241b. ovog zakona". Iza stava (2) dodaju se novi st. (3), (4), (5), (6) i (7) koji glase: "(3) Revizijsko vijeće rješenjem će utvrditi da je podnosilac revizije odustao od podnesene revizije, ako je to propustio učiniti sudija u prvostepenom postupku. (4) Reviziju iz člana 204. stav (3) ovog zakona Sud će rješenjem odbaciti kao nedopuštenu i ako u reviziji ne bude određeno naznačeno pravno pitanje zbog kojeg se podnosi uz određeno navođenje propisa i drugih važećih izvora prava koji se na njega odnose kao i zato što u njoj nisu određeno izloženi razlozi zbog kojih podnosilac smatra da je to pitanje važno za osiguranje jedinstvene primjene prava i ravnopravnosti svih u njegovoj primjeni. (5) Revizijsko vijeće će reviziju iz člana 204. stav (3) ovog zakona odbaciti i ako ocijeni da pravno pitanje zbog kojeg je ona izjavljena nije važno za osiguranje jedinstvene primjene prava i ravnopravnosti svih u njegovoj primjeni. (6) U obrazloženju rješenja iz st. (4) i (5) ovog člana Sud se poziva na odredbe tih stavova kojima se predviđa odbacivanje takve revizije iz navedenih razloga. Ako ocijeni da bi to bilo svrsishodno, Sud može odlučiti i da se posebno obrazlože razlozi zbog kojih je donio takvo rješenje. (7) Ako Sud u slučaju iz stava (5) ovog člana nađe da samo neko od više istaknutih pravnih pitanja nije važno za osiguranje jedinstvene primjene prava i ravnopravnosti svih u njegovoj primjeni, revizija će se odbaciti samo u pogledu tog pitanja." Član 50. U članu 215. iza riječi "izjavljena" dodaju se riječi: "kao ni razlog na koji pazi po službenoj dužnosti". Član 51. U članu 216. stav (1) mijenja se i glasi: "Ako utvrdi da postoji povreda odredbi parničnog postupka zbog koje se revizija može izjaviti, osim povreda određenih u st. (2) i (3) ovog člana, Revizijsko vijeće će, s obzirom na prirodu povrede, presudom preinačiti presudu drugostepenog vijeća ili rješenjem ukinuti u cijelosti ili djelimično presudu drugostepenog vijeća i sudije u prvostepenom postupku, ili samo presudu drugostepenog vijeća i predmet vratiti na ponovno suđenje istom ili drugom sudiji u prvostepenom postupku, odnosno istom ili drugom vijeću drugostepenog suda, odnosno drugom nadležnom sudu. U stavu (2) iza riječi "nadležnost" dodaju se riječi: "ili po tužbi koja je podnesena poslije zakonom propisanog roka ili ako prije podnošenja tužbe nije proveden zakonom predviđeni postupak mirnog ili drugačijeg ostvarivanja prava, a zbog toga je tužbu trebalo odbaciti". Član 52. Član 218. mijenja se i glasi: "Član 218. (1) Ako utvrdi da je drugostepenom, odnosno i prvostepenom presudom prekoračen tužbeni zahtjev na način da je odlučeno o nečemu drugom, a ne o onome što je traženo, Revizijsko vijeće rješenjem će ukinuti samo drugostepenu presudu ili i prvostepenu presudu i predmet vratiti drugostepenom vijeću, odnosno sudiji u prvostepenom postupku na ponovno suđenje. (2) Ako utvrdi da je drugostepenom presudom, odnosno i prvostepenom presudom prekoračen tužbeni zahtjev na način da je dosuđeno više od onoga što je traženo, Revizijsko vijeće će rješenjem ukinuti drugostepenu presudu, odnosno i prvostepenu presudu u dijelu u kojem je prekoračen tužbeni zahtjev." Član 53. Član 219. mijenja se i glasi: "Član 219. Odluka Revizijskog vijeća dostavlja se sudiji u prvostepenom postupku posredstvom drugostepenog vijeća, s dovoljnim brojem ovjerenih kopija svoje odluke za Sud, stranke i druga zainteresirana lica, a sudija u prvostepenom postupku dužan je odluku dostaviti strankama u roku od osam dana od dana prijema." Član 54. U članu 222. tačka 1) iza riječi "biti" dodaju se riječi: "isključen ili". Iza tačke 5) dodaju se nove tač. 6), 7) i 8) koje glase: "6) ako stranka stekne mogućnost da upotrijebi pravosnažnu odluku Suda koja je ranije među istim strankama donesena o istom zahtjevu; 7) ako se odluka Suda zasniva na drugoj odluci Suda ili na odluci nekog drugog organa, a ta odluka bude pravosnažno preinačena, ukinuta, odnosno poništena; 8) ako je naknadno pred nadležnim organom na drugačiji način, pravosnažno, odnosno konačno riješeno prethodno pitanje na kojem je sudska odluka zasnovana." Dosadašnja tačka 6) postaje tačka 9). Član 55. U članu 223. stav (2) riječi: "tač. 1) i 6)" zamjenjuju se riječima: "tač. 1), 6), 7), 8) i 9)". Član 56. U članu 224. stav (1) tačka 5) riječi: "tačka 6)" zamjenjuju se riječima: "tač. 6), 7), 8) i 9)". Član 57. Iza člana 228. dodaje se novi član 228a. koji glasi: "Član 228a. Nepravovremen, nepotpun ili nedopušten prijedlog za ponavljanje postupka odbacit će rješenjem sudija pojedinac Apelacionog odjeljenja Suda, ako to u granicama svojih ovlaštenja nije učinio sudija koji je sudio u prvostepenom postupku." Član 58. U članu 230. stav (4) iza riječi "sudija" dodaju se zarez i riječi: "koji nisu učestvovali u donošenju odluke u ranijem postupku". Član 59. Iza člana 231. dodaje se novi član 231a. koji glasi: "Član 231a. (1) Kad Evropski sud za ljudska prava utvrdi povredu nekog od ljudskih prava ili osnovnih sloboda zagarantiranih Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Konvencija) i dodatnim protokolima uz Konvenciju koje je Bosna i Hercegovina ratificirala, stranka o čijem je pravu Evropski sud za ljudska prava odlučio može u roku od 90 dana od konačnosti presude Evropskog suda za ljudska prava podnijeti zahtjev Sudu, koji je sudio u prvom stepenu u postupku u kojem je donesena odluka kojom je povrijeđeno ljudsko pravo ili osnovna sloboda, za izmjenu odluke kojom je povrijeđeno to pravo ili osnovna sloboda. (2) Postupak iz stava (1) ovog člana provodi se uz odgovarajuću primjenu odredbi o ponavljanju postupka. (3) U ponovljenom postupku Sud je dužan poštovati pravne stavove izražene u konačnoj presudi Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda osnovnog ljudskog prava ili slobode." Član 60. U članu 241. stav (1) iza riječi "krvi" dodaju se riječi: "po pravoj liniji do bilo kojeg stepena, a u pobočnoj zaključno do četvrtog stepena", a iza riječi "tazbini" dodaju se riječi: "zaključno do drugog stepena". Član 61. Iza člana 241. dodaju se novi čl. 241a. i 241b. koji glase: "Član 241a. Ako u parnicama o imovinskopravnim zahtjevima vrijednost predmeta spora prelazi iznos 50.000,00 KM, opunomoćenici pravnih subjekata mogu biti samo lica koja imaju položen pravosudni ispit. Član 241b. U postupku po reviziji stranku mora zastupati advokat, osim ako je sama stranka advokat." Član 62. U članu 246. na kraju rečenice iza riječi "advokat" dodaju se zarez i riječi: "a u prvostepenom postupku i stručni saradnik za pravne poslove i advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen". Član 63. U članu 250. stav (4) broj "15" zamjenjuje se brojem "30". Član 64. Član 251. mijenja se i glasi: "Član 251. (1) Punomoć prestaje smrću fizičkog subjekta, proglašenjem umrlim i gubitkom poslovne sposobnosti. (2) Ako je opunomoćeniku fizičkog subjekta dato ovlaštenje da može preduzimati sve radnje u postupku, a stranka, odnosno njen zakonski zastupnik umre ili postane poslovno nesposoban ili ako zakonski zastupnik bude razriješen dužnosti, opunomoćenik je ovlašten da preduzima radnje u postupku koje ne trpe odgađanje." Član 65. U članu 252. stav (2) mijenja se i glasi: "(2) U slučaju stečaja ili likvidacije, punomoć koju je izdao stečajni dužnik, odnosno likvidacioni dužnik, prestaje kad prema važećim propisima nastupe pravne posljedice otvaranja stečajnog postupka, odnosno likvidacije." U stavu (3) broj "15" zamjenjuje se brojem "30". Član 66. U članu 256. stav (1) riječi: "osim u slučajevima u kojima se vrijednost spora ne može izraziti u novcu" brišu se. Član 67. U članu 270. iza stava (1) dodaje se novi stav (2) koji glasi: "(2) Povrat u prijašnje stanje nije dopušten ako se propuštanje stranke može pripisati povredi postupka zbog koje se može izjaviti pravni lijek." Član 68. U članu 272. iza stava (2) dodaje se novi stav (3) koji glasi: "(3) Ako stranka koja je podnijela prijedlog za povrat u prijašnje stanje ne dođe na ročište zakazano povodom prijedloga, a uredno je obaviještena, smatrat će se da je prijedlog povučen." Član 69. U članu 273. stav (1) riječ "posebna" briše se, a iza riječi "žalba" dodaju se zarez i riječi: "osim ako je usvojen nepravovremen ili nedopušten prijedlog". U stavu (2) riječi: "nije dopuštena posebna žalba, osim ukoliko je prijedlog podnesen radi donošenja presude zbog propuštanja" zamjenjuju se riječima: "žalba je dopuštena". Član 70. U članu 279. stav (1) iza riječi "obaviti" dodaju se riječi: "na adresu koja je označena u tužbi, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta upisanu kod organa nadležnog za vođenje evidencije o ličnim kartama". Član 71. Naziv Odjeljka 2. "Dostava putem pošte" i član 284. brišu se. Član 72. Naziv Odjeljka 3. "Dostava putem ovlaštenog pravnog subjekta ili ovlaštenog službenog lica Suda" briše se. Član 73. U članu 285. stav (1) mijenja se i glasi: "(1) Dostava fizičkim licima po pravilu se vrši predajom pismena licu kojem se dostava ima izvršiti." U stavu (2) riječi: "kućepazitelju ili susjedu, ako oni na to pristanu" zamjenjuju se riječima: "susjedu, ako on na to pristane". Stav (4) mijenja se i glasi: "(4) Ako je pismeno predato drugom licu koje učestvuje u parnici kao protivnik lica kojem se dostava ima izvršiti, dostava će se smatrati neurednom." Član 74. U članu 286. stav (2) briše se. Dosadašnji stav (3) postaje stav (2). Član 75. Naziv poglavlja XVIII. mijenja se i glasi: "XVIII. - ISKLJUČENJE I IZUZEĆE" Član 76. Član 295. mijenja se i glasi: "Član 295. (1) Sudija ne može obavljati sudijsku dužnost (isključenje): 1) ako je sam stranka, zakonski zastupnik ili opunomoćenik stranke, ako je sa strankom u odnosu saovlaštenika, saobveznika ili regresnog obveznika ili ako je u istom predmetu saslušan kao svjedok ili vještak; 2) ako mu je stranka ili zakonski zastupnik ili opunomoćenik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena ili mu je bračni, odnosno vanbračni supružnik, srodnik po tazbini do drugog stepena, bez obzira na to je li brak prestao ili nije; 3) ako je staratelj, usvojitelj ili usvojenik stranke, njenog zakonskog zastupnika ili opunomoćenika ili ako između njega i stranke, njenog zakonskog zastupnika ili opunomoćenika stranke postoji zajedničko domaćinstvo; 4) ako između njega i stranke u toku neka druga parnica; 5) ako je u istom predmetu učestvovao u postupku medijacije ili u zaključenju sudske nagodbe koja se pobija u parnici ili je donio odluku koja se pobija ili je zastupao stranku kao advokat; 6) ako je u stečajnom postupku kao stečajni sudija ili član stečajnog vijeća donio odluku povodom koje je došlo do spora. (2) Sudija može biti izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost (izuzeće)." Član 77. Član 296. mijenja se i glasi: "Član 296. (1) Stranka podnosi zahtjev za isključenje, odnosno izuzeće sudije, čim sazna da postoji neki od razloga za isključenje, odnosno izuzeće, a najkasnije do završetka rasprave, a ako nije bilo rasprave, do donošenja odluke. (2) Stranka može u pravnom lijeku ili odgovoru na pravni lijek poimenično navesti sudiju koji ne bi mogao učestvovati u donošenju odluke zbog razloga iz člana 295. ovog zakona. (3) U zahtjevu se mora navesti zakonski razlog zbog kojeg se traži isključenje ili izuzeće, okolnosti iz kojih proizlazi da je prijedlog pravovremeno podnesen i činjenice na kojima se zasniva postojanje razloga za isključenje ili izuzeće. (4) Stranka može tražiti izuzeće samo poimenično određenog sudije koji u predmetu postupa." Član 78. Iza člana 296. dodaje se novi član 296a. koji glasi: "Član 296a. (1) Nepravovremen, nepotpun i nedopušten zahtjev za isključenje ili izuzeće odbacit će sudija ili vijeće pred kojim se postupak vodi. (2) Nije dopušten zahtjev za isključenje ili izuzeće: 1) kojim se uopćeno traži isključenje ili izuzeće svih sudija nekog suda ili svih sudija koji bi mogli učestvovati u nekom postupku; 2) o kojem je već odlučeno; 3) u kojem nije obrazložen zakonski razlog zbog kojeg se isključenje ili izuzeće traži; 4) ako stranka zahtijeva isključenje, odnosno izuzeće sudije koji ne postupa u tom predmetu; 5) ako stranka zahtijeva isključenje, odnosno izuzeće predsjednika Suda, osim kada postupa u tom predmetu. (3) Ako je zahtjev iz stava (1) ovog člana podnesen na ročištu, sudija će ga odbaciti i nastaviti ročište. (4) Protiv rješenja iz stava (1) ovog člana nije dozvoljena posebna žalba." Član 79. U članu 298. dodaju se novi st. (1) i (2) koji glase: "(1) Kad sazna da postoji neki od razloga za isključenje iz člana 295. stav (1) tač. od 1) do 6) ovog zakona ili čim sazna da je podnesen zahtjev za njegovo isključenje, sudija je dužan da prekine svaki rad na tom predmetu i da o razlozima za isključenje odmah obavijesti stranke i predsjednika Suda koji će odlučiti o isključenju. (2) Do donošenja rješenja o zahtjevu za isključenje sudija će preduzeti samo one radnje za koje postoji opasnost od odgađanja." U dosadašnjem stavu (1), koji postaje stav (3), iza riječi: "člana 295." dodaju se riječi: "stav (2)". Član 80. Iza člana 298. dodaje se novi član 298a. koji glasi: "Član 298a. (1) Ako zahtjev za isključenje bude usvojen, Sud će ukinuti sve radnje koje je preduzeo isključeni sudija. (2) Ako zahtjev za izuzeće bude usvojen, Sud će ukinuti radnje koje su bile preduzete poslije podnošenja zahtjeva, osim ako se stranke ne saglase da se preduzete radnje ne ukidaju. (3) U slučaju podnošenja zahtjeva za isključenje ili izuzeće u toku rasprave pred drugostepenim vijećem, primjenjuju se odredbe st. (1) i (2) ovog člana." Član 81. U članu 300. iza stava (2) dodaje se novi stav (3) koji glasi: "(3) Nakon što se tuženi upustio u raspravljanje o glavnoj stvari, bez njegovog pristanka ne može uz tužioca pristupiti novi tužilac." Dosadašnji stav (3) postaje stav (4). Član 82. U članu 308. stav (3) iza tačke dodaje se nova rečenica koja glasi: "Pravni lijek je dozvoljen ako mu se stranka izričito ne usprotivi." Član 83. Iza člana 308. dodaje se novi član 308a. koji glasi: "Član 308a. (1) U parnici između stranke i umješača koji joj se pridružio, umješač ne može osporavati utvrđeno činjenično stanje, kao i pravne kvalifikacije sadržane u obrazloženju pravosnažne presude (intervencijsko djelovanje presude). (2) Izuzetno od stava (1) ovog člana, stranka koja je bila umješač ima pravo da istakne prigovor da je stranka iz ranije parnice kojoj se pridružio kao umješač pogrešno vodila prethodnu parnicu ili da je Sud propustio da joj dostavlja pozive, podneske ili odluke. (3) Sud može usvojiti prigovor iz stava (2) ovog člana samo ako stranka iz stava (1) ovog člana koja je bila umješač dokaže da: 1) u vrijeme stupanja u prethodnu parnicu nije bila pravovremeno obaviještena o parnici koja je prethodno vođena i da je time bila spriječena da preduzima radnje koje bi dovele do povoljnijeg ishoda te parnice; 2) je stranka iz parnice kojoj se pridružila kao umješač namjerno ili iz grube nepažnje propustila da preduzima parnične radnje koje bi dovele do povoljnijeg ishoda prethodne parnice, a za mogućnost njihovog preduzimanja raniji umješač nije znao ili nije mogao znati; 3) je stranka iz prethodne parnice svojim parničnim radnjama sprečavala da nastupi djelovanje radnji njenog umješača. (4) Ako stranka iz stava (1) ovog člana, koja je bila umješač, uspije s prigovorom iz stava (2) ovog člana, Sud će dozvoliti da stranke ponovo raspravljaju o činjeničnim i pravnim pitanjima o kojima je raspravljeno u prethodnoj parnici." Član 84. U članu 309. iza stava (2) dodaje se novi stav (3) koji glasi: "(3)Odredbe člana 308a. na odgovarajući način primjenjuju se i na treće lice koje je obaviješteno o započetoj parnici." Član 85. Iza člana 312. dodaju se novi čl. 312a., 312b. i 312c. koji glase: "Član 312a. (1) Ročišta pred Sudom mogu se tonski snimati. (2) Sud rješenjem odlučuje o tonskom snimanju sam ili na prijedlog stranaka. (3) Protiv tog rješenja žalba nije dopuštena. (4) Tonski snimak ročišta dostavlja se strankama. Član 312b. (1) Tonski snimak ročišta dio je spisa sudskog predmeta. (2) Način pohrane i prijenosa tonskog snimka, tehnički uslovi i način snimanja uređuju se poslovnikom Suda. Član 312c. (1) Tonski snimak prenijet će se i u pisani oblik u roku od osam dana od dana snimanja. (2) Tonski snimak u pisanom obliku sačinjava se u skladu s odredbom člana 311. ovog zakona i mora sadržavati sve što je snimljeno u tonskom snimku. (3) Stranke mogu tražiti prijepis tonskog snimka u skladu s odredbama ovog zakona. (4) Prijepis tonskog snimka stranke mogu zatražiti u roku od osam dana od dana kada je tonski snimak sačinjen. (5) Ako se prijepis tonskog snimka i tonski snimak bitno razlikuju, stranka ima pravo podnijeti prigovor u roku od osam dana od dana dostavljanja prijepisa. Prigovor mora biti obrazložen. (6) Sud će po prigovoru stranke iz stava (5) ovog člana u roku od tri dana rješenjem prihvatiti i izmijeniti prijepis tonskog snimka ili prigovor odbiti. Protiv tog rješenja nije dopuštena posebna žalba." Član 86. Naziv poglavlja XXII. mijenja se i glasi: "XXII. - PREKID, ZASTOJ I OBUSTAVA POSTUPKA" Član 87. U članu 315. tačka 1) zarez i riječi: "a nema opunomoćenika u toj parnici" brišu se. Član 88. Iza člana 319. dodaju se novi čl. 319a. i 319b. koji glase: "Član 319a. (1) Sud će zastati s postupkom kad je to propisano zakonom. (2) Rješenjem o zastoju postupka Sud određuje vrijeme trajanja trajanje zastoja. (3) Protiv rješenja o zastoju postupka nije dozvoljena posebna žalba. (4) Sud nastavlja postupak po službenoj dužnosti čim prestanu razlozi koji su izazvali zastoj postupka. (5) Kad Sud zastane s postupkom, može preduzimati samo one radnje za koje postoji opasnost od odgađanja. (6) Zastoj postupka ne utiče na rokove za preduzimanje parničnih radnji. Član 319b. (1) Postupak se obustavlja kad umre ili prestane postojati stranka u postupku o pravima koja ne prelaze na njene nasljednike, odnosno pravne sljednike. (2) U slučajevima iz stava (1) ovog člana Sud će rješenje o obustavi postupka dostaviti protivnoj stranci te nasljednicima, odnosno pravnim sljednicima stranke nakon što oni budu utvrđeni. (3) Sud će nasljednicima umrle stranke, na prijedlog protivne stranke ili po službenoj dužnosti, postaviti privremenog zastupnika kojem će dostaviti rješenje o obustavi postupka, ako ocijeni da bi ostavinski postupak mogao duže trajati. (4) Rješenje o obustavi postupka zbog toga što je pravni subjekat prestao postojati dostavit će se protivnoj stranci i njenom pravnom sljedniku nakon što on bude utvrđen, a ako pravni subjekat nema pravnog sljednika, Sud će, na prijedlog protivne stranke ili po službenoj dužnosti, rješenje o obustavi postupka dostaviti pravobranilaštvu. (5) U rješenju o obustavi postupka Sud će odlučiti da svaka stranka snosi svoje troškove u postupku koji je prethodio donošenju rješenja o obustavi. (6) Na postupak o obustavi na odgovarajući način primjenjivat će se odredbe ovog zakona o prekidu postupka. Član 89. U članu 365. stav (1) broj "3.000" zamjenjuje se brojem "10.000". Član 90. (1) U svim postupcima u kojima je do dana stupanja na snagu ovog zakona donesena prvostepena presuda daljnji postupak provest će se prema dosadašnjim propisima. (2) U svim postupcima u kojima do dana stupanja na snagu ovog zakona nije donesena prvostepena presuda daljnji postupak provest će se prema odredbama ovog zakona. Član 91. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". Broj 01,02-02-1-8/13 15. jula 2013. godine Sarajevo Predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Dr. Denis Bećirović, s. r. Predsjedavajući Doma anroda Parlamentarne skupštine BiH Mr. Ognjen Tadić, s. r. Hvala što ste naš pretplatnik. Koristite pogodnosti koje dobijate pretplatom. O nama Javno preduzeće Novinsko-izdavačka organizacija SLUŽBENI LIST BOSNE I HERCEGOVINE. Sva prava pridržana. 2014 Adresa Džemala Bijedića 39/III 71000 Sarajevo Bosna i Hercegovina Email: sllist@sllist.ba Kontakti Centrala Tel: 033/722-030 Email Uredništvo Tel: 033/722-038 Email Pravna služba Tel: 033/722-051 Email Računovodstvo Tel: 033/722-045, Fax: 033/722-046 Email Pretplata Tel: 033/722-054 Email Ekspedit Tel: 033/722-041 Email Prodaja Tel: 033/722-079 Email Oglasni odjel Tel: 033/722-049 i 033/722-050, Fax: 033/722-074 Email Tehnički sekretar Tel: 033/722-061, Fax: 033/722-064 Ured direktora Tel: 033/722-061 Komercijala Tel: 033/722-042 2014 © JP NIO Službeni list Bosne i Hercegovine. Sva Prava Pridržana. | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o upravnom postupku BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 41/13 | 28.05.2013 | SG BiH 53/16, SG BiH 93/09, SG BiH 88/07, SG BiH 12/04, SG BiH 29/02 | upravni postupak | UtorPAR551 Na osnoParlamentarnPredstavničkosjednici Domje O IZMU Zakonbr. 29/02, 12ODREDBE, tčlan 6. mijenj"6. Načelo (1) Organi dužni podacimorgana stručnu (2) U postus propispodatakU članu6) i 7), koje g"5) akza 6) akdruGodinrak, 28. maja/svRLAMENTBOSNE I Hovu člana IV na skupština Boog doma, održama naroda, održaZMJENAMA I DUPRAVNOnu o upravnom2/04, 88/07 i 93tačka I. OSNOVjaju se i glase: pristupa inforuprave i institsu strankamama, propisanimuprave i pružipomoć. upku se moraju sima o zaštiti ka." u 35. stavu (1) iglase: ko je službeno lizastupanje strako je službeno ugom poslovnona XVII vibnja 2013. gTARNA SKUHERCEGOV4.a) Ustava Bosne i Hercegoanoj 14. marta 2anoj 22. maja 2ZAKON DOPUNAMA OM POSTUPKČlan 1. m postupku ("Slu3/09), u PRVOVNA NAČELArmacijama i zaČlan 6. tucije koje imaa omogućiti m obrascima, ti im druga obzaštititi lični i ličnih podatakČlan 2. iza tačke 4) doice sa strankomanke u bliskom lice sa strankoom odnosu; odine UPŠTINA VINE osne i Hercegoovine na 44. sj2013. godine, i n013. godine, usZAKONA O KU užbeni glasnik OM DIJELU - OA, naziv podtačkštite podatakaaju javna ovlapristup potreinternetskoj stbavještenja, savtajni podaci u ska, odnosno taodaju se nove tam ili licem ovlašličnom odnosuom u privrednoBroj/Број41ovine, ednici na 29. svojila BiH", OPĆE ke 6. i aaštenja ebnim tranici vjete i skladu ajnosti ač. 5), štenim u; om ili riječiizuzenadle"(3)koje tražitodredroku,(1)(2)(3)(4)У7) ako služnirajuće.U članu 38. si: "u roku osaeće, odnosno oežnom za rješavU članu 46. izaZaključak iz nasljednicima,nasljednici, odzaključak će BiH"." Iza člana 60. dKada organ prnije u službenoti od stranke diti primjeren r, smatrat će se dIza člana 72. d"5. ObnavljAko se pojedinunište, prema spisa (rekonstrPostupak za rješavanje u toPostupak za obpo službenoj dRješenje o obnkoje on za to oГодинУторак, 28. маISSNISSNISSNbeno lice prem"Član 3tavu (6) iza rijam dana od daod dana dostavanje o izuzeću"Član 4a stava (2) dodastava (2) odnosno prdnosno pravni sse javno objavČlan 5dodaje se novi č"Član 60rimi podnesak oj upotrebi, sludostavljanje prok, a ako to stda podnesak nijČlan 6dodaje se naslovanje (rekonstrČlan 72ni spisi upravnopotrebi će se porukcija). obnovu spisa oj upravnoj stvabnovu spisa pokdužnosti. novi spisa donoovlasti. на XVII аја 2013. годинN 1512-7486 - N 1512-7494 - N 1512-7508 - ma stranci post3. iječi "zaključkoana podnošenjavljanja obavje". 4. aje se novi stav ovog člana ravnim sljednsljednici nisu paviti u "Službe5. član 60a. koji gl0a. na stranom jeužbeno lice će bprijevoda podntranka ne učinije podnesen." 6. v i novi član 72rukcija) spisa 2a. og postupka izgpokrenuti postupprovodi organari. kreće se na zahosi rukov | |
Zakon o dopuni Zakona o sistemu indirektnog oporezivanja u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 32/13 | 29.04.2013 | SG BiH 91/17, SG BiH 49/09, SG BiH 04/08, SG BiH 34/07, SG BiH 52/04, SG BiH 44/03 | zakon,porez,indirektno oporezivanje,oporezivanje | ZAKON O DOPUNI ZAKONA O SISTEMU INDIREKTNOG OPOREZIVANJA U BOSNI I HERCEGOVINI Član 1. U Zakonu o sistemu indirektnog oporezivanja u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 44/03, 52/04, 34/07, 4/08 i 49/09), u članu 8. stav (8) dopunjava se tako da se u prvoj rečenici iza riječi "Uprave" dodaje tekst: "na period od četiri godine". Iza prve rečenice dodaje se nova rečenica koja glasi: "Nakon isteka četvorogodišnjeg mandata operativni rukovodioci mogu biti postavljeni samo na još jedan četvorogodišnji mandat." Član 2. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". Brој 01,02-02-1-10/13 16. aprila 2013. godine Sarajevo Predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Dr. Božo Ljubić, s. r. Predsjedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Sulejman Tihić, s. | |
Zakon o dopuni Zakona o osnovama sigurnosti saobraćaja na putevima u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 18/13 | 11.03.2013 | SG BiH 09/18, SG BiH 89/17, SG BiH 08/17, SG BiH 48/10, SG BiH 84/09, SG BiH 44/07, SG BiH 75/06, SG BiH 06/06 | saobraćaj,putevi,sigurnost | Ponedjeljak, 11. 3. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 18 - Stranica 3 Nakon obavljenog probnog popisa stanovništva izvršit će se eventualna preraspodjela budžetskih sredstava po budžetskim stavkama i godinama, a u okviru ukupnog planiranog iznosa sredstava". Član 8. U članu 40. stav (4) datum: "10.04.2013." zamjenjuje se datumom: "15.10.2013.". Član 9. Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". Brој 01,02-02-1-6/13 26. februara 2013. godine Sarajevo Predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Dr. Božo Ljubić, s. r. Predsjedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Sulejman Tihić, s. r. 264 Na temelju članka IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 42. sjednici Zastupničkog doma, održanoj 14. veljače 2013. godine, i na 27. sjednici Doma naroda, održanoj 26. veljače 2013. godine, usvojila je ZAKON O DOPUNI ZAKONA O OSNOVAMA SIGURNOSTI PROMETA NA CESTAMA U BOSNI I HERCEGOVINI Članak 1. U Zakonu o osnovama sigurnosti prometa na cestama u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 6/06, 75/06, 44/07, 84/09 i 48/10) u članku 238. stavak (1) dodaje se točka 14), koja glasi: "vozač koji zaustavi ili parkira svoje vozilo protivno odredbama čl. 73. i 74.;". Članak 2. (1) Ovaj Zakon stupa na snagu osam dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH". (2) Ovaj Zakon objavljuje se i u službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine. Brој 01-02-1-9/13 26. veljače 2013. godine Sаrајеvо Predsjedatelj Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Dr. Božo Ljubić, v. r. Predsjedatelj Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Sulejman Tihić, v. r. На основу члана IV 4. а) Устава Босне и Херцеговине, Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, на 42. сједници Представничког дома, одржаној 14. фебруара 2013. године, и на 27. сједници Дома народа, одржаној 26. фебруара 2013. године, усвојила је ЗАКОН О ДОПУНИ ЗАКОНА О ОСНОВАМА БЕЗБЈЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА НА ПУТЕВИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ Члан 1. У Закону о основама безбједности саобраћаја на путевима у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 6/06, 75/06, 44/07, 84/09 и 48/10) у члану 238. став (1) додаје се тачка 14), која гласи: "возач који заустави или паркира своје возило противно одредбама члана 73. и 74;". Члан 2. (1) Овај Закон ступа на снагу осам дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ". (2) Овај Закон биће објављен и у службеним гласилима ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине. Број 01-02-1-9/13 26. фебруара 2013. године Сарајево Предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Др Божо Љубић, с. р. Предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Сулејман Тихић, с. р. Na osnovu člana IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 42. sjednici Predstavničkog doma, održanoj 14. februara 2013. godine, i na 27. sjednici Doma naroda, održanoj 26. februara 2013. godine, usvojila je ZAKON O DOPUNI ZAKONA O OSNOVAMA SIGURNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA U BOSNI I HERCEGOVINI Član 1. U Zakonu o osnovama sigurnosti saobraćaja na putevima u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 6/06, 75/06, 44/07, 84/09 i 48/10) u članu 238. stav (1) dodaje se tačka 14), koja glasi: "vozač koji zaustavi ili parkira svoje vozilo protivno odredbama čl. 73. i 74.;". Član 2. (1) Ovaj Zakon stupa na snagu osam dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". (2) Ovaj Zakon bit će objavljen i u službenim glasnicima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine. Brој 01-02-1-9/13 26. februara 2013. godine Sаrајеvо Predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Dr. Božo Ljubić, s. r. Predsjedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Sulejman Tihić, s. r. 265 Na temelju članka IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine na 36. sjednici Zastupničkog doma, održanoj 22. studenoga 2012. godine, i na 27. sjednici Doma naroda, održanoj 26. veljače 2013. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA IZBORNOG ZAKONA BOSNE I HERCEGOVINE Članak 1. U Izbornom zakonu Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 23/01, 07/02, 09/02, 20/02, 25/02, 04/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, | |
Zakon o carinskoj tarifi BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 58/12 | 30.07.2012 | carine,tarifa,zakon | Godina XVI Ponedjeljak, 30. srpnja/jula 2012. godine Broj/Број 58 Година XVI Понедјељак, 30. јула 2012. годинe ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik ISSN 1512-7508 - srpski jezik ISSN 1512-7486 - bosanski jezik PARLAMENTARNA SKUPŠTINA BOSNE I HERCEGOVINE 642 Temeljem članka IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 30. sjednici Zastupničkog doma održanoj 21. lipnja 2012. godine, i na 19. sjednici Doma naroda održanoj 19. srpnja 2012. godine, donijela je ZAKON O CARINSKOJ TARIFI Članak 1. (Predmet Zakona) Zakonom o carinskoj tarifi uspostavlja se tarifna i statistička nomenklatura i carinska tarifa Bosne i Hercegovine pod nazivom Carinska tarifa (u daljnjem tekstu: CT), s ciljem ispunjavanja potreba Carinske tarife Bosne i Hercegovine, statistike o vanjskoj trgovini i drugih politika koje se odnose na uvoz i izvoz robe, u i s carinskog teritorija Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: BiH). Članak 2. (Sadržaj CT-a) (1) CT obuhvaća: a) nomenklaturu roba koja je sukladna s Harmoniziranim sustavom i Kombiniranom nomenklaturom koju rabi Europska unija, oznake za posebne zahtjeve države i dodatne šifarske oznake; b) konvencionalne carinske stope (najpovlaštenija nacija - MFN) koje se primjenjuju na robu obuhvaćenu nomenklaturom; c) preferencijalne carinske stope sukladno međunarodnim sporazumima koje je BiH sklopila s određenim zemljama ili skupinama zemalja; d) privremene suspenzije i privremena smanjenja stopa, mjere zaštite domaće proizvodnje od prekomjernog uvoza, antidampinške i kompenzatorne mjere i privremene tarifne kvote; e) ostale mjere predviđene propisima BiH. (2) Sastavni dio CT-a čine Opća pravila od 1. do 6. o svrstavanju roba u CT, kao i Pravila o jedinstvenoj carinskoj stopi. Članak 3. (Struktura oznake CT-a) Svaka oznaka CT-a sastoji se od desetoznamenkastog broja: a) prvih šest znamenki odnose se na tarifne brojeve i podbrojeve nomenklature Harmoniziranog sustava sukladno Međunarodnoj konvenciji o harmoniziranom sustavu naziva i šifarskih oznaka robe, koju razrađuje i prati Svjetska carinska organizacija; b) sedma i osma znamenka sukladne su s Kombiniranom nomenklaturom. Ako se oznaka dalje ne dijeli, sedma i osma znamenka su "00"; c) oznake za posebne državne zahtjeve identificirane su devetom i desetom znamenkom, a prije njih stoji oznaka "ex". Ako se oznaka dalje ne dijeli, deveta i deseta znamenka su "00"; d) u posebnim slučajevima mogu se uvesti dodatne četveroznamenkaste šifarske oznake za primjenu posebnih mjera koje nisu šifrirane ili nisu u cijelosti šifrirane, na mjestu devete i desete znamenke. Članak 4. (Druge oznake CT-a) (1) CT uključuje sve informacije koje se zahtijevaju za ispunjavanje ciljeva ovoga Zakona navedenih u članku 1. ovoga Zakona, uključujući i statističke. (2) Ostale mjere, sukladno članku 2. stavak (1) toč. d) i e) ovoga Zakona, uvrštene su korištenjem napomena i Broj 58 - Stranica 2 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 30. 7. 2012. fusnota u dijelovima i poglavljima ili na drugi način, kako je to odgovarajuće. Članak 5. (Nadležnosti u postupku usvajanja CT-a) (1) CT definirana u članku 2. stavku (1) toč. a), c) i d) ovoga Zakona temelji se na prijedlogu koji priprema Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH (u daljnjem tekstu: Ministarstvo), na temelju konzultacija s Upravom za neizravno oporezivanje, a usvaja ga Vijeće ministara Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vijeće ministara BiH). (2) CT definirana u članku 2. stavku (1) toč. b) i e) ovoga Zakona temelji se na prijedlogu koji priprema Ministarstvo, na temelju konzultacija s Upravom za neizravno oporezivanje. Ove propise usvaja Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine. (3) Uvođenje, izmjena ili dopuna carinskih stopa u CT-u za zemlje koje nisu članice Svjetske trgovinske organizacije obavlja se putem zakona koji usvaja Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine. (4) CT definirana u članku 2. stavku (1) toč. a) i c) ovoga Zakona usvaja se na godišnjoj razini odlukom Vijeća ministara BiH, sukladno vremenskom rasporedu iz članka 6. (5) Vijeće ministara BiH propisat će u CT-u slučajeve i vrijednost robe na koje se može primijeniti jedinstvena carinska stopa od 10%. Članak 6. (Rokovi u postupku usvajanja CT-a) (1) CT definiranu u članku 2. stavku (1) toč. a) i c) ovoga Zakona priprema Ministarstvo do 15. studenoga svake godine, usklađenu s kombiniranom nomenklaturom koju objavljuje Europska unija do 31. listopada svake godine. (2) Prijedlog CT-a dostavlja se Upravi za neizravno oporezivanje, koja je dužna u roku od 10 dana od dana zaprimanja dostaviti mišljenje Ministarstvu. (3) Prijedlog CT-a dostavlja se Vijeću ministara BiH do 5. prosinca svake godine, s pravovremeno dostavljenim mišljenjima. (4) Vijeće ministara BiH donosi odluku o usvajanju CT-a za iduću godinu do 20. prosinca tekuće godine. Članak 7. (Nadležnost za tumačenje i objašnjenje CT-a) Ministarstvo je nadležno za tumačenje i objašnjenje CT-a, te davanje mišljenja o primjeni CT-a. Članak 8. (Objava CT-a) CT i svaka izmjena i dopuna CT-a objavljuje se u "Službenom glasniku BiH" i na web stranici Ministarstva. Članak 9. (Prijelazne odredbe) Postupak izrade i donošenja prve CT bit će okončan sukladno rokovima iz članka 6. ovoga Zakona. Članak 10. (Prestanak primjene ranijih propisa i iznimke) Danom stupanja na snagu ovoga Zakona prestaju važiti: (1) Zakon o carinskoj tarifi Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 1/98, 5/98, 7/98, 22/98, 31/02, 32/04, 48/05, 76/06, 35/09 i 14/10), osim: a) članka 6. Zakona o carinskoj tarifi Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 1/98), koji će se primjenjivati do stupanja na snagu prve CT usvojene sukladno ovome Zakonu, b) općih pravila, nomenklature robe, carinskih stopa i tarifnih kvota, navedenih u Zakonu o izmjenama i dopunama Zakona o carinskoj tarifi Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 31/02, 32/04, 48/05, 76/06, 35/09 i 14/10), koje su ugrađene u Odluku o usuglašavanju i utvrđivanju Carinske tarife BiH za 2012. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 105/11); (2) Odluka o primjeni članka 2. Zakona o carinskoj tarifi Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 6/98), koja će se primjenjivati do stupanja na snagu prve CT usvojene sukladno ovome Zakonu; (3) Odluka o postupku carinjenja nesastavljenih proizvoda ili rastavljenih proizvoda čiji se dijelovi uvoze sukcesivno ("Službeni glasnik BiH", broj 6/98); (4) Odluka o određivanju iznosa vrijednosti roba na koje se primjenjuje jedinstvena carinska stopa ("Službeni glasnik BiH", broj 6/98), koja će se primjenjivati do stupanja na snagu prve CT usvojene sukladno ovome Zakonu. Članak 11. (Stupanje na snagu) Ovaj Zakon stupa na snagu osmoga dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH". Broj 01,02-02-1-1/12 19. srpnja 2012. godine Sarajevo Predsjedatelj Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Dr. Milorad Živković, v. r. Predsjedatelj Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Dr. Dragan Čović, v. r. | ||
Zakon o dopuni Zakona o prekršajima BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 18/12 | 03.06.2012 | SG BiH 81/15, SG BiH 36/14, SG BiH 41/07 | prekršaj,zakon,dopuna | AKONO DOPUNI ZAKONA O PREKRŠAJIMAČlanak 1.U Zakonu o prekršajima ("Službeni glasnik BiH", broj41/07) u članku 44. iza stavka (1) dodaje se stavak (2) koji gla-si:"(2)Iznimno od stavka (1) ovoga članka, novčane kazne isredstva pribavljena prodajom oduzetih predmeta, zaprekršaje iz područja neizravnih poreza koji su propi-sani zakonima i drugim propisima Bosne i Hercegovi-ne, prihod su Jedinstvenog računa za koji je odgovor-na Uprava za neizravno oporezivanje."Članak 2.Ovaj Zakon stupa na snagu osmoga dana od dana objave u"Službenom glasniku BiH".Broj 01,02-02-1-26/1129. veljače 2012. godineSarajevoPredsjedateljZastupničkog domaParlamentarne skupštine BiHDr. Milorad Živković, v. r.PredsjedateljDoma narodaParlamentarne skupštine BiHDr. Dragan Čović, v. | |
Ispravka Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o zaštiti ličnih podataka BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 89/11 | 08.11.2011 | SG BiH 76/11, SG BiH 49/06 | zakon ,zaštita ličnih podataka | U ~lanku 8. u stavku (1) rije~i: "na temelju prethodnopribavljene suglasnosti Agencije" bri{u se SPRAVAK ZAKONA O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA OZA[TITI OSOBNIH PODATAKA | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o zaštiti ličnih podataka BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 76/11 | 26.09.2011 | SG BiH 89/11, SG BiH 49/06 | zaštita,lični podaci | ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAŠTITI LIČNIH PODATAKA Član 1. U Zakonu o zaštiti ličnih podataka ("Službeni glasnik BiH", broj 49/06) u članu 1. u stavu (1) riječ "tajnost" zamjenjuje se riječima: "privatnost i zaštitu podataka". Član 2. U članu 2. stavu (2) riječi: "fizička lica isključivo u privatne svrhe" zamjenjuju se riječima: "fizička lica isključivo u svrhu ličnih aktivnosti ili aktivnosti domaćinstva." Stav (3) briše se. Član 3. U članu 3. alineji: "lični podaci" riječi: "na osnovu koje je utvrđen" zamjenjuju se riječima: "koje je identificirano". U alineji: "posebne kategorije podataka" riječ "državljanstvo" briše se. Alineja: "pristup podacima" briše se. Alineja "korisnik" zamjenjuje se alinejom: "treća strana je bilo koje fizičko ili pravno lice, javni organ, agencija ili bilo koje drugo tijelo, osim nosioca podataka, kontrolora, obrađivača i lica koja su pod direktnom nadležnošću kontrolora ili obrađivača, ovlašteni da obrađuju podatke." Poslije alineje: "saglasnost nosioca podataka" dodaje se nova alineja koja glasi: "Primalac znači fizičko ili pravno lice, javni organ, agenciju ili drugi organ kojem se otkrivaju podaci, bez obzira jesu li treća strana ili ne; organi koji mogu primiti podatke u okviru posebnog zahtjeva ne smatraju se kao primaoci." Član 4. U članu 5. stavu (2) u prvom redu iza riječi "saglasnost" dodaju se riječi: "za obradu posebne kategorije ličnih podataka." Član 5. U članu 6. stavu (1) u tački b) iza riječi: "nosilac podataka" dodaju se riječi: "na vlastiti zahtjev". U tački c) iza riječi "zaštite" dodaje se riječ "vitalni" . U tački e) riječ "korisnik" zamjenjuje se riječima: "treća strana". Isto se odnosi na cijeli tekst Zakona u odgovarajućim padežima. U tački f) na kraju teksta dodaje se sljedeći tekst: "osim gdje prevladavaju interesi za osnovna prava i slobode nosioca podataka nad aktivnostima, posebno pravo na privatnost u odnosu na obradu ličnih podataka." Član 6. Poslije člana 12. dodaje se član 12a. koji glasi: "Član 12a. (Predstavnik) Kontrolor koji nema sjedište na teritoriji Bosne i Hercegovine i koji prilikom obrade ličnih podataka koristi automatsku ili drugu opremu smještenu na teritoriji Bosne i Hercegovine mora odrediti predstavnika za tu obradu, osim ako tu opremu koristi samo u svrhu tranzita podataka preko Bosne i Hercegovine." Član 7. U članu 14. stavu (2) u drugom redu iza riječi: "zbirke ličnih podataka" dodaju se riječi: "koje se vode potpuno ili djelimično automatski". U stavu (3) u prvoj rečenici umjesto tačke stavlja se zarez i dodaju riječi: "u slučaju da potpuno ili djelimično automatska obrada sadrži rizik za prava i slobode nosioca podataka." Poslije stava (3) dodaje se novi stav (4) koji glasi: "(4) Prethodnu kontrolu Agencija će izvršiti posebno u slučajevima ako: a) se radi o obradi posebne kategorije ličnih podataka; b) se radi o obradi ličnih podataka kojom se namjerava procijeniti ličnost nosioca podataka uključujući donošenje odluka na osnovu te obrade." Dosadašnji st. (4), (5), (6) i (7) postaju st. (5), (6), (7) i (8). Član 8. Član 18. mijenja se i glasi: "Član 18. (Prijenos podataka u inozemstvo) (1) Lični podaci koji se obrađuju mogu se iznositi iz Bosne i Hercegovine u drugu državu ili davati na korištenje međunarodnoj organizaciji koja primjenjuje adekvatne mjere zaštite ličnih podataka propisane ovim zakonom. (2) Adekvatnost mjera zaštite iz stava (1) ovog člana procjenjuje se na osnovu konkretnih okolnosti u kojima se provodi postupak prijenosa ličnih podataka, pri čemu se posebno uzima u obzir: a) vrsta ličnih podataka; b) svrha i period obrade; c) država u koju se podaci prenose; d) zakonom propisana pravila koja su na snazi u državi u koju se iznose podaci; e) pravila profesije i sigurnosne mjere koje se moraju poštivati u toj zemlji. (3) Lični podaci koji se obrađuju mogu se iznositi iz Bosne i Hercegovine u drugu državu koja ne osigurava adekvatne mjere zaštite propisane ovim zakonom kad: a) je iznošenje ličnih podataka propisano posebnim zakonom ili međunarodnim ugovorom koji obavezuje Bosnu i Hercegovinu; b) je od lica čiji se podaci iznose dobivena prethodna saglasnost i lice upoznato s mogućim posljedicama iznošenja podataka; c) je iznošenje ličnih podataka potrebno radi izvršavanja ugovora između nosioca podataka i kontrolora ili ispunjavanja predugovornih obaveza preduzetih na zahtjev lica čiji se podaci obrađuju; d) je iznošenje ličnih podataka potrebno radi spašavanja života lica na koja se podaci odnose ili kada je to u njegovom vitalnom interesu; e) se lični podaci iznose iz registra ili evidencija koje su, u skladu sa zakonom ili drugim propisima, dostupne javnosti; f) je prijenos ličnih podataka neophodan radi ostvarivanja javnog interesa; g) je prijenos ličnih podataka potreban radi zaključenja ili ispunjavanja ugovora između kontrolora s trećom stranom, kada je ugovor u interesu lica čiji se podaci obrađuju. (4) Izuzetno, Agencija može odobriti prijenos podataka iz Bosne i Hercegovine u drugu zemlju, koja ne osigurava odgovarajući stepen zaštite u smislu stava (1) ovog člana, kada kontrolor u drugoj zemlji pruži dovoljno garancija u pogledu zaštite privatnosti i osnovnih prava i sloboda pojedinaca ili pružanje sličnih prava proizilazi iz odredbi posebnog ugovora." Član 9. U članu 20. u nazivu člana riječ "arhivske" zamjenjuje se riječju "historijske". U stavu (1) riječ "arhivske" zamjenjuje se riječju "historijske". U stavu (2) riječ "arhive" zamjenjuje se riječju "historije". Član 10. Poslije člana 21. dodaje se član 21a. koji glasi: "Član 21a. (Obrada ličnih podataka putem videonadzora) (1) Snimci pohranjeni putem videonadzora na određenom prostoru na osnovu kojih se može identificirati nosilac podataka predstavljaju zbirku ličnih podataka. (2) Kontrolor koji vrši videonadzor dužan je donijeti odluku koja će sadržavati pravila obrade s ciljem poštivanja prava na zaštitu privatnosti i ličnog života nosioca podataka, ako videonadzor nije propisan zakonom. (3) Kontrolor koji vrši videonadzor dužan je na vidnom mjestu istaći obavještenje o vršenju videonadzora i kontakt putem kojeg se mogu dobiti pojedinosti o videonadzoru. Član 11. U članu 23. na kraju teksta interpunkcijski znak tačka se zamjenjuje interpunkcijskim znakom zarezom i dodaju riječi: "te osigurati informacije u skladu s članom 22. ovog zakona." Član 12. U članu 24. stavu (1) u prvom redu iza riječi: "nosioca podataka" dodaju se riječi: "na njegov zahtjev." U stavu (2) tačka b) mijenja se i glasi: "b) ako podatak ili činjenica da su podaci bili pohranjeni mora biti održana u tajnosti na osnovu zakona ili s obzirom na njihovu vrstu, posebno zbog nadvladavajućeg opravdanog interesa treće strane." Tačke c) i d) brišu se. Dosadašnja tačka e) postaje tačka c). Član 13. U članu 25. stavu (1) riječ "pisanog" briše se. Član 14. Član 26. mijenja se i glasi: "Član 26. (Prigovor u vezi s direktnim marketingom) (1) Nosilac podataka ima pravo da podnese besplatan prigovor na zahtjev kontrolora u pogledu budućeg korištenja ili prijenosa njegovih podataka za svrhu direktnog marketinga ili da bude obaviješten prije nego što njegovi podaci budu prvi put preneseni trećoj strani u svrhu direktnog marketinga. (2) U slučaju da nosilac podataka ne da saglasnost, lični podaci ne mogu se dostaviti trećoj strani." Član 15. Član 27. mijenja se i glasi: "Član 27. (Ispravljanje, brisanje i blokiranje podataka) (1) Kontrolor će, na zahtjev nosioca podataka, ispraviti, izbrisati ili blokirati podatke za koje se utvrdi da su netačni ili da su pogrešno navedeni ili obrađeni na drugi način koji je suprotan zakonu i pravilima koji se odnose na obradu podataka. (2) Kontrolor će po zahtjevu nosioca podataka obavijestiti treću stranu kojoj su podaci preneseni o ispravkama iz stava (1) ovog člana." Član 16. U članu 28. stavu (1) u tački e) ispred riječi "privrednim" dodaje se riječ "važnim". Poslije stava (2) dodajaju se novi st. (3) i (4) koji glase: "(3) Kontrolor podataka navest će razlog zbog kojeg je odbijen zahtjev za dostavljanje informacije nosiocu podataka o obradi njegovih ličnih podataka. (4) Kontrolor podataka dužan je podnijeti Agenciji godišnji izvještaj o odbijenim zahtjevima nosioca podataka." Član 17. U članu 35. poslije stava (1) dodaje se novi stav (2) koji glasi: "(2) Agencija djeluje potpuno nezavisno u izvršenju dužnosti koje su joj povjerene." Član 18. U članu 40. u stavu (1) tačka c) mijenja se i glasi: "c) podnošenje Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine godišnjeg izvještaja o zaštiti ličnih podataka, koji treba biti dostupan javnosti;". U stavu (2) poslije tačke j) dodaje se nova tačka k) koja glasi: "k) izreći kaznu u okviru prekršajnog postupka, u skladu s ovim zakonom." Član 19. U članu 42. stavu (2) riječi: "Vijeću ministara" zamjenjuju se riječima: "Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine." Poslije stava (2) dodaju se novi st. (3) i (4) koji glase: "(3) Direktor ima jednog zamjenika. (4) Zamjenik direktora zamjenjuje direktora u vrijeme njegovog odsustva i izvršava dužnosti koje mu prenese direktor." Član 20. Član 43. mijenja se i glasi: "Član 43. (Imenovanje direktora i zamjenika direktora) Direktora i zamjenika direktora imenuje Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine na mandat od pet godina, uz mogućnost ponovnog imenovanja. Član 21. Član 44. mijenja se i glasi: "Član 44. (Posebni uslovi za imenovanje direktora i zamjenika direktora) Osim općih uslova, kandidat za direktora i zamjenika direktora mora imati: a) Obrazovanje diplomiranog pravnika najmanje VII. stepena stručne spreme, odnosno bolonjskog sistema studiranja, sa ostvarenih 240 bodova; b) Pet godina radnog iskustva na poslovima rukovođenja u upravi; c) Dokazano iskustvo u oblasti poštivanja ljudskih prava; d) Priznat visok moralni status." Član 22. Član 45. mijenja se i glasi: "Član 45. (Uslovi za suspenziju i razrješenje direktora i zamjenika direktora) (1) Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine može suspendirati direktora i zamjenika direktora ako se otkrije nezakonit rad Agencije. (2) Suspenzija će trajati sve dok se nezakonit rad Agencije ne utvrdi konačnom odlukom. (3) Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine može direktora i zamjenika direktora razriješiti prije isteka njegovog manadata: a) na njegov zahtjev, b) ako trajno nije u mogućnosti obavljati svoje dužnosti, c) ako se utvrdi nezakonit rad Agencije, d) ako mu je konačnom odlukom utvrđena disciplinska odgovornost, e) ako mu je izrečena pravosnažna kazna zatvora u trajanju dužem od šest mjeseci." Član 23. Iza poglavlja IV. dodaje se Poglavlje IVa. koje glasi: "POGLAVLJE IVa. LIČNI PODACI BIVŠIH INSTITUCIJA Član 47a. (Lični podaci bivših institucija) (1) U smislu ovog zakona, bivše institucije su: organi uprave, organi izvršne i sudske vlasti, kao i društvene organizacije Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. (2) Lični podaci koje su pohranile bivše institucije mogu koristiti javni organi BiH, koji po prirodi poslova izvršavaju iste nadležnosti, u skladu s ovim zakonom. Član 47b. (Uslovi za obradu podataka bivših institucija) (1) Javnim organima u Bosni i Hercegovini dopuštena je obrada podataka bivših institucija u sljedećim slučajevima: a) obrada podataka potrebna je za zakonito izvršavanje dužnosti u svom djelokrugu; b) obnavljanje prikupljanja tih podataka predstavlja neprimjeren napor; c) nosilac podataka nije podnio prigovor za obradu u skladu s članom 47c. ovog zakona; d) nadležnost i odgovornost javnog organa koje obrađuje podatke jasno je određena. (2) Lični podaci koji se obrađuju u skladu sa stavom (1) ovog člana obrađuju se isključivo u svrhu izvršavanja nadležnosti javnog organa. Član 47c. (Pravo na prigovor zbog obrade podataka bivših institucija) (1) Nosilac podataka može podnijeti prigovor na obradu podataka bivših institucija ako su ti podaci prikupljeni bez njegove saglasnosti ili ako je to u suprotnosti s važećim zakonskim pravilima. (2) Nosilac podataka treba biti na primjeren način obaviješten o: a) izvoru tih podataka; b) svrsi njihovog izvornog korištenja; c) vrsti i obimu namjeravane obrade; d) sadašnjem javnom organu koji je odgovoran za obradu podataka; i e) mogućnosti podnošenja prigovora za obradu. (3) Javni organ prije početka obrade podataka može nosioce podataka općenito obavijestiti ako pojedinačno saopćenje predstavlja neprimjeren napor ili ako legitiman interes nosioca podataka ne predvlada, kada je potrebno lično upoznavanje nosioca podataka s obradom podataka. Član 47d. (Brisanje ličnih podataka bivših institucija) (1) Ako obrada podataka bivših institucija nije dopuštena u skladu s članom 47b. ovog zakona, onda javni organ treba taj podatak u čijem je posjedu predati nadležnom arhivu. (2) Nosilac podataka može zahtijevati brisanje podataka bivših institucija ako su oni nezakonito prikupljeni. (3) Javni organ koji zaprimi takav zahtjev dužan je donijeti odluku o brisanju podataka ako to nije suprotno javnom interesu ili legitimnim interesima treće strane." Član 24. U članu 48. stavu (2) riječi: "kontrolor kao odgovorno lice" zamjenjuju se riječima: "odgovorno lice u kontroloru". U stavu (3) riječi: "kontrolor kao zaposlenik" zamjenjuju se riječima: "zaposlenik u kontroloru". Član 25. U članu 49. stavu (1) poslije tačke r) dodaju se nove tačke s) i t) koje glase: "s) ne odredi predstavnika za obradu podataka u Bosni i Hercegovini (član 12a.); t) vrši videonadzor a nije donio odluku koja će sadržavati pravila obrade i/ili nije istakao obavještenje o vršenju videonadzora na vidnom mjestu (član 21a.)." U stavu (2) riječi: "kontrolor kao odgovorno lice" zamjenjuju se riječima: "odgovorno lice u kontroloru". U stavu (3) riječi: "kontrolor kao lice u radnom odnosu" zamjenjuju se riječima: "zaposlenik u kontroloru". Član 26. U članu 50. stavu (1) tačka p) briše se, a dosadašnje tač. q), r), s), t), u) i v) postaju tač. p), q), r), s), t) i u). U dosadašnjoj tački q) koja postaje tačka p) riječ "pismenog" briše se. Dosadašnja tačka s) koja postaje tačka r) mijenja se i glasi: "r) ne osigura nosiocu podataka da podnese besplatan prigovor u pogledu budućeg korištenja ili prijenosa njegovih podataka u svrhu direktnog marketinga ili ne obavijesti nosioca podataka prije prvog prijenosa njegovih podataka trećoj strani u svrhu direktnog marketinga (član 26. stav (1));". Dosadašnja tačka t) koja postaje tačka s) mijenja se i glasi: "s) dostavi lične podatke trećoj strani bez saglasnosti nosioca podataka (član 26. stav (2));". Poslije dosadašnje tačke v) koja postaje tačka u) dodaju se nove tač. v) i z) koje glase: "v) ne navede razloge zbog kojih je odbijen zahtjev kojim je tražena informacija (član 28. stav (3)); z) ne podnese Agenciji godišnji izvještaj o odbijenim zahtjevima nosilaca podataka (član 28. stav (4));". U stavu (2) riječi: "kontrolor kao odgovorno lice" zamjenjuju se riječima: "odgovorno lice u kontroloru." U stavu (3) riječi: "kontrolor kao osoba u radnom odnosu" zamjenjuju se riječima: "zaposlenik u kontroloru". | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o udruženjima i fondacijama BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 76/11 | 26.09.2011 | SG BiH 94/16, SG BiH 63/08, SG BiH 42/03, SG BiH 32/01 | zakon,udruženja,fondacije | Ako podnositelj zahtjeva otkloni nedostatke u roku iz stavka 4. ovoga ~lanka, smatrat }e se da je zahtjev od po~etka bio uredan. Ako podnositelj ne otkloni nedostatke u roku iz stavka 4. ovoga ~lanka, pa se uslijed toga ne mo`e postupati po zahtjevu, smatrat }e se da on nije ni podnesen, o ~emu }e Ministarstvo donijeti zaklju~ak, protiv kojega se mo`e ulo`iti posebna `alba u roku od 15 dana od dana dostave zaklju~ka." Dosada{nji stavak 2. postaje stavak 6. ^lanak 2. Ovaj zakon stupa na snagu osmoga dana od dana objave u "Slu`benom glasniku BiH", a objavljuje se u slu`benim glasilima entiteta i Br~ko Distrikta BiH. Broj 01,02-02-5-52/10 14. rujna 2011. godine Sarajevo Predsjedatelj Zastupni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH Dr. Denis Be}irovi}, v. r. Predsjedatelj Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Ognjen Tadi}, v. r. Na osnovu ~lana IV 4. a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine na 9. sjednici Predstavni~kog doma, odr`anoj 8. septembra 2011. godine, i na 5. sjednici Doma naroda, odr`anoj 14. septembra 2011. godine, usvojila je ZAKON O DOPUNI ZAKONA O UPOTREBI I ZA[TITI NAZIVA BOSNE I HERCEGOVINE ^lan 1. UZakonu o upotrebi i za{titinaziva Bosne i Hercegovine ("Slu`beni glasnik BiH", br. 30/03, 42/04 i 50/08), u ~lanu 6. iza stava 1. dodaju se novi st. 2, 3, 4. i 5. koji glase: "Postupak za izdavawe odobrewa za upotrebu naziva Bosne i Hercegovine vodi se po odredbama ovog zakona i Zakona o upravnom postupku ("Slu`beni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07 i 93/09). Ako Ministarstvo u toku postupka utvrdi da zahtjev za izdavawe odobrewa za upotrebu naziva Bosne i Hercegovine sadr`i formalni nedostatak koji spre~ava postupawe powemu ili je zahtjev nerazumqiv ili nepotpun, te da podnosilac zahtjeva nije ispunio uslove predvi|ene ovim zakonom, na to }e pismenim podneskom upozoriti podnosioca zahtjeva, radi otklawawa nepravilnosti i nedostataka. Podnosiocu zahtjeva bi}e omogu}eno da ispravi ili dopuni zahtjev u roku od 30 dana od dana prijema podneska. Ako podnosilac zahtjeva otkloni nedostatke u roku iz stava 4. ovog ~lana, smatra}e se da je zahtjev od po~etka bio uredan. Ako podnosilac ne otkloni nedostatke u roku iz stava 4. ovog ~lana, pa se usqed toga ne mo`e postupati po zahtjevu, smatra}e se da on nije ni podnesen, o ~emu }e Ministarstvo donijeti zakqu~ak, protiv kojeg se mo`e izjaviti posebna `alba, u roku od 15 dana od dana dostavqawa zakqu~ka." Dosada{wi stav 2. postaje stav 6. ^lan 2. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u "Slu`benom glasniku BiH, a bi}e objavqen u slu`benim glasilima entiteta i Br~ko Distrikta BiH. Broj 01,02-02-5-52/10 14. septembra 2011. godine Sarajevo Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tineBiH DrDenis Be}irovi}, s. r. Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamentarne skup{tineBiH OgwenTadi}, s. r. 311 Na osnovu ~lana IV 4. a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine na 7. sjednici Predstavni~kog doma, odr`anoj 27. jula 2011. godine, i na 5. sjednici Doma naroda, odr`anoj 14. septembra 2011. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UDRU@ENJIMA I FONDACIJAMA BOSNE I HERCEGOVINE ^lan 1. U Zakonu o udru`enjima i fondacijama Bosne i Hercegovine ("Slu`beni glasnik BiH" br. 32/01, 42/03 i 63/08) u ~lanu 2. u stavu 1. rije~ "osnovna" bri{e se. U stavu 2. na kraju teksta iza zagrade dodaje se zarez i rije~i: "ako posebnim zakonom nije druga~ije propisano". U stavu 5. rije~ "javnom" zamjenjuje se rije~ju "op}em". ^lan 2. U ~lanu 3. u stavu 1. u prvom redu teksta veznik "ili" zamjenjuje se rije~ima: "Bosne i Hercegovine i stranci koji", a rije~i: "u bilo koju svrhu" bri{u se. ^lan 3. U ~lanu 7. u stavu 3. iza rije~i "jezika" dodaju se rije~i: "i dva pisma". Iza stava 3. dodaju se novi st. 4. i 5. koji glase: "4. Uz svoj puni naziv, udru`enje i fondacija mo`e, ako je predvi|eno statutom, koristiti i skra}eni naziv koji mora biti na tri jezika i dva pisma koji su u upotrebi u Bosni i Hercegovini, a koji mora sadr`avati karakteristi~ni dio punog naziva udru`enja ili fondacije. 5. Ako je predvi|eno statutom, naziv udru`enja ili fondacije mo`e se upisati u registar i na jednom ili vi{e stranih jezika, s tim da se prvi upi{e naziv na slu`benim jezicima koji su u upotrebi u Bosni i Hercegovini. Strana udru`enja ili fondacije mogu upotrebljavati samo svoje registrirane nazive." Dosada{nji st. 4. i 5. postaju st. 6. i 7. Dosada{nji stav 6. bri{e se. ^lan 4. U ~lanu 8. u stavu 2. iza rije~i "registraciju" dodaje se zarez i rije~i: "upis izmjena i dopuna registracije". Iza stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi: "3. Udru`enja i fondacije status pravnog lica sti~u danom registracije." ^lan 5. U ~lanu 9. stav 1. mijenja se i glasi: "1. Udru`enje mogu osnovati najmanje tri fizi~ka lica koja su dr`avljani Bosne i Hercegovine i stranci koji u Bosni i Hercegovini imaju boravi{te, ili pravna lica koja su u Bosni i Hercegovini registrirana, u bilo kojoj kombinaciji, s tim da osniva~i ne mogu biti dr`ava BiH, entiteti, kantoni, gradovi, op}ine, mjesne zajednice, dr`avni organi, dr`avna preduze}a i fondovi." U stavu 3. iza rije~i: "preduzeli te radnje" u drugom redu stavlja se ta~ka, a ostatak teksta bri{e se. U stavu 4. iza rije~i "ako" dodaju se rije~i: "posebnim zakonom, osniva~kim aktom i". ^lan 6. U ~lanu 11. ta~ka c) mijenja se i glasi: "c) ciljeve i djelatnosti udru`enja," . ^lan 7. U ~lanu 12. u ta~ki j) rije~i: "pripajanje, razdvajanje, transformiranje ili raspu{tanje" zamjenjuju se rije~ima: "spajanje, podjela". Ponedjeljak, 26. 9. 2011. S LU@BENI GLASNIK BiH Broj 76 - Strana 11 Broj 76 - Strana 12 S LU@BENI GLASNIK BiH Ponedjeljak, 26. 9. 2011. ^lan 8. U ~lanu 13. u stavu 3. rije~i: "posebnim propisom" zamjenjuju se rije~ima: "pravilnikom iz ~lana 56. ovog zakona". Stav 4. bri{e se. Dosada{nji stav 5. postaje stav 4. ^lan 9. ^lan 14. mijenja se i glasi: "^lan 14. 1. Registrirano udru`enje mo`e se spojiti ili podijeliti u drugo udru`enje. 2. Spajanje je osnivanje novog udru`enja na koje prelazi cjelokupna imovina tri ili vi{e udru`enja koja se spajaju. Spajanjem, udru`enja prestaju da postoje, a na postupak upisa novonastalog udru`enja primjenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na osnivanje udru`enja. 3. Udru`enje se mo`e podijeliti na dva ili vi{e udru`enja. Podijeljeno udru`enje prestaje da postoji, a na postupak upisa novonastalih udru`enja primjenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na osnivanje udru`enja. 4. Udru`enje mo`e osnovati svoje kancelarije, predstavni{tva i podru`nice u skladu s odredbama statuta." ^lan 10. U ~lanu 15. iza stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3., koji glase: "2. Udru`enje je du`no voditi spisak svojih ~lanova. 3. Svaki ~lan udru`enja mo`e pokrenuti postupak pred nadle`nim sudom za utvr|ivanje ni{tavnosti op}eg akta udru`enja koji je donesen suprotno odredbama statuta ili drugog op}eg akta udru`enja, a najkasnije u roku od {est mjeseci od dana dono{enja tog akta." ^lan 11. U ~lanu 19. u ta~ki d) rije~ "raspola`e" zamjenjuje se rije~ju "upravlja". ^lan 12. U ~lanu 21. u stavu 3. rije~i: "posebnim propisom" zamjenjuju se rije~ima: "pravilnikom iz ~lana 56. ovog zakona". Stav 4. bri{e se. Dosada{nji stav 5. postaje stav 4. Dosada{nji stav 6. koji postaje stav 5. mijenja se i glasi: "5. Registrirana fondacija mo`e se spojiti ili podijeliti u drugu fondaciju. Spajanje je osnivanje nove fondacije na koju prelazi cjelokupna imovina fondacija koje se spajaju. Spajanjem, fondacija prestaje postojati, a na postupak spajanja fondacije primjenjuju se odredbe ovog zakona o osnivanju fondacija. Fondacija se mo`e podijeliti na dvije ili vi{e fondacija. Podijeljena fondacija prestaje postojati, a na postupak upisa novonastalih fondacija primjenjuju se odredbe ovog zakona o osnivanju fondacija. Fondacija mo`e osnovati svoje kancelarije, predstavni{tva i podru`nice u skladu s odredbama statuta." ^lan 13. U ~lanu 22. u stavu 1. rije~i: "koja ispunjava uslove za registraciju" bri{u se. U stavu 2. iza rije~i "aktom" dodaju se rije~i: "koji mora da sadr`i podatke potrebne za osnivanje i upis fondacije u registar". ^lan 14. U ~lanu 23. u ta~ki c) iza rije~i "ciljeve" dodaju se rije~i: "i djelatnosti". U ta~ki d) iza rije~i "ula`e" dodaju se rije~i: "a koji ne mo`e biti manji od dvije hiljade konvertibilnih maraka". ^lan 15. U ~lanu 26. u stavu 1. iza rije~i "ciljeva" dodaju se rije~i: "i djelatnosti". Stav 3. mijenja se i glasi: "3. ^lan upravnog odbora fondacije mo`e biti dr`avljanin Bosne i Hercegovine, kao i stranac u skladu sa Zakonom o kretanju i boravku stranaca i azilu". Iza stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi: "4. ^lan upravnog odbora ne mo`e biti: osniva~ fondacije, maloljetno lice, lice zaposleno u fondaciji, te ~lan drugih organa fondacije." U dosada{njem stavu 4. koji postaje stav 5. u ta~ki f) rije~i: "pripajanju, razdvajanju, transformaciji" zamjenjuju se rije~ima: "spajanju, podjeli". ^lan 16. U ~lanu 28. u stavu 1. druga re~enica bri{e se. U stavu 2. rije~ "registre" zamjenjuje se rije~ju "registar". Iza stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi: "3. Registar udru`enja i fondacija vodi se i u elektronskoj formi, za udru`enja i fondacije upisane u registar kod ministarstva." Dosada{nji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5. ^lan 17. U ~lanu 30. stav 1. bri{e se. U dosada{njem stavu 2. koji postaje stav 1. u ta~ki a) rije~ "mjesec" zamjenjuje se rije~ju "trideset", a rije~ "imena" zamjenjuje se rije~ima: "naziva, skra}enog naziva". Dosada{nji st. 3., 4., 5. i 6. postaju st. 2., 3., 4. i 5. ^lan 18. ^lan 32. mijenja se i glasi: "^lan 32. 1. Ministarstvo izdaje potvrdu o prijemu zahtjeva za upis u registar ili zahtjeva za izmjenu i dopunu ili brisanje podataka u registru. Ministarstvo je du`no donijeti rje{enje u roku od 30 dana od dana podno{enja zahtjeva. 2. U slu~aju kada je do{lo do promjena ~injenica koje se upisuju u registar, registrirano udru`enje ili fondacija ne mo`e preduzimati bilo kakve radnje u pravnom prometu prije dono{enja rje{enja, odnosno upisa u registar ~injenica koje se odnose na promjenu upisa." ^lan 19. U ~lanu 33. u stavu 1. u ta~ki c) iza rije~i "naziv" dodaju se rije~i: "i naziv na stranom jeziku". Uta~ki e) iza rije~i "ciljeve" dodaju se rije~i: "i djelatnosti". Iza stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi: "2. Uz primjerak rje{enja o upisu u registar udru`enja ili fondacija Ministarstvo dostavlja primjerak ovjerenog statuta udru`enja ili fondacije." ^lan 20. U ~lanu 34. stav 1. mijenja se i glasi: "1. Ako u toku postupka registracije Ministarstvo utvrdi, na osnovu zahtjeva i prilo`enih akata da udru`enje ili fondacija ne ispunjavaju uslove utvr|ene ovim zakonom ili da zahtjev za registraciju nije potpun, na to }e upozoriti podnosioca zahtjeva navode}i razloge zbog kojih registracija nije izvr{ena. Podnosiocu zahtjeva bit }e omogu}eno da ispravi ili dopuni zahtjev u roku od 30 dana od dana prijema obavje{tenja. Ako podnosilac zahtjeva ne ukloni ove nedostatke u predvi|enom roku, Ministarstvo }e rje{enjem odbaciti zahtjev za upis u registar." ^lan 21. ^lan 35. mijenja se i glasi: "^lan 35. Rje{enja iz ~l. 33., 34., 43. stav 2., ~l. 45. i 51. ovog zakona su kona~na i protiv njih nije dopu{tena `alba, ali se mo`e pokrenuti upravni spor pred Sudom Bosne i Hercegovine." ^lan 22. ^lanovi 36., 37., 38., 39., 40., 41. i 42. bri{u se. ^lan 23. ^lan 44. mijenja se i glasi: "^lan 44. Rje{enja o upisu u registar udru`enja ili fondacija, rje{enja o upisu promjena ~injenica u registru, kao i rje{enja kojim udru`enja ili fondacije prestaju s radom, objavljuju se u "Slu`benom glasniku BiH", o tro{ku podnosioca zahtjeva." ^lan 24. ^lan 47. mijenja se i glasi: "^lan 47. 1. Udru`enja i fondacije du`ni su voditi poslovne knjige i podnositi finansijske izvje{taje u skladu s propisima kojima se ure|uje ra~unovodstvo neprofitnih organizacija. Godi{nji finansijski izvje{taji udru`enja i fondacija podnose se skup{tini, odnosno upravnom odboru na na~in utvr|en statutom. 2. Registrirano udru`enje ili fondacija za svoje obaveze odgovara svojom cjelokupnom imovinom. 3. Nad imovinom udru`enja ili fondacije mo`e se provesti ste~aj. Ste~ajni postupak provodi nadle`ni sud na ~ijem se podru~ju nalazi sjedi{te udru`enja ili fondacije u skladu s posebnim zakonima. 4. Nadzor nad zakonito{}u i namjenskim kori{tenjem i raspolaganjem sredstvima udru`enja ili fondacije vr{i nadle`ni organ udru`enja ili fondacije, utvr|en statutom i ovim zakonom, kao i nadle`ni organi." ^lan 25. U ~lanu 51b. u stavu 2. rije~ "pokre}e" zamjenjuje se rije~ju "pokre}u", a rije~i: "Ministarstvo, kao i drugi" bri{u se. ^lan 26. U ~lanu 52. stav 1. mijenja se i glasi: "1. Nakon raspu{tanja i prestanka s radom i izmirenja obaveza udru`enja ili fondacija, preostalu imovinu i sredstva podijelit }e na na~in utvr|en statutom, drugom registriranom udru`enju ili fondaciji koja ima iste ili sli~ne ciljeve i djelatnosti". Stavovi 3. i 4. bri{u se. ^lan 27. Komisija za `albe koju je imenovaloVije}e ministara Bosne i Hercegovine du`na je okon~ati sve zapo~ete postupke po `albama podnesenim na prvostepena rje{enja Ministarstva, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. ^lan 28. Ovla{}uje se Ustavnopravna komisija Predstavni~kog doma iUstavnopravna komisija Doma naroda Parlamentarne skup{tine Bosne i Hercegovine da zajedni~ki utvrde pre~i{}eni tekst Zakona o udru`enjima i fondacijama Bosne i Hercegovine. ^lan 29. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH". Broj 01,02-02-1-7/11 14. septembra 2011. godine Sarajevo Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH Dr. Denis Be}irovi}, s. r. Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Ognjen Tadi}, s. r. Temeljem ~lanka IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine, na 7. sjednici Zastupni~koga doma odr`anoj 27. srpnja 2011. godine i na 5. sjednici Doma naroda odr`anoj 14. rujna 2011. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UDRUGAMA I ZAKLADAMA BOSNE I HERCEGOVINE ^lanak 1. U Zakonu o udrugama i zakladama Bosne i Hercegovine ("Slu`beni glasnik BiH" br. 32/01, 42/03 i 63/08), u ~lanku 2. u stavku 1. rije~ "osnovna" bri{e se. Ustavku 2. na kraju teksta iza zagrade dodaje se zarez i rije~i: "ako posebnim zakonom nije druk~ije propisano". U stavku 5. rije~ "javnom" zamjenjuje se rije~ju "op}em". ^lanak 2. U ~lanku 3. u stavku 1. u prvom retku teksta rije~ "ili" zamjenjuje se rije~ima: "Bosne i Hercegovine i stranci koji", a rije~i: "u bilo koju svrhu" bri{u se. ^lanak 3. U ~lanku 7. u stavku 3. iza rije~i "jezika" dodaju se rije~i: "i dva pisma". Iza stavka 3. dodaju se novi stavci 4. i 5. koji glase: "4. Uz svoj puni naziv, udruga i zaklada mo`e, ukoliko je to predvi|eno statutom, rabiti i skra}eni naziv koji mora biti na tri jezika i dva pisma koji su u uporabi u Bosni i Hercegovini, a koji mora sadr`avati karakteristi~ni dio punoga naziva udruge ili zaklade. 5. Ukoliko je predvi|eno statutom, naziv udruge ili zaklade mo`e se upisati u registar i na jednom ili vi{e stranih jezika, s tim da se prvi upi{e naziv na slu`benim jezicima koji su u uporabi u Bosni i Hercegovini. Strane udruge ili zaklade mogu rabiti samo svoje registrirane nazive." Dosada{nji stavci 4. i 5. postaju stavci 6. i 7. Dosada{nji stavak 6. bri{e se. ^lanak 4. U~lanku 8. u stavku 2. iza rije~i "registraciju" dodaje se zarez i rije~i: "upis izmjena i dopuna registracije". Iza stavka 2. dodaje se novi stavak 3. koji glasi: "3. Udruge i zaklade danom registracije stje~u status pravne osobe." ^lanak 5. U ~lanku 9. stavak 1. mijenja se i glasi: "1. Udrugu mogu osnovati najmanje tri fizi~ke osobe koje su dr`avljani Bosne i Hercegovine i stranci koji u Bosni i Hercegovini imaju boravi{te, ili pravne osobe koje su u Bosni i Hercegovini registrirane, u bilo kojoj kombinaciji, s tim {to osnivatelji ne mogu biti dr`ava BiH, entiteti, `upanije, gradovi, op}ine, mjesne zajednice, dr`avna tijela, dr`avna poduze}a i zaklade." U stavku 3. iza rije~i: "poduzeli te radnje", u drugome retku stavlja se to~ka, a ostatak teksta se bri{e. U stavku 4. iza rije~i "ako" dodaju se rije~i: "posebnim zakonom, osniva~kim aktom i". ^lanak 6. U ~lanku 11. to~ka c) mijenja se i glasi: "c) ciljeve i djelatnosti udruge," . ^lanak 7. U ~lanku 12. u to~ki j) rije~i: "pripajanje, razdvajanje, transformiranje ili raspu{tanje" zamjenjuju se rije~ima: "spajanje, podjela". ^lanak 8. U ~lanku 13. u stavku 3. rije~i: "posebnim propisom" zamjenjuju se rije~ima: "pravilnikom iz ~lanka 56. ovoga zakona". Stavak 4. bri{e se. Dosada{nji stavak 5. postaje stavak 4. ^lanak 9. ^lanak 14. se mijenja i glasi: Ponedjeljak, 26. 9. 2011. S LU@BENI GLASNIK BiH Broj 76 - Strana 13 | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o slobodi pristupa informacijama u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 62/11 | 08.02.2011 | SG BiH 100/13, SG BiH 102/09, SG BiH 45/06, SG BiH 28/00 | informacije,sloboda | ZAKONO IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SLOBODIPRISTUPA INFORMACIJAMA U BOSNI IHERCEGOVINI^lan 1.U Zakonu o slobodi pristupa informacijama u Bosni iHercegovini ("Slu`beni glasnik BiH", br. 28/00, 45/06 i 102/09)u ~lanu 1. u ta~ki b) iza rije~i "svako" dodaju se rije~i: "fizi~ko ilipravno".^lan 2.^lan 3. mijenja se i glasi:"^lan 3.(Definicije)1. Pojmovi kori{teni u ovom zakonu imaju sljede}e zna~enje:a)"informacija" je svaki materijal kojim se prenose~injenice, mi{ljenja, podaci ili bilo koji drugi sadr`aj,uklju~uju}i svaku kopiju ili njen dio, bez obzira na oblikili karakteristike, kao i na to kada je sa~injena i kako jeklasificirana;b)"javni organ" je svaki organ u Bosni i Hercegovini, i to:1)izvr{ni organ2)zakonodavni organ3)sudski organ4)organ koji obavlja javnu funkciju, a imenovan je iliustanovljen u skladu sa zakonom5)bilo koji drugi upravni organ6)pravni subjekt koji je u vlasni{tvu ili koji kontrolirajavni organ;c)"kontrola" zna~i ili raspolaganje informacijama ilikontrola slobode pristupa informacijama;d)"li~na informacija" je svaka informacija koja se odnosi nafizi~ki subjekt koji se mo`e neposredno ili posrednoidentificiratis~injenicama,naro~itouklju~uju}i:identifikacioni broj, fizi~ki, mentalni, privredni, etni~ki,vjerski, kulturni ili socijalni identitet te osobe;e)"nadle`ni javni organ" je javni organ koji ima kontrolunad tra`enom informacijom, a to je javni organ koji jesa~inio informaciju ili za koji je sa~injena informacija.Ako javni organ koji je sa~inio informaciju ili za koji jesa~injena informacija ne mo`e biti utvr|en, onda jenadle`an onaj javni organ ~ija je funkcija najbli`a tra`enojinformaciji."^lan 3.^lan 12. mijenja se i glasi:"^lan 12.1. Ako javni organ nije u mogu}nosti da udovolji zahtjevuzbog nedostatka formalnih uslova koji su predvi|eni ~lanom11. st. 2. i 3. ovog zakona, on }e, {to je prije mogu}e, alinajkasnije osam dana od dana prijema zahtjeva, pisanimputem obavijestiti podnosioca zahtjeva kada je takvoobavje{tenje mogu}e, da zahtjev ne mo`e biti obra|en iznavedenog razloga. Navedeni zaklju~ak sadr`i pouku opravu na `albu, naziv i adresu organa kojem se `albapodnosi, rok i tro{kove za podno{enje `albe, te uputstvo opravu obra}anja ombudsmenu s naznakom neophodnihpodataka za kontaktiranje ombudsmena.2. Za zahtjeve koji nisu u skladu s ~lanom 11. stav 2. ta~kom b)ovog zakona, obavje{tenje iz stava 1. ovog ~lana tako|er }esadr`avati sva specifi~na pitanja koja mogu razjasnitizahtjev, kao i kopiju Vodi~a, u smislu ~lana 20. ta~ka a)ovog zakona.3. Zaklju~kom iz st. 1. i 2. ovog ~lana obavje{tava sepodnosilac zahtjeva da se njegov preina~eni zahtjev smatranovim zahtjevom."^lan 4.U ~lanu 14. u stavu 2. rije~i: "bilo djelimi~no ili cijeloj"zamjenjuju se rije~ima: "u cijelosti ili djelimi~no". U ta~ki c) iza rije~i: "~lana 16." dodaju se rije~i: "ovogzakona".Stav 3. mijenja se i glasi:"3. Ako se odbije pristup informaciji, u cijelosti ili djelimi~no,nadle`no javno tijelo rje{enjem o tome informira podnosiocazahtjeva. Navedeno rje{enje sadr`i:a)zakonski osnov za status izuze}a informaciji u smisluovog zakona, uklju~uju}i sva materijalna pitanja koja suva`na za dono{enje rje{enja, te uzimanje u obzir faktorajavnog interesa;b)pouku o pravu na `albu, adresu organa kojem se `albapodnosi, rok i tro{kove za podno{enje `albe te uputstvo opravu obra}anja ombudsmenu, s naznakom neophodnihpodataka za kontaktiranje ombudsmena."U stavu 4. prva re~enica mijenja se i glasi:"Rje{enja predvi|ena st. 2. i 3. ovog ~lana bit }e upu}enapodnosiocu zahtjeva u {to kra}em roku, a najkasnije u roku 15dana od dana prijema zahtjeva."^lan 5. U ~lanu 16. rije~i: "prvih 10" zamjenjuju se rije~ima:"prvih 20".^lan 6.U ~lanu 20. naslov ~lana mijenja se i glasi: "Obavezeobjavljivanja i dostavljanja".U stavu 1. iza rije~i "organ" dodaju se rije~i: "objavljuje i".U ta~ki a) rije~i: "u stavu 1. b)" mijenjaju se i glase: "u stavu1. ta~ka b) ovog ~lana".U ta~ki b) rije~i "u stavu 1. a)" mijenjaju se i glase: "u stavu 1.ta~ka a) ovog ~lana".U ta~ki d) rije~i "izvje{taj, najmanje godi{nji" zamjenjuju serije~ima: "godi{nji izvje{taj".^lan 7.U naslovu Odjeljka VI. i u naslovu ~lana 21. rije~ "Ombuds-men" zamjenjuje se rije~ima: "Ombudsmen za ljudska pravaBosne i Hercegovine".^lan 8.U ~lanu 21. rije~i: "Ombudsmen za Bosnu i Hercegovinu"zamjenjuju se rije~ima: "Ombudsmen za ljudska prava Bosne iHercegovine".^lan 9.U ~lanu 22. stavu 1. rije~i: "ombudsmen za Bosnu iHercegovinu" zamjenjuju se rije~ima: "ombudsmen za ljudskaprava Bosne i Hercegovine".^lan 10.^lan 23. bri{e se.^lan 11.U ~lanu 24. rije~ "pristupu" zamjenjuje se rije~ima: "slobodipristupa".^lan 12.U ~lanu 26. naslov ~lana i stav 1. mijenjaju se i glase:"^lan 26.(Odnos prema drugim zakonima)1. S ciljem provo|enja ovog zakona, op}i zajedni~ki principizakona kojima se regulira oblast uprave, kao {to su zakoni oupraviizakonioupravnimpostupcimaBosneiHercegovine, Federacije Bosne i Hercegovine i RepublikeSrpske primjenjuju se sve dok ista pitanja nisu reguliranaovim zakonom."U stavu 2. na kraju teksta dodaje se nova re~enica koja glasi:"Ovim zakonom ne umanjuju se prava osoba koja se odnosena podno{enje `albe u upravnom postupku i prava na razmatranjepredmeta pred sudom." | |
Zakon o izmjenama Zakona o upravnim sporovima BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 74/10 | 07.09.2010 | SG BiH 83/08, SG BiH 88/07, SG BiH 19/02 | zakon,spor,upravni spor | ZAKONO IZMJENAMA ZAKONA O UPRAVNIM SPOROVIMABOSNE I HERCEGOVINE^lan 1.U Zakonu o upravnim sporovima Bosne i Hercegovine("Slu`beni glasnik BiH", br. 19/02, 88/07 i 83/08), u ~lanu 20. st.4. i 5. se bri{u.^lan 2.U ~lanu 28. stav 3. rije~i: "~lana 35. stav 4." zamjenjuju serije~ima: "~lana 34. stav 4.".^lan 3.U ~lanu 40. rije~ "postupku" zamjenjuje se rije~ju "sporu".^lan 4.U ~lanu 73. stav 4. rije~i: "stav 1." se bri{u.^lan 5.Ovaj zakon stu pa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH".PSBiH, broj 566/101. septembra 2010. godineSarajevoPredsjedavaju}iPredstavni~kog domaParlamentarne skup{tine BiHNiko Lozan~i}, s. r.Predsjedavaju}aDoma narodaParlamentarne skup{tine BiHDu{anka Majki}, s. | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o osnovama sigurnosti u saobraćaju u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 48/10 | 14.06.2010 | SG BiH 09/18, SG BiH 89/17, SG BiH 08/17, SG BiH 18/13, SG BiH 84/09, SG BiH 44/07, SG BiH 75/06, SG BiH 06/06 | sigurnost u saobraćaju,putevi,saobraćaj | Broj 48 - Stranica 18 S LU@BENI GLASNIK BiH Ponedjeljak, 14. 6. 2010. (2) Prije razmatrawa Strategije od Savjeta ministara Bosne i Hercegovine predlaga~ je obavezan da pribavi mi{qewe Savjeta za bezbjednost saobra}aja. (3) Strategiju usvaja Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine i odnosi se na period od pet godina. (4) Strategija sadr`i zna~ajna obiqe`ja postoje}eg stawa bezbjednosti saobra}aja, dugoro~ne i kratkoro~ne ciqeve, smjernice, kqu~ne oblasti rada i rokove za dono{ewe Plana za sprovo|ewe strategije. Strategija polazi od principa proklamovanih standardima Evropske unije, me|unarodnih konvencija i sporazuma ~ija je potpisnica Bosna i Hercegovina. (5) Akcioni plan za sprovo|ewe Strategije usvaja Savjet ministara Bosne i Hercegovine i vlade entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine u istom tekstu. (6) Ministarstvo podnosi izvje{taj o sprovo|ewu Strategije Parlamentarnoj skup{tini Bosne i Hercegovine jednom godi{we. (7) Ministarstvo podnosi izvje{taj o izvr{ewu Akcionog plana za sprovo|ewe Strategije Savjetu ministara Bosne i Hercegovine i vladama entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine jednom godi{we. (8) Izvje{taje iz st. (6) i (7) ovog ~lana prije upu}ivawa u proceduru usvajawa razmatra Savjet za bezbjednost saobra}aja i daje mi{qewe o wima". ^lan 87. U ~lanu 252. ta~ka 10) rije~i: "~lan 178." zamjewuju se rije~ima: "~lan 177.". U ta~ki 11) rije~i: "za ispitiva~a" bri{u se, a rije~i: "~lan 179." zamjewuju se rije~ima: "~lan 178.". Uta~ki 12) rije~i: "~lan 181." zamjewuju se rije~ima: "~lan 178.". Uta~ki 13) rije~i: "~lan 183." zamjewuju se rije~ima: "~lan 177.". U ta~ki 17) iza rije~i "vozila" dodaju se rije~i: "kao i uslovi koje moraju ispuwavati zdravstvene ustanove za obavqawezdravstvenih pregleda kandidata za voza~e motornih vozila". Iza ta~ke 22) dodaju se nove ta~. 23), 24), 25), 26) i 27) koje glase: "23) na~inu prikupqawa i obradi statisti~kih podataka o saobra}ajnim nezgodama (~lan 158.); 24) na~inu i postupku uzimawa uzoraka na analizu radi utvr|ivawa koncentracije alkohola ili opojnih sredstava u organizmu (~lan 159.); 25) op{timuslovima za vr{ewekontrole nad sprovo|ewem propisa iz osposobqavawa (~lan 177. stav (9)); 26) na~inu i uslovima organizovawa ispita za voza~a motornih vozila (~lan 179.); 27) Savjetu za bezbjednost saobra}aja (~lan 251.)". ^lan 88. Iza ~lana 252. dodaje se novi ~lan 252a. koji glasi: "^lan 252a. (1) Ovla{}uje se Agencija za identifikaciona dokumenta, evidenciju i razmjenu podataka Bosne i Hercegovine da donese bli`e propise o sadr`aju i na~inu vo|ewa Centralnog registra (~lan 10.). (2) Ovla{}uju se nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine da donesu bli`e propise o na~inu formirawa i radu {kolskih saobra}ajnih patrola (~lan 2.)". ^lan 89. U ~lanu 253. iza stava (1) dodaju se novi st. (2), (3) i (4) koji glase: "(2) Odredbe ~lana 225. st. (5), (8) i (10) ovog zakona primjewuju se nakon proteka perioda od godinu dana od dana stupawa na snagu ovog zakona, do kada }e se primjewivati prethodna ograni~ewa bodova. (3) Ministarstvo je du`no organizovati izradu kataloga testovnih pitawa iz ~lana 182. stav (1) ovog zakona i objaviti ga u roku od {est mjeseci od dana stupawa na snagu ovog zakona. (4) Danom stupawa na snagu ovog zakona saobra}ajna dozvola va`i kao potvrda o registraciji. (5) Odredba ~lana 90. stav (6) ovog zakona za traktore primjewuje se nakon proteka roka od {est mjeseci od dana stupawa na snagu ovog zakona." ^lan 90. (1) Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u "Slu`benom glasniku BiH". (2) Ovaj zakon objavquje se i u slu`benim glasilima entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine. PSBiH, broj 517/10 28. maja 2010. godine Sarajevo Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tineBiH NikoLozan~i}, s.r. Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Sulejman Tihi}, s. r. Na osnovu ~lana IV. 4. a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine, na 77. sjednici Predstavni~kog doma, odr`anoj 12. maja 2010. godine i na 46. sjednici Doma naroda, odr`anoj 28. maja 2010. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSNOVAMA SIGURNOSTI SAOBRA]AJA NA PUTEVIMA U BOSNI I HERCEGOVINI ^lan 1. U Zakonu o osnovama sigurnosti saobra}aja na putevima u Bosni i Hercegovini ("Slu`beni glasnik BiH", br. 6/06, 75/06, 44/07 i 84/09), u cijelom tekstu, u odgovaraju}im pade`ima: a) rije~i: "vozila na motorni pogon" zamjenjuju se rije~ima: "motorna vozila"; b) rije~i: "voza~ instruktor" zamjenjuju se rije~ima: "instruktor vo`nje"; c) rije~ "nesre}a" zamjenjuje se rije~ju "nezgoda"; d) rije~i: "bicikl smotorom" zamjenjuju se rije~ju "moped". ^lan 2. U ~lanu 2. iza stava (1) dodaju se novi st. (2), (3) i (4) koji glase: "(2)Kontrolu i reguliranje saobra}aja na putevima u Bosni i Hercegovini vr{e ovla{tena lica nadle`nog organa unutra{njih poslova (u daljnjem tekstu: ovla{tena lica). (3) U blizini {kole, preventivno reguliranje saobra}aja mogu vr{iti i {kolske saobra}ajne patrole, uz prisustvo ovla{tenog lica iz stava (2) ovog ~lana. (4) Bli`e odredbe o na~inu formiranja i radu {kolskih saobra}ajnih patrola propisuju organi entiteta, kantona i Br~ko Distrikta nadle`ni za obrazovanje". ^lan 3. U ~lanu 5. iza stava (1) dodaje se novi stav (2) koji glasi: "(2)Radi za{tite `ivota i zdravlja djece, {kole, obdani{ta i druge ustanove u kojima se realizira vaspitno-obrazovni rad s djecom, kroz nastavne planove i programe, organiziraju pripremu djece za u~e{}e u saobra}aju". ^lan 4. U ~lanu 8. stav (1) na kraju teksta ta~ka se zamjenjuje zarezom i dodaju se rije~i: "ili radi odr`avanja sportskih i drugih priredbi ili aktivnosti na putevima". ^lan 5. U ~lanu 9. ta~. 4) i 5) mijenjaju se i glase: "4) moped je motorno vozilo s dva to~ka ~ija radna zapremina motora nije ve}a od 50 cm3, a snaga kod elektri~nih motora ne prelazi 4kW, ili na tri to~ka, ~ija radna zapremina motora nije ve}a od 50 cm3, ili snaga motora kod motora s unutra{njim sagorijevanjem i elektri~nih motora nije ve}a od 4kW, i koje na ravnom putu ne mo`e razviti brzinu ve}u od 45km/h; 5) laki motocikl je motorno vozilo s dva to~ka ili s tri asimetri~no postavljena to~ka (s bo~nom prikolicom), ~ija je zapreminamotora ve}a od 50 cm3 i ne prelazi 125 cm3 , a snaga motora ne prelazi 11 kW i koji na ravnom putu mo`e razviti brzinu ve}u od 45km/h;". Uta~ki 6) rije~i: "lakihmotocikala s motorom" zamjenjuju se rije~ju "mopeda". Iza ta~ke 9) dodaju se nove ta~. 9a), 9b), 9c) i 9d) koje glase: "9a) ~etverocikl je motorno vozilo na ~etiri to~ka s masom neoptere}enog vozila manjom od 400kg, bez mase akumulatora kod elektri~nih vozila i ~ija najve}a netosnaga motora ne prelazi 15kW; 9b) evropski izvje{taj o saobra}ajnoj nezgodi je propisani obrazac koji u~esnici u saobra}ajnoj nezgodi popunjavaju nakon saobra}ajne nezgode; 9c) instruktor vo`nje je lice koje je steklo uvjete da obavlja osposobljavanje iz upravljanja motornim vozilom; 9d) ispitiva~ je lice koje je steklo uvjete da vr{i ispitivanje iz poznavanja propisa o sigurnosti saobra}aja na putevima ili iz upravljanja motornim vozilom;". Iza ta~ke 16) dodaje se nova ta~ka 16a) koja glasi: "16a)kontrolor tehni~ke ispravnosti je lice koje je steklo uvjete da na stanici tehni~kog pregleda vr{i kontrolu tehni~ke ispravnosti vozila;". Ta~ka 17) bri{e se. Ta~ka 19) mijenja se i glasi: "19) laki ~etverocikl je motorno vozilo s ~etiri to~ka s masom neoptere}enog vozila manjom od 350 kg, bez mase akumulatora kod elektri~nih vozila, ~ija najve}a brzina nije ve}a od 45km/h i ~ija radna zapremina nije ve}a od 50 cm3 ili ~ija najve}a snaga nije ve}a od 4kW kod ostalih motora, ili ~ija najve}a trajna snaga nije ve}a od 4kW kod elektromotora;". Ta~ka 27) mijenja se i glasi: "27) motocikl je motorno vozilo s dva to~ka ili s tri asimetri~no postavljena to~ka (s bo~nom prikolicom), kod koga je radna zapremina motora ve}a od 125 cm3 i koje na ravnom putu mo`e razviti brzinu ve}u od 45km/h;". Ta~ka 30) mijenja se i glasi: "30) motorno vozilo je vozilo koje se pokre}e snagom sopstvenog motora i koje je prvenstveno namijenjeno za prijevoz lica ili tereta na putevima, ili vu~u priklju~nog vozila, osim vozila koja se kre}u po {inama i pomo}nih pje{a~kih sredstava;". Ta~ka 32) mijenja se i glasi: "32) naselje je prostor na kome se redovi ili grupe zgrada nalaze s jedne ili s obje strane puta, daju}imuizgled ulice i ~ije granice odre|uje nadle`ni organ za upravljanje putevima saobra}ajnim znakovima za obilje`avanje naseljenih mjesta;". Iza ta~ke 36) dodaju se nove ta~. 36a) i 36b) koje glase: "36a) odstojanje je najkra}a uzdu`na udaljenost izme|u najisturenijih ta~aka vozila ili lica, odnosno drugih objekata; 36b) oldtimer je motorno vozilo proizvedeno prije trideset i vi{e godina, koje je radi njegovanja historijskih naslije|a i tehni~ke kulture sa~uvano ili ponovo sastavljeno u izvornom obliku;". Ta~ka 38) mijenja se i glasi: "38) osovinsko optere}enje je dio ukupne mase vozila koja se preko osovina vozila prenosi na vodoravnu podlogu u stanju mirovanja vozila;". Iza ta~ke 45) dodaje se nova ta~ka 45a) koja glasi: "45a) predava~ je lice koje je steklo uvjete da vr{i osposobljavanje iz poznavanja propisa o sigurnosti saobra}aja na putevima;". Ta~ka 48) mijenja se i glasi: "48) saobra}ajna dozvola je javna isprava koju je izdao nadle`ni organ i kojom se dokazuju vlasni{tvo i period va`enja registracije odre|enog vozila, njegove tehni~ke i druge osobine i karakteristike;". Iza ta~ke 52) dodaju se nove ta~. 52a) i 52b) koje glase: "52a) priklju~ak za izvo|enje radova je izmjenjivo oru|e koje slu`i za obavljanje poljoprivrednih, {umskih ili drugih radova, i koje se u svrhu izvo|enja radova postavlja ili priklju~uje na motorno vozilo; 52b) priklju~no vozilo za traktor je priklju~no vozilo koje je namijenjeno da ga vu~e isklju~ivo traktor;". Ta~ka 56) mijenja se i glasi: "56) saobra}ajna nezgoda je doga|aj na putu ili koji je zapo~et na putu, u kojem je u~estvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojem je jedno ili vi{e lica poginulo ili povrije|eno ili je nastala materijalna {teta;". Ta~ka 58) mijenja se i glasi: "58) saobra}ajna traka za prinudno zaustavljanje vozila je obilje`eni uzdu`ni dio kolovoza na autoputevima i na odre|enim mjestima na putevima vi{eg ranga, kao i u tunelima i galerijama, namijenjena za prinudno zaustavljanje vozila;". Iza ta~ke 61) dodaju se nove ta~. 61a) i 61b) koje glase: "61a)sistem provjere sigurnosti (RSI - Road Safety Inspection) predstavlja proceduru nezavisne provjere postoje}ih javnih puteva u pogledu sigurnosti; 61b) sistem revizije sigurnosti (RSA - Road Safety Audit) predstavlja proceduru nezavisne revizije projekata izgradnje javnih puteva u pogledu sigurnosti;". Iza ta~ke 63) dodaje se nova ta~ka 63a) koja glasi: "63a) rastojanje je najkra}a bo~na udaljenost izme|u najisturenijih ta~aka vozila ili lica, odnosno drugih objekata;". Iza ta~ke 68) dodaju se nove ta~. 68a) i 68b) koje glase: "68a) stanica tehni~kog pregleda je organizacija ovla{tena od nadle`nog organa za obavljanje poslova tehni~kog pregleda vozila; 68b)svjetloodbojni prsluk je odijevni predmet namijenjen lak{em uo~avanju lica koja se na javnom putu nalaze van vozila;". Iza ta~ke 69) dodaju se nove ta~. 69a) i 69b) koje glase: "69a) {insko vozilo je vozilo posebno konstruirano i isklju~ivo namijenjeno za vo`nju po {inama; 69b)tahograf je ure|aj ugra|en u motorno vozilo koji bilje`i elemente bitne za upotrebu motornog vozila i/ili rada voza~a;". Iza ta~ke 72) dodaje se nova ta~ka 72a) koja glasi: "72a) teglja~ je motorno vozilo namijenjeno i opremljeno za vu~u poluprikolice;". Ta~ka 75) mijenja se i glasi: "75) tricikl je motorno vozilo na tri to~ka simetri~no postavljena u odnosu na srednju uzdu`nu osu, s toplotnim motorom ~ija je radna zapremina ve}a od 50 cm3 ili ~ija je konstrukcijski najve}a brzina ve}a od 45km/h;". Iza ta~ke 75) dodaje se nova ta~ka 75a) koja glasi: "75a) turisti~ki voz je skup vozila koji ~ine vu~no vozilo i priklju~na vozila, namijenjeni za prijevoz putnika u parkovima, hotelsko-turisti~kim i sli~nim naseljima, na povr{ini na kojoj se ne obavlja saobra}aj ili putu na kojem se saobra}aj obavlja u turisti~ke svrhe;". Iza ta~ke 78) dodaje se nova ta~ka 78a) koja glasi: "78a) {ef stanice tehni~kog pregleda je lice koje je steklo uvjete da vodi stanicu za tehni~ki pregled vozila;". Ta~ka 80) mijenja se i glasi: Ponedjeljak, 14. 6. 2010. S LU@BENI GLASNIK BiH Broj 48 - Stranica 19 Broj 48 - Stranica 20 S LU@BENI GLASNIK BiH Ponedjeljak, 14. 6. 2010. "80) voza~ka dozvola je javna isprava koju je izdao nadle`ni organ i kojom se dokazuje pravo upravljanja vozilom odre|ene kategorije ili potkategorije;". Ta~ka 82) bri{e se. ^lan 6. U ~lanu 10. stav (3) mijenja se i glasi: "(3) Bli`e odredbe o sadr`aju i na~inu vo|enja Centralnog registra pravilnikom propisuje Agencija za identifikacione dokumente, evidenciju i razmjenu podataka Bosne i Hercegovine". ^lan 7. U ~lanu 11. iza stava (1) dodaje se novi stav (2) koji glasi: "(2)Radi ispunjavanja zahtjeva sigurnosti saobra}aja, nadle`ni organ za puteve du`an je projektiranje puteva podvrgnuti sistemu revizije sigurnosti (RSA), a postoje}e puteve sistemu provjere sigurnosti (RSI)". Dosada{nji stav (2) postaje stav (3). U dosada{njem stavu (2), koji postaje stav (3), iza rije~i "saobra}aja" stavlja se zarez i dodaju se rije~i: "sistemu revizije i provjere sigurnosti". ^lan 8. U~lanu 12. rije~ "propisane" bri{e se i na kraju teksta ta~ka se zamjenjuje zarezom i dodaju se rije~i: "u skladu s odgovaraju}im propisima". ^lan 9. ^lan 27. mijenja se i glasi: "^lan 27. Voza~ je du`an dr`ati vozilo na takvom odstojanju i rastojanju od drugih vozila u saobra}aju da, s obzirom na brzinu kretanja vozila i druge okolnosti u saobra}aju, ne izaziva opasnost i ne ometa druge u~esnike u saobra}aju." ^lan 10. U~lanu 29. iza stava (2) dodaju se novi st. (3) i (4) koji glase: "(3)Osim vozila iz stava (2) ovog ~lana, posebnim znakom mogu biti obilje`ena i vozila u kojima se, za vrijeme prevo`enja, nalaze lica sa stepenom invaliditeta 100%. (4) Na posebno ozna~enim mjestima za parkiranje vozila iz st. (2) i (3) ovog ~lana mo`e se samo parkirati vozilo obilje`eno znakom iz st. (2) i (3) ovog ~lana." Dosada{nji stav (3) koji postaje stav (5) mijenja se i glasi: "(5)Bli`e odredbe o na~inu obilje`avanja vozila iz st. (2) i (3) ovog ~lana pravilnikom propisuje ministar." ^lan 11. U ~lanu 35. stav (3) rije~ "posebnim" zamjenjuje se rije~ima: "posebno ozna~enim". ^lan 12. U ~lanu 36. stav (3) rije~i: "ili mirovanju" bri{u se. ^lan 13. U~lanu 39. stav (4) rije~i: "3.500 kg" zamjenjuju se rije~ima: "7.500 kg". ^lan 14. U ~lanu 44. stav (1) rije~i: "60 km/h" zamjenjuju se rije~ima: "50 km/h". ^lan 15. U ~lanu 46. stav (1) ta~ka 1) mijenja se i glasi: "1) na 80 km/h - za autobuse i autobuse s lakom prikolicom, kao i za teretna motorna vozila ~ija je najve}a dozvoljena masa ve}a od 3.500 kg a manja od 7.500 kg;". U ta~ki 4) iza rije~i "stajanje" stavlja se zarez i dodaju se rije~i: "i teretna motorna vozila koja vuku dva priklju~na vozila;". Iza ta~ke 4) dodaje se nova ta~ka 5) koja glasi: "5) na 40 km/h - motorno vozilo koje na putu vu~e drugo neispravno motorno vozilo, kao i za traktore;". U dosada{njoj ta~ki 5), koja postaje ta~ka 6), na kraju teksta dodaju se rije~i: "koji vuku priklju~no vozilo". U dosada{njoj ta~ki 6), koja postaje ta~ka 7) rije~i: "lahki motocikl" zamjenjuju se rije~ju "moped". Iza dosada{nje ta~ke 6) koja postaje ta~ka 7) dodaje se nova ta~ka 8) koja glasi: "8) na 20 km/h - za turisti~ki voz i radnu ma{inu". Iza stava (1) dodaje se novi stav (2) koji glasi: "(2)Izuzetno od odredbi iz stava (1) ovog ~lana, kada se kre}u autoputem, brzina kretanja za autobuse ograni~ava se na 100km/h". Dosada{nji st. (2) i (3) postaju st. (3) i (4). U dosada{njem stavu (3) koji postaje stav (4) rije~i: "`ute boje" zamjenjuju se rije~ima: "bijele boje". ^lan 16. U~lanu 49. stav (6) iza rije~i "traku" dodaju se rije~i: "koja se pru`a uzdu` kolovoza kojim se kre}e" a na kraju teksta bri{e se ta~ka i dodaju rije~i: "u istom ili suprotnom smjeru". ^lan 17. U ~lanu 51. stav (3) na kraju teksta ta~ka se zamjenjuje zarezom, i dodaju se rije~i: "i da ure|aj za davanje svjetlosnih znakova nije u funkciji reguliranja saobra}aja". ^lan 18. U ~lanu 61. ta~ka 7) iza rije~i "jednu" dodaje se rije~ "saobra}ajnu". ^lan 19. U ~lanu 62. stav (1) iza rije~i "potrebnom" dodaju se rije~i: "odstojanju i". ^lan 20. U ~lanu 70. stav (1) mijenja se i glasi: "(1)Na javnom putu van naselja voza~ je du`an, u slu~aju potrebe zaustavljanja ili parkiranja vozila, kada za to postoji mogu}nost, zaustaviti ili parkirati vozilo van kolovoza". U stavu (2) rije~i: "obilje`iti sigurnosnim trokutom" zamjenjuju se rije~ima: "za vrijeme kretanja van vozila ozna~iti se svjetloodbojnim prslukom". ^lan 21. U ~lanu 71. stav (1) iza rije~i: "parkira vozilo na javnom putu" dodaju se rije~i: "gdje je ta radnja dozvoljena". ^lan 22. U ~lanu 73. ta~ka 12) rije~i: "invalidna lica" zamjenjuju se rije~ima: "lica s invaliditetom ako vozilo nije obilje`eno znakom iz ~lana 29. st. (2) i (3) ovog zakona". Ta~ka 13) bri{e se. ^lan 23. U ~lanu 74. iza ta~ke 5) dodaje se nova ta~ka 6) koja glasi: "6) na kolovozu s dvije saobra}ajne trake gdje se saobra}aj odvija u oba smjera". ^lan 24. U ~lanu 76. stav (3) na kraju teksta bri{e se ta~ka i dodaju se rije~i: "ili voza~ vozila". Stav (5) mijenja se i glasi: "(5)Premje{tanje vozila na drugo mjesto ure|uje se propisima entiteta, kantona i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine". ^lan 25. U~lanu 77. stav (1) ta~ka 1) iza rije~i "~lana" dodaju se rije~i: "70. stav (2) i ~lana". U stavu (2) rije~i: "dovoljnoj udaljenosti koja" zamjenjuju se rije~ima: "dovoljnom odstojanju koje", a iza rije~i: "50 m" dodaju se rije~i: "a u naselju 10 m". ^lan 26. U ~lanu 81. iza stava (4) dodaje se novi stav (5) koji glasi: "(5)U saobra}aju na javnom putu radnom ma{inom smiju se vu}i samo priklju~ci za izvo|enje radova". ^lan 27. U ~lanu 84. iza stava (2) dodaje se novi stav (3) koji glasi: "(3)Za vrijeme vu~e neispravnog vozila, na vozilima moraju biti uklju~eni ure|aji za istovremeno paljenje svih pokaziva~a pravca". ^lan 28. U ~lanu 89. stav (1) bri{e se. Dosada{nji st. (2), (3) i (4) postaju st. (1), (2) i (3). U dosada{njem stavu (2) koji postaje stav (1) na kraju teksta bri{e se ta~ka i dodaju se rije~i: "osim lica koje upravlja vu~enim vozilom". U dosada{njem stavu (4) koji postaje stav (3) rije~i: "stava (3)" zamjenjuju se rije~ima: "stava (2)" a rije~i: "i brzina kretanja ne smije biti ve}a od 40 km/h" bri{u se. ^lan 29. U ~lanu 90. stav (2) ta~ka 1) rije~i: "paran broj crvenih svjetala" zamjenjuju se rije~ima: "najmanje dva crvena svjetla". Stav (6) mijenja se i glasi: "(6)Na traktoru za vrijeme vo`nje po javnom putu mora biti upaljeno `uto rotaciono svjetlo". ^lan 30. U ~lanu 99. stav (1) mijenja se i glasi: "(1)Biciklom na javnom putu smije upravljati lice koje je navr{ilo 12 godina, a mopedom na javnom putu smije upravljati lice koje je navr{ilo 14 godina i posjeduje odgovaraju}i dokument o poznavanju propisa o sigurnosti saobra}aja". ^lan 31. ^lan 102. mijenja se i glasi: "^lan 102. Voza~ bicikla, mopeda, lakog motocikla, motocikla, tricikla, lakog ~etverocikla ili ~etverocikla i lica koja se prevoze tim vozilima moraju pravilno koristiti za{titnu kacigu za vrijeme vo`nje, a u periodu od prvog sumraka do potpunog svanu}a, kao i danju u slu~aju smanjene vidljivosti, voza~ biciklamora pravilno koristiti i svjetloodbojni prsluk". ^lan 32. U ~lanu 103. dodaje se novi stav (1) koji glasi: "(1)Zapre`nim vozilom na javnom putu mo`e upravljati lice s navr{enih 16 godina `ivota". Dosada{nji st. (1), (2) i (3) postaju st. (2), (3) i (4). Iza dosada{njeg stava (3) koji postaje stav (4) dodaju se novi st. (5), (6), (7) i (8) koji glase: "(5)Voza~ zapre`nog vozila mora voditi zapregu na nepreglednom i neosigurnom prijelazu puta preko `eljezni~ke pruge, kao i pri uklju~ivanju u saobra}aj s kolskog ulaza. (6) Za zapre`no vozilo se, u saobra}aju na putu, sa zadnje desne strane mo`e privezati jedno grlo stoke. (7) Voza~ zapre`nog vozila mora, dok vozi ili vodi zapregu, u periodu od prvog sumraka do potpunog svanu}a, kao i danju u slu~aju smanjene vidljivosti, nositi i svjetloodbojni prsluk. (8) Zapre`na vozila koja se kre}u jedno iza drugog moraju dr`ati odstojanje najmanje 50m". ^lan 33. U ~lanu 104. dodaje se novi stav (1) koji glasi: "(1)Goni~ stoke, ako stoku goni javnim putem, mo`e biti lice s navr{enih 16 godina `ivota". Dosada{nji st. (1) i (2) postaju st. (2) i (3). Iza dosada{njeg stava (2) koji postaje stav (3) dodaje se novi stav (4) koji glasi: "(4)Stoka se na javnom putu smije goniti u grupama i na takvom odstojanju izme|u grupa da takvo kretanje bitno ne uti~e na prohodnost puta i sigurnost saobra}aja koji se odvija tim putem.'' ^lan 34. U ~lanu 107. stav (1) mijenja se i glasi: "(1)Kad se pje{ak kre}e kolovozom na javnom putu van naselja, du`an je kretati se uz lijevu ivicu kolovoza u smjeru kretanja, a no}u i danju u uvjetima smanjene vidljivosti mora biti osvijetljen ili ozna~en svjetloodbojnim prslukom, a kretanje u grupi izvoditi kre}u}i se jedan iza drugog". ^lan 35. U ~lanu 111. iza stava (3) dodaje se novi stav (4) koji glasi: "(4)U slu~aju iz stava (3) ovog ~lana na kolovozu s dvije ili vi{e saobra}ajnih traka za saobra}aj u istom smjeru, zabranjeno je prola`enje pored vozila koje je zaustavljeno ili usporava ispred pje{a~kog prijelaza da bi propustilo pje{ake". ^lan 36. U ~lanu 120. stav (1) rije~i: "3.500 kg" zamjenjuju se rije~ima: "7.500 kg". ^lan 37. U ~lanu 123. iza rije~i "zaustavljati" dodaju se rije~i: "niti parkirati". ^lan 38. U ~lanu 125. stav (1) rije~ "posebnim" bri{e se. ^lan 39. U ~lanu 126. stav (1) rije~i: "Dr`avne grani~ne slu`be BiH" zamjenjuju se rije~ima: "Grani~ne policije Bosne i Hercegovine". Stav (5) mijenja se i glasi: "(5)Ure|aji za davanje posebnih svjetlosnih i zvu~nih znakova ne smiju se ugra|ivati osim na vozila iz stava (1) ovog ~lana". ^lan 40. U ~lanu 127. stav (1) rije~i: "knji`icu vozila" zamjenjuju se rije~ima: "potvrdu o registraciji", a rije~i: "i tehni~ko-konstrukcione mogu}nosti vozila" zamjenjuju se rije~ima: "utvr|ene propisima ili saobra}ajnim znakom". ^lan 41. U ~lanu 128. iza stava (5) dodaje se novi stav (6) koji glasi: "(6)Teret u rasutom stanju, kada se prevozi na javnom putu, mora biti prekriven na odgovaraju}i na~in, tako da se sprije~i rasipanje tereta". ^lan 42. U III. dijelu Zakona iza poglavlja 26. iza ~lana 129. dodaje se novo poglavlje 27. koje glasi: "27. Prijevoz lica vozilima". Iza ~lana 129. dodaju se novi ~l. 129a. i 129b. koji glase: "^lan 129a. (1) U motornom vozilu, odnosno na vozilu i priklju~nom vozilu u saobra}aju na putu, osim u teretnom vozilu policije i oru`anih snaga, dozvoljeno je prevoziti onoliko lica koliko je ozna~eno u potvrdi o registraciji, na mjestima koja su za to predvi|ena. (2) Na teretnom vozilu u prostoru za smje{taj tereta i priklju~nom vozilu koje vu~e traktor mo`e se prevoziti najvi{e pet lica, a u tovarnom prostoru motokultivatora mogu se prevoziti najvi{e tri lica, koja utovaraju ili istovaraju teret ili obavljaju poljoprivredne ili druge radnje. (3) Lica iz stava (2) ovog ~lana koja se prevoze u tovarnom prostoru ne smiju stajati, sjediti na stranicama karoserije, na nestabilnom teretu ili teretu koji prelazi visinu tovarnog sanduka. (4) U zatvorenom prostoru vozila koje se ne mo`e iznutra otvoriti ne smiju se prevoziti lica. (5) Vozilima organa za izvr{enje krivi~nih i prekr{ajnih sankcija smiju se prevoziti lica i to samo za slu`bene potrebe. (6) U priklju~nom vozilu za stanovanje (kamp prikolica) ne smiju se prevoziti lica. (7) Voza~ ne smije pokrenuti vozilo dok putnici sigurno ne u|u, odnosno iza|u iz vozila i dok vrata ne budu zatvorena. (8) Za vrijeme kretanja vozila ne smije se uskakati u vozilo, iskakati iz vozila, otvarati vrata, naginjati se van vozila, Ponedjeljak, 14. 6. 2010. S LU@BENI GLASNIK BiH Broj 48 - Stranica 21 Broj 48 - Stranica 22 S LU@BENI GLASNIK BiH Ponedjeljak, 14. 6. 2010. isturati dijelove tijela iz vozila i voziti se na vanjskim dijelovima vozila ili na traktorskim prikolicama. (9) Izuzetno od stava (8) ovog ~lana, na vanjskim dijelovima vozila i priklju~nog vozila mogu se voziti lica koja obavljaju poslove svog radnog mjesta u vezi s namjenom vozila (na vozilima vatrogasne slu`be, komunalne slu`be, elektrodistribucije i drugih djelatnosti), dok su na du`nosti, ako je na tim vozilima ugra|ena platforma za stajanje i dr`a~i. ^lan 129b. (1) Voza~ bicikla stariji od 18 godina mo`e na biciklu prevoziti dijete do osam godina starosti ako je na biciklu ugra|eno posebno sjedi{te, prilago|eno veli~ini djeteta i ~vrsto spojeno s biciklom. (2) Dijete mla|e od 12 godina ne smije se prevoziti na mopedu, triciklu, motociklu i ~etvorociklu. (3) U prostoru za smje{taj tereta vozila iz ~lana 129a. stav (2) ovog zakona zabranjeno je prevoziti lica mla|a od 15 godina". ^lan 43. U ~lanu 158. iza stava (6) dodaje se novi stav (7) koji glasi: "(7)Bli`e odredbe o na~inu prikupljanja i obradi statisti~kih podataka o saobra}ajnim nezgodama pravilnikom propisuje ministar, u saradnji s organima nadle`nim za unutra{nje poslove". ^lan 44. U ~lanu 159. iza stava (5) dodaje se novi stav (6) koji glasi: "(6)Bli`e odredbe o na~inu i postupku uzimanja uzoraka na analizu radi utvr|ivanja koncentracije alkohola ili opojnih sredstava u organizmu pravilnikom propisuje ministar, u saradnji s organima nadle`nim za zdravstvo i organima nadle`nim za unutra{nje poslove". ^lan 45. U ~lanu 172. stav (1) na kraju teksta ta~ka se zamjenjuje zarezom i dodaju rije~i: "odgovaraju}e kategorije". Iza stava (2) dodaju se novi st. (3) i (4) koji glase: "(3)Kandidat za voza~a motornih vozila mo`e i prije polo`enog ispita za voza~a upravljati motornim vozilom one kategorije za koju priprema ispit ako vozilom upravlja uz prisustvo instruktora vo`nje. (4) Izuzetno od odredbi stava (1) ovog ~lana mopedom, traktorom, radnom ma{inom i motokultivatorom mo`e upravljati i lice koje posjeduje odgovaraju}i dokument o poznavanju propisa o sigurnosti saobra}aja". Dosada{nji st. (3), (4) i (5) postaju st. (5), (6) i (7). ^lan 46. ^lan 177. mijenja se i glasi: "^lan 177. (1) Osposobljavanje kandidata za voza~a motornih vozila obavlja se prema propisima koje donosi ministar, u saradnji s organom nadle`nim za obrazovanje. (2) Osposobljavanje kandidata za voza~e iz teoretskog i prakti~nog dijela obavljaju auto{kole po ovla{tenju organa entiteta, kantona i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine nadle`nih za obrazovanje, nakon {to se utvrdi da ispunjavaju uvjete odre|ene zakonom i propisima donesenim na osnovu zakona. (3) Osposobljavanje kandidata za voza~a motornih vozila iz prve pomo}i obavlja Crveni krst/kri` u Bosni i Hercegovini. (4) Osposobljavanje kandidata za voza~a motornih vozila koji ima fizi~ki invaliditet mora se obavljati na prilago|enom vozilu za lica s invaliditetom koje mora atestirati ovla{tena institucija ili poduze}e. (5) Motorno vozilo na kojem se kandidat za voza~a motornih vozila osposobljava u prakti~nom upravljanju motornim vozilom na putu mora biti ozna~eno posebnim tablicama. (6) Tablice iz stava (5) ovog ~lana imaju oblik kvadrata, plave su boje i na njima je bijelom bojom napisano latini~no slovo L. (7) Kontrolu nad provo|enjem propisa iz stava (1) ovog ~lana provode organi nadle`ni za obrazovanje, putem stru~nog organa. (8) Subjekti iz st. (2) i (3) ovog ~lana du`ni su organu iz stava (7) ovog ~lana, prilikom kontrole, omogu}iti pristup u prostorije, vozila, uvid u tok osposobljavanja i polaganja ispita za voza~a motornih vozila, kao i uvid u sva dokumenta kojima se dokazuje ispunjenost uvjeta za rad. (9) Bli`e odredbe o provo|enju kontrole iz stava (7) ovog ~lana pravilnikom propisuje organ entiteta, kantona i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine nadle`an za obrazovanje, u skladu s op}im principima za provo|enje kontrole propisanim podzakonskim aktom iz st. (10) i (11) ovog ~lana. (10)Bli`e odredbe o osposobljavanju za voza~a motornih vozila pravilnikom propisuje ministar, u saradnji s organom nadle`nim za obrazovanje. (11) Bli`e odredbe o organiziranju obuke za osposobljavanje iz pru`anja prve pomo}i licima povrije|enim u saobra}ajnoj nezgodi pravilnikom propisuje ministar, u saradnji s organom nadle`nim za zdravstvo". ^lan 47. UVIII. dijelu Zakona iza poglavlja 2. iza ~lana 177. dodaje se novo poglavlje 2a. koje glasi: "2a. Sticanje prava osposobljavanja i ispitivanja kandidata za voza~a motornih vozila". ^lan 178. mijenja se i glasi: "^lan 178. (1) Pravo da osposobljava kandidata iz poznavanja propisa o sigurnosti saobra}aja sti~e lice - diplomirani saobra}ajni in`injer drumskog smjera i koje posjeduje licencu predava~a teoretske nastave. (2) Pravo da ispituje kandidata iz oblasti propisa o sigurnosti saobra}aja sti~e lice s licencom ispitiva~a teoretskog dijela ispita. (3) Pravo da ispituje kandidata iz prakti~nog dijela sti~e lice s licencom ispitiva~a iz upravljanja motornim vozilom. (4) Pravo da ispituje kandidata iz prve pomo}i sti~e lice s licencom ispitiva~a iz poznavanja prve pomo}i. (5) Lice iz st. (1), (2) i (3) ovog ~lana, osim dokaza o zavr{enoj {kolskoj spremi, mora imati voza~ku dozvolu. (6) Osposobljavanje kandidata za voza~a motornih vozila iz pru`anja prve pomo}i licima povrije|enim u saobra}ajnoj nezgodi obavlja doktor medicine. (7) Osposobljavanje kandidata za voza~a motornih vozila u prakti~nom upravljanju motornim vozilom obavlja instruktor vo`nje. (8) Bli`e odredbe o uvjetima i na~inu dobivanja licence iz st. (1), (2), (3) i (4) ovog ~lana pravilnikom propisuje ministar, u saradnji s organom nadle`nim za obrazovanje. (9) Bli`e odredbe o sticanju zvanja instruktora vo`nje motornih vozila pravilnikom propisuje ministar, u saradnji s organom nadle`nim za obrazovanje". ^lan 48. Iza poglavlja 2a. iza ~lana 178. dodaje se novo poglavlje 2b. koje glasi: "2b. Potvrda o osposobljenosti". Iza ~lana 178. dodaje se novi ~lan 178a. koji glasi: "^lan 178a. Auto{kole, obrazovne ustanove iCrveni krst izdaju potvrde o uspje{no zavr{enoj obuci za voza~a motornih vozila." ^lan 49. U nazivu poglavlja 3. rije~i: "i provjera osposobljenosti" bri{u se. ^lan 50. U ~lanu 179. stav (4) mijenja se i glasi: "(4)Bli`e odredbe o na~inu i uvjetima organiziranja ispita za voza~a motornih vozila pravilnikom propisuje ministar, u saradnji s organom nadle`nim za obrazovanje". ^lan 51. ^lan 180. mijenja se i glasi: "^lan 180. (1) Za vrijeme upravljanja motornim vozilom kandidat za voza~a mora imati kod sebe uvjerenje da je fizi~ki i psihi~ki sposoban za upravljanje motornim vozilom kao i uvjerenje o polo`enom ispitu iz poznavanja propisa o sigurnosti saobra}aja na putevima za onu kategoriju za koju se obu~ava, i du`an ga je pokazati na zahtjev ovla{tenog lica. (2) Za vrijeme obu~avanja kandidata iz upravljanja motornim vozilom instruktor vo`nje kod sebe mora imati: voza~ku dozvolu, dozvolu instruktora vo`nje i dnevnik rada instruktora vo`nje i du`an ih je pokazati na zahtjev ovla{tenog lica." ^lan 52. ^lan 181. bri{e se. ^lan 53. ^lan 182. mijenja se i glasi: "^lan 182. (1) Ministarstvo organizira izradu jedinstvenog kataloga testovnih pitanja. (2) Organi nadle`ni za provo|enje ispita du`ni su formirati ispitne testove na osnovu pitanja iz kataloga iz stava (1) ovog ~lana. (3) Na ispitu za voza~a motornih vozila Komisija utvr|uje da li je kandidat u dovoljnoj mjeri osposobljen za sigurno upravljanje motornim vozilom odre|ene kategorije prema propisanom programu iz ~lana 176. ovog zakona. (4) Na ispitu za voza~a motornih vozila kandidat za voza~a ne smije se koristiti nedozvoljenim sredstvima." ^lan 54. ^lan 183. mijenja se i glasi: "^lan 183. (1) Organi nadle`ni za obrazovanje entiteta, kantona i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine du`ni su organizirati kontinuirano usavr{avanje za lica koja su uklju~ena u proces osposobljavanja i provjere znanja kandidata za voza~a motornih vozila. (2) Organi iz stava (1) ovog ~lana mogu poslove iz stava (1) ovog ~lana prenijeti na odgovaraju}u strukovnu organizaciju." ^lan 55. U ~lanu 184. stav (1) ta~ka 3) iza rije~i "kategorije" dodaju se rije~i: "ili potkategorije". U stavu (2) na po~etku teksta, dodaju se rije~i: "Pored uvjeta iz stava (1) ovog ~lana". Ta~ke 3) i 4) mijenjaju se i glase: "3) kategorije C i CE pod uvjetom da posjeduje voza~ku dozvolu potkategorije C1 iliC1Enajmanje jednu godinu; 4) kategorije D i DE i potkategorije D1 i D1E pod uvjetom da posjeduje voza~ku dozvolu kategorije C ili CE najmanje dvije godine". ^lan 56. U ~lanu 185. stav (5) rije~ "do" mijenja se rije~ju "preko", a rije~i: "imotorno vozilo B kategorije s prikolicom ~ija je najve}a dozvoljena masa ve}a od 750 kg," bri{u se. U stavu (15) rije~i: "a manje" zamjenjuju se rije~ima: "a ne vi{e". U stavu (19) iza rije~i "BE" dodaju se rije~i: "i C1E", i na kraju teksta dodaju se rije~i: "i D1E". U stavu (21) iza rije~i "upravljati" dodaju se rije~i: "mopedom, lakim ~etverociklom i motokultivatorom". ^lan 57. U ~lanu 186. stav (8) slovo "C" bri{e se. Stav (9) bri{e se. ^lan 58. U ~lanu 195. ta~ka 1) mijenja se i glasi: "1) voza~i koji upravljaju motornim vozilima kojima se vr{i javni prijevoz i voza~i tramvaja - svake tri godine;". Iza ta~ke 1) dodaje se nova ta~ka 2) koja glasi: "2) instruktori vo`nje - prilikom produ`enja va`enja dozvole instruktora vo`nje;". Dosada{nje ta~. 2) i 3) postaju ta~. 3) i 4). ^lan 59. U ~lanu 196. stav (2) rije~i: "opravdano posumnja" zamjenjuju se rije~ju "utvrdi". Stav (4) mijenja se i glasi: "(4)Na vanredni ljekarski pregled rje{enjem upu}uje organ kod kojeg se voza~ vodi u evidenciji, u zdravstvenu instituciju koja je ovla{tena za obavljanje ljekarskih pregleda i izdavanje ljekarskih uvjerenja za voza~e". Iza stava (4) dodaje se novi stav (5) koji glasi: "(5)Voza~ kojem je na vanrednom ljekarskom pregledu utvr|ena nesposobnost upravljanja odre|enom kategorijom vozila, nakon otklanjanja ustanovljene nesposobnosti, du`an je izvr{iti kontrolni ljekarski pregled u istoj zdravstvenoj instituciji iz stava (4) ovog ~lana i o tome dostaviti dokaz nadle`nom organu koji je izdao voza~ku dozvolu". ^lan 60. ^lan 198. mijenja se i glasi: "^lan 198. Bli`e odredbe o zdravstvenim uvjetima koje moraju ispunjavati voza~i motornih vozila kao i uvjete koje treba da ispunjavaju zdravstvene ustanove za obavljanje zdravstvenih pregleda kandidata za voza~e motornih vozila, pravilnikom propisuje ministar, u saradnji s organom nadle`nim za zdravstvo." ^lan 61. U ~lanu 199. stav (2) mijenja se i glasi: "(2)Odmor iz stava (1) ovog ~lana mo`e se koristiti u dva dijela, i to prvi dio u trajanju od najmanje 15 minuta, nakon kojeg slijedi odmor od najmanje 30 minuta, a koji se koristi tokom perioda vo`nje iz stava (1) ovog ~lana". Iza stava (3) dodaju se novi st. (4), (5), (6) i (7) koji glase: "(4)Izuzetno od stava (3) ovog ~lana, dnevno vrijeme vo`nje mo`e se produ`iti najvi{e do deset sati, ali ne vi{e od dva puta tokom sedmice, tako da prosje~no sedmi~no radno vrijeme ne smije biti du`e od 48 sati. (5) Tokom vo`nje, voza~ mora posjedovati dokaze o evidenciji svog rada za taj dan i prethodnih 28 dana, uklju~uju}i i potvrdu o slobodnom vremenu. (6) Vozila iz stava (1) ovog ~lana moraju imati ugra|en tahograf. (7) Nova vozila iz stava (1) ovog ~lana, koja se prvi put registriraju u Bosni i Hercegovini nakon 16.6.2010. godine, moraju imati ugra|en digitalni tahograf." ^lan 62. U ~lanu 200. stav (2) rije~ "osam" zamjenjuje se rije~ju "devet". ^lan 63. ^lan 201. bri{e se. ^lan 64. U ~lanu 208. iza stava (4) dodaje se novi stav (5) koji glasi: "(5)Izuzetno od odredbi stava (4) ovog ~lana, potvrda o registraciji se mo`e izdati: 1) trajno za: – oldtajmere, Ponedjeljak, 14. 6. 2010. S LU@BENI GLASNIK BiH Broj 48 - Stranica 23 Broj 48 - Stranica 24 S LU@BENI GLASNIK BiH Ponedjeljak, 14. 6. 2010. – vozila koja nisu prvenstveno namijenjena za u~e{}e u saobra}aju (motokultivator, traktor, radna ma{ina, p~elarsko vozilo, poljoprivredno vozilo i sl.) i – mopede i lake ~etvorocikle. 2) s kra}im rokom va`enja, koji ne mo`e biti kra}i od {est mjeseci, za sljede}e kategorije: – motocikle, tricikle, ~etverocikle i lake motocikle." Dosada{nji st. (5) i (6) postaju st. (6) i (7). ^lan 65. U ~lanu 218. stav (1) iza rije~i "vozila" stavlja se zarez i dodaju se rije~i: "nakon tehni~kog pregleda prije prve registracije,". Stav (3) bri{e se. ^lan 66. U ~lanu 219. iza stava (2) dodaju se novi st. (3) i (4) koji glase: "(3)Stanica tehni~kog pregleda koja ima odobrenje za rad du`na je tehni~ke preglede obavljati u skladu s ovim zakonom i va`e}im propisima kojima je regulirana ova oblast. (4) Organi iz stava (2) ovog ~lana du`ni su najmanje ~etiri puta godi{nje organizirati nadzor nad radom stanica za tehni~ki pregled vozila". Dosada{nji st. (3) i (4) postaju st. (5) i (6). ^lan 67. U~lanu 220. stav (3) rije~i: "ako bi to izazvalo" zamjenjuju se rije~ima: "ako takva analiza ne bi izazvala". ^lan 68. U ~lanu 224. stav (5) iza rije~i: "upravlja vozilom du`e od devet sati" stavlja se ta~ka i ostatak teksta se bri{e. ^lan 69. U~lanu 225. stav (1) iza rije~i: "prema odredbama" dodaju se rije~i: "~lana 234a.,". U stavu (5) rije~ "deset" zamjenjuje se rije~ju "sedam". U stavu (8) broj "15" zamjenjuje se rije~ju "deset". U stavu (10) broj "15" zamjenjuje se rije~ima: "najmanje deset". Iza stava (13) dodaju se novi st. (14) i (15) koji glase: "(14)Nadle`ni organi iz stava (5) ovog ~lana odr`avanje predavanja o posljedicama koje proizlaze iz nepo{tovanja ili nepoznavanja propisa o sigurnosti saobra}aja na putevima mogu prenijeti na odgovaraju}u strukovnu organizaciju. (15)Bli`e odredbe o sadr`aju programa i na~inu odr`avanja predavanja o posljedicama koje proizlaze iz nepo{tovanja ili nepoznavanja propisa o sigurnosti saobra}aja na putevima i programu i na~inu provjere poznavanja propisa o sigurnosti saobra}aja na putevima pravilnikom propisuje ministar, u saradnji s organom nadle`nim za obrazovanje i organom nadle`nim za unutra{nje poslove". ^lan 70. U ~lanu 226. stav (1) iza rije~i "pozvan" dodaju se rije~i: "ili upu}en". Ustavu (4) ta~ka na kraju teksta se bri{e i dodaju se rije~i: "uz predo~avanje dokaza da je zadovoljio na provjeri poznavanja propisa o sigurnosti saobra}aja na putevima". ^lan 71. U ~lanu 228. stav (2) rije~i: "knji`icu vozila" zamjenjuju se rije~ima: "potvrdu o registraciji". ^lan 72. ^lan 229. bri{e se. ^lan 73. U ~lanu 230. u cijelom tekstu rije~i: "potvrda o vlasni{tvu" zamjenjuju se rije~ima: "potvrda o registraciji" u odgovaraju}im pade`ima. U stavu (1) na kraju teksta bri{e se ta~ka i dodaju se rije~i: "ili nema propisanu registarsku naljepnicu". ^lan 74. U ~lanu 231. stav (2) rije~i: "knji`icu vozila" zamjenjuju se rije~ima: "potvrdu o registraciji". St. (3) i (4) mijenjaju se i glase: "(3)Ako voza~, odnosno vlasnik vozila iz stava (2) ovog ~lana ne preuzme privremeno oduzetu potvrdu o registraciji u roku od tri dana od dana oduzimanja, a potvrda o registraciji se ne vodi u evidenciji organa ~ije je ovla{teno lice potvrdu oduzelo, ona }e biti dostavljena nadle`nom organu kod kojeg se vozilo vodi u evidenciji. (4) Vlasnik vozila ne pla}a tro{kove vanrednog tehni~kog pregleda na koji ga je uputio nadle`ni organ, ako se na pregledu utvrdi da je vozilo tehni~ki ispravno." ^lan 75. U ~lanu 232. stav (1) iza ta~ke 3) dodaje se nova ta~ka 3a) koja glasi: "3a) ako postupi u suprotnosti sa odredbama ~lana 19. ovog zakona;". Ta~ka 6) bri{e se. U stavu (2) iza rije~i "preduze}u" stavlja se zarez, bri{e se rije~ "ili", i na kraju teksta bri{e se ta~ka i dodaju rije~i: "ili drugom organu". ^lan 76. U ~lanu 233. stav (1) iza ta~ke 1) dodaje se nova ta~ka 1a) koja glasi: "1a) proizvodi, prepravlja i pu{ta u saobra}aj vozilo suprotno odredbama ~lana 35. stav (1) ovog zakona;". U ta~ki 2) na kraju teksta dodaju se rije~i: "i ~lana 82. ovog zakona". U ta~ki 15) rije~i: "stav (3)" bri{u se. U ta~ki 18) iza rije~i: "30 minuta" dodaju se rije~i: "ili kad u toku 24 sata upravlja du`e od 9 sati" a u zagradi rije~i: "stav (1)" zamjenjuju se rije~ima: "st. (1) i (3)". Ta~ka 20) bri{e se. U stavu (2) iza rije~i "preduze}u" stavlja se zarez, bri{e se rije~ "ili", i na kraju teksta bri{e se ta~ka i dodaju rije~i: "ili drugom organu". Stav (3) bri{e se. ^lan 77. U ~lanu 234. stav (1) rije~i: "400,00 KM" zamjenjuju se rije~ima: "500,00 KM". Ta~ka 6) mijenja se i glasi: "6) postupa suprotno odredbama ~lana 26. stav (1) ovog zakona;". Uta~ki 8) rije~i: "stav (3)" mijenjaju se rije~ima: "stav (4)". Iza ta~ke 9) dodaje se nova ta~ka 9a) koja glasi: "9a) naredi ili dozvoli, u pogledu smje{taja tereta na vozilu ili u pogledu ozna~avanja tereta, postupanje suprotno odredbama ~lana 128. ovog zakona;". Ta~ka 15) mijenja se i glasi: "15) ako postupi suprotno odredbama ~lana 162. stav (1), 166. stav (3), 167. stav (1) i 169. stav (1) ovog zakona;". Iza ta~ke 16) dodaje se nova ta~ka 16a) koja glasi: "16a)ne podnese podatke o identitetu lica kojem je dao vozilo na upravljanje;". U ta~ki 17) broj "(183)" zamjenjuje se brojem "(177)". U ta~ki 19) rije~i: "zdravstvenog pregleda" zamjenjuju se rije~ima: "ljekarskog uvjerenja". U ta~ki 25) rije~i: "saobra}ajne dozvole" zamjenjuju se rije~ima: "potvrde o registraciji". U ta~ki 26) rije~i: "~lana 217." zamjenjuju se rije~ima: "~l. 217. i 219". U stavu (3) iza rije~i "preduze}u" stavlja se zarez, bri{e se rije~ "ili", i na kraju teksta bri{e se ta~ka i dodaju rije~i: "ili drugom organu". Stav (4) bri{e se. ^lan 78. Iza ~lana 234. dodaje se novi ~lan 234a. koji glasi: "^lan 234a. (1) Nov~anom kaznom u iznosu od 400,00 KM do 1.000,00 KM kaznit }e se za prekr{aj: 1) lice koje ometa saobra}aj, o{te}uje puteve, objekte i opremu na putu (~lan 3. stav (2)); 2) lice koje koristi prostor iznad kolovoza, u visini od 4,5m do 7m, suprotno odredbama ~lana 17. ovog zakona; 3) lice koje postupa suprotno odredbama ~lana 19. ovog zakona; 4) voza~ koji upravlja ili po~ne upravljati vozilom u saobra}aju na putu ili instruktor vo`nje dok osposobljava kandidata za voza~a motornog vozila u prakti~nom upravljanju vozilom, kod kojeg se utvrdi koli~ina alkohola u krvi preko od 2g/kg (~lan 174. (2)); 5) voza~ koji se vozilom na putu u naselju kre}e brzinom koja je vi{e od 50 kmna sat ve}a od dozvoljene brzine (~l. 44. i 46. st. (1) i (2)). (2) Za prekr{aje iz stava (1) ta~. 4) i 5) ovog ~lana voza~u ili instruktoru vo`nje uz kaznu }e se izre}i za{titna mjera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od dva mjeseca do {est mjeseci i dva kaznena boda. (3) Za prekr{aje iz stava (1) ovog ~lana kojim je izazvana saobra}ajna nezgoda u~inilac }e se kazniti nov~anom kaznom u iznosu od 1.000,00 KM do 5.000,00 KM, a voza~u }e se uz kaznu izre}i za{titna mjera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od {est mjeseci." ^lan 79. U ~lanu 235. stav (1) ta~ka 2) rije~i: "stav (3)" bri{u se. Uta~ki 3) iza rije~i: "30kmna sat" dodaju se rije~i: "do 50km na sat". Iza ta~ke 14) dodaje se nova ta~ka 14a) koja glasi: "14a)voza~ koji po~ne preticanje neposredno ispred tunela i u tunelu koji po smjeru kretanja ima samo jednu saobra}ajnu traku suprotno odredbama ~lana 61. stav (1) ta~ka 7) ovog zakona;". Iza ta~ke 17) dodaje se nova ta~ka 17a) koja glasi: "17a) voza~ vozila koje prevozi opasne materije, ako ne dr`i svoje vozilo na propisanom odstojanju od istog takvog vozila ispred sebe u skladu s ~lanom 97. stav (3) ovog zakona;". Iza ta~ke 24) dodaje se nova ta~ka 24a) koja glasi: "24a)vlasnik vozila koji ne podnese podatke o identitetu lica kojem je dao vozilo na upravljanje u skladu s ~lanom 172. stav (4) ovog zakona;". U ta~ki 26) rije~ "preko" zamjenjuje se rije~ju "od" i na kraju teksta se dodaju rije~i: "do 2g/kg". U ta~ki 28) rije~i: "~lan 185." zamjenjuje se rije~ima: "~lan 187. stav (2)". Iza ta~ke 28) dodaje se nova ta~ka 28a) koja glasi: "28a) lice koje upravlja motornim vozilom suprotno odredbama ~lana 188. ovog zakona;". U ta~ki 32) rije~i: "saobra}ajne dozvole" zamjenjuju se rije~ima: "potvrde o registraciji". Ta~ka 35) bri{e se. U stavu (3) iza rije~i: "a voza~u" dodaju se rije~i: "izuzev voza~a iz stava (1) ta~ke 27) ovog ~lana". U stavu (4) iza rije~i: "voza~u ili voza~u-instruktoru" dodaju se rije~i: "izuzev voza~a iz stava (1) ta~ke 27) ovog ~lana". ^lan 80. U ~lanu 236. stav (1) ta~ka 6) mijenja se i glasi: "6) voza~ koji postupa suprotno odredbama ~lana 39. stav (4) ovog zakona;". U ta~ki 9) rije~i: "~lan 58." zamjenjuju se rije~ima: "~lan 57.". Iza ta~ke 10) dodaje se nova ta~ka 10a) koja glasi: "10a) lice koje postupa suprotno odredbama ~lana 79. stav (2) ovog zakona;". Ta~ka 14) mijenja se i glasi: "14) goni~ stoke koji postupa suprotno odredbama ~lana 104. ovog zakona;". U ta~ki 20) rije~i: "stav (2) ta~ka 1." bri{u se. Ta~ka 26) bri{e se. Iza ta~ke 27) dodaje se nova ta~ka 27a) koja glasi: "27a) kandidat za voza~a i instruktor vo`nje ako postupe suprotno odredbama ~lana 180. ovog zakona ". U ta~ki 29) rije~i: "stav (4)" zamjenjuju se rije~ima: "stav (5)". U ta~ki 30) rije~i: "stav (5)" zamjenjuju se rije~ima: "stav (6)". ^lan 81. U ~lanu 237. stav (1) iza ta~ke 1) dodaje se nova ta~ka 1a) koja glasi: "1a) lice koje postupa suprotno odredbama ~lana 36. stav (3) ovog zakona;". U ta~ki 10) iza rije~i: "~lana 90." dodaju se rije~i: "st. (2), (3), (4) i (5)". U ta~ki 15) iza rije~i "putu" dodaju se rije~i: "ne koriste svjetloodbojni prsluk ili". Iza ta~ke 26) dodaje se nova ta~ka 26a) koja glasi: "26a) voza~ koji upravlja ili po~ne upravljati vozilom u saobra}aju na putu ili instruktor vo`nje dok osposobljava kandidata za voza~a u prakti~nom upravljanju vozilom kod kojeg se utvrdi da koli~ina alkohola u krvi prelazi 0,0g/kg do 0,3g/kg (~lan 174. stav (3));". ^lan 82. U ~lanu 238. stav (1) iza ta~ke 7) dodaje se nova ta~ka 7a) koja glasi: "7a) voza~ koji se vozilom na putu u naselju kre}e brzinom koja je 10-20 km/h ve}a od dozvoljene, odnosno voza~ koji se vozilom na putu van naselja kre}e brzinom koja je od 20-30 km/h ve}a od dozvoljene (~lan 44. i ~lan 46. st. (1) i (2));". Iza ta~ke 10) dodaje se nova ta~ka 10a) koja glasi: "10a) voza~ koji obavlja preticanje i obila`enje suprotno odredbama ~lana 58. ovog zakona;". U ta~ki 13) iza rije~i: "~lana 70." dodaju se rije~i: "st. (1) i (3)". Ta~ka 14) bri{e se. Uta~ki 24) iza rije~i "vo`nje" dodaju se rije~i: "a u periodu od prvog sumraka do potpunog svanu}a, kao i danju u slu~aju smanjene vidljivosti, i svjetloodbojni prsluk". U ta~ki 25) iza rije~i: "na putu" dodaju se rije~i: "ili lice koje ne ispunjava uvjete za upravljanje zapre`nim vozilom, ili lice koje se na nepropisan na~in prevozi vozilom". Ta~ka 27) bri{e se. Iza ta~ke 35) dodaje se nova ta~ka 35a) koja glasi: "35a)Voza~i vozila i lica koja postupaju suprotno odredbama ~l. 129a. i 129b. ovog zakona;". U ta~ki 37) rije~i: "stav (9)" zamjenjuju se rije~ima: "stav (10)". ^lan 83. U ~lanu 239. u stavu (1) ta~ki 12) rije~i: "~l. 55 i" zamjenjuju se rije~ju "~lan". U ta~ki 17) iza rije~i: "~lana 81." dodaju se rije~i: "i ~lana 82.". Ta~ka 20) mijenja se i glasi: "20) voza~ koji neispravno vozilo vu~e suprotno odredbama ~lana 88. ovog zakona;". U ta~ki 21) rije~ "ta~." mijenja se rije~ju "stav" a na kraju teksta dodaju se rije~i: "kao i voza~ koji upravlja traktorom bez upaljenog `utog rotacionog svjetla (~lan 90. stav (6))". Ta~ka 22) mijenja se i glasi: "22) goni~ stoke koji stoku ne dr`i u skladu s odredbama ~lana 104. st. (2) i (4) ovog zakona;". U ta~ki 29) rije~i: "stav (5)" zamjenjuju se rije~ima: "stav (7)". Ponedjeljak, 14. 6. 2010. S LU@BENI GLASNIK BiH Broj 48 - Stranica 25 Broj 48 - Stranica 26 S LU@BENI GLASNIK BiH Ponedjeljak, 14. 6. 2010. Uta~ki 30) rije~i: "~lan 183. stav (1)" zamjenjuju se rije~ima: "~lan 177. stav (5)". U ta~ki 33) rije~i: "saobra}ajnu dozvolu" zamjenjuju se rije~ima: "potvrdu o registraciji". ^lan 84. Iza ~lana 239. dodaje se novi ~lan 239a. koji glasi: "^lan 239a. (1) Kada nadle`ni organ iz ~lana 177. stav (7) ovog zakona u obavljanju nadzora nad radom auto{kola utvrdi da se auto{kola u obavljanju svoje djelatnosti ne pridr`ava Zakona ili da ne ispunjava propisane uvjete, organ nadle`an za obrazovanje }e rje{enjem odrediti da se utvr|eni nedostaci otklone i zabranit }e obavljanje jednog dijela osposobljavanja ili cjelokupnog osposobljavanja, dok se utvr|eni nedostaci ne otklone, ako je to potrebno u pogledu prirode nedostataka. (2) Organ nadle`an za obrazovanje mo`e rje{enjem zabraniti rad auto{koli ili odjeljenju auto{kole u trajanju do dva mjeseca ako se nadle`nom organu iz stava (1) ovog ~lana onemogu}i ili ometa provo|enje kontrole. (3) Organ nadle`an za obrazovanje mo`e licu koje obavlja osposobljavanje kandidata iz poznavanja propisa o sigurnosti saobra}aja ili instruktoru vo`nje koji obavlja osposobljavanje kandidata za voza~a motornih vozila u prakti~nom upravljanju vozilom, ako osposobljavanje ne obavlja u skladu s va`e}im propisima, privremeno oduzeti licencu odnosno dozvolu instruktora vo`nje na period od tri do {est mjeseci. (4) Kandidatu za voza~a motornih vozila koji na ispitu postupa suprotno odredbama ~lana 182. stav (4) ovog zakona organ nadle`an za obrazovanje mo`e zabraniti izlazak na ispit u periodu do {est mjeseci od dana izlaska na ispit na kojem je prekr{aj po~injen. (5) Ako nadle`ni organ iz ~lana 219. stav (2) ovog zakona utvrdi da stanica tehni~kog pregleda obavlja tehni~ke preglede suprotno pozitivnim propisima, izdat }e rje{enje o privremenoj zabrani rada do otklanjanja nedostataka. (6) Nadle`ni organ iz ~lana 219. stav (2) ovog zakona rje{enjem }e privremeno zabraniti rad i odrediti period za otklanjanje nedostataka stanici tehni~kog pregleda za koju utvrdi da: 1) prilikom tehni~kog pregleda vozila koristi neumjeren ili neispravan ure|aj ili opremu; 2) objekat (prostor) ne zadovoljava propisane uvjete; 3) tehni~ki pregled vozila obavlja lice koje nema licencu". ^lan 85. Naziv dijela XII. ovog zakona mijenja se i glasi: "XII STRATEGIJA SIGURNOSTI SAOBRA]AJA I VIJE]E ZA SIGURNOST SAOBRA]AJA". U ~lanu 251. iza stava (4) dodaje se novi stav (5) koji glasi: "(5)Za obavljanje poslova iz stava (1) ovog ~lana vije}a za sigurnost saobra}aja mogu formirati i entiteti i Br~ko Distrikt Bosne i Hercegovine, kao i ni`i nivoi vlasti". ^lan 86. Iza ~lana 251. dodaje se novi ~lan 251a. koji glasi: "^lan 251a. (1) Ministarstvo je du`no da, u saradnji s nadle`nim organima entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine, izradi Strategiju sigurnosti saobra}aja na putevima u Bosni i Hercegovini (u daljnjem tekstu: Strategija). (2) Prije nego {to Vije}e ministara Bosne i Hercegovine razmatra Strategiju, predlaga~ je obavezan da pribavi mi{ljenje vije}a za sigurnost saobra}aja. (3) Strategiju usvaja Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine i odnosi se na period od pet godina. (4) Strategija sadr`i zna~ajna obilje`ja postoje}eg stanja sigurnosti saobra}aja, dugoro~ne i kratkoro~ne ciljeve, smjernice, klju~ne oblasti rada i rokove za dono{enje plana za provo|enje Strategije. Strategija polazi od principa proklamiranih standardima Evropske unije, me|unarodnih konvencija i sporazuma ~ija je potpisnica Bosna i Hercegovina. (5) Akcioni plan za provo|enje Strategije usvaja Vije}e ministara Bosne i Hercegovine i vlade entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine u istom tekstu. (6) Ministarstvo podnosi izvje{taj o provo|enju Strategije Parlamentarnoj skup{tini Bosne i Hercegovine jednom godi{nje. (7) Ministarstvo podnosi izvje{taj o izvr{enju Akcionog plana za provo|enju Strategije Vije}u ministara Bosne i Hercegovine i vladama entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine jednom godi{nje. (8) Izvje{taje iz st. (6) i (7) ovog ~lana, prije upu}ivanja u proceduru usvajanja, razmatra vije}e za sigurnost saobra}aja i daje mi{ljenje o njima". ^lan 87. U ~lanu 252. ta~ka 10) rije~i: "~lan 178." zamjenjuju se rije~ima: "~lan 177.". U ta~ki 11) rije~i: "za ispitiva~a" bri{u se, a rije~i: "~lan 179." zamjenjuju se rije~ima: "~lan 178.". U ta~ki 12) rije~i: "~lan 181." zamjenjuju se rije~ima: "~lan 178.". U ta~ki 13) rije~i: "~lan 183." zamjenjuju se rije~ima: "~lan 177.". U ta~ki 17) iza rije~i "vozila" dodaju se rije~i: "kao i uvjeti koje moraju da ispunjavaju zdravstvene ustanove za obavljanje zdravstvenih pregleda kandidata za voza~e motornih vozila". Iza ta~ke 22) dodaju se nove ta~. 23), 24), 25), 26) i 27) koje glase: "23) na~inu prikupljanja i obradi statisti~kih podataka o saobra}ajnim nezgodama (~lan 158.); 24) na~inu i postupku uzimanja uzoraka na analizu radi utvr|ivanja koncentracije alkohola ili opojnih sredstava u organizmu (~lan 159.); 25) op}im uvjetima za vr{enje kontrole nad provo|enjem propisa iz osposobljavanja (~lan 177. stav (9)); 26) na~inu i uvjetima organiziranja ispita za voza~a motornih vozila (~lan 179.); 27) vije}u za sigurnost saobra}aja (~lan 251.)". ^lan 88. Iza ~lana 252. dodaje se novi ~lan 252a. koji glasi: "^lan 252a. (1) Ovla{}uje se Agencija za identifikacione dokumente, evidenciju i razmjenu podataka Bosne i Hercegovine da donese bli`e propise o sadr`aju i na~inu vo|enja Centralnog registra (~lan 10.). (2) Ovla{}uju se nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine da donesu bli`e propise o na~inu formiranja i radu {kolskih saobra}ajnih patrola (~lan 2.)". ^lan 89. U ~lanu 253. iza stava (1) dodaju se novi st. (2), (3) i (4) koji glase: "(2) Odredbe ~lana 225. st. (5), (8) i (10) ovog zakona primjenjuju se nakon proteka perioda od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, do kada }e se primjenjivati prethodna ograni~enja bodova. (3) Ministarstvo je du`no organizirati izradu kataloga testovnih pitanja iz ~lana 182. stav (1) ovog zakona i objaviti ga u roku od {est mjeseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. (4) Danom stupanja na snagu ovog zakona saobra}ajna dozvola va`i kao potvrda o registraciji. (5) Odredba ~lana 90. stav (6) ovog zakona za traktore se primjenjuje nakon isteka roka od {est mjeseci od dana stupanja na snagu ovog zakona". ^lan 90. (1) Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH". (2) Ovaj zakon objavljuje se i u slu`benim glasilima entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine. PSBiH, broj 517/10 28. maja 2010. godine Sarajevo Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH Niko Lozan~i}, s. r. Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Sulejman Tihi}, s. r. 259 Na temelju ~lanka IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine na 77. sjednici Zastupni~kog doma, odr`anoj 12. svibnja 2010. godine, i na 46. sjednici Doma naroda, odr`anoj 28. svibnja 2010. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POLITICI DIREKTNIH STRANIH ULAGANJA U BOSNI I HERCEGOVINI ^lanak 1. U Zakonu o politici direktnih stranih ulaganja u Bosni i Hercegovini ("Slu`beni glasnik BiH", br. 17/98 i 13/03), tekst ispod naziva Zakona ozna~en kao PREAMBULA bri{e se. ^lanak 2. U ~lanku 2. mijenjaju se zna~enja sljede}ih izraza tako da glase: "Direktno strano ulaganje" zna~i ulaganje u novoosnovano gospodarsko dru{tvo ili ulaganje u postoje}e doma}e gospodarsko dru{tvo, kao i ulaganje u novoosnovanu ustanovu ili postoje}u ustanovu, koje mo`e biti u novcu, stvarima i pravima. "Strana kontrola" zna~i svako ulaganje u visini osniva~kog uloga predvi|enog za osnivanje gospodarskog dru{tva ili ustanove u Bosni i Hercegovini. "Javno informiranje" zna~i informiranje koje se ostvaruje posredstvom medija.Mediji su novine i druge tiskovine, radijski i televizijski programi, programi novinskih agencija, elektroni~ke publikacije, teletekst, ostali oblici dnevnog ili periodi~nog objavljivanja uredni~ki oblikovanih programskih sadr`aja prijenosom zapisa, glasa, zvuka ili slike. ^lanak 3. U ~lanku 4. stavak (d) mijenja se i glasi: "(d) Ako nadle`ni organ u entitetu ne donese odluku u roku od 30 dana, ra~unaju}i od dana predaje urednog zahtjeva za odobrenje stranog ulaganja, o tome }e obavijestiti podnositelja zahtjeva u idu}em roku od 30 dana.Odluku s obrazlo`enjem o stranom ulaganju nadle`ni organ du`an je donijeti i dostaviti stranci najkasnije u roku od 60 dana od dana predaje urednog zahtjeva. Ako takva odluka ne bude donesena ni u roku od 60 dana, smatrat }e se da je direktno strano ulaganje odobreno". Stavak (f) mijenja se i glasi: "(f) Vlada entiteta mo`e donijeti odluku, ako to ocijeni opravdanim, da ulog strane osobe kod odre|enih gospodarskih dru{tava iz stavka (a) ovoga ~lanka, osim poduze}a koja se bave javnim informiranjem, ne podlije`e restrikciji navedenoj u stavku (a) ovoga ~lanka". ^lanak 4. ^lanak 5. mijenja se i glasi: "^lanak 5. (a) Postupak registracije stranih ulaganja provodit }e se sukladno postupku registracije poslovnog subjekta u Bosni iHercegovini, njenim entitetima iBr~ko Distriktu. (b) Nadle`ni registracijski sudovi du`ni su po slu`benoj du`nosti dostavljati Ministarstvu vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH podatke o registriranim gospodarskim dru{tvima s elementom stranog ulaganja u elektroni~kom obliku. (c) Nadle`ni registracijski sudovi dostavljat }e obavijesti o upisu u registar nadle`nog suda iz kojih je vidljiv naziv stranog ulaga~a, zemlja osniva~a, djelatnost i visina ugovorenog (upisanog) osniva~kog kapitala. (d) Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH osigurat }e tehni~ke preduvjete za dostavu podataka od nadle`nih sudova. (e) Bosna i Hercegovina, entiteti i Br~ko Distrikt mogu objavljivati op}e podatke o stranim ulaganjima, pri ~emu }e po{tivati legitimne interese subjekata o kojima se radi i osiguravati da njihove poslovne tajne ne budu otkrivene". PRIJELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lanak 5. Do ostvarivanja tehni~kih uvjeta za uspostavu elektroni~kog sustava razmjene informacija nadle`ni registracijski sudovi dostavljat }eMinistarstvu vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH presliku rje{enja o upisu poslovnog subjekta u sudski registar gospodarskog dru{tva s elementom stranog ulaganja. ^lanak 6. Prava i povlastice dati stranim ulaga~ima i obveze koje proizilaze iz ovog Zakona ne mogu se ukinuti niti poni{titi stupanjem na snagu naknadno donesenih zakona i podzakonskih akata. ^lanak 7. Ovaj Zakon stupa na snagu osmoga dana od dana objave u "Slu`benom glasniku BiH". PSBiH, broj 518/10 28. svibnja 2010. godine Sarajevo Predsjedatelj Zastupni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH Niko Lozan~i}, v. r. Predsjedatelj Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Sulejman Tihi}, v. r. Na osnovu ~lana IV 4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine, na 77. sjednici Predstavni~kog doma, odr`anoj 12. maja 2010. godine, i na 46. sjednici Doma naroda, odr`anoj 28. maja 2010. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POLITICI DIREKTNIH STRANIH ULAGAWA U BOSNI I HERCEGOVINI ^lan 1. U Zakonu o politici direktnih stranih ulagawa u Bosni i Hercegovini ("Slu`beni glasnik BiH", br. 17/98 i 13/03), tekst ispod naziva Zakona ozna~en kao PREAMBULA bri{e se. ^lan 2. U ~lanu 2. mijewaju se zna~ewa sqede}ih izraza tako da glase: "Direktno strano ulagawe" zna~i ulagawe u novoosnovano privredno dru{tvo ili ulagawe u postoje}e doma}e privredno dru{tvo, kao i ulagawe u novoosnovanu ustanovu ili postoje}u ustanovu, koje mo`e biti u novcu, stvarima i pravima. "Strana kontrola" zna~i svako ulagawe u visini osniva~kog uloga predvi|enog za osnivawe privrednog dru{tva ili ustanove u Bosni i Hercegovini. "Javno informisawe" zna~i informisawe koje se ostvaruje posredstvom medija. Mediji su novine i druga {tampa, radijski i televizijski programi, programi novinskih agencija, elektronske publikacije, teletekst, Ponedjeljak, 14. 6. 2010. S LU@BENI GLASNIK BiH Broj 48 - Stranica 27 | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o politici direktnih stranih ulaganja u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 48/10 | 14.06.2010 | SG BiH 22/15, SG BiH 13/03, SG BiH 17/98 | zakon,strana ulaganja | ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POLITICI DIREKTNIH STRANIH ULAGANJA U BOSNI I HERCEGOVINI Član 1. U Zakonu o politici direktnih stranih ulaganja u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 17/98 i 13/03), tekst ispod naziva zakona označen kao PREAMBULA briše se. Član 2. U članu 2. mijenjaju se značenja sljedećih izraza tako da glase: "Direktno strano ulaganje" znači ulaganje u novoosnovano privredno društvo ili ulaganje u postojeće domaće privredno društvo, kao i ulaganje u novoosnovanu ustanovu ili postojeću ustanovu, koje može biti u novcu, stvarima i pravima. "Strana kontrola" znači svako ulaganje u visini osnivačkog uloga predviđenog za osnivanje privrednog društva ili ustanove u Bosni i Hercegovini. "Javno informiranje" znači informiranje koje se ostvaruje posredstvom medija. Mediji su novine i druga štampa, radijski i televizijski programi, programi novinskih agencija, elektronske publikacije, teletekst, ostali oblici dnevnog ili periodičnog objavljivanja urednički oblikovanih programskih sadržaja prijenosom zapisa, glasa, zvuka ili slike. Član 3. U članu 4. stav (d) mijenja se i glasi: "(d) Ako nadležni organ u entitetu ne donese odluku u roku od 30 dana, računajući od dana predaje urednog zahtjeva za odobrenje stranog ulaganja, obavijestit će o tome podnosioca zahtjeva u narednom roku od 30 dana. Odluku s obrazloženjem o stranom ulaganju nadležni organ dužan je donijeti i dostaviti stranci najkasnije u roku od 60 dana od dana predaje urednog zahtjeva. Ako takva odluka ne bude donesena ni u roku od 60 dana, smatrat će se da je direktno strano ulaganje odobreno". Stav (f) mijenja se i glasi: "(f) Vlada entiteta može donijeti odluku, ukoliko ocijeni opravdanim, da ulog stranog lica kod određenih privrednih društava iz stava (a) ovog člana, osim preduzeća koja se bave javnim informiranjem, ne podliježe restrikciji navedenoj u stavu (a) ovog člana". Član 4. Član 5. mijenja se i glasi: "Član 5. (a) Postupak registracije stranih ulaganja vršit će se u skladu s postupkom registracije poslovnog subjekta u Bosni i Hercegovini, njenim entitetima i Brčko Distriktu. (b) Nadležni registracijski sudovi dužni su po službenoj dužnosti dostavljati Ministarstvu vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH podatke o registriranim privrednim društvima s elementom stranog ulaganja u elektronskoj formi. (c) Nadležni registracijski sudovi dostavljat će obavještenja o upisu u Registar nadležnog suda iz kojih je vidljiv naziv stranog ulagača, zemlja osnivača, djelatnost i visina ugovorenog (upisanog) osnivačkog kapitala. (d) Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH osigurat će tehničke preduslove za dostavljanje podataka od nadležnih sudova. (e) Bosna i Hercegovina, entiteti i Brčko Distrikt mogu objavljivati opće podatke o stranim ulaganjima, pri čemu će poštivati legitimne interese subjekata o kojima se radi i osiguravati da se njihove poslovne tajne ne otkrivaju". PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 5. Do ostvarivanja tehničkih uslova za uspostavljanje elektronskog sistema razmjene informacija nadležni registracijski sudovi će Ministarstvu vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH dostavljati kopiju rješenja o upisu poslovnog subjekta u sudski registar privrednog društva s elementom stranog ulaganja. Član 6. Prava i povlastice dati stranim ulagačima i obaveze koje proizilaze iz ovog zakona ne mogu se ukinuti niti poništiti stupanjem naknadno donesenih zakona i podzakonskih akata na snagu. Član 7. Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". | |
Zakon izmjenama Zakona o klasifikaciji djelatnosti BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 32/10 | 22.04.2010 | SG BiH 47/10, SG BiH 100/08, SG BiH 76/06 | klasifikacija djelatnosti | ZAKON O IZMJENAMA ZAKONA O KLASIFIKACIJI DJELATNOSTI U BOSNI I HERCEGOVINI Član 1. U Zakonu o klasifikaciji djelatnosti u Bosni i Hercegovini ("Službni glasnik BiH", br. 76/06 i 100/08) u članu 7. st. (1) i (4) mijenjaju se i glase: "(1) Entiteti i Brčko Distrikt Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Brčko Distrikt) mogu predlagati razradu klasifikacije djelatnosti na dodatne nivoe koji nisu određeni Odlukom o KDBiH iz člana 6. ovog zakona. (4) Agencija, entitetski zavodi i Brčko Distrikt dužni su usaglasiti prijedloge razrade na dodatne nivoe iz stava (1) ovog člana." Član 2. Član 9. mijenja se i glasi: "Član 9. (Hijerarhijske kategorije KDBiH) (1) Hijerarhijske kategorije grupiranja KDBiH privrednih i drugih subjekata određuje Agencija u saradnji s entitetskim zavodima za statistiku Odlukom o KDBiH iz člana 6. ovog zakona. (2) Hijerarhijske kategorije grupiranja KDBiH iz stava (1) ovog člana moraju biti usklađene sa uslovima iz člana 5. ovog zakona." Član 3. U članu 12. stav (1) mijenja se i glasi: "(1) Subjekti iz člana 10. ovog zakona i njihovi dijelovi razvrstavaju se u hijerarhijske kategorije KDBiH u skladu s Odlukom o KDBiH iz člana 6. ovog zakona, prema djelatnosti koju obavljaju." Stavovi (3) i (4) brišu se. Član 4. (1) Entitetski zakoni i zakon Brčko Distrikta, kojima se uređuje klasifikacija djelatnosti, uskladit će se s ovim zakonom u roku od 90 dana od dana njegovog stupanja na snagu. (2) Entiteti i Brčko Distrikt donijet će podzakonske akte o razvrstavanju subjekata iz člana 10. ovog zakona, u skladu s ovim zakonom i Odlukom o KDBiH iz člana 6. ovog zakona, u roku od 120 dana od dana početka primjene ovog zakona. Član 5. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". | |
Zakon o duhanu BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 32/10 | 22.04.2010 | duhan | ZAKONO DUHANU BOSNE I HERCEGOVINEPOGLAVLJE I. OP]E ODREDBE^lan 1.(Predmet Zakona)Zakonom o duhanu Bosne i Hercegovine ure|uje se:proizvodnja, organizacija proizvodnje, otkup, obrada, prerada ipromet sirovog duhana u listu, te proizvodnja i promet duhanskihproizvoda u Bosni i Hercegovini.^lan 2.(Tipovi duhana)Pod duhanom u smislu ovog zakona podrazumijevaju selistovi kultivirane biljne vrste iz rodaNicotiana tabacum Lstipovima:a)Virginija(flue-cured) su{ena u specijalnim su{nicama skontroliranom atmosferom,b)Berlej(air-cured) su{en ambijentalnim zrakom u hladu,c)Hercegova~ki ravnjak(sun-cured) su{en ambijentalnimzrakom na suncu.^lan 3.(Zna~aj duhanske proizvodnje)Zbog privredne i fiskalne va`nosti proizvodnje duhana iduhanskih proizvoda u Bosni i Hercegovini Vije}e ministaraBosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vije}e ministara), napreporuku Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosaBosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ministarstvo), u saradnjis nadle`nim entitetskim ministarstvima i Br~ko DistriktomBosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Br~ko Distrikt), donosirazvojne mjere i privredne politike za doma}u proizvodnju uokviru propisa i akata kojima se ure|uje podsticaj poljoprivredneproizvodnje, a prvenstveno Zakona o poljoprivredi, ishrani iruralnom razvoju Bosne i Hercegovine ("Slu`beni glasnik BiH",broj 50/08).^lan 4.(Izuzeci od primjene Zakona)Odredbe ovog zakona u pogledu proizvodnje sirovog duhanau listu ne odnose se na nau~ne organizacije koje proizvode duhanu nau~ne ili ogledne svrhe.^lan 5.(Zna~enje pojedinih izraza u Zakonu)(1)Duhan~ine listovi kultivirane biljne vrste Nicotianatabacum L. u svim oblicima i stepenima uzgoja i u svimfazama obrade i pakiranja koji ne slu`e krajnjoj potro{nji(neobra|eni duhan).(2)Sirovi duhanje osu{eno i nefermentirano, odnosnoneobra|eno duhansko li{}e, koje se ne mo`e upotrebljavatiza proizvodnju duhanskih proizvoda.(3) Duhanska sirovina je dora|eni duhan, list ili strips, duhanskafolija i ekspandirani nerv, koji se koriste za proizvodnjuduhanskih proizvoda.(4)Fermentirani duhanje duhan obra|en tehnolo{kimpostupkom i to sezonskom i vansezonskom fermentacijom itermi~kom obradom.(5)Duhanski proizvodisu svi proizvodi koji su napravljeni odduhana i koji su namijenjeni krajnjoj potro{nji u vidupu{enja, `vakanja ili sisanja i {mrkanja.a)Cigare i cigarilosi su:1)svici duhana koji se mogu pu{iti u datom stanju ikoji su u cjelini izra|eni od prirodnog duhana;2)svici duhana koji se mogu pu{iti u datom stanju i ~ijije vanjski omota~ od prirodnog duhana;3)svici duhana od mje{avine i`iljenog duhana svanjskim omota~em u prirodnoj boji cigare kojipotpuno pokriva proizvod.b)Cigarete su:1)svici duhana koji se mogu pu{iti u datom stanju, akoji ne spadaju u cigare i cigarilose iz stava (5)ta~ka a) ovog ~lana;2)svici duhana koji se na jednostavan, neindustrijski iindustrijski na~in stavljaju u papirne tube zacigarete;3)svici duhana koji se na jednostavan, neindustrijskina~in uvijaju u papir za cigarete.c)Duhan za pu{enje je:1)duhan koji je rezan ili na drugi na~in usitnjen,iskidan ili presovan u blokove i koji se mo`e pu{itibez dalje industrijske obrade;2)duhan koji je namijenjen za prodaju u trgovini namalo, a koji ne spada u proizvode iz stava (5) ta~. a)i b) ovog ~lana i koji se mo`e pu{iti.d)Ostali duhanski proizvodi su:1)duhan namijenjen za prodaju u trgovinama na malo,koji se mo`e koristiti bez dalje industrijske obrade ikoji je specijalno pripremljen za `vakanje,{mrkanje ili sisanje, ali ne i pu{enje;2)proizvodi koji se u cjelini ili djelimi~no sastoje odsupstanci koje nisu duhan, ali koji u pogledu drugihkriterija odgovaraju proizvodima iz stava (5) ta~kaa) ili ta~ka c) ovog ~lana i koji se, u smislu poreskih idrugih zakona, tretiraju kao cigarete ili duhan zapu{enje;3)proizvodi koji se djelimi~no sastoje od supstancikoje nisu duhan, ali koji u pogledu drugih kriterijaodgovaraju proizvodima iz stava (5) ta~ka b) ovog~lana i koji se, u smislu poreskih i drugih zakona,tretiraju kao cigare i cigarilosi ako ispunjavajujedanodsljede}ihuslova:–imaju omota~ od prirodnog duhana,–imaju omota~ i povoj od duhanske folije,–imaju omota~ od duhanske folije;4)proizvodi koji se djelimi~no sastoje od supstancikoje nisu duhan, ali u pogledu drugih kriterijaodgovaraju proizvodima iz stava (5) ta~ke d) alineje1) ovog ~lana.(6)Doma}i duhanski proizvodisu duhanski proizvodi koje jeproizvelo lice u Bosni i Hercegovini koje je upisano u^etvrtak, 22. 4. 2010.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 32 - Strana 19 Broj 32 - Strana 20S L U @ B E N I G L A S N I K B i H^etvrtak, 22. 4. 2010.Registar proizvo|a~a duhanskih proizvoda i Registar omarkama duhanskih proizvoda, u skladu s ovim zakonom.(7)Proizvodnja duhanaje proizvodnja rasada duhana, uzgojduhana u polju, berba, su{enje, sortiranje i pakiranje duhanakod proizvo|a~a.(8)Obrada duhanaje sre|ivanje i industrijska fermentacijaduhana, te druge radnje u tehnolo{kom postupku obrade ipakiranja duhana.(9)Proizvodnja duhanskih proizvodaje industrijski postupaku proizvodnji i pakiranju proizvoda napravljenih od duhanakoji su namijenjeni pu{enju, `vakanju, {mrkanju i sisanju.(10)Proizvo|a~ duhanaje privredno dru{tvo, preduzetnik ilifizi~ko lice koje proizvodi duhan i koje je upisano u Registarproizvo|a~aduhana,odnosnouEvidencijskulistuproizvo|a~a duhana.(11)Organizatorom proizvodnjesmatra se preduze}e ili drugopravno lice koje se bavi organizacijom proizvodnje duhanana vlastitom posjedu, zakupljenom zemlji{tu ili u saradnji sfizi~kimlicima(zemljoradnicima)posjednicimailizakupcima zemlji{ta;(12)Obra|iva~ duhanaje privredno dru{tvo, preduzetnik kojiobra|uje duhan i koji je upisan u Registar obra|iva~aduhana.(13)Proizvo|a~, trgovac na veliko, odnosno trgovac na maloduhanskim proizvodima je privredno dru{tvo, preduzetnik,koji proizvodi, prodaje na veliko ili na malo proizvode izstava (5) ovog ~lana i koji je upisan u Registar proizvo|a~aduhanskih proizvoda, odnosno Registar trgovaca na velikoduhanskim proizvodima, kao i u Evidencijsku listu otrgovcima na malo duhanskim proizvodima.(14)Otkup duhanaje preuzimanje sirovog duhana u listu odproizvo|a~a i procjena kvaliteta tog duhana.(15)Uvoznik duhanai duhanskih proizvoda je privrednodru{tvo, odnosno preduze}e koje uvozi u svoje ime i za svojra~un proizvode iz st. (1), (4) i (5) ovog ~lana i koje jeupisano u Registar uvoznika duhana.(16)Izvoznik duhanai duhanskih proizvoda je privrednodru{tvo, odnosno preduze}e koje izvozi u svoje ime i za svojra~un proizvode iz st. (1), (4) i (5) ovog ~lana i koje jeupisano u Registar izvoznika duhana.(17)Promet duhana,odnosno fermetiranog duhana je trgovina,kao i uvoz i izvoz duhana, odnosno fermentiranog duhana.(18)Promet duhanskih proizvodaje trgovina, kao i uvoz iizvoz duhanskih proizvoda.(19)Nadle`ni organi su:Ministarstvo vanjske trgovine iekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine - na teritorijiBosne i Hercegovine; Federalno ministarstvo poljoprivrede,vodoprivrede i {umarstva - na podru~ju Federacije Bosne iHercegovine;Ministarstvopoljoprivrede,{umarstvaivodoprivrede Republike Srpske - na podru~ju RepublikeSrpske; Odjel za poljoprivredu, {umarstvo i vodoprivreduVlade Br~ko Distrikta - na podru~ju Br~ko Distrikta.POGLAVLJE II. PROIZVODNJA, OTKUP I OBRADADUHANA^lan 6.(Proizvo|a~i duhana)Proizvodnjom sirovog duhana u listu mogu se baviti fizi~ka ipravna lica i privredna dru{tva koja se bave otkupom, obradom ipreradom duhana, samostalno ili u me|usobnoj saradnji, poduslovima odre|enim ovim zakonom i propisima donesenim naosnovu njega.^lan 7.(Ugovori proizvo|a~a)(1) Fizi~ka i pravna lica mogu se baviti proizvodnjom sirovogduhana u listu samo ako su prethodno sklopila sorganizatorom proizvodnje ili obra|iva~em pismeni ugovoro proizvodnji i isporuci sirovog duhana u listu.(2) Ugovor iz stava (1) ovog ~lana mora se sklopiti najkasnijedo 30. juna godine u kojoj se proizvodi sirovi duhan u listu.(3) Ugovor o isporuci duhana iz stava (1) ovog ~lana morasadr`avati:a)naziv parcele i povr{inu poljoprivrednog zemlji{ta nakojoj }e se saditi duhan,b)naziv tipa i sorte duhana koji }e se saditi,c)na~in na koji ugovorne strane osiguravaju sjeme, odnosnoduhanski presad,d)obaveze u pogledu primjene mjera za suzbijanje biljnihbolesti i {teto~ina na duhanu i davanja reprodukcijskihmaterijala,e)cijenu proizvedenog duhana po klasama koju }eobra|iva~ duhana platiti proizvo|a~u,f)obavezu proizvo|a~a da }e u ugovorenom rokuobra|iva~u duhana s kojim je sklopljen ugovor oproizvodnji isporu~iti sav proizvedeni duhan, te obavezuobra|iva~a duhana da }e od njega preuzeti i platiti muproizvedeni duhan,g)izjavu proizvo|a~a duhana da za isti vremenski periodnije sklopio ugovor o proizvodnji duhana s drugimobra|iva~em duhana za istu povr{inu iz stava (3) ta~ka a)ovog ~lana,h)rok i mjesto predaje duhana, ii)rok i na~in isplate nov~anih sredstava za preuzeti duhan.(4) Ugovor mo`e sadr`avati i druge elemente koje utvrdeugovorne strane, a koji ne mogu biti u suprotnostiobaveznim elementima iz stava (3) ovog ~lana.^lan 8.(Stru~ne slu`be za za{titu od biljnih bolesti)(1) Organizatori proizvodnje ili obra|iva~i koji se bave iproizvodnjom sirovog duhana u listu du`ni su u okviru svojeorganizacije organizirati stru~nu slu`bu koja }e pru`atistru~nu pomo} na za{titi duhana od biljnih bolesti i {teto~inaza vlastitu prozvodnju kao i za proizvodnju fizi~kih i pravnihlica s kojima imaju sklopljene ugovore o proizvodnji.(2) U slu~aju pojave biljnih bolesti ili {teto~ina organizatorproizvodnje ili obra|iva~ du`an je bez odga|anja organiziratiza{titu duhana i proizvo|a~ima iz stava (1) ovog ~lana.^lan 9.(Pravilnik za proizvodnju duhana)Vije}eministarapravilnikompropisujeuslovezaproizvodnju duhana i bilansiranje koli~ina duhana za potrebedoma}eg tr`i{ta i izvoz, na prijedlog Ministarstva u saradnji snadle`nim organima.^lan 10.(Uslovi za registriranje otkupa i obrade duhana )(1) Otkupom i obradom duhana mogu se baviti obra|iva~i kojisu registrirani za obavljanje ove djelatnosti i ispunjavajuuslove za njeno obavljanje, i to tako da:a)raspola`u odgovaraju}im prostorom za smje{taj, ~uvanje iobradu duhana,b)raspola`u odgovaraju}om tehnolo{kom opremom,c)raspola`u odgovaraju}im stru~nim kadrom,d)osiguraju laboratorijske analize duhana.(2) Vije}e ministara, na prijedlog Ministarstva u saradnji snadle`nim organima, pravilnikom propisuje uslove kojemoraju ispunjavati obra|iva~i za obavljanje djelatnostiotkupa i obrade duhana.^lan 11.(Prijava proizvodnje)(1) Organizator proizvodnje i obra|iva~i obavezni su daproizvodnju sirovog duhana u listu prijave organu upravenadle`nom za poljoprivredu, na ~ijem se podru~ju obavljaproizvodnja, najkasnije do 15. jula godine u kojoj je duhanrasa|ivan.(2) Prijava se podnosi u pisanoj formi, a sadr`i imena i adreseugovornih strana, kao podatke o broju rasa|enih strukova,povr{ini zemlji{ta i sortama zasa|enog duhana.(3) Nadle`ni organ iz stava (1) ovog ~lana mo`e propisati daprijava sadr`i i druge potrebne podatke.^lan 12.(Ugovor o proizvodnji)(1) Organizatori proizvodnje obavezni su, ako se sami ne baveobradom duhana, sklopiti pismeni ugovor o obradi sirovogduhana u listu s obra|iva~em.(2) Ugovor iz stava (1) ovog ~lana sklapa se najkasnije do 30.septembra godine u kojoj se proizvodi sirovi duhan u listu. ^lan 13.(Procjena koli~ina sirovog duhana)(1) Proizvo|a~i sirovog duhana u listu obavezni su u tokuvegetacije omogu}iti procjenu sirovog duhana u listuorganizatoru proizvodnje ili obra|iva~u s kojim su sklopiliugovor o proizvodnji duhana, radi utvr|ivanja koli~ina koje}e biti preuzete.(2) Procjena iz stava (1) ovog ~lana vr{i se na parceli na kojoj jeduhan zasa|en (duhani{te).^lan 14.(Vrijeme i mjerila procjene kvaliteta sirovog duhana)(1) Kvalitet proizvedenog sirovog duhana u listu procjenjuje seprilikomnjegovogpreuzimanja,premapropisanimjedinstvenim mjerilima.(2) Mjerila za procjenu duhana u listu donosi Vije}e ministarana prijedlog Ministarstva, u saradnji s nadle`nim organima istrukovnom asocijacijom za srednjoro~ni period, u skladu spropisanim standardima kvaliteta sirovog duhana u listu.(3) Procjena duhana je javni ~in i obavlja se u prisustvuproizvo|a~a duhana.^lan 15.(Potvrda procjene koli~ine sirovog duhana)(1) Procjenu koli~ine i kvaliteta sirovog duhana u listu vr{iorganizator proizvodnje ili obra|iva~ s kojim je sklopljenugovor o proizvodnji i isporuci sirovog duhana u listu.Procjenu vr{i procjenitelj koji ima odgovaraju}u stru~nuspremudiplomiranogin`injerapoljoprivrednogilitehnolo{kog smjera i radno iskustvo u proizvodnji, otkupu iliobradi duhana u trajanju od najmanje tri godine.(2) Ako organizator proizvodnje ili obra|iva~ ne zapo{ljava liceiz stava (1) ovog ~lana, procjenu vr{i komisija iz ~lana 17.ovog zakona.(3) O izvr{enoj procjeni koli~ine i kvaliteta duhana organizatorproizvodnje ili obra|iva~ iz stava (1) ovog ~lana izdajepotvrdu proizvo|a~u duhana.(4) Potvrda iz stava (3) ovog ~lana slu`i kao dokazno sredstvosamo u slu~aju kada je proizvo|a~ saglasan s procjenom.^lan 16.(Komisija za ponovnu procjenu)(1) Proizvo|a~duhanakojinijezadovoljanizvr{enomprocjenom sirovog duhana u listu tokom vegetacije radiutvr|ivanja koli~ine koja }e se preuzeti mo`e u roku odosam dana od dana dostavljanja potvrde iz ~lana 15. ovogzakona podnijeti zahtjev organu uprave nadle`nom zapoljoprivredu da se procjena koli~ine duhana izvr{ikomisijskim putem.(2) Proizvo|a~duhanakojinijezadovoljanizvr{enomprocjenom kvaliteta sirovog duhana u listu mo`e odmahzahtijevatidaseprocjenakvalitetaduhanaizvr{ikomisijskim putem. Do komisijske procjene ovaj duhan ~uvasu odvojeno.^lan 17.(Sastav komisije za procjenu)(1) Sastav i na~in rada komisije iz ~lana 15. ovog zakonaodre|uje nadle`ni organ na ~ijem je podru~ju proizvedensirovi duhan u listu.(2) U komisiju iz stava (1) ovog ~lana imenuje se najmanje pojedanpredstavnikproizvo|a~aduhana,organizatoraproizvodnje ili obra|iva~a i organa koji imenuje komisiju.^lan 18.(Isporuka i preuzimanje sirovog duhana)(1) Fizi~ka i pravna lica koja se bave proizvodnjom sirovogduhana u listu obavezna su sav proizvedeni sirovi duhan ulistu isporu~iti organizatoru proizvodnje ili obra|iva~u skojim su sklopili ugovor o proizvodnji i isporuci sirovogduhana u listu, a obra|iva~ je obavezan preuzeti sav duhanproizveden na ugovorenoj povr{ini.(2) Isporuka odnosno preuzimanje duhana vr{i se u roku i namjestu odre|enom u ugovoru o proizvodnji i isporucisirovog duhana u listu.^lan 19.(Evidencije o preuzetom duhanu)Organizator proizvodnje ili obra|iva~ koji vr{i otkup duhanaobavezan je odvojeno voditi evidenciju za svakog proizvo|a~aduhana o koli~inama, klasama i sortama duhana preuzetog usmislu ~lana 18. ovog zakona.^lan 20.(Dostavljanje spiskova proizvo|a~a)Organizator proizvodnje ili obra|iva~ koji vr{i otkupobavezan je, u roku od 15 dana od zavr{etka otkupa sirovogduhana u listu, dostaviti nadle`nom organu uprave zapoljoprivredu spisak proizvo|a~a duhana koji nisu isporu~iliugovorene koli~ine duhana.^lan 21.(Evidencije o koli~inama ugovorenog duhana i potvrde opreuzetom duhanu)(1) Organizator proizvodnje ili obra|iva~ du`an je prijaviti svekoli~ine ugovorenog i preuzetog sirovog duhana u listu, poklasama i sortama, nadle`nim entitetskim organima uprave iorganima uprave Br~ko Distrikta na ~ijem podru~ju je duhanproizveden.(2) Organizatorproizvodnjeiliobra|iva~obavezanjenadle`nom organu uprave u propisanim rokovima dostavljatiizvje{taje o:a)broju sklopljenih ugovora o proizvodnji s podacima oproizvo|a~ima,b)povr{ini zemlji{ta zasa|enog duhanom prema ugovorima,te o o~ekivanoj proizvodnji,c)koli~ini, tipu i klasama proizvedenog i preuzetog duhanana osnovu ugovorene proizvodnje.(3) Sadr`aj evidencija i izvje{taja iz st. (1) i (2) ovog ~lanapropisuje Ministarstvo, u saradnji s nadle`nim organima.(4) Organizatorproizvodnjeiliobra|iva~obavezanjeproizvo|a~ima izdati potvrdu o preuzetim koli~inamasirovog duhana u listu.^lan 22.(Prijave koli~ina ugovorenog i preuzetog duhana)Organizator proizvodnje ili obra|iva~ obavezan je prijavitisve koli~ine ugovorenog i preuzetog sirovog duhana u listu, poproizvo|a~ima, organu uprave nadle`nom za poljoprivredu, na~ijem je podru~ju proizveden sirovi duhan u listu.^lan 23.(Proizvodnja rasada duhana)Za proizvodnju rasada duhana mo`e se upotrijebiti samosjeme koje je proizvedeno po propisima o sjemenu koji seprimjenjuju u Bosni i Hercegovini i dobiveno od organizatoraproizvodnje ili obra|iva~a duhana s kojima je sklopljen ugovor.^lan 24.(Obrada sirovog duhana)Obrada sirovog duhana u listu vr{i se po postupku i na na~inkoji su propisani standardima koji se primjenjuju u Bosni iHercegovini i prema posebnim zahtjevima kupca.POGLAVLJE III. PROMET OBRA\ENOG DUHANA^lan 25.(Uslovi za promet duhana)(1) U promet se mo`e stavljati samo obra|eni duhan.(2) Obra|eni duhan mo`e se prodati samo privrednim dru{tvimakoja se bave preradom i prometom duhana i radi izvoza.(3) Preradom duhana mogu se baviti privredna dru{tva kojaispunjavaju uslove odre|ene ~lanom 29. ovog zakona.^lan 26.(Uslovi za otkup, obradu i promet duhana)Privredna dru{tva koja se bave otkupom, obradom iprometom duhana mogu obra|eni duhan izvoziti u skladu spropisima o vanjskotrgovinskom poslovanju.^lan 27.(Neovla{teni promet duhana)Fizi~ka i pravna lica ne smiju neovla{teno dr`ati, koristiti,kupovati, prodavati ili na drugi na~in neovla{teno vr{iti prometduhana u listu ili rezanog duhana.^etvrtak, 22. 4. 2010.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 32 - Strana 21 Broj 32 - Strana 22S L U @ B E N I G L A S N I K B i H^etvrtak, 22. 4. 2010.POGLAVLJE IV. PROIZVODNJA DUHANSKIHPROIZVODA^lan 28.(Definiranje proizvodnje duhanskih proizvoda)Pod proizvodnjom duhanskih proizvoda (cigarete, cigare,cigarilosi, duhan za lulu, duhan za pu{enje, duhan za `vakanje ilisisanje i dr.) podrazumijevaju se radnje i tehnolo{ki postupcikojima se dobivaju finalni duhanski proizvodi preradom duhanau listu, a to su: priprema i rezanje duhana, izrada cigareta,pakiranje u odvojivu i neodvojivu ambala`u i skladi{tenje dostavljanja u promet.^lan 29.(Registriranje i uslovi za obavljanje djelatnosti prerade iproizvodnje duhanskih proizvoda)(1) Proizvodnjom duhanskih proizvoda mogu se baviti privrednadru{tva registrirana za obavljanje djelatnosti prerade duhanai proizvodnje duhanskih proizvoda kod nadle`nog suda ikoja ispunjavaju odre|ene tehni~ko-tehnolo{ke uslove da:a)raspola`u odgovaraju}im prostorom za smje{taj duhana iduhanskih prera|evina,b)raspola`u odgovaraju}om tehnolo{kom opremom uskladu s kapacitetom proizvodnje,c)instalirana tehnologija osigurava sve faze proizvodnje odpripreme i rezanja duhana do izrade i pakiranja duhanskihproizvoda,d)raspola`u odgovaraju}om laboratorijom za analizu ikontrolu duhanskih proizvoda,e)zapo{ljavaju odgovaraju}i stru~ni kadar.(2) Ministarstvo, u saradnji s nadle`nim organima, donosi propiso minimalnim tehni~ko-tehnolo{kim i kadrovskim uslovimakoje moraju ispunjavati privredna dru{tva iz stava (1) ovog~lana.^lan 30.(Rje{enje za obavljanje djelatnosti)(1) Rje{enje kojim se utvr|uje da proizvo|a~ duhanskihproizvoda ispunjava uslove iz ~lana 29. ovog zakona donosinadle`ni organ na osnovu nalaza i mi{ljenja komisije iz stava(2) ovog ~lana.(2) Komisiju koja }e utvrditi ispunjavanje uslova iz stava (1)ovog ~lana osniva nadle`ni organ. Nalaz i mi{ljenje komisijeima karakter nalaza vje{taka koji, kao dokazno sredstvo,slu`i za dono{enje rje{enja iz stava (1) ovog ~lana.(3) Protiv rje{enja iz stava (1) ovog ~lana nije dozvoljena `albaali se mo`e pokrenuti upravni spor kod Suda Bosne iHercegovine.^lan 31.(Duhanske mje{avine za proizvodnju i razvrstavanje)(1) Za proizvodnju cigareta upotrebljavaju se isklju~ivo duhan ulistu (djelimi~no ili potpuno i`iljen duhan), od kojeg sepriprema duhanska mje{avina, a koja se sastoji od doma}ih iuvoznih tipova duhana ili na njima zasnovanih surogata(duhanska folija i tehnolo{ki obra|eno rebro) koju odre|ujeproizvo|a~.(2) Cigarete na tr`i{tu Bosne i Hercegovine razvrstavaju sepremakvalitetuduhanskihmje{avinainjihovimorganolepti~nim svojstvima pri pu{enju, tehni~koj izradi iopremljenosti cigareta, te prema oznaci cigareta.(3) Prema kvalitetu duhanske mje{avine i organolepti~nimsvojstvima pri pu{enju razlikuju se cigrete koje se bazirajuna mje{avini razli~itih tipova duhana virginija su{enih toplimzrakom i berleja su{enog u hladu, te hercegova~kogravnjaka, kao i drugih tipova duhana.(4) S obzirom na tehni~ku izradu i opremljenost, cigarete serazvrstavaju prema:a)omotu pakiranja: na cigarete u tvrdom i mekom pakiranju,b)ugra|enosti filtera: na cigarete s filterom i cigarete bezfiltera.(5) Prema oznaci, cigarete se razvrstavaju zavisno od mjestaproizvodnje i prvog stavljanja u promet pojedine markecigareta.^lan 32.(Razvrstavanje cigareta)(1) U skladu s obilje`jima iz ~lana 31. ovog zakona, cigarete serazvrstavaju u tri grupe, i to:a)grupa A - popularne cigarete,b)grupa B - standardne cigarete,c)grupa C - ekstra cigarete.(2) U grupuAspadaju cigarete, sa ili bez filtera, pakirane umeko pakovanje koje sadr`e najmanje 50% doma}ih tipovaduhana (virginija, berlej ili hercegova~ki ravnjak) u ~emu jenajmanje 25% donjeg branja ili na njima zasnovanihsurogata doma}eg porijekla (duhanska folija i tehnolo{kiobra|eno rebro), a koje su proizvedene i prvi put stavljene upromet na teritoriji Bosne i Hercegovine.(3) U grupuBspadaju cigarete s filterom pakirane u tvrdopakovanje koje sadr`e najmanje 50% doma}ih tipova duhana(virginija, berlej ili hercegova~ki ravnjak) u ~emu jenajmanje 15% donjih branja ili na njima zasnovanih surogatadoma}eg porijekla (duhanska folija i tehnolo{ki obra|enorebro), a koje su proizvedene i prvi put stavljene u promet nateritoriji Bosne i Hercegovine.(4) U grupuCspadaju sve ostale cigarete koje ne ispunjavajuuslove za cigarete iz grupa A i B.^lan 33.(Pravilnik o razvrstavanju cigareta i markama)Razvrstavanje cigareta u odgovaraju}e grupe propisuje sepravilnikom o razvrstavanju cigareta i markama koji donosiMinistarstvo, u saradnji s nadle`nim organima.^lan 34.(Isticanje nadzorne markice)Duhanski proizvodi na tr`i{tu Bosne i Hercegovineproizvedeni izvan teritorije Bosne i Hercegovine moraju imatinalijepljenunadzornumarkicuUpravezaindirektnooporezivanje Bosne i Hercegovine, na kojoj je vidno istaknut inaziv uvoznika.^lan 35.(Kontrola kvaliteta duhanskih proizvoda)(1) Kvalitetaduhanskihproizvodanatr`i{tuBosneiHercegovineproizvedenihvanteritorijeBosneiHercegovine mora biti provjerena prije carinjenja, odnosnostavljanja u promet, u laboratoriji za analizu duhana iduhanskihprera|evinaakreditiranojodInstitutazaakreditiranje Bosne i Hercegovine.(2) Svaka po{iljka duhanskih proizvoda iz stava (1) ovog ~lanamora se podvrgnuti kontroli kvaliteta prije carinjenja.(3) Do momenta akreditiranja laboratorije za analizu duhana iduhanskih proizvoda iz stava (1) ovog ~lana, ispitivanja }evr{iti laboratorija s odobrenjem Ministarstva.(4) Ministarstvo daje odobrenje laboratoriji koja }e vr{iti analizui superanalizu duhana i duhanskih prera|evina.POGLAVLJE V. REGISTRI I EVIDENCIJE^lan 36.(Vrste registara)(1) Ministarstvo, u saradnji s entitetskim ministarstvima i Br~koDistriktom, vodi registre:a)proizvo|a~a sirovog duhana u listu,b)organizatora proizvodnje i obra|iva~a duhana u Bosni iHercegovini,c)proizvo|a~a duhanskih proizvoda,d)izvoznika i uvoznika duhanskih proizvoda,e)veleprodaje duhanskih proizvoda,f)marki duhanskih proizvoda koji su stavljeni u promet uBosni i Hercegovini.(2) Djelatnost obrade duhana, proizvodnje duhanskih proizvodai prometa duhana i duhanskih proizvoda mogu obavljatipravna lica koja imaju sjedi{te u Bosni i Hercegovini i kojasu na osnovu ispunjavanja uslova propisanih ovim zakonomupisana u odgovaraju}i registar iz stava (1) ovog ~lana.(3) Lica iz stava (2) ovog ~lana obavezna su nadle`nom organuuprave bez odga|anja prijaviti svaku promjenu naziva,adrese, sjedi{ta ili djelatnosti. (4) Ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne iHercegovine (u daljnjem tekstu: ministar) propisuje sadr`ajobrazaca i na~in vo|enja registra iz stava (1) ovog ~lana a uskladu s jedinstvenim registrom poljoprivrednih gazdinstavai klijenata Bosne i Hercegovine.^lan 37.(Evidencije proizvodnje, prometa, uvoza, izvoza i zalihaduhanskih proizvoda)(1) Organizatori proizvodnje, obra|iva~i duhana, proizvo|a~iduhanskih proizvoda i uvoznici duhana i duhanskihproizvoda du`ni su voditi evidencije o proizvodnji, prometu,utro{ku, uvozu, izvozu i zalihama duhana i duhanskihproizvoda.(2) Evidencije iz stava (1) ovog ~lana moraju se ~uvati petgodina.(3) Sadr`aj, formu i na~in vo|enja evidencija iz stava (1) ovog~lana propisuje ministar.POGLAVLJE VI. NADZOR NAD PROVO\ENJEMZAKONA^lan 38.(Nadzor nad provo|enjem Zakona)(1) Nadzor nad provo|enjem odredbi ovog zakona i propisadonesenih na osnovu njega o proizvodnji i obradi sirovogduhana u listu vr{i Ministarstvo, u saradnji s nadle`nimorganima entiteta i Br~ko Distrikta, posredstvom entitetskihinspektorata.(2) Nadzor nad provo|enjem odredbi ovog zakona i propisadonesenih na osnovu njega o prometu sirovog duhana u listui obra|enog duhana i duhanskih proizvoda vr{e nadle`niorgani uprave zadu`eni za trgovinu.(3) Nadzor nad provo|enjem odredbi ovog zakona i propisadonesenih na osnovu njega o tehni~ko-tehnolo{kim uslovimakoje moraju ispunjavati proizvo|a~i duhanskih proizvodavode nadle`ni organi Bosne i Hercegovine, nadle`ni zaoblast poljoprivrede.^lan 39.(Inspekcijski nadzor)Inspekcijski nadzor nad provo|enjem ovog zakona i propisadonesenih na osnovu njega vr{e nadle`ni inspektori.^lan 40.(Prava i du`nosti poljoprivrednog inspektora)Poljoprivredni inspektor, pored ovla{tenja koja ima popropisima o poljoprivrednoj inspekciji, ovla{ten je i da:a)vr{i pregled parcela na kojim se proizvodi ili }e seproizvoditi rasad duhana u listu,b)nadzire proizvodnju, promet i upotrebu rasada duhana,kao i promet i upotrebu sirovog duhana,c)vr{i pregled rasada i duhana u listu tokom vegetacije,d)nadzire ta~nost i potpunost evidencija o sklopljenimugovorima o proizvodnji i preuzetom duhanu,e)nala`e proizvo|a~u koji nije sklopio ugovor o proizvodnjii isporuci sirovog duhana u listu, odnosno otkupljiva~ukoji nije dostavio nadle`nom organu uprave prijavu oproizvodnji duhana, da u odre|enom roku izvr{i te radnjeu skladu s ovim zakonom,f)nadzire da li se procjena kvaliteta i proces preuzimanjaduhana vr{i u skladu s utvr|enim mjerilima,g)nadzire postupak obrade duhana i ocjenjuje obavlja li se taaktivnost u skladu sa Zakonom,h)nadzire ispunjava li organizator proizvodnje ili obra|iva~duhana propisane uslove za obradu u skladu sa Zakonom idrugim propisima donesenim na osnovu njega,i)nadzire da li proizvo|a~ ispunjava uslove propisane~lanom 29. ovog zakona,j)nadzire da li se u proizvodnji duhanskih prizvodaupotrebljavaju sirovine propisane ~l. 31. i 32. ovogzakona ik)uzima uzorke duhana radi slanja na laboratorijsku analizu.^lan 41.(Uni{tavanje rasada)Ako proizvo|a~ duhana ne sklopi ugovor o proizvodnji iisporuci sirovog duhana u listu u roku koji je utvr|en rje{enjempoljoprivrednog inspektora, poljoprivredni inspektor }e, uzzahtjev za pokretanje prekr{ajnog postupka, narediti uni{tavanjerasada, odnosno rasa|enog duhana o tro{ku organizatoraproizvodnje ili proizvo|a~a ako i u naknadno dostavljenom rokupo podno{enju prijave ne sklopi ugovor s obra|iva~em.POGLAVLJE VII. KAZNENE ODREDBE^lan 42.(Prekr{aj privrednog dru{tva ili pravnog lica)(1) Nov~anom kaznom u iznosu od 5.000,00 KM do 10.000,00KM kaznit }e se za prekr{aj privredno dru{tvo i drugopravno lice ako:a)se bavi proizvodnjom sirovog duhana u listu, a nijeorganizirao stru~nu slu`bu koja }e vr{iti za{titu duhana odbiljnih bolesti i {teto~ina (~lan 8.),b)procjenu sirovog duhana u listu tokom vegetacije, radiutvr|ivanja koli~ine koja }e se preuzeti, ne vr{i na parcelina kojoj je posa|en duhan (~lan 13. stav (2)) i ne izdapotvrdu o izvr{enoj procjeni prinosa i broju rasa|enihstrukova duhana (~lan 15. stav (3)),c)pri preuzimanju proizvedenog sirovog duhana u listu nevr{i procjenu kvaliteta prema propisanim mjerilima (~lan14.),d)ne preuzme sav duhan proizveden na ugovorenoj povr{iniili ako to ne u~ini u ugovorenom roku ili na ugovorenommjestu (~lan 18.),e)sav proizvedeni sirovi duhan u listu ne isporu~i na obraduu skladu s ugovorom o obradi (~lan 12.),f)ne vr{i obradu sirovog duhana u listu po postupku i nana~in koji su propisani standardima koji su propisani~lanom 24. ovog zakona,g)obra|eni sirovi duhan u listu proda protivno odredbi ~lana25. stav (2) ovog zakona,h)neovla{teno dr`i, koristi, kupuje ili na drugi na~inneovla{teno vr{i promet duhana u listu ili rezanog duhana(~lan 27.),i)ne organizira za{titu duhana u slu~aju pojave biljnihbolesti i {teto~ina (~lan 8. stav (2)),j)ne izvr{e obaveze definirane u Pravilniku o uslovima zaproizvodnju duhana, odnosno proizvo|a~i ne otkupebalansirane koli~ine obra|enog duhana (~lan 9.),k)ne ispunjavaju Pravilnikom propisane uslove koje morajuispunjavati obra|iva~i za obavljanje djelatnosti (~lan 10.),l)ne obavljaju laboratorijske analize duhana (~lan 10.),m) prizvo|a~ima duhana ustupe sjeme koje ne odgovaranormama kvaliteta (~lan 23.),n)otkupi sirovi duhan u listu od proizvo|a~a s kojimanemaju sklopljen ugovor.(2) Za prekr{aj iz stava (1) ovog ~lana kaznit }e se i odgovornolice u privrednom dru{tvu nov~anom kaznom u iznosu od500,00 KM do 2.000,00 KM.^lan 43.(Nov~ane kazne i oduzimanje duhana)Za prekr{aj iz ~lana 42. stav (1) ta~ka h) ovog zakona uznov~anu kaznu izre}i }e se i za{titna mjera oduzimanja duhana idrugih predmeta koji su upotrijebljeni ili su bili namijenjeni zaizvr{enje privrednog prijestupa ili koji su nastali izvr{enjemprijestupa.^lan 44.(Kazne za privredna dru{tva i odgovorna lica)(1) Nov~anom kaznom u iznosu od 5.000,00 KM do 10.000,00KM kaznit }e se za prekr{aj privredno dru{tvo i drugoodgovorno lice ako:a)proizvodi sirovi duhan u listu u saradnji sa fizi~kim ilipravnim licima, a nema sklopljen pismeni ugovor oproizvodnji i isporuci sirovog duhana u listu ili ako tajugovor ne sadr`i sve propisane elemente (~lan 7.),b)nadle`nom organu uprave ne podnesu prijavu oproizvodnji sirovog duhana u listu u propisanom roku iliako prijava ne sadr`i sve propisane podatke (~lan 11.) ilineta~ne podatke o broju rasa|enih strukova,c)ne sklopi pismeni ugovor o obradi sirovog duhana u listu sobra|iva~em duhana ili to ne u~ini u propisanom roku(~lan 12.),^etvrtak, 22. 4. 2010.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 32 - Strana 23 Broj 32 - Strana 24S L U @ B E N I G L A S N I K B i H^etvrtak, 22. 4. 2010.d)ne izda potvrdu o izvr{enoj procjeni koli~ine i kvalitetasirovog duhana u listu (~lan 15.),e)ne vodi evidenciju o koli~inama i sortama duhanapreuzetog u smislu ~lana 19. ovog zakona za svakogproizvoda~a duhana odvojeno,f)u propisanom roku ne dostavi organu uprave nadle`nomza poljoprivredu spisak proizvo|a~a duhana koji nisuisporu~ili ugovorene koli~ine sirovog duhana u listu (~lan20.),g)organu uprave nadle`nom za poljoprivredu ne prijavi svekoli~ine ugovorenog i preuzetog sirovog duhana u listu iako otkupljiva~ ne preuzme duhan od proizvo|a~a (~lan21.).(2) Za prekr{aj iz stava (1) ovog ~lana kaznit }e se i odgovornolice u privrednom dru{tvu i drugom pravnom licu nov~anomkaznom iznosu od 1.000,00 KM do 2.000,00 KM.^lan 45.(Kazne za fizi~ka lica)Nov~anom kaznom u iznosu od 500,00 KM do 1.000,00 KMkaznit }e se za prekr{aj fizi~ko lice ako:a)proizvede sirovi duhan u listu bez prethodno sklopljenogpismenog ugovora o proizvodnji i isporuci sirovogduhana u listu u propisanom roku ili ako taj ugovor nesadr`i sve propisane elemente (~lan 7.),b)za jednu parcelu sklopi ugovor o proizvodnji i isporucisirovog duhana u listu s dva ili vi{e organizatoraproizvodnje ili obra|iva~a (~lan 7.),c)ne omogu}i organizatoru proizvodnje i obra|iva~u skojim je sklopio ugovor o proizvodnji i isporuci sirovogduhana u listu, procjenu duhana tokom vegetacije radiutvr|ivanja koli~ina koje }e se preuzeti (~lan 13.),d)sav proizvedeni sirovi duhan u listu ne isporu~iorganizatoru proizvodnje ili obra|iva~u s kojim je sklopiougovor o proizvodnji i isporuci sirovog duhana u listu ilito ne u~ini u ugovorenom roku ili na ugovorenom mjestu(~lan 18.),e)neovla{teno dr`i, koristi, kupuje, prodaje ili na drugi na~inneovla{teno vr{i promet duhana u listu ili rezanog duhana(~lan 27.),f)za prekr{aj iz stava (1) ta~ka e) ovog ~lana kaznit }e seproizvo|a~ duhana, nov~anom kaznom u iznosu od500,00 KM do 2.000,00 KM,g)upotrijebi sjeme i rasad duhana suprotno ~lanu 23. ovogzakona,h)ne izvr{i za{titu duhana od biljnih bolesti i {teto~ina,i)prijavi ili ugovori neta~an broj strukova za proizvodnjuduhana,j)ne vodi evidencije propisane ~lanom 37. ovog zakona,k)ne prijavi nastale promjene u registru propisane ~lanom36. stav (3) ovog zakona,l)procjenu koli~ine i kvaliteta sirovog duhana u listu neobavlja u skladu s ~l. 14. i 15. ovog zakona.^lan 46.(Za{titna mjera oduzimanje duhana)Za prekr{aj iz ~lana 44. stav (1) ta~ka a) i ~lana 45. stav (1)ta~. a), d) i e) ovog zakona, uz nov~anu kaznu, izre}i }e se iza{titna mjera oduzimanja duhana i drugih predmeta koji suupotrijebljeni ili su bili namijenjeni za izvr{enje prekr{aja ili sunastali izvr{enjem prekr{aja.^lan 47.(Kazne za privredna dru{tva)Nov~anom kaznom u iznosu od 20.000,00 KM do 50.000,00KM kaznit }e se za prekr{aj privredno dru{tvo ako:a)zapo~ne proizvodnju duhanskih proizvoda bez prethodnodobivenogrje{enjaoispunjenjupropisanihtehni~ko-tehnolo{kih uslova (~lan 30.),b)zapo~ne proizvoditi cigarete protivno ~lanu 30. ovogzakona za prekr{aj iz stava (1) ovoga ~lana kaznit }e se iodgovorno lice u privrednom dru{tvu, nov~anom kaznomu iznosu od 3.000,00 KM do 5.000,00 KM,c)ne ispunjava uslove utvr|ene Propisom o minimalnimtehni~ko-tehnolo{kim i kadrovskim uslovima (~lan 29.),d)cigarete ne sadr`e utvr|ene odnose duhana (~lan 32.),e)ne utvrdi kvalitet uvezenih duhanskih proizvoda (~lan35.).POGLAVLJE VIII. PRIJELAZNE I ZAVR[NEODREDBE^lan 48.(Donosioci propisa)Ministarstvo, u saradnji s nadle`nim organima, donosipropise iz ~l. 9., 10., 14., 29. i 36. ovog zakona u roku od {estmjeseci ra~unaju}i od dana njegovog stupanja na snagu.^lan 49.(Uskla|ivanje sa Zakonom)Fizi~ka i pravna lica koja se bave djelatnostima proizvodnje,obrade, prerade i prometa duhana i proizvodnje duhanskihproizvoda du`na su svoje poslovanje uskladiti s odredbama ovogzakona najkasnije u roku od 12 mjeseci od dana njegovogstupanja na snagu.^lan 50.(Prestanak primjene prethodno primjenjivanih propisa)(1) Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje primjenapropisa o duhanu i duhanskim prera|evinama koji su seprimjenjivali u entitetima i Br~ko Distriktu.(2) Podzakonski akti doneseni na osnovu propisa iz stava (1)ovog ~lana, koji su se primjenjivali u entitetima i Br~koDistriktu, ostaju na snazi do dono{enja propisa iz ~lana 48.ovog zakona | ||
Zakon o izmjenama i dopunama krivičnog zakona BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 08/10 | 02.02.2010 | SG BiH 46/21, SG BiH 35/18, SG BiH 40/15, SG BiH 22/15, SG BiH 47/14, SG BiH 55/06, SG BiH 53/06, SG BiH 30/05, SG BiH 61/04, SG BiH 54/04, SG BiH 37/03 | krivični zakon | Jezik Službena glasila Oglašavanje Izdavaštvo Pretraga Info Kontakti Vijesti Pregled Dokumenata| Broj 8/10 Početna Dokumenti Službeni glasnik BiH Dokumenti pregled Službeni glasnik BiH, broj 8/10 Na osnovu člana IV. 4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 69. sjednici Predstavničkog doma, održanoj 30. decembra 2009. godine, i na 42. sjednici Doma naroda, održanoj 21. januara 2010. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONA BOSNE I HERCEGOVINE Član 1. U Krivičnom zakonu Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 3/03, 32/03, 37/03, 54/04, 61/04, 30/05, 53/06, 55/06 i 32/07) član 1. mijenja se i glasi: "Osnovni pojmovi Član 1. (1) Krivično zakonodavstvo Bosne i Hercegovine sačinjavaju krivičnopravne odredbe sadržane u ovom zakonu i u drugim zakonima Bosne i Hercegovine. (2) Teritorija Bosne i Hercegovine je suhozemna teritorija, obalno more i vodene površine unutar njenih granica, kao i zračni prostor nad njima. (3) Službeno lice je izabrani ili imenovani funkcioner u organima zakonodavne, izvršne i sudske vlasti Bosne i Hercegovine i u drugim državnim i upravnim ustanovama ili službama koje vrše određene upravne, stručne i druge poslove u okviru prava i dužnosti vlasti koja ih je osnovala; lice koje stalno ili povremeno vrši službenu dužnost u navedenim upravnim organima ili ustanovama; ovlašteno lice u privrednom društvu ili u drugom pravnom licu kojem je zakonom ili drugim propisom donesenim na osnovu zakona povjereno vršenje javnih ovlaštenja, a koje u okviru tih ovlaštenja obavlja određenu dužnost; te drugo lice koje uz naknadu ili bez naknade obavlja određenu službenu dužnost na osnovu ovlaštenja iz zakona ili drugog propisa donesenog na osnovu zakona. (4) Kad je kao počinilac određenog krivičnog djela označeno službeno lice, lica iz stava (3) ovog člana mogu biti počinioci tih djela ako iz obilježja pojedinog krivičnog djela ili iz pojedinog propisa ne proizlazi da počinilac može biti samo neko od tih lica. (5) Odgovorno lice je lice u privrednom društvu ili u drugom pravnom licu kojem je s obzirom na njegovu funkciju ili na osnovu posebnog ovlaštenja povjeren određeni krug poslova koji se odnose na primjenu zakona ili propisa donesenih na osnovu zakona, ili općeg akta privrednog društva ili druge pravne osobe u upravljanju i rukovanju imovinom, ili se odnose na rukovođenje proizvodnim ili nekim drugim privrednim procesom ili na nadzor nad njima. Odgovornim licem smatra se i službeno lice u smislu stava (3) ovog člana kada su u pitanju radnje kod kojih je kao počinilac označeno odgovorno lice, a nisu propisane kao krivično djelo odredbama glave o krivičnim djelima protiv službene i druge odgovorne dužnosti, ili odredbama o krivičnim djelima koje počini službeno lice propisanim u nekoj drugoj glavi ovog zakona ili drugim zakonom Bosne i Hercegovine. (6) Kad je kao počinilac krivičnih djela označeno službeno ili odgovorno lice, sva lica iz stavova (3) i (5) ovog člana mogu biti počinioci tih djela, ukoliko iz zakonskih obilježja pojedinog krivičnog djela ne proizlazi da počinilac može biti samo neko od tih lica. (7) Strano službeno lice je član zakonodavnog, izvršnog, upravnog ili sudskog organa strane države, javni funkcioner međunarodne organizacije i njenih organa, sudija ili drugo službeno lice međunarodnog suda na službi u Bosni i Hercegovini, koje radi za naknadu ili bez naknade. (8) Međunarodni službenik je civilni zaposlenik koji radi za međunarodnu organizaciju ili agenciju. (9) Vojno lice, u smislu ovog zakona, je profesionalno vojno lice i lice u rezervnom sastavu, dok su na službi u Oružanim snagama Bosne i Hercegovine, u skladu sa Zakonom o službi u Oružanim snagama Bosne i Hercegovine. (10) Kada je službeno lice označeno kao lice protiv kojeg je počinjeno krivično djelo, službeno lice je, u smislu ovog zakona, osim lica definiranih u stavu (3) ovog člana, i vojno lice iz stava (9) ovog člana. (11) Dijete je, u smislu ovog zakona, osoba koja nije navršila 14 godina života. (12) Maloljetnik je, u smislu ovog zakona, osoba koja nije navršila 18 godina života. (13) Pravno lice je, u smislu ovog zakona, Bosna i Hercegovina, Federacija Bosne i Hercegovine, Republika Srpska, Brčko Distrikt Bosne i Hercegovine, kanton, grad, općina, mjesna zajednica, svaki organizacioni oblik privrednog društva i svi oblici povezivanja privrednih društava, ustanova, institucije za obavljanje kreditnih i drugih bankarskih poslova, za osiguranje imovine i lica, kao i druge finansijske institucije, fond, političke organizacije i udruženja građana i drugi oblici udruživanja koji mogu sticati sredstva i koristiti ih na isti način kao i svaka druga institucija ili organ koji ostvaruje i koristi sredstva i kojem je zakonom priznato svojstvo pravnog lica. (14) Privredno društvo je, u smislu ovog zakona, korporacija, preduzeće, firma, partnerstvo i svaki organizacioni oblik registriran za obavljanje privredne djelatnosti. (15) Udruženje je bilo koji oblik udruživanja tri ili više lica. (16) Više lica je najmanje dva lica. (17) Skupina ljudi je najmanje pet lica. (18) Grupa ljudi je udruženje od najmanje tri lica koja su povezana radi izvršenja krivičnih djela, pri čemu svako od njih daje svoj udio u izvršenju krivičnog djela. (19) Organizirana grupa je grupa ljudi formirana radi neposrednog izvršenja krivičnog djela, i koja ne mora imati formalno definirane uloge svojih članova, kontinuitet članstva ili razvijenu strukturu. (20) Grupa za organizirani kriminal je grupa od tri ili više lica koja postoji u izvjesnom vremenskom periodu i koja djeluje sporazumno s ciljem izvršenja jednog ili više krivičnih djela za koja se po zakonu može izreći kazna zatvora preko tri godine ili teža kazna, a radi sticanja materijalne koristi. (21) Teroristička grupa je organizirana grupa koju čine najmanje tri lica, koja je formirana i djeluje u određenom vremenskom periodu s ciljem izvršenja nekog od krivičnih djela terorizma. (22) Tajni podatak je informacija iz oblasti javne sigurnosti, odbrane, vanjskih poslova i interesa, obavještajne i sigurnosne djelatnosti ili interesa Bosne i Hercegovine, komunikacionih i drugih sistema važnih za državne interese, pravosuđe, projekte i planove značajne za odbrambenu i obavještajno-sigurnosnu djelatnost, naučnih, istraživačkih, tehnoloških, privrednih i finansijskih poslova od važnosti za sigurnost i funkcioniranje institucija Bosne i Hercegovine, odnosno sigurnosnih struktura na svim nivoima državne organizacije Bosne i Hercegovine, a koja je određena kao tajna zakonom, drugim propisom ili općim aktom nadležnog organa donesenim na osnovu zakona ili koja je određena kao tajni podatak u skladu s odredbama zakona i propisa o zaštiti tajnih podataka. Ovaj pojam također uključuje i tajni podatak druge države, međunarodne ili regionalne organizacije. (23) Isprava ili dokument je svaki predmet koji je pogodan ili određen da služi kao dokaz za neku činjenicu koja je od značaja za pravne odnose. (24) Novac je metalno ili papirnato sredstvo plaćanja koje je na osnovu zakona u opticaju u Bosni i Hercegovini ili u stranoj državi. (25) Znaci za vrijednost podrazumijevaju i strane znakove za vrijednost. (26) Pokretna stvar je i svaka proizvedena ili sakupljena energija za davanje svjetlosti, toplote ili kretanja, kao i telefonski i drugi impulsi. (27) Prijevozno sredstvo je svako plovilo, vozilo i letjelica, kao i bilo koje drugo sredstvo koje se može koristiti za prijevoz u suhozemnom, vodenom ili zračnom saobraćaju, bez obzira na vrstu pogona. (28) Sila je i primjena hipnoze ili omamljujućih sredstava s ciljem da se neko protiv svoje volje dovede u nesvjesno stanje ili onesposobi za otpor. (29) Opojna droga je medicinski lijek ili opasna supstanca s adiktivnim i psihotropnim svojstvima, ili supstanca koja se lako može pretvoriti u takvu supstancu ako podliježe kontroli prema međunarodnoj konvenciji koju je Bosna i Hercegovina ratificirala, ili supstanca koju je nadležna institucija Bosne i Hercegovine ili nadležna institucija entiteta proglasila opojnom drogom. (30) Oružje i vojna oprema su predmeti i sredstva navedeni u Zakonu o proizvodnji, uvozu i izvozu oružja i vojne opreme. (31) Radioaktivni materijal je nuklearni materijal i ostale radioaktivne materije koje sadrže nuklide koji se spontano raspadaju (proces propraćen emisijom jedne ili više vrsta jonizirajućeg zračenja, kao npr. alfa, beta, neutronske čestice i gama zraci), a koje zbog svojih radioloških ili fisilnih svojstava mogu uzrokovati smrt, ozbiljne tjelesne povrede ili štetu velikih razmjera za imovinu ili okoliš. (32) Nuklearni materijal je plutonij, osim onog s koncentracijom izotopa koja prelazi 80% u plutoniju-238 ili uranij-233; uranij obogaćen izotopom 235 ili 233; uranij koji sadrži mješavinu izotopa kakva se nalazi u prirodi, osim u obliku rude ili rudnih ostataka; ili bilo koji materijal koji sadrži jedan ili više gore navedenih, pri čemu "uranij obogaćen izotopima 235 ili 233" znači uranij koji sadrži izotop 235 ili 233 ili oba u iznosu koji je takav da omjer zbira ovih izotopa prema izotopu 238 bude veći od omjera izotopa 235 prema izotopu 238 koji se javlja u prirodi. (33) Nuklearni uređaj je svaki nuklearni eksplozivni uređaj ili svaki uređaj koji raspršuje radioaktivni materijal ili emitira zračenje koje može, zbog svojih radioloških svojstava, prouzročiti smrt, ozbiljnu tjelesnu povredu ili štetu velikih razmjera za imovinu ili okoliš. (34) Nuklearni objekat je svaki nuklearni reaktor, uključujući reaktor montiran na plovilo, vozilo, letjelicu ili svemirski objekat koji se primjenjuje kao izvor energije kako bi se pokretalo takvo plovilo, vozilo, letjelica ili svemirski objekat ili za bilo koju drugu svrhu, ili svako postrojenje ili sredstvo koje se koristi za proizvodnju, skladištenje, preradu ili transport radioaktivnog materijala. (35) Fiksna platforma je vještački otok, uređaj ili naprava koja je stalno pričvršćena za morsko dno u svrhu istraživanja ili iskorištavanja prirodnih bogatstava ili u druge privredne svrhe. (36) Eksplozivna naprava je: a) eksplozivno ili zapaljivo oružje ili naprava koja je konstruirana da ili može prouzrokovati smrt, tešku tjelesnu povredu ili znatnu materijalnu štetu; ili b) oružje ili naprava koja je konstruirana da ili može prouzrokovati smrt, tešku tjelesnu povredu ili štetu velikih razmjera oslobađanjem, širenjem ili djelovanjem otrovnih hemikalija, bioloških agensa ili otrova ili sličnih materija ili radijacijom ili radioaktivnim materijalom. (37) Holokaust je zločin genocida i zločini protiv čovječnosti počinjeni od strane njemačkog nacističkog režima tokom Drugog svjetskog rata koji su kao takvi priznati u konačnim i obvezujućim odlukama ili presudama Međunarodnog vojnog tribunala uspostavljenog Londonskim sporazumom od 8. avgusta 1945. godine. (38) Masovna grobnica je neoznačeno mjesto u kojem se nalaze dva ili više tijela ili ostaci ljudskih tijela ili mjesto na koje su takva tijela ili ostaci ljudskih tijela naknadno premješteni, a nastala je izvršenjem krivičnih djela propisanih članovima od 171. do 180. ovog zakona. (39) Izražavanje u jednom gramatičkom rodu, muškom ili ženskom, uključuje oba roda fizičkih lica." Član 2. Iza člana 3. dodaje se novi član 3a., koji glasi: "Načelo krivice Član 3a. Niko ne može biti kažnjen niti se prema njemu mogu izreći druge krivičnopravne sankcije ako nije kriv za počinjeno krivično djelo." Član 3. Član 6. mijenja se i glasi: "Svrha krivičnopravnih sankcija Član 6. Svrha krivičnopravnih sankcija je: a) zaštita društva od izvršenja krivičnih djela preventivnim uticanjem na druge da poštuju pravni sistem i ne počine krivična djela te sprečavanjem počinioca da počini krivična djela kao i podsticanje njegovog preodgoja; b) zaštita i satisfakcija žrtve krivičnog djela." Član 4. U članu 7. riječi: "u skladu s međunarodnim pravom" zamjenjuju se riječima: "u skladu sa zakonom i međunarodnim pravom". Član 5. Član 8. mijenja se i glasi: "Primjena krivičnog zakonodavstva Bosne i Hercegovine prema svakome ko na teritoriji Bosne i Hercegovine počini krivično djelo Član 8. (1) Krivično zakonodavstvo Bosne i Hercegovine primjenjuje se prema svakome ko počini krivično djelo na teritoriji Bosne i Hercegovine. (2) Krivično zakonodavstvo Bosne i Hercegovine primjenjuje se prema svakome ko počini krivično djelo na domaćem plovilu, bez obzira gdje se plovilo nalazilo u vrijeme izvršenja krivičnog djela. (3) Krivično zakonodavstvo Bosne i Hercegovine primjenjuje se prema svakome ko počini krivično djelo u domaćem civilnom zrakoplovu dok leti ili u domaćem vojnom zrakoplovu, bez obzira gdje se zrakoplov nalazio u vrijeme izvršenja krivičnog djela." Član 6. Član 9. mijenja se i glasi: "Primjena krivičnog zakonodavstva Bosne i Hercegovine za krivična djela počinjena izvan Bosne i Hercegovine Član 9. (1) Krivično zakonodavstvo Bosne i Hercegovine primjenjuje se prema svakome ko izvan njene teritorije počini: a) bilo koje krivično djelo protiv integriteta Bosne i Hercegovine iz glave XVI (Krivična djela protiv integriteta Bosne i Hercegovine) ovog zakona; b) krivično djelo krivotvorenja novca ili krivotvorenja vrijednosnih papira Bosne i Hercegovine, krivično djelo krivotvorenja znakova za vrijednost ili krivotvorenja znakova za obilježavanje robe, mjera i utega izdatih na osnovu propisa institucija Bosne i Hercegovine iz članova od 205. do 208. ovog zakona; c) krivično djelo koje je Bosna i Hercegovina obavezna kažnjavati prema propisima međunarodnog prava, međunarodnih ili međudržavnih ugovora; d) krivično djelo protiv službenog ili odgovornog lica u institucijama Bosne i Hercegovine u vezi s njegovom službom. (2) Krivično zakonodavstvo Bosne i Hercegovine primjenjuje se prema državljaninu Bosne i Hercegovine koji izvan teritorije Bosne i Hercegovine počini bilo koje krivično djelo. (3) Krivično zakonodavstvo Bosne i Hercegovine primjenjuje se prema strancu koji izvan teritorije Bosne i Hercegovine prema Bosni i Hercegovini ili njenom državljaninu počini bilo koje krivično djelo koje nije obuhvaćeno odredbom stava (1) ovog člana. (4) Krivično zakonodavstvo Bosne i Hercegovine primjenjuje se prema strancu koji izvan teritorije Bosne i Hercegovine prema stranoj državi ili prema strancu počini krivično djelo za koje se po tom zakonodavstvu može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna. (5) U slučajevima iz stavova (2) i (3) ovog člana, krivično zakonodavstvo Bosne i Hercegovine primijenit će se samo ako se počinilac krivičnog djela zatekne na teritoriji Bosne i Hercegovine ili joj bude izručen, a u slučaju iz stava (4) ovog člana samo ako se počinilac zatekne na teritoriji Bosne i Hercegovine i ne bude izručen drugoj državi." Član 7. Član 10. mijenja se i glasi: "Primjena krivičnog zakonodavstva Bosne i Hercegovine prema maloljetnicima Član 10. Krivično zakonodavstvo Bosne i Hercegovine primjenjuje se prema maloljetnicima u skladu s glavom X (Pravila o odgojnim preporukama, odgojnim mjerama i o kažnjavanju maloljetnika) ovog zakona i drugim zakonima Bosne i Hercegovine." Član 8. Član 11. mijenja se i glasi: "Primjena krivičnog zakonodavstva Bosne i Hercegovine na pravna lica Član 11. Krivično zakonodavstvo Bosne i Hercegovine primjenjuje se na pravna lica u skladu s glavom XIV (Odgovornost pravnih lica za krivična djela) ovog zakona i drugim zakonima Bosne i Hercegovine." Član 9. Član 12. mijenja se i glasi: "Isključenje primjene krivičnog zakonodavstva Bosne i Hercegovine prema djeci Član 12. Krivično zakonodavstvo Bosne i Hercegovine ne primjenjuje se prema djetetu." Član 10. Iza člana 23. dodaje se novi član 23a., koji glasi: "Beznačajno djelo Član 23a. Nije krivično djelo ono djelo koje, iako sadrži obilježja krivičnog djela određena zakonom, zbog prirode i težine djela, ili načina izvršenja djela, ili neznatnosti ili nepostojanja štetnih posljedica, odnosno pribavljene imovinske koristi i niskog stepena krivice počinioca, predstavlja beznačajno djelo." Član 11. Iza člana 25. dodaje se novi član 25a., koji glasi: "Sila i prijetnja Član 25a. (1) Nije krivično djelo ono djelo koje je počinjeno pod dejstvom neodoljive sile. (2) Počinilac koji je počinio krivično djelo pod dejstvom odoljive sile ili prijetnje može se blaže kazniti. (3) U slučaju iz stava (1) ovog člana, počiniocem krivičnog djela smatrat će se lice koje je primijenilo neodoljivu silu." Član 12. U članu 26. riječi: "kazna zatvora od tri godine ili teža kazna" zamjenjuju se riječima: "kazna zatvora tri godine ili teža kazna". Član 13. Naziv člana 29. mijenja se i glasi: "Saučiniteljstvo". Član 14. U članu 30. u stavu (2) riječi: "kazna zatvora od tri godine ili teža kazna" zamjenjuju se riječima: "kazna zatvora tri godine ili teža kazna". Iza stava (2) dodaje se novi stav (3) koji glasi: "(3) Kao podstrekavanje na izvršenje krivičnog djela smatra se naročito: upućivanje molbe, ubjeđivanje ili nagovaranje, prikazivanje koristi od izvršenja krivičnog djela, davanje ili obećavanje poklona, zloupotreba odnosa podređenosti ili zavisnosti, dovođenje ili održavanje lica u stanju stvarne ili pravne zablude." Član 15. U nazivu člana 32. riječi: "krivične odgovornosti" zamjenjuju se riječju "krivice". U stavu (1) riječi: "krivično odgovoran" zamjenjuju se riječju "kriv". U stavu (3) riječi: "krivičnu odgovornost" zamjenjuju se riječju "krivicu". Član 16. Naziv Glave šeste mijenja se i glasi: "VI - GLAVA ŠESTA - KRIVICA". Član 17. Član 33. mijenja se i glasi: "Sadržaj krivice Član 33. (1) Krivica postoji ako je počinilac u vrijeme izvršenja krivičnog djela bio uračunljiv i pri tome postupao s umišljajem. (2) Krivica za krivično djelo postoji i ako je počinilac postupao iz nehata, ako je to zakonom izričito predviđeno." Član 18. U članu 34. u stavu (3) riječi: "Krivično je odgovoran" zamjenjuju se riječima: "Kriv je", riječi: "krivičnu odgovornost" zamjenjuju se riječju "krivicu", a riječi u zagradi: "(samoskrivljena neuračunljivost)" brišu se. Član 19. Član 37. mijenja se i glasi: "Stvarna zabluda Član 37. (1) Nije kriv počinilac koji počini djelo u neotklonjivoj stvarnoj zabludi. (2) Stvarna zabluda je neotklonjiva ako počinilac u vrijeme izvršenja krivičnog djela nije bio svjestan nekog njegovog zakonom propisanog obilježja, ili je pogrešno smatrao da postoje okolnosti prema kojima bi, da su one stvarno postojale, to djelo činile dozvoljenim. (3) Ako je učinitelj bio u stvarnoj zabludi iz nehata, postojaće krivično djelo učinjeno iz nehata, ako zakon za to krivično djelo propisuje kažnjavanje i za nehat." Član 20. U članu 39. u tački b) iza riječi "djela" dodaju se riječi: "i podstakne njegov preodgoj". Član 21. Član 40. mijenja se i glasi: "Vrste kazni Član 40. Počiniocu krivičnog djela koji je kriv mogu se izreći: a) kazna zatvora; b) kazna dugotrajnog zatvora; c) novčana kazna." Član 22. Član 42. mijenja se i glasi: "Kazna zatvora Član 42. (1) Kazna zatvora ne može biti kraća od 30 dana ni duža od 20 godina. (2) Kazna zatvora izriče se na pune godine i mjesece, a do šest mjeseci i na pune dane. (3) Kazna zatvora iz ovog člana ne može se izreći maloljetnicima. Maloljetnicima se može izreći kazna maloljetničkog zatvora, pod uslovima propisanim glavom X (Pravila o odgojnim preporukama, odgojnim mjerama i o kažnjavanju maloljetnika) ovog zakona. Kazna maloljetničkog zatvora po svojoj svrsi, prirodi, trajanju i načinu izvršenja jeste posebna kazna lišenja slobode." Član 23. Iza člana 42. dodaju se novi članovi 42a. i 42b. koji glase: "Zamjena kazne zatvora Član 42a. (1) Izrečena kazna zatvora do jedne godine može se, na zahtjev osuđenog, zamijeniti novčanom kaznom koja se plaća u jednokratnom iznosu u roku do 30 dana. (2) Kazna zatvora zamjenjuje se novčanom kaznom tako što se svaki dan izrečene kazne zatvora izjednačava s jednim dnevnim iznosom novčane kazne ili sa 100 KM, ako se novčana kazna utvrđuje u određenom iznosu. (3) Ako se novčana kazna ne plati u roku iz stava (1) ovog člana, sud će donijeti odluku o izvršenju kazne zatvora. Ako se novčana kazna plati samo djelimično, izvršit će se kazna zatvora srazmjerno iznosu koji nije plaćen. Kazna dugotrajnog zatvora Član 42b. (1) Za najteže oblike teških krivičnih djela počinjenih s umišljajem može se propisati kazna dugotrajnog zatvora u trajanju od 21 do 45 godina. (2) Kazna dugotrajnog zatvora nikad se ne može propisati kao jedina glavna kazna za pojedino krivično djelo. (3) Kazna dugotrajnog zatvora ne može se izreći počiniocu koji u vrijeme izvršenja krivičnog djela nije navršio 21 godinu života. (4) Kazna dugotrajnog zatvora izriče se samo na pune godine. (5) Ako je izrečena kazna dugotrajnog zatvora, amnestija i pomilovanje mogu se dati tek nakon izdržavanja tri petine te kazne." Član 24. U članu 43. u stavu (1) riječi: "kaznu zatvora od najviše šest mjeseci" zamjenjuju se riječima: "kaznu zatvora do jedne godine". U stavu (3) riječi: "najviše šezdeset radnih dana" zamjenjuju se riječima: "najviše 90 radnih dana". Član 25. U članu 45. u stavu (1) riječi: "od jedne godine ili teža kazna" zamjenjuju se riječima: "preko jedne godine ili teža kazna". Član 26. U članu 46. u stavu (3) broj "150" zamjenjuje se brojem "500", a broj "50.000" zamjenjuje se brojem "100.000". U stavu (8) riječ "dvije" zamjenjuje se riječju "jedne". Član 27. U članu 47. u stavu (2) riječi: "može u cijelosti ili djelimično naplatiti" zamjenjuju se riječju "plati". U stavu (3) broj "50" zamjenjuje se brojem "100", a riječi: "ali zatvor u tom slučaju ne može biti duži od jedne godine", zamjenjuju se riječima: "s tim da ne može prekoračiti propisanu kaznu za to djelo". Član 28. U članu 48. u stavu (1) riječi: "krivične odgovornosti" zamjenjuju se riječju "krivice". Član 29. U članu 49. tačka b) riječ "i" briše se. Član 30. U članu 50. u stavu (1) u tački g) broj "150" zamjenjuje se brojem "500". Član 31. U članu 53. stav (1) mijenja se i glasi: "(1) Ako je počinilac jednom radnjom ili s više radnji počinio više krivičnih djela za koja mu se istovremeno sudi, sud će prvo utvrditi kazne za svako od tih krivičnih djela, pa će za sva krivična djela izreći jedinstvenu kaznu dugotrajnog zatvora, jedinstvenu kaznu zatvora ili jedinstvenu novčanu kaznu." U stavu (2) tačka a) mijenja se i glasi: "a) ako je za krivična djela u sticaju sud utvrdio kazne dugotrajnog zatvora ili dugotrajnog zatvora i zatvora, jedinstvena kazna dugotrajnog zatvora mora biti veća od svake pojedine utvrđene kazne, ali ne smije preći 45 godina;". Iza tačke b) dodaje se nova tačka c), koja glasi: "c) ako je za dva ili više krivičnih djela počinjenih u sticaju utvrdio kazne zatvora u trajanju dužem od deset godina, sud može izreći jedinstvenu kaznu dugotrajnog zatvora koja ne smije dostići zbir pojedinačnih kazni zatvora;". Dosadašnje tačke c) i d) postaju tačke d) i e). Član 32. U članu 55. stav (3) briše se. Član 33. U članu 56. u stavu (2) broj "50" zamjenjuje se brojem "100". Član 34. U članu 59. u stavu (2) riječi: "krivične odgovornosti" zamjenjuju se riječju "krivice". Stav (4) briše se. Dosadašnji stavovi (5), (6) i (7) postaju stavovi (4), (5) i (6). Član 35. U članu 71. u stavu (1) riječi: "u stanju bitno smanjene uračunljivosti, odnosno smanjene uračunljivosti" zamjenjuju se riječima: "u stanju bitno smanjene ili smanjene uračunljivosti". Stav (4) briše se. Član 36. U članu 72. stav (3) briše se. Član 37. U članu 73. u stavu (1) riječi: "krivično djelo vezano za imovinu koja mu je bila povjerena ili kojoj je imao pristup zahvaljujući svom pozivu, djelatnosti ili dužnosti" zamjenjuju se riječima: "krivično djelo u vezi sa svojim pozivom, djelatnošću ili dužnošću", a riječi: "novo krivično djelo zloupotrebom svog poziva, djelatnosti ili dužnosti vezano za imovinu koja mu je povjerena ili kojoj ima pristup" zamjenjuju se riječima: "novo krivično djelo u vezi sa svojim pozivom, djelatnošću ili dužnošću". Član 38. U članu 74. u stavu (1) riječ "apsolutno" briše se. Stav (3) mijenja se i glasi: "(3) Zakonom se može propisati obavezno oduzimanje predmeta." Član 39. U članu 95. riječi: "krivično odgovoran" brišu se, a riječi: "visokog stepena krivične odgovornosti" zamjenjuju se riječima: "stepena krivice". Član 40. U članu 110. stav (3) briše se. Član 41. Iza člana 110. dodaje se novi član 110a., koji glasi: "Prošireno oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivičnim djelom Član 110a. Kada se krivični postupak vodi za krivična djela iz glava XVII, XVIII, XIX, XXI, XXI A i XXII ovog zakona, sud može odlukom iz člana 110. stav (2) oduzeti i onu imovinsku korist za koju tužilac pruži dovoljno dokaza da se opravdano vjeruje da je takva imovinska korist pribavljena izvršenjem ovih krivičnih djela, a počinilac nije pružio dokaze da je korist pribavljena zakonito." Član 42. U članu 114. u stavu (1) iza tačke b) dodaje se nova tačka c), koja glasi: "c) oduzimanje dozvola ili odobrenja koja se izdaju odlukom organa vlasti ili statusa koji se priznaje odlukom organa vlasti;". Dosadašnja tačka c) postaje tačka d). U stavu (2) tačka c) mijenja se i glasi: "c) zabrana sticanja dozvola ili odobrenja koja se izdaju odlukom organa vlasti ili statusa koji se priznaje odlukom organa vlasti.". Član 43. Član 121. mijenja se i glasi: "Brisanje osude Član 121. (1) Pod uslovom da počinilac krivičnog djela nije ponovo osuđen za novo krivično djelo osuda se briše po sili zakona kada isteknu sljedeći rokovi: a) osuda kojom je počinilac oslobođen kazne briše se iz kaznene evidencije ako osuđeni u roku od jedne godine od dana pravosnažnosti presude ne počini novo krivično djelo, b) uslovna osuda briše se iz kaznene evidencije po isteku roka od jedne godine od dana prestanka vremena provjeravanja, ako za to vrijeme osuđeni ne počini novo krivično djelo, c) osuda na novčanu kaznu i na kaznu zatvora do jedne godine briše se iz kaznene evidencije po isteku roka od tri godine od dana izvršene, zastarjele ili oproštene kazne, ako za to vrijeme osuđeni ne počini novo krivično djelo, d) osuda na kaznu zatvora preko jedne do tri godine briše se iz kaznene evidencije po isteku roka od pet godina od dana izvršene, zastarjele ili oproštene kazne, ako za to vrijeme osuđeni ne počini novo krivično djelo, e) osuda na kaznu zatvora preko tri do pet godina briše se iz kaznene evidencije po isteku roka od deset godina od dana izvršene, zastarjele ili oproštene kazne, ako za to vrijeme osuđeni ne počini novo krivično djelo, f) osuda na kaznu zatvora preko pet do deset godina briše se iz kaznene evidencije po isteku roka od 15 godina od dana izvršene, zastarjele ili oproštene kazne, ako za to vrijeme osuđeni ne počini novo krivično djelo. (2) Sud može, na molbu osuđenog, odrediti da se iz kaznene evidencije briše osuda na kaznu zatvora preko deset godina, ako je protekao rok od 20 godina od dana izdržane, zastarjele ili oproštene kazne, a u tom vremenu osuđeni nije počinio novo krivično djelo. (3) Prilikom odlučivanja o brisanju osude, sud će voditi računa o vladanju osuđenog poslije izdržane kazne, o prirodi krivičnog djela i o drugim okolnostima koje mogu biti od značaja za ocjenu opravdanosti brisanja osude. (4) Osuda na kaznu dugotrajnog zatvora se ne briše. (5) Osuda se ne može brisati iz kaznene evidencije dok traje krivični postupak za novo krivično djelo. (6) Osuda se ne može brisati iz kaznene evidencije dok traje primjena mjera sigurnosti niti dok oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivičnim djelom nije potpuno izvršeno. (7) Brisanjem osude iz kaznene evidencije pod uslovima iz stavova od (1) do (3) ovog člana počinilac krivičnog djela smatra se neosuđivanim." Član 44. Iza člana 121. dodaje se novi član 121a., koji glasi: "Podaci iz kaznene evidencije Član 121a. (1) Podaci iz kaznene evidencije nisu javni podaci. (2) Građanin ima pravo tražiti i dobiti podatke iz kaznene evidencije o sebi ako su mu ti podaci potrebni za ostvarivanje prava ili interesa. (3) Zamjena izrečene novčane kazne radom za opće dobro na slobodi ili kaznom zatvora, kao i zamjena izrečene kazne zatvora radom za opće dobro na slobodi ili novčanom kaznom, upisuju se u kaznenu evidenciju." Član 45. U nazivu člana 123. riječ "krivičnom" briše se. U stavu (3) riječi: "pod uvjetima člana 12." zamjenjuju se riječima: "pod uslovima iz člana 9.". Član 46. U članu 125. u stavu (1) riječi: "nije krivično odgovoran" zamjenjuju se riječima: "nije kriv". U stavu (2) riječi: "krivičnu odgovornost" zamjenjuju se riječju "krivicu". Član 47. U članu 126. u stavu (1) riječ "krivično" ispred riječi "odgovorna" briše se. U stavu (2) i stavu (3) riječ "krivična" ispred riječi "odgovornost" briše se. Član 48. U nazivu člana 128. riječ "krivično" i u tekstu člana riječ "krivično" ispred riječi "odgovorna" brišu se. Član 49. U članu 129. u stavu (2) riječ "krivično" ispred riječi "odgovorna" briše se. Član 50. U članu 132. iza stava (2) dodaje se novi stav (3) koji glasi: "(3) Ako se novčana kazna ne plati u roku koji je utvrđen presudom, bez odgađanja će se provesti postupak prinudne naplate. " Član 51. U članu 137. u tački b) riječ "privredne" briše se. Član 52. U članu 138. riječi: "ili kakva korist privredi" zamjenjuju se riječima: "ili da se zaštite ili podstiču društvene vrijednosti". Član 53. U naslovu člana 139. riječ "privredne" briše se. U stavu (1) riječi: "Mjerom sigurnosti zabrane obavljanja određene privredne djelatnosti" zamjenjuju se riječima: "Mjerom sigurnosti zabrane obavljanja određene djelatnosti", a riječi: "ili drugim privrednim poslom" zamjenjuju se riječima: "ili drugim poslom odnosno djelatnostima". U stavu (2) riječi: "bavljenje određenom privrednom djelatnošću" zamjenjuju se riječima: "bavljenje određenom djelatnošću", a riječi: "štetno za privredno ili finansijsko poslovanje drugih pravnih osoba" zamjenjuju se riječima: "štetno za privredno ili finansijsko poslovanje drugih lica". Član 54. U nazivu člana 142. i u stavu (1) riječ "krivičnog" briše se. U stavu (3) tačka b) riječ "privredne" briše se. Član 55. U članu 143. riječ "krivično" briše se. Član 56. Iza člana 145. dodaju se novi članovi 145a. i 145b. koji glase: "Izazivanje nacionalne, rasne i vjerske mržnje, razdora i netrpeljivosti Član 145a. (1) Ko javno izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili vjersku mržnju, razdor ili netrpeljivost među konstitutivnim narodima i ostalima, kao i drugima koji žive ili borave u Bosni i Hercegovini, kaznit će se kaznom zatvora od tri mjeseca do tri godine. (2) Ko krivično djelo iz stava (1) ovog člana počini zloupotrebom svog položaja ili ovlaštenja kaznit će se kaznom zatvora od jedne do deset godina. Oštećenje ili rušenje vjerskih objekata Član 145b. Ko ošteti, učini neupotrebljivim ili sruši vjerski objekat kaznit će se kaznom zatvora od šest mjeseci do pet godina." Član 57. Iza člana 147. dodaje se novi član 147a., koji glasi: "Neovlašteno prisluškivanje i zvučno ili optičko snimanje Član 147a. (1) Službeno ili odgovorno lice u institucijama Bosne i Hercegovine koje pomoću posebnih naprava, bez odobrenja, prisluškuje ili zvučno snimi razgovor ili izjavu koja mu nije namijenjena ili omogući nepozvanom licu da se upozna s razgovorom ili izjavom koja je neovlašteno prisluškivana ili zvučno snimljena, ili koje neovlašteno prisluškuje ili snimi tuđe poruke u kompjuterskom sistemu, kaznit će se kaznom zatvora od šest mjeseci do pet godina. (2) Kaznom iz stava (1) ovog člana kaznit će se službeno ili odgovorno lice u institucijama Bosne i Hercegovine koje fotografski, filmski ili na drugi način snimi drugo lice, bez njegovog pristanka, u njegovim prostorijama ili koje takav snimak direktno prenese trećim licima ili im takav snimak pokaže ili na drugi način omogući da se s njim direktno upoznaju." Član 58. U članu 148. riječi: "zloupotrijebi svoj položaj ili ovlaštenje i" zamjenjuju se riječima: "zloupotrebom svog položaja ili ovlaštenja", a riječ "jedne" zamjenjuje se riječju "tri". Član 59. Iza člana 149. dodaje se novi član 149a., koji glasi: "Nezakonito uskraćivanje identifikacionih dokumenata Član 149a. Ko s ciljem ograničavanja slobode kretanja ili ispoljavanja vlasti nad drugom osobom nezakonito uskrati drugome njegovu ličnu ili putnu ispravu kaznit će se kaznom zatvora od šest mjeseci do pet godina. " Član 60. U članu 151. u stavu (1) riječi: "ili kaznom zatvora do jedne godine" zamjenjuju se riječima: "i kaznom zatvora do tri godine". Član 61. U članu 152. iza riječi "Hercegovini" i zareza dodaju se riječi: "ponovo glasa", iza riječi "imenom" dodaje se zarez, a riječi: "ili pokuša da ponovo glasa iako je već glasao, kaznit će se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine" zamjenjuju se riječima: "kaznit će se kaznom zatvora od tri mjeseca do pet godina". Član 62. U članu 154. iza riječi "objavi" dodaju se riječi: "kao konačan". Član 63. U članu 162a. u stavu (2) riječi: "bilo kako" zamjenjuju se riječima: "na bilo koji način". Član 64. U članu 164. u stavu (3) riječi: "iz st. (1) i (2)" zamjenjuju se riječima: "iz stavova (1) i (2)". U stavu (4) riječi: "iz st. (1) i (3)" zamjenjuju se riječima: "iz stavova (1) i (3)". U stavu (5) riječi: "iz st. (1), (2) i (3)" zamjenjuju se riječima: "iz stavova (1), (2) i (3)". U stavu (6) riječi: "iz st. (1) i (4)" zamjenjuju se riječima: "iz stavova (1) i (4)". U stavu (8) riječi: "Odredbe st." zamjenjuju se riječima: "Odredbe stavova". Član 65. U članu 170. riječi: "od jedne do deset godina" zamjenjuju se riječima: "najmanje tri godine". Član 66. U članu 172. stav (2) u tački e) riječi: "od strane optuženog ili pod nadzorom optuženog" zamjenjuju se riječima: "od strane počinioca ili pod nadzorom počinioca". Član 67. Naziv člana 180. mijenja se i glasi: "Individualna i komandna odgovornost". U stavu (1) u prvoj rečenici riječ "pokrene" briše se, a riječi: "individualno je odgovorna" zamjenjuju se riječima: "kriva je", riječi: "bilo kojeg okrivljenog" zamjenjuju se riječima: "bilo kojeg lica", a riječi: "krivične odgovornosti" zamjenjuju se riječju "krivice". U stavovima (2) i (3) riječi: "krivične odgovornosti" zamjenjuju se riječju "krivice". Član 68. U članu 185. stav (2) mijenja se i glasi: "(2) Ko kršeći pravila međunarodnog prava kupi, proda, preda drugome ili posreduje u kupovini, prodaji ili predaji lica koja nisu navršila 18 godina života radi usvajanja, odstranjivanja dijelova ljudskog tijela, iskorištavanja radom ili u druge protivpravne svrhe kaznit će se kaznom zatvora najmanje pet godina." Član 69. Član 186. mijenja se i glasi: "Trgovina ljudima Član 186. (1) Ko upotrebom sile ili prijetnjom upotrebe sile ili drugim oblicima prinude, otmicom, prevarom ili obmanom, zloupotrebom vlasti ili uticaja ili položaja bespomoćnosti ili davanjem ili primanjem isplata ili drugih koristi kako bi privolio lice koje ima kontrolu nad drugim licem vrbuje, preveze, preda, sakrije ili primi lice u svrhu iskorištavanja prostitucijom drugog lica ili drugih oblika seksualnog iskorištavanja, prisilnog rada ili usluga, ropstva ili njemu sličnog odnosa, služenja, odstranjivanja dijelova ljudskog tijela ili drugog iskorištavanja kaznit će se kaznom zatvora najmanje tri godine. (2) Ko vrbuje, navodi, preveze, preda, sakrije ili primi lica koja nisu navršila 18 godina života radi iskorištavanja iz stava (1) ovog člana kaznit će se kaznom zatvora najmanje pet godina. (3) Ako je krivično djelo iz stavova (1) i (2) ovog člana izvršilo službeno lice prilikom obavljanja službene dužnosti, počinilac će se kazniti kaznom zatvora od najmanje pet godina. (4) Ko krivotvori, pribavi ili izda putnu ili ličnu ispravu ili koristi, zadržava, oduzima, mijenja, oštećuje, uništava putnu ili ličnu ispravu drugog lica u svrhu omogućavanja trgovine ljudima kaznit će se kaznom zatvora od jedne do pet godina. (5) Ko organizira ili na bilo koji način rukovodi grupom ljudi radi izvršenja krivičnog djela iz stavova (1) ili (2) ovog člana kaznit će se kaznom zatvora najmanje deset godina ili kaznom dugotrajnog zatvora. (6) Ko koristi usluge žrtve trgovine ljudima kaznit će se kaznom zatvora od šest mjeseci do pet godina. (7) Ako je izvršenjem krivičnog djela iz stavova (1) i (2) ovog člana prouzrokovano teže narušenje zdravlja, teška tjelesna povreda ili smrt lica iz stavova (1) i (2) ovog člana, počinilac će se kazniti kaznom zatvora najmanje pet godina ili kaznom dugotrajnog zatvora. (8) Predmeti i prijevozna sredstva upotrijebljena za izvršenje djela bit će oduzeti, a objekti koji su korišteni u svrhu trgovine ljudima mogu se privremeno ili trajno zatvoriti. (9) Na postojanje krivičnog djela trgovine ljudima bez uticaja je okolnost da li je lice koje je žrtva trgovine ljudima pristalo na iskorištavanje." Član 70. U članu 187. u stavu (2) riječi: "šest mjeseci do pet godina" zamjenjuju se riječima: "jedne do deset godina". Stav (3) briše se. Dosadašnji stav (4) postaje stav (3). Član 71. Član 188. briše se. Član 72. Član 189. mijenja se i glasi: "Krijumčarenje ljudi Član 189. (1) Ko u namjeri pribavljanja za sebe ili drugog neke koristi nedozvoljeno prevede ili omogući prevođenje jednog ili više migranata ili drugih lica preko državne granice ili ko u tu svrhu sačini, nabavi ili posjeduje lažne putne ili lične isprave kaznit će se kaznom zatvora od jedne do deset godina. (2) Ko vrbuje, preveze, sakrije, pruži zaštitu ili na drugi način omogući boravak krijumčarenih lica u Bosni i Hercegovini kaznit će se kaznom zatvora od šest mjeseci do pet godina. (3) Ako je djelo iz stavova (1) i (2) ovog člana počinjeno u sastavu organizirane grupe ili grupe za organizirani kriminal, zloupotrebom službenog položaja ili na način kojim se ugrožava život, zdravlje ili sigurnost krijumčarenih lica ili je prema njima postupano u svrhu iskorištavanja ili na drugi nečovječan ili ponižavajući način, počinilac će se kazniti kaznom zatvora od tri do petnaest godina. (4) Kaznom iz stava (3) ovog člana kaznit će se i onaj ko djelo iz stavova (1) i (2) ovog člana počini prema licu koje nije navršilo 18 godina života. (5) Ako je zbog djela iz stavova (1) i (2) ovog člana nastupila smrt jednog ili više krijumčarenih lica, počinilac će se kazniti kaznom zatvora najmanje pet godina. (6) Predmeti ili prijevozna sredstva upotrijebljena za izvršenje djela bit će oduzeti." Član 73. Iza člana 189. dodaje se novi član 189a., koji glasi: "Organiziranje grupe ili udruženja za izvršenje krivičnih djela trgovine ljudima i krijumčarenje migranata Član 189a. (1) Ko organizira grupu ili drugo udruženje za izvršenje krivičnih djela iz članova 186. (Trgovina ljudima) i 189. (Krijumčarenje ljudi) ovog zakona kaznit će se kaznom zatvora najmanje tri godine. (2) Ko postane pripadnik grupe ili drugog udruženja iz stava (1) ovog člana ili na drugi način pomaže grupu ili udruženje kaznit će se kaznom zatvora najmanje jednu godinu. (3) Na organizatora ili vođu organizirane grupe ili drugog udruženja koji su počinili djela iz stava (1) ovog člana i njihove pripadnike primjenjuju se odredbe iz člana 250. (Organizirani kriminal) ovog zakona." Član 74. U članu 190. riječi: "bilo iz kojeg" zamjenjuju se riječima: "iz bilo kojeg", a riječi: "bilo na kojoj" zamjenjuju se riječima: "na bilo kojoj". Član 75. U članu 191. u stavu (1) iza riječi "primora" dodaju se riječi: "Bosnu i Hercegovinu" i zarez, iza riječi "neku" dodaje se riječ "drugu", a riječi: "od jedne do deset godina" zamjenjuju se riječima: "najmanje tri godine". Član 76. U članu 192. u stavu (1) riječi: "od jedne do deset godina" zamjenjuju se riječima: "najmanje tri godine". Član 77. U članu 193. u stavu (1) riječi: "od jedne do deset godina" zamjenjuju se riječima: "najmanje tri godine". Iza stava (5) dodaje se novi stav (6), koji glasi: "(6) Oružje, vojna oprema, proizvodi dvojne namjene, kao i sredstva za njihov transtport ili rasturanje, bit će oduzeti." Član 78. U članu 193a. u stavu (1) riječi: "izrađuje ili usavršava, proizvodi, nabavlja, gomila ili skladišti" zamjenjuju se riječima: "izradi ili usavrši, proizvede, nabavi, gomila ili uskladišti", a riječi: "ili posredno prenosi drugome" zamjenjuju se riječima: "ili posredno prenese drugome". Iza stava (6) dodaje se novi stav (7), koji glasi: "(7) Hemijsko ili biološko oružje, neko drugo borbeno sredstvo zabranjeno pravilima međunarodnog prava te sredstva za kontrolu nereda iz ovog člana, kao i sredstva za njihov transport ili rasturanje, bit će oduzeti." Član 79. U članu 193b. u stavu (1) skraćenica "CWC", koja se ponavlja dva puta, zamjenjuje se riječju "Konvencije". Iza stava (3) dodaje se novi stav (4), koji glasi: "(4) Hemikalije iz ovog člana bit će oduzete." Član 80. Naziv člana 193c. mijenja se i glasi: "Aktivnosti protivne režimima propisanim Zakonom o implementaciji Konvencije o zabrani razvijanja, proizvodnje, gomilanja i korištenja hemijskog oružja i o njegovom uništavanju". U stavovima (1), (2) i (3) skraćenica "CWC" zamjenjuje se riječju "Konvencije". U stavu (3) riječ "skladišti" zamjenjuje se riječju "uskladišti". Iza stava (3) dodaje se novi stav (4), koji glasi: "(4) Hemikalije iz stava (3) ovog člana bit će oduzete." Član 81. Član 194. mijenja se i glasi: "Neovlašteno pribavljanje i raspolaganje nuklearnim materijalom Član 194. (1) Ko nuklearni ili drugi radioaktivni materijal ili uređaj neovlašteno pribavi, primi, preda drugome ili mu omogući da dođe u posjed ili posjeduje, koristi, prenese, preradi, odloži, uskladišti ili raširi kaznit će se kaznom zatvora do pet godina. (2) Ko nuklearni ili drugi radioaktivni materijal ili uređaj pribavi krađom, prevarom, silom, prijetnjom ili bilo kojim drugim načinom zastrašivanja kaznit će se kaznom zatvora od jedne do deset godina. (3) Ko krivičnim djelom iz stavova (1) i (2) ovog člana izazove opasnost za život ili zdravlje ljudi ili opasnost za imovinu ili okoliš velikih razmjera kaznit će se kaznom zatvora najmanje tri godine. (4) Ako je zbog krivičnog djela iz stavova (1), (2) i (3) ovog člana nastupila smrt jednog ili više lica ili šteta za imovinu ili okoliš velikih razmjera, počinilac će se kazniti kaznom zatvora najmanje pet godina. (5) Ko krivično djelo iz stavova (1) i (3) ovog člana počini iz nehata kaznit će se kaznom zatvora do tri godine. (6) Ko krivično djelo iz stava (4) ovog člana počini iz nehata kaznit će se kaznom zatvora do deset godina. (7) Ko, s ciljem da primora neku državu ili međunarodnu organizaciju ili fizičko ili pravno lice da nešto učini ili ne učini, prijeti upotrebom nuklearnog materijala radi ugrožavanja života ljudi ili imovine velikih razmjera kaznit će se kaznom zatvora najmanje tri godine. (8) Nuklearni ili drugi radioaktivni materijal ili uređaj iz ovog člana te sredstva za njihov transport bit će oduzeti." Član 82. Iza člana 194. dodaje se novi član 194a., koji glasi: "Ugrožavanje nuklearnog objekta Član 194a. (1) Ko počini djelo usmjereno na ometanje rada nuklearnog objekta ili koristi ili ošteti nuklearni objekt na način kojim prouzrokuje opasnost od ispuštanja nuklearnog ili drugog radioaktivnog materijala kaznit će se kaznom zatvora od jedne do pet godina. (2) Ko krivičnim djelom iz stava (1) ovog člana izazove opasnost za život ili zdravlje ljudi ili opasnost za imovinu ili okoliš velikih razmjera kaznit će se kaznom zatvora najmanje jednu godinu. (3) Ko počini krivično djelo iz stavova (1) i (2) ovog člana iz nehata kaznit će se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine. (4) Ako je zbog krivičnog djela iz stavova (1) i (2) ovog člana nastupila smrt jednog ili više lica ili šteta za imovinu ili okoliš velikih razmjera, počinilac će se kazniti kaznom zatvora najmanje pet godina. (5) Ko počini krivično djelo iz stava (4) ovog člana iz nehata kaznit će se kaznom zatvora od jedne do deset godina. (6) Prijetnja izvršenjem nekog djela iz stavova (1) i (2) ovog člana kaznit će se kaznom zatvora do tri godine. " Član 83. U članu 195. u stavu (1) riječi: "od jedne do deset godina" zamjenjuju se riječima: "najmanje tri godine". U stavu (2) riječi: "tri godine" zamjenjuju se riječima: "pet godina". U stavu (3) riječi: "šest mjeseci do pet godina" zamjenjuju se riječima: "jedne do deset godina". Član 84. Naziv člana 197. mijenja se i glasi: "Otmica zrakoplova ili broda ili zauzimanje fiksne platforme". U stavu (1) iza riječi "vrste" dodaju se riječi: "ili fiksnom platformom". U stavu (2) iza riječi "objekta" dodaju se riječi: "ili fiksne platforme". Član 85. U nazivu člana 198. iza riječi "plovidbe" dodaju se riječi: "ili fiksnih platformi". U stavu (1) riječi: "daje lažna obavještenja u vezi s letom zrakoplova" zamjenjuju se riječima: "daje obavještenja za koja mu je poznato da su lažna". U stavu (2) riječ "zaposlenoj" briše se. Stav (3) mijenja se i glasi: "(3) Kaznom iz stava (1) ovog člana kaznit će se ko izvrši nasilje prema licu na brodu ili plutajućem objektu ili fiksnoj platformi, uništi brod ili plutajući objekat ili fiksnu platformu ili prouzrokuje štetu brodu, plutajućem objektu ili njihovom teretu ili fiksnoj platformi, unese ili prouzrokuje unošenje na brod ili plutajući objekat ili fiksnu platformu, bilo kojim sredstvima, eksplozivne ili druge naprave ili supstance koje mogu uništiti ili oštetiti brod, plutajući objekat ili njihov teret ili fiksnu platformu, uništiti ili oštetiti maritimne navigacione uređaje ili ometati njihov rad, daje obavještenja za koja mu je poznato da su lažna, ili izvrši drugo nasilje ugrožavajući sigurnu navigaciju ili sigurnost plovidbe broda ili sigurnost plutajućeg objekta ili fiksne platforme." U stavovima (5) i (7) iza riječi "objektu" dodaju se riječi: "ili fiksnoj platformi". Član 86. U članu 201. u stavu (1) riječi: "tri godine" zamjenjuju se riječima: "pet godina". U stavu (2) riječ "pet" zamjenjuje se riječju "osam". Iza stava (3) dodaje se novi stav (4), koji glasi: "(4) Ko nabavi ili pripremi sredstvo ili ukloni prepreku ili preduzme neku drugu radnju kojom stvori uslove za izvršenje krivičnog djela iz stava (1) ovog člana kaznit će se kaznom zatvora od jedne do deset godina." U dosadašnjem stavu (4), koji postaje stav (5), riječ "namjernih" briše se. Član 87. Član 202. mijenja se i glasi: "Finansiranje terorističkih aktivnosti Član 202. (1) Ko na bilo koji način, neposredno ili posredno, da ili prikupi sredstva s ciljem njihove upotrebe ili znajući da će biti upotrijebljena, u cjelini ili djelomično, za izvršenje: a) krivičnog djela iz članova: 191. (Uzimanje talaca), 192. (Ugrožavanje osoba pod međunarodnopravnom zaštitom), 194. (Neovlašteno pribavljanje ili raspolaganje nuklearnim materijalom), 194a. (Ugrožavanje nuklearnog objekta), 196. (Piratstvo), 197. (Otmica zrakoplova ili broda ili zauzimanje fiksne platforme), 198. (Ugrožavanje sigurnosti zračne ili morske plovidbe ili fiksnih platformi), 199. (Uništenje i uklanjanje znakova koji služe sigurnosti zračnog saobraćaja), 200. (Zloupotreba telekomunikacionih znakova), 201. (Terorizam), 202a. (Javno podsticanje na terorističke aktivnosti), 202b. (Vrbovanje radi terorističkih aktivnosti), 202c. (Obuka za izvođenje terorističkih aktivnosti) ovog zakona; b) svakog drugog krivičnog djela koje može prouzrokovati smrt ili težu tjelesnu povredu civila ili lica koje aktivno ne učestvuje u neprijateljstvima u oružanom sukobu, kada je svrha takvog djela, po njegovoj prirodi ili kontekstu, zastrašivanje stanovništva ili prisiljavanje organa vlasti Bosne i Hercegovine ili drugih vlasti ili međunarodne organizacije da nešto učini ili ne učini, kaznit će se kaznom zatvora najmanje tri godine. (2) Prikupljena sredstva namijenjena za izvršenje ili nastala izvršenjem krivičnog djela iz stava (1) ovog člana bit će oduzeta." Član 88. Iza člana 202. dodaju se novi članovi 202a., 202b., 202c. i 202d. koji glase: "Javno podsticanje na terorističke aktivnosti Član 202a. Ko javno, putem sredstva informiranja, distribuira ili na bilo koji drugi način uputi poruku javnosti koja ima za cilj podsticanje drugog na izvršenje krivičnog djela iz članova: 191. (Uzimanje talaca), 192. (Ugrožavanje osoba pod međunarodnopravnom zaštitom) 194. (Neovlašteno pribavljanje ili raspolaganje nuklearnim materijalom), 194a. (Ugrožavanje nuklearnog objekta), 196. (Piratstvo), 197. (Otmica zrakoplova ili broda ili zauzimanje fiksne platforme), 198. (Ugrožavanje sigurnosti zračne ili morske plovidbe ili fiksnih platformi), 199. (Uništenje i uklanjanje znakova koji služe sigurnosti zračnog saobraćaja), 200. (Zloupotreba telekomunikacionih znakova), 201. (Terorizam), 202. (Finansiranje terorističkih aktivnosti), 202b. (Vrbovanje radi terorističkih aktivnosti), 202c (Obuka za izvođenje terorističkih aktivnosti) i 202d. (Organiziranje terorističke grupe) ovog zakona kaznit će se kaznom zatvora najmanje tri godine. Vrbovanje radi terorističkih aktivnosti Član 202b. Ko vrbuje ili navodi drugoga da počini ili učestvuje ili pomaže u izvršenju ili da se pridruži terorističkoj grupi radi izvršenja nekog od krivičnih djela iz članova: 191. (Uzimanje talaca), 192. (Ugrožavanje osoba pod međunarodnopravnom zaštitom), 194. (Neovlašteno pribavljanje ili raspolaganje nuklearnim materijalom), 194a. (Ugrožavanje nuklearnog objekta), 196. (Piratstvo), 197. (Otmica zrakoplova ili broda ili zauzimanje fiksne platforme), 198. (Ugrožavanje sigurnosti zračne ili morske plovidbe ili fiksnih platformi), 199. (Uništenje i uklanjanje znakova koji služe sigurnosti zračnog saobraćaja), 200. (Zloupotreba telekomunikacionih znakova), 201. (Terorizam), 202 (Finansiranje terorističkih aktivnosti) 202a. (Javno podsticanje na terorističke aktivnosti) ili 202c. (Obuka za izvođenje terorističkih aktivnosti) ovog zakona kaznit će se kaznom zatvora najmanje tri godine. Obuka za izvođenje terorističkih aktivnosti Član 202c. (1) Ko drugog osposobi za izradu ili korištenje eksploziva, vatrenog oružja ili drugog oružja ili štetnih ili opasnih materija ili eksplozivnih naprava ili poduči o drugim konkretnim metodama, tehnikama ili vještinama u svrhu izvršenja nekog od krivičnih djela iz članova: 191. (Uzimanje talaca), 192. (Ugrožavanje osoba pod međunarodnopravnom zaštitom), 194. (Neovlašteno pribavljanje ili raspolaganje nuklearnim materijalom), 194a. (Ugrožavanje nuklearnog objekta), 196. (Piratstvo), 197. (Otmica zrakoplova ili broda ili zauzimanje fiksne platforme), 198. (Ugrožavanje sigurnosti zračne ili morske plovidbe ili fiksnih platformi), 199. (Uništenje i uklanjanje znakova koji služe sigurnosti zračnog saobraćaja), 200. (Zloupotreba telekomunikacionih znakova), 201. (Terorizam), 202. (Finansiranje terorističkih aktivnosti), 202a. (Javno podsticanje na terorističke aktivnosti) ili 202b. (Vrbovanje radi terorističkih aktivnosti) kaznit će se kaznom zatvora najmanje tri godine. (2) Kaznom iz stava (1) ovog člana kaznit će se i osoba koja da sredstva za obuku ili na bilo koji način stavi na raspolaganje prostoriju ili drugi prostor, znajući da će biti upotrijebljeni za izvršenje krivičnog djela iz stava (1) ovog člana. Organiziranje terorističke grupe Član 202d. (1) Ko organizira terorističku grupu ili na drugi način udružuje najmanje tri lica radi izvršenja nekog od krivičnih djela iz članova: 191. (Uzimanje talaca), 192. (Ugrožavanje osoba pod međunarodnopravnom zaštitom), 194. (Neovlašteno pribavljanje ili raspolaganje nuklearnim materijalom), 194a. (Ugrožavanje nuklearnog objekta), 196. (Piratstvo), 197. (Otmica zrakoplova ili broda ili zauzimanje fiksne platforme), 198. (Ugrožavanje sigurnosti zračne ili morske plovidbe ili fiksnih platformi), 199. (Uništenje i uklanjanje znakova koji služe sigurnosti zračnog saobraćaja), 200. (Zloupotreba telekomunikacionih znakova), 201. (Terorizam), 202. (Finansiranje terorističkih aktivnosti), 202a. (Javno podsticanje na terorističke aktivnosti), 202b. (Vrbovanje radi terorističkih aktivnosti) ili 202c. (Obuka za izvođenje terorističkih aktivnosti) kaznit će se kaznom zatvora najmanje pet godina. (2) Ko postane pripadnik grupe iz stava (1) ovog člana ili na bilo koji drugi način učestvuje u aktivnostima terorističke grupe, uključujući pružanje finansijske i bilo koje druge pomoći, kaznit će se kaznom zatvora najmanje tri godine. (3) Pripadnik grupe iz stava (1) ovog člana koji otkrije grupu prije nego što je u njenom sastavu ili za nju počinio krivično djelo, kaznit će se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine, a može biti i oslobođen kazne." Član 89. U članu 209. u stavu (1) riječi: "šest mjeseci do pet godina" zamjenjuju se riječima: "jedne do osam godina". Iza stava (1) dodaje se novi stav (2), koji glasi: "(2) Ako je počinilac djela iz stava (1) ovog člana istovremeno i počinilac ili saučesnik u krivičnom djelu kojim je pribavljen novac ili imovina iz stava (1) ovog člana, kaznit će se kaznom zatvora od jedne do deset godina." U dosadašnjem stavu (2), koji postaje stav (3), broj "50.000" zamjenjuje se brojem "200.000", a riječi: "od jedne do deset godina" zamjenjuju se riječima: "najmanje tri godine". Dosadašnji stavovi (3) i (4) postaju stavovi (4) i (5). U stavu (5) riječi: "iz st. 1. do 3. ovog člana" zamjenjuju se riječima: "iz stavova od (1) do (4) ovog člana". Član 90. Član 210. mijenja se i glasi: "Porezna utaja ili prevara Član 210. (1) Ko izbjegne da plati davanja propisana poreznim zakonodavstvom Bosne i Hercegovine nepružanjem zahtijevanih podataka ili pružanjem lažnih podataka o svojim stečenim oporezivim prihodima ili o drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje iznosa obaveza, a iznos poreza čije se plaćanje izbjegava prelazi iznos od 10.000 KM, kaznit će se kaznom zatvora od šest mjeseci do pet godina. (2) Kaznom iz stava (1) ovog člana kaznit će se i onaj ko, u namjeri da ostvari pravo na povrat ili kredit po osnovu indirektnih poreza propisanih poreznim zakonodavstvom Bosne i Hercegovine, podnese poreznu prijavu neistinitog sadržaja sa iskazanim iznosom za povrat ili kredit indirektnih poreza koji prelazi 10.000 KM. (3) Ko počini krivično djelo iz stava (1) ovog člana, a iznos obaveze čije se plaćanje izbjegava prelazi 50.000 KM, ili ko počini krivično djelo iz stava (2) ovog člana, a iskazani iznos povrata ili kredita po osnovu indirektnih poreza prelazi 50.000 KM, kaznit će se kaznom zatvora od jedne do deset godina. (4) Ko počini krivično djelo iz stava (1) ovog člana, a iznos obaveze čije se plaćanje izbjegava prelazi 200.000 KM, ili ko počini krivično djelo iz stava (2) ovog člana, a iskazani iznos povrata ili kredita po osnovu indirektnih poreza prelazi 200.000 KM, kaznit će se kaznom zatvora od najmanje tri godine." Član 91. Iza člana 210. dodaju se novi članovi 210a. i 210b. koji glase: "Nedozvoljen promet akciznih proizvoda Član 210a. (1) Ko nezakonito proizvede, stavi u promet odnosno proda ili prodaje proizvode koji nisu obilježeni kontrolnim i poreznim markicama na način propisan poreznim zakonodavstvom Bosne i Hercegovine kaznit će se kaznom zatvora od šest mjeseci do pet godina. (2) Proizvodi iz stava (1) ovog člana bit će oduzeti. Nedozvoljeno skladištenje robe Član 210b. (1) Ko uskladišti robu na koju se plaća porez po poreznom zakonodavstvu Bosne i Hercegovine u prostoriji koja nije registrirana za tu namjenu u skladu sa zakonom ili ko dozvoli da se u njegovoj prostoriji uskladišti roba, a prostorija nije za to registrirana, kaznit će se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine. (2) Kaznom iz stava (1) ovog člana kaznit će se i onaj ko u prostoriji registriranoj u skladu sa zakonom za skladištenje robe uskladišti robu na koju se plaća porez po poreznom zakonodavstvu Bosne i Hercegovine za koju ne postoji propisana dokumentacija o porijeklu robe i plaćenom porezu." Član 92. Član 211. mijenja se i glasi: "Neplaćanje poreza Član 211. (1) Ko prenosom ili otuđenjem imovine, gašenjem privrednog subjekta ili na drugi način onemogući naplatu prijavljenog poreza propisanog poreznim zakonodavstvom Bosne i Hercegovine, a iznos obaveze čije se plaćanje izbjegava prelazi 50.000 KM, kaznit će se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine. (2) Ko počini djelo iz stava (1) ovog člana, a iznos poreza čije se plaćanje izbjegava prelazi 100.0000 KM, kaznit će se kaznom zatvora od jedne do deset godina. (3) Ko počini djelo iz stava (1) ovog člana, a iznos poreza čije se plaćanje izbjegava prelazi 200.000 KM, kaznit će se kaznom zatvora najmanje tri godine. (4) Ako počinilac plati obaveze iz stavova (1), (2) i (3) ovog člana, može se osloboditi kazne." Član 93. U članu 214. stav (4) mijenja se i glasi: "(4) Roba, supstance i drugi predmeti iz stavova od (1) do (3) ovog člana bit će oduzeti." U stavu (5) riječ "vozila" zamjenjuje se riječima: "prijevoznog sredstva". Član 94. U članu 217. u stavovima (1), (2) i (3) iza riječi: "stranu službenu osobu" dodaju se riječi: "ili međunarodnog službenika", a iza riječi "korist" i "koristi" dodaju se riječi: "za sebe ili za drugo lice". Član 95. U članu 218. u stavovima (1), (2) i (3) iza riječi: "stranu službenu osobu" dodaju se riječi: "ili međunarodnog službenika". Član 96. U članu 219. iza stava (3) dodaje se novi stav (4), koji glasi: "(4) Primljena nagrada ili kakva druga korist bit će oduzeta." Član 97. U članu 220. iza stava (3) dodaje se novi stav (4), koji glasi: "(4) Pribavljena korist bit će oduzeta." Član 98. U članu 221. iza stava (3) dodaje se novi stav (4), koji glasi: "(4) Novac, vrijednosni papiri ili druge pokretne stvari, te pribavljena korist bit će oduzeti." Član 99. U članu 222. iza stava (3) dodaje se novi stav (4), koji glasi: "(4) Pribavljena imovinska korist bit će oduzeta." Član 100. U članu 224. u stavu (1) riječi: "novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine" zamjenjuju se riječima: "kaznom zatvora od tri mjeseca do pet godina". U stavu (2) riječi: "šest mjeseci do pet godina" zamjenjuju se riječima: "jedne do deset godina". Član 101. U članu 228. riječ "omogućava" zamjenjuje se riječju "omogući", a riječi: "šest mjeseci do pet godina" zamjenjuju se riječima: "jedne do deset godina". Član 102. U članu 231a. dodaje se naziv koji glasi: "Neprijavljivanje mjesta masovne grobnice", a u tekstu člana riječi: "masovna grobnica" zamjenjuju se riječima: "mjesto masovne grobnice". Član 103. U članu 237. u stavu (1) riječi: "novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine" zamjenjuju se riječima: "kaznom zatvora do tri godine". U stavu (2) riječi: "novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine" zamjenjuju se riječima: "kaznom zatvora od šest mjeseci do pet godina". Član 104. U članu 238. iza riječi: "Ustavnog suda Bosne i Hercegovine" zarez se zamjenjuje riječju "ili", a riječi: "ili Doma za ljudska prava" brišu se. Član 105. Naziv člana 239. mijenja se i glasi: "Neizvršenje odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, Suda Bosne i Hercegovine, Doma za ljudska prava ili Evropskog suda za ljudska prava". U tekstu člana iza riječi: "Suda Bosne i Hercegovine" dodaje se zarez, riječ "ili" briše se, a iza riječi "prava" dodaju se riječi: "ili Evropskog suda za ljudska prava". Član 106. U članu 241. u stavu (2) riječi: "od jedne do deset godina" zamjenjuju se riječima: "najmanje tri godine". Član 107. Iza člana 241. dodaju se novi članovi 241a. i 241b. koji glase: "Sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje Član 241a. (1) Ko silom ili prijetnjom da će neposredno upotrijebiti silu da spriječi službeno lice u institucijama Bosne i Hercegovine u vršenju službene radnje koju je preduzelo u okviru svojih ovlaštenja ili ga na isti način prisili na vršenje službene radnje kaznit će se kaznom zatvora od tri mjeseca do tri godine. (2) Ako je krivičnim djelom iz stava (1) ovog člana službeno lice zlostavljano ili su mu nanesene lakše tjelesne povrede ili je krivično djelo počinjeno prijetnjom upotrebe oružja, počinilac će se kazniti kaznom zatvora od šest mjeseci do pet godina. (3) Ko krivično djelo iz stavova (1) i (2) ovog člana počini prema službenom licu prilikom vršenja poslova sigurnosti Bosne i Hercegovine, lišenja slobode počinioca krivičnog djela ili čuvanja lica koje je lišeno slobode kaznit će se kaznom zatvora od jedne do deset godina. (4) Ako je počinilac krivičnog djela iz stavova od (1) do (3) ovog člana bio izazvan protivzakonitim ili grubim postupanjem službenog lica, može se osloboditi kazne. Napad na službeno lice u vršenju poslova sigurnosti, otkrivanju ili lišenju slobode počinioca krivičnih djela Član 241b. (1) Ko napadne ili ozbiljno prijeti da će napasti službeno lice u institucijama Bosne i Hercegovine ili lice koje mu pomaže u vršenju poslova sigurnosti Bosne i Hercegovine, otkrivanju ili lišenju slobode počinioca krivičnih djela ili čuvanja lica koje je lišeno slobode kaznit će se kaznom zatvora od tri mjeseca do tri godine. (2) Ako je krivičnim djelom iz stava (1) ovog člana službeno lice ili lice koje mu pomaže lakše tjelesno povrijeđeno ili je krivično djelo iz stava (1) ovog člana počinjeno uz prijetnju upotrebe oružja, počinilac će se kazniti kaznom zatvora od šest mjeseci do pet godina. (3) Ako je krivičnim djelom iz stava (1) ovog člana službeno lice ili lice koje mu pomaže teško tjelesno povrijeđeno, počinilac će se kazniti kaznom zatvora od jedne do deset godina. (4) Ako je počinilac krivičnog djela iz stavova od (1) do (3) ovog člana bio izazvan nezakonitim ili grubim postupanjem službenog lica ili lica koje mu pomaže, može se osloboditi kazne." Član 108. U članu 249. u stavu (1) riječi: "za koja se može izreći kazna zatvora tri godine ili teža kazna" i zarez brišu se, a riječi: "šest mjeseci do pet godina" zamjenjuju se riječima: "jedne do deset godina". U stavu (2) riječ "jedne" zamjenjuje se riječju "tri". Član 109. U članu 250. u stavovima (1), (2), (3), (4) i (5) riječi: "zločinačka organizacija" u različitim padežima zamjenjuju se riječima: "grupa za organizirani kriminal" u odgovarajućem padežu. U stavu (2) riječi: "tri godine" zamjenjuje se riječima: "pet godina". U stavu (5) riječi na kraju stava: "zločinačku organizaciju" zamjenjuju se riječima: "tu grupu". Član 110. Zadužuje se Ustavnopravna komisija Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine i Ustavnopravna komisija Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine da utvrde prečišćeni tekst Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine u roku od 60 dana od dana objavljivanja ovog zakona u "Službenom glasniku BiH". Član 111. Nadležni organi Federacije Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine uskladit će svoje krivične zakone s ovim zakonom u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o slobodi pristupa informacijama u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 102/09 | 29.12.2009 | SG BiH 100/13, SG BiH 62/11, SG BiH 45/06, SG BiH 28/00 | informacije,sloboda | ZAKONO IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SLOBODIPRISTUPA INFORMACIJAMAU BOSNI I HERCEGOVINI^lan 1.U Zakonu o slobodi pristupa informacijama u Bosni iHercegovini ("Slu`beni glasnik BiH", br. 28/00 i 45/06) iza ~lana 22. dodaje se novi Odjeljak VII. "Kaznene odredbe" i novi ~lan22a. koji glasi:"ODJELJAK VII.KAZNENE ODREDBE^lan 22a.Nov~ane kazne za prekr{aje1.Nov~anom kaznom u iznosu od 1.000 KM do 15.000 KMkaznit }e se za prekr{aj nadle`ni javni or gan ako:a)ne preduzme sve redovne mjere da prikupi zahtijevaneinformacije (~lan 14. stav 1.);b)ne donese rje{enje kojim obavje{tava podnosiocazahtjeva da je odobren pristup informaciji (~lan 14. stav 2.ta~. a), b) i c));c)ne donese rje{enje kojim obavje{tava podnosiocazahtjeva da je odbijen pristup informaciji (~lan 14. stav 3.ta~. a) i b));d)prekr{i rok iz ~lana 14. stav 4. ovog zakona;e)napla}uje naknadu ili taksu za podno{enje zahtjeva ili zapisana obavje{tenja (~lan 16.);f)ne imenuje slu`benika za informiranje i ne dostaviOmbudsmenu ime i podatke za kontaktiranje slu`benikaza informiranje (~lan 19.);g)ne dostavlja Vodi~ kojim se svakom licu omogu}avapristup informacijama pod kontrolom javnog organa,zajedno sa uzorkom zahtjeva u pisanoj formi (~lan 20.ta~ka a));h)ne dostavlja Indeks registar vrsta informacija koje su podkontrolom javnog organa, oblik u kojoj su informacije naraspolaganju, kao i podatke o tome gdje se mo`e pristupititim informacijama (~lan 20. ta~ka b));i)ne dostavlja Parlamentarnoj skup{tini BiH i Ombudsme -nu, kao i na zahtjev, statisti~ke podatke, po tromjese~nomprikazu, koji se odnose, ali nisu ograni~eni na brojprimljenih zahtjeva, vrstu tra`enih informacija, utvr|eneizuzetke, kao i odluke koje se donesu u toku postupka, tekona~ne odluke (~lan 20. ta~ka c));j)jednom godi{nje ne dostavlja izvje{taj Parlamentarnojskup{tini BiH (~lan 20. ta~ka d));k)ne pru`i pomo} kako je utvr|eno ~lanom 24. ovogzakona.2.Za prekr{aje iz stava 1. od ta~ke a) do k) ovog ~lana kaznit}e se odgovorno lice u javnom organu nov~anom kaznom uiznosu od 200 KM do 5.000 KM."3.Dosada{nji ODJELJAK VII. postaje ODJELJAK VIII. ^lan 2.U ~lanu 24. iza stava (1) dodaje se novi stav 2. koji glasi:"2.Javni organi entiteta, kantona i op}ina du`ni su pru`itipomo} javnim organima u Bosni i Hercegovini kadaprimjena odgovaraju}ih zakona o pristupu informacijamazahtijeva njihovu saradnju. | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o nadzoru nad tržištem u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 102/09 | 29.12.2009 | SG BiH 44/07, SG BiH 45/04 | tržište,nadzor | ZAKONO IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O NADZORUNAD TR@I[TEM U BOSNI I HERCEGOVINI^lan 1.U Zakonu o nadzoru nad tr`i{tem u Bosni i Hercegovini("Slu`beni glasnik BiH", br. 45/04 i 44/07) u ~lanu 1. stav 1.mijenja se i glasi:"1.Ovim Zakonom ure|uje se nadzor sigurnosti proizvodastavljenih na tr`i{te Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu:nadzor nad tr`i{tem), uspostavlja se sistem nadzora nadtr`i{tem i ure|uju pitanja u vezi s tim, s ciljem osiguranjavisokog nivoa za{tite zdravlja i sigurnosti ljudi, `ivotinja,biljaka, imovine i okoli{a."Stav 2. bri{e se.Dosada{nji stav 3. postaje stav 2.^lan 2.U ~lanu 2. u ta~ki a) u prvoj re~enici iza rije~i "svaki" dodajese rije~ "neprehrambeni", a rije~ "popravljen" zamjenjuje serije~ju "prepravljen".Ta~ka b) mijenja se i glasi:"b)Siguran proizvod je svaki proizvod koji u uobi~ajenim ili razumno predvidljivim uslovima upotrebe, uklju~uju}itrajanje i, po potrebi, stavljanje u upotrebu, zahtjeve zaugradnju i odr`avanje, ne predstavlja nikakav rizik ilisamo najmanji rizik spojiv s upotrebom proizvoda, a kojise smatra prihvatljivim i saglasnim s visokim nivoomza{tite sigurnosti i zdravlja potro{a~a, posebno uzimaju}iu obzir sljede}e elemente:–karakteristike proizvoda, posebno njegov sastav,pakiranje, uputstva za sklapanje te, po potrebi,ugradnju i odr`avanje;–uticaj proizvoda na druge proizvode u slu~aju kad serazumno mo`e predvidjeti da }e se on upotrebljavatis drugim proizvodima;–predstavljanje proizvoda, njegovo ozna~avanje,upozorenja i uputstva za njegovu upotrebu iodlaganje nakon upotrebe i sve druge oznake iliobavje{tenja koja se odnose na taj proizvod;–kategorije potro{a~a izlo`enih riziku kadupotrebljavaju odre|eni proizvod, posebno djecu istarija lica.Mogu}nost da se kod proizvoda postigne vi{i nivo sigurnostiili dostupnost proizvoda koji predstavljaju ni`i stepen rizika nemo`e biti osnov da bi se proizvod smatrao opasnim."U ta~ki c) iza rije~i "definicijom" dodaju se rije~i: "za siguran proizvod", a rije~i: "stav 1." bri{u se.U ta~ki d) iza rije~i "organa" dodaju se rije~i: "u Bosni iHercegovini".Ta~ka e) mijenja se i glasi:"e)Proizvo|a~ je:–svako pravno lice, ili preduzetnik ili fizi~ko lice sasjedi{tem, odnosno prebivali{tem u Bosni iHercegovini koje se bavi izradom, doradom ilipreradom proizvoda i svako drugo lice koje sepredstavlja kao proizvo|a~, stavljaju}i na proizvodsvoje ime, `ig ili drugi znak razlikovanja;–predstavnik proizvo|a~a, ako proizvo|a~ nemasjedi{te, odnosno prebivali{te u Bosni i Hercegovini,ili uvoznik proizvoda, ako proizvo|a~ nemapredstavnika proizvo|a~a sa sjedi{tem, odnosnoprebivali{tem u Bosni i Hercegovini;–drugo pravno lice, ili preduzetnik ili fizi~ko lice ulancu snabdijevanja, koje obavlja trgovinu i/ilitrgovinske usluge, u mjeri u kojoj njegova aktivnostmo`e uticati na sigurnosne karakteristike proizvoda."Ta~ka f) mijenja se i glasi:"f)Distributer je svako pravno lice, ili preduzetnik ili fizi~ko lice koje obavlja trgovinu i/ili trgovinske usluge i koje ulancu snabdijevanja svojom aktivno{}u ne uti~e nasigurnosne karakteristike proizvoda." U ta~ki g) rije~i: "Povla~enje proizvoda" zamjenjuju serije~ima: "Povrat proizvoda od potro{a~a", a rije~ "koga"zamjenjuje se rije~ju "kojeg".Ta~ka h) mijenja se i glasi:"h)Povla~enje proizvoda s tr`i{ta je svaka mjera usmjerenana spre~avanje distribucije i izlaganja, te nu|enje opasnog proizvoda potro{a~ima".Iza ta~ke j) dodaje se nova ta~ka k) koja glasi:"k)Opasna imitacija je opasan proizvod obmanjuju}egizgleda, koji nije prehrambeni proizvod, ali svojimoblikom, mirisom, bojom, vanjskim izgledom,pakiranjem, oznakama, obimom ili veli~inom li~i ilipodsje}a na prehrambeni proizvod, tako da postojimogu}nost da ga potro{a~i, posebno djeca, ne razlikuju od prehrambenog proizvoda i zbog toga ga stave u usta,sisaju ili progutaju, {to mo`e predstavljati opasnost iizazvati npr. gu{enje, trovanje te perforiranje iliopstrukciju probavnog trakta".Dosada{nje ta~ke k) i l) postaju ta~ke l) i m).Dosada{nja ta~ka l) koja postaje ta~ka m) mijenja se i glasi:"m)Nadzor nad tr`i{tem podrazumijeva cjelovit sistemmjera, postupaka i radnji organa iz sistema nadzora nadtr`i{tem koje se provode da bi se osiguralo da proizvodi na tr`i{tu zadovoljavaju propisane zahtjeve za sigurnost auklju~uju nadziranje i preduzimanje mjera i radnji radiuskla|ivanja s propisanim zahtjevima".^lan 3.^lan 3. bri{e se.^lan 4.^lan 4. mijenja se i glasi:"Proporcionalnost i predostro`nost^lan 4.Prilikom preduzimanja mjera radi osiguranja uskla|enostizahtjeva za sigurnost proizvoda s propisima iz ~lana 1. stav 2.ovog zakona, a naro~ito prilikom dono{enja odluka o mjeramausmjerenim na povla~enje proizvoda s tr`i{ta i povrat proizvodaod potro{a~a, organi iz sistema nadzora nad tr`i{tem osiguravajuproporcionalnost mjera ustanovljenom sigurnosnom riziku, uzdu`no uva`avanje trenutnog stanja nauke i tehnike u pogledumogu}ih neposrednih ili posrednih, trenutnih ili odgo|enihopasnosti za zdravlje i sigurnost potro{a~a (princippredostro`nosti)."^lan 5.U ~lanu 5. rije~i: "stav 3." zamjenjuju se rije~ima: "stav 2.", arije~i: "svi nadle`ni organi koji u~estvuju u sistemu nadzora nadtr`i{tem" zamjenjuju se rije~ima: "organi iz sistema nadzora nadtr`i{tem".^lan 6.U ~lanu 6. u stavu 1. rije~i: "u sistemu" zamjenjuju serije~ima: "iz sistema".U stavu 3. rije~i: "Svi organi u sistemu" zamjenjuju serije~ima: "Organi iz sistema".^lan 7.^lan 7. mijenja se i glasi:"Sistem nadzora nad tr`i{tem i provo|enje nadzora^lan 7.1.Sistem nadzora nad tr`i{tem Bosne i Hercegovine ~ine:a)Agencija za nadzor nad tr`i{tem Bosne i Hercegovine (udaljnjem tekstu: Agencija);b)Inspekcijski i drugi organi uprave Federacije Bosne iHercegovine, Republike Srpske i Br~ko Distrikta Bosne iHercegovine koji su posebnim zakonima i drugimpropisima ovla{teni za obavljanje inspekcijskih i drugihposlova koji se odnose na kontrolu sigurnosti proizvodana tr`i{tu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu:nadle`ni organi).2.Organi iz sistema nadzora nad tr`i{tem, u skladu sa svojimnadle`nostima, nadziru uskla|enost proizvoda koji sustavljeni na tr`i{te sa zahtjevima za sigurnost proizvodautvr|enim Zakonom o op}oj sigurnosti proizvoda iposebnim tehni~kim propisima, ispunjavanje obavezaproizvo|a~a i distributera sadr`anih u ovim propisima tepreduzimaju mjere i radnje, kako bi se osigurala uskla|enostproizvoda s propisanim sigurnosnim zahtjevima."^lan 8.^lan 8. bri{e se.^lan 9.U ~lanu 9. stav 1. mijenja se i glasi:"1.U provo|enju ovog zakona a naro~ito u ostvarivanju ciljevanadzora nad tr`i{tem nadle`ni organi, osim mjera za ~ije supreduzimanje ovla{teni drugim propisima, ovla{teni su dapreduzmu i sljede}e mjere:a)za bilo koji proizvod:–da izvr{e, ~ak i nakon {to je bio stavljen na tr`i{te kaosiguran, odgovaraju}e provjere njegovih sigurnosnih svojstava, u odgovaraju}oj razmjeri, sve dokona~nog stadija upotrebe ili potro{nje;–da uzmu uzorke proizvoda s ciljem ispitivanjasigurnosnih svojstava;–da zahtijevaju sve neophodne informacije odzainteresiranih strana;b)za bilo koji proizvod koji bi mogao predstavljati rizik pododre|enim uslovima:–da nalo`e da on bude ozna~en odgovaraju}im, jasnoizre~enim i lako shvatljivim upozorenjima o rizicima koje on mo`e predstavljati na jezicima koji su uslu`benoj upotrebi u Bosni i Hercegovini;–da nalo`e da se za njegovo stavljanje na tr`i{te ispune preduslovi kako bi se on u~inio sigurnim;c)za bilo koji proizvod koji bi mogao predstavljati rizik zaodre|ena lica:–da nalo`e da se izda upozorenje o opasnostipravovremeno i u odgovaraju}em obliku uklju~uju}ipubliciranje posebnih upozorenja;d)za bilo koji proizvod koji bi mogao biti opasan:–da privremeno zabrane njegovu isporuku, ponudu zaisporuku ili njegovo prikazivanje za vremenski pe -riod potreban da se izvr{e sigurnosne procjene,provjere i analize;e)za bilo koji opasan proizvod:–da zabrane njegovo stavljanje na tr`i{te;f)za bilo koji opasan proizvod koji je ve} na tr`i{tu:–da nalo`e ili organiziraju trenutno povla~enjeproizvoda s tr`i{ta, prikazivanje i nu|enjepotro{a~ima i upozore na odgovaraju}i na~inpotro{a~e na opasnosti koje on predstavlja;–da nalo`e proizvo|a~ima i distributerima povratproizvoda od potro{a~a i njegovo uni{tavanje pova`e}im propisima od strane i na teret proizvo|a~a,odnosno distributera;g)za bilo koji proizvod koji je opasna imitacija:–da zabrane proizvodnju, uvoz, izvoz ili stavljanje natr`i{te."U stavu 2. rije~i: "stav 3." zamjenjuju se rije~ima: "stav 2.".U stavu 3. rije~i: "organizuju ili" bri{u se, rije~ "alineji"zamjenjuje se rije~ju "ta~ki", a u drugoj re~enici rije~i:"Povla~enje proizvoda" zamjenjuju se rije~ima: "Povratproizvoda od potro{a~a".U stavu 4. rije~i: "alineji b) do f)" zamjenjuju se rije~ima:"ta~ki b) do g)".Stav 5. mijenja se i glasi:"5.Nadle`ni organi donose rje{enje za mjere iz stava 1. ta~ke b)do g) ovog ~lana."Iza stava 5. dodaju se novi st. 6. i 7. koji glase:"6.@alba protiv rje{enja iz stava 5. ovog ~lana izjavljuje se uroku od osam dana od dana dostavljanja rje{enja.7.@alba protiv rje{enja iz stava 5. ovog ~lana ne odga|aizvr{enje rje{enja."^lan 10.U ~lanu 15. rije~ "svi" bri{e se, a rije~i: "u okviru" zamjenjuju se rije~ju "iz".^lan 11.U nazivu poglavlja IV. rije~ "TRGOVINE" zamjenjuje serije~ju "DISTRIBUTERA".Utorak, 29. 12. 2009.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 102 - Strana 11 Broj 102 - Strana 12S L U @ B E N I G L A S N I K B i HUtorak, 29. 12. 2009.^lan 12.U nazivu ~lana 16. rije~ "trgovine" zamjenjuje se rije~ju"distributera".Stav 2. mijenja se i glasi:"2.Proizvo|a~i su du`ni provoditi primjenjive kodekse, kao {tosu Kodeks dobre proizvodne prakse (GMP) i Kodeks dobrelaboratorijske prakse (GLP)."Iza stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:"3.Proizvo|a~ je odgovoran za uskla|enost proizvoda s op}imili posebnim zahtjevima za sigurnost proizvoda premaodredbama Zakona o op}oj sigurnosti proizvoda i/iliposebnim tehni~kim propisima."^lan 13.U ~lanu 17. stav 2. ta~ka d) mijenja se i glasi:"d)unapre|enje saradnje s Evropskom unijom vezano zapra}enje, povla~enje proizvoda s tr`i{ta i povrat opasnihproizvoda od potro{a~a | |
Zakon o općoj sigurnosti proizvoda BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 102/09 | 29.12.2009 | proizvodi,tržište,sigurnost | ZAKON O OP]OJ SIGURNOSTI PROIZVODA POGLAVLJE I. OP]E ODREDBE ^lan 1. (Cilj i obim) (1) Ovim zakonom ure|uju se: op}a sigurnost proizvoda koji su stavljeni na tr`i{te, kriteriji za ocjenjivanje uskla|enosti s op}im zahtjevom za sigurnost, te obaveze proizvo|a~a i distributera. (2) Ovaj zakon primjenjuje se na sve proizvode definirane ~lanom 2. ta~ka a) ovog zakona, osim na proizvode ~iji su sigurnosni zahtjevi ure|eni va`e}im posebnim propisima Bosne i Hercegovine. (3) Ako posebnim propisima iz stava (2) ovog ~lana nisu obuhva}ene sve vrste i kategorije rizika koje proizvod mo`e predstavljati, ovaj zakon primjenjuje se na te proizvode samo u odnosu na te vrste i kategorije rizika. (4) Ako posebnim propisima iz stava (2) ovog ~lana nisu ure|ene obaveze proizvo|a~a i distributera, u tom slu~aju primjenjuju se odredbe ovog Zakona. (5) Ispunjavanjem obaveza propisanih ovim Zakonom ne isklju~uje se odgovornost proizvo|a~a za {tetu nastalu od proizvoda s nedostatkom u smislu propisa kojima je ure|ena ta odgovornost. ^lan 2. (Definicije) Pojmovi koji se koriste u ovom zakonu imaju sljede}e zna~enje: a) 1) Proizvod je svaki neprehrambeni proizvod koji je namijenjen potro{a~ima ili koji bi u razumno predvidljivim uslovima mogli upotrijebiti potro{a~i ~ak i ako im nije direktno namijenjen, a koji je isporu~en ili u~injen dostupnim, uz pla}anje ili besplatno u okviru neke trgova~ke djelatnosti, uklju~uju}i i proizvod isporu~en ili u~injen dostupnim u okviru pru`anja usluga, bez obzira na to da li je nov upotrijebljen ili prepravljen. 2) Ova definicija proizvoda ne odnosi se na polovne proizvode koji se dobavljaju kao antikviteti ili na proizvode koji zahtijevaju popravku ili prepravku prije upotrebe, pod uslovom da dobavlja~ u tom smislu jasno obavijesti lice kojem dostavlja dati proizvod. b) Siguran proizvod je svaki proizvod, koji u uobi~ajenim ili razumno predvidljivim uslovima upotrebe, uklju~uju}i trajanje i, po potrebi, stavljanje u upotrebu i zahtjeve za ugradnju i odr`avanje, ne predstavlja nikakav rizik ili samo najmanji rizik spojiv s upotrebom proizvoda, a koji se smatra prihvatljivim i saglasnim s visokim nivoom za{tite sigurnosti i zdravlja ljudi, posebno uzimaju}i u obzir sljede}e elemente: 1) karakteristike proizvoda, posebno njegov sastav, pakiranje, uputstva za sklapanje, te, po potrebi, ugradnju i odr`avanje, 2) uticaj proizvoda na druge proizvode u slu~aju kad se razumno mo`e predvidjeti da }e se on upotrebljavati s drugim proizvodima, 3) predstavljanje proizvoda, njegovo ozna~avanje, upozorenja i uputstva za njegovu upotrebu i odlaganje nakon upotrebe i sve druge oznake ili obavje{tenja koja se odnose na taj proizvod, 4) kategorije potro{a~a izlo`enih riziku kad upotrebljavaju odre|eni proizvod, posebno djecu i starija lica. Mogu}nost da se kod proizvoda postigne vi{i nivo sigurnosti ili dostupnost proizvoda koji predstavljaju ni`i stepen rizika ne mo`e biti osnov da bi se proizvod smatrao opasnim. c) Opasan proizvod je svaki proizvod koji nije u skladu s definicijom za siguran proizvod iz ta~ke b) ovog ~lana. d) Ozbiljan rizik je svaki rizik koji zahtijeva brzo djelovanje nadle`nih organa u Bosni i Hercegovini, uklju~uju}i i rizik ~ije posljedice nisu trenutne. e) Proizvo|a~ je: 1) svako pravno lice, ili preduzetnik ili fizi~ko lice sa sjedi{tem, odnosno prebivali{tem u Bosni i Hercegovini koje se bavi izradom, doradom ili preradom proizvoda i svako drugo lice koje se predstavlja kao proizvo|a~, stavljaju}i na proizvod svoje ime, `ig ili drugi znak razlikovanja, 2) predstavnik proizvo|a~a, ako proizvo|a~ nema sjedi{te, odnosno prebivali{te u Bosni i Hercegovini, ili uvoznik proizvoda, ako proizvo|a~ nema predstavnika proizvo|a~a sa sjedi{tem odnosno prebivali{tem u Bosni i Hercegovini, 3) drugo pravno lice, ili preduzetnik ili fizi~ko lice u lancu snabdijevanja, koje obavlja trgovinu i/ili trgova~ke usluge, u mjeri u kojoj njegova aktivnost mo`e uticati na sigurnosne karakteristike proizvoda. f) Distributer je svako pravno lice, ili preduzetnik ili fizi~ko lice, koje obavlja trgovinu i/ili trgova~ke usluge i koje u lancu snabdijevanja svojom aktivno{}u ne uti~e na sigurnosne karakteristike proizvoda. g) Povrat proizvoda od potro{a~a podrazumijeva svaku mjeru usmjerenu na vra}anje opasnog proizvoda koji je proizvo|a~ ili distributer ve} isporu~io ili ga u~inio dostupnim potro{a~u. h) Povla~enje proizvoda s tr`i{ta podrazumijeva svaku mjeru usmjerenu na spre~avanje distribucije i izlaganja, te nu|enje opasnog proizvoda potro{a~ima. i) Opasna imitacija je opasan proizvod obmanjuju}eg izgle da, koji nije prehrambeni proizvod, ali svojim oblikom, mirisom, bojom, vanjskim izgledom, pakira - njem, oznakama, obimom ili veli~inom li~i ili podsje}a na prehrambeni proizvod, tako da postoji mogu}nost da ga potro{a~i, posebno djeca, ne razlikuju od prehrambenog proizvoda i zbog toga ga stave u usta, sisaju ili progutaju, {to mo`e predstavljati opasnost i izazvati npr. gu{enje, trovanje te perforiranje ili opstrukciju probavnog trakta. j) Evropski standard je standard koji su usvojila evropska tijela za standardizaciju i dostupan je javnosti. k) Stavljanje proizvoda na tr`i{te je prva radnja kojom se proizvod stavlja na raspolaganje, uz naplatu ili besplatno, prvi put na tr`i{te Bosne i Hercegovine, s namjerom distribuiranja ili upotrebe na tr`i{tu Bosne i Hercegovine. l) Stavljanje proizvoda u upotrebu podrazumijeva trenutak kada krajnji korisnik prvi put upotrijebi proizvod u Bosni i Hercegovini. m) Nadzor nad tr`i{tem podrazumijeva cjelovit sistem mjera, postupaka i radnji koje se provode kako bi se osiguralo da su proizvodi koji su stavljeni na tr`i{te ili u upotrebu uskla|eni s propisanim kriterijima iz ovog Zakona, s ciljem ispunjenja zahtjeva za op}u sigurnost. POGLAVLJE II. ZAHTJEVI ZA OP]U SIGURNOST PROIZVODA I KRITERIJI ZA OCJENJIVANJE USKLA\ENOSTI ^lan 3. (Zahtjev za op}u sigurnost proizvoda) Proizvo|a~ je obavezan da na tr`i{te stavlja samo sigurne proizvode. ^lan 4. (Zahtjevi za opasne imitacije) Nije dopu{teno proizvoditi, stavljati na tr`i{te, uvoziti ili izvoziti opasne imitacije iz ~lana 2. ta~ka i) ovog Zakona. ^lan 5. (Uskla|enost s propisima i standardima) (1) Proizvod se smatra sigurnim ako ispunjava sve sigurnosne i zdravstvene zahtjeve utvr|ene posebnim propisima koji se primjenjuju na teritoriji Bosne i Hercegovine za taj proizvod. Utorak, 29. 12. 2009. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 102 - Strana 3 Broj 102 - Strana 4 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 29. 12. 2009. (2) Pretpostavlja se da je proizvod siguran, u pogledu rizika i kategorija rizika, ako ispunjava zahtjeve bosanskohercego - va~kih standarda, kojima se preuzimaju evropski standardi. (3) Listu standarda iz stava (2) ovog ~lana objavljuje Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine u "Slu`benom glasniku BiH". ^lan 6. (Ostali kriteriji za ocjenjivanje uskla|enosti) U slu~ajevima koji nisu obuhva}eni ~lanom 5. ovog Zakona, uskla|enost proizvoda sa zahtjevom za op}u sigurnost ocjenjuje se uzimaju}i u obzir posebno sljede}e elemente: a) bosanskohercegova~ke standarde kojima se preuzimaju relevantni evropski standardi, osim onih koji su navedeni u ~lanu 5. stav (2) ovog Zakona, b) druge bosanskohercegova~ke standarde, c) kodekse dobre prakse za sigurnost proizvoda koji su na snazi u odgovaraju}em podru~ju, d) posljednja dostignu}a nauke, tehnike i tehnologije, e) razumna o~ekivanja potro{a~a u vezi sa sigurno{}u. ^lan 7. (Provo|enje nadzora nad tr`i{tem) U smislu odredbi ovog Zakona, nadzor nad tr`i{tem u pogledu sigurnosti proizvoda provode: a) Agencija za nadzor nad tr`i{tem Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Agencija), koja obavlja poslove i zadatke u okviru nadle`nosti propisanih Zakonom o nadzoru nad tr`i{tem u Bosni i Hercegovini ("Slu`beni glasnik BiH", br. 45/04 i 44/07), b) inspekcijski organi Federacije Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine, u skladu s posebnim zakonima i drugim propisima (u daljnjem tekstu: nadle`ni inspekcijski organi), koji provode inspekcijski nadzor nad primjenom ovog zakona s ciljem ispunjavanja zahtjeva za op}u sigurnost i odre|uju i preduzimaju odgovaraju}e upravne mjere i radnje kako bi se osigurala uskla|enost proizvoda s propisanim kriterijima iz ovog zakona. ^lan 8. (Za{titna klauzula) Nadle`ni inspekcijski organi preduzet }e odgovaraju}e mjere s ciljem spre~avanja stavljanja proizvoda na tr`i{te ili nalo`iti njegovo povla~enje s tr`i{ta ili povrat proizvoda od potro{a~a, ako postoje dokazi da je taj proizvod opasan, uprkos njegovoj uskla|enosti s kriterijima iz ~l. 5. i 6. ovog zakona. POGLAVLJE III. OBAVEZE PROIZVO\A^A I DISTRIBUTERA ^lan 9. (Obaveze proizvo|a~a) (1) Proizvo|a~ je du`an, u granicama svoje djelatnosti, pru`ati potrebne informacije potro{a~ima koje }e im omogu}iti da procijene rizik svojstven proizvodu tokom perioda njegove uobi~ajene ili razumno predvidljive upotrebe kada takvi rizici nisu jasno vidljivi bez odgovaraju}ih upozorenja, te da preduzmu mjere opreza protiv tih rizika. (2) Upozorenja iz stava (1) ovog ~lana ne osloba|aju proizvo - |a~a od obaveza da ispunjava i druge zahtjeve propisane ovim Zakonom. (3) Proizvo|a~ je du`an, u granicama svoje djelatnosti, preduzimati mjere u skladu s karakteristikama proizvoda koje isporu~uje, a koje mu omogu}avaju: a) da je upoznat s rizicima koje ti proizvodi mogu predstavljati; b) da preduzme odgovaraju}e radnje, uklju~uju}i povla~enje takvih proizvoda s tr`i{ta, odgovaraju}e i efikasno upozoravanje potro{a~a ili povrat proizvoda od potro{a~a, kada je to neophodno da se izbjegnu ti rizici. (4) Mjere iz stava (3) ovog ~lana, izme|u ostalog, uklju~uju: a) navo|enje podataka na proizvodu ili njegovom pakiranju, kojima se identificiraju proizvo|a~ i proizvod: naziv i puna adresa proizvo|a~a, naziv i tip ili model proizvoda, i ako postoji, serijski broj proizvoda. b) ispitivanje uzoraka proizvoda na tr`i{tu, razmatranje prigovora i vo|enje registra prigovora, te informiranje distributera o ovim mjerama. (5) Radnje iz stava (3) ta~ka b) ovog ~lana proizvo|a~ preduzima dobrovoljno ili po nalogu nadle`nih inspekcijskih organa. Proizvo|a~ preduzima mjeru povrata proizvoda od potro{a~a kao posljednju mjeru samo kada druge mjere nisu dovoljne za spre~avanje rizika, kada to smatra neophodnim ili kada je du`an to uraditi u skladu s mjerom koju je izrekao nadle`ni inspekcijski or gan. ^lan 10. (Obaveze distributera) (1) S ciljem osiguranja po{tivanja zahtjeva za op}u sigurnost proizvoda, dis trib uter je du`an postupati s du`nom pa`njom, na na~in da ne snabdijeva potro{a~e proizvodima za koje zna ili bi na osnovu raspolo`ivih informacija i profesionalnog znanja i iskustva trebalo da zna da nisu uskla|eni sa sigurnosnim zahtjevima. (2) Dis trib uter je, u granicama svoje djelatnosti, tako|er du`an u~estvovati u pra}enju sigurnosti proizvoda stavljenih na tr`i{te, a naro~ito tako {to: a) proslje|uje informacije o rizicima koje proizvod mo`e predstavljati, b) vodi i stavlja na raspolaganje dokumentaciju neophodnu za pra}enje porijekla proizvoda, c) sara|uje u provo|enju mjera i radnji koje preduzimaju proizvo|a~i, nadle`ni inspekcijski organi i Agencija s ciljem izbjegavanja rizika, d) preduzima mjere koje omogu}avaju efikasniju saradnju s proizvo|a~ima, nadle`nim inspekcijskim organima i Agencijom. ^lan 11. (Zajedni~ke obaveze proizvo|a~a i distributera) (1) Ako proizvo|a~ i dis trib uter, na osnovu raspolo`ivih informacija i profesionalnog znanja i iskustva, znaju ili bi trebalo da znaju da proizvod koji su stavili na tr`i{te predstavlja rizik za potro{a~e i koji nije u skladu sa zahtjevom za op}u sigurnost, du`ni su o tome odmah obavijestiti Agenciju, naro~ito daju}i podatke o mjerama i radnjama preduzetim da se sprije~i rizik za potro{a~e. (2) Proizvo|a~i i distributeri du`ni se, u granicama svoje djelatnosti, sara|ivati s nadle`nim inspekcijskim organima i Agencijom u provo|enju mjera i radnji preduzetih radi izbjegavanja rizika koje predstavljaju proizvodi koje oni isporu~uju ili su ih ve} isporu~ili. (3) Vije}e ministara Bosne i Hercegovine posebnim propisom utvr|uje sadr`aj i pro ce dure u pogledu posebnih zahtjeva za obavje{tavanje i saradnju iz ovog ~lana. POGLAVLJE IV. NADZOR ^lan 12. (Nadzor nad provo|enjem zakona) Nadzor nad provo|enjem ovog zakona vr{it }e Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine i nadle`na ministarstva entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine. POGLAVLJE V. KAZNENE ODREDBE ^lan 13. (Te`i prekr{aji) (1) Nov~anom kaznom u iznosu od 5.000 KM do 25.000 KM kaznit }e se za prekr{aj pravno lice ako: a) suprotno ~lanu 3. ovog Zakona, stavi na tr`i{te proizvod koji nije siguran; b) suprotno ~lanu 4. ovog Zakona, proizvede, stavi na tr`i{te, uveze ili izveze opasnu imitaciju iz ~lana 2. ta~ka i) ovog zakona. (2) Nov~anom kaznom u iznosu od 1.500 KM do 10.000 KM kaznit }e se preduzetnik i/ili fizi~ko lice za prekr{aje iz stava (1) ovog ~lana. (3) Nov~anom kaznom u iznosu od 500 KM do 2.000 KM kaznit }e se odgovorno lice pravnog lica za prekr{aje iz stava (1) ovog ~lana. ^lan 14. (Lak{i prekr{aji) (1) Nov~anom kaznom u iznosu od 1.000 KM do 5.000 KM kaznit }e se za prekr{aj pravno lice ako: a) suprotno ~lanu 9. stav (1) ovog zakona, ne obavijesti na odgovaraju}i na~in potro{a~e ili ne preduzme odgovaraju}e mjere kako bi im omogu}ilo da izbjegnu rizik; b) suprotno ~lanu 9. stav (3) ta~ka b) ovog zakona, ne preduzme odgovaraju}e radnje, uklju~uju}i povla~enje neuskla|enih proizvoda s tr`i{ta, odgovaraju}e i efikasno upozoravanje potro{a~a ili povrat proizvoda od potro{a~a kada je neophodno da se izbjegnu rizici koje predstavlja taj proizvod; c) suprotno ~lanu 10. stav (2) ta~ka b) ovog Zakona, ne vodi dokumentaciju za pra}enje porijekla proizvoda, odnosno na zahtjev nadle`nog inspekcijskog organa ne stavi na raspolaganje dokumentaciju koja omogu}ava pra}enje porijekla proizvoda; d) suprotno ~lanu 11. stav (1) ovog Zakona, ne obavijesti Agenciju o rizicima koje predstavlja proizvod koji je stavljen na tr`i{te; e) suprotno ~lanu 11. stav (2) ovog Zakona, uskrati saradnju s nadle`nim inspekcijskim organima i Agencijom. (2) Nov~anom kaznom u iznosu od 500 KM do 2.500 KM kaznit }e se preduzetnik ili fizi~ko lice za prekr{aje iz stava (1) ovog ~lana. (3) Nov~anom kaznom u iznosu od 100 KM do 500 KM kaznit }e se odgovorno lice pravnog lica za prekr{aje iz stava (1) ovog ~lana. POGLAVLJE VI. PRIJELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lan 15. (Rok za dono{enje propisa) (1) Vije}e ministara Bosne i Hercegovine donijet }e propis iz ~lana 11. stav (3) ovog zakona u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog Zakona. (2) Do dono{enja propisa iz stava (1) ovog ~lana primjenjivat }e se va`e}i podzakonski akti ako oni nisu u suprotnosti s ovim Zakonom. (3) U slu~aju saznanja o proizvodu ili grupi proizvoda koji predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje i sigurnost potro{a~a, koja zahtijevaju dono{enje odluke kojom se zabranjuje ili ograni~ava uvoz, stavljanje na tr`i{te i izvoz tih proizvoda, Vije}e ministara Bosne i Hercegovine, najkasnije u roku od 30 dana, donijet }e odluku kojom }e bli`e urediti postupanje proizvo|a~a i distributera u ovoj oblasti. ^lan 16. (Prestanak va`enja ranijeg zakona) Stupanjem na snagu ovog Zakona prestaje va`iti Zakon o op}oj sigurnosti proizvoda ("Slu`beni glasnik BiH", broj 45/04). ^lan 17. (Stupanje na snagu) Ovaj Zakon stu pa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH". PSBiH, broj 456/09 15. decembra 2009. godine Sarajevo Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH Dr. Milorad @ivkovi}, s. r. Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Sulejman Tihi}, s. r. Na temelju ~lanka IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine na 63. sjednici Zastupni~kog doma, odr`anoj 4. studenog 2009. godine, i na 39. sjednici Doma naroda, odr`anoj 15. prosinca 2009. godine, usvojila je ZAKON O OP]OJ SIGURNOSTI PROIZVODA POGLAVLJE I. OP]E ODREDBE ^lanak 1. (Cilj i opseg) (1) Ovim se Zakonom ure|uje op}a sigurnost proizvoda koji su stavljeni na tr`i{te, kriteriji za ocjenjivanje uskla|enosti s op}im sigurnosnim zahtjevom, te obveze proizvo|a~a i distributera. (2) Ovaj Zakon primjenjuje se na sve proizvode definirane u ~lanku 2. to~ka a) ovoga Zakona, izuzev proizvoda ~iji su sigurnosni zahtjevi ure|eni posebnim va`e}im propisima Bosne i Hercegovine. (3) Ako posebnim propisima iz stavka (2) ovoga ~lanka nisu obuhva}ene sve vrste i kategorije rizika koje proizvod mo`e predstavljati, ovaj se Zakon primjenjuje na te proizvode samo u odnosu na te vrste i kategorije rizika. (4) Ako posebnim propisima iz stavka (2) ovoga ~lanka nisu ure|ene obveze proizvo|a~a i distributera, u tom slu~aju primjenjuju se odredbe ovoga Zakona. (5) Ispunjavanjem obveza propisanih ovim Zakonom ne isklju~uje se odgovornost proizvo|a~a za {tetu nastalu od proizvoda s nedostatkom u smislu propisa kojima je ure|ena ta odgovornost. ^lanak 2. (Definicije) Pojmovi koji se koriste u smislu odredaba ovoga Zakona imaju sljede}e zna~enje: a) 1) Proizvod je svaki neprehrambeni proizvod koji je namijenjen potro{a~ima ili koji bi u razumno predvidljivim uvjetima potro{a~i mogli uporabiti ~ak i ako im nije izravno namijenjen, a koji je isporu~en ili u~injen dostupnim, uz pla}anje ili besplatno, u okviru kakve trgova~ke djelatnosti, uklju~uju}i i proizvod isporu~en ili u~injen dostupnim u okviru pru`anja usluga, bez obzira na to je li nov, rabljen ili prepravljen. 2) Ova definicija proizvoda ne odnosi se na rabljene proizvode koji se dobavljaju kao antikviteti ili na proizvode koji zahtijevaju popravak ili prepravak prije uporabe, pod uvjetom da dobavlja~ u tom smislu jasno obavijesti osobu kojoj dostavlja dani proizvod. b) Siguran proizvod je svaki proizvod koji u uobi~ajenim ili razumno predvidljivim uvjetima uporabe, uklju~uju}i trajanje i po potrebi stavljanje u uporabu i zahtjeve za ugradbu i odr`avanje, ne predstavlja nikakav rizik ili samo najmanji rizik spojiv s uporabom proizvoda, a koji se smatra prihvatljivim i sukladnim s visokom razinom za{tite sigurnosti i zdravlja ljudi, posebno uzimaju}i u obzir sljede}e elemente: 1) zna~ajke proizvoda, osobito njegov sastav, pakiranje, upute za sklapanje te po potrebi ugradbu i odr`avanje; 2) utjecaj proizvoda na druge proizvode u slu~aju kad se razumno mo`e predvidjeti da }e se on rabiti s drugim proizvodima; 3) predstavljanje proizvoda, njegovo ozna~avanje, upozorenja i upute za njegovu uporabu i odlaganje nakon uporabe i sve druge oznake ili obavijesti koje se odnose na taj proizvod; 4) kategorije potro{a~a izlo`enih riziku kada rabe odre|eni proizvod, osobito djecu i starije osobe. Mogu}nost postizanja vi{e sigurnosti ili dostupnosti proizvoda koji predstavljaju ni`i stupanj rizika ne mo`e biti osnovom da bi se proizvod smatrao opasnim. c) Opasan proizvod je svaki proizvod koji nije sukladan s definicijom sigurnog proizvoda iz to~ke b) ovoga ~lanka. d) Ozbiljan rizik je svaki rizik koji zahtijeva brzo djelovanje nadle`nih tijela u Bosni i Hercegovini, uklju~uju}i i rizik ~ije posljedice nisu trenuta~ne. | ||
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o osnovama sigurnosti saobraćaja na putevima u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 84/09 | 27.10.2009 | SG BiH 09/18, SG BiH 89/17, SG BiH 08/17, SG BiH 18/13, SG BiH 48/10, SG BiH 44/07, SG BiH 75/06, SG BiH 06/06 | putevi,saobraćaj,sigurnost | bezbjednosti Bosne i Hercegovine radi sprovo|ewa dobrovoqne predaje. (3) U slu~aju iz stava (1) ovog ~lana mo`e se produ`iti pritvor samo ako za to postoji neki od razloga utvr|enih Zakonom o krivi~nom postupku. U suprotnom, lice se pu{ta na slobodu uz odre|ivawe jemstva, zabrane napu{tawa boravi{ta, odnosno drugih ograni~ewa li~ne slobode propisanih Zakonom o krivi~nom postupku. ^lan 31. (@alba na rje{ewe o predaji) (1) Na rje{ewe kojim se udovoqava zahtjevu Me|unarodnog krivi~nog suda za predaju lica, tu`ilac, lice ~ija se predaja tra`i i wegov branilac imaju pravo `albe u roku od osam dana od dana prijema rje{ewa. (2) @alba zadr`ava izvr{ewe rje{ewa, a o woj odlu~uje Apelaciono odjeqewe Suda BiH. (3) Na postupak odlu~ivawa o `albi, na odgovaraju}i na~in primijeni}e se odredbe Zakona o krivi~nom postupku koje se odnose na odlu~ivawe o `albi na presudu. ^lan 32. (Izvr{nost rje{ewa) (1) Pravosna`no rje{ewe kojim se dopu{ta predaja lica Me|unarodnom krivi~nom sudu je kona~no. (2) Protiv rje{ewa iz stava (1) ovog ~lana mo`e se podnijeti apelacija Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine. (3) Ministar pravde mo`e privremeno odgoditi predaju lica zbog wegove bolesti ili drugog naro~ito opravdanog razloga. ^lan 33. (Dostavqawe rje{ewa) Pravosna`no i izvr{no rje{ewe kojim je odlu~eno o zahtjevu Me|unarodnog krivi~nog suda za predaju lica dostavqa se Me|unarodnom krivi~nom sudu putem Ministarstva pravde. ^lan 34. (Predaja osumwi~enog) Predaju lica Me|unarodnom krivi~nom sudu, na osnovu izjave o dobrovoqnoj predaji ili na osnovu pravosna`nog i kona~nog rje{ewa o predaji, obavqa Ministarstvo bezbjednosti Bosne i Hercegovine. DIO [ESTI - IZVR[EWE PRESUDE I DRUGIH ODLUKA ME\UNARODNOG KRIVI^NOG SUDA ^lan 35. (Izvr{ewe presude i drugih odluka Me|unarodnog krivi~nog suda) (1) Bosna i Hercegovina izvr{i}e presudu i drugu odluku Me|unarodnog krivi~nog suda primjewuju}i Rimski statut i druge propise Me|unarodnog krivi~nog suda, te odgovaraju}e odredbe doma}eg prava. (2) Bosna i Hercegovina obavijesti}e bez odga|awa Me|unarodni krivi~ni sud o stvarnim ili pravnim razlozima koji onemogu}avaju ili ograni~avaju izvr{ewe presude ili druge odluke te se posavjetovati sa Sudom o na~inu daqweg postupawa. ^lan 36. (Prihvat osu|enog) Bosna i Hercegovina prihvati}e na izdr`avawe kazne osu|ene pred Me|unarodnim krivi~nim sudom u skladu sa sporazumom koji se zakqu~uje za svaki slu~aj posebno. DIO SEDMI - U^ESTVOVAWE U RADU SKUP[TINE DR@AVA STRANAKA I DRUGIH TIJELA SUDA ^lan 37. (U~estvovawe u radu Skup{tine dr`ava stranaka i drugih tijela Suda) (1) Predsjedni{tvo Bosne i Hercegovine, na predlog Savjeta ministara imenuje predstavnika Bosne i Hercegovine za rad u Skup{tini dr`ava stranaka. (2) U radu Skup{tine uz predstavnika iz stava (1) ovog ~lana mogu u~estvovati jedan ili vi{e zamjenika predstavnika, te stru~waci za me|unarodno krivi~no pravo. (3) Predsjedni{tvo Bosne i Hercegovine, na predlog Savjeta ministara, u skladu sa Rimskim statutom i drugim aktima Me|unarodnog krivi~nog suda, obezbje|uje odgovaraju}e u~e{}e predstavnika Bosne i Hercegovine u radu drugih organa Me|unarodnog krivi~nog suda. ^lan 38. (Izbori i imenovawa u Me|unarodnom krivi~nom sudu) (1) Visoki sudski i tu`ila~ki savjet Bosne i Hercegovine, u skladu sa Zakonom o Visokom sudskom i tu`ila~kom savjetu Bosne i Hercegovine ("Slu`beni glasnik BiH", br. 25/04, 93/05, 48/07 i 15/08) i Rimskim statutom, sprovodi postupak izbora sudija koji }e biti predlo`eni za imenovawe u Me|unarodni krivi~ni sud. (2) U slu~aju kada je Rimskim statutom ili drugim aktom Me|unarodnog krivi~nog suda predvi|en poseban postupak za izbor ili imenovawe predstavnika u druga tijela, Savjet ministara sprove{}e postupak primjewuju}i odgovaraju}e odredbe doma}eg prava. ^lan 39. (Finansirawe Me|unarodnog krivi~nog suda) (1) Finansijska sredstva kojim Bosna i Hercegovina doprinosi radu Me|unarodnog krivi~nog suda obezbje|uju se u buxetu institucija Bosne i Hercegovine i me|unarodnih obaveza Bosne i Hercegovine, a u skladu sa kriterijumima Organizacije ujediwenih nacija. (2) Tro{kove pravne pomo}i i saradwe Bosne i Hercegovine i Me|unarodnog krivi~nog suda podmiruje svaka od strana u skladu sa ~lanom 100. Rimskog statuta. DIO OSMI - PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lan 40. (Primjena odredaba Zakona koje se odnose na Me|unarodni krivi~ni sud) Odredbe ovog Zakona koje se odnose na Me|unarodni krivi~ni sud i saradwu s Me|unarodnim krivi~nim sudom, kao i na li{ewe slobode i predaju lica, primjewuju se na krivi~na djela iz ~lana 5. Rimskog statuta, po~iwena nakon stupawa na snagu Rimskog statuta (6. mart 2002. godine). ^lan 41. (Stupawe na snagu ovog Zakona) Ovaj Zakon stu pa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u "Slu`benom glasniku BiH". PSBiH, broj 445/09 19. oktobra 2009. godine Sarajevo Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH Dr Milorad @ivkovi}, s. r. Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Ilija Filipovi}, s. r. 490 Na osnovu ~lana IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine na 62. sjednici Predstavni~kog doma, odr`anoj 14. oktobra 2009. godine, i na 37. sjednici Doma naroda, odr`anoj 19. oktobra 2009. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSNOVAMA SIGURNOSTI SAOBRA]AJA NA PUTEVIMA U BOSNI I HERCEGOVINI ^lan 1. U Zakonu o osnovama sigurnosti saobra}aja na putevima u Bosni i Hercegovini ("Slu`beni glasnik BiH", br. 6/06, 75/06 i 44/07), u ~lanu 34. stav (2) iza rije~i: "opojnih sredstava" stavlja se ta~ka, a ostatak teksta bri{e se. Iza stava (2) dodaje se novi stav (3) koji glasi: "(3)U putni~kom automobilu na sjedi{tu suvoza~a ne smije se prevoziti dijete mla|e od 12 godina". ^lan 2. Iza ~lana 34. dodaje se novi ~lan 34a. koji glasi: Utorak, 27. 10. 2009. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 84 - Strana 13 Broj 84 - Strana 14 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 27. 10. 2009. "^lan 34a. (1) Izuzetno od ~lana 34. stav (3) ovog Zakona, u putni~kom automobilu voza~ mo`e prevoziti dijete mla|e od dvije godine na prednjem sjedi{tu vozila ako vozilo nema suvoza~ki zra~ni jastuk ili je suvoza~ki zra~ni jastuk isklju~en i ako se dijete prevozi u sigurnosnoj sjedalici postavljenoj suprotno od smjera kretanja vozila, a koja je pri~vr{}ena za sjedi{te pomo}u sigurnosnog pojasa u tri ta~ke vezivanja ili posebnim kop~ama u vozilu. Dijete u sigurnosnoj sjedalici mora biti vezano. (2) U putni~kom automobilu na zadnjem sjedi{tu voza~ smije prevoziti dijete mla|e od pet godina samo kada je dijete ispravno vezano u sigurnosnoj sjedalici koja je za sjedi{te pri~vr{}ena pomo}u sigurnosnog pojasa u tri ta~ke vezivanja ili posebnim kop~ama u vozilu. (3) Voza~ u putni~kom automobilu smije prevoziti dijete starije od pet a mla|e od 12 godina na zadnjem sjedi{tu samo kada dijete sjedi na posebnom podmeta~u prilago|enom njegovoj visini koji omogu}ava upotrebu sigurnosnog pojasa i kada je ispravno vezano sigurnosnim pojasom, ili je ispravno vezano u sigurnosnoj sjedalici koja je za sjedi{te pri~vr{}ena pomo}u sigurnosnog pojasa u tri ta~ke vezivanja ili posebnim kop~ama u vozilu. (4) Na~ine i uslove prijevoza djece mla|e od 12 godina posebnim pravilnikom detaljnije propisuje ministar nadle`an za poslove saobra}aja". ^lan 3. U ~lanu 172. iza stava (5) dodaje se novi stav (6) koji glasi: "(6) Voza~ je du`an da se, prije nego {to po~ne upravljati vozilom, pobrine za adekvatnu sigurnosnu za{titu djece mla|e od 12 godina, u skladu s ~lanom 34a.". ^lan 4. U ~lanu 238. stav (1) iza ta~ke 1) dodaje se nova ta~ka 1a) koja glasi: "1a) voza~ koji u putni~kom automobilu prevozi dijete protivno odredbama ~lana 34a.". ^lan 5. U ~lanu 239. stav (1) ta~ka 3) bri{e se. Dosada{nje ta~ke od 4) do 34) postaju ta~ke od 3) do 33). ^lan 6. (1) Ovaj Zakon stu pa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH". (2) Ovaj Zakon bit }e objavljen i u slu`benim glasilima entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine. PSBiH, broj 446/09 19. oktobra 2009. godine Sarajevo Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH Dr. Milorad @ivkovi}, s. r. Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Ilija Filipovi}, s. r. Temeljem ~lanka IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine na 62. sjednici Zastupni~kog doma, odr`anoj 14. listopada 2009. godine, i na 37. sjednici Doma naroda, odr`anoj 19. listopada 2009. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSNOVAMA SIGURNOSTI PROMETA NA CESTAMA U BOSNI I HERCEGOVINI ^lanak 1. U Zakonu o osnovama sigurnosti prometa na cestama u Bosni i Hercegovini ("Slu`beni glasnik BiH", br. 6/06, 75/06 i 44/07), u ~lanku 34. u stavku (2) iza rije~i: "opojnih sredstava" stavlja se to~ka, a ostatak teksta se bri{e. Iza stavka (2) dodaje se novi stavak (3), koji glasi: "(3)U osobnom automobilu na sjedalu suvoza~a zabranjeno je prevoziti dijete mla|e od 12 godina". ^lanak 2. Iza ~lanka 34. dodaje se novi ~lanak 34.a, koji glasi: "^lanak 34.a. (1) Iznimno od ~lanka 34. stavak (3) ovoga Zakona, voza~ u osobnom automobilu mo`e prevoziti dijete mla|e od dvije godine na prednjem sjedalu ako vozilo nema zra~ni jastuk za suvoza~a ili je zra~ni jastuk za suvoza~a isklju~en i ako se dijete prevozi u sigurnosnoj sjedalici postavljenoj suprotno od smjera kretanja vozila, a koja je pri~vr{}ena za sjedalo pomo}u sigurnosnog pojasa u tri to~ke vezivanja ili posebnim kop~ama u vozilu. Dijete u sigurnosnoj sjedalici mora biti vezano. (2) Voza~ u osobnom automobilu smije prevoziti dijete mla|e od pet godina na stra`njem sjedalu samo kada je dijete pravilno vezano u sigurnosnoj sjedalici koja je za sjedalo pri~vr{}ena pomo}u sigurnosnog pojasa u tri to~ke vezivanja ili posebnim kop~ama u vozilu. (3) Voza~ u osobnom automobilu smije prevoziti dijete starije od pet a mla|e od 12 godina na stra`njem sjedalu samo kada dijete sjedi na posebnom podmeta~u prilago|enom njegovoj visini koji omogu}ava upotrebu sigurnosnog pojasa i kada je pravilno vezano sigurnosnim pojasem, ili je pravilno vezano u sigurnosnoj sjedalici koja je pri~vr{}ena za sjedalo pomo}u sigurnosnog pojasa u tri to~ke vezivanja ili posebnim kop~ama u vozilu. (4) Ministar nadle`an za poslove prometa posebnim pravilnikom pobli`e propisuje na~ine i uvjete prijevoza djece mla|e od 12 godina." ^lanak 3. U ~lanku 172. iza stavka (5) dodaje se novi stavak (6), koji glasi: "(6)Voza~ je du`an, prije nego {to po~ne upravljati vozilom, pobrinuti se za primjerenu sigurnosnu za{titu djece mla|e od 12 godina, u skladu s ~lankom 34.a.". ^lanak 4. U ~lanku 238. stavak (1) iza to~ke 1) dodaje se nova to~ka 1.a), koja glasi: "1.a) voza~ koji u osobnom automobilu prevozi dijete protivno odredbama ~lanka 34.a.". ^lanak 5. U ~lanku 239. u stavku (1) to~ka 3) bri{e se. Dosada{nje to~ke od 4) do 34) postaju to~ke od 3) do 33). ^lanak 6. (1) Ovaj Zakon stu pa na snagu osmoga dana od dana objave u "Slu`benom glasniku BiH". (2) Ovaj Zakon bit }e objavljen i u slu`benim glasilima entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine. PSBiH broj 446/09 19. listopada 2009. godine Sarajevo Predsjedatelj Zastupni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH Dr. Milorad @ivkovi}, v. r. Predsjedatelj Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Ilija Filipovi}, v. r. Na osnovu ~lana IV. 4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine na 62. sjed - nici Predstavni~kog doma odr`anoj 14. oktobra 2009. godine i na 37. sjednici Doma naroda, odr`anoj 19. oktobra 2009. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSNOVAMA BEZBJEDNOSTI SAOBRA]AJA NA PUTEVIMA U BOSNI I HERCEGOVINI ^lan 1. U Zakonu o osnovama bezbjednosti saobra}aja na putevima u Bosni i Hercegovini ("Slu`beni glasnik BiH", broj 6/06, 75/06 i 44/07), u ~lanu 34 stav (2) iza rije~i: "opojnih sredstava" stavqa se ta~ka, a ostatak teksta se bri{e. Iza stava (2) dodaje se novi stav (3) koji glasi: "(3) U putni~kom automobilu na predwem sjedi{tu do voza~a ne smije se prevoziti dijete mla|e od 12 godina". | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o konkurenciji BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 80/09 | 13.10.2009 | SG BiH 76/07, SG BiH 48/05 | konkurencija,zakon | ^lan 23. Postupci zapo~eti pred Konkurencijskim savjetom, a koji nisu okon~ani do dana stupawa na snagu ovog Zakona, nastavi}e se po odredbama Zakona o konkurenciji ("Slu`beni glasnik BiH", br. 48/05 i 76/07). ^lan 24. Ovaj Zakon stu pa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u "Slu`benom glasniku BiH", a objavi}e se i u slu`benim glasilima entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine. PS BiH broj 425/09 1. oktobra 2009. godine Sarajevo Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH Dr Milorad @ivkovi}, s. r. Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Ilija Filipovi}, s. r. Na osnovu ~lana IV 4. a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine, na 60. sjednici Predstavni~kog doma, odr`anoj 16. septembra 2009. godine, i na 36. sjednici Doma naroda, odr`anoj 1. oktobra 2009. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O KONKURENCIJI ^lan 1. U Zakonu o konkurenciji ("Slu`beni glasnik BiH", br. 48/05 i 76/07) u ~lanu 2. stavu (1) rije~i: "koja posredno ili neposredno u~estvuju u prometu roba i usluga" zamjenjuju se rije~ima: "koja se posredno ili neposredno bave proizvodnjom, prodajom roba i pru`anjem usluga", ispred rije~i "svojim" dodaje se rije~ "mogu" a iza rije~i "djelovanjem" rije~i: "spre~avaju, ograni~avaju ili naru{avaju" zamjenjuju se rije~ima: "spre~avati, ograni~avati ili naru{avati". U ta~ki a) iza rije~i "preduzetnike" bri{e se zarez i dodaju se rije~i: "i njihova udru`enja". Stav (2) mijenja se i glasi: "(2)Ovaj zakon primjenjuje se i na privredne subjekte koji imaju kontrolu nad drugim privrednim subjektom, te na privredne subjekte pod njegovom kontrolom. Privrednim subjektom pod kontrolom drugog privrednog subjekta smatra se privredni subjekt u kojem drugi privredni subjekt neposredno ili posredno: a) ima vi{e od polovine udjela ili dionica, ili b) mo`e ostvarivati vi{e od polovine glasa~kih prava, ili c) ima pravo na postavljanje vi{e od polovine ~lanova uprave, nadzornog odbora, odnosno odgovaraju}eg tijela za upravljanje, te vo|enje poslova, ili d) na drugi na~in ima pravo na upravljanje poslovanjem privrednog subjekta." U stavu (3) rije~i: "privredne djelatnosti" bri{u se, a rije~i: "privrednih subjekata" zamjenjuju se rije~ima: "privredne subjekte". ^lan 2. U ~lanu 3. u st. (1), (2) i (3) iza rije~i "proizvoda" dodaju se rije~i: "i/ili usluga". Stav (4) mijenja se i glasi: "(4)U odre|enim slu~ajevima relevantno geografsko tr`i{te mo`e biti utvr|eno na me|unarodnom nivou." ^lan 3. U ~lanu 4. u stavu (1) rije~i: "kao i odluke udru`enja privrednih subjekata" zamjenjuju se rije~ima: "kao i odluke i drugi akti privrednih subjekata". U stavu (3) ta~ki a) na kraju teksta ta~ka-zarez se bri{u i dodaje se veznik "i". ^lan 4. U ~lanu 5. stav (2) bri{e se. Dosada{nji st. (3), (4) i (5) postaju st. (2), (3) i (4). U dosada{njem stavu (3) koji postaje stav (2) rije~i: "u navedenom roku" zamjenjuju se rije~ima: "u roku iz ~lana 41. stav (1) ta~ka b) ovog Zakona". U dosada{njem stavu (4) koji postaje stav (3) u ta~ki c) rije~i: "utvr|enim obavezama" zamjenjuju se rije~ima: "obavezama utvr|enim od strane". U dosada{njem stavu (5) koji postaje stav (4) broj "(4)" zamjenjuje se brojem "(3)". ^lan 5. U ~lanu 8. stavu (2) rije~i: "pod uslovom da sporazum ne sadr`i odredbe koje uprkos neznatnom tr`i{nom u~e{}u dovode do sprje~avanja, ograni~avanja ili naru{avanja konkurencije" zamjenjuju se rije~ima: "izuzev te{kih ograni~enja". U stavu (3) ta~ki b) iza rije~i "nisu" dodaju se rije~i: "stvarni ili potencijalni". U stavu (4) iza rije~i "ispunjavati" stavlja se zarez i dodaju rije~i: "kao i te{ka ograni~enja". ^lan 6. U ~lanu 9. stavu (2) rije~i: "mo`e imati" zamjenjuju se rije~ju "ima", a rije~i: "Bosne i Hercegovine" bri{u se. Stav (3) mijenja se i glasi: "(3)Pretpostavlja se da vi{e privrednih subjekata ima dominantan polo`aj na tr`i{tu roba i/ili usluga ako na relevantnom tr`i{tu dva ili tri privredna subjekta imaju zajedno tr`i{no u~e{}e ve}e od 60%". Iza stava (3) dodaje se novi stav (4) koji glasi: "(4)Pretpostavlja se da vi{e privrednih subjekata ima dominantan polo`aj na tr`i{tu roba i/ili usluga ako na relevantnom tr`i{tu ~etiri ili pet privrednih subjekata imaju zajedno tr`i{no u~e{}e ve}e od 80%". Dosada{nji stav (4) postaje stav (5). ^lan 7. U ~lanu 11. stav (2) bri{e se. Dosada{nji st. (3) i (4) postaju st. (2) i (3). U dosada{njem stavu (3) koji postaje stav (2) rije~i: "stava (2) ovog ~lana i" bri{u se, iza broja "41." dodaju se rije~i: "stav (1) ta~ka c)", iza rije~i: "smatra se da", dodaje se rije~ "se" i iza rije~i "sporazumom" dodaju se rije~i: "odnosno postupanjem privrednog subjekta". U dosada{njem stavu (4) koji postaje stav (3) broj "(3)" zamjenjuje se brojem "(2)", rije~i: "da predmetni sporazum" zamje nju ju se rije~ima: "da zaklju~enim sporazumom, odnosno postupanjem privredni subjekt", i iza rije~i: "ne zloupotrebljava", rije~ "se" bri{e se. ^lan 8. U ~lanu 14. stavu (1) ta~ka a) mijenja se i glasi: "a) da ukupni godi{nji prihod svih u~esnika koncentracije ostvaren prodajom roba i/ili usluga na svjetskom tr`i{tu iznosi 100.000.000 KM po zavr{nom ra~unu u godini koja je prethodila koncentraciji; i". U ta~ki b) broj "5.000.000 KM" zamjenjuje se brojem "8.000.000 KM". ^lan 9. U ~lanu 15. stavu (1) ta~ki a) rije~i: "direktnih poreza" zamjenjuju se rije~ima: "indirektnih poreza". ^lan 10. ^lan 16. mijenja se i glasi: "^lan 16. (Prijava koncentracije) (1) Privredni subjekti, u~esnici koncentracije obavezni su podnijeti prijavu koncentracije u smislu ~l. 12. i 14. ovog Zakona u roku od 15 dana od dana zaklju~ivanja sporazuma, objavljivanja javne ponude ili sticanja kontrole, zavisno od toga {ta nastupi ranije. Utorak, 13. 10. 2009. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 80 - Strana 3 Broj 80 - Strana 4 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 13. 10. 2009. (2) Prijava koncentracije mo`e se podnijeti i kada u~esnici koncentracije doka`u svoju namjeru za koncentracijom zaklju~enim na~elnim sporazumom, memorandumom o razumijevanju, pismom namjere potpisanim od svih u~esnika koncentracije ili javnim objavljivanjem namjere za ponudu kupovine. (3) U slu~aju kada kontrolu nad cijelim ili dijelovima jednog ili vi{e privrednih subjekata sti~e drugi privredni subjekt, prijavu podnosi privredni subjekt koji sti~e kontrolu, a u svim ostalim slu~ajevima privredni subjekti podnose zajedni~ku prijavu. (4) Konkurencijsko vije}e du`no je objaviti podatke iz prijave koncentracije u dnevnim novinama, a naro~ito: a) nazive privrednih subjekata u~esnika u koncentraciji; b) oblik koncentracije; i c) privredni sektor u okviru kojeg se koncentracija vr{i." ^lan 11. U ~lanu 17. stavu (1) rije~i: "pozitivne i negativne" bri{u se, iza rije~i "efekte" dodaju se rije~i: "koji za posljedicu imaju zna~ajno naru{avanje tr`i{ne konkurencije" a rije~i: "koji za posljedicu ima zna~ajno naru{avanje tr`i{ne konkurencije" bri{u se. ^lan 12. U ~lanu 18. stavu (5) rije~ "namjere" bri{e se, a broj "60" zamjenjuje se brojem "30". Iza stava (5) dodaje se novi stav (6) koji glasi: "(6)U slu~aju kada Konkurencijsko vije}e u roku od 30 dana, u skladu sa stavom (5) ovog ~lana, od dana izdavanja potvrde o prijemu kompletne i uredne prijave iz ~lana 30. ovog zakona ne donese zaklju~ak o pokretanju postupka ocjene koncentracije, smatrat }e se da je koncentracija dopu{tena". Dosada{nji st. (6), (7), (8) i (9) postaju st. (7), (8), (9) i (10). U dosada{njem stavu (9) koji postaje stav (10) broj "(8)" zamjenjuje se brojem "(9)". ^lan 13. U ~lanu 19. stavu (2) ta~ki b) broj "14." zamjenjuje se brojem "12.". ^lan 14. U ~lanu 30. naslov ~lana mijenja se i glasi: "(Dokumentacija uz prijavu koncentracije)". U stavu (1) rije~ "namjere" bri{e se. U ta~ki a) iza rije~i "odnosno" dodaje se veznik "i". U ta~ki c) rije~i: "propisom o koncentraciji" zamjenjuju se rije~ima: "podzakonskim aktima uz ovaj zakon". ^lan 15. U ~lanu 32. stavu (2) broj "15" zamjenjuje se brojem "30". ^lan 16. U ~lanu 34. stavu (3) rije~ "namjerno" bri{e se. ^lan 17. U ~lanu 35. stavu (2) rije~i: "a ne `ele ih staviti na uvid," bri{u se. ^lan 18. U ~lanu 41. stav (1) mijenja se i glasi: "(1)Nakon dono{enja zaklju~ka o pokretanju postupka, Konkurencijsko vije}e du`no je donijeti kona~no rje{enje u roku: a) od {est mjeseci za utvr|ivanje zabranjenih sporazuma iz ~lana 4. ovog zakona; b) od tri mjeseca za utvr|ivanje pojedina~nog izuze}a iz ~lana 5. ovog zakona; c) od ~etiri mjeseca za utvr|ivanje zloupotrebe dominantnog polo`aja iz ~lana 11. ovog zakona; d) od tri mjeseca za utvr|ivanje ocjene koncentracije iz ~lana 18. ovog zakona." U stavu (2) rije~i: "kao i ~l. 5. i 11. ovog zakona," bri{u se. ^lan 19. U ~lanu 42. stavu (1) ta~ka g) bri{e se. Iza stava (1) dodaje se novi stav (2) koji glasi: "(2)Osim rje{enja iz stava (1) ovog ~lana, Konkurencijsko vije}e donosi i druga rje{enja, zaklju~ke i druge akte na osnovu odredbi ovog zakona". ^lan 20. U ~lanu 48. stavu (1) ta~ki d) na kraju teksta ta~ka se zamjenjuje ta~kom-zarezom. Iza ta~ke d) dodaje se nova ta~ka e) koja glasi: "e) provede koncentraciju bez prethodnog rje{enja o koncentraciji u smislu ~lana 18. stav (9) ovog zakona". ^lan 21. U ~lanu 54. stavu (1) rije~i: "u toku postupka" bri{u se. ^lan 22. Konkurencijsko vije}e }e, u roku od {est mjeseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, uskladiti podzakonske i druge akte koji se odnose na provo|enje odredbi ovog zakona. ^lan 23. Postupci zapo~eti pred Konkurencijskim vije}em, a koji nisu okon~ani do dana stupanja na snagu ovog zakona, bit }e nastavljeni po odredbama Zakona o konkurenciji ("Slu`beni glasnik BiH", br. 48/05 i 76/07). ^lan 24. Ovaj Zakon stu pa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH", a bit }e objavljen i u slu`benim glasilima entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine. PSBiH, broj 425/09 1. oktobra 2009. godine Sarajevo Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH Dr. Milorad @ivkovi}, s. r. Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Ilija Filipovi}, s. r Na temelju ~lanka IV. 4. a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine na 60. sjednici Zastupni~kog doma, odr`anoj 16. rujna 2009. godine, i na 36. sjednici Doma naroda, odr`anoj 1. listopada 2009. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O KONKURENCIJI ^lanak 1. U Zakonu o konkurenciji ("Slu`beni glasnik BiH", br. 48/05 i 76/07) u ~lanku 2. u stavku (1) rije~i: "koje posredno ili neposredno sudjeluju u prometu roba i usluga" zamjenjuju se rije~ima: "koje se posredno ili neposredno bave proizvodnjom, prodajom roba i pru`anjem usluga", ispred rije~i "svojim" dodaje se rije~ "mogu", a iza rije~i "djelovanjem" rije~i: "spre~avaju, ograni~avaju ili naru{avaju" zamjenjuju se rije~ima: "spre~avati, ograni~avati ili naru{avati". U to~ki a) iza rije~i "poduzetnike" bri{e se zarez i dodaju se rije~i: "i njihove udruge". Stavak (2) mijenja se i glasi: "(2)Ovaj Zakon primjenjuje se i na gospodarske subjekte koji imaju nadzor nad drugim gospodarskim subjektom, te na gospodarske subjekte pod njegovim nadzorom. Gospodarskim subjektom pod nadzorom drugog gospodarskog subjekta smatra se gospodarski subjekt u kojem drugi gospodarski subjekt neposredno ili posredno: a) ima vi{e od polovine udjela ili dionica, ili b) mo`e ostvarivati vi{e od polovine glasa~kih prava, ili | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 12/09 | 02.10.2009 | SG BiH 68/18, SG BiH 72/13, SG BiH 16/09, SG BiH 93/09, SG BiH 58/08, SG BiH 53/07, SG BiH 29/07, SG BiH 46/06, SG BiH 13/05, SG BiH 48/05, SG BiH 63/04, SG BiH 26/04, SG BiH 36/03 | krivični postupak | ZAKONO IZMJENAMA ZAKONA O KRIVI^NOM POSTUPKUBOSNE I HERCEGOVINE^lan 1.U Zakonu o krivi~nom postupku Bosne i Hercegovine("Slu`beni glasnik BiH", br. 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08 i 58/08) u ~l.44. stav (1), 81. stav (8), 134. stav (4), 135. stav (2), 268. stav(3), 421. stav (2), 422. stav (1), 423, 424. i 438. stav (4) rije~i:"~lan 24. stav (6)" zamjenjuju se rije~ima: "~lan 24. stav (7)".^lan 2.U ~l. 126b. stav (7), 136. stav (1), 139. stav (9), 202. stav(2), 223. stav (4), 228. stav (2), 321. stav (2), 335. stav (2),388. stav (3), 410. stav (3) i 420. stav (3) rije~i: "iz ~lana 24.stav (6)" zamjenjuju se rije~ima: "iz ~lana 24. stav (7)".^lan 3.U ~lanu 330. stav (1) rije~i: "~lan 24. stav (4)" zamjenjujuse rije~ima: "~lan 24. stav (5)".^lan 4.U nazivu Poglavlja XXIV. rije~ "lijekovi" zamjenjuje serije~ju "lijek", a ispred naziva "Ponavljanje postupka" rije~i:"Odjeljak 1-" bri{u | |
Zakon i izmjenama i dopunama Zakona o osnivanju kompanije za prenos električne energije BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 76/09 | 28.09.2009 | SG BiH 20/14, SG BiH 35/04 | električna energija,zakon,bih | Broj 76 - Stranica 20 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 28. 9. 2009. ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSNIVANJU KOMPANIJE ZA PRIJENOS ELEKTRI^NE ENERGIJE U BOSNI I HERCEGOVINI ("Slu`beni glasnik Bosne i Hercegovine", br. 35/04) ^lan 1. U ~lanu 38. "Mandat generalnog direktora", dodaju se novi stavovi 2., 3., i 4. koji glase: (2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana, generalni direktor }e obavljati funkciju i vr{iti sve svoje du`nosti kako je predvi|eno ovim Zakonom do imenovanja njegovog nasljednika, odnosno do njegovog razrje{enja. (3) Izvr{ni direktor nadle`an za planiranje sistema i in`injering obavljat }e sve du`nosti generalnog direktora do imenovanja novog generalnog direktora u slu~aju da generalni direktor: a) podnese ostavku, b) bude razrije{en du`nosti u skladu s ~lanom 32. ovog Zakona, c) bude odsutan bez opravdanih razloga u trajanju od pet dana uzastopno, d) ili bude na drugi na~in onemogu}en. (4) Svaki put po primitku obavijesti od ~lana uprave, Upravni odbor }e hitno sazvati zasjedanje i prostom ve}inom odlu~ivati o tome jesu li ispunjeni uslovi za primjenu stava 3., ta~ke c) i d), s tim da na zasjedanju Upravnog odbora moraju biti prisutna najmanje ~etiri ~lana. ^lan 2. Ovaj Zakon se objavljuje na slu`benoj internet stranici Ureda visokog predstavnika i stu pa na snagu narednog dana od dana objavljivanja. Ovaj Zakon se odmah objavljuje u "Slu`benom glasniku Bosne i Hercegovine". VIJE]E MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE 418 Na temelju ~lanka 17. Zakona o Vije}u ministara Bosne i Hercegovine ("Slu`beni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), i ~lanka 2. stavka (1) to~ka a) i ~lanka 4. Odluke o sjedi{tu i po~etku rada agencije za.potporu policijskoj strukturi Bosne i Hercegovine ("Slu`beni glasnik BiH", broj 24/09), Vije}e ministara Bosne i Hercegovine, na 95. sjednici odr`anoj 23. srpnja 2009. godine, donijelo je ODLUKU O ODRE\IVANJU TRAJNOG SMJE[TAJA AGENCIJE ZA FORENZI^KA ISPITIVANJA I VJE[TA^ENJA ^lanak 1. (1) Ovom Odlukom odre|uje se trajni smje{taj Agencije za forenzi~ka ispitivanja i vje{ta~enja u zgradi Dr`avne agencije za istrage i za{titu na lokaciji Lukavica, op}ina Isto~no Novo Sarajevo. (2) Agencija za forenzi~ka ispitivanja i vje{ta~enja }e koristiti smje{taj iz stavka (1) ovog ~lanka nakon zavr{etka izgradnje objekta. ^lanak 2. (1) U objektu iz ~lanka 1. ove Odluke Agencija za forenzi~ka ispitivanja i vje{ta~enja }e koristiti prostor u prizemlju povr{ine cca 1135 m². (2) Agencija za forenzi~ka ispitivanja i vje{ta~enja }e gra|evinski prostor iz stavka (1) ovog ~lanka prilago|avati potrebama iz djelokruga svojih mjerodavnosti. ^lanak 3. Ova Odluka stu pa na snagu danom dono{enja i objavljuje se u "Slu`benom glasniku BiH". VM broj 200/09 23. srpnja 2009. godine Sarajevo Predsjedatelj Vije}a ministara BiH Dr. Nikola [piri}, v. r. Na osnovu ~lana 17. Zakona o Savjetu ministara Bosne i Hercegovine ("Slu`beni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), i ~lana 2. stava (1) ta~ka a) i ~lana 4. Odluke o sjedi{tu i po~etku rada agencija za podr{ku policijskoj strukturi Bosne i Hercegovine ("Slu`beni glasnik BiH", broj 24/09), Savjet ministara Bosne i Hercegovine na 95. sjednici odr`anoj 23. jula 2009. godine, donio je ODLUKU O ODRE\IVAWU TRAJNOG SMJE[TAJA AGENCIJE ZA FORENZI^KA ISPITIVAWA I VJE[TA^EWA ^lan 1. (1) Ovom Odlukom odre|uje se trajni smje{taj Agencije za forenzi~ka ispitivawa i vje{ta~ewa u zgradi Dr`avne agencije za istrage i za{titu na lokaciji Lukavica, op{tina Isto~no Novo Sarajevo. (2) Agencija za forenzi~ka ispitivawa i vje{ta~ewa }e koristiti smje{taj iz stava (1) ovog ~lana nakon zavr{etka izgradwe objekta. ^lan 2. (1) U objektu iz ~lana 1. ove Odluke Agencija za forenzi~ka ispitivawa i vje{ta~ewa }e koristiti prostor u prizemqu povr{ine cca 1135 m². (2) Agencija za forenzi~ka ispitivawa i vje{ta~ewa }e gra|evinski prostor iz stava (1) ovog ~lana prilago|avati potrebama iz djelokruga svojih nadle`nosti. ^lan 3. Ova Odluka stu pa na snagu danom dono{ewa i objavquje se u "Slu`benom glasniku BiH". SM broj 200/09 23. jula 2009. godine Sarajevo Predsjedavaju}i Savjeta ministara BiH Dr Nikola [piri}, s. r. Na osnovu ~lana 17. Zakona o Vije}u ministara Bosne i Hercegovine ("Slu`beni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), i ~lana 2. stava (1) ta~ka a) i ~lana 4. Odluke o sjedi{tu i po~etku rada agencija za podr{ku policijskoj strukturi Bosne i Hercegovine ("Slu`beni glasnik BiH", broj 24/09), Vije}e ministara Bosne i Hercegovine na 95. sjednici odr`anoj 23. jula 2009. godine, donijelo je ODLUKU O ODRE\IVANJU TRAJNOG SMJE[TAJA AGENCIJE ZA FORENZI^KA ISPITIVANJA I VJE[TA^ENJA ^lan 1. (1) Ovom Odlukom odre|uje se trajni smje{taj Agencije za forenzi~ka ispitivanja i vje{ta~enja u zgradi Dr`avne agencije za istrage i za{titu na lokaciji Lukavica, op}ina Isto~no Novo Sarajevo. (2) Agencija za forenzi~ka ispitivanja i vje{ta~enja }e koristiti smje{taj iz stava (1) ovog ~lana nakon zavr{etka izgradnje objekta. | |
Zakon o izmjeni i dopuni Okvirnog zakona o visokom obrazovanju BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 59/09 | 28.07.2009 | SG BiH 59/07 | obrazovanje,zakon | ZAKON O IZMJENI I DOPUNI OKVIRNOG ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANJU U BOSNI I HERCEGOVINI Član 1. U Okvirnom zakonu o visokom obrazovanju u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 59/07) u članu 6. iza stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi: "Pravilnik o korištenju akademskih titula, te sticanju naučnih i stručnih zvanja iz stava 4. ovog člana donosi Vijeće ministara BiH, na prijedlog Ministarstva civilnih poslova BiH." Član 2. U članu 61. u stavu 2. riječi: "dvije godine" zamjenjuju se riječima: "četiri godine". Član 3. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o sistemu indirektnog oporezivanja u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 49/09 | 22.06.2009 | SG BiH 91/17, SG BiH 32/13, SG BiH 04/08, SG BiH 34/07, SG BiH 52/04, SG BiH 44/03 | zakon,porez,indirektno oporezivanje,bih,oporezivanje | ZAKONO IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SISTEMUINDIREKTNOG OPOREZIVANJA U BOSNI IHERCEGOVINI^lan 1.U Zakonu o sistemu indirektnog oporezivanja u Bosni iHercegovini ("Slu`beni glasnik BiH", br. 44/03, 52/04, 34/07 i4/08) u ~lanu 21. iza stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:"Putarina u iznosu od 0,10 KM za autoputeve upla}uje seposebnim platnim nalogom na poseban podra~un u okvirujedinstvenog ra~una, a raspodjela prihoda od putarine zaautoputeve se vr{i po metodologiji koju propisuje Upravniodbor posebnim aktom."U dosada{njem stavu 3. koji postaje stav 4. ta~ka (iv)mijenja se i glasi:"(iv) da se iznos koji je potreban za finansiranje obavezavanjskog duga oduzme od udjela Federacije, Republike Srpske i Distrikta, te da se direktno upla}uje u Bud`et institucijaBosne i Hercegovine i me|unarodnih obaveza Bosne iHercegovine."Dosada{nji stav 4. postaje stav 5.^lan 2.Ovaj zakon stu pa na snagu osmog dana od danaobjavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH." | |
Zakkon o akcizama u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 49/09 | 22.06.2009 | SG BiH 50/22, SG BiH 91/17, SG BiH 60/14, SG BiH 49/14 | akcize,zakon | u~iwen prekr{aj iz ~lana 41. stav (1) ta~. h) i i) ovog zakona. (2) Upravni odbor propisa}e posebnim aktom postupak sa oduzetom robom. DIO [ESTI - PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lan 43. (Podzakonski akti) Upravni odbor }e donijeti pravilnik o primjeni ovog zakona u roku od 30 dana od dana wegovog stupawa na snagu. ^lan 44. (Prijava poreskog obveznika i skladi{ta) (1) Poreski obveznik koji je prema propisima koji su bili na snazi prije dono{ewa ovog zakona registrovao proizvodwu akciznih proizvoda kod UIO, stupawem na snagu ovog zakona nije du`an da se ponovo registruje u smislu odredbe ~lana 13. stav (1) ovog zakona, osim ako nije do{lo do promjena u obavqawu djelatnosti. (2) Poreski obveznik iz stava (1) ovog ~lana du`an je da prijavi proizvodni pogon i skladi{te iz ~lana 14. ovog zakona u roku od 30 dana od dana po~etka wegove primjene. ^lan 45. (Popis zaliha, obra~un i uplata) (1) Poreski obveznici i druga lica koja se bave prometom akciznih proizvoda du`ni su da popi{u zalihe akciznih proizvoda na dan po~etka primjene ovog zakona i popisne liste dostave UIO u roku od sedam dana. (2) Poreski obveznici i druga lica koja se bave prometom akciznih proizvoda du`ni su da na zate~ene zalihe utvr|ene u popisnim listama iz stava (1) ovog ~lana izvr{e obra~un akcize prema odredbama ovog zakona, te u roku od deset dana od dana dostavqawa popisnih lista iz stava (1) ovog ~lana uplate na Jedinstveni ra~un UIO razliku izme|u obra~unate i ve} upla}ene akcize. (3) Poreski obveznici i druga lica koja se bave prometom naftnih derivata du`ni su da uplate razliku putarine na zate~ene zalihe naftnih derivata na koje se u skladu sa ovim zakonom pla}a dodatna putarina od 0,10 KM, u roku od deset dana od dana dostavqawa popisnih lista iz stava (1) ovog ~lana na Jedinstveni ra~un UIO. (4) Izuzetno od st. (2) i (3) ovog ~lana u pogledu roka pla}awa, doma}i proizvo|a~i akciznih proizvoda ivr{i}e uplatu obra~unate akcize i/ili putarine na zate~ene zalihe svojih proizvoda prilikom prometa tih proizvoda. (5) Poreski obveznici i druga lica koja se bave prometom duvanskih prera|evina du`ni su da prijave nove maloprodajne cijene UIO u roku od sedam dana od dana izvr{enog popisa i na novu osnovicu obra~unati i uplatiti akcizu u roku iz stava (2) ovog ~lana. (6) Poreski obveznici i druga lica koja se bave prometom duvanskih prera|evina du`ni su da prodaju zate~ene zalihe duvanskih prera|evina po novim maloprodajnim cijenama, koje moraju biti istaknute na vidnom mjestu maloprodajnog objekta. (7) Duvanske prera|evine, ozna~ene starim poreskim markicama, te alkoholna pi}a, vo}ne prirodne rakije i vina, ozna~eni starim kontrolnim markicama, mogu se staviti u promet najdu`e {est mjeseci od dana po~etka primjene ovog zakona. (8) Kafa zate~ena na zalihama, namijewena za maloprodaju, ne}e se ozna~avati akciznim markicama i kao takva mo`e se staviti u promet najdu`e tri mjeseca od dana po~etka primjene ovog zakona. ^lan 46. (Okon~awe ranije zapo~etih postupaka) Postupak kontrole obra~una i naplate akcize, povrata akcize, prinudne naplate, obnove postupka i drugi upravni postupci, zapo~eti prije po~etka primjene ovog zakona, a koji nisu okon~ani pravosna`nim rje{ewima, bi}e okon~ani prema ranije va`e}im propisima organa kod kojih je postupak pokrenut. ^lan 47. (Prestanak va`ewa ranijeg zakona) Po~etkom primjene ovog zakona prestaje da va`i Zakon o akcizama u Bosni i Hercegovini ("Slu`beni glasnik BiH", br. 62/04, 48/05 i 72/05). ^lan 48. (Stupawe na snagu) Ovaj zakon stu pa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u "Slu`benom glasniku BiH", a primjewiva}e se od prvog radnog dana mjeseca koji slijedi nakon stupawa na snagu ovog zakona. PSBiH broj 370/09 18. juna 2009. godine Sarajevo Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH Beriz Belki}, s. r. Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Ilija Filipovi}, s. r. Na osnovu ~lana IV. 4. a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine, na 54. sjednici Predstavni~kog doma, odr`anoj 27. maja 2009. godine, i na 31. sjednici Doma naroda, odr`anoj 18. juna 2009. godine, usvojila je ZAKON O AKCIZAMA U BOSNI I HERCEGOVINI DIO PRVI - OSNOVNE ODREDBE ^lan 1. (Predmet) (1) Ovim zakonom ure|uje se oporezivanje prometa i/ili uvoza odre|enih vrsta proizvoda (u daljnjem tekstu: akcizni proizvodi) na teritoriji Bosne i Hercegovine posebnim oblikom poreza - akcizom. (2) Odredbe ovog zakona primjenjuju se i na putarinu. ^lan 2. (Uplata i raspodjela) (1) Prihodi po osnovu akciza i putarina upla}uju se na Jedinstveni ra~un Uprave za indirektno oporezivanje BiH, a njihova raspodjela vr{i se u skladu sa Zakonom o uplatama na jedinstveni ra~un i raspodjeli prihoda ("Slu`beni glasnik BiH", br. 55/04 i 34/07). (2) Za naplatu prihoda od putarine u iznosu od 0,10 KM za autoputeve Uprava za indirektno oporezivanje BiH otvorit }e poseban podra~un u okviru Jedinstvenog ra~una UIO, a raspodjela prihoda od putarine vr{i se prema metodologiji koju propisuje Upravni odbor Uprave za indirektno oporezivanje BiH posebnim aktom. ^lan 3. (Pojmovi) Pojmovi kori{teni u ovom zakonu imaju sljede}e zna~enje: a) pravno lice - svako pravno lice koje je, u skladu s va`e}im propisima, registrirano za proizvodnju, uvoz i/ili promet akciznih proizvoda iz ~lana 4. ovog zakona; b) preduzetnik - svako fizi~ko lice koje je kod nadle`nog organa registrirano za proizvodnju i/ili promet akciznih proizvoda iz ~lana 4. ovog zakona; c) gra|anin-proizvo|a~ - fizi~ko lice koje ima prebivali{te u Bosni i Hercegovini, a bavi se proizvodnjom akciznih proizvoda; d) UIO - Upravu za indirektno oporezivanje; e) Upravni odbor - Upravni odbor UIO uspostavljen Zakonom o sistemu indirektnog oporezivanja u Bosni i Hercegovini ("Slu`beni glasnik BiH", br. 44/03, 52/04 i 34/07). Ponedjeljak, 22. 6. 2009. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 49 - Stranica 51 Broj 49 - Stranica 52 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 22. 6. 2009. DIO DRUGI - AKCIZA POGLAVLJE I. PREDMET OPOREZIVANJA ^lan 4. (Akcizni proizvodi) (1) Predmet oporezivanja je promet akciznih proizvoda koji su proizvedeni u Bosni i Hercegovini kada proizvo|a~ prvi put njima prometuje i/ili uvoz akciznih proizvoda u Bosnu i Hercegovinu (u daljnjem tekstu: BiH). (2) Akciznim proizvodima, u smislu stava (1) ovog ~lana, smatraju se: a) naftni derivati; b) duhanske prera|evine; c) bezalkoholna pi}a; d) alkohol, alkoholna pi}a i vo}na prirodna rakija; e) pivo i vino; f) kafa. ^lan 5. (Naftni derivati) Naftnim derivatima, u smislu ~lana 4. stav (2) ta~ka a) ovog zakona, smatraju se: a) motorni benzini, uklju~uju}i i bezolovni, nezavisno od oktanske vrijednosti i komercijalnog naziva; b) dizel goriva i ostala plinska ulja; c) petrolej (kerozin); d) lo`-ulje ekstra lako i lako specijalno (EL i LS). ^lan 6. (Duhanske prera|evine) (1) Duhanskim prera|evinama, u smislu ~lana 4. stav (2) ta~ka b) ovog zakona, smatraju se cigarete i ostali duhanski proizvodi. (2) Cigaretama se smatraju: a) smotuljci duhana prikladni za pu{enje, obavijeni omota~em koji nije od prirodnog duhana; b) proizvodi sli~ni cigaretama koji se sastoje od smotuljaka duhana obavijenih jednostrukim i dvostrukim omota~em. Vanjski omota~ izra|en je od materijala koji nije list prirodnog duhana i postavljen je u pravoj liniji uzdu`no; c) duhanski {tapi}i koji se jednostavnim neindustrijskim postupkom stavljaju u papirni omot za cigarete ili se umotavaju u papirne listi}e; d) duhanski proizvodi stavljeni u promet pod nazivom cigarete. (3) Ostalim duhanskim proizvodima smatraju se: a) cigare i cigarilosi; b) duhan za lulu i duhan za pu{enje; c) duhan za {mrkanje, `vakanje i drugi duhanski proizvodi; ^lan 7. (Bezalkoholna pi}a) (1) Bezalkoholnim pi}ima se, u smislu ~lana 4. stav (2) ta~ka c) ovog zakona, smatraju osvje`avaju}a bezalkoholna pi}a od vo}nog soka, vo}ne baze, biljnih ekstrakata, `itarica i surutke, umjetna osvje`avaju}a bezalkoholna pi}a i niskoenergetska osvje`avaju}a bezalkoholna pi}a. (2) Pod bezalkoholnim pi}ima, u smislu stava (1) ovog ~lana, ne smatraju se: a) prirodne mineralne, gazirane i negazirane vode, izvorske doma}e i uvozne vode i stone vode; b) 100 % prirodni sokovi od vo}a i povr}a i njihovih mje{avina; c) sokovi od vo}a i povr}a, te njihove mje{avine, sa ili bez dodatka vode, sa ili bez dodatog {e}era, sa ili bez konzervansa, sa ili bez CO2, sa ili bez umjetnih boja, sa ili bez umjetnih aroma i drugih umjetnih dodataka, sa stvarnim i deklariranim udjelom 50% i vi{e vo}a i/ili povr}a u suhoj tvari; d) sirupi, pra{ci i pastile namijenjeni za pripremu bezalkoholnih pi}a razbla`ivanjem u vodi. ^lan 8. (Alkohol, alkoholna pi}a i vo}na prirodna rakija) (1) Alkoholom se, u smislu ~lana 4. stav (2) ta~ka d) ovog zakona, smatraju sve vrste alkohola, nezavisno od sirovine iz koje se dobiva i postupka dobivanja. (2) Alkoholnim pi}ima se, u smislu ~lana 4. stav (2) ta~ka d) ovog zakona, smatraju pi}a koja sadr`e vi{e od 2% alkohola. (3) Vo}nom prirodnom rakijom se, u smislu ~lana 4. stav (2) ta~ka d) ovog zakona, smatra proizvod dobiven destilacijom prevrelog soka, masulja ili komine gro`|a ili drugog vo}a na manje od 86% vol. alkohola, u kojem se ne smije osjetiti miris i okus druga~iji od onoga koji proisti~e od upotrijebljenih sirovina, kojem se ne smiju dodavati arome ni etilni alkohol poljoprivrednog porijekla, {e}er i drugi ugljeni hidrati. ^lan 9. (Pivo i vino) (1) Pivom se, u smislu ~lana 4. stav (2) ta~ka e) ovog zakona, smatra osvje`avaju}e pjenu{avo pi}e dobiveno od vode, je~menog slada, kvasca, nezasla|enih `itarica i hmelja, bez obzira na koncentraciju ekstrakta u sladu ili koncentraciju alkohola u pivu. (2) Vinom se, u smislu ~lana 4. stav (2) ta~ke e) ovog zakona, smatra vino od gro`|a (uklju~uju}i poja~ana vina), vermut i ostala vina gro`|a aromatizirana biljem ili aromatskim tvarima. ^lan 10. (Kafa) Kafom se, u smislu ~lana 4. stav (2) ta~ka f) ovog zakona, smatra: a) sirova kafa (sa ili bez kofeina); b) pr`ena kafa (sa ili bez kofeina), u zrnu ili mljevena; c) ljuske i opne pr`ene kafe; d) ostali proizvodi od kafe koji u sebi sadr`e 50% i vi{e kafe. ^lan 11. (Bli`e odre|enje proizvoda) Bli`e odre|enje proizvoda iz ~l. 4. do 10. ovog zakona koji se oporezuju akcizom propisat }e Upravni odbor pravilnikom. POGLAVLJE II. PORESKI OBVEZNIK I REGISTRACIJA ^lan 12. (Poreski obveznik) (1) Poreski obveznik je pravno lice ili preduzetnik koji akcizne proizvode iz ~lana 4. stav (2) ta~. a), b), c) d) i e) ovog zakona uvozi i/ili proizvodi na teritoriji BiH. (2) Poreski obveznik za proizvode iz ~lana 4. stav (2) ovog zakona ta~ka f) je uvoznik. (3) Pravno lice ili preduzetnik koji nabavi alkoholna pi}a, vo}ne prirodne rakije i vina neposredno od gra|anina - proizvo|a~a koji nije obveznik akcize smatra se poreskim obveznikom u smislu ovog zakona. ^lan 13. (Registracija poreskog obveznika) (1) Poreski obveznik koji se bavi proizvodnjom i/ili uvozom akciznih proizvoda, kao i pravno lice ili preduzetnik iz ~lana 12. stava (3) ovog zakona, du`ni su prije po~etka obavljanja djelatnosti iz koje mo`e proiste}i poreska obaveza po ovom zakonu da se registriraju kod UIO. (2) Registracija iz stava (1) ovog ~lana vr{i se upisom u Jedinstveni registar obveznika indirektnih poreza, prema propisima koji reguliraju taj upis. (3) Za propisivanje uslova za registraciju i prestanak registracije poreskog obveznika iz stava (1) ovog ~lana nadle`an je Upravni odbor. ^lan 14. (Prijava proizvodnih pogona i skladi{ta) (1) Poreski obveznik - proizvo|a~ akciznih proizvoda du`an je UIO prijaviti pogon u kojem }e vr{iti proizvodnju akciznih proizvoda. (2) Poreski obveznik iz ~lana 12. ovog zakona du`an je UIO prijaviti skladi{te u kojem se vr{i skladi{tenje akciznih proizvoda i/ili sirovine za proizvodnju akciznih proizvoda. POGLAVLJE III. OSNOVICA AKCIZE ^lan 15. (Osnovica akcize) (1) Osnovica akcize odre|ena je: a) koli~inom, za akcizne proizvode za koje se akciza pla}a po mjernoj jedinici; b) maloprodajnom cijenom i koli~inom po mjernoj jedinici za duhanske prera|evine. (2) Osnovica akcize u slu~aju utvr|ivanja manjka i rashoda odre|ena je koli~inom manjka koji se ne mo`e pravdati vi{om silom, odnosno koli~inom rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) iznad koli~ine odre|ene posebnim aktom Upravnog odbora. (3) Akciza na naftne deri vate pla}a se po litru derivata na koli~inu utvr|enu pri temperaturi +15°C. Bli`e odredbe o odre|ivanju ekvivalenta za prera~unavanje iz jedinice mase u volumensku jedinicu utvrdit }e Upravni odbor posebnim aktom. (4) Akciza na kafu pla}a se za jedan ki lo gram netote`ine kafe. Ako se kafa stavlja u promet u pakovanjima ve}im ili manjim od jednog kilograma, akciza se pla}a proporcionalno koli~ini u pakovanju. (5) Na promet alkohola, alkoholnih pi}a i vo}ne prirodne rakije akciza se pla}a po litru apsolutnog alkohola. Ako se proizvodi iz ~lana 8. ovog zakona stavljaju u promet u pakovanjima ve}im ili manjim od jednog litra, akciza se pla}a proporcionalno koli~ini apsolutnog alkohola u pakovanju. POGLAVLJE IV. IZNOSI I STOPE AKCIZE ^lan 16. (Iznosi i stope akcize) Akciza se obra~unava i pla}a u apsolutnom iznosu po mjernoj jedinici i/ili po proporcionalnoj stopi. ^lan 17. (Iznosi akcize za naftne deri vate) Za naftne deri vate akciza se pla}a po litru, i to na: a) dizel-gorivo i ostala plinska ulja 0,30 KM; b) petrolej (kerozin) 0,30 KM; c) motorni benzin - bezolovni 0,35 KM; d) motorni benzin 0,40 KM; e) lo`-ulje ekstra lako i lako specijalno (EL i LS) 0,30 KM. ^lan 18. (Iznosi akcize za bezalkoholna pi}a, pivo i vina) Za sljede}e akcizne proizvode akciza se pla}a po litru, i to: a) bezalkoholna pi}a 0,10 KM; b) pivo 0,20 KM; c) vino 0,25 KM. ^lan 19. (Iznosi akcize za alkohol i alkoholna pi}a i vo}nu prirodnu rakiju) Za alkohol, alkoholna pi}a i vo}nu prirodnu rakiju akciza se pla}a po litru apsolutnog alkohola, i to: a) alkohol 15,00 KM; b) alkoholna pi}a 15,00 KM; c) vo}na prirodna rakija 8,00 KM. ^lan 20. (Iznosi akcize za kafu) Za kafu akciza se pla}a prilikom uvoza po kilogramu, i to za: a) sirovu kafu 1,50 KM; b) pr`enu kafu (u zrnu ili mljevena) 3,00 KM; c) ljuske i opne pr`ene kafe i ostale proizvode od kafe 3,50 KM. ^lan 21. (Iznosi akcize za duhanske prera|evine) (1) Na cigarete akciza se pla}a, i to: a) proporcionalna, po stopi od 42 % na osnovicu utvr|enu u skladu s ~lanom 15. stav (1) ta~ka b) ovog zakona i posebna akciza u iznosu od 7,50 KM na 1.000 cigareta, odnosno 0,15 KM za pakovanje cigareta od 20 komada; b) za pakovanja razli~ita od navedenog u ta~ki a) ovog stava, akciza se pla}a srazmjerno broju komada u pakovanju. (2) Akciza na ostale duhanske proizvode pla}a se po stopi od 42% na osnovicu utvr|enu u skladu s ~lanom 15. stav 1. ta~ka b) ovog zakona. (3) Ako je obra~unata akciza na cigarete prema stavu (1) ovog ~lana manja od minimalne akcize utvr|ene ovim zakonom, pla}a se minimalna akciza. (4) Minimalna akciza iz stava (3) ovog ~lana ~ini ukupnu akcizu (proporcionalna i specifi~na) utvr|enu u skladu sa stavom (1) ovog ~lana za 1.000 komada, odnosno za pakovanje od 20 komada najpopularnije cjenovne kategorije cigareta. (5) Najpopularnijom cjenovnom kategorijom cigareta, u smislu stava (4) ovog ~lana, smatra se maloprodajna cijena za 1.000 komada, odnosno za pakovanje od 20 komada one kategorije cigareta koje imaju najve}i obim prodaje u Bosni i Hercegovini. Minimalnu akcizu utvr|uje Upravni odbor najkasnije do 30. oktobra teku}e godine, na osnovu podataka Uprave za indirektno oporezivanje o izdatim poreskim markicama za pe riod od 1. jula prethodne godine do 30. juna teku}e kalendarske godine, koja prethodi godini u kojoj }e se primjenjivati najni`a akciza. (6) Za svaku godinu nakon 31. decembra 2009. godine Upravni odbor UIO utvrdit }e iznos posebne akcize, sve dok ukupno akcizno optere}enje najpopularnije cjenovne kategorije cigareta ne dostigne iznos od 126,00 KM za 1.000 komada. (7) Za poreske periode po~ev{i od 1. januara 2010. godine Upravni odbor UIO najkasnije do 30. septembra prethodne kalendarske godine utvr|uje stope posebne akcize na cigarete, na na~in da godi{nje pove}anje specifi~ne akcize ne mo`e biti manje od 7,50 KM za 1.000 komada, odnosno 0,15 KM za pakovanje od 20 komada, kako bi se osigurala dinamika uskla|ivanja stopa akciza s relevantnim evropskim direktivama. (8) Za poreske periode nakon 1. januara 2010. godine Upravni odbor UIO utvrdit }e stope i iznose akciza za ostale duhanske proizvode iz stava (2) ovog ~lana, tako {to }e osigurati dinamiku uskla|ivanja stopa akciza s relevantnim evropskim direktivama, istovremeno sa uskla|ivanjem akciza na cigarete. POGLAVLJE V. NASTANAK OBAVEZE OBRA^UNAVANJA I PLA]ANJA AKCIZE ^lan 22. (Nastanak obaveze obra~unavanja akcize) Obaveza obra~unavanja akcize na osnovu prometa akciznih proizvoda nastaje u trenutku: a) izdavanja ra~una proizvo|a~a pri prvoj prodaji ili u trenutku isporuke proizvoda, ako je isporuka obavljena prije izdavanja ra~una; b) uvoza akciznih proizvoda na teritoriju BiH, osim za duhanske prera|evine, kao i alkoholna pi}a, vo}ne prirodne rakije i vina koja podlije`u obavezi obilje`avanja akciznim markicama; c) podno{enja zahtjeva za {tampanje akciznih markica za duhanske prera|evine; d) preuzimanja akciznih markica za alkoholna pi}a, vo}ne prirodne rakije i vina; e) utvr|ivanja manjka, koji se ne mo`e pravdati vi{om silom; f) rashodovanja (kalo, rastur, kvar i lom), iznad koli~ine odre|ene aktom Upravnog odbora koji }e se zasnivati na op}im trgovinskim principima; g) kori{tenja akciznih proizvoda od strane proizvo|a~a za vlastitu potro{nju. ^lan 23. (Pla}anje akcize) (1) Obra~unatu akcizu iz ~lana 22. ovog zakona poreski obveznik du`an je uplatiti u rokovima propisanim u st. (2) do (6) ovog ~lana. (2) U slu~ajevima iz ~lana 22. stava (1) ta~ka a) ovog zakona, poreski obveznik du`an je platiti akcizu u roku od deset dana po isteku mjeseca u kojem je nastala obaveza obra~unavanja akcize. (3) U slu~ajevima iz ~lana 22. stav (1) ta~ka b) i kod uvoza akciznih proizvoda iz ta~ke d) ovog zakona, poreski Ponedjeljak, 22. 6. 2009. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 49 - Stranica 53 Broj 49 - Stranica 54 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 22. 6. 2009. obveznik du`an je platiti akcizu u roku propisanom za pla}anje uvoznih da`bina. (4) U slu~ajevima iz ~lana 22. stav (1) ta~ka d) ovog zakona, za proizvode koji ne podlije`u pla}anju akcize prema stavu (3) ovog ~lana poreski obveznik du`an je akcizu platiti u roku od deset dana po isteku mjeseca u kojem je do{lo do izdavanja ra~una proizvo|a~a pri prvoj prodaji ili u trenutku isporuke proizvoda, ako je isporuka obavljena prije izdavanja ra~una. (5) Za duhanske prera|evine poreski obveznik du`an je platiti akcizu u trenutku preuzimanja akciznih markica. (6) U slu~ajevima iz ~lana 22. stav (1) ta~. e), f) i g) ovog zakona, poreski obveznik du`an je platiti akcizu u roku od deset dana po isteku mjeseca u kojem je nastala obaveza obra~unavanja akcize. POGLAVLJE VI. OBILJE@AVANJE I USLOVI PROMETOVANJA AKCIZNIH PROIZVODA ^lan 24. (Deklaracija proizvoda) Proizvo|a~, odnosno uvoznik du`an je na deklaraciji proizvoda (etiketi) i drugom dokumentu koji prati akcizne proizvode ozna~iti sirovinski sastav, vrstu, kvalitet i druga svojstva akciznih proizvoda bitna za utvr|ivanje poreske obaveze. ^lan 25. (Akcizne markice) (1) Duhanske prera|evine, alkoholna pi}a, vo}na prirodna rakija, kafa i vina koja se stavljaju u promet u pakovanjima predvi|enim za prodaju na malo u BiH moraju biti obilje`ene akciznim markicama. (2) Izuzetno od odredbi stava (1) ovog ~lana, alkoholna pi}a, vo}na prirodna rakija i vina, koja sadr`e manje od 5% alkohola, ne moraju biti obilje`ene akciznim markicama. (3) Oblik, sadr`aj i za{titu akciznih markica, proceduru {tampanja, ~uvanja i postupanja s njima, te obilje`avanje proizvoda, kao i postupanje s proizvodima koji su obilje`eni markicama izdatim prema ranije va`e}im propisima propisat }e Upravni odbor posebnim aktom. (4) Akcizne markice izdaje UIO. (5) Maloprodajne cijene duhanskih prera|evina koje }e se {tampati na akciznim markicama poreski obveznik mora prijaviti UIO prije njihovog stavljanja u promet. (6) Duhanske prera|evine, kafa, alkoholna pi}a, vo}ne prirodne rakije i vina, izuzev alkoholnog pi}a, vo}ne prirodne rakije i vina iz stava (2) ovog ~lana, koja nisu obilje`ena akciznim markicama, kao i proizvodi nepravilno obilje`eni markicama, smatraju se akciznim proizvodima na koje nije obra~unata i pla}ena akciza. (7) Duhanske prera|evine, kafa, alkoholna pi}a, vo}ne prirodne rakije i vino, koji se izvoze ili prodaju u bescarinskim prodavnicama, ne moraju biti obilje`eni akciznim markicama, ali na ambala`i ili na posebnoj markici moraju imati utisnute rije~i: "samo za izvoz" ili na engleskom jeziku: "for ex port only". (8) Upravni odbor, ako smatra da je to potrebno, mo`e uvesti obilje`avanje akciznim markicama i drugih akciznih proizvoda. POGLAVLJE VII. PORESKE EVIDENCIJE I PORESKA PRIJAVA ^lan 26. (Evidencije) (1) Poreski obveznik du`an je voditi posebnu evidenciju o uvozu, prometu, potro{nji i stanju akciznih proizvoda, te imati urednu i a`urnu knjigovodstvenu i vanknjigovodstvenu dokumentaciju. (2) Bli`e odredbe o na~inu vo|enja evidencije, sadr`aju evidencija i na~inu dostavljanja UIO kao i oblik i sadr`aj poreske prijave za akcizu propisat }e Upravni odbor pravilnikom. ^lan 27. (Prijava akcize) (1) Poreski pe riod obuhvata vrijeme jednog kalendarskog mjeseca. (2) Poreski obveznik - proizvo|a~ du`an je da obavezu nastalu po osnovu akcize prijavi u poreskom periodu u kojem je obaveza i nastala. (3) Prijavu iz stava (2) ovog ~lana poreski obveznik podnosi UIO do 10. u mjesecu po isteku poreskog perioda. (4) Izuzetno od stava (2) ovog ~lana, poreski obveznik du`an je da podnese prijavu akcize, bez obzira da li ima obavezu pla}anja akcize u periodu za koji je prijava podnesena. POGLAVLJE VIII. KONTROLA OBRA^UNAVANJA I PLA]ANJA AKCIZE ^lan 28. (Kontrola obra~unavanja i pla}anja) Kontrolu obra~unavanja, prijavljivanja i pla}anja akcize vr{i UIO u skladu s ovim zakonom i drugim zakonima iz oblasti indirektnog oporezivanja. ^lan 29. (Privremeno oduzimanje akciznih proizvoda) (1) Akcizni proizvodi zate~eni u prometu bez akciznih markica ili nepravilno obilje`eni akciznim markicama, kao i akcizni proizvodi zate~eni u prometu bez vjerodostojne dokumentacije o pravnom poslu na osnovu kojeg se sti~e pravo raspolaganja predmetnim proizvodima bit }e privremeno oduzeti do okon~anja postupka. (2) Ovla{tenje za privremeno oduzimanje akciznih proizvoda iz stava (1) ovog ~lana imaju ovla{tena slu`bena lica UIO i ovla{tena slu`bena lica iz drugih organa u okviru svoje nadle`nosti. POGLAVLJE IX. OSLOBA\ANJE, POVRAT I UMANJENJE AKCIZE ^lan 30. (Osloba|anje) (1) Od pla}anja akciza oslobo|eni su sljede}i akcizni proizvodi: a) proizvodi koje se izvoze; b) proizvodi koji se isporu~uju u bescarinske prodavnice radi prodaje putnicima koji odlaze u inozemstvo; c) proizvodi koji se uvoze, unose ili primaju iz inozemstva, a koji su po carinskim propisima oslobo|eni od pla}anja uvoznih da`bina; d) proizvodi koji se isporu~uju diplomatskim i konzularnim predstavni{tvima i njihovom osoblju, po principu reciprociteta, a na osnovu akta Ministarstva vanjskih poslova Bosne i Hercegovine; e) proizvodi koji se isporu~uju licima koja su po osnovu Op}eg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini i Aneksa uz taj sporazum, te ratificiranih me|unarodnih ugovora i konvencija oslobo|ena od pla}anja ove vrste poreza; f) gorivo za avione i brodove u me|unarodnom saobra}aju; g) na uvoz i/ili isporuku alkohola koji se koristi kao repromaterijal za proizvodnju alkoholnih pi}a, licu registriranom za proizvodnju u skladu s ~lanom 13. ovog zakona. (2) Upravni odbor propisat }e pravilnikom postupak po kojem se ostvaruju prava na osloba|anja iz stava (1) ovog ~lana. ^lan 31. (Povrat) (1) Fizi~ka i pravna lica koja koriste lo`-ulje za zagrijavanje stambenih i poslovnih objekata i objekata za poljoprivrednu proizvodnju (staklenici i plastenici) imaju pravo na povrat akcize pla}ene na lo`-ulje. (2) Preduzetnik i pravna lica koja koriste alkohol za proizvodnju lijekova i/ili u medicinske svrhe, kao i etil alkohol koji koriste kao repromaterijal u proizvodnji sredstava za ~i{}enje i pranje, kozmeti~kih proizvoda i ostalih proizvoda na koje se ne pla}a akciza imaju pravo na povrat upla}enog iznosa akcize. (3) Pravno lice koje je izvezlo akcizne proizvode za koje je prethodno pla}ena akciza ima pravo na povrat upla}enog iznosa. (4) Zahtjev za povrat upla}ene akcize podnosi se UIO. (5) UIO je du`an da izvr{i povrat upla}ene akcize najkasnije u roku od 30 dana od dana podno{enja zahtjeva. (6) Upravni odbor propisat }e uslove i postupak po kojem se ostvaruje pravo na povrat akcize na bazi normativa potro{nje po metru kvadratnom povr{ine koja se zagrijava. POGLAVLJE X. OGRANI^ENJE U PROMETU ODRE\ENIH PROIZVODA ^lan 32. (Ograni~enja u prometu lo`-ulja) (1) Poreski obveznici iz ~lana 12. stav (1) ovog zakona du`ni su prije pu{tanja u promet (ako se radi o proizvo|a~u iz BiH) ili uvoza lo`-ulje obojiti crvenom bojom uz dodavanje indikatora (markera) prema va`e}im propisima i standardima. (2) Na lo`-ulje koje je prometovano a nije obojeno crvenom bojom u skladu sa stavom (1) ovog ~lana bit }e napla}ena akciza u iznosu od 0,30 KM po litru i za njega se ne mo`e ostvariti povrat. (3) Lo`-ulje se ne smije koristiti u svrhe suprotne njegovoj osnovnoj namjeni. (4) Ako se pri kontroli vozila na motorni pogon, plovnih objekata na motorni pogon ili drugih transportnih sredstava na motorni pogon, odnosno za pogon drugih motora, utvrdi da se lo`-ulje koristi kao pogonsko gorivo, akciza }e biti obra~unata i napla}ena od vlasnika predmetnog sredstva u iznosu od 0,30 KM po litru, na koli~inu koja odgovara zapremini rezervoara uve}anoj za deset puta. ^lan 33. (Promet lo`-ulja) (1) Promet lo`-ulja (ekstra lako i lako specijalno EL i LS) mo`e se vr{iti na benzinskim pumpama, u za to posebno predvi|enom skladi{tu izdvojenom od mjesta predvi|enog za snabdijevanje pogonskim gorivom motornih vozila i vozila na motorni pogon, ili iz samostalnih posebnih skladi{ta ili direktnom isporukom potro{a~u. (2) Skladi{ta iz stava (1) ovog ~lana moraju biti registrirana kod UIO. (3) Uslove i na~in prijavljivanja i davanja saglasnosti za registraciju skladi{ta iz stava (1) ovog ~lana propisat }e UIO posebnim aktom. (4) Dr`alac skladi{ta za prodaju lo`-ulja iz stava (1) ovog ~lana du`an je lo`-ulje dostavljati autocisternama na adresu kupca, te o svim isporukama voditi urednu evidenciju. (5) Evidencija iz stava (4) ovog ~lana obavezno mora sadr`avati podatke o nabavljenim koli~inama lo`-ulja, te ta~ne podatke o isporukama kupcima. (6) Bli`e odredbe o na~inu vo|enja evidencije, sadr`aju evidencija i na~inu dostavljanja nadle`nom organu, te oblik i sadr`aj propisat }e Upravni odbor posebnim aktom. ^lan 34. (Kontrola prometa lo`-ulja) (1) Kontrolu nad upotrebom i kori{tenjem lo`-ulja u smislu odredbi ~l. 32. i 33. ovog zakona vr{e ovla{tena lica UIO i ovla{tena slu`bena lica iz drugih organa u okviru svoje nadle`nosti. (2) U slu~aju utvr|ivanja nepravilnosti, postupak obra~una i naplate akcize je u nadle`nosti UIO. DIO TRE]I - PUTARINA ^lan 35. (Osnovica i stopa) (1) Putarina kao vrsta indirektnog poreza pla}a se na naftne deri - vate iz ~lana 5. stav (1) ta~. a) i b) ovog zakona. (2) Putarina iz stava (1) ovog ~lana pla}a se u iznosu od 0,15 KM po jednom litru proizvoda za puteve i 0,10 KM za izgradnju autoputeva. ^lan 36. (Osloba|anje) (1) Putarina se ne pla}a na dizel-gorivo koje se koristi za potrebe rudnika, termoelektrana i `eljeznica (za pogon {inskih vozila), u koli~ini koju odobri Upravni odbor na prijedlog vlada entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine. (2) Bli`e odredbe o uslovima i postupku za ostvarivanje osloba|anja pla}anja putarine iz stava (1) ovog ~lana propisat }e pravilnikom Upravni odbor. ^lan 37. (Naknadna naplata) (1) Ako se pri kontroli prometa utvrdi da se promet lo`-ulja vr{i suprotno odredbama ~l. 32. i 33. ovog zakona, obra~unat }e se putarina iz ~lana 35. stav (2) ovog zakona. (2) Ako se pri kontroli vozila na motorni pogon, plovnih objekata na motorni pogon ili drugih transportnih sredstava na motorni pogon, odnosno za pogon drugih motora utvrdi da se lo`-ulje koristi kao pogonsko gorivo, putarina iz ~lana 35. stav (2) ovog zakona bit }e obra~unata i napla}ena od vlasnika predmetnog sredstva, na koli~inu koja odgovara zapremini rezervoara uve}anoj za deset puta. ^lan 38. (Ostale odredbe) (1) Odredbe ovog zakona koje se odnose na akcizu, a ti~u se poreskog obveznika, poreske osnovice, na~ina pla}anja, osloba|anja i povrata akcize, te drugih pitanja koja nisu za putarinu regulirana odredbama ~l. 35., 36. i 37. ovog zakona primjenjuju se mutatis mutandis i na putarinu. (2) Kontrolu, obra~un, naplatu, osloba|anje, povrat, prinudnu naplatu putarine i ostalo {to se odnosi na putarinu vr{i UIO. DIO ^ETVRTI - PRAVNA SREDSTVA ^lan 39. (@alba) (1) Protiv rje{enja donesenog u postupku obra~una i naplate akcize i/ili putarine poreski obveznik ima pravo `albe u roku od 15 dana od dana primanja rje{enja. (2) @alba se podnosi i postupak po `albi provodi na na~in propisan Zakonom o postupku indirektnog oporezivanja ("Slu`beni glasnik BiH", br. 89/05). (3) @alba ne odga|a izvr{enje rje{enja. ^lan 40. (Primjena procesnog zakona) Na postupke i pro ce dure koji nisu regulirani ovim zakonom primjenjuju se odredbe Zakona o postupku indirektnog oporezivanja. DIO PETI - KAZNENE ODREDBE ^lan 41. (Prekr{aji) (1) Nov~anom kaznom u iznosu od 1.000 KM do 200.000 KM kaznit }e se za prekr{aj pravno lice a nov~anom kaznom u iznosu od 1.000 KM do 20.000 KM preduzetnik ako: a) se na dokumentu koji prati akcizni proizvod ili na akciznom proizvodu ne nalaze podaci o sirovinskom sastavu, vrsti, kvalitetu i drugim svojstvima bitnim za utvr|ivanje poreske obaveze ili ako su ti podaci neta~ni; b) ne obra~una ili neta~no obra~una akcizu; c) stavi u promet akcizne proizvode prije izvr{ene registracije iz ~lana 13. ovog zakona; d) ne prijavi maloprodajne cijene duhanskih prera|evina UIO prije pu{tanja u promet ili ako ih prodaje po cijenama vi{im od prijavljenih; e) vr{i promet lo`-ulja suprotno odredbama ~lana 33. ovog zakona; f) ne prijavi skladi{te kod UIO i ne vodi evidencije o nabavljenim i prodatim koli~inama lo`-ulja; g) koristi lo`-ulje kao pogonsko gorivo za pogon motornih vozila, plovnih objekata na motorni pogon ili drugih transportnih sredstava na motorni pogon, odnosno ako se lo`-ulje koristilo suprotno njegovoj osnovnoj namjeni; h) duhanske prera|evine, alkoholna pi}a, vo}ne prirodne rakije, vina i kafu stavi u promet, a da akcizni proizvod nije na propisan na~in obilje`en akciznom markicom; Ponedjeljak, 22. 6. 2009. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 49 - Stranica 55 Broj 49 - Stranica 56 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 22. 6. 2009. i) akcizne proizvode stavi u promet bez vjerodostojne dokumentacije; j) ne plati akcizu u roku predvi|enim ~lanom 23. ovog zakona; k) ne vodi evidencije propisane ~lanom 26. ovog zakona; l) crvenom bojom uz dodavanje indikatora ne oboji isporu~ene koli~ine lo`-ulja; m) ne izvr{i popis zaliha u smislu ~lana 45. ovog zakona. (2) Nov~anom kaznom u iznosu od 300 KM kaznit }e se za prekr{aj pravno lice i preduzetnik ako ne podnesu prijavu akcize u roku iz ~lana 27. ovog zakona. (3) Za prekr{aj iz st. (1) i (2) ovog ~lana kaznit }e se i odgovorno lice u pravnom licu nov~anom kaznom u iznosu od 300 KM do 10.000 KM. (4) Nov~anom kaznom u iznosu od 1.000 KM do 3.000 KM kaznit }e se fizi~ko lice koje koristi lo`-ulje kao pogonsko gorivo za pogon motornih vozila, plovnih objekata na motorni pogon ili drugih transportnih sredstava na motorni pogon. ^lan 42. (Za{titna mjera) (1) Uz nov~anu kaznu pravnom i fizi~kom licu izre}i }e se i za{titna mjera oduzimanja akciznih proizvoda kojima je u~injen prekr{aj iz ~lana 41. stav (1) ta~ke h) i i) ovog zakona. (2) Postupak s oduzetom robom propisat }e posebnim aktom Upravni odbor. DIO [ESTI - PRIJELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lan 43. (Podzakonski akti) Upravni odbor donijet }e pravilnik o primjeni ovog zakona u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. ^lan 44. (Prijava poreskog obveznika i skladi{ta) (1) Poreski obveznik koji je prema propisima koji su bili na snazi prije dono{enja ovog zakona registrirao proizvodnju akciznih proizvoda kod UIO stupanjem na snagu ovog zakona nije du`an ponovo se registrirati u smislu odredbe ~lana 13. stav (1) ovog zakona, osim ako nije do{lo do promjena u obavljanju djelatnosti. (2) Poreski obveznik iz stava (1) ovog ~lana du`an je izvr{iti prijavu proizvodnog pogona i skladi{ta iz ~lana 14. ovog zakona u roku od 30 dana od dana po~etka primjene ovog zakona. ^lan 45. (Popis zaliha, obra~un i uplata) (1) Poreski obveznici i druga lica koja se bave prometom akciznih proizvoda du`ni su da popi{u zalihe akciznih proizvoda na dan po~etka primjene ovog zakona i popisne liste dostave UIO u roku od sedam dana. (2) Poreski obveznici i druga lica koja se bave prometom akciznih proizvoda du`ni su da na zate~ene zalihe utvr|ene u popisnim listama iz stava (1) ovog ~lana izvr{e obra~un akcize prema odredbama ovog zakona, te da, u roku od deset dana od dana dostavljanja popisnih listi iz stava (1) ovog ~lana, uplate na Jedinstveni ra~un UIO razliku izme|u obra~unate i ve} upla}ene akcize. (3) Poreski obveznici i druga lica koja se bave prometom naftnih derivata du`ni su uplatiti razliku putarine na zate~ene zalihe naftnih derivata na koje se u skladu s ovim zakonom pla}a dodatna putarina od 0,10 KM, u roku od deset dana od dana dostavljanja popisnih listi iz stava (1) ovog ~lana na Jedinstveni ra~un UIO. (4) Izuzetno od st. (2) i (3) ovog ~lana u pogledu roka pla}anja, doma}i proizvo|a~i akciznih proizvoda }e uplatu obra~unate akcize i/ili putarine na zate~ene zalihe vlastitih proizvoda izvr{iti prilikom prometa tih proizvoda. (5) Poreski obveznici i druga lica koja se bave prometom duhanskih prera|evina du`ni su prijaviti nove maloprodajne cijene UIO u roku od sedam dana od dana izvr{enog popisa i na novu osnovicu obra~unati i uplatiti akcizu u roku iz stava (2) ovog ~lana. (6) Poreski obveznici i druga lica koja se bave prometom duhanskih prera|evina du`ni su prodavati zate~ene zalihe duhanskih prera|evina po novim maloprodajnim cijenama, koje moraju biti istaknute na vidnom mjestu maloprodajnog objekta. (7) Duhanske prera|evine, ozna~ene starim poreskim markicama, te alkoholna pi}a, vo}ne prirodne rakije i vina, ozna~ena starim kontrolnim markicama, mogu se prometovati najdu`e {est mjeseci od dana po~etka primjene ovog zakona. (8) Kafa zate~ena na zalihama, namijenjena za maloprodaju, ne}e se ozna~avati akciznim markicama i kao takva mo`e se prometovati najdu`e tri mjeseca od dana po~etka primjene ovog zakona. ^lan 46. (Okon~anje ranije zapo~etih postupaka) Postupak kontrole obra~una i naplate akcize, povrata akcize, prinudne naplate, obnove postupka i drugi upravni postupci, zapo~eti prije po~etka primjene ovog zakona, a koji nisu okon~ani pravosna`nim rje{enjima, okon~at }e, prema ranije va`e}im propisima, organi kod kojih je postupak pokrenut. ^lan 47. (Prestanak va`enja ranijeg zakona) Po~etkom primjene ovog zakona prestaje da va`i Zakon o akcizama u Bosni i Hercegovini ("Slu`beni glasnik BiH", br. 62/04, 48/05 i 72/05). ^lan 48. (Stupanje na snagu) Ovaj zakon stu pa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH", a primjenjivat }e se od prvog radnog dana mjeseca koji slijedi nakon stupanja na snagu ovog zakona. PSBiH broj 370/09 18. juna 2009. godine Sarajevo Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH Beriz Belki}, s. r. Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Ilija Filipovi}, s. r. VIJE]E MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE 262 Na temelju ~lanka 17. Zakona o Vije}u ministara Bosne i Hercegovine ("Slu`beni glasnik BiH", broj 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i ~lanka 11. Protokola izme|u Vije}a ministara Bosne i Hercegovine i Vlade Republike Turske o me|usobnoj zamjeni nekretnina - zemlji{ta za izgradnju diplomatskih zastupni{tava u Sarajevu i Ankari ("Slu`beni glasnik BiH - Me|unarodni ugovori", broj 8/05), Vije}e ministara Bosne i Hercegovine, na 86. sjednici odr`anoj 7. svibnja 2009. godine, donijelo je ODLUKU O IZDVAJANJU SREDSTAVA IZ TEKU]E PRORA^UNSKE PRI^UVE ZA PLA]ANJE RENTE ZA IZGRADNJU OBJEKTA VELEPOSLANSTVA REPUBLIKE TURSKE U SARAJEVU ^lanak 1. (Predmet i cilj Odluke) Ovom Odlukom dodjeljuju se sredstva Ministarstvu vanjskih poslova Bosne i Hercegovine u iznosu od 231.800,75 KM (dvijestotinetri desetjednatisu}aosamsto i 75/100 konverti - bil nihmaraka), u svrhu pla}anja naknade Op}ini Novo Sarajevo, na ime polo`ajne pogodnosti gradskog gra|evinskog zemlji{ta (rente), za izgradnju objekta veleposlanstva Republike Turske u Sarajevu. | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o zaštiti okoliša BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 38/09 | 10.06.2009 | SG BiH 33/03 | zaštita okoliša,dopuna | ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZA[TITI OKOLI[A ^lan l. U Zakonu o za{titi okoli{a ("Slu`bene novine Federacije BiH", br. 33/03) u ~lanu 4. iza definicije: "uticaj na okoli{ - promjene u okoli{u nastale kori{tenjem i optere}ivanjem okoli{a; dodaje se nova definicija koja glasi: "strategijska procjena okoli{a-sistematski proces vrednovanja okolinskih posljedica predlo`enih planova, programa ili strategija kako bi se jo{ u ranoj fazi dono{enja odluka uz ekonomska i dru{tvena uklju~ila i okolinska razmatranja", a iza definicije: "procjena uticaja na okoli{ - identifikacija, opis i odgovaraju}a procjena u odnosu na svaki pojedina~an slu~aj, u skladu sa odredbama ovog zakona, direktan i indirektan uticaj nekog projekta na sljede}e elemente i faktore: – ljude, biljni i `ivotinjski svijet; – zemlji{te, vodu, zrak, klimu i krajolike; – materijalna dobra i kulturno naslije|e; – me|udjelovanje faktora navedenih u podta~. jedan, dva i tri", dodaje se nova definicija koja glasi: "plan aktivnosti - plan prilago|avanja postoje}ih pogona i postrojenja koji sadr`i ciljeve, mjere i uvjete koji moraju zadovoljiti nove standarde za{tite svih segmenata okoli{a sa utvr|enim sredstvima u utvr|enom roku". ^lan 2. U ~lanu 10. iza stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi: "Javnost ima pravo sudjelovati u postupcima koji se vode na zahtjev operatora u skladu sa ovim Zakonom ili drugim propisima." Dosada{nji stav 3. postaje stav 4. ^lan 3. U ~lanu 18. u stavu 1. iza rije~i "obuhvata" dodaju se rije~i: "za{titu od" a rije~ "upotrebu" zamjenjuje se rije~ju "upotrebe". ^lan 4. U ~lanu 19. u stavu 1. i u ~lanu 20. u stavu 1. iza rije~i "obuhvata" dodaju se rije~i: "za{titu od" a rije~i: "sve vrste" zamjenjuju se rije~ima: "svih vrsta". ^lan 5. U ~lanu 20. dodaje se novi stav 3. koji glasi: "Sva pitanja u vezi sa za{titom od buke i vibracija uredit }e se posebnim zakonom." ^lan 6. U ~lanu 21. iza rije~i "obuhvata" dodaju se rije~i: "za{titu od" a rije~i: "proizvedenu i prirodnu jonizaciju, nejoniziraju}u radijaciju i termalnu radijaciju" zamjenjuju se rije~ima: "proizvedene i prirodne jonizacije, nejoniziraju}e radijacije i termalne radijacije svih vrsta". ^lan 7. U ~lanu 22. u stavu 1. rije~i: "Federalno ministarstvo prostornog ure|enja i okoli{a " zamjenjuju se rije~ima: "Federalno ministarstvo okoli{a i turizma" a rije~ "omogu}iti" zamjenjuje se rije~ju "nalo`iti". U stavu 2. iza rije~i "naseljenosti" dodaju se rije~i: "i inteziteta kori{tenja okoli{a, kao periodi~ni izvje{taj o stanju okoli{a". Iza stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi: "Federalni organi nadle`ni za oblast upravljanja vodama, meteorologiju, pedologiju, geologiju, za{titu prirode, statistiku i druge upravne organizacije du`ni su osigurati prikupljanje, obradu i evidentiranje odgovaraju}ih podataka i informacija, posebno o kori{}enju i optere}enju okoli{a iz svoje nadle`nosti i dostaviti ih Ministarstvu, kao i drugim nadle`nim organima na dr`avnom nivou, te me|unarodnim institucijama." Dosada{nji stav 3. postaje stav 4. Godina XVI – Broj 38 Srijeda, 10. 6. 2009. godine S A R A J E V O ISSN 1512-7079 Broj 38 – Strana 2 SLU@BENE NOVINE FEDERACIJE BiH Srijeda, 10.6.2009. ^lan 8. U ~lanu 36. u stavu 1. ta~ka 1. se bri{e. Dosada{nja ta~ka 2. postaje ta~ka 1. U stavu 4. iza ta~ke 3.alineja f) dodaje se nova alineja g) koja glasi: g) "prijedlogu rje{enja o izdavanju okolinske dozvole". U istom stavu, u ta~ki 5., rije~ "odluke" zamjenjuje se rije~ju "rje{enja". ^lan 9. U ~lanu 37. u stavu 1. rije~ "odluka" zamjenjuje se rije~ju "rje{enja". U stavu 3. rije~ "odluke" zamjenjuje se rije~ju "rje{enja". U stavu 4. rije~i: "donesenoj odluci" zamjenjuje se rije~ima: "donesenom rje{enju.". ^lan 10. U ~lanu 38. rije~i u naslovu: "Pristup pravdi" zamjenjuju se rije~ima: "Pravo `albe". ^lan 11. U ~lanu 45. u stavu 1. u ta~ki 1. rije~ "plan" zamjenjuje se rije~ju "pro gram". ^lan 12. U ~lanu 46. stav 1. rije~ "Plan" zamjenjuje se rije~ju "Pro - gram". U stavu 3. rije~ "plana" zamjenjuje se rije~ju "programa". ^lan 13. U ~lanu 48. u stavu 2. u ta~ki 1. rije~i: "Federalna strategija za{tite voda" zamjenjuje se rije~ima: "Federalna strategija upravljanja vodama". ^lan 14. U ~lanu 51. stav 1. mijenja se i glasi: "Organi nadle`ni za izradu dokumenata prostornog ure|enja i organi nadle`ni za izradu planova, programa i strategija iz oblasti: poljoprivrede, ribarstva, {umarstva, energije, rudarstva i industrije, transporta, upravljanja otpadom, upravljanja vodama i ~iji sadr`aji mogu imati negativan uticaj na okoli{ - du`ni su izraditi strategijsku procjenu okoli{a." ^lan 15. U ~lanu 52. stav 1. mijenja se i glasi: "Strategijska procjena okoli{a sadr`i: – procjenu okolinskog stanja; – identifikaciju razvojnih ciljeva odre|ivanjem prioriteta sa stanovi{ta okoli{a/odr`ivog razvoja; – razmatranje razvojnih alternativa za ciljeve i prioritete realizacije; – izradu prijedloga okolinske procjene; – odre|ivanje okolinskih indikatora za pra}enje uticaja na okoli{ i promjene stanja okoli{a; – integraciju planiranih mjera u zavr{ni dokument planova, programa i strategija." U stavu 2 .iza rije~i "ure|enja" dodaju se rije~i: "strategija, planova ili programa iz federalne nadle`nosti dostavljaju se federalnim ministarstvima nadle`nim za oblast okoli{a i zdravlja". U stavu 3. iza rije~i "okoli{a" dodaju se rije~i: "iz federalne nadle`nosti". Iza stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi: "Strategijsku procjenu okoli{a iz kantonalne nadle`nosti donosi vlada kantona." ^lan 16. U naslovu IX. rije~i ,,(EIA)" se bri{u i dodaju rije~i: "l OKOLINSKA DOZVOLA". ^lan 17. U ~lanu 54. dodaju se novi st. 2., 3. i 4. koji glase: "Za izdavanje okolinske dozvole podnosi se zahtjev za izdavanje okolinske dozvole. Okolinsku dozvolu izdaje nadle`no ministarstvo u formi rje{enja. Okolinska dozvola se izdaje: – dono{enjem rje{enja za izdavanje okolinske dozvole u slu~ajevima gdje nije potrebna prethodna procjena uticaja na okoli{, – dono{enjem rje{enja za izdavanje okolinske dozvole nakon provedene pro ce dure prethodne procjene uticaja na okoli{ u slu~ajevima gdje je potrebna samo prethodna procjena uticaja na okoli{, – dono{enjem rje{enja za izdavanje okolinske dozvole nakon prihva}ene studije o uticaju na okoli{." ^lan 18. Iza ~lana 54. dodaje se novi ~lan 54.a koji glasi: "^lan 54.a Zahtjev za izdavanje okolinske dozvole Zahtjev za izdavanje okolinske dozvole sadr`i: – ime i adresu operatora/investitora; – izvod iz planskog akta odnosnog podru~ja sa ucrtanom legendom o namjeni povr{ina {ireg podru~ja i namjenama povr{ine predmetne lokacije, – lokaciju pogona i postrojenja kao i opis: – pogona i postrojenja i aktivnosti (plan, tehni~ki opis rada itd.), – osnovnih i pomo}nih sirovina, ostalih supstanci i energije koja se koristi ili koju proizvodi pogon i postrojenje, – izvora emisija iz pogona i postrojenja, – stanja lokacije pogona i postrojenja, – prirode i koli~ine predvi|enih emisija iz pogona i postrojenja u okoli{ (zrak, voda, tlo) kao i identifikaciju zna~ajnih uticaja na okoli{, – predlo`enih mjera, tehnologija i drugih tehnika za spre~avanje ili ukoliko to nije mogu}e, smanjenje emisija iz postrojenja, – mjera za spre~avanje produkcije i za povrat korisnog materijala iz otpada koji produkuje postrojenje, – ostalih mjera radi uskla|ivanja sa osnovnim obavezama operatora posebno mjera nakon zatvaranja postrojenja, – mjera planiranih za mon i tor ing emisija unutar podru~ja i/ili njihov uticaj, – predvi|enih alternativnih rje{enja; – kopiju zahtjeva za dobijanje drugih dozvola koje }e biti izdate zajedno sa okolinskom dozvolom; – netehni~ki rezime i – plan upravljanja otpadom. Za pogone i postrojenja za koje je obavezna izrada studije o procjeni uticaja na okoli{, uz zahtjev za izdavanje okolinske dozvole umjesto podataka iz stava 1. ovog ~lana podnosi se studija o uticaju na okoli{. Investitor je du`an studiju o procjeni uticaja na okoli{ dostaviti na ocjenu nadle`nom ministarstvu u roku od {est mjeseci od dana dono{enja zaklju~ka o izradi studije." ^lan 19. U ~lanu 55. u stavu 2. rije~ "postupku" zamjenjuje se rije~ju "postupak", rije~ "zainteresirani" zamjenjuje se rije~ju "nadle`ni" a iza rije~i: "organi na" dodaje se rije~ "op}inskom", iza koje se dodaje zarez. ^lan 20. U ~lanu 56. rije~ u naslovu "Projekti" zamjenjuje se rije~ima: "Pogoni i postrojenja". U stavu 2. ta~ka 1. se bri{e. Dosada{nje ta~.2. i 3. postaju ta~.1. i 2. U stavu 3. iza rije~i "okoli{" dodaju se rije~i: "te donosi rje{enje o izdavanju okolinske dozvole". ^lan 21. U ~lanu 57. dodaje se novi stav 2. koji glasi: "Ukoliko na osnovu zahtjeva za izdavanje okolinske dozvole i prilo`enih dokaza utvrdi da nije potrebna izrada studije o Srijeda, 10.6.2009. SLU@BENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 38 – Strana 3 procjeni uticaja na okoli{ nadle`no ministarstvo donosi rje{enje o izdavanju okolinske dozvole na osnovu prethodne procjene uticaja na okoli{." ^lan 22. U ~lanu 58. st. 1. i 2. se bri{u. Dosada{nji stav 3. postaje stav 1., mijenja se i glasi: "Za pogone i postrojenja za koja je potrebna prethodna procjena uticaja na okoli{ nadle`no ministarstvo dostavlja zahtjev za izdavanje okolinske dozvole, zajedno sa prilozima, nadle`nim organima i zainteresiranim subjektima radi davanja mi{ljenja i sugestija." U dosada{njem stavu 4., koji postaje stav 2. rije~ "trideset" zamjenjuje se rije~ju "petnaest". Dosada{nji stav 5. se bri{e. ^lan 23. U ~lanu 59. u st. 1. i 2. rije~ "rje{enje" u odgovaraju}em pade`u zamjenjuje se rije~ju "zaklju~ak" u odgovaraju}em pade`u. U stavu 1. rije~ "trideset" zamjenjuje se rije~ju "petnaest". U stavu 2. ta~. 2. i 3. se bri{u. Iza stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4. koji glase: "Ocjenu studije o procjeni uticaja na okoli{ vr{i stru~na komisija koju imenuje ministar. Sastav, naknade kao i druga pitanja vezana uz rad komisije propisat }e nadle`ni ministar provedbenim propisom." Dosada{nji st. 3., 4. i 5. postaju st. 5., 6. i 7. U stavu 7. ispred rije~i "Provedbenim" dodaje se rije~ "Istim", rije~ "Provedbenim" zamjenjuje se rije~ju "provedbe - nim", iza rije~i "okoli{" dodaju se rije~i: "lista nosilaca izrade studije o procjeni uticaja na okoli{" ,a rije~i: "stava 3." zamjenjuju se rije~ima: "stava 5.". ^lan 24. U ~lanu 64. stav 1. mijenja se i glasi: "Nadle`no ministarstvo }e na osnovu ocjene studije o procjeni uticaja na okoli{ donijeti rje{enje o okolinskoj dozvoli u roku od 30 dana od dana dostavljanja ocjene." Stav 2. mijenja se i glasi: "Okolinska dozvola ne}e biti izdata ukoliko rezultati Studije o procjeni uticaja na okoli{ poka`u:". U ta~ki 1. bri{u se rije~i: "se utvrdi". U stavu 3. rije~i: "Rje{enjem o odobravanju ili odbijanju Studije o uticaju na okoli{" zamjenjuju se rije~ima: "Rje{enje o okolinskoj dozvoli". ^lan 25. ^lan 65. se bri{e. ^lan 26. ^lan 69. se bri{e. ^lan 27. U ~lanu 72. u stavu 1. rije~i: "2008. godine" zamjenjuju se rije~ima: "31.12.2011. godine". Stav 2. mijenja se i glasi: "Zahtjev za izdavanje okolinske dozvole za postoje}e pogone i postrojenja obavezno sadr`i planove aktivnosti." Iza stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi: "Rok za izdavanje okolinske dozvole je 60 dana od dana ocjene plana aktivnosti." ^lan 28. U ~lanu 73. iza rije~i " ministarstvo" dodaju se rije~i: ,,i inspektora" a iza rije~i "emisija" dodaju se rije~i: "u skladu sa okolinskom dozvolom i provedbenim propisom". ^lan 29. U ~lanu 74. u stavu 1. rije~i: "Nadle`no ministarstvo razmatra i vr{i izmjenu okolinske dozvole, ili ukoliko ona nije potrebna, urbanisti~ke saglasnosti ukoliko: '; zamjenjuje se rije~ima: "Nadle`no ministarstvo ponovo razmatra i vr{i izmjenu okolinske dozvole ukoliko je:". U stavu 1. ta~ka 1. mijenja se i glasi: "- zaga|enje koje stvara pogon i postrojenje toliko zna~ajno da prelaze grani~ne vrijednosti utvr|ene u okolinskoj dozvoli;". U stavu 2. iza rije~i "zahtjev" dodaju se rije~i: "nadle`ne inspekcije za okoli{ i". ^lan 30. U ~lanu 75. u stavu 2. iza rije~i "ministarstvu" dodaju se rije~i: "i nadle`nom inspektoru". ^lan 31. U ~lanu 76. u stavu 1. iza rije~i "ministarstvo" dodati rije~i: "i nadle`nog inspektora". ^lan 32. U ~lanu 87. stav 1. mijenja se i glasi: "Federalni ministar propisuje standarde dono{enjem najbolje raspolo`ivih tehnika kojima se posti`u standardi kvaliteta okoli{a kako bi se negativni uticaji pogona i postrojenja ili aktivnosti na okoli{ sprije~ili ili sveli na najmanju mogu}u mjeru, a posebno: – uspostavljanjem grani~nih vrijednosti emisija za zaga|uju}e materije, – odre|ivanjem tehnolo{kih i operativnih zahtjeva za pogone i postrojenja i – odre|ivanjem zahtjeva za mjerenje, mon i tor ing i podno{enje zahtjeva." ^lan 33. U ~lanu 90. stav 2. mijenja se i glasi: "Inspekcijski nadzor vr{i nadle`ni inspektor za{tite okoli{a." Stav 3. i 4. se bri{u. Dosada{nji st. 5., 6., 7., 8. i 9. postaju st. 3., 4., 5., 6. i 7. ^lan 34. U ~lanu 91. u stavu 1. bri{u se rije~i: "inspekciju i". Iza stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3. koji glase: "Kontrolu pogona i postrojenja iz stava 1. ovog ~lana vr{i stru~na komisija koju formira ministar na pe riod od jedne godine. Sastav, na~in rada, naknade i druga pitanja vezana uz komisiju propisat }e ministar provedbenim propisom." Dosada{nji stav 2. postaje stav 4. ^lan 35. U ~lanu 104. stav 3. iza rije~i "naftovodi" dodaju se rije~i: ,,i skladi{ta teku}ih atmosferskih gasova". ^lan 36. U ~lanu 116. u stavu 1. rije~i: " od 1.000,00 KM do 10.000,00 KM" zamjenjuju se rije~ima: "od 3.000,00 KM do 15.000,00 KM". U stavu 2. rije~i: "od 500,00 KM do 2.000,00 KM" zamjenjuju se rije~ima: "od 300,00 KM do 1.500,00 KM", a iza rije~i: "kaznit }e se" dodaju se rije~i: "fizi~ko lice i". ^lan 37. U ~lanu 117. u stavu 1. iza rije~i "~lana" dodaju se rije~i: "20. i". ^lan 38. U ~l. 57., 59., 60., 61., 63., 64. i 71. iza rije~i: "studija o" dodaje se rije~ "procjeni" u odgovaraju}em pade`u. ^lan 39. Ovla{}uje se Zakonodavno-pravna komisija Predstavni ~kog doma Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine i Zakono - davno-pravna komisija Doma naroda Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine da utvrde pre~i{}eni tekst Zakona o za{titi okoli{a. Broj 38 – Strana 4 SLU@BENE NOVINE FEDERACIJE BiH Srijeda, 10.6.2009. ^lan 40. Ovaj Zakon stu pa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu`benim novinama Federacije BiH". Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamenta Federacije BiH Stjepan Kre{i}, s. r. Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamenta Federacije BiH Safet Softi}, s. r. | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 16/09 | 24.02.2009 | SG BiH 68/18, SG BiH 72/13, SG BiH 12/09, SG BiH 93/09, SG BiH 58/08, SG BiH 53/07, SG BiH 29/07, SG BiH 46/06, SG BiH 13/05, SG BiH 48/05, SG BiH 63/04, SG BiH 26/04, SG BiH 36/03 | krivični postupak | ZAKONO IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA OKRIVI^NOM POSTUPKU BOSNE I HERCEGOVINE^lan 1.(Izmjena ~lana 138.)U Zakonu o krivi~nom postupku Bosne i Hercegovine("Slu`beni glasnik Bosne i Hercegovine", broj 3/03, 32/03,36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07,53/07, 76/07, 15/08, 58/08 i 12/09), u ~lanu 138. (Odre|ivanjepritvora nakon izricanja presude), stav (3) mijenja se i glasi:"(3)Poslije izricanja prvostepene presude, pritvor mo`e trajatinajdu`e jo{ devet mjeseci. Izuzetno, u slo`enim predmetima i iz va`nih razloga Apelaciono vije}e pritvor mo`e produ`iti za jo{ najdu`e {est mjeseci. Ako za to vrijeme ne budeizre~ena drugostepena presuda kojom se prvostepenapresuda preina~uje ili potvr|uje, pritvor }e se ukinuti ioptu`eni pustiti na slobodu. Ako u propisanim rokovimabude izre~ena drugostepena odluka kojom se prvostepenaodluka ukida, pritvor mo`e trajati najdu`e jo{ jednu godinuod izricanja drugostepene odluke."^lan 2.(Primjena ovog Zakona)Ovaj Zakon se primjenjuje u svim slu~ajevima u kojimapravomo}na presuda nije donesena prije stupanja na snaguovog zakona.^lan 3.(Stupanje na snagu ovog Zakona)Ovaj Zakon stu pa na snagu po objavljivanju u "Slu`benomglasniku Bosne i Hercegovine". | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 93/09 | 12.01.2009 | SG BiH 68/18, SG BiH 72/13, SG BiH 12/09, SG BiH 16/09, SG BiH 58/08, SG BiH 53/07, SG BiH 29/07, SG BiH 46/06, SG BiH 13/05, SG BiH 48/05, SG BiH 63/04, SG BiH 26/04, SG BiH 36/03 | krivični postupak | ZAKONO IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA OKRIVI^NOM POSTUPKU BOSNE I HERCEGOVINE^lan 1.U Zakonu o krivi~nom postupku Bosne i Hercegovine("Slu`beni glasnik BiH", br. 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05,46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09 i16/09), iza ~lana 27. dodaje se novi ~lan 27a. koji glasi:"^lan 27a.Preno{enje vo|enja postupka za krivi~na djela iz Glave XVII KZBiH(1)Ako se postupak vodi za krivi~na djela iz ~l. 171. do 183.Krivi~nog zakona Bosne i Hercegovine, Sud mo`e rje{enjem prenijeti vo|enje postupka drugom sudu na ~ijem jepodru~ju poku{ano ili izvr{eno krivi~no djelo, najkasnije dozakazivanja glavnog pretresa, a uzimaju}i u obzir te`inukrivi~nog djela, svojstva po~inioca i ostale okolnosti va`neza ocjenu slo`enosti predmeta.(2)Sud rje{enje iz stava (1) ovog ~lana mo`e donijeti i naprijedlog stranaka ili branioca, a u fazi istrage samo naprijedlog tu`ioca.(3)Rje{enje iz stava (1) ovog ~lana donosi Vije}e sastavljeno od trojice sudija iz ~lana 24. stav (7) ovog zakona. Protivrje{enja Vije}a `alba nije dopu{tena."^lan 2.U ~lanu 45. u stavu (6) u drugoj re~enici iza rije~i "Sud"dodaju se rije~i: "redoslijedom s liste advokata".Iza stava (6) dodaje se novi stav (7) koji glasi:"(7) Ako pozvani advokat nije u mogu}nosti da preuzmeodbranu, Sud poziva sljede}eg advokata s liste advokata. Sudobavje{tava nadle`nu advokatsku komoru o odbijanju pozvanogadvokata da preuzme odbranu po slu`benoj du`nosti."^lan 3.U ~lanu 46. stav (2) u drugoj re~enici iza rije~i "vije}a"stavlja se zarez i dodaju se rije~i:"u skladu s ~lanom 45. stav (6)".^lan 4.U ~lanu 138. stav (1) mijenja se i glasi:"(1)Kada izrekne presudu na kaznu zatvora, Sud mo`eoptu`enom odrediti pritvor, odnosno pritvor }e biti produ`en ako je to neophodno radi nesmetanog vo|enja krivi~nogpostupka, uzimaju}i u obzir sve okolnosti vezane zaizvr{enje krivi~nog djela, odnosno li~nost po~inioca.Ako izrekne presudu na kaznu zatvora od pet godina ili te`ukaznu, Sud }e odmah odrediti ili produ`iti pritvor. U ovimslu~ajevima donosi se posebno rje{enje, a `alba protivrje{enja ne zadr`ava njegovo izvr{enje."^lan 5.Naslov "GLAVA XXX - POSTUPAK ZA PRU@ANJEME\UNARODNE PRAVNE POMO]I I IZVR[ENJEME\UNARODNIH UGOVORA U KRIVI^NOPRAVNIMSTVARIMA" bri{e se.^l. 407., 408., 409., 410., 412. i 413. bri{u se.Dosada{nji ~lan 411. postaje ~lan 407.^lan 6.Naslov "GLAVA XXXI - POSTUPAK ZA IZRU^ENJEOSUMNJI^ENIH, ODNOSNO OPTU@ENIH I OSU\ENIHOSOBA" bri{e se.^l. od 414. do 431. bri{u se.^lan 7.Dosada{nje glave od XXXII do XXXIV postaju glave odXXX do XXXII.^lan 8.U ~lanu 449. u stavu (2) iza rije~i "branitelja," bri{e se rije~"ne", a iza rije~i "predmet" dodaju se rije~i: "a uzimaju}i u obzirte`inu krivi~nog djela, svojstva po~inioca i ostale okolnostiva`ne za ocjenu slo`enosti predmeta".^lan 9.Ovla{}uju se Ustavnopravna komisija Predstavni~kog domai Ustavnopravna komisija Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH da utvrde pre~i{}eni tekst Zakona o krivi~nom postupkuBosne i Hercegovine.^lan 10.Ovaj Zakon stu pa na snagu osmog dana od danaobjavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH". | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o upravnom postupku BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 93/09 | 12.01.2009 | SG BiH 53/16, SG BiH 41/13, SG BiH 88/07, SG BiH 12/04, SG BiH 29/02 | upravni postupak | ZAKONO IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA OUPRAVNOM POSTUPKU^lanak 1.U Zakonu o upravnom postupku ("Slu`beni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04 i 88/07) u ~lanku 1. stavak (1) rije~ "gra|ana"zamjenjuje se rije~ima: "fizi~kih osoba".Stavak (2) mijenja se i glasi:"(2)Po ovome zakonu du`ne su postupati i pravne osobe kojeimaju javne ovlasti u okviru svoga djelokruga, a kojaprimjenjuju pravila upravnog postupka."^lanak 2.^lanak 8. mijenja se i glasi:"^lanak 8.Tijelo koje vodi postupak odnosno rje{ava u upravnimstvarima du`no je osigurati uspje{no i kvalitetno ostvarivanje iza{titu prava i pravnih interesa fizi~kih osoba, pravnih osoba idrugih stranaka."^lanak 3.U ~lanku 9. rije~i: "se mora utvrditi pravo stanje stvari, i utom cilju" bri{u se.^lanak 4.U ~lanku 14. stavak (1) rije~ "upravni" bri{e se, iza rije~i"zakonom" zarez se zamjenjuje veznikom "i", a rije~i: "i op}imaktima" bri{u se.U stavku (2) rije~i: "odnosno op}e akte" bri{u se.^lanak 5.Iz ~lanka 14. dodaje se novi ~lanak 14. a, koji glasi:"^lanak 14. a.(1)Stranke u postupku du`ne su govoriti istinu i ne zlorabitiprava koja su im priznata ovim ili drugim zakonom odnosnopropisom.(2)Tijelo mora sprije~iti svaku zlouporabu prava koja strankaima u postupku."^lanak 6.U ~lanku 15. stavak (2) bri{e se.St. (3) i (4) postaju st. (2) i (3).^lanak 7.U ~lanku 18. stavak (4) na kraju teksta dodaju se rije~i: "i da utom postupku rabe svoj jezik".^lanak 8.Iza ~lanka 18. naslov "19. Uporaba izrazaor gan" i ~lanak 19.bri{u se.^lanak 9.U ~lanku 20. stavak (1) rije~ "ili" zamijenjuje se rije~ju"odnosno".^lanak 10.^lanak 24. stavak (1) mijenja se i glasi:"(1)U pogledu mjerodavnosti doma}ih tijela u stvarima u kojima je stranka stranac koji u`iva diplomatski imunitet u Bosni iHercegovini, strana dr`ava ili me|unarodna organizacijavrijede pravila me|unarodnog prava."^lanak 11.U ~lanku 25. iza stavka (1) dodaje se novi stavak (2), kojiglasi:"(2)Sukob mjerodavnosti u upravnom postupku izme|u tijelauprave Bosne i Hercegovine i tijela uprave entiteta Bosne iHercegovine rje{ava Sud Bosne i Hercegovine."^lanak 12.U ~lanku 29. stavak (1) rije~i: "na na~in na koji je to ure|enopropisom o ustroju toga organa" zamjenjuju se rije~ima: "akopropisom o ustrojstvu toga tijela ili drugim posebnim propisimanije druk~ije odre|eno."^lanak 13.U ~lanku 33. stavak (1) iza rije~i "poduzeti" dodaje se zarez irije~i: "pru`anje pravne pomo}i u granicama svoga djelokruga imjerodavnosti."^lanak 14.U ~lanku 35. stavak (1) to~ka 2) rije~i: "brak prestao"zamjenjuju se rije~ima: "bra~na odnosno izvanbra~na zajednicaprestala".^lanak 15.U ~lanku 38. stavak (3) iza rije~i: "Vije}e ministara,"preostali dio teksta bri{e se.U stavku (5) rije~i: "odgovaraju}a vlada, odnosno dom"zamjenjuju se rije~ima: "Vije}e ministara odnosno mjerodavnidom Parlamentarne skup{tine Bosne i Hercegovine".^lanak 16.U ~lanku 42. stavak (2) mijenja se i glasi:"(2)Stranke u postupku mogu biti tijela uprave i druga tijela,naselja, skupine osoba i drugi koji nemaju svojstvo pravneosobe, ako mogu biti nositelji prava i obveza o kojima serje{ava u upravnom postupku". ^lanak 17.U ~lanku 43. stavak (1) zarez i rije~i: "dru{tvenaorganizacija" bri{u se.^lanak 18.^lanak 45. stavak (4) mijenja se i glasi:"(4)Tijela uprave izvode radnje u postupku posredstvomzakonom ovla{tenih predstavnika, organizacije koje nemajusvojstvo pravne osobe - posredstvom osobe koja se odre|ujeprema op}em aktu organizacije, a naselje, skupina osoba idrugi koji nemaju svojstvo pravne osobe - posredstvomosobe koju oni ovlaste, ako posebnim propisom nije druk~ije odre|eno."^lanak 19.U ~lanku 46. stavak (2) iza rije~i "stranke," dodaju se rije~i:"odnosno prestanak pravne osobe".^lanak 20.U ~lanku 47. stavak (2) iza rije~i "reda" dodaje se rije~"slu`benih".^lanak 21.U ~lanku 50. stavak (2) na kraju teksta iza rije~i "stranku"dodaju se rije~i: "i tu`itelja Bosne i Hercegovine".^lanak 22.U ~lanku 53. dodaje se novi stavak (3), koji glasi:"(3)Na pitanja u svezi s punomo}jem koja nisu ure|ena ovimzakonom sukladno se primjenjuju odredbe zakona kojima jeure|en parni~ni postupak."^lanak 23.U ~lanku 56. stavak (2) iza rije~i "pismeno" dodaju se rije~i:"ili u obliku elektroni~ke isprave izra|ene sukladno posebnomzakonu".Iza stavka (2) dodaju se novi st. (3), (4) i (5) koji glase:"(3)Podnesci se mogu predati i elektroni~kim putem. Tijela istranke odnosno osobe mjerodavne za zastupanje stranakame|usobno }e komunicirati eletroni~kim putem ako strankeodnosno osobe mjerodavne za zastupanje stranke na toizjavom pristanu.(4)Podnesak dostavljen elektroni~kim putem smatra sepodnesenim u trenutku kada je evidentiran na ure|aju zaprimanje takvih poruka, nakon ~ega se bez odgodeelektroni~kim putem obavje{tava podnositelj podneska opotvrdi prijma podneska.(5)Ako tijelo koje je primilo podnesak iz tehni~kih razloga nemo`e pro~itati podnesak u elektroni~kom obliku, o tome }ese bez odgode elektroni~kim putem ili na drugi prikladanna~in obavijestiti podnositelj, a on je du`an ponovno poslatipodnesak u ispravnom elektroni~kom obliku koji je uuporabi u tome tijelu ili ga dostaviti na drugi na~in. Ako topodnositelj ne u~ini u ostavljenom roku, smatrat }e se dapodnesak nije ni podnesen."^lanak 24.U ~lanku 57. dodaje se novi stavak (2), koji glasi:"(2)Podnesci se elektron~kim putem predaju svakog radnog dana tijekom 24 sata. Smatra se da je podnesak predanelektroni~kim putem pravovremen ako je do isteka rokazaprimljen u sustav za prijem podnesaka."^lanak 25.U ~lanku 59. dodaje se novi stavak (3), koji glasi:"(3)Podnesci podneseni u elektroni~kom obliku s elektroni~kimpotpisom smatrat }e se vlastoru~nim potpisom sukladnoposebnim propisima."Dosada{nji stavak (3) postaje stavak (4).^lanak 26.U ~lanku 60. stavak (3) iza rije~i "telegrafski" dodaju serije~i: "ili elektroni~kom po{tom", a iza rije~i "podnesku" dodajuse rije~i: "ili elektroni~kom po{tom".^lanak 27.U ~lanku 67. dodaje se novi stavak (9), koji glasi:"(9)Zapisnik se mo`e diktirati na elektroni~ki nosa~ zvuka, a uroku od tri dana mora se na~initi zapisnik u pisanom obliku i dostaviti strankama te osobama na koje se odnosi kako bidale primjedbe na zapisnik najkasnije u roku od tri dana oddana dostave. Ako stranke u odre|enome roku ne dajuprimjedbe na zapisnik, smatra se da nemaju primjedaba."^lanak 28.U ~lanku 72. stavak (1) iza rije~i "spise" dodaju se rije~i: "ilifotokopiraju potrebne spise", a iza rije~i "prepisuju" dodaju serije~i: "ili fotokopiraju".U stavku (2) iza rije~i "prepisati" dodaju se rije~i: "ilifotokopirati", iza rije~i "to" umjesto zareza stavlja se to~ka, arije~i: "kao i dru{tvena organizacija i udruga gra|ana, ako za topostoji opravdan interes" bri{u se.U stavku (3) iza rije~i "prepisivanje" dodaju se rije~i: "ilifotokopiranje".U stavku (4) iza rije~i "prepisivati" dodaju se rije~i: "ilifotokopirati".Iza stavka (4) dodaje se novi stavak (5), koji glasi:"(5)Ako se spis predmeta vodi u elektroni~kom obliku, tijelo jedu`no osigurati tehni~ke uvjete za njegovo razgledanje.Tijelo mo`e osigurati dostupnost elektroni~kih dokumenatana intrenetu ako su osigurani uvjeti za za{titu privatnostistranke."Dosada{nji st. (5), (6) i (7) postaju st. (6), (7) i (8).^lanak 29.U ~lanku 73. u stavku (2) iza rije~i "po{te" dodaju se rije~i:"telefaksom odnosno elektroni~kom po{tom", te u prvoj re~eniciiza rije~i "osobe" dodaju se rije~i: "ili posredstvom osoberegistrirane za obavljanje dostave fizi~kom ili elektroni~kompo{tom".^lanak 30.U ~lanku 74. u stavku (2) na kraju teksta iza rije~i "praznika"dodaju se rije~i: "a i no}u ako je to neodgodivo".^lanak 31.Iza ~lanka 75. dodaje se novi ~lanak 75. a, koji glasi:"^lanak 75. a.(1)Dostava elektroni~kim putem obavlja se uporabominformacijskog sustava dr`avnoga tijela odnosno pravne ilifizi~ke osobe koja se bavi dostavom pismena elektroni~kimputem kao svojom djelatno{}u ako za to dobije dozvolumjerodavnoga tijela, sukladno posebnom propisu.(2)Pismeno namijenjeno osobi {alje joj se puteminformacijskog sustava iz stavka (1) ovoga ~lanka kaoelektroni~ko priop}enje u kojem se navodi da se uinformacijskom sustavu nalazi pismeno i odre|uje rok od 15dana u kojem to pismeno mora podi}i.(3)Osoba kojoj je pismeno namijenjeno mo`e iz informacijskog sustava iz stavka (1) ovoga ~lanka preuzeti pismeno skvalificiranom potvrdom kojom dokazuje svoj elektroni~kipotpis i tim potpisom potpisuje elektroni~ku dostavnicu.(4)Smatra se da je dostava iz stavka (2) ovoga ~lanka izvr{enaonoga dana kada osoba kojoj je pismeno namijenjenopreuzme to pismeno iz informacijskog sustava. Ako osoba uroku od 15 dana od dana ostavljanja elektroni~kogpriop}enja ne preuzme pismeno, smatra se da je dostavaizvr{ena istekom petnaestoga dana od dana ostavljanjapriop}enja. Istekom petnaestoga dana informacijski sustavbri{e pismeno, a osobi kojoj je namijenjeno dostavljaelektroni~ko priop}enje u kojem se navodi da je pismenoizbrisano iz informacijskog sustava i mo`e se podi}i kodtijela koje je to pismeno izdalo.(5)Informacijski sustav za dostavljanje i obavje{tavanjeelektroni~kom dostavnicom obavje{tava tijelo koje je izdalopismeno o obavljenoj dostavi."^lanak 32.U ~lanku 88. dodaje se novi stavak (8), koji glasi:"(8)Vije}e ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog resornogministarstva, odlukom propisuje oblik i na~in elektroni~kedostave."^lanak 33.U ~lanku 93. iza stavka (2) dodaje se novi stavak (3), kojiglasi:Utorak, 1. 12. 2009.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 93 - Strana 5 Broj 93 - Strana 6S L U @ B E N I G L A S N I K B i HUtorak, 1. 12. 2009."(3)Ako je podnesak poslan elektroni~kim putem, smatra se daje pravovremen ukoliko ga je informacijski sustav zadostavljanje i obavje{tavanje primio prije isteka roka."Dosada{nji st. (3) i (4) postaju st. (4) i (5).^lanak 34.U ~lanku 102. u stavku (2) iza rije~i "kaznenu" dodaje sezarez i rije~ "prekr{ajnu".^lanak 35.Iza ~lanka 131. dodaje se naslov i novi ~lanak 131. a. kojiglase:"Pripremni postupak^lanak 131. a.(1)Pripremni postupak odre|uje tijelo koje vodi postupak akose odr`ava usmena rasprava odnosno uvi|aj.(2)Tijelo koje vodi postupak mora pozvati stranke i drugeosobe najkasnije sedam dana prije odr`avanja pripremnogpostupka ako njihovu prisustnost smatra potrebnom. Zajedno s pozivom, tijelo stranci {alje podnesak koji je osnova zaodre|ivanje pripremnog postupka, a u pozivu odre|uje dan,mjesto i vrijeme odr`avanja pripremnog postupka.(3)Ako je tijelo zapo~elo postupak po slu`benoj du`nosti, upozivu }e navesti koja }e se postupovna radnja izvesti upripremnom postupku.(4)Tijelo }e u pozivu upozoriti pozvane osobe na zakonskeposljedice neopravdanog izostanka.(5)Pripremni postupak se, u pravilu, odr`ava u sjedi{tu tijelakoje vodi postupak.(6)Tijelo mo`e odrediti i drugo mjesto za odr`avanjepripremnog postupka ako je to ekonomi~nije.(7)Protiv zaklju~ka iz stavka (6) ovoga ~lanka nije dopu{tena`alba.(8)Tijelo mo`e odgoditi pripremni postupak na svoju inicijativu ili na zahtjev stranke ako za to postoje opravdani razlozi.(9)Protiv zaklju~ka o dozvoli ili zabrani odgode pripremnogpostupka nije dopu{tena `alba."^lanak 36.U ~lanku 132. stavak (2) bri{e se.^lanak 37.Iza ~lanka 139. dodaje se naslov i novi ~lanak 139. a. kojiglase:"Prekid postupka^lanak 139. a.(1)Postupak se prekida ako:1)stranka umre, a prava i obveze odnosno pravni interes okojem se odlu~ivalo u postupku mo`e prije}i na pravnesljednike. U tom slu~aju tijelo obavje{tava mogu}epravne sljednike o mogu}nosti uklju~enja u postupak idostavlja im zaklju~ak o prekidu postupka;2)stranka izgubi poslovnu sposobnost, a u postupku nemapunomo}nika ili joj tijelo ne odredi privremenogzastupnika. U tom slu~aju tijelo dostavlja zaklju~ak oprekidu postupka centru za socijalni rad;3)zakonski zastupnik stranke umre ili izgubi poslovnusposobnost, a stranka nema punomo}nika odnosnozakonskog zastupnika ili joj nije postavljen privremenizastupnik. U tom slu~aju tijelo dostavlja zaklju~ak oprekidu postupka centru za socijalni rad, a ukoliko je rije~o pravnoj osobi, zaklju~ak se dostavlja tijelu koje imapravo odrediti zakonskog zastupnika;4)tijelo koje vodi postupak odlu~i da ne}e odlu~ivati samo oprethodnom pitanju, odnosno ako po zakonu ne mo`esamo rje{avati prethodno pitanje;5)su za stranku nastupile pravne posljedice ste~ajnogpostupka, i u tom slu~aju zaklju~ak se dostavlja ste~ajnom du`niku;6)je osoba ulo`ila `albu protiv zaklju~ka kojim se nepriznaje polo`aj stranke ili zainteresirane osobe.(2)Prekid postupka traje dok traju razlozi iz stavka (1) ovoga~lanka, i to za razloge:1)iz to~ke 1) - dok se pravni sljednik ne uklju~i u postupak;2)iz to~. 2) i 3) - dok stranka ne odredi zakonskogzastupnika;3)iz to~ke 4) - dok prethodno pitanje nije kona~no odnosnopravomo}no rije{eno;4)iz to~ke 5) - dok se ste~ajni upravitelj kao zakonskizastupnik stranke ne uklju~i u postupak;5)iz to~ke 6) - dok se o `albi na zaklju~ak ne odlu~ipravomo}nim rje{enjem.(3)Prekidom postupka prestaju te}i svi rokovi odre|eni zapostupovne radnje. U vrijeme prekida ne te~e rok zaizdavanje rje{enja iz ~lanka 208. stavak (1) odnosno iz~lanka 235. stavak (1) ovoga zakona.(4)Protiv zaklju~ka kojim se prekida postupak dopu{tena je`alba, koja ne zadr`ava izvr{enje zaklju~ka".^lanak 38.Iza ~lanka 209. dodaju se naslovi i novi ~l. 209. a. i 209. b.koji glase:"Kona~nost rje{enja^lanak 209. a.Kona~no je rje{enje koje se vi{e ne mo`e pobijati `albom. Odnastupanja pravnog djelovanja kona~nosti stranka mo`eostvarivati svoja prava, ako zakonom nije druk~ije odre|eno.Pravomo}nost rje{enja^lanak 209. b.(1)Pravomo}no je rje{enje koje se vi{e ne mo`e pobijati uupravnom sporu odnosno drugom sudskom postupku, astranka je njime stekla odre|eno pravo odnosno pravniinteres ili su joj nalo`ene odre|ene obveze.(2)Ako se `albom odnosno tu`bom pobijaju pojedini dijeloviizreke rje{enja, oni dijelovi izreke rje{enja koji se ne pobijaju i ne ovise o drugim dijelovima izreke rje{enja postajupravomo}ni ispunjenjem uvjeta iz stavka (1) ovoga ~lanka.(3)Ako se rje{enje pobija u upravnom sporu odnosno drugomsudskom postupku, a sudskom se odlukom ne ukida odnosno poni{tava, rje{enje postaje pravomo}no od dana pravo -mo} nos ti sudske odluke kojom je odlu~eno o zakonitostirje{enja.(4)Pravomo}no je rje{enje mogu}e poni{titi, ukinuti odnosnopromijeniti samo na temelju izvanrednih pravnih sredstavaodre|enih zakonom.(5)Potvrdu o kona~nosti odnosno pravomo}nosti rje{enja izdaje tijelo koje vodi postupak, na zahtjev stranke, odnosnodr`avnoga tijela ako se rje{enje izvr{ava u javnom interesu.(6)Sukladno ovome zakonu, mogu} je ispravak nepravilnoizdane potvrde o kona~nosti odnosno pravomo}nostirje{enja."^lanak 39.Iza ~lanka 219. dodaje se naslov i novi ~lanak 219. a. kojiglase:"Razlozi za pobijanje rje{enja `albom^lanak 219. a.(1)Rje{enje se mo`e pobijati `albom zbog:1)povrede pravila postupka;2)nepotpuno ili nepravilno utvr|enog ~injeni~nog stanja;3)pogre{ne primjene materijalnog prava.(2)Bitne povrede pravila upravnog postupka postoje ako:1)rje{enje donese stvarno nemjerodavno tijelo;2)osobi koja je trebala sudjelovati u svojstvu stranke ilizainteresirane osobe nije bila dana mogu}nostsudjelovanja u postupku;3)stranci ili zainteresiranoj osobi nije dana mogu}nostizja{njenja o svim ~injenicama i okolnostima koje su bilebitne za dono{enje rje{enja;4)stranku nije zastupao zakonski zastupnik, odnosno akopunomo}nik nije imao punomo};5)su prekr{ene odredbe ovoga zakona o uporabi jezika upostupku;6)je u vo|enju ili odlu~ivanju u postupku sudjelovala osobakoja je prema ovome zakonu trebala biti izuzeta, odnosnoosoba koja prema ovom ili posebnom zakonu neispunjava uvjete za vo|enje postupka odnosno zaodlu~ivanje u postupku;7)je izreka rje{enja u suprotnosti s obrazlo`enjem, tako da u`albenom postupku nije mogu}e utvrditi zakonitost." ^lanak 40.Iza ~lanka 258. dodaje se naslov i novi ~lanak 258. a. kojiglase:"Du`nost obavje{tavanja mjerodavnog tijela u slu~ajupostojanja razloga za ponavljanje postupka, odnosno zaponi{tenje, ukidanje ili izmjenu rje{enja^lanak 258. a.Tijelo koje sazna za rje{enje kojim je povrije|en zakon, apovreda mo`e biti razlogom za ponavljanje postupka, odnosnoza poni{tenje, ukidanje ili izmjenu rje{enja du`no je o tome, bezodgode, obavijestiti tijelo mjerodavno za pokretanje postupka idono{enje rje{enja odnosno tu`itelja."^lanak 41.U ~lanku 289. iza to~ke 15) dodaje se nova to~ka 16) kojaglasi:"16) ako odmah po saznanju za rje{enje kojim je povrije|enzakon, a povreda mo`e biti razlogom za ponavljanje postupka,odnosno za poni{tenje, ukidanje ili izmjenu rje{enja, neobavijesti mjerodavno tijelo za pokretanje postupka i dono{enjerje{enja odnosno tu`itelja".^lanak 42.Ovaj Zakon stu pa na snagu osmoga dana od dana objave u"Slu`benom glasniku BiH".PSBiH, broj 449/0913. studenog 2009. godineSarajevoPredsjedateljZastupni~kog domaParlamentarne skup{tine BiHDr. Milorad @ivkovi}, v. r.PredsjedateljDoma narodaParlamentarne skup{tine BiHIlija Filipovi} | |
Zakon o dopunama Zakona o porezu na dodatnu vrijednost BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 100/08 | 16.12.2008 | SG BiH 20/25, SG BiH 80/23, SG BiH 46/23, SG BiH 33/17, SG BiH 35/05, SG BiH 09/05 | PDV,zakon,dopune | "Službeni glasnik BiH", broj 35/05 od 06.06.2005.g. Na osnovu clana IV 4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine na 57. sjednici Predstavnickog doma, održanoj 17. maja 2005. godine i na 42. sjednici Doma naroda, održanoj 18. maja 2005. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DODATU VRIJEDNOST Clan 1. U Zakonu o porezu na dodatu vrijednost ("Službeni glasnik BiH", broj 9/05), u clanu 29. stav 1.iza alineje 3. dodaje se nova alineja 4. koja glasi: "4. snabdijevanje dobrima i uslugama u okviru medunarodnih projekata pružanja pomoci u kojima je Bosna i Hercegovina obavezana medunarodnim ugovorom da obezbijedi da takvi projekti ne budu optereceni PDV-om". Clan 2. U clanu 32., stav 5. u alineji 1. broj "8" zamjenjuje se brojem "7". Clan 3. U clanu 72. rijeci, ukljucujuci i naslov: "30.06.2006. godine" zamjenjuju se rijecima: "31.12.2006.", a rijeci: "01.07.2005." zamjenjuju se rijecima: "01.01.2006.". U clanu 73. rijeci, ukljucujuci i naslov: "30.06.2005. godine" zamjenjuju se rijecima: "31.12.2005.", a rijeci: "01.07.2005." zamjenjuju se rijecima: "01.01.2006.". U clanu 74. rijeci: "30.06.2005. godine" zamjenjuju se rijecima: "31.12.2005.", rijeci: "20.08.2005.godine" zamjenjuju se rijecima:"20.02.2006.", a rijeci: "31.12.2005. godine" zamjenjuju se rijecima: "30.06.2006.". U clanu 75. rijeci: "30.06.2005. godine" zamjenjuju se rijecima: "31.12.2005.". U clanu 76. rijeci: "30.06.2005. godine" zamjenjuju se rijecima: "31.12.2005.", rijeci: "10.07.2005.godine" zamjenjuju se rijecima: "10.01.2006.", rijeci: "31.07.2005." zamjenjuju se rijecima: "31.01.2006.", a rijeci: "31.08.2005." zamjenjuju se rijecima: "28.02.2006.". U clanu 77. rijeci: "30.06.2005. godine" zamjenjuju se rijecima: "31.12.2005.", a rijeci: "10.07.2005. godine" zamjenjuju se rijecima: "10.01.2006.". U clanu 78. rijeci: "30.03.2005. godine" zamjenjuju se rijecima: "30.09.2005.", rijeci: "31.05.2005. godine" zamjenjuju se rijecima: "30.11.2005.", a rijeci: "30.06.2005. godine" zamjenjuju se rijecima: "31.12.2005.". U clanu 79. rijeci: "30.06.2005. " zamjenjuju se rijecima: "31.12.2005.", a rijeci: "31.12.2005." zamjenjuju se rijecima: "30.06.2006.". U clanu 80. rijeci: "31.12.2005. godine" zamjenjuju se rijecima:"30.06.2006.". U clanu 81. rijeci: "01.07.2005. godine" zamjenjuju se rijecima:"01.01.2006.". Clan 4. Clan 82. mijenja se i glasi: "Od 01.01.2006. prestaje da se primjenjuje Zakon o porezu na promet proizvoda i usluga ("Službeni glasnik BiH", broj 62/04)". Clan 5. U clanu 83. stav 1. mijenja se i glasi: "Ovaj zakon stupa na snagu 15 dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a primjenjuje se od 01.01.2006, izuzev odredaba sadržanih u cl. od 72. do 79. ovog zakona, koje se primjenjuju od 01.07.2005.". PS BiH broj 178/05 18. maja 2005. godine Sarajevo Predsjedavajuci Predstavnickog doma Parlamentarne skup{tine BiH [efik Xaferovic, s. r. Predsjedavajuci Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Velimir Jukic, s. r. | |
Zakon o izmjeni Zakona o klasifikaciji djelatnosti BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 100/08 | 16.12.2008 | SG BiH 47/10, SG BiH 32/10, SG BiH 76/06 | klasifikacija djelatnosti | ZAKON O IZMJENI ZAKONA O KLASIFIKACIJI DJELATNOSTI U BOSNI I HERCEGOVINI Član 1. U Zakonu o klasifikaciji djelatnosti u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 76/06) u članu 5. stav (1) mijenja se i glasi: "(1) KDBiH se zasniva na Statističkoj nomenklaturi ekonomskih aktivnosti Evropske unije NACE i uporediva je s međunarodnom klasifikacijom djelatnosti Ujedinjenih naroda (ISIC)." Član 2. Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". | |
Zakon o dopunama Zakona o upravnim sporovima BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 83/08 | 14.10.2008 | SG BiH 74/10, SG BiH 88/07, SG BiH 19/02 | zakon,dopune,spor,upravni spor | PARLAMENTARNA SKUP[TINABOSNE I HERCEGOVINE606Temeljem ~lanka IV. 4.a) Ustava Bosne i Hercegovine,Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine, na 32. sjedniciZastupni~kog doma, odr`anoj 9. i 14. srpnja 2008. godine, i na21. sjednici Doma naroda, odr`anoj 17. rujna 2008. godine,usvojila jeZAKONO DOPUNAMA ZAKONA O UPRAVNIM SPOROVIMABOSNE I HERCEGOVINE^lanak 1.U Zakonu o upravnim sporovima Bosne i Hercegovine("Slu`beni glasnik BiH", br. 19/02 i 88/07), u ~lanku 7. izastavka 1. dodaje se novi stavak 2, koji glasi:"U upravnim sporovima pokrenutim protiv rje{enja ostavljanju stranca pod nadzor odlu~uje sudac pojedinac."^lanak 2.U ~lanku 19. iza stavka 3. dodaju se novi st. 4. i 5. kojiglase:"Iznimno od stavka 1. ovoga ~lanka, tu`ba protiv rje{enja o stavljanju stranca pod nadzor podnosi se u roku od 24 sata oduru~enja odnosno dostave rje{enja drugostupanjskog tijela uupravnom postupku, odnosno protekom toga roka ako u njemudrugostupanjska odluka nije donesena. U sporovima iz ovogstavka Sud odlu~uje po `urnom postupku, saslu{ava stranca isudsku odluku donosi {to prije, a najkasnije u roku od 30 danaod dana podno{enja tu`be.Iznimno od stavka 1. ovoga ~lanka, tu`ba protiv rje{enja ili zaklju~ka u predmetima povodom zahtjeva za me|unarodnomza{titom, uklju~uju}i i ograni~enje kretanja podnositeljazahtjeva i predmetima koji se odnose na prestanak va`enjame|unarodne za{tite podnosi se u roku od 15 dana od danadostave pobijanog kona~nog upravnog akta, a u slu~ajuodbijanja zahtjeva za me|unarodnom za{titom kaoneutemeljenog u roku od osam dana od dana dostave rje{enja.U sporovima iz ovog stavka Sud odlu~uje po `urnom postupkui sudsku odluku donosi {to prije, a najkasnije u roku od 45dana od dana zaprimanja tu`be, odnosno najkasnije u roku od30 dana od dana zaprimanja tu`be u slu~aju odbijanja zahtjevaza me|unarodnom za{titom kao neutemeljenog."^lanak 3.U ~lanku 20. u stavku 1. iza rije~i "preporu~eno" dodaju serije~i: "ili se podnosi posredstvom tijela uprave Bosne iHercegovine kada je tako odre|eno zakonom".Iza stavka 6. dodaje se novi stavak 7, koji glasi:"Tu`ba protiv rje{enja ili zaklju~ka u predmetima povodom zahtjeva za me|unarodnom za{titom i predmetima koji seodnose na prestanak va`enja me|unarodne za{tite podnosi seposredstvom Ministarstva sigurnosti Bosne i Hercegovine."^lanak 4.Ovaj Zakon stu pa na snagu osmoga dana od dana objave u"Slu`benom glasniku BiH" | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o udruženjima i fondacijama BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 63/08 | 05.08.2008 | SG BiH 94/16, SG BiH 76/11, SG BiH 42/03, SG BiH 32/01 | zakon,udruženja,fondacije,bih | ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UDRU@ENJIMA I FONDACIJAMA BOSNE I HERCEGOVINE ^lan 1. U Zakonu o udru`enjima i fondacijama Bosne i Hercegovine ("Slu`beni glasnik BiH", br. 32/01 i 42/03) u ~lanu 2. stav 1. mijenja se i glasi: "1. Udru`enje je, u smislu ovog zakona, svaki oblik dobrovoljnog povezivanja tri ili vi{e fizi~kih ili pravnih lica, u svim kombinacijama, radi unapre|enja i ostvarivanja nekog zajedni~kog ili op}eg interesa ili cilja, u skladu sa Ustavom i zakonom, a ~ija osnovna svrha nije sticanje dobiti." Iza stava 1. dodaju se novi st. 2., 3. i 4. koji glase: "2. Udru`enja mogu osnivati svoje saveze ili druge oblike udru`ivanja u kojima se njihovi interesi povezuju na vi{em nivou (udru`enja vi{eg nivoa). 3. Udru`enja vi{eg nivoa u`ivaju sva prava i slobode garantirane udru`enjima. 4. Udru`enja i udru`enja vi{eg nivoa imaju pravo slobodno se udru`ivati te sara|ivati s me|unarodnim organizacijama osnovanim radi unapre|enja istih prava i interesa." U dosada{njem stavu 2., koji postaje stav 5., rije~i: "iz Bosne i Hercegovine" bri{u se. ^lan 2. U ~lanu 3. u stavu 2. rije~i: ", bez obzira gdje su registrirani" zam jenjuju se rije~ima: ", bez obzira gdje je sjedi{te subjekta upisa". Stav 3. bri{e se. ^lan 3. U ~lanu 4. stav 3. bri{e se. Dosada{nji st. 4., 5., 6. i 7. postaju st. 3., 4., 5. i 6. ^lan 4. ^lan 5. mijenja se i glasi: "^lan 5. 1. Udru`enja i fondacije samostalno utvr|uju ciljeve i djelatnosti u skladu sa Ustavom i zakonom. 2. Ciljevi i djelatnosti udru`enja ili fondacije ne mogu biti u suprotnosti sa ustavnim poretkom Bosne i Hercegovine, ni usmjereni ka njegovom nasilnom ru{enju niti raspirivanju nacionalne, rasne i vjerske mr`nje ili diskriminacije zabranjene zakonom. 3. Ciljevi i djelatnosti registriranog udru`enja, odnosno fondacije ne mogu uklju~ivati anga`iranje u predizbornoj kampanji, prikupljanje sredstava za kandidate ili finansiranje kandidata, odnosno politi~kih stranaka. 4. Udru`enje i fondacija podnose godi{nji izvje{taj o radu i finansijski izvje{taj u skladu sa zakonom, drugim propisima i statutom." ^lan 5. ^lan 8. mijenja se i glasi: "^lan 8. 1. Udru`enje ili fondacija upisuje se u registar udru`enja ili registar fondacija koji vodi Ministarstvo pravde Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ministarstvo). 2. Postupak za registraciju i prestanak rada udru`enja i fondacija vodi se po odredbama ovog zakona i Zakona o upravnom postupku." ^lan 6. ^lan 11. mijenja se i glasi: "^lan 11. Osniva~ki akt udru`enja sadr`i: a) imena, prezimena i adrese, odnosno naziv i skra}eni naziv i sjedi{te osniva~a, b) naziv, sjedi{te i adresu udru`enja, c) osnovne ciljeve osnivanja udru`enja, d) ime i prezime lica ovla{tenog za obavljanje poslova upisa u registar udru`enja, e) potpise osniva~a ili lica ovla{tenih za zastupanje, te jedinstveni mati~ni broj gra|ana, ukoliko su osniva~i dr`avljani Bosne i Hercegovine." ^lan 7. U ~lanu 12. u stavu 1. ta~ka b) iza rije~i "ciljevi" dodaju se rije~i: "i djelatnosti". Iza ta~ke e) dodaje se nova ta~ka e1) koja glasi: "e1) na~in podno{enja finansijskog izvje{taja i izvje{taja o radu;". ^lan 8. U ~lanu 14. iza stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi: "3. Udru`enje mo`e osnovati svoje urede, klubove i druge organizaciono-pravne oblike, u skladu s odredbama statuta." ^lan 9. ^lan 16. mijenja se i glasi: "^lan 16. 1. Skup{tina je obavezni or gan udru`enja. 2. Ako statutom nije druga~ije ure|eno, skup{tinu ~ine svi ~lanovi udru`enja, s jednakim pravom glasa. 3. Statutom udru`enja mogu se predvidjeti i drugi organi. 4. Ukoliko statutom nije predvi|eno osnivanje upravnog odbora ili drugog organa upravljanja, skup{tina }e imenovati jedno ili vi{e lica koja }e zastupati udru`enje u pravnom prometu." ^lan 10. U ~lanu 19. u stavu 1. rije~i: ", ukoliko ga udru`enje ima" zamjenjuju se rije~ima: "ili lice ovla{teno za zastupanje". ^lan 11. ^lan 20. bri{e se. ^lan 12. U ~lanu 23. u stavu 1. ta~ka a) iza rije~i "imena" dodaju se rije~i: "i prezimena". U ta~ki b) iza rije~i "postoji," dodaje se rije~ "sjedi{te". Ta~ka d) mijenja se i glasi: "d) iznos nov~anih sredstava ili drugih vidova imovine koje osniva~ ula`e;". Iza ta~ke e) dodaje se nova ta~ka f) koja glasi: "f) potpise osniva~a, a za dr`avljane Bosne i Hercegovine i jedinstvene mati~ne brojeve." ^lan 13. U ~lanu 24. u stavu 1. ta~ka b) iza rije~i "ciljeve" dodaju se rije~i: "i djelatnosti". Utorak, 5. 8. 2008. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 63 - Strana 33 Broj 63 - Strana 34 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 5. 8. 2008. Iza ta~ke d) dodaje se nova ta~ka d1) koja glasi: "d1) mogu}e korisnike sredstava fondacije;". ^lan 14. U ~lanu 26. u stavu 4. iza rije~i "Upravni" dodaje se rije~i "odbor". U ta~ki a) rije~i: "ili priznavanje osniva~kog akta," bri{u se. Iza ta~ke a) dodaju se nove ta~. b) i c) koje glase: "b) upravljanje imovinom fondacije; c) imenovanje lica ovla{tenog za zastupanje i predstavljanje fondacije;". Dosada{nja ta~ka b) postaje ta~ka d). Dosada{nja ta~ka c) koja postaje ta~ka e) mijenja se i glasi: "e) pripremanje finansijskih i drugih izvje{taja; i". Dosada{nja ta~ka d) postaje ta~ka f). ^lan 15. ^lan 27. bri{e se. ^lan 16. ^lan 28. mijenja se i glasi: "^lan 28. 1. Podno{enje zahtjeva za registraciju udru`enja i fondacija je dobrovoljno. Udru`enja i fondacije sta tus pravnog lica sti~u danom registracije. 2. Ministarstvo vodi registre udru`enja i fondacija, u skladu s odredbama ovog zakona. 3. Registar je otvoren za javnost. Svako lice mo`e li~no ili po{tom zatra`iti kopiju bilo kojeg upisa u registar ili bilo kojeg dokumenta iz spisa, u skladu s odredbama Zakona o slobodi pristupa informacijama u Bosni i Hercegovini. 4. Izuzetno od odredbi stava 3. ovog ~lana, ovla{teni predstavnik udru`enja ili fondacije mo`e zahtijevati od Ministarstva da odre|eni podaci koji su upisani u registar ne budu dostupni javnosti, ukoliko bi time mogao ugroziti li~ni integritet osniva~a ili ~lanova udru`enja ili fondacije. O ovom zahtjevu Ministarstvo odlu~uje posebnim rje{enjem." ^lan 17. ^lan 29. bri{e se. ^lan 18. U ~lanu 30. stav 2. mijenja se i glasi: "2. U slu~aju da se dva ili vi{e udru`enja ili fondacija registriraju sa su{tinski istim nazivom ili znakom, Ministarstvo }e, po zahtjevu stranke ili po slu`benoj du`nosti, donijeti rje{enje kojim nala`e udru`enju ili fondaciji koja je kasnije registrirana da: a) u roku od mjesec dana od dana prijema rje{enja, podnese zahtjev za promjenu imena ili znaka u registru i b) }e, ukoliko ne podnese zahtjev u navedenom roku, biti brisana iz registra udru`enja ili fondacija." Iza stava 2. dodaju se novi st. 3., 4., 5. i 6. koji glase: "3. Rje{enje iz stava 2. ovog ~lana dostavlja se zainteresiranim stranama. 4. Protiv rje{enja iz stava 2. ovog ~lana ne mo`e se izjaviti `alba, ali se mo`e pokrenuti upravni spor. 5. Ukoliko udru`enje ili fondacija ne postupi po nalogu iz rje{enja iz stava 2. ovog ~lana, Ministarstvo }e donijeti rje{enje o brisanju iz registra udru`enja ili fondacije. 6. Protiv rje{enja iz stava 5. ovog ~lana ne mo`e se izjaviti `alba, ali se mo`e pokrenuti upravni spor." ^lan 19. U ~lanu 34. u stavu 1. rije~i: "petnaest dana" zamjenjuju se rije~ima: "30 dana". U stavu 2. iza rije~i "ciljevi" dodaju se rije~i: "i djelatnosti", a rije~i: "~lana 3. ta~ka 3. ovog zakona odnosno" bri{u se. Stav 3. bri{e se. ^lan 20. U ~lanu 35. stav 1. mijenja se i glasi: "1. Protiv rje{enja Ministarstva mo`e se izjaviti `alba nadle`nom drugostepenom organu." ^lan 21. ^lan 43. mijenja se i glasi: "^lan 43. 1. Udru`enja i fondacije du`ni su Ministarstvu podnijeti prijavu o svakoj promjeni ~injenica koje se upisuju u registar, u roku od 30 dana od dana izvr{ene promjene. 2. Ministarstvo }e donijeti rje{enje o dozvoli promjena ~injenica koje se upisuju u registar u skladu s odredbama ~lana 32. ovog zakona." ^lan 22. ^lan 45. mijenja se i glasi: "^lan 45. 1. Odredbe zakona o registraciji udru`enja i fondacija primjenjuju se i na registraciju ureda, predstavni{tava ili drugog organizacionog oblika stranog ili me|unarodnog udru`enja ili fondacije, ili druge me|unarodne organizacije, ukoliko zakonom nije druga~ije propisano (u daljnjem tekstu: strane nevladine organizacije). 2. Uz zahtjev za upis u registar prila`e se: a) dokaz o upisu strane nevladine organizacije u registar domicilne zemlje; b) akt o otvaranju ureda, predstavni{tva ili drugog organizacionog oblika u Bosni i Hercegovini; c) ime i adresa lica ovla{tenog za zastupanje nevladine organizacije u Bosni i Hercegovini (ovjerena kopija isprave o identitetu lica ovla{tenog za zastupanje); d) sjedi{te i adresa ureda u Bosni i Hercegovini. 3. Ako prema zakonu domicilne zemlje strane nevladine organizacije nije propisan upis udru`enja u registar, umjesto rje{enja o registraciji u domicilnoj zemlji, uz zahtjev za upis, podnosi se druga pismena isprava, ovjerena od nadle`nog organa, kojom se dokazuje da organizacija ima sta tus pravnog lica u domicilnoj zemlji. 4. Ukoliko rje{enje o upisu u registar u domicilnoj zemlji ne sadr`i podatke o statutarnim ciljevima i djelatnostima udru`enja, uz zahtjev za upis u registar podnosi se i statut ili neki drugi unutra{nji akt iz kojeg su vidljivi ciljevi strane nevladine organizacije." ^lan 23. U ~lanu 47. stav 1. rije~i: "ovim i drugim relevantnim zakonima" zamjenjuju se rije~ju "zakonom". Iza stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi: "3. Nadzor nad zakonito{}u i namjenskim kori{tenjem i raspolaganjem sredstvima udru`enja i fondacije vr{i ovla{teni or gan udru`enja, odnosno fondacije, odre|en statutom i ovim zakonom, kao i nadle`ni organi." ^lan 24. ^lan 51. mijenja se i glasi: "^lan 51. Udru`enja i fondacije bri{u se iz registra kada rje{enje o pres - tanku rada udru`enja odnosno fondacije koje donese Mini star stvo postane kona~no ili kad Sud Bosne i Hercegovine do nese pravosna`nu presudu o zabrani rada udru`enja ili fondacije." ^lan 25. Iza ~lana 51. dodaju se novi ~l. 51a., 51b. i 51c. koji glase: "^lan 51a. 1. Udru`enje ili fondacija prestaje raditi ako: a) nadle`ni organ udru`enja, odnosno fondacije donese odluku o prestanku rada ili odluku o pripajanju, razdvajanju ili transformaciji udru`enja odnosno fondacije; b) se utvrdi da je udru`enje ili fondacija prestala djelovati. 2. Smatrat }e se da je udru`enje prestalo djelovati ako: a) je proteklo dvostruko vi{e vremena od vremena utvr|enog statutom udru`enja za odr`avanje skup{tine, a skup{tina udru`enja nije odr`ana; b) se broj ~lanova udru`enja smanji ispod broja tri. 3. Kada Ministarstvo utvrdi ~injenice iz st. 1. i 2. ovog ~lana, donosi rje{enje o prestanku rada udru`enja, odnosno fondacije. ^lan 51b. 1. Udru`enju, odnosno fondaciji zabranit }e se rad ako: a) djeluje suprotno odredbama ~lana 5. st. 2. i 3. ovog zakona; b) nakon prekr{ajnog ka`njavanja u povratu (~lan 53. ovog zakona) nastavi da obavlja djelatnosti koje nisu u skladu sa statutarnim ciljevima udru`enja ili fondacije; c) nakon prekr{ajnog ka`njavanja u povratu (~lan 53. ovog zakona) nastavi da djeluje suprotno odredbama ovog zakona; d) su ispunjeni uslovi iz ~lana 30. stav 5. ovog zakona. 2. Postupak za zabranu rada udru`enja odnosno fondacije pred Sudom Bosne i Hercegovine pokre}e Ministarstvo, kao i drugi organi nadle`ni za kontrolu rada udru`enja i fondacija. ^lan 51c. 1. Presudu o zabrani rada udru`enja, odnosno fondacije donosi Sud Bosne i Hercegovine. 2. Presudom kojom se izri~e zabrana rada udru`enja, odnosno fondacije odredit }e se mjere u pogledu imovine, kao i druge neophodne mjere. 3. U postupku o zabrani rada udru`enja, odnosno fondacije, pok - renutog na osnovu ~lana 5. stav 2. ovog zakona, shodno se primjenjuju odredbe Zakona kojim je ure|en krivi~ni postupak." ^lan 26. ^lan 53. mijenja se i glasi: "^lan 53. 1. Kaznom u iznosu od 300,00 KM do 3.000,00 KM kaznit }e se zbog prekr{aja udru`enje ili fondacija koja: a) obavlja djelatnosti koje nisu u skladu s ciljevima i djelatnostima udru`enja ili fondacije, b) u pravnom prometu ne upotrebljava naziv pod kojim je upisan u registar, c) ne prijavi promjene podataka koji se upisuju u registar u roku od 30 dana od dana nastupanja ove promjene, d) ne upotrijebi vi{ak prihoda nad rashodima ostvarenog obavljanjem privredne djelatnosti na na~in predvi|en zakonom i statutom. 2. Kaznom u iznosu od 100,00 KM do 1.000,00 KM za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kaznit }e se i odgovorno lice u udru`enju ili fondaciji." ^lan 27. ^lan 56. mijenja se i glasi: "^lan 56. 1. Pravilnik o na~inu vo|enja registra udru`enja i fondacija Bosne i Hercegovine i stranih me|unarodnih udru`anja i fondacija i drugih neprofitnih organizacija bit }e uskla|en s odredbama ovog zakona, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, i bit }e objavljen u "Slu`benom glasniku BiH". 2. Pravilnikom }e biti propisan oblik i sadr`aj obrasca registra udru`enja i fondacija Bosne i Hercegovine i stranih i me|unarodnih udru`enja i fondacija i drugih neprofitnih organizacija, na~in upisa i vo|enja registra, na~in podno{enja i obrazac zahtjeva za upis promjena u registru, na~in vo|enja zbirke isprava, ~uvanja registra, izdavanja izvoda iz registra, kao i druga pitanja zna~ajna za upis i vo|enje registra." ^lan 28. Ovaj zakon stu pa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH". PSBiH broj 231/08 23. jula 2008. godine Sarajevo Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH Niko Lozan~i}, s. r. Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH dr. Mladen Ivani}, s. r. Temeljem ~lanka IV.4.) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine na 32. sjednici Zastupni~kog doma, odr`anoj 9. i 14. srpnja 2008. godine, i na 19. sjednici Doma naroda, odr`anoj 23. srpnja 2008. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UDRUGAMA I ZAKLADAMA BOSNE I HERCEGOVINE ^lanak 1. U Zakonu o udrugama i zakladama Bosne i Hercegovine ("Slu`beni glasnik BiH", br. 32/01 i 42/03), u ~lanku 2. stavak 1. se mijenja i glasi: "1. Udruga, u smislu ovoga Zakona, je svaki oblik dobrovoljnog povezivanja triju ili vi{e fizi~kih ili pravnih osoba, u svim Utorak, 5. 8. 2008. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 63 - Strana 35 | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 58/08 | 21.07.2008 | SG BiH 68/18, SG BiH 72/13, SG BiH 12/09, SG BiH 16/09, SG BiH 93/09, SG BiH 53/07, SG BiH 29/07, SG BiH 46/06, SG BiH 13/05, SG BiH 48/05, SG BiH 63/04, SG BiH 26/04, SG BiH 36/03 | krivični postupak | Broj 58 - Strana 88S L U @ B E N I G L A S N I K B i HPonedjeljak, 21. 7. 2008."^lan 72.aNaredba operateru telekomunikacija(1)Ako postoje osnovi sumnje da je neko lice po~inilo krivi~no djelo, Sud mo`e, na osnovu prijedloga tu`ioca ili naprijedlog ovla{tenih slu`benih lica koja su dobila odobrenjeod tu`ioca, narediti da operater telekomunikacija ili drugopravno lice koje vr{i pru`anje telekomunikacionih uslugadostavi podatke o kori{tenju telekomunikacijskih usluga tog lica, ako bi takvi podaci mogli biti dokaz u krivi~nompostupku ili poslu`iti prikupljanju informacija koje mogubiti od koristi u krivi~nom postupku.(2)U hitnim slu~ajevima tu`ilac mo`e narediti radnje iz stava(1) ovog ~lana i dobiveni podaci bit }e zape~a}eni dok nebude izdata sudska naredba. O preduzetim mjerama tu`ilacodmah obavje{tava sudiju za prethodni postupak koji mo`eu roku od 72 sata izdati naredbu. U slu~aju da sudija zaprethodni postupak ne izda naredbu, tu`ilac }e podatkevratiti bez prethodnog otvaranja.(3)Radnje iz stava (1) ovog ~lana mogu se odrediti i prema licu za koje postoje osnovi sumnje da po~iniocu, odnosno odpo~inioca prenosi informacije u vezi s krivi~nim djelom,odnosno da po~inilac koristi njegovo sredstvotelekomunikacije.(4)Operateri telekomunikacija ili drugo pravno lice kojipru`aju telekomunikacijske usluge du`ni su tu`iocu ipolicijskim organima omogu}iti provo|enje mjera iz stava(1) ovog ~lana."^lan 21.U ~lanu 73. u stavu (2) rije~i: "preduzete mjere moraju bitiodobrene od sudije" zamjenjuju se rije~ima: "o preduzetimmjerama odlu~uje sudija", a rije~i: "od preduzimanja mjera"bri{u se.U stavu (3) rije~ "Sud" bri{e se.^lan 22.Naziv ~lana 77. mijenja se i glasi: "Osnovne odredbe oispitivanju".U stavu (1) iza rije~i "tu`ilac" dodaju se rije~i: "iliovla{teno slu`beno lice".U stavu (3) rije~ "odredbama" zamjenjuje se rije~ima:"odredbi stava (2)".^lan 23.U ~lanu 78. u stavu (2) u ta~ki c) iza rije~i "korist" dodajuse rije~i: "i ako to u~ini u prisustvu branioca da je takav njegov iskaz dopu{ten kao dokaz na glavnom pretresu i da bez njegovesaglasnosti mo`e biti pro~itan i kori{ten na glavnom pretresu".^lan 24.U ~lanu 81. u stavu (7) iza rije~i "svjedok" dodaje se zarezi rije~i: "koji je upozoren na posljedice, bez zakonskihrazloga".U stavu (8) rije~i: "kojim je izre~ena nov~ana kazna"zamjenjuju se rije~ima: "iz st. (5) i (7) ovog ~lana".^lan 25.U ~lanu 82. dodaje se novi stav (2) koji glasi:"(2)Ako je kao svjedok saslu{ano lice koje se ne mo`e saslu{atikao svjedok, na takvom iskazu svjedoka ne mo`e sezasnivati sudska odluka."^lan 26.U ~lanu 83. stav (4) mijenja se i glasi:"(4)Ako je kao svjedok saslu{ano lice koje mo`e odbitisvjedo~enje a nije na to upozoreno ili se nije izri~ito odreklo tog prava ili to upozorenje i odricanje nije uneseno uzapisnik, na takvom iskazu ne mo`e se zasnivati sudskaodluka."^lan 27.U ~lanu 84. u stavu (3) rije~ "tu`ioca" zamjenjuje serije~ima: "Glavnog tu`ioca BiH".U stavu (5) rije~ "mo`e" bri{e se, a rije~ "odrediti"zamjenjuje se rije~ju "odre|uje".^lan 28.U ~lanu 85. iza stava (3) dodaje se novi stav (4) koji glasi:"(4)Ako prepoznavanje nije mogu}e u skladu sa stavom (3)ovog ~lana, prepoznavanje }e se izvr{iti na osnovuprepoznavanja fotografija tog lica ili predmeta postavljenihme|u fotografijama svjedoku nepoznatih lica ili predmetaiste vrste."^lan 29.U ~lanu 86. u stavu (2) dodaje se nova re~enica koja glasi:"Svjedok }e se i upozoriti da nije du`an odgovarati na pitanjapredvi|ena u ~lanu 84. stav (1) ovog zakona i ovo upozorenje}e se unijeti u zapisnik".U stavu (3) iza rije~i "obavijestiti" dodaju se rije~i:"tu`ioca, odnosno".U stavu (4) rije~i: "Ako je to potrebno," bri{u se, a re~enica po~inje rije~ju "Saslu{anje".^lan 30.U nazivu ~lana 90. iza rije~i "svjedoka" dodaju se rije~i:"au dio ili".Iza rije~i: "mo`e snimati" dodaju se rije~i: "au dio ili".^lan 31.Naziv ~lana 103. mijenja se i glasi: "Pregled, obdukcija iekshumacija le{a".U stavu (1) rije~i: "se ne radi o prirodnoj smrti" zamjenjuju se rije~ima: "je smrt uzrokovana krivi~nim djelom ili da je uvezi sa izvr{enjem krivi~nog djela".U stavu (2) iza rije~i "Pri" dodaju se rije~i: "pregledu i".^lan 32.Naziv ~lana 104. mijenja se i glasi: "Pregled i obdukcijale{a van specijalizirane medicinske ustanove".U stavu (2) druga re~enica mijenja se i glasi: "Timvje{ta~enjem rukovodi tu`ilac o ~emu vodi zapisnik. Sastavnidio zapisnika je nalaz i mi{ljenje vje{taka."^lan 33.U ~lanu 116. u stavu (2) u ta~ki d) iza rije~i: "snimanjelica" dodaje se zarez i rije~i: "transportnih sredstava", a izarije~i "predmeta" dodaju se rije~i: "koji stoje u vezi s njima".Ta~ka e) mijenja se i glasi:"e)kori{tenje prikrivenih istra`itelja i kori{tenjeinformatora,".U ta~ki f) iza rije~i "simulirani" dodaju se rije~i: "ikontrolirani".Iza stava (5) dodaje se novi stav (6) koji glasi:"(6)Prikriveni istra`itelj je posebno obu~eno ovla{teno slu`beno lice koje istra`uje pod izmijenjenim identitetom. Prikriveniistra`itelj smije pod svojim izmijenjenim identitetom u~estvovati u pravnom prometu. Ukoliko je to neophodnoza formiranje i odr`avanje tog identiteta, mogu se izraditi,izmijeniti ili koristiti odgovaraju}i dokumenti."^lan 34.U ~lanu 117. u ta~ki d) rije~ "najmanje" zamjenjuje serije~ju "od".^lan 35.U ~lanu 122. iza rije~i "svjedoci" dodaje se zarez i rije~i:"ili kao za{ti}eni svjedoci", a iza rije~i: "o toku provo|enjaradnji" dodaju se rije~i: "ili o drugim va`nim okolnostima".^lan 36.U ~lanu 125. u stavu (2) rije~i: "s tim {to ovu naredbu mora odobriti sudija za prethodni postupak u roku od 24 sata odizdavanja naredbe." bri{u se.^lan 37.^lan 131. mijenja se i glasi:"^lan 131.Op}e odredbe(1)Pritvor se mo`e odrediti ili produ`iti samo pod uslovimapropisanim u ovom zakonu i samo ako se isti cilj ne mo`eostvariti drugom mjerom.(2)Pritvor odre|uje ili produ`ava rje{enjem Sud na prijedlogtu`ioca a nakon {to Sud prethodno saslu{a osumnji~enog,odnosno optu`enog na okolnosti razloga zbog kojih sepritvor predla`e, osim u slu~aju iz ~lana 132. stav (1) ta~kaa) ovog zakona.(3)Tu`ilac je du`an podnijeti obrazlo`en prijedlog zaprodu`enje pritvora Sudu najkasnije pet dana prije istekaroka iz rje{enja o pritvoru. Sud odmah dostavlja prijedlogosumnji~enom, odnosno optu`enom i njegovom braniocu.(4)Trajanje pritvora mora biti svedeno na najkra}e nu`novrijeme. Ako se osumnji~eni ili optu`eni nalazi u pritvoru,du`nost je svih organa koji u~estvuju u krivi~nom postupkui organa koji im pru`aju pravnu pomo} da postupaju sposebnom hitno{}u.(5)U toku cijelog postupka pritvor }e se ukinuti ~im prestanurazlozi na osnovu kojih je odre|en, a pritvoreni }e odmahbiti pu{ten na slobodu. Po prijedlogu optu`enog ili braniocaza ukidanje pritvora koji je zasnovan na novim ~injenicama, Sud }e odr`ati ro~i{te, odnosno sjednicu vije}a o ~emu }eobavijestiti stranke i branioca. Nedolazak stranaka ibranioca koji su uredno obavije{teni ne spre~ava odr`avanjero~i{ta, odnosno sjednice vije}a. Protiv rije{enja o odbijanju prijedloga za ukidanje pritvora `alba je dozvoljena. Akoprijedlog nije zasnovan na novim ~injenicama koje suzna~ajne za ukidanje pritvora, Sud ne}e donijeti posebnorje{enje."^lan 38.U ~lanu 132. u stavu (1) u ta~ki c) rije~ "pet" zamjenjuje se rije~ju "tri".U stavu (1) ta~ka d) mijenja se i glasi:"d)u vanrednim okolnostima, ako se radi o krivi~nomdjelu za koje se mo`e izre}i kazna zatvora desetgodina ili te`a kazna a koje je posebno te{ko sobzirom na na~in izvr{enja ili posljedice krivi~nogdjela, ako bi pu{tanje na slobodu rezultiralo stvarnomprijetnjom naru{avanja javnog reda."^lan 39.U ~lanu 134. u stavu (4) iza rije~i: "ako je pritvoreno liceispitano" zarez se bri{e a dodaju se rije~i: "i dokazima nakojima se zasniva rje{enje o pritvoru kao".Stav (5) bri{e se.U dosada{njem stavu (6) koji postaje stav (5) rije~"slu~ajevima" zamjenjuje se rije~ju "slu~aju" a rije~i: "i 5."bri{u se.^lan 40.U ~lanu 136. stav (2) bri{e se.^lan 41.U ~lanu 137. st. (4) i (5) bri{u se.^lan 42.U ~lanu 138. u stavu (2) iza rije~i "odbijena" dodaju serije~i: "osim iz razloga nenadle`nosti Suda".Stav (3) mijenja se i glasi:"(3)Poslije izricanja prvostepene presude, pritvor mo`e trajatinajdu`e jo{ devet mjeseci. Ako za to vrijeme ne budeizre~ena drugostepena presuda kojom se prvostepenapresuda preina~ava ili potvr|uje, pritvor }e se ukinuti ioptu`eni pustiti na slobodu. Ako u roku od devet mjesecibude izre~ena drugostepena odluka kojom se prvostepenapresuda ukida, pritvor mo`e trajati najdu`e jo{ jednu godinu od izricanja drugostepene odluke."Iza stava (4) dodaju se novi st. (5) i (6) koji glase:"(5)Pritvor se uvijek ukida istekom izre~ene kazne.(6)Optu`eni koji se nalazi u pritvoru, a presuda kojom mu jeizre~ena kazna zatvora je postala pravosna`na, ostat }e upritvoru do upu}ivanja na izdr`avanje kazne a najdu`e doisteka trajanja izre~ene kazne."^lan 43.^lan 139. mijenja se i glasi:"^lan 139.Li{avanje slobode i zadr`avanje(1)Policijski or gan mo`e lice li{iti slobode ako postoje osnovisumnje da je to lice po~inilo krivi~no djelo i ako postoji bilo koji razlog predvi|en u ~lanu 132. ovog zakona, ali jepolicijski or gan du`an da takvo lice bez odga|anja, anajkasnije u roku od 24 sata, sprovede tu`iocu. Prilikomdovo|enja, policijski or gan obavijestit }e tu`ioca orazlozima i o vremenu li{avanja slobode. Upotreba sileprilikom dovo|enja dozvoljena je u skladu sa zakonom.(2)Izuzetno od stava (1) ovog ~lana, kada se radi o krivi~nimdjelima terorizma, lice se mora sprovesti tu`iocu najkasnijeu roku od 72 sata.(3)Lice li{eno slobode mora biti pou~eno u skladu s ~lanom 5.ovog zakona.(4)Ako lice li{eno slobode ne bude sprovedeno tu`iocu u rokuiz st. (1) i (2) ovog ~lana, pustit }e se na slobodu.(5)Tu`ilac je du`an lice li{eno slobode ispitati bez odga|anja, a najkasnije u roku od 24 sata i u tom roku odlu~iti da li }elice li{eno slobode pustiti na slobodu ili }e postavitiobrazlo`eni prijedlog za odre|ivanje pritvora osiguravaju}iizvo|enje lica pred sudiju za prethodni postupak.(6)Sudija za prethodni postupak }e odmah, a najkasnije u rokuod 24 sata, donijeti odluku o prijedlogu za odre|ivanjepritvora.Ponedjeljak, 21. 7. 2008.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 58 - Strana 89 Broj 58 - Strana 90S L U @ B E N I G L A S N I K B i HPonedjeljak, 21. 7. 2008.(7)Ako sudija za prethodni postupak ne prihvati prijedlog zaodre|ivanje pritvora, donijet }e rje{enje kojim se prijedlogodbija i lice odmah pu{ta na slobodu. Tu`ilac mo`e ulo`iti`albu na rje{enje sudije za prethodni postupak, ali `alba nezadr`ava izvr{enje rje{enja.(8)Protiv rje{enja kojim se odre|uje pritvor pritvoreno licemo`e podnijeti `albu koja ne zadr`ava izvr{enje rje{enja.(9)U slu~aju iz st. (7) i (8) ovog ~lana, o `albi odlu~uje vije}eiz ~lana 24. stav (6) ovog zakona koje je du`no donijetiodluku u roku od 48 sati od prijema `albe u Sud."^lan 44.U ~lanu 144. stav (3) mijenja se i glasi:"(3)Pritvoreni smije odr`avati povjerljivu prepisku s bilo kojimdrugim licem. Izuzetno, ako to zahtijevaju interesi postupka, Sud mo`e donijeti rje{enje o nadzoru takve povjerljiveprepiske ili rje{enje kojim se zabranjuje takva povjerljivaprepiska. Protiv ovog rje{enja dozvoljena je `alba koja nezadr`ava izvr{enje rje{enja. Pritvorenom se ne mo`ezabraniti slanje molbi, pritu`bi i `albi."^lan 45.Naziv ~lana 148. mijenja se i glasi: "Podno{enje iispravljanje podnesaka".^lan 46.U nazivu ~lana 155. iza rije~i "snimanje" dodaju se rije~i:"au dio ili".U st. (1) i (7) rije~ "zvu~no" zamjenjuje se rije~ima: "au dioili audiovizuelno".U st. (4) i (5) rije~i "zvu~no" i "zvu~ni" bri{u se.U stavu (6) rije~i: "Zvu~ni snimak ~uva se" zamjenjuje serije~ima: "Snimak se ~uva".Stav (8) bri{e se.U dosada{njem stavu (9) koji postaje stav (8) rije~i: "stava(1) do (8)" zamjenjuju se rije~ima "stava (1) do (7)".^lan 47.U ~lanu 165. u stavu (1) zarezi i rije~i: "je li potrebnodopuniti postupak" bri{u se.^lan 48.U ~lanu 171. u stavu (1) rije~ "odre|ivanje" zamjenjuje serije~ima: "izricanje krivi~nopravne".^lan 49.U ~lanu 195. u stavu (1) iza rije~i: "podnosi se" dodaju serije~i: "tu`iocu, odnosno".^lan 50.^lan 197. mijenja se i glasi:"^lan 197.Obaveze tu`ioca i Suda u vezi s utvr|ivanjem ~injenica(1)Tu`ilac je du`an prikupiti dokaze o imovinskopravnomzahtjevu vezanom za krivi~no djelo.(2)Tu`ilac, odnosno Sud ispitat }e osumnji~enog, odnosnooptu`enog o ~injenicama vezanim za prijedlog ovla{tenoglica."^lan 51.U ~lanu 198. stav (1) mijenja se i glasi:"(1)O imovinskopravnom zahtjevu odlu~uje Sud. Sud mo`epredlo`iti o{te}enom i optu`enom, odnosno braniocuprovo|enje postupka medijacije putem medijatora u skladusa zakonom, ako ocijeni da je imovinskopravni zahtjevtakav da je svrsishodno da ga uputi na medijaciju. Prijedlogza upu}ivanje na medijaciju mogu dati i o{te}eni i optu`eni, odnosno branilac do zavr{etka glavnog pretresa."^lan 52.U ~lanu 206. re~enica: "Ako se osumnji~eni, odnosnooptu`eni nalazi u pritvoru ili u psihijatrijskoj ustanovi, ne}e sepustiti na slobodu ve} }e Sud donijeti rje{enje o njegovomprivremenom zadr`avanju u trajanju do 30 dana od danadono{enja rje{enja." bri{e se.^lan 53.U ~lanu 208. u stavu (2) iza rije~i "~lana," dodaju se rije~i:"tu`ilac, odnosno", a rije~i: "nadle`nom ministarstvu"zamjenjuju se rije~ima: "Ministarstvu pravde BiH".^lan 54.U ~lanu 209. iza rije~i: "Kad je zakonom" dodaje se zarez irije~i: "odnosno drugim op}im aktom donesenim na osnovuustava ili zakona", a rije~ "provesti" zamjenjuje se rije~ima:"pokrenuti, odnosno nastaviti".^lan 55.U ~lanu 216. u stavu (3) rije~i: "ne}e narediti provo|enjeistrage" zamjenjuju se rije~ima: "donosi naredbu da se istragane}e provoditi".^lan 56.U ~lanu 217. dodaje se novi stav (3) koji glasi:"(3)Ako se osumnji~eni nalazi u pritvoru, naredbu za dovo|enjeradi ispitivanja izdaje tu`ilac i o tome obavje{tava sudiju zaprethodni postupak."^lan 57.U ~lanu 218. stav (4) bri{e se.^lan 58.U ~lanu 221. iza rije~i "osim" dodaje se rije~ "pregleda" izarez.^lan 59.Naziv ~lana 222. mijenja se i glasi: "Pregled, obdukcija iekshumacija".U prvoj re~enici iza rije~i "izvo|enje" dodaju se rije~i:"pregleda i".^lan 60.^lan 224. mijenja se i glasi:"^lan 224.Obustava istrage(1)Tu`ilac }e naredbom obustaviti istragu ukoliko se ustanovida:a)djelo koje je u~inio osumnji~eni nije krivi~no djelo,b)postoje okolnosti koje isklju~uju krivi~nu odgovornost osumnji~enog osim u slu~aju iz ~lana 206. ovogzakona,c)nema dovoljno dokaza da je osumnji~eni u~iniokrivi~no djelo,d)je djelo obuhva}eno amnestijom, pomilovanjem ilizastarom, ili postoje druge smetnje koje isklju~ujukrivi~no gonjenje.(2)O obustavi istrage kao i o razlozima za obustavu istragetu`ilac }e u pismenoj formi obavijestiti o{te}enog koji imaprava predvi|ena ~lanom 216. ovog zakona kao i osumnji~enog ako je ispitan i lice koje je prijavilo krivi~nodjelo.(3)Tu`ilac, u slu~ajevima iz stava (1) ta~ke c) ovog ~lana,mo`e ponovo otvoriti istragu ako se dobiju nove ~injenice iokolnosti koje ukazuju da postoje osnovi sumnje da jeosumnji~eni u~inio krivi~no djelo."^lan 61.U ~lanu 225. stav (2) bri{e se.Iza dosada{njeg stava (3) koji postaje stav (2) dodaje senovi stav (3) koji glasi:"(3)Optu`nica se ne mo`e podi}i ako osumnji~eni nije bioispitan."^lan 62.U ~lanu 227. u stavu (1) u ta~ki e) rije~ "imena" bri{e se, aiza rije~i "vje{taka," dodaju se rije~i: "ili pseudonimaza{ti}enih svjedoka,".U ta~ki g) rije~ "materijal" zamjenjuje se rije~ju "dokaze".^lan 63.^lan 228. mijenja se i glasi:"^lan 228.Odlu~ivanje o optu`nici(1)Odmah po prijemu optu`nice sudija za prethodno saslu{anje ispitat }e da li je Sud nadle`an, da li postoje okolnosti iz~lana 224. stav (1) ta~ka d) ovog zakona, te da li jeoptu`nica propisno sastavljena (~lan 227. ovog zakona).Ukoliko Sud na|e da optu`nica nije propisno sastavljena,postupit }e u skladu s ~lanom 148. st. (3) i (4) ovog zakona.(2)Sudija za prethodno saslu{anje mo`e potvrditi ili odbiti sveili pojedine ta~ke optu`nice u roku od osam dana, a uslo`enim predmetima u roku od 15 dana od dana prijemaoptu`nice. Ukoliko odbije sve ili pojedine ta~ke optu`nice,sudija za prethodno saslu{anje donosi rje{enje koje sedostavlja tu`iocu. Protiv ovog rje{enja `alba se podnosi uroku od 24 sata. O `albi odlu~uje vije}e iz ~lana 24. stav (6) ovog zakona u roku od 72 sata.(3)Prilikom potvr|ivanja optu`nice, sudija za prethodnosaslu{anje prou~ava svaku ta~ku optu`nice i dokaze kojemu je dostavio tu`ilac kako bi utvrdio postojanje osnovanesumnje.(4)Po{to se potvrde pojedine ili sve ta~ke optu`nice,osumnji~eni dobiva sta tus optu`enog. Sudija za prethodnosaslu{anje dostavlja optu`nicu optu`enom i njegovombraniocu.(5)Sudija za prethodno saslu{anje dostavit }e optu`nicuoptu`enom koji je na slobodi bez odga|anja, a ako se nalazi u pritvoru u roku od 24 sata po potvr|ivanju optu`nice.Sudija za prethodno saslu{anje obavijestit }e optu`enog dau roku od 15 dana od dana dostavljanja optu`nice ima pravo na podno{enje prethodnih prigovora, da }e ro~i{te oizja{njavanju o krivici biti zakazano odmah nakondono{enja odluke o prethodnim prigovorima, odnosno poisteku roka za ulaganje prethodnih prigovora, te da mo`enavesti prijedloge dokaza koje namjerava izvesti naglavnom pretresu.(6)Nakon odbijanja svih ili pojedinih ta~aka u optu`nici,tu`ilac mo`e podnijeti novu ili izmijenjenu optu`nicu koja}e biti zasnovana na novim dokazima. Nova, odnosnoizmijenjena optu`nica podnosi se na potvr|ivanje."^lan 64.^lan 229. mijenja se glasi:"^lan 229.Izja{njavanje o krivici(1)Izjavu o krivici optu`eni daje sudiji za prethodno saslu{anjeu prisustvu tu`ioca i branioca. Prije izjave o priznanjukrivice optu`eni }e biti upoznat o svim mogu}imposljedicama priznanja krivice u smislu ~lana 230. stav (1)ovog zakona. U slu~aju da optu`eni nema branioca, sudijaza prethodno saslu{anje provjerit }e da li optu`eni razumijeposljedice izja{njavanja o krivici, kao i da li postoje usloviza postavljanje branioca u skladu s ~lanom 45. stav (5),odnosno ~lanom 46. ovog zakona. Izjava o krivici i datimupozorenjima unosi se u zapisnik. Ukoliko se optu`eni neizjasni o krivici, sudija za prethodno saslu{anje }e poslu`benoj du`nosti unijeti u zapisnik da optu`eni pori~ekrivicu.(2)Ako se optu`eni izjasni da je kriv, sudija za prethodnosaslu{anje uputit }e predmet sudiji, odnosno vije}u radizakazivanja ro~i{ta na kojem }e biti utvr|eno postojanjeuslova iz ~lana 230. ovog zakona.(3)Ukoliko se optu`eni proglasi krivim nakon zavr{etkaglavnog pretresa ili promijeni svoju prvobitnu izjavu oporicanju krivice i naknadno prizna krivicu, njegova izjavao poricanju krivice ne}e biti uzeta u obzir prilikomodmjeravanja sankcije.(4)Nakon uno{enja izjave o poricanju krivice u zapisnik, sudija za prethodno saslu{anje proslijedit }e predmet sudiji,odnosno vije}u kojem je predmet dodijeljen s ciljemzakazivanja glavnog pretresa, a dokaze koji potkrepljujunavode optu`nice vra}a tu`iocu. Glavni pretres bit }ezakazan u roku od 30 dana od dana izja{njavanja o krivici.Ovaj rok mo`e se izuzetno produ`iti za jo{ 30 dana."^lan 65.^lan 230. mijenja se i glasi:"^lan 230.Razmatranje izjave o priznanju krivice(1)Prilikom razmatranja izjave o priznanju krivice, Sudprovjerava:a)da li je do izjave o priznanju krivice do{lodobrovoljno, svjesno i s razumijevanjem,b)da li je optu`eni upozoren i razumio da se izjavom opriznanju krivice odri~e prava na su|enje,c)da li postoji dovoljno dokaza o krivici optu`enog,d)da li je optu`eni upoznat i razumio mogu}e posljedicevezane za imovinskopravni zahtjev, i oduzimanjeimovinske koristi pribavljene krivi~nim djelom,e)da li je optu`eni upoznat s odlukom o naknaditro{kova krivi~nog postupka i s pravom da budeoslobo|en naknade u slu~aju iz ~lana 188. stav (4)ovog zakona.(2)Ako Sud prihvati izjavu o priznanju krivice, izjavaoptu`enog unijet }e se u zapisnik i nastaviti s pretresom zaizricanje krivi~nopravne sankcije.(3)Ako Sud odbaci izjavu o priznanju krivice, to }e saop}itistrankama i braniocu i konstatirati u zapisnik. Izjava opriznanju krivice ne mo`e se koristiti kao dokaz u daljnjemtoku krivi~nog postupka."Ponedjeljak, 21. 7. 2008.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 58 - Strana 91 Broj 58 - Strana 92S L U @ B E N I G L A S N I K B i HPonedjeljak, 21. 7. 2008.^lan 66.^lan 231. mijenja se i glasi:"^lan 231.Pregovaranje o krivici(1)Osumnji~eni, odnosno optu`eni i njegov branilac mogu dozavr{etka glavnog pretresa, odnosno pretresa predapelacionim vije}em pregovarati s tu`iocem o uslovimapriznavanja krivice za djelo za koje se osumnji~eni,odnosno optu`eni tereti.(2)Sporazum o priznanju krivice ne mo`e se zaklju~iti ako seoptu`eni na ro~i{tu za izja{njavanje o krivici izjasnio da jekriv.(3)Prilikom pregovaranja sa osumnji~enim, odnosnooptu`enim i braniocem o priznanju krivice u skladu sastavom (1) ovog ~lana, tu`ilac mo`e predlo`iti izricanjekazne ispod zakonom odre|enog minimuma kazne zatvoraza to krivi~no djelo, odnosno bla`u sankciju zaosumnji~enog, odnosno optu`enog u skladu s krivi~nimzakonom.(4)Sporazum o priznanju krivice sa~injava se u pisanoj formi iuz optu`nicu se dostavlja sudiji za prethodno saslu{anje,sudiji odnosno vije}u. Nakon potvr|ivanja optu`nicesporazum o priznanju krivice razmatra i izri~ekrivi~nopravnu sankciju predvi|enu sporazumom sudija zaprethodno saslu{anje sve do dostavljanja predmeta sudiji,odnosno vije}u radi zakazivanja glavnog pretresa. Nakondostavljanja predmeta radi zakazivanja glavnog pretresa osporazumu odlu~uje sudija, odnosno vije}e.(5)Sudija za prethodno saslu{anje, sudija odnosno vije}esporazum mogu prihvatiti ili odbaciti.(6)Prilikom razmatranja sporazuma o priznanju krivice, Sudprovjerava:a)da li je do sporazuma o priznanju krivice do{lodobrovoljno, svjesno i s razumijevanjem, kao i nakonupoznavanja o mogu}im posljedicama, uklju~uju}i iposljedice vezane za imovinskopravni zahtjev,oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivi~nimdjelom, i tro{kove krivi~nog postupka,b)da li postoji dovoljno dokaza o krivici optu`enog,c)da li optu`eni razumije da se sporazumom o priznanjukrivice odri~e prava na su|enje i da ne mo`e ulo`iti`albu na krivi~nopravnu sankciju koja }e mu se izre}i,d)da li je izre~ena krivi~nopravna sankcija u skladu sastavom (3) ovog ~lana,e)da li je o{te}enom pru`ena mogu}nost da se predtu`iocem izjasni o imovinskopravnom zahtjevu.(7)Ako Sud prihvati sporazum o priznanju krivice, izjavaoptu`enog unijet }e se u zapisnik i nastaviti s pretresom zaizricanje krivi~nopravne sankcije predvi|ene sporazumom.(8)Ako Sud odbaci sporazum o priznanju krivice, to }e saop}iti strankama i braniocu i konstatirati u zapisnik. Istovremeno}e se odrediti da tum odr`avanja glavnog pretresa. Glavnipretres bit }e zakazan u roku od 30 dana. Priznanje iz ovogsporazuma ne mo`e se koristiti kao dokaz u krivi~nompostupku.(9)Sud }e obavijestiti o{te}enog o rezultatima pregovaranja okrivici."^lan 67.^lan 233. mijenja se i glasi:"^lan 233.Razlozi za prigovor i odluka o prigovoru(1)Prethodnim prigovorima se:a)osporava nadle`nost,b)isti~u okolnosti iz ~lana 224. stav (1) ta~ka d) ovogzakona,c)ukazuje na formalne nedostatke u optu`nici,d)osporava zakonitost dokaza,e)zahtijeva spajanje ili razdvajanje postupka,f)osporava odluka o odbijanju zahtjeva za postavljanjebranioca na osnovu ~lana 46. stav (1) ovog zakona.(2)Ukoliko sudija za prethodno saslu{anje usvoji prigovor izstava (1) ta~ka d) ovog ~lana, odlu~it }e da se takav dokazizdvoji iz spisa i vrati tu`iocu.(3)O prethodnim prigovorima odlu~uje sudija za prethodnosaslu{anje koji ne mo`e u~estvovati u su|enju u roku odosam dana. Protiv rje{enja kojim se odlu~uje o prethodnimprigovorima `alba nije dozvoljena."^lan 68.Iza ~lana 233. dodaje se novi ~lan 233a. koji glasi:"^lan 233a.Pretpretresno ro~i{teU toku priprema za glavni pretres sudija ili predsjednikvije}a mo`e odr`ati ro~i{te sa strankama i braniocem da bi serazmotrila pitanja relevantna za glavni pretres."^lan 69.U ~lanu 239. u stavu (2) zarez i rije~i: "utvr|ivanja istine"bri{u se.^lan 70.U ~lanu 248. u stavu (3) iza rije~i "branilac" u prvojre~enici dodaju se rije~i: "ili je izabrao novog branioca".^lan 71.^lan 251. mijenja se i glasi:"^lan 251.Nastavljanje odgo|enog glavnog pretresa(1)Ako se glavni pretres koji je bio odgo|en dr`i pred istimsudijom odnosno vije}em, pretres }e se nastaviti, a sudija,odnosno predsjednik vije}a ukratko }e iznijeti tok ranijegglavnog pretresa. Sudija, odnosno predsjednik vije}a mo`eodrediti da glavni pretres po~ne ponovo.(2)Glavni pretres koji je odgo|en mora ponovo po~eti ako seizmijenio sastav vije}a ili ako je odga|anje trajalo du`e od30 dana, ali uz saglasnost stranaka i branioca vije}e mo`eodlu~iti da se u ovakvom slu~aju svjedoci i vje{taci nesaslu{avaju ponovo i da se ne vr{i novi uvi|aj, nego da sekoriste iskazi svjedoka i vje{taka dati na ranijem glavnompretresu, odnosno da se koristi zapisnik o uvi|aju.(3)Ako se glavni pretres dr`i pred drugim sudijom, odnosnopredsjednikom vije}a, glavni pretres mora ponovo po~eti isvi dokazi moraju se ponovo izvesti. Izuzetno, ako sepretres dr`i pred drugim predsjednikom vije}a, uzsaglasnost stranaka i branioca, vije}e mo`e odlu~iti da seranije izvedeni dokazi ne}e ponovo izvoditi.(4)U slu~aju iz st. (2) i (3) ovog ~lana, sudija odnosno vije}emo`e bez saglasnosti stranaka i branioca, a po njihovomsaslu{anju, odlu~iti da se iskazi svjedoka i vje{taka, dati uranijem pretresu, koriste kao dokaz ukoliko su svjedoci ili vje{taci umrli, du{evno oboljeli ili se ne mogu prona}i ili jenjihov dolazak pred Sud nemogu} ili je znatno ote`an izdrugih razloga."^lan 72.U ~lanu 253. stav (1) mijenja se i glasi:"(1)O radu na glavnom pretresu vodi se zapisnik. Ako je glavnipretres sniman u skladu s ~lanom 155. ovog zakona, prijepis preduzete radnje }e se na opravdan zahtjev stranaka ibranioca dostaviti strankama i braniocu najkasnije u roku od tri dana od preduzete radnje na glavnom pretresu. Oopravdanosti zahtjeva odlu~uje sudija, odnosno predsjednikvije}a."^lan 73.U ~lanu 259. iza stava (1) dodaje se novi stav (2) koji glasi:"(2)Sudija, odnosno predsjednik vije}a pou~it }e optu`enog damo`e dati iskaz u toku dokaznog postupka u svojstvusvjedoka i ako odlu~i da da takav iskaz, da }e bitipodvrgnut direktnom i unakrsnom ispitivanju u smislu ~lana 262. ovog zakona, odnosno opomenut i upozoren u smislu~lana 86. ovog zakona. U tom slu~aju optu`eni kao svjedokne pola`e zakletvu, odnosno ne daje izjavu. Sud }eomogu}iti da se o tom svom pravu optu`eni prethodnokonsultira s braniocem, a ukoliko nema branioca, Sud }epa`ljivo ispitati da li mu je branilac neophodan."^lan 74.^lan 260. mijenja se i glasi:"^lan 260.^itanje optu`nice i uvodna izlaganja(1)Glavni pretres po~inje ~itanjem optu`nice. Optu`nicu ~itatu`ilac.(2)Nakon ~itanja optu`nice, sudija, odnosno predsjednik vije}a upitat }e optu`enog da li je razumio njene navode. Akosudija, odnosno predsjednik vije}a ustanovi da optu`eni nije razumio optu`nicu, ukratko }e je izlo`iti optu`enom nana~in koji mu je razumljiv. Nakon toga tu`ilac }e ukratkoiznijeti dokaze na kojima zasniva optu`nicu.(3)Optu`eni ili njegov branilac mogu nakon toga izlo`itikoncept odbrane."^lan 75.U ~lanu 261. u stavu (2) ta~ka f) mijenja se i glasi:"f)sve dokaze relevantne za izricanje krivi~nopravnesankcije."^lan 76.U ~lanu 262. u stavu (1) u tre}oj re~enici iza rije~i: "odstranke koja je pozvala svjedoka" dodaju se rije~i: "i pitanja ukorist vlastitih tvr|enja".^lan 77.U ~lanu 264. stav (1) mijenja se i glasi:"(1)O{te}enog krivi~nim djelom nije dozvoljeno ispitivati onjegovom seksualnom `ivotu prije izvr{enog krivi~nogdjela koje je predmet postupka. Nijedan dokaz koji se iznosi da bi pokazao ranije seksualno iskustvo, pona{anje iliseksualnu orijentaciju o{te}enog ne}e biti prihvatljiv."^lan 78.U ~lanu 266. stav (2) mijenja se i glasi:"(2)Tekst zakletve, odnosno izjave glasi: "Zaklinjem se - izjavljujem da }u o svemu {to pred Sudom budem pitangovoriti istinu i da ni{ta od onoga {to mi je poznato ne}upre{utjeti."^lan 79.^lan 268. mijenja se i glasi:"^lan 268.Ka`njavanje za odbijanje svjedo~enja(1)Ako svjedok odbije da svjedo~i bez opravdanog razloga inakon upozorenja na posljedice, mo`e biti ka`njennov~anom kaznom u iznosu do 30.000 KM.(2)Ako i poslije toga odbije da svjedo~i, mo`e biti zatvoren.Zatvor traje dok svjedok ne pristane da svjedo~i, ili doknjegovo svjedo~enje ne postane nepotrebno, ili dok sekrivi~ni postupak ne zavr{i, ali najdu`e 30 dana.(3)O `albi protiv rje{enja kojim je izre~ena nov~ana kazna ilinare|en zatvor uvijek odlu~uje vije}e (~lan 24. stav (6)ovog zakona). @alba protiv rje{enja o nov~anoj kazni izatvoru ne zadr`ava izvr{enje rje{enja."^lan 80.U ~lanu 270. stav (5) bri{e se.U dosada{njem stavu (6) koji postaje stav (5) rije~i: "i biounakrsno ispitan od suprotne stranke" bri{u se.^lan 81.U ~lanu 271. u stavu (1) iza rije~i: "od strane stranaka ibranilaca" dodaje se zarez i rije~i: "odnosno Suda".^lan 82.U ~lanu 272. stav (3) mijenja se i glasi:"(3)Stranke, branilac i o{te}eni uvijek se pozivaju daprisustvuju ispitivanju svjedoka ili izvo|enju rekonstrukcije. Saslu{anje }e se provesti kao da se izvodi na glavnompretresu, u skladu s ~lanom 262. ovog zakona."^lan 83.U ~lanu 273. u stavu (1) iza rije~i: "i mogu biti kori{teniprilikom" dodaju se rije~i: "direktnog ili" a iza rije~i: "uodgovoru na pobijanje" dodaje se zarez i rije~i: "nakon ~ega seprila`u kao dokazni materijal".Iza stava (2) dodaje se novi stav (3) koji glasi:"(3)Ako se u toku glavnog pretresa optu`eni koristi pravom danije du`an iznijeti svoju odbranu ili odgovarati napostavljena pitanja, zapisnik o iskazu optu`enog koji je datu istrazi mo`e se po odluci sudije ili predsjednika vije}apro~itati i koristiti kao dokaz na glavnom pretresu samo ako je optu`eni prilikom saslu{anja u istrazi bio upozoren uskladu s ~lanom 78. stav (2) ta~ka c) ovog zakona."^lan 84.U ~lanu 277. u stavu (2) rije~i: "i mogu biti vremenskiograni~ena" bri{u se.^lan 85.U ~lanu 280. u stavu (2) iza rije~i "prijedloge" dodaje serije~ "tu`ioca".^lan 86.U ~lanu 283. ta~ka b) bri{e se.Dosada{nje ta~. c), d), e) i f) postaju ta~. b), c), d) i e).^lan 87.U ~lanu 285. u stavu (2) rije~i: "ne mo`e naplatiti"zamjenjuju se rije~ima: "ne plati".Ponedjeljak, 21. 7. 2008.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 58 - Strana 93 Broj 58 - Strana 94S L U @ B E N I G L A S N I K B i HPonedjeljak, 21. 7. 2008.^lan 88.U ~lanu 286. u stavu (2) iza rije~i "stranaka" dodaje sezarez, a rije~ "i" ispred rije~i "branilaca" i rije~ "njihovih" bri{u se.^lan 89.U ~lanu 297. u stavu (2) rije~i: "za vrijeme pripremanjaglavnog pretresa ili" bri{u se.^lan 90.U ~lanu 302. iza rije~i "spisima" dodaju se rije~i: "iprijepisom zapisnika s glavnog pretresa".^lan 91.U ~lanu 305. dodaje se novi stav (2) koji glasi:"(2)Na pismenu izradu odluke donesene na sjednici vije}aprimjenjuju se rokovi iz ~lana 289. stav (1) ovog zakona."^lan 92.U ~lanu 314. u stavu (1) rije~i: "ta~ka f) i j)" zamjenjuju serije~ima: "ta~ka f), g) i j)".^lan 93.U ~lanu 315. u stavu (4) iza rije~i "mjeseca" dodaje sezarez i rije~i: "a u slo`enim predmetima najkasnije u roku od{est mjeseci".^lan 94.U ~lanu 317. stav (2) mijenja se i glasi:"(2)Ako vije}e apelacionog odjeljenja ustanovi da je potrebnoponovo izvesti ve} izvedene dokaze u prvostepenompostupku, iskazi saslu{anih svjedoka i vje{taka i pismeninalaz i mi{ljenje bit }e prihva}eni kao dokazi i mogu bitipro~itani ili reproducirani ukoliko su ti svjedoci i vje{taciprilikom svjedo~enja bili unakrsno ispitani od suprotnestranke ili branioca, ili nisu bili unakrsno ispitani odsuprotne stranke ili branioca iako im je to bilo omogu}enokao i u slu~aju ako je to ovim zakonom druga~ije odre|eno,te ukoliko se radi o dokazima iz ~lana 261. stav (2) ta~ka e)ovog zakona."^lan 95.U Glavi XXIII. iza ~lana 317. dodaje se Odjeljak 1.a i ~lan317a. koji glase:"Odjeljak 1a. @alba na drugostepenu presudu^lan 317a.Op}a odredba(1)Protiv presude vije}a apelacionog odjeljenja dozvoljena je`alba u slu~aju:a)ako je vije}e apelacionog odjeljenja preina~ilo prvo ste -penu presudu kojom je optu`eni oslobo|en od optu`be iizreklo presudu kojom se optu`eni ogla{ava krivim;b)ako je vije}e apelacionog odjeljenja povodom `albe naosloba|aju}u presudu na pretresu donijelo presudukojom se optu`eni ogla{ava krivim.(2)O `albi protiv drugostepene presude odlu~uje tre}estepenovije}e sastavljeno od trojice sudija.(3)Odredbe ~lana 309. ovog zakona primjenjivat }e se i nasaoptu`enog koji nije izjavio `albu protiv drugostepeneodluke.(4)Pred ovim vije}em ne mo`e se odr`ati pretres."^lan 96.U ~lanu 322. rije~i: "~lana 307. i 309." zamjenjuju serije~ima: "~lana 306., 307. i 309.".^lan 97.U nazivu Glave XXIV. rije~ "lijek" zamjenjuje se rije~ju"lijekovi".Ispred naziva "Ponavljanje postupka" dodaju se rije~i:"Odjeljak 1".^lan 98.Iza ~lana 324. dodaje se novi ~lan 324a. koji glasi:"^lan 324a.Nepravo ponavljanje krivi~nog postupka(1)Pravomo}na presuda mo`e se preina~iti i bez ponavljanjakrivi~nog postupka ako je u dvjema presudama ili u vi{epresuda protiv istog osu|enog pravosna`no izre~eno vi{ekazni, a nisu primijenjene odredbe o odmjeravanjujedinstvene kazne za djela u sticaju.(2)U slu~aju iz stava (1) ovog ~lana Sud }e ovom presudompreina~iti ranije presude u pogledu odluka o kazni i izre}ijedinstvenu kaznu. Za dono{enje nove presude nadle`an jeprvostepeni sud koji je sudio u stvari u kojoj je izre~enanajstro`ija vrsta kazne, a kod istovrsnih kazni - sud koji jeizrekao najve}u kaznu, a ako su kazne jednake - sud koji jeposljednji izrekao kaznu.(3)Novu presudu donosi Sud u sjednici vije}a na prijedlogtu`ioca ili osu|enog, odnosno branioca, a po saslu{anjuprotivne stranke.(4)Ako su u slu~aju iz stava (1) ovog ~lana prilikom izricanjakazne uzete u obzir i presude drugih sudova, ovjereni prijepis nove pravosna`ne presude bit }e dostavljen i tim sudovima."^lan 99.U ~lanu 330. u stavu (1) rije~i u zagradi: "stav (6)"zamjenjuju se rije~ima: "stav (4)".^lan 100.U ~lanu 331. u stavu (3) iza rije~i "postupka" dodaju serije~i: "na na~in iz ~lana 332. stav (2) ovog zakona".^lan 101.U ~lanu 332. u stavu (1) rije~i: "Kad tu`ilac vrati spise" izarez bri{u se.U stavu (3) rije~i: "ili da se krivi~ni predmet vrati u stanjeistrage" bri{u se.^lan 102.U ~lanu 334. stav (2) mijenja se i glasi:"(2)Tu`ilac mo`e zatra`iti izricanje jedne ili vi{e sljede}ihkrivi~nopravnih sankcija: nov~anu kaznu, uslovnu osudu ilimjeru sigurosti: zabranu obavljanja odre|enih poziva,djelatnosti ili du`nosti ili oduzimanje predmeta, kao i mjeruoduzimanja imovinske koristi pribavljene krivi~nim djelom."^lan 103.U ~lanu 335. u stavu (3) rije~i: "proslijediti je u daljnjipostupak, u skladu s ovim zakonom" zamjenjuju se rije~ima:"postupiti u skladu s ~lanom 228. ovog zakona".^lan 104.U ~lanu 336. u stavu (1) iza rije~i "optu`enog" dodaju serije~i: "bez odga|anja, a najkasnije u roku od osam dana oddana potvr|ivanja optu`nice". Iza stava (1) dodaje se novi stav (2) koji glasi:"(2)Na saslu{anju je potrebno prisustvo stranaka i branilaca. Uslu~aju njihovog nedolaska, bit }e primijenjene odredbe ~l.245., 246. i 248. ovog zakona."U dosada{njem stavu (2) koji postaje stav (3) u ta~ki c)rije~i: "upoznati optu`enog s dokazima" zamjenjuju serije~ima: "pozvati tu`ioca da upozna optu`enog o sadr`ajudokaza".^lan 105.U ~lanu 337. stav (1) mijenja se i glasi:"(1)Ako optu`eni izjavi da nije kriv ili stavi prigovor naoptu`nicu, sudija }e proslijediti optu`nicu radi zakazivanjaglavnog pretresa, u skladu s ovim zakonom. Glavni pretresbit }e zakazan u roku od 30 dana."^lan 106.U ~lanu 342. stav (1) bri{e se.U dosada{njem stavu (2) koji postaje stav (1) rije~ "organi" zamjenjuje se rije~ju "svi".Dosada{nji stav (3) postaje stav (2).^lan 107.U ~lanu 349. u stavu (1) zarez i rije~i: "niti se mo`e vr{itivideo i audiosnimanje toka postupka" bri{u se.^lan 108.U ~lanu 353. rije~i: "protiv maloljetnika" zamjenjuju serije~ima: "prema maloljetniku".^lan 109.U ~lanu 354. u stavu (1) rije~i: "protiv maloljetnika"zamjenjuju se rije~ima: "prema maloljetniku".U stavu (3) iza rije~i "stana" dodaju se rije~i: "i lica".^lan 110.U ~lanu 358. u stavu (2) rije~i: "deset dana" zamjenjuju serije~ima: "15 dana".U stavu (4) dodaju se dvije nove re~enice koje glase:"Kontrolu opravdanosti pritvora vr{i vije}e za maloljetnike svakih mjesec dana od dana dono{enja zadnjeg rje{enja o pritvoru. @alba protiv ovog rje{enja ne zadr`ava njegovo izvr{enje."^lan 111.U ~lanu 360. u stavu (1) iza rije~i: "dopuni ili" dodaju serije~i: "izjaviti da odustaje od postupka i podnijeti prijedlog zaobustavu postupka ili".^lan 112.U ~lanu 361. iza stava (2) dodaje se novi stav (3) koji glasi:"(3)Vije}e mo`e obustaviti postupak prema maloljetniku iliodlu~iti da se postupak nastavi pred sudijom zamaloljetnike."^lan 113.U ~lanu 364. u stavu (1) rije~i: "o pripremama za glavnipretres" i zarez bri{u se.U stavu (4) rije~i: "i pro{irenju optu`be" bri{u se.Iza stava (4) dodaje se novi stav (5) koji glasi:"(5)Na ro~i{te }e biti pozvani: tu`ilac, maloljetnik, branilac,roditelj, odnosno staratelj maloljetnika, a o ro~i{tu }e bitiobavije{ten i mo`e mu prisustvovati predstavnik centra zasocijalni rad. Ovom ro~i{tu obavezno prisustvuju tu`ilac ibranilac maloljetnika. Ukoliko tu`ilac ili branilacneopravdano izostanu s ro~i{ta, sudija za maloljetnikeobavje{tava ured tu`ioca, odnosno advokatsku komoru."^lan 114.U ~lanu 388. u stavu (2) rije~ "mo`e" zamjenjuje serije~ima: "je sposoban".U stavu (3) rije~i: "Sud }e postupiti u skladu s ~lanom 283.ta~kom f) ovog zakona" zamjenjuju se rije~ima: "vije}e iz~lana 24. stav (6) ovog zakona donijet }e rje{enje o obustavipostupka".^lan 115.^lan 389. mijenja se i glasi:"^lan 389.Postupak u slu~aju neura~unljivosti(1)Ako je osumnji~eni u~inio protupravno djelo u stanjuneura~unljivosti i postoje zakonom odre|eni uslovi zaodre|ivanje prisilnog smje{taja lica s te`im du{evnimsmetnjama u zdravstvenu ustanovu, tu`ilac }e u optu`nicipostaviti prijedlog da Sud utvrdi da je osumnji~eni u~inioprotupravno djelo u stanju neura~unljivosti, kao i da mu seprivremeno odredi prisilni smje{taj u zdravstvenoj ustanoviuz obavje{tavanje zdravstvene ustanove.(2)Protiv osumnji~enog, odnosno optu`enog iz stava (1) ovog~lana na obrazlo`eni prijedlog tu`ioca mo`e se odreditipritvor iz razloga iz ~lana 132. ovog zakona. Ako je pritvorprotiv osumnji~enog odre|en ili produ`en, izvr{ava se uzdravstvenoj ustanovi i mo`e trajati dok postoje razlozi iz~lana 132. ovog zakona, ali ne du`e od rokova iz ~l. 135. i137. stav (2) i (3) ovog zakona, odnosno pravosna`nogrje{enja o privremenom odre|ivanju prisilnog smje{taja.(3)Ako Sud nakon provedenog glavnog pretresa utvrdi da jeoptu`eni u~inio protupravno djelo u stanju neura~unljivosti,donijet }e presudu kojom se utvr|uje da je optu`eni u~inioprotupravno djelo u stanju neura~unljivosti i posebnimrje{enjem }e mu se privremeno odrediti prisilni smje{taj uzdravstvenoj ustanovi u trajanju od {est mjeseci. Protivrje{enja dozvoljena je `alba u roku od 15 dana od danadostavljanja rje{enja.(4)Po pravosna`nosti rje{enja iz stava (3) ovog ~lana, tu`ilac}e, u skladu s posebnim zakonom kojim se regulira pitanjeza{tite ovih lica, nadle`nom sudu dostaviti obavje{tenje zapokretanje postupka o prisilnom smje{taju te{ko du{evnobolesnog lica u zdravstvenu ustanovu. Uz ovo obavje{tenjebit }e dostavljena medicinska dokumentacija i pravosna`norje{enje o privremenom odre|ivanju prisilnog smje{taja uzdravstvenu ustanovu.(5)Ako u toku glavnog pretresa izvedeni dokazi ukazuju da jeoptu`eni po~inio protupravno djelo u stanju ura~unljivosti,smanjene ura~unljivosti ili bitno smanjene ura~unljivosti,tu`ilac }e odustati od podnesenih prijedloga iz stava (1)ovog ~lana, nastaviti postupak i izmijeniti optu`nicu. Uslu~aju kad se radi o smanjenoj ili bitno smanjenojura~unljivosti, tu`ilac mo`e predlo`iti izricanje mjeresigurnosti obaveznog psihijatrijskog lije~enja, koja se izri~euz neku drugu krivi~nopravnu sankciju.(6)Ako Sud utvrdi da optu`eni u vrijeme po~injenja djela nijebio u stanju neura~unljivosti, a tu`ilac ne odustane odprijedloga iz stava (1) ovog ~lana, Sud }e donijeti presudukojom se optu`ba odbija.(7)Poslije podno{enja prijedloga iz stava (1) ovog ~lana,osumnji~eni, odnosno optu`eni mora imati branioca."Ponedjeljak, 21. 7. 2008.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 58 - Strana 95 Broj 58 - Strana 96S L U @ B E N I G L A S N I K B i HPonedjeljak, 21. 7. 2008.^lan 116.U ~lanu 391. u stavu (1) rije~ "osu|eni" zamjenjuje serije~ju "optu`eni" a iza rije~i "sigurnosti" dodaju se rije~i: "iinteresi morala".U st. (2) i (3) rije~ "Sud" zamjenjuje se rije~ima: "sudija,odnosno vije}e".^lan 117.U ~lanu 400. u stavu (3) rije~i: "odrediti novi rok zaispunjavanje obaveze ili ukinuti taj uslov" zamjenjuju serije~ima: "produ`iti rok za ispunjavanje obaveze ili jezamijeniti drugom odgovaraju}om obavezom ili osloboditiosu|enog ispunjavanja izre~ene obaveze".^lan 118.U ~lanu 410. iza stava (6) dodaje se novi stav (7) koji glasi:"(7)Organizaciju i tro{kove prijevoza osu|enog lica iz stranedr`ave snosi Ministarstvo pravde BiH."^lan 119.U ~lanu 412. stav (4) bri{e se.Dosada{nji stav (5) postaje stav (4).^lan 120.U ~lanu 414. u stavu (2) rije~ "predaje" zamjenjuje serije~ju "izru~enja".^lan 121.U ~lanu 415. u stavu (1) u ta~ki b) rije~i: "da nije upostupku tra`enja azila" zamjenjuju se rije~ima: "u momentupodno{enja molbe za izru~enje nije podnio zahtjev za azil".^lan 122.U ~lanu 418. u stavu (1) iza rije~i: "iz ~lana 416. ovogzakona" dodaju se rije~i: "na prijedlog tu`ioca," a rije~i: "izdat}e naredbu da se stranac pritvori" zamjenjuju se rije~ima: "}edonijeti rje{enje o odre|ivanju pritvora".^lan 123.U ~lanu 420. u stavu (1) rije~i: "sudiji za prethodnipostupak" zamjenjuju se rije~ju "tu`iocu".^lan 124.Naziv ~lanu 449. mijenja se i glasi: "Rje{avanje predmetaprimljenih u rad kod drugih sudova, odnosno tu`ila{tava".U stavu (2) rije~ "ti" zamjenjuje se rije~ima: "mjesnonadle`ni".^lan 125.U predmetima u kojima je optu`nica potvr|ena do stupanja na snagu ovog zakona, postupak }e se nastaviti po odredbamazakona o krivi~nom postupku Bosne i Hercegovine ("Slu`beniglasnik BiH", br. 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06,76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07 i 15/08), osim ako suodredbe ovog zakona povoljnije za osumnji~enog, odnosnooptu`enog.^lan 126.Ovla{}uje se Ustavnopravna komisija Predstavni~kogdoma Parlamentarne skup{tine BiH i Ustavnopravna komisijaDoma naroda Parlamentarne skup{tine BiH da utvrdepre~i{}eni tekst zakona o krivi~nom postupku BiH u roku od60 dana od dana objavljivanja ovog zakona u "Slu`benomglasniku BiH".^lan 127.Nadle`ni organi Federacije Bosne i Hercegovine,Republike Srpske i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovineuskladit }e svoje zakone o krivi~nom postupku s ovimzakonom u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovogzakona | |
Zakon o lijekovima i medicinskim sredstvima BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 58/08 | 21.07.2008 | ljekovi,medicinska sredstva | Broj 58 - Strana 8 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 21. 7. 2008. Ova Odluka stu pa na snagu odmah i odmah se objavquje u "Slu`benom glasniku BiH". Broj 20/08 25. juna 2008. godine Sarajevo Visoki predstavnik Miroslav Laj~ák, s. r. ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRIVREMENOJ ZABRANI RASPOLAGAWA DR@AVNOM IMOVINOM BOSNE I HERCEGOVINE ^lan 1. U ~lanu 4. Zakona o privremenoj zabrani raspolagawa dr`avnom imovinom Bosne i Hercegovine ("Slu`beni glasnik BiH", br. 18/05 i 29/06, 85/06, 32/07, 41/07, 74/07 i 99/07) rije~i: "i to najkasnije do 30. juna 2008. godine", mijewaju se rije~ima: "odnosno do potvr|ivawa prihvatqivog i odr`ivog rje{ewa pitawa raspodjele dr`avne imovine izme|u dr`ave i drugih nivoa vlasti od strane Upravnog odbora Savjeta za implementaciju mira, ili dok visoki predstavnik druga~ije ne odlu~i". ^lan 2. Ovaj Zakon stu pa na snagu danom objavqivawa u "Slu`benom glasniku BiH". PARLAMENTARNA SKUP[TINA BOSNE I HERCEGOVINE 434 Na osnovu ~lana IV. 4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine, na 29. sjednici Predstavni~kog doma, odr`anoj 14. maja i 4. juna 2008. godine, i na 18. sjednici Doma naroda, odr`anoj 17. juna 2008. godine, usvojila je ZAKON O LIJEKOVIMA I MEDICINSKIM SREDSTVIMA POGLAVLJE I. OSNOVNE ODREDBE ^lan 1. (Predmet Zakona) (1) Zakonom o lijekovima i medicinskim sredstvima Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Zakon) ure|uju se: definicija lijekova i medicinskih sredstava za upotrebu u humanoj medicini, proizvodnja, ispitivanje i promet lijekova i medicinskih sredstava, uslovi i mjere za osiguranje kvaliteta, sigurnosti i djelotvornosti lijekova i medicinskih sredstava, nadzor nad lijekovima, medicinskim sredstvima i pravnim licima koja proizvode, ispituju ili obavljaju promet na veliko lijekova i medicinskih sredstava, i druga pitanja zna~ajna za oblast lijekova i medicinskih sredstava. (2) Ovaj Zakon odnosi se i na lijekove koji sadr`e opojne droge i psihotropne supstance, kao i na sirovine koje slu`e za njihovu proizvodnju, ako to nije regulirano posebnim zakonom, u skladu s me|unarodnim konvencijama koje se odnose na ovu vrstu lijekova. (3) Ovim Zakonom osniva se Agencija za lijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine kao ovla{teno tijelo za oblast lijekova i medicinskih sredstava koji se koriste u medicini u Bosni i Hercegovini (u daljnjem tekstu: BiH). ^lan 2. (Definicije) Pojmovi upotrijebljeni u ovom Zakonu imaju sljede}e zna~enje: a) Lijek je svaka supstanca ili kombinacija supstanci, namijenjena za lije~enje ili spre~avanje bolesti kod ljudi. U lijek se ubraja svaka supstanca ili kombinacija supstanci koje se mogu primijeniti na ljudima radi postavljanja dijagnoze, obnavljanja ili modificiranja fiziolo{kih funkcija, te radi postizanja drugih medicinski opravdanih ciljeva. b) Supstanca je materija koja mo`e biti: 1) ljudskog porijekla, npr. ljudska krv, krvni proizvodi i dr.; 2) `ivotinjskog porijekla, npr. mikroorganizmi, cijele `ivotinje, dijelovi organa, `ivotinjski sekreti, toksini, izlu~evine, krvni proizvodi i dr.; 3) biljnog porijekla, npr. mikroorganizmi, biljke, dijelovi biljke, biljni sekreti, izlu~evine, i dr.; 4) hemijskog porijekla, npr. elementi hemijske materije u prirodnom obliku i hemijski proizvodi dobiveni hemijskom promjenom ili sintezom i drugi. c) Naziv lijeka je naziv koji mo`e biti izmi{ljeno ime koje ne izaziva zabunu s uobi~ajenim nazivom ili uobi~ajeno ime ili nau~no ime pra}eno za{titnim znakom ili imenom nosioca dozvole za stavljanje lijeka u promet. d) Uobi~ajeni naziv je internacionalni neza{ti}eni naziv (INN) koji je preporu~ila Svjetska zdravstvena organizacija ili ako takav ne postoji, op}eprihva}eni uobi~ajeni naziv. e) Magistralni lijek je lijek pripremljen u apoteci u skladu s propisanim receptom za pojedina~nog pacijenta. f) Galenski lijek je lijek pripremljen u galenskoj laboratoriji apoteke prema farmakopejskim i drugim propisima, a namijenjen je za izdavanje u toj apoteci. g) Homeopatski lijek je lijek izra|en od proizvoda, supstanci ili jedinjenja, koji predstavljaju homeopatske sirovine saglasno postupku za izradu homeopatskih lijekova s utvr|enim stepenom razbla`ivanja po metodama evropske farmakopeje, farmakopeje BiH ili farmakopeje koja je zvani~no prihva}ena u nekoj od ~lanica EU. h) Herbalni lijek je svaki lijek koji isklju~ivo sadr`i kao aktivne sastojke jednu ili vi{e herbalnih supstanci ili jedan ili vi{e herbalnih preparata, ili jednu ili vi{e herbalnih supstanci u kombinaciji s jednim ili vi{e herbalnih preparata. i) Herbalne supstance su cijele, fragmentirane ili rezane biljke, dijelovi biljaka, algi, gljiva ili li{ajeva u neprera|enom, suhom ili svje`em obliku. Odre|eni eksudati koji nisu bili predmet obrade tako|er se smatraju herbalnim supstancama. Herbalne supstance precizno su definirane kori{tenim dijelom biljke i botani~kim imenom u skladu s binomnim sistemom (rod, vrsta, raznolikost i autor). j) Herbalni preparati su preparati dobiveni preradom herbalnih supstanci odgovaraju}im nau~no dokazanim metodama. k) Tradicionalni lijekovi su lijekovi namijenjeni samolije~enju na na~in koji je naveden u uputstvu za upotrebu, koji se koriste samo za unutra{nju ili vanjsku upotrebu, a za koje postoje podaci da se upotrebljavaju kao lijek najmanje 30 godina ili najmanje 15 godina u BiH ili u zemljama ~lanicama EU i ~iji se farmakolo{ki u~inci, ne{kodljivost i efikasnost pretpostavljaju na osnovu dugogodi{njeg iskustva. l) Farmakopeja je zbirka propisa za izradu lijekova, provjeru i potvr|ivanje identiteta, provjeru i utvr|ivanje ~isto}e i drugih parametara kvaliteta lijeka, kao i supstanci od kojih su lijekovi izra|eni. m) Aktivna supstanca je farmakolo{ki aktivni sastojak u datoj farmaceutski doziranoj formi. n) Kvalitet lijeka je skup karakteristika lijeka koji omogu}ava zadovoljavanje deklariranih ili o~ekivanih farmaceutsko-hemijsko-biolo{kih i mikrobiolo{kih rezultata ispitivanja lijeka, odnosno skup karakteristika koje se utvr|uju kvalitativnom analizom svih sastojaka lijeka, kvantitativnom analizom svih aktivnih supstanci lijeka kao i svih ostalih ispitivanja potrebnih za osiguranje kvaliteta lijeka u skladu sa zahtjevima dozvole za stavljanje u promet. o) Biolo{ka raspolo`ivost lijeka je obim i brzina kojom je aktivna supstanca ili njen aktivni dio apsorbirana iz far ma ceu tske forme i postala raspolo`iva na mjestu djelovanja. Ako su lijekovi namijenjeni sistematskom djelovanju, onda se biolo{ka raspolo`ivost definira kao obim i brzina kojom se aktivna supstanca ili njen aktivni dio oslobodi iz far ma ceu tske forme u sistem krvotoka. p) Bioekvivalencija je stepen sli~nosti lijekova koji se posti`e: 1) ako su far ma ceu tski ekvivalentni (ako imaju istu koli~inu iste aktivne supstance u istoj far ma ceu - tskoj formi), 2) ako su far ma ceu tske al ter na tive (ako imaju isti terapeutski dio molekule s razli~itom hemijskom formom aktivne supstance, ja~inom ili far ma ceu - tskom formom), ili 3) ako su njihove bioraspolo`ivosti po brzini i obimu poslije davanja iste molarne doze do te mjere sli~ne da se dostignuti efekti sigurnosti i efikasnosti mogu smatrati su{tinski sli~nim. r) Su{tinski sli~ni lijekovi su lijekovi koji imaju isti kvalitativni i kvantitativni sastav aktivne supstance u istom far ma ceu tskom obliku (ili razli~iti peroralni far - ma ceu tski oblici od drugog lijeka istog sastava /kapsule, tablete i sl./ s trenutnim osloba|anjem aktivne supstance), s dokazanom bioraspolo`ivo{}u, odnosno bioekvivalencijom. s) Generi~ki lijek je lijek koji ima isti kvalitativni i kvantitativni sastav aktivne supstance u istom far ma - ceu tskom obliku (ili razli~iti peroralni oblici s trenutnim osloba|anjem aktivne supstance) s referentnim lijekom i ~ija je bioekvivalencija s referentnim lijekom dokazana odgovaraju}im ispitivanjima biolo{ke raspolo`ivosti odnosno bioekvivalencije, osim kada to na osnovu nau~no prihva}enih smjernica nije potrebno. Razli~ite soli, esteri, izomeri, smjese izomera, eteri, kompleksi ili derivati aktivne supstance smatrat }e se za istu aktivnu supstancu dok se ne doka`e da se zna~ajno razlikuju s obzirom na sigurnost i efikasnost lijekova. t) Farmaceutski oblik je oblik lijeka pogodan za primjenu (tablete, kapsule, masti, rastvori za injekcije itd.). u) Rizi~ni lijekovi su imunolo{ki lijekovi (serumi, vakcine, toksini, alergeni), radiofar ma ceu tski proizvodi, lijekovi iz krvi i plazme. v) Lijek iz ljudske krvi ili ljudske plazme je lijek koji zasniva se na sastojcima krvi, a naro~ito sadr`i albumin, faktore zgru{avanja i imunoglobuline. z) Krv i krvni proizvodi su preparati izra|eni od krvi. Ne ubrajaju se u lijekove u smislu ovog Zakona i upotrebljavaju se kao sirovine za izradu industrijski proizvedenih lijekova za koje je, u skladu s ovim Zakonom, potrebna dozvola za stavljanje u promet. aa) Radiofarmaceutik je svaki lijek koji sadr`i jedan ili vi{e radionuklida. bb) Generator radionuklida je sistem s mati~nim radionuklidom za dobivanje radionuklida potrebnog za svje`e pripremanje radiofarmaceutika. cc) Radionuklid zatvorenog izvora zra~enja je radioaktivna materija ~vrsto zatvorena u spremnik, kojom se bolesnik u svrhu lije~enja ozra~uje izvana. dd) Radionuklidni komplet je preparat koji }e se uspostaviti ili pomije{ati s radionuklidom, naj~e{}e neposredno prije primjene, u gotov radiofarmaceutik. ee) Radiofar maceutski prokursor je radionuklid dobiven za radioobilje`avanje drugih materija prije primjene. ff) Rizik vezan za upotrebu lijeka je svaki rizik koji se ti~e kvaliteta, sigurnosti ili efikasnosti lijeka u odnosu na zdravlje pacijenta ili javno zdravlje kao i svaki rizik od ne`eljenih efekata na okoli{. gg) Odnos rizika i koristi je procjena pozitivnih terapeutskih efekata lijeka u vezi s rizicima vezanim za upotrebu lijeka. hh) Dobra proizvodna praksa (GMP) je sistem pravila za osiguranje kvaliteta koji se odnose na organiziranje, nadzor i kontrolu kvaliteta svih aspekata proizvodnje lijekova. ii) Dobra kontrolna laboratorijska praksa (GcLP) je dio dobre proizvodne prakse kojim se obavlja kontrola kvaliteta lijekova. jj) Dobra laboratorijska praksa (GLP) je sistem smjernica za osiguranje kvaliteta, koji osigurava organizacione procese i uslove kojima se pretklini~ke laboratorijske studije planiraju, izvode, nadziru, zapisuju (protokol) i o njima izvje{tava. kk) Kontrolna laboratorija agencije kao organizacioni dio Agencije za lijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine je laboratorija nadle`na za ispitivanje i konrolu kvaliteta lijekova i ocjenu dokumentacije o kvalitetu lijeka (farmaceutsko-hemijsko-biolo{ki- mik - robiolo{ki). ll) Ovla{tena laboratorija je laboratorija anga`irana od Agencije za lijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine u skladu s ovim Zakonom za poslove specifi~nih analiza, a koja se nalazi u mre`i Slu`benih Ponedjeljak, 21. 7. 2008. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Strana 9 Broj 58 - Strana 10 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 21. 7. 2008. kontrolnih laboratorija za lijekove (OMCL Official Medicine Control Laboratories), ili laboratorija ovla{tena od Agencije za lijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine za poslove ispitivanja lijekova u toku procesa razvoja i /ili proizvodnje lijeka, a prije podno{enja zahtjeva za proizvodnju ili promet lijeka ili laboratorija ovla{tena, odnosno priznata od Agencije za lijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine za poslove kontrole kvaliteta svake serije proizvedenog odnosno uvezenog lijeka. mm) Dobra transportna praksa (GTP) je sistem smjernica kojima se osigurava kvalitet koji se odnosi na organizaciju, izvo|enje i nadzor transporta lijekova i medicinskih sredstava od proizvo|a~a do krajnjeg korisnika. nn) Dobra apotekarska praksa (GPP) je sistem smjernica za osiguravanje kvaliteta usluga koje se pru`aju u apoteci. oo) Dobra skladi{na praksa (GSP) je sistem smjernica za osiguravanje kvaliteta koji se odnosi na organizaciju, izvo|enje i nadzor skladi{tenja lijekova i medicinskih sredstava po utvr|enom redu. pp) Dobra klini~ka praksa (GCP) je me|unarodno priznati eti~ki i nau~ni sistem smjernica za osiguravanje kvaliteta planiranja i izvo|enja, zapisivanja, nadziranja i izvje{tavanja o klini~kom ispitivanju na ljudima, koji osigurava vjerodostojnost podataka dobivenih u ispitivanju te za{titu prava, sigurnosti i blagostanja ispitanika. rr) Proizvo|a~ lijekova, odnosno medicinskih sredstava je pravno lice koje je ovla{teno i odgovorno za proizvodnju, razvoj, kontrolu kvaliteta, pakiranja i ozna~avanja lijekova i medicinskih sredstava bez obzira na to da li je lijek ili medicinsko sredstvo samo proizvelo ili ga je u njegovo ime proizvelo tre}e lice. ss) Dozvola za stavljanje lijeka u promet je isprava kojom ovla{teno tijelo utvr|uje kvalitet, djelotvornost i sigurnost gotovog lijeka, tj. potvr|uje da su zahtjevi za stavljanje lijeka u promet ispunjeni i da lijek mo`e biti u prometu. tt) Nosilac dozvole za stavljanje lijeka u promet je pravno lice koje mo`e biti proizvo|a~ koji ima sjedi{te u BiH ili zastupnik stranog proizvo|a~a koji ima sjedi{te u BiH. uu) Nosilac dozvole za promet je pravno lice koje je pribavilo dozvolu za promet na veliko u skladu s odredbama ovog Zakona. vv) Ne`eljena reakcija na lijek je svaka ne`eljena reakcija na lijek bez obzira na njegovu dozu, koja se mo`e pojaviti kod propisane upotrebe lijeka. zz) Ozbiljna ne`eljena reakcija na lijek je svaka ne`eljena reakcija koja za posljedicu ima smrt, neposrednu opasnost po `ivot, bolni~ko lije~enje (ako ga prije toga nije bilo) ili produ`enje bolni~kog lije~enja, trajna o{te}enja (invalidnost) i uro|ene anomalije potomstva. aaa) Neo~ekivana {tetna reakcija na lijek je svaka neo~ekivana i {tetna reakcija koja nije navedena u sa`etku glavnih karakteristika lijeka. bbb) Certifikat za kvalitet supstance je isprava koja potvr|uje da supstanca odgovara propisanom kvalitetu i ispravnosti. ccc) Certifikat za lijek (CPP) je isprava koju, na zahtjev nosioca odobrenja za stavljanje u promet, izdaje za odre|eni lijek ovla{teno tijelo zemlje u kojoj se nalazi mjesto proizvodnje tog lijeka. CPP sadr`i podatke o lijeku (ime, sastav aktivne supstance i ekscipijenta), podatke o mjestu proizvodnje i pakovanja i podatke o nosiocu dozvole za stavljanje u promet. CPP se izdaje na obrascu Svjetske zdravstvene organizacije i izdaje se bez obzira da li je lijek dobio dozvolu za stavljanje u promet u zemlji gdje se nalazi mjesto proizvodnje lijeka ili ne. ddd) Serija lijeka je odre|ena koli~ina nekog lijeka proizvedenog tokom jednog proizvodnog procesa ~ija je homogenost potpuno zagarantirana. eee) Broj serije je kombinacija brojeva ili slova kojima se identificira serija proizvoda u dokumentaciji proizvo|a~a i certifikat za analize te serije. fff) Analiza proizvodne serije je analiza kvaliteta svih sastojaka lijeka jedne proizvodne serije, koli~inska analiza najmanje svih aktivnih supstanci i sva ostala ispitivanja koja su potrebna za osiguranje kvaliteta lijekova u skladu s dozvolom za stavljanje lijeka u promet. ggg) Farmakovigilanca je postupak koji se primjenjuje s ciljem identificiranja, sakupljanja, pra}enja, analizi - ranja i reagiranja na nove podatke koji su u vezi sa sigurno{}u lijeka i ocjenom odnosa izme|u rizika i koristi pri upotrebi lijeka ili me|usobnom djelovanju s drugim lijekovima. hhh) Esencijalni lijekovi su osnovni lijekovi za naj~e{}a oboljenja kojima se zadovoljavaju zdravstvene potrebe najve}eg dijela stanovni{tva koje, kao takve, utvr|uje ovla{teno tijelo. iii) Medicinska sredstva u smislu ovog Zakona su instrumenti, aparati, materijal i drugi proizvodi koji se primjenjuju na ljudima i koji svoju osnovnu namjenu, odre|enu od proizvo|a~a, ne posti`u na osnovu farmakolo{ke, imunolo{ke ili metaboli~ke aktivnosti, ve} se koriste sami ili u kombinaciji, uklju~uju}i i softver potreban za pravilnu upotrebu. jjj) Proizvo|a~/dobavlja~ medicinskog sredstva je pravno lice koje je odgovorno za proizvod i du`no je da ima osiguran sistem kvaliteta. To mo`e biti proizvo|a~ sa sjedi{tem u BiH, njegov zastupnik sa sjedi{tem u BiH, uvoznik ili drugo pravno lice koje je stavilo medicinsko sredstvo u promet i omogu}ilo njegovu upotrebu. kkk) Izjava o uskla|enosti medicinskog sredstva je izjava proizvo|a~a/dobavlja~a kojom se garantira da je medicinsko sredstvo uskla|eno sa osnovnim zahtjevima odre|enim u ovom Zakonu. lll) Specijalizirane trgovine medicinskim sredstvima na malo su prodajni objekti u kojima se trguje na malo medicinskim sredstvima. mmm) Ustanova za utvr|ivanje uskla|enosti medicin skog sredstva je od proizvo|a~a/dobavlja~a nezavisno pravno lice koje je ovlastilo nadle`no tijelo (laboratorija, certifikacijsko tijelo, kontrolno tijelo) koje utvr|uje uskla|enost medicinskog sredstva sa osnovnim, odnosno op}im i posebnim zahtjevima odre|enim u ovom Zakonu. POGLAVLJE II. AGENCIJA ZA LIJEKOVE I MEDICINSKA SREDSTVA BOSNE I HERCEGOVINE ^lan 3. (Institucionalna struktura) (1) Ovim Zakonom osniva se Agencija za lijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Agencija), kao ovla{teno tijelo odgovorno za oblast lijekova i medicinskih sredstava koji se proizvode i upotrebljavaju u medicini u BiH. (2) Agencija je samostalna upravna organizacija i ima svojstvo pravnog lica. (3) Na organizaciju i rad Agencije primjenjuju se odredbe Zakona o upravi ukoliko ovim Zakonom nije druga~ije ure|eno. ^lan 4. (Sjedi{te Agencije) (1) Sjedi{te Agencije je u Banjoj Luci. Kontrolna laboratorija Agencije je u Sarajevu. Glavni ured za farmakovigilancu je u Mostaru. (2) Agencija mo`e imati urede i u mjestima izvan svog mjesta sjedi{ta. ^lan 5. (Pe~at Agencije) Agencija ima pe~at u skladu sa Zakonom o pe~atu institucija Bosne i Hercegovine. ^lan 6. (Ciljevi) Agencija se osniva radi: a) za{tite i promocije zdravlja osiguranjem kvalitetnih, sigurnih i djelotvornih lijekova i medicinskih sredstava za upotrebu u humanoj medicini i uspostave funkcionalnog, koordiniranog i jedinstvenog regulacionog sistema lijekova i medicinskih sredstava; b) uspostave i nadzora jedinstvenog tr`i{ta lijekova i medicinskih sredstava, te njihove dostupnosti za teritoriju BiH; c) ostvarivanja saradnje i pru`anja stru~ne pomo}i nadle`nim dr`avnim i entitetskim ministarstvima ovla{tenim za poslove zdravstva pri oblikovanju, pripremanju prijedloga i provo|enju nacionalne politike lijekova i medicinskih sredstava za upotrebu u humanoj medicini; d) predlaganja dono{enja i izmjene zakonskih propisa iz oblasti lijekova i medicinskih sredstava, te usagla{avanja propisa s me|unarodnim standardima; e) obavljanja i drugih poslova utvr|enih Zakonom, kao i propisima donesenim na osnovu Zakona. ^lan 7. (Djelokrug Agencije u oblasti lijekova) Djelokrug Agencije u oblasti lijekova obuhvata: a) izdavanje dozvole za stavljanje u promet lijeka, obnovu dozvole za stavljanje lijeka u promet, odnosno njeno ukidanje i izmjene; b) poslove laboratorijskog ispitivanja kvaliteta lijekova i dava nje stru~ne ocjene kvaliteta lijekova; c) izdavanje certifikata o primjeni dobrih praksi (proizvo|a~ke, veledrogerijske, klini~ke, laboratorij - ske, transportne i dr.); d) prijavljivanje ili odobravanje klini~kih ispitivanja lijekova i pra}enje ne`eljenih djelovanja nastalih tokom klini~kih ispitivanja; e) izdavanje dozvola za proizvodnju lijekova na osnovu uvjerenja o primjeni dobre proizvo|a~ke prakse; f) izdavanje dozvola za promet na veliko lijekovima na osnovu uvjerenja o primjeni dobre distribucijske prakse (dobra veledrogerijska praksa); g) uspostavljanje i odr`avanje a`urirane evidencije o uvozu lijekova koji nemaju dozvolu za promet u BiH; h) izdavanje godi{njeg registra lijekova, koji sadr`i spisak lijekova koji su dozvoljeni za promet u BiH; i) utvr|ivanje prijedloga liste esencijalnih lijekova u Bosni i Hercegovini neophodnih za osiguravanje zdravstvene za{tite stanovni{tva (u daljnjem tekstu: lista esencijalnih lijekova BiH); j) poslove prikupljanja, analiziranja i reagiranja na ne`eljene efekte lijekova, odnosno poslove farmakovigilance; k) poslove kontrole kvaliteta lijekova; l) poslove far ma ceu tske inspekcije lijekova pravnih lica koja vr{e proizvodnju i promet lijekova na veliko, u okviru izdatih dozvola; m) organiziranje informacionih sistema o lijekovima, uklju~uju}i u to i uspostavu baze podataka o lijekovima koji imaju dozvolu za stavljanje u promet u BiH, prikupljanje podataka o prometu i potro{nji lijekova i povezivanje u me|unarodne informacione mre`e lijekova, kao i informiranje doma}e stru~ne i {ire javnosti o lijekovima u skladu s va`e}im zakonima, kao i me|unarodna razmjena informacija o ne`eljenim efektima lijekova; n) pra}enje evropske farmakopeje i pra}enje i razvoj farmakopeje BiH; o) me|unarodna razmjena informacija i vo|enje evidencija o prometu opojnih droga i psihotropnih supstanci uz saglasnost nadle`nih dr`avnih i entitetskih tijela; p) predlaganje uskla|ivanja propisa iz oblasti lijekova s propisima Evropske unije i smjernicama me|una - rodnih institucija; r) obavljanje i drugih poslova iz oblasti lijekova u skladu s ovim Zakonom, kao i propisima donesenim na osnovu Zakona. ^lan 8. (Djelokrug Agencije u oblasti medicinskih sredstava) Djelokrug Agencije u oblasti medicinskih sredstava obuhvata: a) vo|enje registra medicinskih sredstava za teritoriju BiH; b) vo|enje registra proizvo|a~a medicinskih sredstava za teritoriju BiH; c) vo|enje registra pravnih lica koja vr{e promet na veliko medicinskih sredstava za teritoriju BiH; d) izdavanje potvrde o upisu u registar proizvo|a~a medicinskih sredstava; Ponedjeljak, 21. 7. 2008. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Strana 11 Broj 58 - Strana 12 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 21. 7. 2008. e) izdavanje potvrde o upisu u registar pravnih lica koja vr{e promet na veliko medicinskih sredstava; f) izdavanje potvrde o upisu u registar medicinskih sredstava; g) poslove prikupljanja, analiziranja i reagiranja na ne`eljene pojave kod primjene medicinskih sredstava, odnosno poslove materiovigilance medicinskih sredstava; h) u~e{}e u poslovima u vezi sa ocjenjivanjem usagla{enosti i ozna~avanja medicinskih sredstava u BiH s harmoniziranim evropskim standardima i tehni~kim propisima donesenim na osnovu Zakona o tehni~kim zahtjevima za proizvode i ocjenjivanje uskla|enosti; i) poslove inspekcijskog nadzora proizvodnje i prometa na veliko medicinskih sredstava, kao i pravnih lica koja vr{e proizvodnju ili uvoz i promet na veliko medicinskih sredstava u okviru izdatih dozvola; j) organiziranje informacionog sistema o medicinskim sredstvima, uklju~uju}i u to i uspostavu baze podataka o medicinskim sredstvima koja su upisana u registar medicinskih sredstava, podatke o pravnim lica koja proizvode medicinska sredstva ili obavljaju uvoz i promet na veliko medicinskih sredstava, prikupljanje podataka o prometu i potro{nji medicinskih sredstava, podataka koji omogu}avaju racionalizaciju kori{tenja medicinskih sredstava i povezivanje u me|unarodne informacione mre`e medicinskih sredstava; k) obavljanje i drugih poslova iz oblasti medicinskih sredstava u skladu sa Zakonom, kao i propisima donesenim na osnovu Zakona. ^lan 9. (Kontrolna laboratorija Agencije) (1) Poslove ispitivanja lijekova i kontrole kvaliteta lijekova i supstanci obavlja Kontrolna laboratorija u sastavu Agencije. (2) Agencija mo`e anga`irati druge ovla{tene laboratorije za poslove specifi~nih analiza koje se ne mogu obavljati u okviru Agencije. (3) Ovla{tene laboratorije iz stava (2) ovog ~lana moraju biti u mre`i OMCL (Official Medicine Control Laborato - ries/Slu`bene kontrolne laboratorije za lijekove). ^lan 10. (Organizacija, na~in i mjesto realizacije pojedina~nih zadataka) (1) Organizacija, na~in i mjesto realizacije pojedina~nih zadataka Agencije bit }e utvr|eni Pravilnikom o unutra{njoj organizaciji i sistematizaciji radnih mjesta Agencije. (2) Agencija ima najmanje tri sektora, i to: Sektor za lijekove, Sektor za medicinska sredstva i Sektor za inspekcijski nadzor. U Agenciji se mogu organizirati i drugi sektori i odjeli unutar sektora u skladu s potrebama poslova i zadataka iz djelokruga Agencije. Sektori Agencije i odjeli Agencije, kao unutra{nje funkcionalne cjeline, pripremaju materijale i na drugi na~in omogu}avaju rad komisijama Agencije te mogu biti locirani i izvan sjedi{ta Agencije, a {to }e detaljno biti ure|eno Pravilnikom iz stava (1) ovog ~lana. ^lan 11. (Jedinstveni informacijski sistem) Agencija }e, radi osiguranja cjelovitog sistema proizvodnje, prometa, ispitivanja, farmakovigilance lijekova i materiovigilance medicinskih sredstava za teritoriju BiH, omogu}iti da sjedi{te i organizacioni dijelovi Agencije budu povezani u jedinstven informacioni sistem koji omogu}ava dostupnost svim potrebnim podacima za efikasno djelovanje cjelovitog sistema. ^lan 12. (Finansiranje Agencije) Agencija se finansira iz bud`eta institucija Bosne i Hercegovine i me|unarodnih obaveza Bosne i Hercegovine. ^lan 13. (Zaposleni u Agenciji) (1) Zakon o dr`avnoj slu`bi u institucijama Bosne i Hercegovine primjenjuje se na dr`avne slu`benike Agencije. (2) Dr`avni slu`benici iz stava (1) ovog ~lana du`ni su, prilikom zasnivanja radnog odnosa u Agenciji, potpisati izjavu o nepostojanju sukoba interesa, odnosno prijaviti nastanak sukoba interesa za rad u Agenciji, te izjavu o ~uvanju tajnosti podataka iz oblasti rada Agencije i nakon prestanka radnog odnosa u Agenciji. (3) Sukob interesa iz stava (2) ovog ~lana definira se kao obavljanje poslova kojima se nanosi ili postoji mogu}nost nano{enja materijalne i druge {tete Agenciji. (4) Neprijavljivanje postojanja sukoba interesa ili povreda ~uvanja tajnosti podataka predstavlja povredu slu`bene du`nosti za koju }e se pokrenuti disciplinski postupak u skladu sa Zakonom o dr`avnoj slu`bi u institucijama Bosne i Hercegovine. (5) Na ostale zaposlenike Agencije primjenjuje se Zakon o radu u institucijama Bosne i Hercegovine. ^lan 14. (Tijela Agencije) Tijela Agencije su: Stru~no vije}e, direktor i komisije Agencije. ^lan 15. (Stru~no vije}e) (1) Stru~no vije}e je stru~no, regulatorno, savjetodavno i kontrolno tijelo Agencije koje ima sedam ~lanova. (2) ^lanove Stru~nog vije}a iz stava (1) ovog ~lana imenuje Vije}e ministara BiH izme|u istaknutih stru~njaka iz oblasti farmacije, med i cine, hemije i prava iz oba entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Br~ko Distrikt), na prijedlog Ministarstva civilnih poslova BiH s liste kandidata koju su utvrdila entitetska ministarstva zdravstva i Odjel za zdravstvo Br~ko Distrikta. (3) Prijedlog iz stava (2) ovog ~lana sadr`at }e tri kandidata iz svakog entiteta, te jednog kandidata iz Br~ko Distrikta. (4) ^lanovi Stru~nog vije}a konsenzusom biraju predsjedavaju}eg izme|u svojih ~lanova na mandat od jedne godine. Isti ~lan vije}a ne mo`e biti predsjedavaju}i dvije godine uzastopno. Stru~no vije}e mo`e, u zavisnosti od predmeta razmatranja odnosno odlu~ivanja, anga`irati vanjske stru~njake iz razli~itih oblasti kao i ~lanove komisija u sastavu Agencije. (5) Mandat ~lanova Stru~nog vije}a je ~etiri godine, uz mogu}nost reizbora na jo{ jedan mandat. (6) Stru~no vije}e mo`e odlu~ivati ukoliko sjednici prisustvuje najmanja pet ~lanova. Odluke donosi ve}inom glasova (~etiri ~lana). U dono{enju odluke moraju biti zastupljeni glasovi po jednog predstavnika iz oba entiteta i iz svakog konstitutivnog naroda. (7) Poslovnikom o radu Stru~no vije}e bli`e ure|uje pitanja koja su zna~ajna za njegov djelokrug, rad, na~in glasanja i odlu~ivanja. Poslovnik o radu donosi Stru~no vije}e, uz saglasnost ministra civilnih poslova BiH. (8) ^lanovi Stru~nog vije}a du`ni su potpisati izjavu o nepostojanju sukoba interesa. ^lan 16. (Nadle`nost Stru~nog vije}a) (1) Stru~no vije}e nadle`no je za: a) utvr|ivanje prijedloga politike lijekova i medicinskih sredstava u cijeloj BiH koju donosi Vije}e ministara BiH; b) razmatranje i usmjeravanje realizacije smjernica ovla{tenih ministarstava o politici o lijekovima i medicinskim sredstvima; c) definiranje strate{kih ciljeva Agencije i ocjenu uspje{nosti Agencije u pogledu realizacije ovih ciljeva; d) davanje mi{ljenja na Pravilnik o unutra{njoj organizaciji i sistematizaciji radnih mjesta Agencije koji donosi direktor Agencije, uz saglasnost Vije}a ministara BiH; e) dono{enje podzakonskih akata na osnovu ovog Zakona, a na prijedlog direktora Agencije; f) utvr|ivanje i usagla{avanje dobrih praksi na prijedlog direktora Agencije; g) utvr|ivanje prijedloga op}ih i drugih akata Agencije na osnovu Zakona; h) odobravanje godi{njeg plana rada Agencije i finansijskog godi{njeg plana Agencije, na prijedlog direktora Agencije; i) razmatranje i usvajanje godi{njeg izvje{taja o radu, poslovanju, kao i zavr{nog ra~una Agencije; j) obavljanje nadzora nad cjelokupnim radom i poslovanjem Agencije, uklju~uju}i sadr`aj, obim i kvalitet realizacije godi{njeg plana, te usagla{enost godi{njeg izvje{taja s planom poslovanja; k) obavljanje nadzora nad provo|enjem Zakona i podzakonskih akata donesenih na osnovu Zakona; l) obavljanje i drugih poslova utvr|enih Zakonom i propisima donesenim na osnovu Zakona. (2) Stru~no vije}e mo`e predlagati dono{enje, odnosno izmjene zakonskih propisa iz oblasti lijekova i medicinskih sredstava ako to smatra neophodnim za provo|enje ovog Zakona, kao i propisa donesenih na osnovu ovog Zakona. (3) Stru~no vije}e, na prijedlog direktora Agencije, usvaja instrukcije kojima }e se propisani podaci ili dokumenti, kori{teni u radu Stru~nog vije}a i Agencije, smatrati slu`benom tajnom u skladu s propisima o slobodi pristupa informacijama BiH i entiteta. ^lan 17. (Direktor Agencije - imenovanje i mandat) (1) Direktor Agencije odgovoran je za upravljanje Agencijom. (2) Direktor ima zamjenika koji obavlja du`nost direktora u njegovom odsustvu. (3) Mandat direktora i zamjenika direktora traje ~etiri godine, s mogu}no{}u reizbora na jo{ jedan mandat. (4) Direktora i zamjenika imenuje Vije}e ministara BiH, na prijedlog Stru~nog vije}a, u skladu sa Zakonom o ministarskim imenovanjima, imenovanjima Vije}a ministara i drugim imenovanjima Bosne i Hercegovine. Na direktora i zamjenika ne primjenjuje se Zakon o dr`avnoj slu`bi u institucijama Bosne i Hercegovine. (5) Kriteriji za imenovanje direktora uklju~uju univerzitetsko obrazovanje iz oblasti farmacije ili med i cine i relevantno iskustvo u trajanju od najmanje pet godina. (6) Zakon o sukobu interesa u institucijama vlasti Bosne i Hercegovine primjenjuje se i na direktora Agencije i njegovog zamjenika. ^lan 18. (Razrje{enje direktora Agencije) (1) Direktora i njegovog zamjenika razrje{ava Vije}e ministara BiH, na prijedlog Stru~nog vije}a. (2) Direktor Agencije i njegov zamjenik bit }e razrije{eni du`nosti i prije isteka mandata, i to u sljede}im slu~ajevima, ukoliko: a) direktor, odnosno zamjenik du`nost ne obavlja u skladu sa Zakonom, kao i propisima donesenim na osnovu Zakona; b) protiv direktora, odnosno zamjenika direktora postoji pravosna`na presuda u krivi~nom postupku, koja ga ~ini nepodobnim za obavljanje du`nosti direktora, odnosno zamjenika direktora, osim krivi~nih djela protiv sigurnosti u saobra}aju; c) se utvrdi postojanje sukoba interesa; d) direktor, odnosno zamjenik direktora u~ini ozbiljne propuste u provo|enju mjera rukovo|enja; e) protiv direktora, odnosno zamjenika direktora postoji potvr|ena optu`nica za krivi~na djela primanja dara i drugih oblika koristi, protuzakonitog posredovanja, zloupotrebe polo`aja ili ovla{tenja, pronevjere u slu`bi, nesavjesnog rada u slu`bi i/ili protuzakonite naplate i isplate; f) se steknu uslovi za prestanak radnog odnosa po sili zakona; g) sam zatra`i razrje{enje s du`nosti direktora, odnosno zamjenika direktora. ^lan 19. (Ovla{tenja i odgovornost direktora Agencije) (1) Direktor Agencije zastupa i predstavlja Agenciju, odgovara za zakonito, stru~no i eti~no poslovanje Agencije, te efikasnu organizaciju rada Agencije. (2) Direktor za svoj rad odgovara Vije}u ministara BiH. (3) Direktor je odgovoran za: a) provo|enje politike lijekova i medicinskih sredstava u BiH, Zakona, te propisa donesenih na osnovu Zakona; b) izvr{avanje odluka i preporuka Stru~nog vije}a; c) izradu prijedloga programa i plana rada, te razvoja Agencije; Ponedjeljak, 21. 7. 2008. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Strana 13 Broj 58 - Strana 14 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 21. 7. 2008. d) izradu prijedloga pravilnika o unutra{njoj organizaciji i sistematizaciji radnih mjesta Agencije koji odobrava Vije}e ministara BiH; e) izradu prijedloga godi{njeg bud`eta Agencije; f) izradu godi{njeg izvje{taja o finansijskom poslovanju Agencije, kao i zavr{nog ra~una Agencije; g) informiranje Stru~nog vije}a o svim problemima u vezi s provo|enjem politike lijekova i medicinskih sredstava ili zakonskih propisa iz ove oblasti; h) pru`anje statisti~kih podataka ovla{tenim tijelima u BiH, odnosno inozemstvu; i) uspostavu i funkcioniranje interne revizije Agencije; j) uspostavu i funkcioniranje informacionog sistema Agencije; k) postavljanje i razrje{avanje operativnih rukovodilaca Agencije; l) druge poslove i zadatke u skladu sa Zakonom, kao i propisima donesenim na osnovu Zakona. ^lan 20. (Komisije Agencije) (1) Komisije Agencije su: a) Komisija za lijekove, b) Komisija za medicinska sredstva, c) Komisija za klini~ka ispitivanja, d) Komisija za farmakopeju, e) Ostale komisije za rje{avanje zasebnih pitanja. (2) Direktor Agencije, uz prethodnu saglasnost Stru~nog vije}a, imenuje ~lanove komisija. (3) ^lanovi komisija iz stava (1) ovog ~lana su istaknuti stru~njaci iz oblasti zdravstva, odnosno prirodnih nauka (hemija, biologija, biohemija, fizika, elektrotehnika, tehnologija i sl.), koji imaju odgovaraju}e radno iskustvo na poslovima i zadacima koji su predmet razmatranja komisija. (4) Mandat ~lanova komisija iz stava (1), ta~. a) do d) ovog ~lana traje ~etiri godine, s mogu}no{}u reizbora za jo{ jedan mandat. (5) Komisije iz stava (1) ovog ~lana, uz prethodnu saglasnost Stru~nog vije}a, pripremaju poslovnike o radu kojima bli`e ure|uju pitanja zna~ajna za njihov djelokrug, rad, na~in, glasanje i odlu~ivanje. (6) Direktor Agencije, uz prethodnu saglasnost Stru~nog vije}a, utvr|uje listu eksperata BiH koji, po potrebi, mogu biti uklju~eni u rad komisija iz stava (1) ovog ~lana. (7) Komisije iz stava (1) ovog ~lana i direktor mogu, za potrebe izrade stru~ne ocjene dokumentacije iz ~l. 23., 24., 25. i 26. ovog Zakona, zatra`iti mi{ljenje eksperata iz stava (6) ovog ~lana. (8) Komisije iz stava (1) ovog ~lana du`ne su, na zahtjev direktora Agencije, dostaviti sva tra`ena mi{ljenja, obja{njenja i instrukcije, ako su predmet razmatranja komisije. (9) Direktor odobrava poslovnike o djelokrugu, radu i obavezama svake komisije pojedina~no. Komisije se sastaju po potrebi. Radi izrade mi{ljenja, obja{njenja odnosno ocjene dokumentacije po posebnom zahtjevu, komisija radi u sastavu od najmanje dvije tre}ine ukupnog broja ~lanova. Mi{ljenje, obja{njenje, odnosno ocjenu o posebnom zahtjevu daje najmanje ve}ina prisutnih ~lanova. Mi{ljenje, obja{njenje, odnosno ocjena razli~ita od one koju da ve}ina mora biti sadr`ana u pismenu koje se dostavlja direktoru Agencije. ^lan 21. (Slu`bena tajna) ^lanovi komisija i eksperti iz ~lana 20. ovog Zakona potpisuju izjavu o ~uvanju slu`bene tajne i nepostojanju sukoba interesa u smislu ~lana 13. stav (3) ovog Zakona. ^lan 22. (Naknada za rad) Komisije i eksperti iz ~lana 20. ovog Zakona imaju pravo na naknadu za svoj rad u visini koju odre|uje rje{enjem direktor Agencije, u skladu s propisima kojima se ure|uje ovo pitanje. ^lan 23. (Komisija za lijekove) (1) Komisija za lijekove ocjenjuje dokumentaciju o kvalitetu, sigurnosti i djelotvornosti lijeka koja je prilo`ena u postupku pribavljanja dozvole za stavljanje lijeka u promet, njene obnove i izmjene. (2) Komisija za lijekove predla`e Stru~nom vije}u Agencije listu esencijalnih lijekova BiH. (3) Komisija za lijekove ima 15 ~lanova. Entitetska ministarstva zdravstva predla`u po sedam ~lanova, a Odjel za zdravstvo Br~ko Distrikta jednog ~lana. ^lan 24. (Komisija za klini~ka ispitivanja) (1) Komisija za klini~ka ispitivanja ocjenjuje dokumentaciju koja je prilo`ena u postupku pribavljanja dozvole za klini~ko ispitivanje lijekova i postupku prijave klini~kog ispitivanja, odnosno promjenu ili dopunu ve} odobrenog prijavljenog protokola klini~kih ispitivanja. (2) Komisija za klini~ka ispitivanja ima sedam ~lanova. Entitetska ministarstva zdravstva predla`u po tri ~lana, a Odjel za zdravstvo Br~ko Distrikta jednog ~lana. ^lan 25. (Komisija za medicinska sredstva) (1) Komisija za medicinska sredstva ocjenjuje dokumentaciju koja je prilo`ena u postupku upisa u registar medicinskih sredstava koja nemaju odgovaraju}u CE oznaku u skladu sa Zakonom o tehni~kim zahtjevima za proizvode i ocjenjivanje usagla{enosti u skladu s ovim Zakonom, ako tu ocjenu nije dalo ovla{teno tijelo utvr|eno Zakonom o tehni~kim zahtjevima za proizvode i ocjenjivanje usagla{enosti. (2) Komisija za medicinska sredstva ocjenjuje dokumentaciju koja je prilo`ena u postupku pribavljanja dozvole klini~kog ispitivanja medicinskog sredstva, odnosno postupku promjene ili dopune ve} odobrenog protokola klini~kih ispitivanja. (3) Komisija za medicinska sredstva ima devet ~lanova. Entitetska ministarstva zdravstva predla`u po ~etiri ~lana, a Odjel za zdravstvo Br~ko Distrikta jednog ~lana. ^lan 26. (Komisija za farmakopeju) (1) Komisija za farmakopeju prati razvoj evropske farmakopeje i predla`e nacionalni dodatak evropskoj farmakopeji, odnosno predla`e farmakopeju BiH. (2) Komisija za farmakopeju ima sedam ~lanova. Entitetska ministarstva zdravstva predla`u po jednog ~lana, Odjel za zdravstvo Br~ko Distrikta jednog ~lana. Farmaceutski fakulteti entiteta predla`u po jednog ~lana, a Kontrolna laboratorija Agencije dva ~lana. ^lan 27. (Druge stalne i povremene komisije) Direktor Agencije mo`e, za potrebe rje{avanja zasebnih pitanja vezanih za lijekove i medicinska sredstva, osnovati stalne i povremene komisije u ~ijem radu }e u~estvovati predstavnici Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Federacija BiH), Republike Srpske (u daljnjem tekstu: RS) i Br~ko Distrikta. POGLAVLJE III. LIJEKOVI Odjeljak A. Uslovi za promet lijekova ^lan 28. (Vrste lijekova) (1) Lijekovi se, zavisno od na~ina i mjesta izdavanja, u skladu s dozvolom za stavljanje u promet, razvrstavaju na lijekove koji se: a) izdaju samo na ljekarski recept i ~ije je izdavanje dozvoljeno samo u apotekama; b) izdaju bez recepta i ~ije je izdavanje dozvoljeno samo u apotekama; c) mogu koristiti samo u zdravstvenim ustanovama prilikom pru`anja zdravstvenih usluga. (2) Na~in i postupak razvrstavanja lijekova iz stava (1) ovog ~lana utvr|uje se podzakonskim aktom koji donosi Stru~no vije}e, na prijedlog direktora Agencije. ^lan 29. (Uslovi za promet lijekova) Lijekovi mogu biti u prometu pod uslovom da: a) imaju dozvolu za stavljanje u promet u BiH koju je izdala Agencija; b) je svaka serija lijeka proizvedena u skladu s dokumentacijom na osnovu koje je izdata va`e}a dozvola za stavljanje u promet i ukoliko je ura|ena kontrola kvaliteta svake serije u skladu s odredbama Zakona, propisima donesenim na osnovu ovog Zakona i va`e}om dozvolom za stavljanje lijeka u promet; c) je svaka serija lijeka ozna~ena karakteristi~nim znakom Agencije, u skladu s ovim Zakonom i odgovaraju}im podzakonskim aktima. ^lan 30. (Na~in utvr|ivanja uslova za davanje dozvole za promet) (1) Lijekovi koji su u prometu u BiH moraju biti proizvedeni i kontrolirani u skladu s metodama i zahtjevima evropske farmakopeje i farmakopeje BiH, {to utvr|uje Stru~no vije}e Agencije na prijedlog Komisije za farmakopeju. (2) Izuzetno od stava (1) ovog ~lana, ako evropska farmakopeja ili farmakopeja BiH ne sadr`e na~in proizvodnje i zahtjeve koji se odnose na kvalitet, lijek mo`e biti izra|en i kontroliran prema metodama drugih priznatih farmakopeja. (3) U obavljanju provjere kvaliteta lijeka primjenjuju se postupci navedeni u prihva}enoj dokumentaciji o lijeku, koja se podnosi uz zahtjev za davanje dozvole za stavljanje lijeka u promet ili se primjenjuju postupci koje je usvojila Agencija, a u skladu s odredbom stava (1) ovog ~lana. (4) Izuzetno od stava (1) do (3) ovog ~lana, lijekovi koji su u prometu u BiH mogu biti proizvedeni i kontrolirani u skladu s metodama koje predlo`i i detaljno opi{e proizvo|a~, pod uslovom da takve metode nisu opisane u priznatim farmakopejama. Odjeljak B. Dozvola za stavljanje lijeka u promet ^lan 31. (Dozvola za stavljanje lijeka u promet) (1) Lijekovi se stavljaju u promet u BiH samo na osnovu dozvole za stavljanje u promet izdate u skladu s ovim Zakonom, kao i propisima donesenim na osnovu ovog Zakona. (2) Dozvola iz stava (1) ovog ~lana nije potrebna za: a) magistralne proizvode; b) galenske proizvode; c) lijekove namijenjene za klini~ko ispitivanje koji za to imaju dozvolu, odnosno potvrdu, o prijavi klini~kog ispitivanja koju je izdala Agencija; d) proizvode namijenjene daljnjoj preradi; e) lijekove namijenjene za pretklini~ka ispitivanja i nau~ni razvoj; f) lijekove humanitarnog porijekla; g) radionuklide zatvorenog izvora zra~enja; h) punu krv, plazmu ili krvne }elije humanog porijekla osim plazme koja je pripremljena na na~in koji uklju~uje industrijski proces. (3) Osim lijekova nabrojanih u stavu (2) ovog ~lana, dozvola nije potrebna ni za lijekove koji se, na osnovu medicinske opravdanosti, hitno uvoze za potrebe pojedina~nog lije~enja, kao i za lijekove neophodne za za{titu zdravlja stanovni{tva ~iji uvoz zatra`i zdravstvena ustanova. ^lan 32. (Podnosilac zahtjeva za stavljanje lijeka u promet) (1) Zahtjev za izdavanje dozvole za stavljanje lijeka u promet mo`e podnijeti proizvo|a~ sa sjedi{tem u BiH ili pravno lice koje zastupa stranog proizvo|a~a i ima sjedi{te u BiH. (2) Zastupnik proizvo|a~a du`an je imati ugovor o zastupanju registriran kod Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH. Zastupnik }e obavijestiti Agenciju o ugovoru registriranom kod nadle`nog ministarstva, te dostaviti potpunu informaciju o osiguranju odgovornosti proizvo|a~a za mogu}u {tetu nanesenu korisniku lijeka koje va`i za teritoriju BiH. (3) Podnosilac zahtjeva iz stava (1) ovog ~lana (u daljnjem tekstu: predlaga~) du`an je odrediti odgovorno lice za stavljanje lijeka u promet i odgovorno lice za poslove farmakovigilance. (4) Odgovorno lice za stavljanje lijeka u promet mora imati zavr{en far ma ceu tski fakultet, a odgovorno lice za poslove farmakovigilance mora imati zavr{en far ma ceu tski, medicinski ili stomatolo{ki fakultet. ^lan 33. (Zahtjev za izdavanje dozvole za stavljanje lijeka u promet) (1) Zahtjev za izdavanje dozvole za stavljanje lijeka u promet mora sadr`avati najmanje sljede}e podatke: a) Administrativni dio dokumentacije, odnosno podatke o proizvo|a~u lijeka, mjestu proizvodnje, predlaga~u, odnosno budu}em nosiocu dozvole za stavljanje lijeka Ponedjeljak, 21. 7. 2008. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Strana 15 Broj 58 - Strana 16 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 21. 7. 2008. u promet, sa`etak glavnih karakteristika lijeka, uputstvo za pacijenta, prijedlog pakovanja lijeka, spisak dr`ava u kojima je lijek dobio dozvolu za stavljanje u promet, ekspertna mi{ljenja koja su sastavni dio dokumentacije o lijeku i koja daju u pismenoj formi eksperti predlaga~a za ocjenu dokumentacije o kvalitetu, sigurnosti i djelotvornosti lijeka; b) Analiti~ki dio dokumentacije, odnosno far ma ceu - tsko-hemijsko-biolo{ki dio dokumentacije koji sadr`i podatke o kvalitetu lijeka, njegovom kvalitativnom i kvantitativnom sastavu, opisu na~ina proizvodnje, kontroli kvaliteta u procesu proizvodnje, kontroli kvaliteta gotovog proizvoda, studije stabilnosti i ostale potrebne podatke za za{titu zdravlja i okoli{a; c) Farmakolo{ko-toksikolo{ki dio dokumentacije koji sadr`i podatke o farmakodinami~kim i farmako - kineti~kim svojstvima lijeka, njegovoj toksi~nosti, uticaju na reproduktivne funkcije, uticaju na embrio-fetalnu toksi~nost, mutagenost i kancerogeni potencijal, podatke o lokalnoj toleranciji, izlu~ivanju i ostale potrebne podatke za za{titu zdravlja i okoli{a; d) Klini~ki dio dokumentacije, odnosno op}e podatke o klini~kom ispitivanju, o na~inu izvo|enja klini~kog ispitivanja, rezultatima klini~kog ispitivanja, klini~ko-farmakolo{ke podatke, podatke o biolo{koj raspolo`ivosti i bioekvivalenciji (ako je potrebno), podatke o klini~koj sigurnosti i djelotvornosti, podatke o vanrednim uslovima izvo|enja klini~kih ispitivanja (ako je potrebno) i podatke o iskustvima ste~enim nakon pribavljanja dozvole za stavljanje lijeka u promet u drugim dr`avama. (2) Predlaga~ je odgovoran za vjerodostojnost podataka u dokumentaciji. (3) Isprave koje se dostavljaju kao zahtjev za izdavanje dozvole za stavljanje lijeka u promet, i to sam zahtjev, sa`etak glavnih karakteristika lijeka i uputstvo za pacijenta moraju biti sa~injeni na jednom od jezika koji su u slu`benoj upotrebi u BiH. ^lan 34. (Izuzeci) (1) Izuzetno od odredbe ~lana 33. ovog Zakona, predlaga~ nije obavezan prilo`iti vlastite rezultate farmakolo{ko- toksikolo - {kih ili klini~kih ispitivanja ako doka`e da: a) je lijek za koji se podnosi zahtjev za pribavljanje dozvole za stavljanje u promet su{tinski sli~an lijeku za koji je u BiH ve} izdata dozvola za stavljanje u promet i da se nosilac njegove dozvole za stavljanje u promet pismeno sla`e s pozivanjem na njegovu dokumentaciju o farmakolo{ko- toksikolo{kom i klini~kom ispitivanju lijeka; ili b) se umjesto vlastitih rezultata o farmakolo{ko- toksiko - lo {kom i klini~kom ispitivanju lijeka ta~no navedu ve} objavljeni podaci iz javnosti dostupne lit er a ture koji sadr`e sve potrebne podatke iz zahtijevane dokumentacije iz ~lana 33. stav (1) ta~. c) i d), uz uslov da su sastojci lijeka dobro poznati, da je poznata njihova sigurnost i dokazana djelotvornost i/ili da se aktivna supstanca najmanje 10 godina upotrebljava kao lijek u BiH, EU ili drugim dr`avama koje imaju iste standarde zahtjeva za kvalitet, sigurnost i djelotvornost lijekova; ili c) je lijek za koji se podnosi zahtjev za pribavljanje dozvole za stavljanje u promet su{tinski sli~an lijeku za koji je u BiH, EU ili u drugim dr`avama koje imaju iste standarde zahtjeva za kvalitet, sigurnost i djelotvornost lijekova ve} izdata dozvola za stavljanje u promet koja je va`e}a najmanje osam godina, s tim da Agencija mo`e izdati dozvolu za stavljanje lijeka u promet s datumom va`enja najranije 10 godina nakon izdavanja dozvole za su{tinski sli~an lijek na ~iju dokumentaciju se predlaga~ poziva. Sve naknadne dozvole za stavljanje lijeka u promet za razli~ite ja~ine, far ma ceu tske forme, na~ine primjene lijeka, kao i sve varijacije i ekstenzije istog lijeka u EU, BiH ili drugim dr`avama koje imaju iste standarde zahtjeva za kvalitet, sigurnost i djelotvornost lijekova smatrat }e se kao da predstavljaju sastavni dio prve dozvole za stavljanje lijeka u promet, za potrebe primjene odredbe ove ta~ke. (2) Ako se podnosi zahtjev za odobravanje nove indikacije, doziranja, ja~ine ili na~ina primjene lijeka u odnosu na su{tinski sli~an lijek koji je u prometu, predlaga~ je du`an prilo`iti rezultate odgovaraju}ih farmakolo{ko- toksikolo - {kih, odnosno klini~kih ispitivanja. (3) Ako se radi o lijeku koji sadr`i istu fiksnu kombinaciju poznatih sastojaka koji su ve} odobreni pojedina~no kao lijek, nije potrebno prilo`iti dokumentaciju koja se odnosi na svaki pojedina~ni sastojak. ^lan 35. (Predmet dozvole) (1) Zahtjev za izdavanje dozvole za stavljanje lijeka u promet, s dokumentacijom iz ~lana 33. ovog Zakona, podnosi se Agenciji za svaki oblik, dozu i veli~inu pakovanja lijeka. (2) Zaprimljena dokumentacija smatra se slu`benom tajnom, osim sa`etka glavnih karakteristika lijeka, uputstva za pacijenta i podataka s pakiranja lijeka. (3) Sa`etak glavnih karakteristika lijeka mora sadr`avati najmanje osnovne podatke o lijeku (ime, generi~ko ime, kvalitativni i kvantitativni sastav, far ma ceu tski oblik, ja~inu i pakovanje), o proizvo|a~u lijeka, nosiocu dozvole za stavljanje u promet, na~inu upotrebe, indikacijama, kontraindikacijama, mjerama opreza, na~inu izdavanja, ne`eljenim efektima, roku trajanja, na~inu ~uvanja i druge potrebne informacije. ^lan 36. (Sadr`aj zahtjeva, postupak i uslovi za pribavljanje dozvole) (1) Sadr`aj zahtjeva, postupak i uslove za pribavljanje dozvole za stavljanje lijeka u promet, oblik i sadr`aj zahtijevane dokumentacije bli`e propisuje ministar civilnih poslova BiH, na prijedlog Stru~nog vije}a Agencije. (2) Osim propisa iz stava (1) ovog ~lana, ministar civilnih poslova BiH, na prijedlog Stru~nog vije}a Agencije, propisat }e dodatne ili druga~ije zahtjeve za pribavljanje dozvole za stavljanje u promet rizi~nih lijekova, lijekova herbalnog porijekla ili homeopatskih lijekova. ^lan 37. (Postupak po zahtjevu) (1) Agencija }e, najkasnije u roku od 210 dana od prijema potpunog zahtjeva za pribavljanje dozvole za stavljanje lijeka u promet, odlu~iti o izdavanju ili o odbijanju zahtjeva za izdavanje dozvole za stavljanje lijeka u promet, po pribavljenom mi{ljenju o valjanosti dokumentacije i ocjene kvaliteta, sigurnosti i djelotvornosti lijeka koji daje Komisija za lijekove. (2) Rok iz stava (1) ovog ~lana prestaje te}i na dan kada Agencija od predlaga~a zatra`i potrebne dopunske isprave, podatke ili obja{njenja i prekid ra~unanja roka traje do ispunjenja zahtjeva Agencije. (3) Dozvola za stavljanje lijeka u promet izdaje se na pe riod od pet godina. (4) Dozvola za stavljanje lijeka u promet i odluka kojom se odbija zahtjev za davanje dozvole za stavljanje lijeka u promet izdaje se u formi rje{enja koje je kona~no u upravnom postupku i protiv njega nije dozvoljena `alba, ali se mo`e pokrenuti upravni spor kod nadle`nog suda. (5) Sastavni dio dozvole iz stava (3) ovog ~lana je odobreni sa`etak glavnih karakteristika lijeka, uputstvo za pacijenta i nacrt, odnosno ve} izra|eno pakovanje lijeka. (6) Sadr`aj dozvole za stavljanje lijeka u promet propisuje ministar civilnih poslova BiH, na prijedlog Stru~nog vije}a Agencije. ^lan 38. (Odobrenje o stavljanju u promet prije utvr|ivanja propisanih uslova) (1) Izuzetno, u slu~ajevima vanrednog stanja (epidemije, elementarne nepogode ve}eg obima, ratnog stanja i drugih vanrednih slu~ajeva), direktor Agencije mo`e odobriti stavljanje lijeka u promet i prije utvr|ivanja uslova propisanih ovim Zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog Zakona. (2) Odobrenje iz stava (1) ovog ~lana izdaje se s rokom va`enja do prestanka okolnosti vanrednog stanja koje je prouzrokovalo njegovu primjenu. ^lan 39. (Razlozi za odbijanje zahtjeva) Agencija }e odbiti zahtjev za izdavanje dozvole za stavljanje lijeka u promet ukoliko na osnovu procjene prilo`ene dokumentacije utvrdi postojanje neke od okolnosti, kako slijedi: a) da je odnos koristi i rizika nepovoljan; b) da je djelotvornost lijeka nedovoljna, nedokazana ili nedovoljno dokazana; c) da kvalitativni ili kvantitativni sastav lijeka ne odgovara podacima iz prilo`ene dokumentacije; d) da dokumentacija nije u skladu s ovim Zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog Zakona. ^lan 40. (Prestanak va`enja, odnosno ukidanje dozvole) (1) Dozvola za stavljanje lijeka u promet prestaje va`iti istekom roka za koji je bila izdata ili na zahtjev nosioca dozvole za stavljanje lijeka u promet. (2) Agencija mo`e ukinuti ve} izdatu dozvolu za stavljanje lijeka u promet po slu`benoj du`nosti ili po zahtjevu nosioca dozvole za stavljanje lijeka u promet. (3) Agencija ukida ve} izdatu dozvolu za stavljanje lijeka u promet po slu`benoj du`nosti u sljede}im slu~ajevima, ako: a) je lijek stavljen u promet protivno dozvoli za stavljanje u promet, odredbama ovog Zakona i propisima donesenim na osnovu ovog Zakona; b) je lijek {tetan u propisanim uslovima primjene; c) lijek vi{e ne odgovara zahtjevima savremene med i cine i potrebama zdravstvene za{tite, odnosno o~ekivanom odnosu koristi i rizika; d) kvalitativni i/ili kvantitativni sastav lijeka nije u skladu sa sastavom navedenim u dokumentaciji koja je bila prilo`ena uz zahtjev za davanje dozvole za promet; e) podaci u podnesenoj dokumentaciji o lijeku ne odgovaraju stvarnom stanju; f) lijek nije stavljen u promet u roku od tri godine od dana izdavanja dozvole za stavljanje lijeka u promet, osim ako to odobri Agencija na osnovu obrazlo`enog zahtjeva nosioca dozvole za stavljanje lijeka u promet. ^lan 41. (Obnova dozvole za stavljanje lijeka u promet) (1) Nosilac dozvole za stavljanje lijeka u promet du`an je najmanje {est mjeseci prije isteka va`enja dozvole za stavljanje lijeka u promet podnijeti zahtjev za njenu obnovu. (2) Agencija je du`na o zahtjevu iz stava (1) ovog ~lana donijeti odluku u roku od 90 dana od dana prijema potpunog zahtjeva za obnovu dozvole za stavljanje lijeka u promet, u formi rje{enja koje je kona~no u upravnom postupku i protiv kojeg nije dozvoljena `alba, ali se mo`e pokrenuti upravni spor kod nadle`nog suda. (3) Rok iz stava (2) ovog ~lana prestaje te}i od dana kada Agencija od predlaga~a zatra`i dodatne potrebne podatke ili obja{njenja i prekid ra~unanja utvr|enog roka traje do ispunjenja zahtjeva Agencije. (4) Zahtjev iz stava (1) ovog ~lana mora sadr`avati najmanje a`urirane administrativne podatke, podatke o periodi~nom izvje{taju o sigurnosti lijeka, dodatne podatke o kvalitetu, sigurnosti i djelotvornosti lijeka, ako je to potrebno, te ostale podatke potrebne za ocjenu odnosa rizika i koristi. (5) Detaljan sadr`aj zahtjeva, postupak i uslove za pribavljanje obnove dozvole za stavljanje lijeka u promet, oblik i sadr`aj zahtijevane dokumentacije propisuje ministar civilnih poslova BiH, na prijedlog Stru~nog vije}a Agencije. ^lan 42. (Promet lijeka nakon isteka dozvole za stavljanje u promet) (1) Lijek kojem je dozvola za stavljanje u promet istekla i nije bila obnovljena u roku i na na~in predvi|en ~lanom 41. ovog Zakona mo`e biti u prometu do 12 mjeseci po isteku dozvole, osim u slu~aju razloga koji se odnose na sigurnost ili djelotvornost lijeka. (2) Za lijek za ~iju obnovu dozvole za stavljanje u promet nije podnesen zahtjev u roku i na na~in predvi|en odredbom ~lana 41. ovog Zakona ne mo`e se podnijeti zahtjev za obnovu dozvole, nego se zahtjev podnosi po proceduri predvi|enoj kao da prva dozvola za stavljanje lijeka u promet nije izdata. ^lan 43. (Obustava proizvodnje, odnosno prometa prije isteka dozvole) Ako proizvo|a~ lijeka odlu~i obustaviti proizvodnju, odnosno promet lijeka prije isteka dozvole za njegovo stavljanje u promet, du`an je o tome izvijestiti Agenciju najkasnije u roku od {est mjeseci prije obustavljanja proizvodnje, odnosno prometa lijeka, uz navo|enje razloga za obustavu. Ponedjeljak, 21. 7. 2008. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Strana 17 Broj 58 - Strana 18 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 21. 7. 2008. ^lan 44. (Izmjene dozvole) (1) Nosilac dozvole za stavljanje u promet lijeka du`an je pratiti nau~no-tehni~ki napredak u vezi s lijekom, nova saznanja o ocjeni kvaliteta, sigurnosti i djelotvornosti lijeka, izmjenu dokumentacije koja je bila prilo`ena u postupku pribavljanja dozvole za stavljanje lijeka u promet te nova saznanja o lijeku. (2) Nosilac dozvole du`an je redovno prijavljivati Agenciji manje izmjene (izmjene tipa I.A i I.B) dokumentacije, odnosno dozvole za stavljanje lijeka u promet i uvesti ih tek ako od Agencije ne dobije negativno mi{ljenje o promjeni u roku od 30 dana od obavje{tavanja koje sadr`i svu potrebnu dokumentaciju o promjeni. (3) Nosilac dozvole du`an je bez odga|anja podnijeti zahtjev Agenciji za uvo|enje ve}ih izmjena (izmjene tipa II) dozvole za stavljanje lijeka u promet. (4) Agencija donosi odluku o zahtjevu iz stava (3) ovog ~lana u roku od 60 dana od dana prijema potpunog zahtjeva, u formi rje{enja koje je kona~no u upravnom postupku i protiv kojeg nije dozvoljena `alba, ali se mo`e pokrenuti upravni spor kod nadle`nog suda. (5) Rok iz stava (4) ovog ~lana prestaje te}i od dana kada Agencija od predlaga~a zatra`i dodatne potrebne podatke ili obja{njenja i prekid ra~unanja roka traje do ispunjenja zahtjeva Agencije. (6) Detaljan sadr`aj prijave odnosno zahtjeva, postupak i uslove za prijavu, odnosno pribavljanje dozvole za izmjenu dokumentacije, odnosno dozvole za stavljanje lijeka u promet, oblik i sadr`aj zahtijevane dokumentacije propisuje ministar civilnih poslova BiH, na prijedlog Stru~nog vije}a. Kategorizaciju izmjena propisuje Stru~no vije}e, na prijedlog direktora Agencije. ^lan 45. (Tro{kovi postupka) Visinu i na~in pla}anja naknada u vezi sa izdavanjem dozvole za stavljanje lijeka u promet, njene obnove i izmjena, utvr|uje Vije}e ministara BiH, na prijedlog direktora Agencije, a snosi ih podnosilac zahtjeva. Odjeljak C. Ispitivanje lijekova ^lan 46. (Ispitivanje lijekova) (1) Prije stavljanja u promet lijek mora biti analiti~ki (far ma - ceutsko- hemijsko- biolo{ko- mikrobiolo{ko), farmakolo{ko- - tok si ko lo {ki i klini~ki ispitan, te potvr|eni njegov kvalitet, sigurnost i djelotvornost. (2) Lijek se mo`e i dodatno analiti~ki (far ma ceu tsko- hemij skobiolo{ ko- mikrobiolo{ko), farmakolo{ko- toksikolo{ki i klini~ki ispitati i poslije pribavljanja dozvole za stavljanje lijeka u promet za potrebe pribavljanja dodatnih podataka o lijeku ili kontroli lijeka. ^lan 47. (Ovla{tenje za ispitivanje lijekova) (1) Analiti~ko (farmaceutsko- hemijsko- biolo{ko- mikrobiol - o{ko), farmakolo{ko- toksikolo{ko i klini~ko ispitivanje lijekova mogu obavljati pravna lica koja ispunjavaju uslove u vezi s prostorom, opremom i kadrom, kao i ostale potrebne uslove, te prin cipe dobrih praksi. (2) Uslove koje su du`na ispunjavati pravna lica koja mogu obavljati analiti~ko, farmakolo{ko- toksikolo{ko i klini~ko ispitivanje lijekova, kao i postupak njihove verifikacije, propisuje Stru~no vije}e, na prijedlog direktora Agencije. (3) Propise o dobrim praksama (laboratorijska, kontrolnolaboratorijska, dobra klini~ka, dobra distributerska i dobra skladi{na), kao i propise o ispitivanju bioekvivalencije i bioraspolo`ivosti, donosi Stru~no vije}e, na prijedlog direktora Agencije. (4) Agencija izdaje dozvolu za obavljanje ispitivanja iz stava (1) ovog ~lana u formi rje{enja podnosiocu zahtjeva koje je kona~no u upravnom postupku i protiv kojeg nije dozvoljena `alba, ali se mo`e pokrenuti upravni spor kod nadle`nog suda. (5) Dozvole iz stava (4) ovog ~lana objavljuju se, o tro{ku nosioca dozvole, u "Slu`benom glasniku BiH". ^lan 48. (Analiti~ko ispitivanje lijekova) (1) Analiti~ko ispitivanje lijekova, odnosno far ma ceu tskohemijsko- biolo{ko- mikrobiolo{ko ispitivanje kvaliteta lijeka obavlja se u skladu sa zahtjevom za izdavanje dozvole za stavljanje u promet. (2) Postupak analiti~kog ispitivanja lijeka, koji je opisan u dokumentaciji za pribavljanje dozvole za stavljanje lijeka u promet, mora odgovarati savremenim nau~no- tehni~kim dostignu}ima i principima dobre kontrolne laboratorijske prakse. (3) Dokumentacija za izvo|enje analiti~kog ispitivanja lijeka mora sadr`avati referencu na evropsku farmakopeju, farmakopeju BiH, farmakopeju koja je va`e}a u nekoj od ~lanica EU ili detaljne opise metoda ispitivanja, potrebne opreme i ostale potrebne podatke koji moraju biti dovoljno detaljno i jasno napisani da omogu}avaju ponavljanje analize i pore|enje dobivenih rezultata. (4) Detaljnije propise o na~inu analiti~kog (far ma ceu tskohemijsko- biolo{ko- mikrobiolo{kog) ispitivanja lijekova donosi Stru~no vije}e, na prijedlog direktora Agencije. ^lan 49. (Pretklini~ko ispitivanje lijekova) (1) Farmakolo{ko- toksikolo{ko, odnosno pretklini~ko ispitivanje lijekova obavlja se postupkom utvr|ivanja sigurnosti lijekova koji se provodi u skladu s principima dobre laboratorijske prakse. (2) Postupak farmakolo{ko- toksikolo{kog ispitivanja lijeka, koji je opisan u dokumentaciji za pribavljanje dozvole za stavljanje lijeka u promet, mora odgovarati savremenim nau~no- tehni~kim dostignu}ima i principima dobre laboratorijske prakse. (3) Dokumentacija za izvo|enje farmakolo{ko- toksikolo{kog ispitivanja lijeka mora sadr`avati detaljne opise metoda ispitivanja, potrebne opreme i ostale potrebne podatke koji moraju biti dovoljno detaljno i jasno napisani da omogu}avaju ponavljanje postupka farmakolo{ko- toksiko - lo {kog ispitivanja i pore|enje dobivenih rezultata. (4) Farmakolo{ko- toksikolo{ko ispitivanje mora opredijeliti farmakodinami~ka, farmakokineti~ka i toksikolo{ka svojstva lijeka koja su bile utvr|ene na laboratorijskim `ivotinjama i predvidjeti mogu}e efekte na ljudima. (5) Detaljniji propis o na~inu farmakolo{ko- toksikolo{kog ispitivanja donosi Stru~no vije}e, na prijedlog direktora Agencije. ^lan 50. (Klini~ko ispitivanje lijekova) (1) Klini~ko ispitivanje obavlja se ispitivanjem lijeka na zdravim i bolesnim ljudima, koje ima za cilj da otkrije ili potvrdi klini~ke, farmakolo{ke, farmakodinami~ke ili farmakokineti~ke efekte lijeka koji se ispituje, otkrije ne`eljene efekte lijeka ili prou~i njegovu apsorpciju, distribuciju, metabolizam i izlu~ivanje radi dokazivanja sigurnosti i djelotvornosti lijeka. U klini~ko ispitivanje lijeka spadaju i ispitivanja bioekvivalencije, odnosno bioraspolo`ivosti. (2) Postupak klini~kog ispitivanja lijeka, opisan u dokumentaciji za pribavljanje dozvole za stavljanje lijeka u promet, mora odgovarati savremenim nau~no- tehni~kim dostignu}ima i principima dobre klini~ke prakse u klini~kom ispitivanju i medicinske etike. Rezultati klini~kog ispitivanja moraju obuhvatiti rezultate svih raspolo`ivih klini~kih ispitivanja lijeka, bilo pozitivnih ili negativnih. (3) Dokumentacija o klini~kom ispitivanju lijeka mora sadr`avati rezultate ispitivanja koji su dovoljno detaljno i objektivno opisani da omogu}e objektivnu ocjenu odnosa izme|u koristi i rizika za pacijenta, ocjenu sigurnosti i djelotvornosti lijeka i mi{ljenje o tome da li lijek ispunjava uslove za izdavanje dozvole za stavljanje u promet. ^lan 51. (Uslovi za obavljanje klini~kog ispitivanja lijeka) Klini~ko ispitivanje lijeka obavlja se samo kada su prilo`eni pozitivni rezultati o analiti~kom i far ma ko lo {ko- tok - si ko lo {kom ispitivanju. ^lan 52. (Prijava klini~kog ispitivanja) (1) Prije po~etka klini~kog ispitivanja lijeka predlaga~ klini~kog ispitivanja za lijek koji jo{ nije pribavio dozvolu za promet du`an je podnijeti zahtjev Agenciji za odobravanje klini~kog ispitivanja. (2) Podnosilac prijave klini~kog ispitivanja za lijek koji je ve} pribavio dozvolu za promet u BiH du`an je prijaviti klini~ko ispitivanje lijeka Agenciji. (3) Predlaga~ i podnosilac prijave klini~kog ispitivanja mo`e biti sponzor klini~kog ispitivanja ili u njegovo ime glavni istra`iva~. (4) Pravno lice koje obavlja klini~ko ispitivanje lijeka i sponzor klini~kog ispitivanja du`ni su prije po~etka ispitivanja osigurati svoju odgovornost za eventualnu {tetu nanesenu ispitaniku koja bi mogla biti prouzrokovana klini~kim ispitivanjem. (5) Klini~ka ispitivanja lijeka ne mogu se obavljati na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. ^lan 53. (Postupak po prijavi za klini~ko ispitivanje) (1) Agencija je du`na, najkasnije u roku od 60 dana od prijema potpunog zahtjeva za pribavljanje dozvole za ispitivanje lijeka koji jo{ nije pribavio dozvolu za stavljanje u promet u BiH, odlu~iti o izdavanju ili odbijanju dozvole za klini~ko ispitivanje na osnovu mi{ljenja o svrsishodnosti ispitivanja, valjanosti prilo`ene dokumentacije, ocjene o eti~nosti, za{titi prava u~esnika u klini~kom ispitivanju i po{tivanju principa dobre klini~ke prakse u klini~kom ispitivanju koje daje Komisija za klini~ka ispitivanja. (2) Rok iz stava (1) ovog ~lana prestaje te}i od dana kada Agencija od predlaga~a zatra`i potrebne dopunske podatke ili obja{njenja i prekid ra~unanja roka traje do ispunjavanja zahtjeva Agencije. (3) Odluka o izdavanju ili odbijanju zahtjeva za izdavanje dozvole za klini~ka ispitivanja izdaje se u formi rje{enja koje je kona~no u upravnom postupku i protiv kojeg nije dozvoljena `alba, ali se mo`e pokrenuti upravni spor kod nadle`nog suda. ^lan 54. (Postupak po prijavi klini~kog ispitivanja kada postoji dozvola za stavljanje u promet) (1) Agencija je du`na, najkasnije u roku od 30 dana od prijema potpune prijave za klini~ko ispitivanje lijeka koji je ve} pribavio dozvolu za stavljanje u promet u BiH, izvijestiti predlaga~a o razlozima zbog kojih se izvo|enje klini~kog ispitivanja odbija. (2) Odbijanje zahtjeva za izvo|enje klini~kog ispitivanja iz stava (1) ovog ~lana izdaje se u formi rje{enja koje je kona~no u upravnom postupku i protiv kojeg nije dozvoljena `alba, ali se mo`e pokrenuti upravni spor kod nadle`nog suda. (3) Rok iz stava (1) ovog ~lana prestaje te}i od dana kada Agencija od podnosioca prijave za klini~ko ispitivanje zatra`i potrebne dopunske podatke ili obja{njenja i prekid ra~unanja roka traje do ispunjenja zahtjeva Agencije. (4) Ako podnosilac prijave za klini~ko ispitivanje, u roku od 30 dana, od Agencije ne dobije negativan odgovor, mo`e po~eti klini~ko ispitivanje lijeka. ^lan 55. (Privremeni ili trajni prekid klini~kog ispitivanja lijeka) Agencija mo`e, u svrhu za{tite zdravlja stanovni{tva, odrediti privremeni ili trajni prekid klini~kog ispitivanja lijeka. ^lan 56. (Tro{kovi klini~kog ispitivanja, odnosno tro{kovi postupka) (1) Tro{kove klini~kog ispitivanja i tro{kove postupka odobravanja prijave klini~kog ispitivanja lijekova snosi predlaga~ klini~kog ispitivanja, odnosno podnosilac prijave klini~kog ispitivanja. (2) U slu~aju da Agencija, odnosno entitetska ministarstva zdravstva ili Odjel za zdravstvo Br~ko Distrikta, drugo dr`avno odnosno entitetsko ministarstvo ili drugo pravno lice, zahtijeva klini~ko ispitivanje za potrebe za{tite zdravlja stanovni{tva, tro{kove tog ispitivanja snosi predlaga~ klini~kog ispitivanja samo u slu~aju ako se doka`e da je sigurnost ili djelotvornost lijeka u skladu sa Zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog Zakona. (3) Ukoliko se doka`e da je sigurnost ili djelotvornost lijeka iz stava (2) ovog ~lana suprotna ovom Zakonu i propisima donesenim na osnovu ovog Zakona, tro{kove klini~kog ispitivanja snosi nosilac dozvole za stavljanje lijeka u promet, odnosno proizvo|a~ lijeka. (4) Detaljan propis o potrebnoj dokumentaciji i postupku za podno{enje zahtjeva, odnosno prijave klini~kog ispitivanja lijeka, uslove koje su du`na ispunjavati pravna lica koja mogu obavljati klini~ko ispitivanje lijekova, kao i postupak njihove verifikacije, nadzora nad izvo|enjem klini~kog ispitivanja, kao i uslove u kojima Agencija mo`e odrediti privremeni ili trajni prekid klini~kog ispitivanja lijeka, propisuje ministar civilnih poslova BiH, na prijedlog Stru~nog vije}a Agencije. Visinu tro{kova odobravanja Ponedjeljak, 21. 7. 2008. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Strana 19 Broj 58 - Strana 20 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 21. 7. 2008. klini~kog ispitivanja propisuje Vije}e ministara BiH, na prijedlog direktora Agencije. Odjeljak D. Proizvodnja lijekova ^lan 57. (Proizvodnja lijekova) (1) Proizvodnja lijekova obuhvata cjelovit postupak ili pojedine dijelove postupka farmaceutsko- tehnolo{kog oblikovanja gotovog lijeka, uklju~uju}i proizvodnju ili nabavku supstance, tehnolo{ku obradu i pakovanje, te provjeru kvaliteta, skladi{tenje i distribuciju. (2) Proizvo|a~ lijeka je pravno lice koje je odgovorno za proizvodnju, razvoj, kontrolu kvaliteta, pakovanja, ozna~avanje lijeka, bez obzira na to da li ga je samo proizvelo ili ga je u njegovo ime proizvelo tre}e lice. (3) Proizvo|a~ lijeka mo`e proizvoditi lijekove na osnovu dozvole koja mo`e glasiti na postupak u cjelini ili dijelove postupka proizvodnje lijekova. (4) Pravna lica iz stava (2) ovog ~lana mogu proizvoditi lijekove samo ako su pribavila dozvolu za proizvodnju lijekova. ^lan 58. (Zahtjev za pribavljanje dozvole za proizvodnju) (1) Zahtjev za pribavljanje dozvole za proizvodnju lijekova za teritoriju Bosne i Hercegovine podnosi se Agenciji zasebno za svaki far ma ceu tski oblik i za svako mjesto proizvodnje. (2) Agencija je du`na, u roku od 90 dana od dana prijema potpunog zahtjeva, izdati rje{enje ili odbiti zahtjev za izdavanje dozvole za proizvodnju lijekova za teritoriju BiH. (3) Dozvola iz stava (2) ovog ~lana uklju~uje i pravo prodaje tih lijekova nosiocima dozvole za promet lijekova na veliko. Dozvola se izdaje u formi rje{enja koje je kona~no u upravnom postupku i protiv kojeg nije dozvoljena `alba, ali se mo`e pokrenuti upravni spor kod nadle`nog suda. (4) Rok iz stava (2) ovog ~lana prestaje te}i od dana kada Agencija od podnosioca zahtjeva za izdavanje dozvole za proizvodnju zatra`i potrebne dopunske podatke ili obja{njenja i prekid ra~unanja roka traje do ispunjenja zahtjeva Agencije. (5) Agencija izdaje dozvolu za proizvodnju lijekova za teritoriju BiH na osnovu ocjene o ispunjavanju primjene dobre proizvo|a~ke prakse, kao i ocjene ispunjavanja sljede}ih uslova: a) da ima osiguran odgovaraju}i prostor, opremu i kadar za proizvodnju, ispitivanje i kontrolu kvaliteta u skladu s obimom i zahtjevima proizvodnog postupka ili potpisane odgovaraju}e ugovore kojima dijelove proizvodnog procesa i analize povjerava tre}oj strani, te uslove za skladi{tenje i otpremu lijekova; b) da ima zaposleno odgovorno lice za proizvodnju, s punim radnim vremenom, univerzitetskog obrazo - vanja farmaceutskog ili farmaceutsko- tehnolo{kog (farmaceutski in`enjering i farmaceu tska tehnologija) smjera i dodatnim znanjem potrebnim za nadziranje pripreme proizvodnje, izradu i skladi{tenje lijekova u svim fazama; c) da ima zaposleno odgovorno lice za pu{tanje pojedina~nih serija lijekova u promet, s punim radnim vremenom, univerzitetskog obrazovanja far ma ceu - tskog smjera i dodatnim znanjem za ispitivanje lijekova, koje je stalno na raspolaganju; d) da ima zaposleno odgovorno lice za farmakovigilancu s punim radnim vremenom, univerzitetskog obrazovanja far ma ceu tskog ili medicinskog smjera i dodatnim znanjem iz oblasti klini~ke farmacije i klini~ke farmakologije; e) da ima uveden sistem kvaliteta u skladu s dobrom proizvo|a~kom praksom. (6) Postojanje uslova predvi|enih stavom (5), ta~. a), b), c) i d) ovog ~lana, utvr|uje nadle`no entitetsko ministarstvo, odnosno Odjel za zdravstvo Br~ko Distrikta. Ispunjavanje uslova dokazuje se rje{enjem nadle`nog entitetskog ministarstva koje sadr`i karakteristike prostora, opreme i kadra za proizvodnju, odnosno ispitivanje i kontrolu kvaliteta u skladu s obimom i zahtjevnosti namjeravane proizvodnje, uslove za skladi{tenje i otpremu lijekova kao i ime lica odgovornog za izradu i skladi{tenje lijekova u svim fazama, odnosno ime lica odgovornog za stavljanje pojedina~nih serija lijekova u promet koje je na raspolaganju za razli~ite kontrole. (7) Rje{enje navedeno u stavu (6) ovog ~lana je uslov za registriranje poslovnog subjekta kod nadle`nog suda, kao i uslov da Agencija izda dozvolu za proizvodnju lijekova. (8) Kod utvr|ivanja uvo|enja sistema kvaliteta u skladu s dobrom proizvo|a~kom praksom, odnosno postojanja uslova predvi|enih odredbom stava (5) ta~ka e) ovog ~lana, odgovorno lice Agencije (GMP inspektor) utvr|uje ispunjavanje uslova pregledom na licu mjesta. (9) Potrebnu dokumentaciju i postupak za podno{enje zahtjeva za pribavljanje dozvole za proizvodnju lijekova, uslove koje su du`na ispunjavati pravna lica koja obavljaju proizvodnju, postupak njihove verifikacije i nadzora, te uslove za ugovorenu proizvodnju i kontrolu propisuje ministar civilnih poslova BiH, na prijedlog Stru~nog vije}a Agencije. ^lan 59. (Trajanje dozvole za proizvodnju) (1) Dozvola za proizvodnju lijekova izdaje se na pe riod od pet godina. (2) Dozvola iz stava (1) ovog ~lana prestaje va`iti ako proizvo|a~ lijeka, bez prethodnog odobrenja Agencije, promijeni uslove na osnovu kojih je izdata dozvola za proizvodnju lijeka, ili ako vi{e ne ispunjava uslove utvr|ene ovim Zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog Zakona. (3) Nosilac dozvole za proizvodnju lijeka du`an je svaku promjenu koja se ti~e izmjene uslova predvi|enih ~lanom 58. ovog Zakona, a koja se ti~e odstupanja od dozvole za proizvodnju lijeka, prijaviti Agenciji kao i nadle`nom ministarstvu Federacije BiH, odnosno nadle`nom ministarstvu RS- a, odnosno Odjelu za zdravstvo Br~ko Distrikta. ^lan 60. (Odgovornost proizvo|a~a) Proizvo|a~ lijeka odgovoran ja za kvalitet, sigurnost i djelotvornost lijekova koje proizvodi, pod uslovom da se lijek koristi na propisani na~in. ^lan 61. (Inspekcijski pregled) Proizvo|a~ lijekova du`an je omogu}iti obavljanje inspekcijskog pregleda na zahtjev Agencije. Odjeljak E. Promet lijekova ^lan 62. (Promet lijekova) (1) Promet lijekova obuhvata promet na veliko i na malo. (2) Promet lijekova na malo ure|uje se propisom entiteta odnosno Br~ko Distrikta, u skladu s ovim Zakonom. ^lan 63. (Promet na veliko i dozvola za promet na veliko) (1) Promet na veliko je nabavka, skladi{tenje, trans port i prodaja lijekova, uklju~uju}i uvoz i izvoz lijekova. (2) Promet na veliko lijekova mogu obavljati samo pravna lica koja su od Agencije pribavila dozvolu za promet lijekova. (3) Pravna lica koja obavljaju promet lijekova na veliko smiju prodavati lijekove samo pravnim i fizi~kim licima koja imaju dozvolu za promet lijekova na veliko ili malo. ^lan 64. (Zahtjev za pribavljanje dozvole za promet lijekova na veliko) (1) Zahtjev za pribavljanje dozvole za promet lijekova na veliko za teritoriju BiH podnosi se Agenciji. (2) Agencija je du`na, u roku od 90 dana od prijema potpunog zahtjeva, izdati dozvolu za promet lijekova na veliko za teritoriju BiH, koja se izdaje u formi rje{enja koje je kona~no u upravnom postupku i protiv kojeg nije dozvoljena `alba, ali se mo`e pokrenuti upravni spor kod nadle`nog suda. (3) Rok iz stava (2) ovog ~lana prestaje te}i od dana kada Agencija od podnosioca zahtjeva za izdavanje dozvole za promet zatra`i potrebne dopunske podatke ili obja{njenja i prekid ra~unanja trajanja roka traje do ispunjenja zahtjeva Agencije. (4) Dozvola za promet lijekova na veliko izdaje se na pe riod od pet godina. (5) Agencija izdaje dozvolu za promet lijekova na veliko za teritoriju BiH na osnovu ocjene ispunjavanja primjene dobre distributerske prakse i dobre skladi{ne prakse, kao i ocjene ispunjavanja sljede}ih uslova: a) da ima odgovaraju}i prostor, opremu i kadar za trans - port, skladi{tenje i izvo|enje prometa na veliko u skladu s obimom i vrstom lijekova kojima obavlja promet u skladu sa uskla|enim propisima za teritoriju BiH; b) da ima zaposleno odgovorno lice za prijem i izdavanje lijekova te pregled dokumentacije, s punim radnim vremenom, univerzitetskog obrazovanja far ma ceu - tskog smjera i potrebnim znanjem iz ispitivanja lijekova, koje je stalno na raspolaganju; c) da vodi odgovaraju}u dokumentaciju tako da je omogu}eno trenutno povla~enje lijeka iz prometa i nadzor reklamacija lijeka; d) da ima uveden sistem kvaliteta; e) da garantira neprekidnu i zadovoljavaju}u snabdjevenost lijekovima, ako je to potrebno, i da garantira nabavku hitno potrebnih lijekova u najkra}em vremenu. (6) Osim uslova iz stava (5) ovog ~lana, ministar civilnih poslova BiH, na prijedlog Stru~nog vije}a Agencije, mo`e za odre|ene vrste lijekova propisati i dodatne uslove. (7) Postojanje uslova predvi|enih stavom (5) ta~. a) i b) ovog ~lana utvr|uje nadle`no entitetsko ministarstvo, odnosno Odjel za zdravstvo Br~ko Distrikta. Ispunjavanje uslova dokazuje se rje{enjem nadle`nog entitetskog ministarstva koje sadr`i karakteristike prostora, opreme i kadra za trans - port, skladi{tenje i izvo|enje prometa u skladu s obimom i vrstom lijekova kojima obavlja promet kao i ime lica odgovornog za prijem i izdavanje lijekova koje je na raspolaganju za razli~ite kontrole. (8) Rje{enje navedeno u stavu (7) ovog ~lana je, izme|u ostalog, uslov za registraciju lica koje se namjerava baviti prometom na veliko kod nadle`nog suda, kao i uslov da Agencija izda dozvolu za promet lijekova na veliko na teritoriji BiH. (9) Kod utvr|ivanja uvo|enja sistema kvaliteta u skladu s dobrom distributerskom praksom, odnosno postojanja uslova iz stava (5) ta~. c), d) i e) ovog ~lana, kao preduslov za dobivanje dozvole za promet na veliko, odgovorno lice Agencije utvr|uje ispunjavanje uslova pregledom na licu mjesta. ^lan 65. (Dodatni uslovi za obavljanje prometa lijekova na veliko) (1) Pravna lica koja obavljaju promet lijekova na veliko, a koji uklju~uje i uvoz lijekova, du`na su, osim uslova iz ~l. 63. i 64. ovog Zakona, ispunjavati i sljede}e uslove: a) imati zaposleno odgovorno lice za stavljanje lijeka u promet koje je odgovorno za kontrolu kvaliteta svake uvezene serije lijeka u skladu sa izdatom dozvolom za stavljanje lijeka u promet; b) imati zaklju~en ugovor s laboratorijom za lijekove, u skladu s odredbama ~lana 79. ovog Zakona. (2) Potrebnu dokumentaciju i postupak za podno{enje zahtjeva za pribavljanje dozvole za promet lijekova na veliko, uslove koje su du`na ispunjavati pravna lica koja obavljaju promet lijekova na veliko, postupak njihove verifikacije i nadzora, propisuje ministar civilnih poslova BiH, na prijedlog Stru~nog vije}a Agencije. Tro{kove postupka propisuje Vije}e ministara BiH, na prijedlog direktora Agencije. ^lan 66. (Uvoz lijekova) (1) Za uvoz lijekova koji imaju dozvolu Agencije za stavljanje u promet u BiH nije potrebno imati posebnu dozvolu za uvoz od Agencije. Agencija }e obavijestiti Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH o va`e}im dozvolama za promet, radi daljnjeg postupanja tog ministarstva. (2) Izuzetno od odredbi stava (1) ovog ~lana, uvoznik lijeka du`an je od Agencije pribaviti dozvolu za uvoz rizi~nih lijekova koja se izdaje u formi rje{enja koje je kona~no u upravnom postupku i protiv kojeg nije dozvoljena `alba, ali se mo`e pokrenuti upravni spor kod nadle`nog suda. (3) Nadle`na entitetska ministarstva i Odjel za zdravstvo Br~ko Distrikta mogu odobriti uvoz lijekova koji nisu dobili dozvolu za stavljanje lijeka u promet u slu~ajevima: a) hitnog uvoza za potrebe pojedina~nog lije~enja, na prijedlog zdravstvene ustanove; b) hitno potrebnog uvoza ograni~enih koli~ina lijekova koji nemaju dozvolu za stavljanje u promet, a neophodni su za za{titu zdravlja stanovni{tva, na prijedlog zdravstvene ustanove; Ponedjeljak, 21. 7. 2008. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Strana 21 Broj 58 - Strana 22 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 21. 7. 2008. c) hitnog uvoza lijekova humanitarnog porijekla; d) uvoza lijekova potrebnih za nau~noistra`iva~ki rad. (4) Odobrenje iz stava (3) ovog ~lana odnosi se na jednokratan uvoz i va`i za jednokratan uvoz nezavisno od toga da li je uvezena cjelokupna odobrena koli~ina. (5) Nadle`na entitetska ministarstva i Odjel za zdravstvo Br~ko Distrikta su, u slu~aju odobrenja uvoza lijekova koji nisu dobili dozvolu za stavljanje u promet, du`ni o tome izvijestiti Agenciju u roku od 24 sata od momenta odobravanja. (6) U slu~aju odobrenja datog u skladu s odredbom stava (3) ovog ~lana, uvoznik je obavezan podnijeti izvje{taj Agenciji o realizaciji uvoza i distribuciji tako uvezenog lijeka svaka tri mjeseca. (7) Izuzetno od propisanog odredbom stava (3) ovog ~lana, ukoliko Vije}e ministara BiH proglasi vanredno stanje, na zajedni~ki prijedlog entitetskih ministarstava zdravstva i Odjela za zdravstvo Br~ko Distrikta, Agencija mo`e odobriti uvoz lijekova koji nisu dobili dozvolu za stavljanje u promet ukoliko su ti lijekovi neophodni za prevenciju, odnosno otklanjanje posljedica takvog stanja. (8) Uvoz lijeka u koli~inama neophodnim za ispitivanje u postupku za davanje dozvole za stavljanje lijeka u promet odobrava Agencija. (9) Potrebnu dokumentaciju i postupak za podno{enje zahtjeva za pribavljanje dozvole za uvoz lijekova koji nemaju dozvolu za stavljanje u promet iz nadle`nosti Agencije, kao i postupak za pribavljanje dozvole za uvoz rizi~nih lijekova sa listom rizi~nih lijekova, na usagla{en prijedlog nadle`nih ministarstava entiteta i Odjela za zdravstvo Br~ko Distrikta, utvr|uje ministar civilnih poslova BiH, na prijedlog Stru~nog vije}a Agencije. ^lan 67. (Trajanje dozvole) Dozvola za promet lijekova na veliko prestaje va`iti ako nosilac dozvole promijeni uslove na osnovu kojih je izdata dozvola, ili ako vi{e ne ispunjava uslove utvr|ene ovim Zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog Zakona. ^lan 68. (Zabrana stavljanja u promet) (1) Zabranjeno je stavljati u promet proizvode pripisuju}i im ljekovita svojstva, a koji, prema odredbama ovog Zakona i propisa donesenih na osnovu ovog Zakona, ne spadaju u lijekove. (2) Zabranjeno je stavljanje u promet lijekova kojima je istekao rok trajanja ili im je dokazan neodgovaraju}i kvalitet, sigurnost i djelotvornost ili neusagla{enost sa dozvolom za stavljanje u promet ili dozvolom za interventni uvoz. (3) U slu~aju utvr|ivanja neodgovaraju}eg kvaliteta, sigurnosti i djelotvornosti ili neusagla{enosti lijekova sa dozvolom za stavljanje u promet, Agencija je du`na hitno, preko entitetskih ministarstava i Odjela za zdravstvo Br~ko Distrikta, obavijestiti nadle`ne institucije o konkretnom lijeku i mjerama koje je neophodno preduzeti. ^lan 69. (Rukovanje lijekovima) Pravna i fizi~ka lica, stru~ne institucije i tijela koja na bilo koji na~in, u okviru svoje djelatnosti, do|u u posjed lijeka (prijevoznici, po{ta, ca rina) du`ne su rukovati lijekovima u skladu s uputstvom naru~ioca usluge, a s ciljem spre~avanja promjene kvaliteta lijeka i njegove zloupotrebe. ^lan 70. (Maloprodaja lijekova) (1) Prodaja lijekova na malo izvan apoteka nije dozvoljena. Pravnom licu koje obavlja djelatnost proizvodnje i prometa na veliko nije dozvoljeno obavljati djelatnost prometa lijekova na malo. (2) Pravno ili fizi~ko lice koje obavlja promet lijekova na malo mo`e nabavljati lijekove samo od proizvo|a~a, odnosno veletrgovca lijekovima koji ima dozvolu za proizvodnju, odnosno promet izdatu u skladu s ovim Zakonom, odnosno mo`e obavljati trgovinu samo onih lijekova za koje postoji dozvola za promet. Odjeljak F. Ozna~avanje lijekova ^lan 71. (Ozna~avanje lijekova) (1) Lijekovi koji su u prometu u BiH moraju biti ozna~eni na vanjskom, odnosno unutra{njem pakovanju, sa osnovnim podacima o lijeku na jednom od jezika koji su u slu`benoj upotrebi u BiH. (2) Podaci iz stava (1) ovog ~lana mogu biti navedeni i na jednom ili vi{e stranih jezika pod uslovom da je sadr`aj teksta na svim jezicima identi~an. (3) Svako pakovanje lijeka koji je u prometu u BiH mora imati prilo`eno uputstvo za pacijenta koje je napisano na jednom od jezika koji su u slu`benoj upotrebi u BiH i koji je u skladu sa sa`etkom glavnih karakteristika lijeka, osim u slu~aju ako su svi potrebni podaci ve} navedeni na vanjskom pakovanju. (4) Uputstvo za pacijenta mora sadr`avati najmanje osnovne podatke o lijeku (ime, generi~ko ime, kvalitativni i kvantitativni sastav, far ma ceu tsku formu, ja~inu i pakiranje), o proizvo|a~u lijeka, nosiocu dozvole za stavljanje lijeka u promet, na~inu upotrebe, indikacijama, kontraindikacijama, mjerama opreza, na~inu izdavanja, ne`eljenim efektima, roku trajanja, na~inu ~uvanja i druge potrebne informacije. (5) Vanjsko pakovanje lijeka mora sadr`avati najmanje osnovne podatke o lijeku (ime, generi~ko ime, kvalitativni i kvantitativni sastav aktivne supstance, far ma ceu tsku formu, ja~inu i pakovanje), o proizvo|a~u lijeka, nosiocu dozvole za stavljanje u promet, na~inu primjene, na~inu ~uvanja, roku upotrebe, broju serije, broju dozvole za stavljanje lijeka u promet i ostale potrebne identifikacione kodove, razna upozorenja i druge potrebne informacije. (6) Unutra{nje pakovanje mora sadr`avati najmanje osnovne podatke o lijeku (ime, generi~ko ime, kvalitativni i kvantitativni sastav aktivne supstance, far ma ceu tsku formu i ja~inu), o nosiocu dozvole za stavljanje u promet, datumu isteka roka trajanja, broju serije lijeka i drugim potrebnim informacijama, ako to dozvoljava veli~ina unutra{njeg pakovanja. (7) Na~in ozna~avanja lijekova, strukturu i sadr`aj uputstva za pacijenta, sadr`aj instrukcije za uni{tavanje lijeka u slu~aju njegove neispravnosti, kao i posebna pravila za pakovanje i ozna~avanje lijekova koji se koriste isklju~ivo u zdravstvenim ustanovama, propisuje ministar civilnih poslova BiH, na prijedlog Stru~nog vije}a Agencije. Odjeljak G. Farmakovigilanca ^lan 72. (Farmakovigilanca) (1) Nosilac dozvole za stavljanje lijeka u promet, medicinsko osoblje, kao i svako pravno i fizi~ko lice koje pri svom radu otkrije ne`eljene efekte lijeka ili na njih posumnja, du`no je o tome izvijestiti Agenciju, koja vodi registar ne`eljenih efekata lijekova, analizira ih i na njih reagira, s ciljem za{tite zdravlja stanovni{tva u skladu s ovim Zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog Zakona. (2) Nosioci dozvole za promet du`ni su podnositi Agenciji periodi~ne izvje{taje o sigurnosti lijeka u utvr|enim periodima ili na njen zahtjev. (3) Na~in i postupak izvje{tavanja o ne`eljenim efektima lijekova, na~in reagiranja na njih, obaveze medicinskog osoblja, nosioca dozvole za stavljanje lijeka u promet, na~in podno{enja i sadr`aj periodi~nog izvje{taja te na~in organiziranja sistema farmakovigilance propisuje Stru~no vije}e, na prijedlog direktora Agencije. Odjeljak H. Izvje{tavanje o lijekovima i ogla{avanje lijekova ^lan 73. (Izvje{tavanje o lijekovima i ogla{avanje lijekova) (1) Ogla{avanje lijekova je svaki oblik davanja informacija o lijekovima {iroj i stru~noj javnosti zbog podsticanja propisivanja lijekova, njihovog snabdijevanja, prodaje i potro{nje. (2) Uslove i na~in ogla{avanja lijekova stru~noj javnosti, stepen i smjer obrazovanja i druge uslove koje su du`na ispunjavati lica koja izvje{tavaju stru~nu javnost, uslove i na~in ogla{avanja {iroj javnosti lijekova koji se izdaju bez recepta, propisuje ministar civilnih poslova BiH, na prijedlog Stru~nog vije}a Agencije. ^lan 74. (Ogla{avanje lijekova stru~noj javnosti) (1) Ogla{avanje lijekova stru~noj javnosti obavljaju proizvo|a~i i nosioci dozvole za stavljanje lijeka u promet u stru~nim knjigama, stru~nim revijama i drugim stru~nim publikacijama, kao i neposrednim izvje{tavanjem stru~njaka koji propisuju ili izdaju lijekove. (2) Ogla{avanje stru~noj javnosti lijekova koji se izdaju samo na recept dozvoljeno je u okvirima davanja informacija iz sa`etka glavnih karakteristika lijeka, odnosno uslova stavljanja lijeka u promet. (3) Ogla{avanje stru~noj javnosti lijekova koji se izdaju samo na recept mo`e biti pra}eno davanjem jednog najmanjeg pakovanja lijeka koje ima oznaku "besplatan uzorak, nije za prodaju". (4) Nosilac dozvole za stavljanje lijeka u promet, proizvo|a~i lijekova, pravna i fizi~ka lica koja obavljaju promet lijekova ili pravna i fizi~ka lica koja nastupaju u njihovo ime ili njihova udru`enja, ne smiju nuditi neposrednu ili posrednu materijalnu korist licima koja propisuju ili izdaju lijekove. (5) Nosilac dozvole za stavljanje lijeka u promet, proizvo|a~i lijekova, pravna i fizi~ka lica koja nastupaju u njihovo ime ili njihova udru`enja mogu omogu}avati licima koja propisuju ili izdaju lijekove sticanje dodatnih znanja o novim lijekovima i lijekovima koji su ve} u prometu. (6) Sticanje znanja iz stava (5) ovog ~lana mora biti realizirano tako da se ne prekora~e nau~no- stru~ni ciljevi takvog obrazovanja te organizaciono podre|eno isklju~ivo sticanju novih znanja o lijekovima i namijenjeno samo licima koja propisuju ili izdaju lijekove. ^lan 75. (Ogla{avanje lijekova {iroj javnosti) Nosioci dozvole za stavljanje lijeka u promet i proizvo|a~i lijekova koji se izdaju bez recepta mogu o svojstvima lijeka upoznati {iru javnost, ako Agencija ne odlu~i druga~ije. ^lan 76. (Zabrana ogla{avanja) (1) Zabranjeno je ogla{avanje {iroj javnosti u javnim medijima lijekova koji se izdaju samo na ljekarski recept. (2) Izuzetno od odredbe stava (1) ovog ~lana, u interesu za{tite zdravlja stanovni{tva i zbog spre~avanja vanrednih stanja (epidemije, elementarne nepogode ve}eg obima, ratnog stanja i drugih vanrednih slu~ajeva) direktor Agencije, na prijedlog Stru~nog vije}a, mo`e dozvoliti ogla{avanje s ciljem informiranja {ire javnosti u javnim medijima o upotrebi odre|enih lijekova. (3) Zabranjeno je ogla{avanje lijekova {iroj javnosti tako da se lijeku pripisuju svojstva koja nema, preuveli~avaju pozitivni efekti lijeka, senzacionalisti~ki i na neodgovaraju}i na~in opisuju efekti lijeka ili da se na bilo koji drugi na~in korisnik lijeka dovodi u zabludu. (4) Zabranjeno je direktno obra}anje djeci u ogla{avanju lijekova. (5) Zabranjeno je dijeljenje besplatnih uzoraka lijeka {iroj javnosti. (6) Zabranjeno je ogla{avanje lijekova koji nemaju dozvolu za promet. ^lan 77. (Na~in izvje{tavanja stru~ne javnosti o lijekovima u prometu) (1) Agencija izvje{tava stru~nu javnost o lijekovima koji su dobili dozvolu za stavljanje u promet: a) objavljivanjem u slu`benim glasilima BiH, Federacije BiH, RS- a i Br~ko Distrikta najmanje jednom u tri mjeseca; b) objavljivanjem Registra lijekova BiH tako da se osigura dostupnost registra stru~noj javnosti; c) objavom u bazi podataka lijekova. (2) Agencija i/ili Ministarstvo zdravlja entiteta i Odjel za zdravstvo Br~ko Distrikta mogu izvje{tavati {iru javnost u javnim medijima o lijekovima ili aktivnostima koje se provode u vezi s njima, ukoliko to zahtijeva za{tita zdravlja stanovni{tva. Odjeljak I. Kontrola kvaliteta lijekova ^lan 78. (Kontrola kvaliteta lijekova) (1) Kontrola kvaliteta lijekova provodi se utvr|ivanjem uskla|enosti kvaliteta lijeka sa uslovima na osnovu kojih je izdata dozvola za stavljanje u promet. (2) Kontrola kvaliteta lijekova obavlja se u skladu s evropskom farmakopejom, farmakopejom BiH ili drugim priznatim farmakopejama, metodama analize koje detaljno opi{e i prilo`i proizvo|a~ ili drugim provjerenim metodama analize. Ponedjeljak, 21. 7. 2008. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Strana 23 Broj 58 - Strana 24 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 21. 7. 2008. ^lan 79. (Vrste kontrola kvaliteta lijekova) (1) Kontrola kvaliteta lijekova koju obavlja Kontrolna laboratorija Agencije je: a) Redovna kontrola kvaliteta svih lijekova koji su u prometu u BiH i koja se obavlja najmanje jednom u pet godina; b) Kontrola kvaliteta prve serije lijeka prije stavljanja u promet i prilikom obnove i varijacija koje zahtijevaju kontrole kvaliteta; c) Kontrola kvaliteta svake serije proizvedenog, odnosno uvezenog lijeka i supstance; d) Vanredna kontrola kvaliteta, odnosno kontrola kvaliteta lijeka koja se provodi na zahtjev Agencije u toku pribavljanja dozvole za stavljanje lijeka u promet ili nakon njezinog pribavljanja; e) Posebna kontrola kvaliteta, odnosno kontrola kvaliteta svake serije rizi~nih i drugih specifi~nih kategorija lijekova. (2) Izuzetno od stava (1) ovog ~lana, kontrolu kvaliteta lijeka iz stava (1) ta~ka c) ovog ~lana mo`e provesti laboratorija ovla{tena, odnosno priznata za takve kontrole od Agencije. (3) U slu~aju kada se kontrola kvaliteta lijeka predvi|ena stavom (1) ta~kom c) ovog ~lana provodi od Kontrolne laboratorije Agencije, proizvo|a~/uvoznik du`an je prije stavljanja u promet dostaviti Agenciji uzorak, a rok za provo|enje takve kontrole je 30 dana. (4) U slu~aju kada kontrolu kvaliteta lijeka predvi|enu stavom (1) ta~kom c) ovog ~lana provodi ovla{tena, odnosno priznata laboratorija, proizvo|a~/uvoznik je du`an prije stavljanja u promet dostaviti Agenciji uzorak i nalaz izvr{ene kontrole. (5) Na prijedlog direktora Agencije, Stru~no vije}e detaljno propisuje na~in i obim provo|enja kontrole kvaliteta iz stava (1) ovog ~lana, pripremljene od Kontrolne laboratorije Agencije. ^lan 80. (Provo|enje kontrole kvaliteta lijekova) (1) Kontrolu kvaliteta lijekova obavlja Kontrolna laboratorija Agencije ili ovla{tena laboratorija, na prijedlog: a) Agencije; b) uvoznika; c) pravnog lica koje obavlja promet lijekova na veliko; d) nosioca dozvole za stavljanje lijeka u promet. (2) O rezultatima kontrole kvaliteta lijekova ovla{tena kontrolna laboratorija izdaje potvrdu, odnosno izvje{tava Agenciju, naru~ioca i nosioca dozvole za stavljanje lijeka u promet. (3) Na osnovu utvr|ene kontrole kvaliteta, Agencija mo`e ukinuti ve} izdatu dozvolu za stavljanje lijeka u promet, zabraniti promet odre|ene serije lijeka ili zatra`iti uvo|enje izmjena, u slu~aju potvrde da: a) je lijek pod propisanim uslovima upotrebe {tetan za zdravlje, b) lijek po kvalitativnom i kvantitativnom sastavu ne odgovara deklariranim vrijednostima, te c) nalazi analize kvaliteta ne odgovaraju bilo kojem drugom zahtjevu ili obavezi u vezi sa izdavanjem dozvole za stavljanje lijeka u promet. (4) Uslove, okolnosti i postupak anga`iranja ovla{tenih laboratorija za potrebe kontrole kvaliteta, te na~in vo|enja evidencije o kontrolama provedenim na ovaj na~in, propisuje Stru~no vije}e, na prijedlog direktora Agencije. ^lan 81. (Izuzimanje lijekova za potrebe kontrole i tro{kovi kontrole) (1) Proizvo|a~i lijekova, nosioci dozvole za stavljanje lijeka u promet i pravna lica koja obavljaju promet lijekova du`na su omogu}iti Agenciji izuzimanje potrebne koli~ine lijekova za kontrolu kvaliteta u skladu s odredbom ~lana 79. ovog Zakona. (2) Tro{kove kontrole kvaliteta lijekova iz ~lana 79. ta~. a), b), c) i e) ovog Zakona snosi nosilac dozvole za stavljanje lijeka u promet. (3) Tro{kove kontrole kvaliteta lijekova iz ~lana 79. ta~ka d) ovog Zakona snosi Agencija. (4) Izuzetno od stava (3) ovog ~lana, u slu~aju dokazivanja da kvalitet lijeka ne odgovara uslovima pod kojima je izdata dozvola za stavljanje lijeka u promet, tro{kove kontrole kvaliteta lijeka snosi nosilac dozvole za stavljanje lijeka u promet. (5) Metodologiju oblikovanja tro{kova analiti~kog ispitivanja lijeka za potrebe kontrole kvaliteta propisuje Vije}e ministara BiH, na prijedlog direktora Agencije. Odjeljak J. Dostupnost lijekova ^lan 82. (Esencijalna lista lijekova) S ciljem omogu}avanja osnovne za{tite zdravlja stanovni{tva u oblasti lijekova, proizvo|a~i i pravna lica koja obavljaju promet lijekova na veliko du`na su, s ciljem {to bolje dostupnosti lijekova gra|anima, stalno imati na raspolaganju utvr|ene koli~ine esencijalnih lijekova. ^lan 83. (Utvr|ivanje liste esencijalnih lijekova) (1) Vije}e ministara BiH, najmanje svake dvije godine, a na prijedlog Stru~nog vije}a Agencije, uz prethodno pribavljenu saglasnost nadle`nih ministarstava entiteta i Odjela za zdravstvo Br~ko Distrikta, utvr|uje listu esencijalnih lijekova u BiH. (2) Lijekovi sa liste esencijalnih lijekova u BiH predstavljaju min i mum lijekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i min i - mum lijekova u bolni~koj zdravstvenoj za{titi. (3) Lista lijekova iz stava (1) ovog ~lana objavljuje se u slu`benim glasilima BiH, Federacije BiH, RS- a i Br~ko Distrikta. ^lan 84. (Cijene lijekova) (1) S ciljem osiguranja bolje dostupnosti i snabdjevenosti lijekovima u BiH, Vije}e ministara BiH, na prijedlog direktora Agencije i uz prethodno mi{ljenje Stru~nog vije}a, provodi kontrolu cijena lijekova, na jedan od sljede}ih na~ina: a) odre|ivanjem minimalne i maksimalne visine veleprodajne i maloprodajne mar`e lijekova i/ili b) utvr|ivanjem maksimalnih cijena lijekova pomo}u komparativnih i/ili referentnih cijena lijekova na osnovu farmakoekonomskih studija ili na osnovu drugih parametara. (2) Na~in kontrole cijena, odnosno na~in oblikovanja cijena lijekova, kao i na~in izvje{tavanja o cijenama lijekova iz stava (1) ovog ~lana, bli`e propisuje Vije}e ministara BiH, na prijedlog direktora Agencije, uz prethodno mi{ljenje Stru~nog vije}a. ^lan 85. (Lijekovi humanitarnog porijekla) (1) Lijekovi humanitarnog porijekla mogu se uvoziti i koristiti u Bosni i Hercegovini samo uz prethodnu saglasnost nadle`nih ministarstava entiteta, odnosno Odjela za zdravstvo Br~ko Distrikta. (2) Lijekovi iz stava (1) ovog ~lana ne mogu biti predmet prometa. (3) Na svakom pojedina~nom pakovanju lijeka iz stava (1) ovog ~lana mora stajati jasna i trajna oznaka da je lijek humanitarnog porijekla i da je besplatan. ^lan 86. (Odobravanje uvoza lijekova humanitarnog porijekla) Nadle`na ministarstva entiteta, odnosno Odjel za zdravstvo Br~ko Distrikta }e, prilikom odlu~ivanja o odobravanju uvoza lijekova humanitarnog porijekla, prednost dati lijekovima s liste esencijalnih lijekova u BiH, odnosno s liste esencijalnih lijekova Svjetske zdravstvene organizacije. ^lan 87. (Uslovi za uvoz lijekova iz humanitarne pomo}i) (1) Za pribavljanje saglasnosti za uvoz lijekova iz humanitarne pomo}i potrebno je ispunjavanje sljede}ih uslova: a) dostavljanje specifikacija svakog pojedina~nog lijeka s podacima o INN i za{ti}enim nazivom/nazivima lijeka, koli~inama i rokovima trajanja lijeka; b) neophodnost ponu|enih vrsta i koli~ina lijeka zdravstvu; c) da do isteka roka trajanja lijeka preostaje najmanje godina dana; d) dostavljanje certifikata o kontroli kvaliteta tog lijeka izdatog od proizvo|a~a, osim u vanrednim okolnostima. (2) Odredbe vezane za uvoz lijekova humanitarnog porijekla analogno se primjenjuju na uvoz medicinskih sredstava humanitarnog porijekla. ^lan 88. (Postupak s lijekovima uvezenim protivno odredbama Zakona) Lijekovi humanitarnog porijekla, dopremljeni u Bosnu i Hercegovinu suprotno odredbama ovog Zakona, vra}aju se isporu~iocu, odnosno uni{tavaju o njegovom tro{ku. ^lan 89. (Nadzor lijekova i medicinskih sredstava iz humanitarne pomo}i) Nadle`na ministarstva entiteta i Odjel za zdravstvo Br~ko Distrikta du`ni su osigurati izvr{avanje nadzora nad opremom, skladi{tenjem i distribucijom lijekova i medicinskih sredstava iz humanitarne pomo}i na svojoj teritoriji. ^lan 90. (Primjena lijekova u zdravstvenim ustanovama) (1) Lijekovi se primjenjuju na pacijentima u ambulantama primarne zdravstvene za{tite i odjeljenjima bolnica i drugih zdravstvenih ustanova (u daljnjem tekstu: ambulante, bolnice i odjeljenja). (2) Ambulante, bolnice i odjeljenja snabdijevaju se lijekovima preko apoteka, odnosno bolni~kih apoteka. ^lan 91. (Lijekovi koji se mogu dr`ati u zdravstvenim ustanovama) (1) U ambulantama, bolnicama i odjeljenjima mogu se dr`ati samo lijekovi neophodni za tretman pacijenata u skladu s djelatno{}u zdravstvene ustanove. (2) Ambulante, bolnice i odjeljenja ne mogu se baviti izdavanjem lijekova pacijentima. ^lan 92. (Uslovi za ~uvanje i primjenu lijekova) (1) U ambulantama, bolnicama i odjeljenjima moraju biti osigurani uslovi u vezi sa prostorom, opremom i kadrom za ~uvanje i primjenu svih vrsta lijekova koji se u njima koriste. (2) Bli`e uslove iz stava (1) ovog ~lana propisuju entitetska ministarstva zdravstva, odnosno Odjel za zdravstvo Br~ko Distrikta. ^lan 93. (Farmaceutski otpad) (1) Zabranjen je promet neispravnih lijekova. (2) Lijek se smatra neispravnim u slu~aju: a) isteka roka trajanja lijeka; b) promjene organolepti~kih svojstava lijeka (izgled, boja, ukus, miris); c) o{te}enja ambala`e, odnosno pakiranja lijeka; d) utvr|ivanja laboratorijskom kontrolom da lijek ne odgovara propisanom kvalitetu; e) da je lijek iz bilo kojeg drugog razloga stavljen van upotrebe. (3) Neispravni lijekovi iz stava (2) ovog ~lana smatraju se far - maceutskim otpadom. ^lan 94. (Zbrinjavanje far ma ceu tskog otpada) (1) Farmaceutski otpad zbrinjava se na na~in koji ne}e izazvati ugro`avanje `ivota, zdravlja ljudi i okoli{a. (2) Prilikom zbrinjavanja far ma ceu tskog otpada postupa se prema uputstvu proizvo|a~a koje se odobrava prilikom izdavanja dozvole za stavljanje lijeka u promet. (3) Bli`e uslove o dozvoljenim na~inima uni{tavanja far ma ceu - tskog otpada, kao i sadr`aju uputstva za zbrinjavanje otpada koje je izdao proizvo|a~, te kategorijama otpada, propisuje ministar civilnih poslova BiH, na prijedlog Stru~nog vije}a Agencije. ^lan 95. (Tro{kovi zbrinjavanja far ma ceu tskog otpada) Tro{kovi zbrinjavanja far ma ceu tskog otpada idu na teret vlasnika far ma ceu tskog otpada, odnosno pravnog ili fizi~kog lica kod kojeg je otpad zate~en. POGLAVLJE IV. MEDICINSKA SREDSTVA ^lan 96. (Medicinska sredstva) (1) U smislu ovog Zakona, medicinska sredstva su: instrumenti, aparati, materijal i drugi proizvodi koji se primjenjuju na ljudima i koji svoju osnovnu namjenu, odre|enu od proizvo|a~a, ne posti`u na osnovu farmakolo{ke, imunolo{ke ili metaboli~ke aktivnosti, ve} se koriste sami ili Ponedjeljak, 21. 7. 2008. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Strana 25 Broj 58 - Strana 26 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 21. 7. 2008. u kombinaciji, uklju~uju}i i softver potreban za pravilnu upotrebu, a u svrhu: a) postavljanja dijagnoze, prevencije, pra}enja, lije~enja ili ubla`avanja uzroka, odnosno posljedica bolesti; b) postavljanja dijagnoze, pra}enja, lije~enja ili ubla`avanja povreda, odnosno ubla`avanja invaliditeta ili nadomje{tanja nedostataka, odnosno posljedica uzrokovanih invaliditetom; c) ispitivanja, nadomje{tanja ili modifikacije anatomskih ili fiziolo{kih funkcija; d) kontrole za~e}a. (2) Dozvoljeno je da medicinsko sredstvo u svojoj namjeni bude potpomognuto supstancama koje ispoljavaju farmakolo{ke, imunolo{ke ili metaboli~ke aktivnosti. ^lan 97. (Osnovna podjela - In vi tro medicinska sredstva) In vi tro dijagnosti~ka medicinska sredstva su medicinska sredstva koja obuhvataju reagense, komplete reagenasa, proizvode reagenasa, materijale za kontrolu i kalibraciju, instrumente i ure|aje, opremu ili sistem koji se koristi samostalno ili u kombinaciji i namijenjena su za upotrebu u in vi tro uslovima, za ispitivanje biolo{kih uzoraka, uklju~uju}i uzorke tkiva dobivene iz ljudskog organizma za pribavljanje informacija o: a) fiziolo{kim ili patolo{kim stanjima; b) kongenitalnim anomalijama; c) kompatibilnosti potencijalnog primaoca; d) podacima potrebnim za pra}enje terapijskih postupaka. ^lan 98. (Ostale vrste medicinskih sredstava) U medicinska sredstva ubrajaju se i proizvodi: a) koje je proizvo|a~ namijenio kori{tenju u kombinaciji s medicinskim sredstvom koje omogu}ava njegovu upotrebu; b) namijenjeni za pojedina~nog pacijenta koji imaju zasebne konstrukcijske osobine i izradio ih je, u skladu sa pismenim uputstvom, naro~ito osposobljen stru~njak; c) namijenjeni klini~kom ispitivanju. ^lan 99. (Razli~ite klasifikacije medicinskih sredstava) (1) Medicinska sredstva se, prema stepenu rizika za korisnika, klasificiraju na: a) Klasu I - medicinska sredstva s niskim stepenom rizika; b) Klasu II- a - medicinska sredstva s ve}im stepenom rizika; c) Klasu II- b - medicinska sredstva s visokim stepenom rizika; d) Klasu III - medicinska sredstva s najvi{im stepenom rizika. (2) Medicinska sredstva se, prema svojoj prirodi, vezanosti za izvor energije i drugim svojstvima, klasificiraju na: a) neinvazivna; b) invazivna; c) aktivna. (3) Medicinska sredstva se, prema du`ini trajanja primjene na ljudskom organizmu, klasificiraju na: a) tranzitorna, koja se neprekidno primjenjuju kra}e od 60 minuta; b) kratkotrajna, koja se neprekidno primjenjuju do 30 dana; c) dugotrajna, koja se neprekidno primjenjuju du`e od 30 dana. (4) In vi tro dijagnosti~ka medicinska sredstva klasificiraju se na: a) In vi tro dijagnosti~ka sredstva koja koristi samo stru~no osoblje i koja se prema vrsti sredstava dijele na listu A i listu B; b) In vi tro dijagnosti~ka sredstva za samodijagnosticiranje; c) Sva druga in vi tro dijagnosti~ka sredstva. (5) Prema na~inu i mjestu izdavanja, medicinska sredstva klasificiraju se na: a) medicinska sredstva koja se izdaju na recept/narud`bu samo u apotekama i specijaliziranim trgovinama; b) medicinska sredstva koja se izdaju bez recepta samo u apotekama i specijaliziranim trgovinama; c) medicinska sredstva koja se izdaju na recept/narud`bu u bolni~kim apotekama; d) medicinska sredstva koja se izdaju bez recepta u slobodnoj prodaji. (6) Ako je medicinsko sredstvo predstavljeno u kombinaciji s lijekom ili u kombinaciji s proizvodom koji je u slobodnoj prodaji, onda se razvrstavanje obavlja u odnosu na primarnu namjenu koju deklarira proizvo|a~. (7) Bli`e uslove i na~in klasificiranja pojedinih vrsta medicinskih sredstava, u smislu ovog Zakona, utvr|uje ministar civilnih poslova BiH, na prijedlog Stru~nog vije}a Agencije. ^lan 100. (Osnovni zahtjevi za medicinska sredstva - op}i i posebni zahtjevi za medicinska sredstva) (1) Medicinska sredstva moraju biti usagla{ena sa zahtjevima za op}u sigurnost proizvoda, te odgovarati osnovnim zahtjevima koji se dijele na op}e i posebne. (2) Op}i zahtjevi koje mora ispunjavati medicinsko sredstvo su: a) da su dizajnirani, izra|eni, ugra|eni, odr`avani i upotrijebljeni tako da prilikom upotrebe pod utvr|enim uslovima djeluju u skladu s namjenom za koju su proizvedeni i pri tome ne ugro`avaju zdravstveno stanje ili sigurnost korisnika; b) da je prilikom izrade osiguran sistem kvaliteta koji se odnosi na dizajn i izradu medicinskog sredstva. (3) Posebni zahtjevi su zahtjevi koje moraju ispunjavati medicinska sredstva da bi bilo omogu}eno njihovo djelovanje u skladu s namjenom za koju su proizvedeni. (4) Detaljne osnovne zahtjeve, odnosno op}e i posebne propisane zahtjeve koje moraju ispunjavati medicinska sredstva propisuje ministar civilnih poslova BiH, na prijedlog Stru~nog vije}a Agencije. ^lan 101. (Utvr|ivanje uskla|enosti medicinskog sredstva) (1) Postupak utvr|ivanja uskla|enosti medicinskog sredstva s op}im i posebnim zahtjevima iz ovog Zakona je postupak kojim se neposredno ili posredno utvr|uje da li medicinsko sredstvo ispunjava zahtjeve Zakona o op}oj sigurnosti proizvoda, Zakona o tehni~kim uslovima za proizvode i ocjenjivanje uskla|enosti s ovim Zakonom, kao i propisima donesenim na osnovu navedenih zakona. (2) Postupak utvr|ivanja uskla|enosti medicinskog sredstva s op}im i posebnim zahtjevima zavisi od klasifikacije medicinskog sredstva u pogledu stepena rizika, i to: a) Za medicinska sredstva klase I proizvo|a~ sam ocjenjuje uskla|enost proizvoda s op}im i posebnim zahtjevima, te o tome, na vlastitu odgovornost, daje izjavu odnosno certifikat. Izuzetak su medicinska sredstva koja imaju funkciju mjerenja i sterilni proizvodi koji se uskla|uju, {to zna~i s kojima se postupa kao s medicinskim sredstvima klase II ili III za utvr|ivanje njihove sposobnosti mjerenja, odnosno sterilnosti; b) Za medicinska sredstva klase II- a, II- b i III uskla|enost medicinskog sredstva s propisanim op}im i posebnim zahtjevima, kao i nadzor sistema osiguranja kvaliteta utvr|uju ovla{tene institucije. (3) U slu~aju da ocjenu uskla|enosti odre|ene vrste medicinskih sredstava ne obavljaju ovla{tene institucije u smislu Zakona o tehni~kim uslovima za proizvode i ocjenjivanje uskla|enosti, ocjenu njihove uskla|enosti preuzet }e Komisija za medicinska sredstva, na osnovu odobrenja Stru~nog vije}a, a na prijedlog direktora Agencije. (4) Zahtjeve u pogledu ocjene uskla|enosti odre|ene vrste medicinskih sredstava s op}im i posebnim zahtjevima na osnovu zakona i podzakonskih akata iz stava (1) ovog ~lana, ozna~avanje medicinskog sredstva, kao i sadr`aj certifikata o uskla|enosti medicinskog sredstva utvr|uje ministar civilnih poslova BiH, na prijedlog Stru~nog vije}a Agencije, a u skladu s postoje}im propisima. (5) Bli`e zahtjeve koje moraju ispunjavati stru~ne institucije za utvr|ivanje uskla|enosti odre|ene vrste medicinskih sredstava, ukoliko to nije nadle`nost druge dr`avne institucije, utvr|uje ministar civilnih poslova BiH, na prijedlog Stru~nog vije}a Agencije. ^lan 102. (Ozna~avanje medicinskog sredstva) (1) Na osnovu certifikata o uskla|enosti, proizvo|a~ medicinskog sredstva du`an je ozna~iti svoj proizvod propisanom oznakom o uskla|enosti. (2) Oznaku o uskla|enosti koja se koristi u BiH i sadr`aj certifikata o uskla|enosti izdatog u BiH propisuje Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH, a na prijedlog Agencije, ukoliko to posebnim zakonom nije druga~ije odre|eno. (3) Izuzetno od odredbe stava (2) ovog ~lana, proizvo|a~ medicinskog sredstva ~iju uskla|enost s op}im i posebnim zahtjevima utvr|uje tijelo za utvr|ivanje uskla|enosti priznato u EU, mora ozna~iti medicinsko sredstvo sa CE oznakom koja je priznata u BiH. (4) Zabranjeno je ozna~iti medicinsko sredstvo oznakama predvi|enim u ovom ~lanu ako to nije u skladu s propisima iz ~lana 101. ovog Zakona, s ovim Zakonom, odnosno propisima donesenim na osnovu ovog, odnosno zakona navedenih u ~lanu 101. ovog Zakona. ^lan 103. (Izuzeci) Nije potrebno ozna~iti medicinska sredstva koja su: a) namijenjena klini~kom ispitivanju; b) izra|ena po narud`bi za pojedina~nog pacijenta ili korisnika. ^lan 104. (Uslovi za proizvodnju medicinskih sredstava) (1) Proizvo|a~ medicinskih sredstava mora, osim op}ih zakonskih uslova, ispunjavati i posebne uslove odre|ene ovim Zakonom, i to: a) svoju djelatnost mora prijaviti Agenciji prije po~etka proizvodnje medicinskih sredstava; b) djelatnost mora obavljati tako da je uvedeno osiguranje sistema kvaliteta i za{tite zdravlja stanovni{tva; c) mora imati zaposleno odgovorno lice s najmanje VI. stepenom obrazovanja medicinskog smjera za medicinska sredstva klase I i II, te VII. stepenom obrazovanja medicinskog smjera za medicinska sredstva klase III, a koje je zadu`eno za pra}enje i javljanje ne`eljenih pojava i reagiranja na njih; d) mora se osigurati za mogu}u {tetu nanesenu korisniku ili tre}em licu. (2) Uslove koji se odnose na karakteristike prostora, opreme i kadrova, u skladu s ovim Zakonom, propisuju entiteti, odnosno Distrikt Br~ko. ^lan 105. (Tehni~ki propisi o uskla|enosti medicinskog sredstva) (1) Proizvo|a~ medicinskih sredstava mora se, prilikom izrade medicinskog sredstva, koristiti tehni~kim propisima na osnovu kojih se osigurava uskla|enost medicinskog sredstva s op}im i posebnim zahtjevima. (2) Pravilnik o osnovnim, odnosno op}im i posebnim zahtjevima kojima se osigurava uskla|enost medicinskog sredstva, odnosno njegova sigurnost donosi Vije}e ministara BiH, na prijedlog Agencije. ^lan 106. (Prijava djelatnosti proizvodnje medicinskog sredstva) (1) Proizvo|a~ medicinskog sredstva du`an je podnijeti Agenciji dokumentaciju iz koje se mo`e zaklju~iti da je medicinsko sredstvo proizvedeno tako da je uvedeno osiguranje sistema kvaliteta i za{tite zdravlja stanovni{tva i da su medicinska sredstva proizvedena u skladu s op}im i posebnim zahtjevima. (2) Proizvo|a~ medicinskog sredstva du`an je podnijeti Agenciji dokumentaciju o nacrtu, kontroli kvaliteta i na~inu odr`avanja medicinskog sredstva. (3) Proizvo|a~ medicinskog sredstva du`an je prijaviti Agenciji i predlo`iti dokumentaciju o svim promjenama procesa proizvodnje i specifikacijama medicinskog sredstva i drugim podacima koji se odnose na javno zdravlje. (4) U slu~aju da se medicinsko sredstvo proizvodi u inozemstvu, du`nost proizvo|a~a preuzima dobavlja~/uvoznik medicinskog sredstva u BiH. Ponedjeljak, 21. 7. 2008. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Strana 27 Broj 58 - Strana 28 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 21. 7. 2008. (5) Detaljan sadr`aj dokumentacije iz stava (2) ovog ~lana, kao i sadr`aj i postupak prijave djelatnosti proizvodnje medicinskog sredstva, propisuje ministar civilnih poslova BiH, na prijedlog Stru~nog vije}a. Visinu tro{kova razmatranja prijave i upisa u registar proizvo|a~a medicinskih sredstava propisuje Vije}e ministara BiH, na prijedlog direktora Agencije. ^lan 107. (Promet medicinskih sredstava) Promet medicinskih sredstava obuhvata promet na malo i na veliko, uklju~uju}i uvoz i izvoz. ^lan 108. (Promet medicinskih sredstava na veliko) (1) Promet medicinskih sredstava na veliko obuhvata nabavku, skladi{tenje, trans port i prodaju medicinskih sredstava, kao i izvoz i uvoz. (2) Zabranjen je promet medicinskih sredstava koja nisu uskla|ena s propisanim op}im i posebnim zahtjevima iz Zakona o tehni~kim zahtjevima za proizvode i ocjenjivanje uskla|enosti, ovog Zakona, kao i propisa donesenih na osnovu ovih zakona, odnosno promet medicinskih sredstava koja nisu upisana u registar medicinskih sredstava koji vodi Agencija. ^lan 109. (Uslovi za obavljanje prometa medicinskih sredstava na veliko) Pravno lice koje obavlja promet medicinskih sredstava na veliko, osim op}ih zakonskih uslova, mora ispunjavati i posebne uslove utvr|ene ovim Zakonom, odnosno du`no je: a) svoju djelatnost, prije po~etka prometa medicinskih sredstava na veliko, prijaviti Agenciji koja razmatra prijavu i vodi registar pravnih lica koja obavljaju promet medicinskih sredstava na veliko; b) djelatnost obavljati tako da je uvedeno osiguranje sistema kvaliteta i za{tita zdravlja stanovni{tva; c) imati zaposleno odgovorno lice s najmanje VI. stepenom obrazovanja medicinskog smjera koje je du`no pratiti i javljati o ne`eljenim pojavama u primjeni medicinskih sredstava i reagiranje na njih, odnosno zadu`eno je za materiovigilancu; d) imati zaposleno odgovorno lice za promet medicinskih sredstava s odgovaraju}im znanjem za preuzimanje te odgovornosti. ^lan 110. (Promet medicinskih sredstava na malo) Promet medicinskih sredstava na malo obuhvata nabavku, skladi{tenje, trans port i prodaju medicinskih sredstava. ^lan 111. (Uslovi za obavljanje prometa medicinskih sredstava na malo) (1) Pravno i fizi~ko lice koje obavlja promet medicinskih sredstava na malo u specijaliziranim trgovinama mo`e nabavljati medicinska sredstva samo od veletrgovaca medicinskih sredstava, odnosno proizvo|a~a koji je upisan u registar kod Agencije, odnosno mo`e obavljati promet medicinskog sredstva samo ako je ono upisano u registar medicinskih sredstava kod Agencije. (2) Uslovi za obavljanje prometa medicinskih sredstava u vezi s prostorom, opremom i kadrom utvr|uju se propisima entiteta, odnosno Br~ko Distrikta. ^lan 112. (Registar medicinskih sredstava i registar proizvo|a~a i veletrgovaca medicinskih sredstava) (1) Agencija vodi registar proizvo|a~a i pravnih lica koja obavljaju promet medicinskih sredstava na veliko, kao i registar medicinskih sredstava koja su u prometu u BiH. (2) Sadr`aj registra proizvo|a~a i pravnih lica koja obavljaju promet medicinskih sredstava na veliko, kao i registra medicinskih sredstava koja su u prometu u BiH te dostupnost registra, propisuje Stru~no vije}e, na prijedlog direktora Agencije. (3) Sadr`aj dokumentacije i postupak prijave djelatnosti proizvodnje i prometa medicinskih sredstava na veliko i postupak njihove verifikacije propisuje ministar civilnih poslova BiH, na prijedlog Stru~nog vije}a Agencije. Visinu tro{kova upisa u registar pravnih lica koja obavljaju djelatnost proizvodnje i prometa na veliko, odnosno upisa u registar medicinskog sredstva, propisuje Vije}e ministara BiH, na prijedlog direktora Agencije. ^lan 113. (Ozna~avanje medicinskih sredstava) (1) Svako medicinsko sredstvo koje je u prometu u BiH mora biti na vanjskom i unutra{njem pakovanju ozna~eno kao takvo na jednom od jezika u slu`benoj upotrebi u BiH i imati prilo`eno uputstvo za upotrebu. (2) Pakovanje medicinskog sredstva mora sadr`avati najmanje sljede}e podatke: o proizvo|a~u odnosno dobavlja~u, podatke potrebne za identifikaciju medicinskog sredstva i sadr`aja pakovanja, razli~ite oznake kao {to su "sterilno", "po narud`bi", "za jednokratnu upotrebu", "za klini~ko ispitivanje", ako je potrebno identifikacioni kod, rok upotrebe, uslove ~uvanja, te, po potrebi, poseban na~in upotrebe, upozorenja ili mjere opreza, namjenu, te ostale podatke koji su u vezi sa za{titom zdravlja stanovni{tva. (3) Uputstvo za upotrebu medicinskog sredstva mora biti napisano na jednom od jezika u slu`benoj upotrebi u BiH i mora sadr`avati, osim podataka navedenih u stavu (2) ovog ~lana, jo{ najmanje podatke o ne`eljenim pojavama prilikom upotrebe, detaljno opisan na~in instaliranja i provjeru njegove pravilne upotrebe, te sve ostale podatke u vezi s medicinskim sredstvom. (4) Sadr`aj i na~in ozna~avanja vanjskog i unutra{njeg pakovanja medicinskog sredstva, kao i sadr`aj uputstva za upotrebu, propisuje ministar civilnih poslova BiH, na prijedlog Stru~nog vije}a Agencije. ^lan 114. (Klini~ko ispitivanje medicinskih sredstava) (1) Klini~ko ispitivanje medicinskih sredstava je utvr|ivanje ili potvr|ivanje sigurnosti medicinskog sredstva, njegove djelotvornosti i uskla|enosti s op}im i posebnim zahtjevima u skladu s namjenom za koju ga je odredio proizvo|a~. (2) Klini~ko ispitivanje medicinskog sredstva ne mo`e se obavljati na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. ^lan 115. (Postupak klini~kog ispitivanja medicinskog sredstva) (1) Postupak klini~kog ispitivanja medicinskih sredstava mora odgovarati savremenim nau~no- tehni~kim dostignu}ima, principima dobre klini~ke prakse u klini~kom ispitivanju i medicinske etike. Rezultati klini~kog ispitivanja moraju obuhvatiti rezultate svih raspolo`ivih klini~kih ispitivanja medicinskog sredstva, bilo pozitivnih ili negativnih. (2) Dokumentacija o klini~kom ispitivanju medicinskog sredstva mora sadr`avati rezultate ispitivanja koji su detaljno i objektivno opisani i dovoljni za omogu}avanje objektivne ocjene odnosa izme|u koristi i rizika za pacijenta, ocjenu njegove sigurnosti i djelotvornosti medicinskog sredstva i mi{ljenje o tome da li je medicinsko sredstvo u skladu s op}im i posebnim zahtjevima ovog Zakona, te namjene za koju ga je odredio proizvo|a~. ^lan 116. (Osiguranje od odgovornosti) Pravno lice koje obavlja klini~ko ispitivanje medicinskog sredstva i sponzor klini~kog ispitivanja moraju, prije po~etka ispitivanja, osigurati svoju odgovornost za eventualnu {tetu koja bi klini~kim ispitivanjem mogla biti prouzrokovana ispitaniku, odnosno ispitanicima. ^lan 117. (Prijava klini~kog ispitivanja medicinskog sredstva) (1) Prije po~etka klini~kog ispitivanja medicinskog sredstva za teritoriju BiH namjeravano klini~ko ispitivanje medicinskog sredstva mora biti prijavljeno Agenciji. (2) Podnosilac prijave klini~kog ispitivanja mo`e biti sponzor klini~kog ispitivanja ili, u njegovo ime, glavni istra`iva~ klini~kog ispitivanja. ^lan 118. (Odluka o prijavi klini~kog ispitivanja medicinskog sredstva) (1) Ukoliko podnosilac prijave za klini~ko ispitivanje medicinskog sredstva ne dobije negativan odgovor od Agencije u roku od 30 dana od dana prijema prijave, smatra se da mo`e po~eti klini~ko ispitivanje medicinskog sredstva. (2) Agencija je du`na, najkasnije u roku od 30 dana od prijema potpune prijave za ispitivanje medicinskog sredstva, izvijestiti podnosioca prijave o razlozima zbog kojih se izvo|enje klini~kog ispitivanja odbija, i to u formi rje{enja koje je kona~no u upravnom postupku i protiv kojeg nije dozvoljena `alba, ali se mo`e pokrenuti upravni spor kod nadle`nog suda. (3) Rok iz stava (2) ovog ~lana prestaje te}i na dan kada Agencija od podnosioca prijave za klini~ko ispitivanje zatra`i potrebne dopunske podatke ili obja{njenja, i prekid ra~unanja roka traje do ispunjavanja zahtjeva Agencije. ^lan 119. (Privremeni ili trajni prekid klini~kog ispitivanja medicinskog sredstva) Agencija mo`e, u svrhu za{tite zdravlja stanovni{tva, odrediti privremeni ili trajni prekid klini~kog ispitivanja, nadzor nad izvo|enjem klini~kog ispitivanja i po{tivanjem principa dobrih praksi u klini~kom ispitivanju u skladu s ovim Zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog Zakona. ^lan 120. (Podnosilac prijave za klini~ko ispitivanje medicinskog sredstva) (1) Podnosilac prijave klini~kog ispitivanja mo`e biti proizvo|a~, odnosno uvoznik medicinskog sredstva. (2) Tro{kove klini~kog ispitivanja i razmatranja prijave klini~kog ispitivanja medicinskog sredstva snosi podnosilac prijave klini~kog ispitivanja. (3) Agencija, odnosno entitetska ministarstva zdravstva ili Odjel za zdravstvo Br~ko Distrikta, drugo dr`avno, odnosno entitetsko ministarstvo ili drugo pravno lice mogu zahtijevati klini~ko ispitivanje medicinskog sredstva za potrebe za{tite zdravlja stanovni{tva. (4) Tro{kove ispitivanja predvi|enog stavom (3) ovog ~lana snosi predlaga~ klini~kog ispitivanja samo u slu~aju ako se doka`e da sigurnost, efikasnost i uskla|enost medicinskog sredstva s op}im i posebnim zahtjevima odgovara odredbama ovog Zakona i propisima donesenim na osnovu ovog Zakona. (5) Ukoliko se doka`e da sigurnost, efikasnost i uskla|enost medicinskog sredstva s op}im i posebnim zahtjevima nije u skladu s odredbama ovog Zakona i propisima donesenim na osnovu ovog Zakona, tro{kove klini~kog ispitivanja snosi proizvo|a~, odnosno uvoznik medicinskog sredstva. (6) Potrebnu dokumentaciju i postupak za podno{enje prijave klini~kog ispitivanja, uslove koje moraju ispunjavati pravna lica koja mogu obavljati klini~ko ispitivanje medicinskih sredstava, kao i postupak njihove verifikacije te nadzora nad izvo|enjem klini~kog ispitivanja propisuje ministar civilnih poslova BiH, na prijedlog Stru~nog vije}a Agencije. Visinu tro{kova razmatranja prijave klini~kog ispitivanja medicinskih sredstava propisuje Vije}e ministara BiH, na prijedlog direktora Agencije. ^lan 121. (Materiovigilanca) (1) Odredbe ~lana 72. stav (1) ovog Zakona koje se odnose na farmakovigilancu na odgovaraju}i na~in primjenjuju se i na medicinska sredstva, odnosno postupak materiovigilance. (2) Na~in i postupak obavje{tavanja o ne`eljenim pojavama prilikom kori{tenja medicinskih sredstava, na~ini reagiranja na njih, obaveze medicinskog osoblja, dobavlja~a i na~in organizacije sistema pra}enja ne`eljenih pojava pri upotrebi medicinskih sredstava i reagiranja na njih, odnosno sistema materiovigilance propisuje Stru~no vije}e, na prijedlog direktora Agencije. ^lan 122. (Izvje{tavanje o medicinskim sredstvima i njihovo ogla{avanje) (1) Odredbe ~l. 73., 74., 75., 76. i 77. ovog Zakona, a koje se odnose na ogla{avanje lijekova, na odgovaraju}i na~in primjenjuju se i na medicinska sredstva. (2) Uslove i na~in ogla{avanja medicinskih sredstava stru~noj javnosti, stepen i smjer obrazovanja te druge uslove koje moraju ispunjavati lica koja izvje{tavaju stru~nu javnost, uslove i na~in ogla{avanja {iroj javnosti medicinskih sredstava propisuje ministar civilnih poslova BiH, na prijedlog Stru~nog vije}a Agencije. ^lan 123. (Zbrinjavanje medicinskih sredstava van upotrebe) (1) Promet medicinskih sredstava koja vi{e nisu u upotrebi, odnosno koja su neispravna, nije dozvoljen. (2) Medicinska sredstva koja nisu vi{e u upotrebi zbrinjavaju se o tro{ku vlasnika, odnosno pravnog ili fizi~kog lica kod kojeg je medicinsko sredstvo zate~eno. (3) Na zbrinjavanje medicinskih sredstava iz stava (1) ovog ~lana dosljedno se primjenjuju odredbe ~l. 93., 94. i 95. ovog Zakona. Ponedjeljak, 21. 7. 2008. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Strana 29 Broj 58 - Strana 30 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 21. 7. 2008. POGLAVLJE V. FARMACEUTSKO- INSPEKCIJSKI NADZOR ^lan 124. (Farmaceutska inspekcija i inspekcija) (1) Farmaceutsko- inspekcijski nadzor nad provo|enjem ovog Zakona i propisa donesenih na osnovu ovog Zakona provodi far ma ceu tska inspekcija, odnosno inspekcija u sastavu Agencije. (2) Poslove far ma ceu tske inspekcije, odnosno inspekcije iz stava (1) ovog ~lana obavljaju far ma ceu tski inspektori, odnosno inspektori Agencije (u daljnjem tekstu: far ma ceu - tski inspektor/inspektor). (3) Na~in provo|enja nadzora iz stava (1) ovog ~lana propisuje ministar civilnih poslova BiH, na prijedlog direktora Agencije. (4) Farmaceutsko- inspekcijski nadzor nad prometom lijekova i medicinskih sredstava na malo ure|uje se zakonom entiteta, odnosno Br~ko Distrikta. ^lan 125. (Farmaceutski inspektor) (1) Poslove far ma ceu tskog inspektora mo`e obavljati lice s visokom stru~nom spremom far ma ceu tske struke, polo`enim stru~nim ispitom, tri godine relevantnog iskustva, te polo`enim posebnim stru~nim ispitom za far ma - ceu tskog inspektora i aktivnim znanjem engleskog jezika. (2) Pro gram polaganja posebnog stru~nog ispita za far ma ceu - tskog inspektora, sastav ispitne komisije i na~in polaganja ispita propisuje ministar civilnih poslova BiH, na prijedlog Stru~nog vije}a Agencije. (3) Stru~no vije}e, saglasno odredbi ~lana 15. ovog Zakona, a prema potrebi, mo`e anga`irati istaknute stru~njake iz oblasti farmacije, med i cine i stomatologije, odnosno stru~ne institucije, zbog obavljanja pojedinih stru~nih radnji zna~ajnih za obavljanje farmaceu tsko- inspekcijskog nadzora (ekspertize, stru~no- medicinska ispitivanja, analize i sl.), ako za njihovo izvr{enje Agencija nema stru~ne, tehni~ke i druge uslove. ^lan 126. (Ovla{tenja far ma ceu tskog inspektora u oblasti lijekova) U obavljanju far ma ceu tsko- inspekcijskog nadzora iz oblasti lijekova, far ma ceu tski inspektor, osim mjera predvi|enih Zakonom o nadzoru nad tr`i{tem u Bosni i Hercegovini ("Slu`beni glasnik BiH", br. 45/04), ima pravo i obavezu predlo`iti pokretanje prekr{ajnog postupka, odnosno pravo i obavezu nalo`iti, odnosno preduzeti sljede}e mjere: a) privremeno zabraniti proizvodnju, ispitivanje i promet lijekova zbog neispunjavanja propisanih uslova dozvole, odnosno ugro`avanja javnog zdravlja; b) privremeno zabraniti promet lijeka ili odre|ene serije lijeka koji ne odgovara propisanim uslovima dozvole ili drugim uslovima predvi|enim ovim Zakonom; c) privremeno zabraniti rad pravnom licu u slu~aju nepostojanja adekvatnog osiguranja kvaliteta lijeka; d) privremeno zabraniti rad pravnom licu u slu~aju izostanka osiguranja za mogu}u {tetu koja mo`e nastati korisniku lijeka prilikom njegove upotrebe; e) izvr{iti uzorkovanje lijeka zbog obavljanja kontrole iz ~l. 79. i 81. ovog Zakona; f) zabraniti promet neispravnih lijekova i narediti njihovo propisno uni{tavanje; g) narediti privremeno povla~enje lijeka iz prometa, odnosno odre|ene serije lijeka za koji postoji sumnja da ne odgovara propisanom kvalitetu dok to kona~no ne utvrdi Agencija; h) oduzeti (zaplijeniti) lijekove koje proizvode ili prometuju pravna lica bez odobrenja za rad koje je izdala Agencija, a predmet su prekr{aja, odnosno krivi~nog djela; i) zabraniti promet lijeka ili odre|ene serije lijeka u slu~ajevima ozna~avanja lijeka suprotno odredbama ovog Zakona; j) zabraniti ogla{avanje lijeka koje je u suprotnosti s odredbama ovog Zakona; k) zabraniti poslovanje pravnom licu koje svoju organizaciju i rad nije usaglasilo s odredbama ovog Zakona u propisanom roku, odnosno koje obavlja djelatnost bez odobrenja Agencije; l) proglasiti lijek, koji je utvr|en kao neispravan, far ma - ceu tskim otpadom i narediti njegovo zbrinjavanje; m) narediti otklanjanje utvr|enih nepravilnosti i nedostataka u odre|enom roku; n) zabraniti provo|enje radnji koje su suprotne odredbama ovog Zakona i propisima donesenim na osnovu ovog Zakona; o) narediti preduzimanje i drugih mjera za koje je ovla{ten ovim Zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog Zakona. ^lan 127. (Ovla{tenja inspektora u oblasti medicinskih sredstava) U obavljanju inspekcijskog nadzora iz oblasti medicinskih sredstava inspektor, osim mjera predvi|enih u propisima o nadzoru nad tr`i{tem, ima pravo i obavezu predlo`iti pokretanje prekr{ajnog postupka, odnosno nalo`iti i preduzeti sljede}e mjere: a) provoditi nadzor nad sistemom osiguranja kvaliteta proizvo|a~a medicinskog sredstva i, po potrebi, nad prostorijama dobavlja~a ili druge ugovorne strane proizvo|a~a; b) narediti izvr{enje pogodnih ispitivanja i provjere medicinskog sredstva zbog ocjene njegove usagla{enosti sa Zakonom i propisima donesenim na osnovu Zakona nakon stavljanja medicinskog sredstva u promet ili nakon po~etka upotrebe; c) izvr{iti uzorkovanje medicinskog sredstva i narediti provo|enje postupka ocjene njegove usagla{enosti s propisanim zahtjevima; d) privremeno zabraniti proizvodnju, ispitivanje i promet medicinskih sredstava, zbog neispunjavanja propisanih uslova, odnosno ugro`avanja javnog zdravlja; e) privremeno zabraniti promet medicinskog sredstva u slu~ajevima ozna~avanja odnosnog medicinskog sredstva suprotno odredbama ovog Zakona i propisima donesenim na osnovu ovog Zakona; f) privremeno zabraniti promet medicinskog sredstva koje ne odgovara propisanim uslovima ili u drugim slu~ajevima predvi|enim ovim Zakonom; g) privremeno zabraniti rad pravnom licu u slu~ajevima izostanka osiguranja primjene sistema kvaliteta medicinskog sredstva; h) privremeno zabraniti rad pravnom licu u slu~ajevima izostanka osiguranja za mogu}u {tetu koja mo`e nastati korisniku medicinskog sredstva prilikom njegove upotrebe; i) oduzeti (zaplijeniti) medicinska sredstva koja proizvode ili kojima trguju pravna lica bez odobrenja za rad koje je izdala Agencija, a predmet su prekr{aja, odnosno krivi~nog djela; j) zabraniti ogla{avanje medicinskog sredstva koje je u suprotnosti s odredbama ovog Zakona; k) zabraniti poslovanje pravnom licu koje svoju organizaciju i rad nije usaglasilo s odredbama ovog Zakona u propisanom roku; l) narediti zbrinjavanje medicinskih sredstava koja nisu za upotrebu na na~in i pod uslovima utvr|enim ovim Zakonom; m) narediti otklanjanje nepravilnosti i nedostataka; n) zabraniti provo|enje radnji koje su suprotne odredbama ovog Zakona i propisima donesenim na osnovu ovog Zakona; o) narediti preduzimanje i drugih mjera za koje je ovla{ten ovim Zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog Zakona. ^lan 128. (Provo|enje postupka farmaceutsko- inspekcijskog nadzora) (1) Postupak inspekcijskog nadzora pokre}e i vodi inspektor po slu`benoj du`nosti ili po zahtjevu zainteresiranog lica. U obavljanju inspekcijskog nadzora far ma ceu tski inspektor i inspektor imaju pravo i obavezu neposredno pregledati poslovne prostorije i druge objekte, proces rada, proizvode i drugu robu, isprave i druge dokumente te obavljati druge radnje u skladu sa svrhom inspekcijskog nadzora. (2) O svakom inspekcijskom nadzoru far ma ceu tski inspektor i inspektor du`ni su sa~initi zapisnik i u njemu navesti ~injeni~no stanje utvr|eno inspekcijskim nadzorom. (3) Mjere iz ~l. 126. i 127. ovog Zakona odre|uju se rje{enjem. (4) Farmaceutski inspektor i inspektor mogu donijeti usmeno rje{enje samo u sljede}im slu~ajevima: a) kada opasnost za zdravlje ili `ivot stanovni{tva zahtijeva da se odre|ena mjera preduzme bez odga|anja; b) kada postoji opasnost od prikrivanja, zamjene ili uni{tenja dokaza, ako se ta mjera ne preduzme odmah. (5) Farmaceutski inspektor i inspektor mogu narediti izvr{enje usmenog rje{enja odmah. (6) Farmaceutski inspektor i inspektor su i u slu~aju iz stava (4) ovog ~lana obavezni izraditi pismeni otpravak rje{enja u skladu s propisima o upravnom postupku. (7) Protiv rje{enja far ma ceu tskog inspektora, odnosno inspektora mo`e se podnijeti `alba direktoru Agencije u roku od osam dana od dana prijema rje{enja. (8) @alba ne odga|a izvr{enje rje{enja. (9) Rje{enje direktora Agencije je kona~no u upravnom postupku i protiv njega se mo`e pokrenuti upravni spor kod nadle`nog suda. ^lan 129. (Dosljedna primjena propisa) Ako ovim Zakonom pojedina pitanja nisu druga~ije ure|ena, na postupak far ma ceu tskog inspektora i inspektora primjenjuju se propisi o upravnom postupku i propisi o upravi u BiH. ^lan 130. (Odgovornost far ma ceu tskog inspektora i inspektora) Farmaceutski inspektor i inspektor odgovorni su za svoj rad direktoru Agencije. Farmaceutski inspektor, odnosno inspektor bit }e suspendirani, odnosno smijenjeni s pozicije ukoliko se utvrdi da su: a) pri nadzoru propustili preduzeti, odnosno narediti mjere koje su po Zakonu bili du`ni preduzeti odnosno narediti; b) prekora~ili svoja zakonska ovla{tenja; c) nisu prijavili prekr{aj, pokrenuli prekr{ajni postupak odnosno nisu izvijestili Agenciju o utvr|enim nepravilnostima, odnosno nedostacima. POGLAVLJE VI. PREKR[AJNE ODREDBE ^lan 131. (Povrede odredbi ~l. 29., 40., 57., 93., 123., 126. i 127. ovog Zakona) (1) Nov~anom kaznom u iznosu od 30.000 KM do 100.000 KM kaznit }e se za prekr{aj pravno lice ako: a) stavi u promet lijek u BiH koji nema dozvolu za promet koju je izdala Agencija (~lan 29. stav (1) ta~ka a)); b) stavi u promet lijek za koji svaka serija nije proizvedena u skladu s dokumentacijom na osnovu koje je izdata va`e}a dozvola za stavljanje u promet, te ukoliko nije ura|ena kontrola kvaliteta svake serije lijeka (~lan 29. stav (1) ta~ka b)); c) stavi u promet lijek u situaciji kada je dozvola za stavljanje lijeka u promet ukinuta nakon {to je utvr|eno da je lijek stavljen u promet protivno dozvoli za stavljanje u promet, da je lijek {tetan u propisanim uslovima primjene, da kvalitativni i/ili kvantitativni sastav lijeka nije u skladu sa sastavom navedenim u dokumentaciji, odnosno podaci u podnesenoj dokumentaciji o lijeku ne odgovaraju stvarnom stanju (~lan 40. stav (3) ta~. a), b), d) i e)); d) proizvede lijek bez dozvole ili suprotno dozvoli za proizvodnju lijekova koju je izdala Agencija (~lan 57. st. (2) i (3)); e) stavi u promet neispravan lijek i medicinsko sredstvo (~lan 93. stav (1) i ~lan 123. stav (1)); f) ne postupi, odnosno postupi protivno rje{enju far ma ceu - tskog inspektora, odnosno inspektora (~l. 126. i 127). (2) Za prekr{aje iz stava (1) ovog ~lana kaznit }e se i odgovorno lice u pravnom licu nov~anom kaznom u iznosu od 5.000 KM do 10.000 KM. ^lan 132. (Povrede odredbi ~l. 44., 59., 63., 68., 74., 102., 104., 106., 108., 109. i 117. ovog Zakona) (1) Nov~anom kaznom u iznosu od 20.000 KM do 50.000 KM kaznit }e se pravno lice, nosilac dozvole za stavljanje lijeka u promet ili drugo pravno lice ako: a) ne podnese zahtjev Agenciji za uvo|enje ve}ih izmjena (izmjene tipa II) dozvole za stavljanje lijeka u promet (~lan 44. stav (3)); Ponedjeljak, 21. 7. 2008. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Strana 31 Broj 58 - Strana 32 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 21. 7. 2008. b) ne prijavi bilo kakvu promjenu koja se ti~e izmjene uslova za proizvodnju lijeka (~lan 59. stav (3)); c) proda lijek pravnom ili fizi~kom licu koje nema dozvolu za promet lijekova (~lan 63. stav (3)); d) stavi u promet proizvod pripisuju}i mu ljekovita svojstva, a koji, po odredbama ovog Zakona i propisa donesenih na osnovu ovog Zakona, ne spada u lijekove (~lan 68. stav (1)); e) stavi u promet lijek kojem je istekao rok trajanja ili mu je dokazan neodgovaraju}i kvalitet, sigurnost i djelotvornost ili neusagla{enost s dozvolom za stavljanje u promet ili dozvolom za interventni uvoz (~lan 68. stav (2)); f) ponudi neposrednu ili posrednu materijalnu korist licu koje propisuje ili izdaje lijek (~lan 74. stav (4)); g) po~ne proizvodnju medicinskog sredstva prije nego {to to prijavi Agenciji (~lan 104. stav (1) ta~ka a) i ~lan 106); h) po~ne promet medicinskog sredstva prije nego {to to prijavi Agenciji (~lan 109. stav (1) ta~ka a); i) stavi u promet medicinsko sredstvo koje nije uskla|eno s propisanim op}im i posebnim zahtjevima (~lan 108. stav (2)); j) propusti prijaviti zapo~eto klini~ko ispitivanje medicinskog sredstva (~lan 117. stav (1)); k) ozna~i medicinsko sredstvo oznakom o uskla|enosti, a ono nije uskla|eno s op}im i posebnim zahtjevima tehni~kih propisa (~lan 102. stav (4)). (2) Za prekr{aj iz stava (1) ovog ~lana kaznit }e se i odgovorno lice u pravnom licu nov~anom kaznom u iznosu od 3.000 KM do 10.000 KM. ^lan 133. (Povrede odredbi ~l. 33., 72. i 121. ovog Zakona) (1) Nov~anom kaznom u iznosu od 10.000 KM do 20.000 KM kaz nit }e se pravno lice, nosilac dozvole za stavljanje lijeka, od nosno medicinskog sredstva u promet ili drugo pravno lice koje: a) podnese dokumentaciju koja nije vjerodostojna prilikom podno{enja zahtjeva za izdavanje dozvole za stavljanje lijeka u promet (~lan 33. stav (2)); b) propusti izvijestiti Agenciju o ne`eljenim efektima lijeka, odnosno medicinskog sredstva ili sumnji na njih (~lan 72. stav (1)); c) propusti podnijeti periodi~ni izvje{taj o sigurnosti lijeka, odnosno medicinskog sredstva (~lan 121. stav (1)). (2) Za prekr{aj iz stava (1) ovog ~lana kaznit }e se i odgovorno lice u pravnom licu nov~anom kaznom u iznosu od 2.000 KM do 7.000 KM. ^lan 134. (Povrede odredbi ~l. 61., 76., 81. i 94. ovog Zakona) (1) Nov~anom kaznom u iznosu od 5.000 KM do 15.000 KM kaznit }e se za prekr{aj pravno lice ako: a) ne omogu}i obavljanje inspekcijskog pregleda na zahtjev Agencije (~lan 61.); b) ne omogu}i Agenciji izuzimanje potrebne koli~ine lijekova za potrebe kontrole kvaliteta (~lan 81. stav (1)); c) suprotno odredbama ovog Zakona oglasi lijek dostupnim samo na ljekarski recept {iroj javnosti, oglasi lijek {iroj javnosti tako da se lijeku pripisuju svojstva kojih nema, preuveli~avaju pozitivni efekti lijeka ili se na bilo koji drugi na~in korisnik lijeka dovodi u zabludu, u ogla{avanju direktno obrati djeci (~lan 76. st. (1), (3) i (4)); d) podijeli besplatan uzorak lijeka {iroj javnosti (~lan 76. stav (5)); e) oglasi lijek koji nema dozvolu za promet (~lan 76. stav (6)); f) propusti zbrinuti far ma ceu tski otpad u skladu s odredbama ovog Zakona (~lan 94. st. (1) i (2)). (2) Za prekr{aj iz stava (1) ovog ~lana kaznit }e se i odgovorno lice u pravnom licu nov~anom kaznom u iznosu od 3.000 KM do 6.000 KM. ^lan 135. (Povrede odredbi ~l. 43., 44. i 69. ovog Zakona) Nov~anom kaznom u iznosu od 1.500 KM do 3.000 KM kaznit }e se za prekr{aj pravno i fizi~ko lice, stru~na institucija i tijelo koje: a) u okviru svoje djelatnosti, do|e u posjed lijeka te pro - pusti rukovati lijekom u skladu sa uputstvom naru~ioca usluge s ciljem spre~avanja promjene kvaliteta lijeka, odnosno spre~avanja njegove zloupotrebe (~lan 69.); b) propusti obavijestiti Agenciju o obustavljanju proizvodnje, odnosno prometa lijeka (~lan 43.); c) propusti obavijestiti Agenciju o manjim izmjenama (izmjene tipa I.A i I.B) dokumentacije, odnosno dozvole za stavljanje lijeka u promet, tj. uvede manje izmjene prije isteka 30 dana od dana obavje{tenja (~lan 44. stav (2)). POGLAVLJE VII. PRIJELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lan 136. (Imenovanje direktora i ~lanova Stru~nog vije}a Agencije) (1) Vije}e ministara BiH }e, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog Zakona, imenovati direktora, zamjenika direktora Agencije i ~lanove Stru~nog vije}a Agencije. Entitetska ministarstva zdravstva i Odjel za zdravstvo Br~ko Distrikta dostavit }e prijedloge ~lanova Vije}a u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog Zakona. (2) Stru~no vije}e odr`at }e konstituiraju}u sjednicu najkasnije 30 dana od dana imenovanja. ^lan 137. (Pravilnik o unutra{njoj organizaciji i sistematizaciji radnih mjesta Agencije) Direktor Agencije je du`an, u roku od 30 dana od imenovanja, utvrditi Prijedlog pravilnika o unutra{njoj organizaciji i sistematizaciji radnih mjesta Agencije i bez odga|anja ga podnijeti na mi{ljenje Stru~nom vije}u. Stru~no vije}e dat }e mi{ljenje najkasnije u roku od 30 dana od dana odr`avanja konstituiraju}e sjednice. Direktor }e podnijeti Prijedlog pravilnika, zajedno s mi{ljenjem Stru~nog vije}a, na saglasnost Vije}u ministara BiH. ^lan 138. (Imenovanje ~lanova komisija Agencije) Direktor Agencije }e, u roku od 60 dana od dana imenovanja, a na prijedlog Stru~nog vije}a, imenovati ~lanove komisija Agencije, u skladu sa Zakonom. ^lan 139. (Provedbeni propisi) (1) U roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog Zakona, Vije}e ministara BiH }e, na prijedlog Stru~nog vije}a Agencije, donijeti politiku lijekova i medicinskih sredstava u BiH. (2) U roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog Zakona, Vije}e ministara BiH donijet }e provedbene propise iz svoje nadle`nosti. (3) Prijedloge propisa navedenih u stavu (2) ovog ~lana Stru~no vije}e, odnosno direktor Agencije du`ni su utvrditi u roku od 60 dana od dana imenovanja. (4) Stru~no vije}e Agencije donijet }e, u roku od 90 dana od dana odr`avanja konstituiraju}e sjednice, provedbene propise iz svoje nadle`nosti. (5) Prijedlog poslovnika o radu Stru~nog vije}a bit }e utvr|en i predat na saglasnost Ministarstvu civilnih poslova BiH u roku od 60 dana od dana odr`avanja konstituiraju}e sjednice Stru~nog vije}a. ^lan 140. (Rok za uskla|ivanje) (1) Pravna lica, nosioci dozvole za proizvodnju i promet lijekova na veliko kao i proizvodnju i promet na veliko medicinskih sredstava du`ni su svoju organizaciju i poslovanje uskladiti s odredbama ovog Zakona u roku od {est mjeseci od dana stupanja na snagu ovog Zakona. (2) Pravna lica iz stava (1) ovog ~lana du`na su usaglasiti svoje poslovanje s dobrim praksama u roku od 12 mjeseci od dana stupanja na snagu ovog Zakona. (3) Uskla|ivanje organizacije i poslovanja pravnih lica iz stava (1) ovog ~lana podrazumijeva i prijavu postoje}ih dozvola koje su izdala entitetska tijela, odnosno tijela Br~ko Distrikta u utvr|enom roku. Va`e}e dozvole za stavljanje lijeka u promet, proizvodnju i veleprodaju, odnosno uvoz, koje su izdala nadle`na entitetska tijela i Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH, ostaju na snazi do dana isteka njihovog roka va`nosti na teritoriji oba entiteta i Br~ko Distrikta. U situaciji kada isti nosilac dozvole za stavljanje lijeka u promet ima va`e}u dozvolu u oba entiteta s razli~itim rokom va`nosti prijavljuju se obje postoje}e dozvole i va`i kasniji rok. (4) U roku predvi|enom odredbom stava (1) ovog ~lana, nadle`na entitetska tijela koja su do stupanja na snagu ovog Zakona izdavala dozvole za stavljanje u promet lijekova kao i druge dozvole proizvo|a~ima i veletrgovcima lijekova du`na su Agenciji dostaviti dokumentaciju na osnovu koje su izdate pojedina~ne dozvole te dostaviti potvrdu da od vremena izdavanja dozvole do predaje navedenih isprava nije do{lo do izmjene okolnosti u vezi sa izdatim dozvolama. (5) U slu~aju da dokumentacija navedena u stavu (4) ovog ~lana nije potpuna, odnosno nije u saglasnosti s propisima u vrijeme njenog izdavanja, Agencija mo`e suspendirati va`enje pojedina~ne dozvole sa istovremenim zahtjevom nosiocu dozvole da navedenu dokumentaciju dopuni u skladu s propisima. U navedenim okolnostima Agencija je du`na provesti postupak ocjenjivanja i potvrde dozvole, u skladu s rokovima utvr|enim ovim Zakonom. (6) Na ve} zapo~ete postupke izdavanja dozvole za stavljanje u promet lijeka i druge dozvole vezane za proizvodnju, promet odnosno uvoz lijekova i medicinskih sredstava, prije stupanja na snagu ovog Zakona, primjenjivat }e se entitetski propisi i propisi Br~ko Distrikta. (7) U roku od 18 mjeseci od dana stupanja na snagu ovog Zakona, Agencija }e pojedina~nim nosiocima dozvola vezanih za proizvodnju, promet na veliko i uvoz lijekova i medicinskih sredstava izdati potvrdu o postojanju dozvole kao i njenom trajanju u skladu s odredbama ovog Zakona. Nadle`na entitetska tijela du`na su u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog Zakona zavr{iti zapo~ete postupke davanja dozvola, odnosno u nemogu}nosti njihovog zavr{avanja, predati podnesene prijave na daljnji rad Agenciji. (8) Odredbe ~lana 34. stav (1) ta~ka c), u dijelu koji se ti~e ekskluzivnosti podataka, ne}e se primjenjivati najmanje pet godina od dana stupanja na snagu ovog Zakona. Stru~no vije}e Agencije }e, nakon isteka pet godina, a na prijedlog direktora, obavezno ponovo sagledati uvo|enje primjene principa ekskluzivnosti podataka. (9) U roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog Zakona, Stru~no vije}e utvrdit }e prijedlog, a Vije}e ministara BiH donijeti odluku o prijedlogu koji uklju~uje neophodna finansijska sredstva za uspostavljanje baze podataka o lijekovima i medicinskim sredstvima, odnosno povezivanja ureda Agencije u jedinstven informacioni sistem, kako je predvi|eno odredbom ~lana 11. ovog Zakona. (10) U roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog Zakona, Agencija }e preuzeti osoblje Agencije za lijekove i medicinska sredstva RS- a i zaposlene u Zavodu za kontrolu lijekova Federacije BiH, te zaposlene u Sektoru za farmaciju Ministarstva zdravstva Federacije BiH do stupanja na snagu ovog Zakona, do usvajanja sistematizacije radnih mjesta Agencije u skladu s Pravilnikom o unutra{njoj organizaciji i sistematizaciji radnih mjesta Agencije. U slu~aju da se realizacijom sistematizacije radnih mjesta, radi utvr|ivanja tehnolo{kog vi{ka, odnosno neispunjavanja zahtijevanih uslova pojedinog radnog mjesta sa zaposlenikom ne zaklju~i novi ugovor o radu, zaposlenik ima pravo na otpremninu u visini iznosa {estomjese~ne pla}e. Visina pomenute otpremnine pove}ava se na 12 mjeseci kod dr`avnih slu`benika koji imaju najmanje 15 godina radnog sta`a. ^lan 141. (Uskla|ivanje entitetskih propisa) (1) Entiteti, odnosno Br~ko Distrikt du`ni su, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog Zakona, uskladiti propise iz oblasti lijekova i medicinskih sredstava s ovim Zakonom. (2) Do usvajanja podzakonskih akata predvi|enih ovim Zakonom, podzakonski akti entiteta, odnosno Br~ko Distrikta ostaju na snazi, osim ako su u suprotnosti s odredbama ovog Zakona. ^lan 142. (Stupanje na snagu) Ovaj Zakon stu pa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH". PSBiH, broj 217/08 17. juna 2008. godine Sarajevo Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH Niko Lozan~i}, s. r. Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Sulejman Tihi}, s. r. Temeljem ~lanka IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine, na 29. sjednici Zastupni~kog doma, odr`anoj 14. svibnja i 4. lipnja 2008. Ponedjeljak, 21. 7. 2008. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 58 - Strana 33 Broj 58 - Strana 34 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Ponedjeljak, 21. 7. 2008. godine, i na 18. sjednici Doma naroda, odr`anoj 17. lipnja 2008. godine, usvojila je ZAKON O LIJEKOVIMA I MEDICINSKIM SREDSTVIMA POGLAVLJE I. TEMELJNE ODREDBE ^lanak 1. (Predmet Zakona) (1) Zakonom o lijekovima i medicinskim sredstvima Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Zakon) ure|uje se: definicija lijekova i medicinskih sredstava za uporabu u humanoj medicini, proizvodnja, ispitivanje i promet lijekova i medicinskih sredstava, uvjeti i mjere za osiguranje kvalitete, ne{kodljivosti i djelotvornosti lijekova i medicinskih sredstava, nadzor nad lijekovima, medicinskim sredstvima i pravnim osobama koje proizvode, ispituju ili obavljaju promet na veliko lijekova i medicinskih sredstava, te druga pitanja bitna za podru~je lijekova i medicinskih sredstava. (2) Ovaj se Zakon odnosi i na lijekove koji sadr`e opojne droge i psihotropne tvari, kao i na sirovine koje slu`e za njihovu proizvodnju, ukoliko to nije ure|eno posebnim zakonom, sukladno me|unarodnim konvencijama koje se odnose na ovu vrstu lijekova. (3) Ovim se Zakonom osniva Agencija za lijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine kao ovla{teno tijelo za podru~je lijekova i medicinskih sredstava koji se upotrebljavaju u medicini u Bosni i Hercegovini (u daljnjem tekstu: BiH). ^lanak 2. (Definicije) Pojmovi uporabljeni u ovome Zakonu imaju sljede}e zna~enje: a) Lijek je svaka tvar ili mje{avina tvari namijenjena lije~enju ili spre~avanju bolesti kod ljudi. U lijek se ubraja svaka tvar ili mje{avina tvari koje se mogu primijeniti na ljudima u svrhu postavljanja dijagnoze, obnavljanja ili modificiranja fiziolo{kih funkcija, te u svrhu postizanja drugih medicinski opravdanih ciljeva. b) Tvar je supstancija koja mo`e biti: 1) ljudskoga podrijetla, npr. ljudska krv, proizvodi iz krvi i dr.; 2) `ivotinjskoga podrijetla, npr. mikroorganizmi, cijele `ivotinje, dijelovi organa, `ivotinjske izlu~ine, toksini, ekstrakti, proizvodi iz krvi i dr.; 3) biljnoga podrijetla, npr. mikroorganizmi, biljke, dijelovi biljke, biljne izlu~ine, ekstrakt i dr.; 4) kemijskoga podrijetla, npr. elementi kemijske tvari u prirodnom obliku i kemijski proizvodi dobiveni kemijskom promjenom ili sintezom i dr. c) Naziv lijeka je ime dano lijeku koje mo`e biti izmi{ljeno koje ne dovodi u zabunu s uobi~ajenim nazivom ili uobi~ajeno ili znanstveno ime pra}eno za{titnim znakom ili imenom nositelja dozvole za stavljanje lijeka u promet. d) Uobi~ajeni naziv je me|unarodno neza{ti}eno ime (INN) koje je preporu~ila Svjetska zdravstvena organizacija ili ako takav ne postoji, op}eprihva}eni uobi~ajeni naziv. e) Magistralni lijek je lijek pripravljen u ljekarni prema propisanome receptu za pojedina~nog pacijenta. f) Galenski lijek je lijek pripravljen u galenskome laboratoriju ljekarne prema propisima farmakopeje i drugim propisima, a namijenjen je izdavanju u toj ljekarni. g) Homeopatski lijek je lijek pripravljen od proizvoda, tvari ili spojeva koji su homeopatske sirovine, prema postupku za izradu homeopatskih lijekova, s utvr|enim stupnjem razbla`enosti po metodama europske farmakopeje, farmakopeje BiH ili slu`beno prihva}ene farmakopeje u nekoj od ~lanica EU. h) Herbalni lijek je svaki lijek koji kao aktivne sastojke isklju~ivo sadr`i jednu ili vi{e herbalnih tvari ili jedan ili vi{e herbalnih pripravaka, ili jednu ili vi{e herbalnih tvari u kombinaciji s jednim ili vi{e herbalnih pripravaka. i) Herbalne tvari su cijele, fragmentirane ili rezane biljke, dijelovi biljaka, algi, gljiva ili li{ajeva u neprera|enom, suhom ili svje`em obliku. Odre|eni eksudati koji nisu bili predmetom obrade tako|er se smatraju herbalnim tvarima. Herbalne tvari su precizno definirane kori{tenim dijelom biljke i botani~kim imenom sukladno binomnom sustavu (rod, vrsta, raznolikost i autor). j) Herbalni pripravci su pripravci dobiveni preradom herbalnih tvari odgovaraju}im znanstveno dokazanim metodama. k) Tradicionalni lijekovi su lijekovi namijenjeni samolije~enju na na~in naveden u uputi za uporabu, koji se koriste samo za unutarnju ili vanjsku uporabu, a za koje postoje podaci da se uporabljuju kao lijek najmanje 30 godina ili najmanje 15 godina u BiH ili u zemljama ~lanicama EU i ~iji se farmakolo{ki u~inci, ne{kodljivost i djelotvornost pretpostavljaju na temelju dugogodi{njeg iskustva. l) Farmakopeja je zbirka propisa za izradu lijekova, provjeru i potvrdu identiteta, provjeru i utvr|ivanje ~isto}e i drugih pokazatelja kvalitete lijeka, kao i tvari od kojih su lijekovi izra|eni. m) Aktivna tvar je farmakolo{ki aktivni sastojak u danom farmaceutski doziranom obliku. n) Kvaliteta lijeka je skup zna~ajki lijeka koji omogu}uje zadovoljenje deklariranih ili o~ekivanih farmaceutsko-kemijsko-biolo{kih i mikrobiolo{kih rezultata ispitivanja lijeka, odnosno skup zna~ajki koje se utvr|uju kvalitativnom ra{~lambom svih sastojaka lijeka, kvantitativnom ra{~lambom svih aktivnih tvari lijeka te svih ostalih ispitivanja potrebnih za osiguranje kvalitete lijeka, sukladno zahtjevima dozvole za stavljanje u promet. o) Biolo{ka raspolo`ivost lijeka je opseg i brzina kojom je aktivna tvar ili njezin aktivni dio apsorbirana iz farmaceutskog oblika i postala raspolo`ivom na mjestu djelovanja. Ako su lijekovi namijenjeni sustavnom djelovanju, onda se biolo{ka raspolo`ivost definira kao opseg i brzina kojom se aktivna tvar ili njezin aktivni dio oslobodi iz farmaceutskog oblika u sustav krvotoka. p) Bioekvialencija je stupanj sli~nosti lijekova koji se posti`e: | ||
Zakon o poljoprivredi, ishrani i ruralnom razvoju BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 50/08 | 23.06.2008 | poljoprivreda,ishrana,zakon | Službeni glasnik BiH, broj 50/08 Na osnovu člana IV. 4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 28. sjednici Predstavničkog doma, održanoj 29. aprila 2008. godine, i na 17. sjednici Doma naroda, održanoj 15. maja 2008. godine, usvojila je ZAKON O POLJOPRIVREDI, ISHRANI I RURALNOM RAZVOJU BOSNE I HERCEGOVINE POGLAVLJE I. OPĆE ODREDBE Član 1. (1) Ciljevi ovog zakona su da utvrdi: a) okvir za institucionalne strukture, nadležnosti, odgovornosti, linije izvještavanja, propise, mehanizme koordinacije, procese konsultacija, prava, obaveze i provođenje mjera na svim nivoima vlasti u Bosni i Hercegovini (u daljnjem tekstu: BiH) koje su uključene u razvoj sektora poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja; b) okvir i mehanizme za jačanje konkurentnosti, kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, te primjenu standarda koji su potrebni za ostvarivanje dinamičnijeg razvoja u sektoru poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja; c) okvir i mehanizme koji su potrebni za pripremu pridruživanja i ulaska u Evropsku uniju (u daljnjem tekstu: EU) i ispuni sve obaveze određene međunarodnim sporazumima u vezi sa sektorom poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja u BiH; d) okvir za osiguravanje usklađenosti sektorskih strategija i agroekonomskih politika, posebnih mjera provođenja i procedura provođenja koji su potrebni za koordiniran razvoj sektora poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja BiH; e) okvirne ciljeve sektora poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja i definira okvirne mjere potrebne za njihovo ostvarenje. (2) Ovim zakonom utvrđuju se: definicije termina koje će se koristiti u sektorskim propisima, ciljevi, principi, mehanizmi razvoja politika u sektoru poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja, struktura i nadležnost na svim nivoima vlasti, struktura i službe institucionalne podrške, njihove funkcije i veze, mehanizmi za monitoring i evaluaciju (praćenje i ocjena), te upravni i inspekcijski nadzor. Član 2. Sektor poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja obuhvata: a) poljoprivredu i ishranu (primarnu proizvodnju, preradu i distribuciju poljoprivredno-prehrambenih proizvoda), b) ruralni razvoj, c) šumarstvo i proizvode šumarstva (u domenu integracija u EU), d) ribarstvo i riblje proizvode, e) vodoprivredu (u domenu poljoprivrede i ruralnog razvoja), f) poljoprivrednu mehanizaciju, opremu i objekte, g) poljoprivredno zemljište, h) agrookoliš, i) trgovinu poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima (domaća i vanjska), j) veterinarstvo i zdravlje životinja (živa stoka), k) zdravlje i zaštitu bilja. Član 3. Izrazi upotrijebljeni u ovom zakonu imaju sljedeće značenje: a) Poljoprivredni proizvod podrazumijeva proizvode biljne proizvodnje, stočarstva i ribarstva, te proizvode prvog stepena njihove prerade. Lista poljoprivrednih proizvoda data je u Aneksu I. koji je sastavni dio ovog zakona. b) Poljoprivredna djelatnost podrazumijeva privrednu djelatnost koja obuhvata biljnu i stočarsku proizvodnju i s njima povezane uslužne djelatnosti u skladu sa standardnom klasifikacijom djelatnosti u BiH, te očuvanje zemljišta u dobrom poljoprivrednom i okolišnom stanju. c) Poljoprivredno gazdinstvo podrazumijeva proizvodnu jedinicu, i s tehničkog i privrednog gledišta, kojom se jednoobrazno rukovodi i koja se bavi proizvodnjom poljoprivrednih proizvoda; ili održava zemljište, koje se više ne koristi za proizvodnju, u dobrom poljoprivrednom i okolišnom stanju. Gazdinstvo se može baviti i drugim dodatnim (nepoljoprivrednim) proizvodnim i uslužnim djelatnostima. d) Nosilac poljoprivrednog gazdinstva podrazumijeva fizičko ili pravno lice, ili grupu fizičkih i pravnih lica u skladu sa statusom koji ima grupa i njeni članovi prema zakonima u BiH, a čije se gazdinstvo nalazi na teritoriji BiH, te obavlja poljoprivrednu djelatnost i registrirano je u Registru poljoprivrednih gazdinstava kao nosilac gazdinstva. e) Agrookoliš podrazumijeva metode poljoprivredne proizvodnje koje su u skladu s principima zaštite i poboljšanja kvaliteta okoliša, krajolika i njegovih obilježja, prirodnih resursa, zemljišta i genetske raznolikosti. f) Poljoprivredni otpad podrazumijeva svaku supstancu koju poljoprivredni proizvođač odlaže ili namjerava ili je obavezan odložiti. Pod tim se ne jpodrazumijevau fekalne materije, slama i ostale prirodne bezopasne materije iz poljoprivredne proizvodnje koje se dalje koriste u poljoprivrednoj proizvodnji ili za proizvodnju energije iz biomase koja se dobiva kroz procese i metode koje ne štete okolišu i ne ugrožavaju zdravlje ljudi. g) Održivi razvoj podrazumijeva razvoj koji uz zadovoljavanje potreba sadašnjih ne ugrožava mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe. To uključuje potrebu ograničavanja upotrebe resursa i proizvodnje otpada na nivo koji neće narušiti stabilnost i kvalitet ekosistema. h) Ruralni razvoj podrazumijeva skup politika, mjera i aktivnosti koje za cilj imaju sveobuhvatan ekonomski, socijalni i kulturni napredak stanovništva ruralnih područja i koje se planiraju i provode uz uvažavanje principa održivog razvoja i očuvanja i unapređenja kvaliteta okoliša. i) Plan ruralnog razvoja podrazumijeva niz mjera koje za cilj imaju poboljšanje konkurentnosti poljoprivrede i šumarstva; poboljšanje kvaliteta okoliša i sela; podsticanje diverzifikacije (raznolikosti) privrednih aktivnosti i poboljšanje kvaliteta života u ruralnim područjima. j) Ribarstvo podrazumijeva djelatnosti koje obuhvataju gajenje, zaštitu, ribolov, promet i upotrebu ribe i riblje ikre, rakova, školjki i mekušaca, te drugih životinja u ribolovnim vodama. k) Organski proizvod podrazumijeva poljoprivredni proizvod koji je proizveden prema principima organske poljoprivredne proizvodnje, koji uključuju specifične metode organske proizvodnje na poljoprivrednom gazdinstvu, kao i djelatnosti uključene u dalju preradu, pakiranje i označavanje proizvoda u skladu s ciljevima, principima i pravilima određenim zakonom. l) Poljoprivredno-prehrambeno preduzetništvo podrazumijeva svaku aktivnost bez obzira da li je profitna ili ne, ili da li je preduzima privatni ili javni subjekt, izvršavajući bilo koju od aktivnosti u pogledu bilo koje faze proizvodnje, prerade i distribucije poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. m) Ishrana podrazumijeva pristup i raspoloživost visokokvalitetne i zdravstveno ispravne hrane, odnosno svake materije ili proizvoda prerađenog, djelimično prerađenog ili neprerađenog, a namijenjenog konzumiranju ljudi ili se može očekivati da će ga ljudi konzumirati i odnosi se na sve proizvode agroindustrijskog kompleksa od njive do trpeze. n) Autohtona vrsta i pasmine životinja podrazumijeva skup životinja iste vrste, koje se, zbog zajedničkog porijekla i prilagođavanja specifičnim životnim prilikama, međusobno podudaraju u značajnim pasminskim oznakama i svojstvima, morfološke i fiziološke prirode. Ta svojstva životinje jedne pasminske grupe moraju sigurno prenositi na svoje potomstvo. o) Tradicionalna proizvodnja i tradicionalni proizvod na bazi biljnih i životinjskih komponenti podrazumijeva proizvodnju biljnih, životinjskih i proizvoda na bazi bilja i životinjskih supstanci, koja se, u odnosu na konvencionalnu proizvodnju, razlikuje po načinu proizvodnog procesa, a u skladu s dobrom proizvođačkom praksom i bez obzira na mjesto porijekla. Tradicionalni proizvod je proizvod koji, u odnosu na slične proizvode iste kategorije, ima karakteristike koje ga razlikuju od ostalih konvencionalnih proizvoda, bez obzira na mjesto porijekla. Tradicionalni proizvod mora biti sačinjen od tradicionalne sirovine ili imati tradicionalan sastav ili tradicionalan način proizvodnje i/ili prerade. p) Sljedivost (mogućnost praćenja) je mogućnost ulaženja u trag hrani, hrani za životinje, životinji koja proizvodi hranu, odnosno služi za proizvodnju hrane, sirovini ili materiji koja je namijenjena ugrađivanju ili se očekuje da će biti ugrađena u hranu ili hranu za životinje, kroz sve faze proizvodnje, prerade i distribucije. POGLAVLJE II. CILJEVI I MJERE POLITIKE POLJOPRIVREDE, ISHRANE I RURALNOG RAZVOJA U BiH Član 4. (1) Ciljevi sektorske politike BiH su: a) aktiviranje neiskorištenih prirodnih i ljudskih resursa, razvoj održivog konkurentnog i dinamičnog sektora poljoprivrede, šumarstva i ishrane, b) povećanje stepena zadovoljavanja potreba stanovništva vlastitom hranom i zamjena uvoza hrane domaćom proizvodnjom za koju postoje prirodni i drugi uslovi te smanjenje vanjskotrgovinskog deficita poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, c) osiguranje usklađivanja i integracije sektora u EU i globalno tržište, d) podsticanje diverzifikacije ekonomskih aktivnosti, poboljšanje zaposlenosti, te općih uslova za ostvarenje prihoda i kvaliteta života u ruralnim područjima, e) osiguravanje pristupa i raspoloživosti visokokvalitetne, pristupačne i sigurne hrane, f) osiguravanje racionalne upotrebe i zaštite prirodnih resursa i biodiverziteta, g) omogućavanje primjerenog životnog standarda i pridonošenje stabilnosti poljoprivrednog dohotka i prehrambene sigurnosti stanovništva koje se u što većoj mjeri podmiruje domaćim konkurentnim poljoprivrednim proizvodima. Član 5. (1) Mjere podrške za poljoprivredu i ruralni razvoj za BiH postepeno će se prilagođavati na svim nivoima vlasti, s ciljem usklađivanja s vrstama mjera u EU. Mjere se, u širem smislu, svrstavaju u sljedeće kategorije: a) mjere politike za podršku poljoprivrednih tržišta, b) mjere politike ruralnog razvoja. (2) Mjere politike za podršku poljoprivrednih tržišta okvirno se dijele u sljedeće grupe: a) mjere za poboljšanje kvaliteta: uključuju određene proizvode za koje BiH ima konkurentsku prednost u oblasti proizvodnje, prerade i trgovine tih proizvoda, b) mjere direktne podrške poljoprivrednim gazdinstvima: uključuju plaćanja po hektaru i/ili po grlu (u vezi s mjerama za povećanje poljoprivrednih gazdinstava i konkurentnosti), c) mjere vanjske trgovine: u skladu s međunarodnim trgovinskim sporazumima. (3) Mjere politike ruralnog razvoja dijele se u tri osnovne grupe, i to: a) mjere za povećanje konkurentnosti: uključuju mjere za povećanje investicija u poljoprivredna gazdinstva i prehrambenu industriju, podršku službama za educiranje u sektoru, podršku ranom penzioniranju, podršku mladim poljoprivrednicima, podršku razvoju infrastrukture u ruralnim područjima i ostale slične mjere vezane za konkurentnost ruralnog područja, b) mjere za zaštitu ruralne okoline: uključuju mjere za manje povoljna ruralna područja, podršku agrookolišnim programima uključujući i organsku proizvodnju, integralnu proizvodnju, proizvodnju prihvatljivu za okoliš, podršku dobrobiti životinja i druge mjere u vezi s ruralnom okolinom, c) mjere za diverzifikaciju aktivnosti u ruralnim područjima i mjere za poboljšanje kvaliteta života u ruralnim područjima: uključuju podršku dopunskim djelatnostima i nepoljoprivrednim uslugama, mjere za poboljšanje sela i očuvanje prirodnog i kulturnog naslijeđa u ruralnim područjima i s tim povezane mjere. (4) Detaljne mjere podrške i mehanizmi za njihovu primjenu određuju se sektorskim strategijama za poljoprivredu, ishranu i ruralni razvoj u BiH i akcionim planovima, kao što je određeno čl. 7. i 12. ovog zakona. Član 6. (1) Ciljevi i mjere određeni u Poglavlju II. čl. 4. i 5. ovog zakona osiguravaju okvir za razvoj i provođenje svih sektorskih politika, propisa, programa i mjera koje se preduzimaju na svim nivoima uprave u BiH. (2) Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH (u daljnjem tekstu: Ministarstvo) odgovorno je da osigura da su sve sektorske politike, propisi, programi i mjere koje se preduzimaju na svim nivoima uprave u BiH u skladu s ovim okvirnim ciljevima i mjerama. POGLAVLJE III. NADLEŽNOSTI NA SVIM NIVOIMA VLASTI U SEKTORU POLJOPRIVREDE, ISHRANE I RURALNOG RAZVOJA Član 7. Ministarstvo je nadležno za: a) definiranje okvira agroekonomskih politika u saradnji s nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Brčko Distrikt BiH), b) osiguravanje efektivnog usklađivanja, koordinacije, provođenja i monitoringa strategija u BiH i akcionih planova za sektor poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja. c) donošenje strategija kojima se osigurava: 1) precizna definicija širih i posebnih ciljeva sektora, 2) očekivani rezultati sektora (kriteriji uspješnog djelovanja) koji se utvrđuju na precizan, pouzdan i mjerljiv način, 3) okvir mjera politike i mehanizama provođenja, 4) mehanizme monitoringa i evaluacije, uključujući utvrđivanje mjera uspješnosti, indikatora, institucija odgovornih za prikupljanje podataka i procedure evaluacije, d) redovni (najmanje jednom godišnje) monitoring i evaluaciju provođenja strategija i ocjenu pojedinačnih agroekonomskih politika, njihove efektivnosti i efikasnosti, te njihov doprinos sveukupnim ciljevima sektora, i finansijski i ekonomski, te davanje smjernica za usklađivanje mjera u skladu s rezultatima takvih analiza, e) koordiniranje svih instrumenata politike kako bi se osiguralo da su u skladu sa strategijama sektora u BiH i odgovarajućim međunarodnim sporazumima, f) redovno revidiranje i ažuriranje strategija BiH i akcionih planova (i/ili u skladu sa ciklusima politike EU) uz potpunu konsultaciju i dogovor s nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta BiH i drugim odgovarajućim institucijama, g) osiguravanje usklađivanja i koordinacije sektorskih programa, zakona, propisa i mjera neophodnih za pregovaranje i ispunjavanje odgovarajućih međunarodnih obaveza, uključujući sve neophodne uslove u vezi s evropskim integracijama na svim nivoima vlasti, h) osiguravanje uspostavljanja i koordiniranje svih neophodnih institucija i drugih tijela, koordiniranje razvoja neophodnih mjera i procedura za ispunjavanje međunarodnih obaveza i trgovinskih standarda u onome što se odnosi na sektor poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja BiH i njihovog usklađivanja i integracije u EU, i) osiguravanje uspostavljanja i razvoja neophodnih mehanizama konsultacije, komunikacije, koordinacije i saradnje s vlastima na svim nivoima koji su relevantni za efektivno upravljanje sektorom poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja BiH, j) osiguravanje promocije i širenje naučnih saznanja i inovativnih praksi za sektor poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja BiH u koordinaciji sa svim ostalim relevantnim tijelima, k) osiguravanje ispunjenja, dosljednost i obuhvatnost svih obaveza izvještavanja prema međunarodnim sporazumima i domaćim zakonima i propisima, a u vezi sa sektorom poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja BiH, l) osiguravanje pripreme godišnjih izvještaja o stanju u sektoru, m) osiguravanje efektivnog koordiniranja svih inspekcijskih službi u sektoru poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja u BiH, n) usmjeravanje i nadzor Ureda za veterinarstvo BiH, Uprave BiH za zaštitu zdravlja bilja i Uprave za harmonizaciju sistema plaćanja, čija se prava i obaveze određuju zakonima i drugim propisima, o) osiguravanje koordinacije s Agencijom za sigurnost hrane BiH kao što je određeno članom 11. ovog zakona. Član 8. Organi entiteta i Brčko Distrikta BiH nadležni su za: a) definiranje, upravljanje i provođenje posebnih strategija sektora, agroekonomskih politika, programa i mjera na teritorijama entiteta i Brčko Distrikta BiH, i izvršavanje svih zakonodavnih, upravnih i drugih zadataka vezano za efektivno upravljanje u sektoru poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja, b) osiguravanje usklađenosti svojih strategija, akcionih planova, politika, programa, zakona i drugih propisa u skladu s utvrđenim okvirima BiH, c) preduzimanje svih radnji i uspostavljanje i efektivno djelovanje svih neophodnih mehanizama za uspješno provođenje strategija BiH i zakona u utvrđenim vremenskim okvirima, d) podržavanje Ministarstva u obavljanju efektivnog monitoringa i evaluacije provođenja strategija i ocjenjivanja pojedinačnih politika, njihove efektivnosti i efikasnosti, te njihovog doprinosa ukupnim finansijskim i ekonomskim ciljevima sektora, te usklađivanje mjera politike s rezultatima analiza i preporuka, e) podržavanje razvoja svih neophodnih institucija i drugih tijela kako bi osigurali ispunjavanje međunarodnih obaveza i trgovinskih standarda u onome što se odnosi na sektor poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja i njihovog usklađivanja i integracije u EU, f) podržavanje i aktivno učešće u uspostavljanju i razvoju neophodnih mehanizama konsultacije, komunikacije, koordinacije i saradnje sa svim nivoima vlasti koji su relevantni za efektivno upravljanje sektorom poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja BiH, g) podržavanje i aktivan doprinos u ispunjavanju, dosljednosti i obuhvatnosti svih obaveza izvještavanja prema međunarodnim sporazumima, domaćim zakonima i drugim propisima, a u vezi s onim što se odnosi na sektor poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja BiH, h) podržavanje i pomoć Ministarstvu u osiguravanju jedinstvene primjene procedure rada i mjera u upravnom i inspekcijskom nadzoru u sektoru poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja, i) pružanje informacija kako bi podržali pripremu godišnjeg izvještaja BiH u skladu s vremenskim rasporedom Ministarstva i zadovoljavanje zahtjeva za informacijama kako bi podržali međunarodne obaveze izvještavanja BiH. Član 9. Organi kantona i općina nadležni su za: a) osiguravanje efektivnog usklađivanja, koordiniranja, provođenja i monitoringa strategija, agreoekonomskih politika, programa i budžetskih planova u skladu sa strateškim okvirima i operativnim planovima BiH i entiteta, b) podržavanje konsultativnog procesa za razvoj sektorskih strategija i akcionih planova osiguravanjem učešća u određenim radnim timovima i aktivnim učešćem u javnim raspravama, c) osiguravanje neophodnih informacija za djelovanje sistema monitoringa i evaluacije BiH, kao i korištenje prikupljenih podataka za poboljšanje procesa godišnjeg planiranja i primjenu politika, d) godišnje prilagođavanje i redefiniranje mjera politike/programa u skladu s nalazima sistema monitoringa i evaluacije BiH, e) osiguravanje efektivne i efikasne saradnje sa svim institucijama odgovornim za upravljanje sektorom poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja, uključujući i Savjetodavno vijeće, određeno članom 18. ovog zakona i druge relevantne institucije, f) osiguravanje da preduzete akcije prati jasan konsultativni proces, te da rad bude javan, g) pripremu i dostavljanje nadležnim organima entiteta godišnjih izvještaja o uspješnosti djelovanja agroekonomskih politika, o evaluaciji njihovog uticaja na sektor poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja, kako bi podržali sistem monitoringa i evaluacije BiH u skladu sa svim zahtjevima. Član 10. (1) Upravne organizacije u sastavu Ministarstva su: a) Ured za veterinarstvo BiH, b) Uprava BiH za zaštitu zdravlja bilja, c) Ured za harmonizaciju i koordinaciju sistema plaćanja. (2) Ministarstvo utvrđuje jasne mehanizme koordinacije, smjernice i procedure za izvještavanje za sve upravne organizacije u sastavu Ministarstva, a u skladu s najboljim praksama EU, osiguravajući da upravne organizacije ostanu glavne komponente za svrhe eksternog izvještavanja, na način propisan zakonom. (3) Ministarstvo uspostavlja efektivne mehanizme za saradnju i koordiniranje svih institucija koje pružaju usluge podrške upravnim organizacijama, u sektoru poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja, u sastavu Ministarstva. (4) Ministarstvo koordinira i učestvuje u procesu razvoja: a) ukupnih politika za odgovarajući sektor u kojem djeluju upravne organizacije, b) novih propisa i provedbenih akata, a u skladu sa ispunjavanjem obaveza prema zahtjevima EU u oblastima u kojima djeluju upravne organizacije. Član 11. (1) Ministarstvo učestvuje u procesu izrade tehničkih i drugih propisa u oblasti sigurnosti hrane zajedno s relevantnim institucijama odgovornim za upravljanje politikama iz oblasti zdravstva u BiH, a kojim koordinira Agencija za sigurnost hrane BiH (u daljnjem tekstu: Agencija), u skladu sa svojim nadležnostima određenim Zakonom o hrani ("Službeni glasnik BiH", broj 50/04). (2) Ministarstvo pruža podršku subjektima u poslovanju s hranom kako bi se osposobili za ispunjavanje uslova određenih u Poglavlju VII. Zakona o hrani "Obaveze subjekata u poslovanju s hranom". (3) Ministarstvo učestvuje u upravljanju rizikom i krizama kao dio integrirane mreže organizacija, kojim koordinira Agencija, a koje djeluju u oblasti sigurnosti hrane, kao što je propisano članom 54.1. h) Zakona o hrani. (4) Ministarstvo, Agencija i druga nadležna ministarstva, uz konsultacije sa ostalim relevantnim organizacijama, nadležni su za zajedničku pripremu i podnošenje prijedloga za osiguranje postepenog razdvajanja nadležnosti za upravljanje rizikom i procjenu rizika za sigurnost hrane na državnom nivou, i vremenskog okvira za provođenje. Član 12. (1) Osnove za realiziranje politike ruralnog razvoja BiH određuju se Strateškim planom ruralnog razvoja BiH (u daljnjem tekstu: Strateški plan BiH). (2) Strateškim planom BiH definiraju se ciljevi ruralnog razvoja, utvrđuju programi, mjere i druge aktivnosti za postizanje ovih ciljeva, uspostavljaju mehanizmi monitoringa i evaluacije, te okvirno utvrđuju potrebna finansijska sredstva i procedure za njihovo korištenje. Strateški plan BiH osnova je za usmjeravanje svih planova i programa ruralnog razvoja donesenih na svim nivoima vlasti u BiH. (3) Odluku o pristupanju izradi Strateškog plana BiH donosi Ministarstvo. Nacrt strateškog plana BiH izrađuje interresorna komisija čiji sastav određuje Ministarstvo i relevantni organi entiteta i Brčko Distrikta BiH. (4) Strateški plan BiH usvaja Parlamentarna skupština BiH, na prijedlog Vijeća ministara BiH, za period od najviše sedam godina. (5) Ministarstvo priprema i jednom godišnje izvještava Parlamentarnu skupštinu BiH o realizaciji Strateškog plana BiH. (6) Nadležni organi entiteta i Brčko Distrikta BiH pripremaju programe ruralnog razvoja i dostavljaju ih na usvajanje zakonodavnim organima entiteta i Brčko Distrikta BiH. Programi ruralnog razvoja entiteta i Brčko Distrikta BiH treba da budu usaglašeni sa Strateškim planom BiH. (7) Entiteti i Brčko Distrikt BiH, svojim programima ruralnog razvoja, utvrđuju prioritete, obim i mehanizme finansiranja programa ruralnog razvoja, a na bazi planiranih i raspoloživih budžetskih i drugih sredstava, i usaglašen sa Strateškim planom BiH. (8) Kantoni u Federaciji BiH, na osnovu ovog i drugih zakona, te u skladu s raspoloživim budžetskim i drugim sredstvima, mogu pripremati, usvajati i realizirati programe ruralnog razvoja. (9) Jedinice lokalne samouprave, na osnovu ovog i drugih relevantnih zakona, mogu planirati i, u skladu s raspoloživim budžetskim i drugim sredstvima, realizirati projekte i mjere ruralnog razvoja. (10) Svi nivoi vlasti na kojima se utvrđuju i usvajaju planovi, programi, projekti i mjere ruralnog razvoja odgovorni su za utvrđivanje regulatornih i operativnih mehanizama za odobravanje, realizaciju, nadzor nad realizacijom i izvještavanje o realiziranim programima, projektima i mjerama ruralnog razvoja. (11) Svi nivoi vlasti na kojima se utvrđuju i usvajaju planovi ruralnog razvoja obavezni su, na zahtjev Ministarstva, sarađivati i osiguravati informacije o planiranim i realiziranim programima, projektima i mjerama ruralnog razvoja. (12) Ministarstvo osigurava da su sve odluke u vezi s planiranjem, na svim nivoima vlasti, donesene u dogovoru, koordinaciji i saradnji, te uz aktivno učešće predstavnika svih odgovornih institucija i zainteresiranih strana koje su uključene u ruralni razvoj, a u skladu s dobrim praksama EU. (13) S ciljem osiguranja efektivnog usklađivanja i koordinacije pri provođenju Strateškog plana BiH, Ministarstvo će uspostaviti organizacionu jedinicu za koordinaciju ruralnog razvoja (u daljnjem tekstu: Jedinica ruralnog razvoja), koja obavlja sljedeće poslove: a) koordinira, prikuplja, grupira i objedinjuje podatke o aktuelnom stanju ruralnih područja u BiH, b) koordinira, izrađuje specifične mjere ruralnog razvoja potrebne da se osigura efektivno provođenje Strateškog plana BiH, c) osigurava podršku i smjernice svim nivoima uprave u razvoju integriranih programa ruralnog razvoja uz korištenje učesničkog metoda planiranja prema dobrim praksama EU, a u saglasnosti sa Strateškim planom BiH, d) pruža podršku u planiranju okvirnih budžeta za programe ruralnog razvoja, čija sredstva u BiH osigurava međunarodna zajednica i korisnici programa ruralnog razvoja, e) razvija procedure ocjene, odobravanja, plaćanja i kontrole vezano za specifične mjere ruralnog razvoja u saradnji s Uredom za harmonizaciju i koordinaciju sistema plaćanja, f) pruža podršku nižim nivoima vlasti u koordinaciji dogovorenih programa ruralnog razvoja s drugim ministarstvima i ostalim zainteresiranim stranama, g) razvija i provodi efektivni sistem monitoringa i evaluacije programa ruralnog razvoja uključujući Komitet za monitoring ruralnog razvoja BiH i osigurava službu sekretarijata za podršku njegovom funkcioniranju, h) u saradnji s nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta BiH, priprema i osigurava sve relevantne izvještaje o napretku u provođenju Strateškog plana BiH i povezanih programa na svim nivoima vlasti, koji proizilaze iz međunarodnih obaveza. Član 13. (1) Radi osiguranja usklađivanja sistema plaćanja koje obavljaju nadležni organi entiteta i Brčko Distrikta BiH, s ciljem podrške mjerama politike u sektoru poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja, Ministarstvo je odgovorno za dosljednost, transparentnost i koordinaciju sistema plaćanja. (2) S ciljem jačanja i usklađivanja postojećih sistema plaćanja, praksi i procedura u entitetima i Brčko Distriktu BiH, Ministarstvo obavlja sljedeće zadatke: a) u saradnji s nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta BiH, razvija pravni okvir za uspostavljanje i razvoj institucionalnih struktura za podršku u provođenju mjera politike i privlačenja sredstava EU i sredstava iz drugih međunarodnih fondova, b) uspostavlja jedinstvene prakse i procedure funkcija odobravanja, izvršenja i računovodstvenih transakcija u sektoru poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja, koje će biti primijenjene u entitetima i Brčko Distriktu BiH, c) usaglašava sistem upravne kontrole u saradnji s nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta BiH, koji će osigurati transparentnost i dostupnost podataka o svim mjerama podrške i isplatama, d) u saradnji s nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta BiH, uspostavlja funkcije kontrole, e) promovira ujednačenu primjenu procedura za isplate i zahtjeve na svim nivoima, a koji su u skladu s pravilima EU, f) koordinira obuku osoblja na svim nivoima kako bi se osigurala jedinstvena primjena procedura i ispravno provođenje mjera, g) pruža pomoć u uspostavljanju registara iz člana 14. ovog zakona i drugih evidencija i koordinira rad odgovarajućih službi tehničkih timova na svim nivoima s ciljem konzistentne primjene sistema referentne registracije i sistema skladištenja podataka u okviru sveobuhvatnog tehničkog okvira, h) ostvaruje komunikaciju s platnim organizacijama i drugim internim i eksternim organima u pogledu procedura i razmjene podataka u statističke i druge svrhe po zahtjevu, i) uspostavlja efektivni usklađeni sistem monitoringa i evaulacije, u skladu s najboljom evropskom praksom, j) identificira i pomaže u razvoju drugih relevantnih službi s ciljem promoviranja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, k) identificira i pomaže u razvoju i provođenju mjera uvozno-izvoznog režima i intervencije na tržištu. Član 14. (1) S ciljem provođenja mjera za pružanje podrške razvoju sektora poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja, kao i za potrebe planiranja i analiza u oblasti poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja, Ministarstvo koordinira uspostavljanjem i razvojem jedinstvenih registara, a provode ih nadležni organi entiteta i Brčko Distrikta BiH, u skladu sa zahtjevima Evropske unije, kako slijedi: a) Registar poljoprivrednih gazdinstava BiH: ovim registrom uvodi se sistem za identifikaciju podnosilaca zahtjeva za sredstva podrške. Ovim registrom također će biti osigurana ključna referenca u sistemu registra identificiranja životinja, uspostvaljanjem utvrđenog i jedinstvenog sistema za evidentiranje identiteta svakog poljoprivrednog proizvođača koji podnese zahtjev za podršku. b) Registar klijenata BiH: u ovom registru evidentira se identitet i registriranje lica koja ostvaruju pravo na sredstva iz mjera podrške ili druge usluge vlade. On će sadržavati evidenciju svih pravnih i fizičkih lica koji su primaoci sredstava podrške u poljoprivredi, ishrani i ruralnom razvoju iz budžetskih sredstava BiH. Ovom evidencijom obuhvaćeni su i trgovci, uvoznici, izvoznici te prerađivači poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. c) Registar identificiranja životinja BiH: ovaj registar odnosi se na sistem identificiranja i registriranja životinja, i primarno registrira goveda, sitnu stoku i druge životinje, koristeći registar poljoprivrednih gazdinstava kao ključnu referencu za osiguranje jedinstvenog sistema identificiranja životinja. d) Sistem identificiranja zemljišnih parcela BiH: ovaj registar osigurava jedinstveni identifikacioni sistem poljoprivrednih zemljišnih parcela i evidentira njihov geografski položaj, veličinu, granice i druge relevantne informacije. (2) Procedure upisa, održavanja i brisanje podataka iz registara iz stava (1) ovog člana propisuje Vijeće ministara BiH, u saradnji s nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta BiH. (3) Pored navedenih registara iz stava (1) ovog člana, mogu se voditi drugi registri i evidencije u skladu s ovim zakonom i drugim propisima. (4) Osnovica za vođenje registara i evidencija, te njihovo povezivanje je jedinstveni identifikacioni broj koji je obavezan za sve registre i evidencije iz stava (1) ovog člana. Strukturu jedinstvenog identifikacionog broja propisuje Vijeće ministara BiH. (5) Upis u registre obavezan je za sva fizička i pravna lica, koja žele da ostvaruju korist od mjera podrške i drugih usluga u sektoru poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja. (6) Ministarstvo je odgovorno da osigura koordinaciju, usklađivanje i integraciju registara, protok informacija, njihov međusobni odnos i povezanost, te njihovo postepeno usklađivanje sa zahtjevima EU. Svaku promjenu sistema, procesa i procedura registriranja odobrava ministar, u saradnji s entitetima i Brčko Distriktom BiH. Član 15. (1) Ministarstvo je nadležno za uspostavljanje integriranog sistema baze podataka za povezivanje registarskih podataka i ostalih relevantnih informacionih sistema s ciljem osiguranja tehničke usaglašenosti postojećih i novih baza podataka, u skladu s najboljim praksama EU. (2) Ministarstvo može zatražiti i koristiti postojeće izvore podataka koji su dostupni na svim nivoima vlasti, iz djelokruga javnih institucija i agencija, i drugih ovlaštenih tijela. Ove informacije daju se na raspolaganje besplatno, u razumnom roku koji odredi Ministarstvo i relevantna institucija. (3) Ministarstvo će osigurati podatke iz svojih baza podataka, uključujući mape i planove, nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta BiH i drugim ovlaštenim organizacijama i pružaocima javnih usluga, kako bi se podržalo provođenje relevantnih mjera podrške, te drugim državnim organima, ako su im potrebni podaci za provođenje zadataka određenih zakonom. Član 16. (1) Ministarstvo uspostavlja Odbor za koordinaciju informacija u poljoprivredi (u daljnjem tekstu: Odbor za KIP), koji je nadležan za: a) koordiniranje razvoja usklađenog i integriranog informacionog sistema u poljoprivredi BiH, uz konsultacije nadležnih organa države, entiteta i Brčko Distrikta BiH; b) koordiniranje postepenog uvođenja informacionog sistema u poljoprivredi u skladu s EU koji uključuje, ali se ne ograničava na popis u poljoprivredi BiH, Mrežu računovodstvenih podataka BiH (u daljnjem tekstu: MRP) i Komitet za monitoring MRP, Poljoprivredni tržišni informacioni servis, te druge informacije koje zahtijeva EU i druge međunarodne organizacije; c) koordiniranje između različitih struktura koje rade na pitanjima statistike u poljoprivredi i službama informiranja na svim nivoima; d) uspostavljanje, koordiniranje i određivanje odgovornosti specifičnih tehničkih radnih grupa s ciljem podrške radu Odbora za KIP; e) davanje saglasnosti i koordiniranje ugovorenih usluga koje pružaju treća lica, na zahtjev, a s ciljem podrške funkcioniranju Odbora za KIP; f) nadgledanje efektivnosti pružanja, monitoringa i evaluacije ugovorenih usluga, na zahtjev; g) koordiniranje s Agencijom za statistiku BiH i EUROSTAT-om u razvoju informacionih sistema u sektoru; h) usklađenost u radu s drugim aktivnostima (projektima i programima) u poljoprivredi i statistici, na zahtjev; i) uspostavljanje i osiguranje korištenja zajedničkih standarda i metodologija za prikupljanje statističkih podataka, te njihovo objedinjavanje i širenje, uključujući redovno publiciranje, na svim nivoima uprave, u saradnji sa svim nadležnim organima; j) priprema i redovno dostavljanje izvještaja svim relevanatnim organima o radnim planovima Odbora za KIP, te o aktivnostima i rezultatima; k) upravljanje Sekretarijatom Odbora za KIP, određenim stavom (2) ovog člana. (2) Ministarstvo uspostavlja Sekretarijat Odbora za KIP koji će biti nadležan za osiguravanje službe za podršku Odboru za KIP, kako bi mu se omogućilo izvršavanje funkcija i obaveza određenih stavom (1) ovog člana. (3) Ministarstvo osigurava sredstva za izvršavanje funkcija Odbora za KIP i Sekretarijata određenih st. (1) i (2) ovog člana. Član 17. (1) Ministarstvo, u saradnji s nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta BiH, uspostavlja Poljoprivredni tržišni informacioni servis BiH (u daljnjem tekstu: PTIS). (2) Ministar određuje strukturu i organizaciju PTIS-a kao javnog servisa i osigurava njegovo finansiranje. (3) PTIS je nadležan za prikupljanje, obradu i objavljivanje podataka o količinama i cijenama određenih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, poljoprivrednog zemljišta na bh. i međunarodnom tržištu. (4) Ministar utvrđuje reprezentativna tržišta za poljoprivredne i prehrambene proizvode te poljoprivredno zemljište na osnovu ekonomskog i finansijskog značaja robe u domaćoj i vanjskoj trgovini BiH. (5) Nadležni organi države, entiteta i Brčko Distrikta BiH obavezni su redovno dostavljati podatke PTIS-u s ciljem objedinjavanja reprezentativnih podataka za BiH, a u skladu s EU i drugim međunarodnim zahtjevima, te u formatu pogodnom za razmjenu podataka s drugim zemljama. (6) Ministar utvrđuje izvore javnih i privatnih informacija, koje će biti unesene u PTIS, te obaveze fizičkih i pravnih lica za osiguravanje podataka, te odgovarajuću naknadu. Ministar također propisuje vrstu, obim i učestalost dostave, prikupljanja i objavljivanja podataka. (7) Obaveze PTIS-a iz stava (1) ovog člana ne odnose se na obaveze iz djelokruga Agencije za statistiku BiH. (8) PTIS može naplaćivati naknadu za svoje usluge do one mjere do koje su konkurentni privatnim preduzećima. Ove naknade prihod su budžeta BiH. POGLAVLJE IV. DRUGE RELEVANTNE INSTITUCIONALNE STRUKTURE I SLUŽBE U OKVIRU SEKTORA Član 18. (1) S ciljem osiguranja efektivnog mehanizma konsultacije, učešća, koordinacije i legitimnosti donošenja odluka u sektoru poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja, osniva se Savjetodavno vijeće kao stručno tijelo. (2) Savjetodavno vijeće ima mandat da daje mišljenja, preporuke i savjete, koje razmatra Ministarstvo. (3) Savjetodavno vijeće sastoji se od 15 priznatih stručnjaka uključujući predstavnike relevantnih naučnih institucija (šest), predstavnika privatnog poljoprivrednog sektora (tri), poljoprivredne industrije (dva), prehrambene industrije (dva) i nevladinih organizacija koje djeluju u sektoru (dva). (4) Vijeće ministara BiH, na prijedlog Ministarstva, uz saglasnost nadležnih organa entiteta i Brčko Distrikta BiH, imenuje članove Savjetodavnog vijeća, na mandat od četiri godine. (5) Ministarstvo je dužno osigurati uslove za efikasan rad Savjetodavnog vijeća, a prema planu njegovog poslovanja. (6) Savjetodavno vijeće ima zadatak da: a) se uključi u raspravu o sektorskoj strategiji i politici u oblasti poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja, kojim se određuju vizija i misija sektora, te da predlaže pravce dugoročnog razvoja sektora, b) savjetuje odgovorne institucije u vezi sa svim pitanjima koja zahtijevaju odluku o sektorskoj politici ili strateškim pravcima, c) daje mišljenja i preporuke za predložene propise, međunarodne sporazume i inicijative, te druga relevantna pitanja, d) analizira sve izvještaje specijaliziranih tijela navedenih u ovom zakonu, uključujući nalaze sistema monitoringa i evaluacije Ministarstva, određene članom 22. ovog zakona, i implikacije na predloženo preusmjeravanje mjera politike koje se primjenjuju u sektoru, e) osigurava smjernice za definiranje prioriteta u istraživanju i stručnoj obuci u oblasti poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja, f) razvija smjernice za projekte i programe stručne obuke i istraživanja, u pogledu selekcije, provođenja, monitoringa i evaluacije u skladu sa sektorskim strategijama BiH. (7) Savjetodavno vijeće bit će odgovorno da osigura da se odluke donose na transparentan način i putem konsultacija, te da budu dostupne javnosti. (8) Savjetodavno vijeće obavezno je podnositi Ministarstvu polugodišnji i godišnji izvještaj o radu, te da postupi po svim pitanjima na zahtjev Ministarstva, Vijeća ministara BiH i Parlamentarne skupštine BiH. Član 19. (1) Ministarstvo uspostavlja mehanizme za koordiniranje i promoviranje privatnih i javnih savjetodavnih službi na svim nivoima vlasti kako bi se podržalo provođenje mjera ruralnog razvoja i poljoprivrednih politika i programa širom BiH. (2) Ministarstvo je odgovorno da u sektoru definira standarde koji se odnose na kvalitet usluga koje pružaju savjetodavne službe i zaposleni kako bi se osigurao kvalitet usluga na svim nivoima vlasti za pružaoce savjetodavnih usluga, uključujući sistem njihove stalne edukacije i obuke, te javnog priznavanja i evidentiranja. (3) Ministarstvo je odgovorno za organiziranje obuke savjetnika u oblasti primjene jedinstvenih procedura za ispunjavanje aplikacija za plaćanja, na način koji odredi Ured za harmonizaciju i koordinaciju sistema plaćanja, te za certificiranje savjetnika koji pružaju takve usluge poljoprivrednicima, na zahtjev. (4) Ministarstvo osigurava sve potrebne uslove za primjenu sistema za pružanje kvalitetnih usluga kako bi se omogućila transparentnost i sljedivost u skladu s najboljim praksama iz EU. (5) Ministarstvo pruža podršku politici transfera tehnologije osiguravanjem potrebnih uslova za organiziranje obaveznih godišnjih ciklusa obuke i edukacije za pružaoce savjetodavnih usluga. (6) Ministarstvo je odgovorno za osiguranje uspostavljanja elektronskih resursa potrebnih za unapređenje transfera tehnologije, ruralnog razvoja i poljoprivrednih savjetodavnih službi. (7) Ministarstvo je odgovorno za pripremu polugodišnjih izvještaja o radu, kako bi se podržao razvoj postojećih i novih službi, te ispunile obaveze sistema monitoringa i evaluacije. Član 20. (1) Ministarstvo razvija detaljan plan za postepeni razvoj troškovno-efektivnog i efikasnog sistema referentnih laboratorija i drugih tijela za testiranje (u daljnjem tekstu: laboratorije) u skladu s potrebama BiH i mogućnosti da ispunjava obaveze prema domaćim, međunarodnim i sporazumima EU. (2) Ministarstvo ima pravo određene zadatke povjeravati laboratorijama izvan BiH, ako takvih nema u BiH. (3) Ministarstvo koordinira akreditiranje laboratorija u sektoru poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja, u skladu s međunarodnim zahtjevima. (4) Ministarstvo utvrđuje procedure za saradnju i koordiniranje s laboratorijama u skladu s najboljim praksama iz EU. (5) Ministarstvo određuje minimalne zahtjeve u pogledu kvaliteta usluga koje pružaju laboratorije i uslova koje moraju ispuniti kako bi dobili odobrenje za obavljanje određenih zadataka. (6) Laboratorije imaju odgovornosti da osiguraju efektivnu saradnju, koordinaciju i odobrenje svih institucija odgovornih za sektorsko upravljanje, a posebno upravljanje rizikom i kriznim situacijama u oblasti sigurnosti hrane i poljoprivrede. (7) Laboratorije su odgovorne za pripremu polugodišnjeg izvještaja o radu i njegovo podnošenje Ministarstvu, pružanje podrške u pripremi godišnjeg izvještaja BiH, kao i podržavanje sistema monitoringa i evaluacije BiH u skladu s njihovim zahtjevima i precizno određenim smjernicama i vremenskim rasporedom. Član 21. (1) Ministarstvo je odgovorno za uspostavljanje veza s organizacijama koje upravljaju robnim rezervama na entitetskom i kantonalnom nivou (u daljnjem tekstu: robne rezerve), te za pružanje pomoći u usklađivanju njihove aktivnosti sa strategijama sektora u BiH. (2) Ministarstvo predlaže strateške smjernice za djelovanje robnih rezervi, kao i procedure za koordinaciju, saradnju i provođenje politika intervencije i izvještavanja u skladu s praksama politike EU. (3) Robne rezerve pružaju podršku u pripremi godišnjeg izvještaja BiH i osiguravaju sve relevantne i tražene podatke Ministarstvu i sistemu monitoringa i evaluacije, a na osnovu njihovih zahtjeva prema utvrđenom vremenskom okviru. (4) Robne rezerve osiguravaju transparentnost i sljedivost svakodnevnog rada u skladu s propisima BiH i dobrim praksama EU. POGLAVLJE V. MONITORING, EVALUACIJA I IZVJEŠTAVANJE Član 22. (1) Ministarstvo, u saradnji s nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta BiH, uspostavlja sistem monitoringa i evaluacije BiH za sektor i slijede smjernice i najbolje prakse EU kojima se progresivno uvodi Zajednički okvir za monitoring i evaluaciju EU. (2) Sistem monitoringa i evaluacije BiH omogućava transparentan mehanizam za ocjenu uticaja politika koje se primjenjuju na svim nivoima vlasti u pogledu njihove socijalne, finansijske i ekonomske efikasnosti. (3) Rezultati ocjena pojedinačnih i ukupnih mjera politike objavljivat će se i uključivat će preporuke o potrebi prilagođavanja i poboljšanja. (4) Na osnovu izvještaja monitoringa i evaluacije koji se daju odgovarajućim organima uprave na pregled i razmatranje, postići će se sporazum između Ministarstva i nadležnog organa o prilagođavanju koje treba da se uvede i vremenskom rasporedu tog prilagođavanja. Član 23. (1) Ministarstvo sačinjava godišnji izvještaj o stanju u sektoru poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja BiH za prošlu godinu. (2) Izvještaj se zasniva na prethodno dostavljenim izvještajima koje pripremaju nadležni organi entiteta i Brčko Distrikta BiH. (3) Ministarstvo dostavlja izvještaj Vijeću ministara BiH na razmatranje, najkasnije do 30. maja tekuće godine, a Vijeće ministara BiH dostavlja ga Parlamentarnoj skupštini BiH na usvajanje najkasnije do 30. juna tekuće godine. (4) Nadležni organi entiteta i Brčko Distrikta BiH obavezni su Ministarstvu dostavljati godišnji izvještaj o sektoru poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja najkasnije do 30. marta tekuće godine. (5) Godišnji izvještaj sadrži ocjenu stanja u sektoru poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja, mjere sektorske politike koje su preduzete u prošloj godini, te prijedlog i način provođenja mjera politike u poljoprivredi, ishrani i ruralnom razvoju za slijedeći period. (6) Godišnji izvještaj izrađuje Ministarstvo ili od njega ovlašteno pravno lice ili ustanova, u skladu s propisima koje donosi ministar. (7) Godišnji izvještaj o stanju u sektoru poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja u prethodnoj godini objavljuje se u formi službene publikacije Ministarstva. POGLAVLJE VI. INSPEKCIJSKI NADZOR Član 24. (1) Ministarstvo obavlja upravni nadzor nad provođenjem ovog zakona i propisa donesenih na osnovu njega, kao i upravni nadzor nad institucijama, ustanovama i organizacijama u obavljanju poslova određenih ovim zakonom. (2) Inspekcijski nadzor nad primjenom ovog zakona i propisa donesenih na osnovu njega obavljaju nadležni organi entiteta i Brčko Distrikta BiH posredstvom nadležnih inspekcijskih službi. (3) Ministarstvo, u saradnji s nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta BiH, osigurava redovnu obuku inspektora i jedinstvenu primjenu procedura rada i mjera u sektoru poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja u skladu sa zahtjevima integracije u EU. (4) Inspekcijske službe u sektoru poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja u nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta BiH sarađuju s Ministarstvom, upravnim organizacijama u njegovom sastavu, kantonalnim službama, institutima i drugim organizacijama, te poljoprivrednim stručnjacima u BiH i inozemstvu. POGLAVLJE VII. PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 25. (1) Ministarstvo je dužno u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona razviti strategije BiH, kao i akcione planove za poljoprivredu, ishranu i ruralni razvoj, u skladu s članom 7. ovog zakona. (2) Nadležni organi entiteta i Brčko Distrikta BiH kao i niži nivoi vlasti dužni su početi usklađivanje svojih propisa u sektoru poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja s ovim zakonom i osigurati odgovarajuća sredstva, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. (3) Ministarstvo i nadležni organi entiteta i Brčko Distrikta BiH, osim propisa predviđenih pojedinim članovima ovog zakona, mogu donijeti i druge propise, u roku od godinu dana koji su potrebni za primjenu ovog zakona. (4) Ministarstvo je dužno, u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, donijeti podzakonske akte propisane ovim zakonom. (5) Ministarstvo će uspostaviti organizacione jedinice za koordinaciju informacija u poljoprivredi, ruralnom razvoju, monitoringu i evaluaciji, kao što je određeno ovim zakonom, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. (6) Ministarstvo će, u saradnji s nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta BiH, početi uspostavljati poljoprivredni tržišni informacioni sistem u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. (7) Ministarstvo će uspostaviti Savjetodavno vijeće u roku od šest mjeseci od dana usvajanja ovog zakona. Član 26. Zakonski i podzakonski propisi koji se primjenjuju u oblasti poljoprivrede, ishrane i ruralnog razvoja bit će usklađeni s ovim zakonom najkasnije u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Član 27. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". PRILOG I LISTA Broj u Briselskoj nomenklaturi Opis proizvoda Poglavlje 1 Žive životinje Poglavlje 2 Meso i jestivi mesni otpaci Poglavlje 3 Riba, ljuskari i mekušci Poglavlje 4 Mliječni proizvodi; ptičija jaja; prirodni med Poglavlje 5 05.04 Crijeva, mokraćni mjehuri i stomaci životinja (osim ribe), cijeli i njihovi dijelovi 05.15 Proizvodi životinjskog porijekla, koji nisu pomenuti ni uključeni na drugom mjestu; mrtve životinje iz poglavlja 1 ili poglavlja 3, neupotrebljive za ljudsku ishranu Poglavlje 6 Živo drveće i druge biljke; lukovice, korijenje i slično; rezano cvijeće i ukrasno lišće Poglavlje 7 Jestivo povrće, određeno korijenje i gomolji Poglavlje 8 Voće za jelo i orašasti plodovi; kora lubenica ili citričnog voća Poglavlje 9 Kafa, čaj i začini osim mate čaja (heading No 0903) Poglavlje 10 Žitarice Poglavlje 11 Proizvodi mlinske industrije; slad i škrob; gluten; inulin Poglavlje 12 Uljano sjemenje i plodovi; razno zrnevlje, sjeme i plodovi; industrijsko i ljekovito bilje; slama i stočna hrana Poglavlje 13 ex13.03 Pektin Poglavlje 15 15.01 Masnoće i druge prečišćene svinjske masnoće; prečišćene masnoće peradi 15.02 Neprečišćene masnoće goveda, ovaca ili koza; loj (uključujući "premijer džus") koji se dobiva iz ovih masnoća 15.03 Stearin od svinjske masnoće, oleostearin i lojni stearin; ulje od svinjske masti, oleo ulje i ulje od loja, nemulgovano, nemiješano ni na drugi način pripremljeno 15.04 Masti i ulja, riba i morskih sisara, prečišćeni ili neprečišćeni 15.07 Nehlapiva biljna ulja, u tečnom ili čvrstom stanju, sirova, rafinirana ili prečišćena 15.12 Masti i ulja životinjskog ili biljnog porijekla, hidrogenizirani, ali dalje nepripremljeni 15.13 Margarin, preparati od masti i druge pripremljene jestive masnoće 15.17 Ostaci od razlaganja masnih supstanci, životinjskih ili biljnih voskova Poglavlje 16 Prerađevine od mesa, ribe, ljuskara ili mekušaca Poglavlje 17 17.01 Šećer od šećerne trske i šećerne repe u čvrstom stanju 17.02 Ostali šećeri, šećerni sirupi; vještački med (bez obzira da li je pomiješan s prirodnim medom); karamelni 17.03 Melase sa ili bez dodatka boje 17.05 Aromatizirani ili obojeni šećeri, sirupi i melase, ali ne uključujući voćne sokove koji sadrže dodati šećer u bilo kojem omjeru Poglavlje 18 18.01 Kakao u zrnu, cijeli ili lomljeni, sirovi ili prženi 18.02 Ljuske, kore, opne i ostali otpaci kakaa Poglavlje 20 Proizvodi od povrća, voća i ostalih dijelova biljke Poglavlje 22 22.04 Mošt od grožđa, u fermentaciji ili s fermentacijom bez dodavanja alkohola 22.05 Vino od svježeg grožđa; mošt od grožđa s fermentacijom bez dodavanja alkohola 22.07 Druga fermentirana pića (npr. jabukovača, kruškovača i medovina) ex22.08 ex22.09 Etilni alkohol ili neutralni alkohol, bez obzira da li je denaturiran, bilo koje jačine, dobiven iz poljoprivrednih proizvoda navedenih u dodatku I ugovora, osim likera i drugih alkoholnih pića i miješanih alkoholnih preparata (poznato kao "ekstrakti koncentrata") za proizvodnju pića ex22.10 Sirće i zamjene sirćeta Poglavlje 23 Ostaci i otpaci prehrambene industrije; pripremljena životinjska hrana Poglavlje 24 24.01 Neprerađeni duhan, duhanski otpaci Poglavlje 45 45.01 Pluto prirodno, sirovo, drobljeno, granulirano ili mljeveno; otpaci od pluta Poglavlje 54 54.01 Lan, sirovi ili prerađeni ali nepredeni; kučina i laneni otpaci (uključujući pređe i raščupane tekstilne materijale) Poglavlje 57 57.01 Konoplja (Cannabis sativa), sirova ili prerađivana ali neprerađena; kučina i otpaci od konoplje (uključujući otpatke od pređe i raščupane tekstilne materijale) PSBiH broj 194/08 15. maja 2008. godine Sarajevo Predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH dr. Milorad Živković, s. r. Predsjedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Sulejman Tihić, s. r. Hvala što ste naš pretplatnik. Koristite pogodnosti koje dobijate pretplatom. O nama Javno preduzeće Novinsko-izdavačka organizacija SLUŽBENI LIST BOSNE I HERCEGOVINE. Sva prava pridržana. 2014 Adresa Džemala Bijedića 39/III 71000 Sarajevo Bosna i Hercegovina Email: sllist@sllist.ba Kontakti Centrala Tel: 033/722-030 Email Uredništvo Tel: 033/722-038 Email Pravna služba Tel: 033/722-051 Email Računovodstvo Tel: 033/722-045, Fax: 033/722-046 Email Pretplata Tel: 033/722-054 Email Ekspedit Tel: 033/722-041 Email Prodaja Tel: 033/722-079 Email Oglasni odjel Tel: 033/722-049 i 033/722-050, Fax: 033/722-074 Email Tehnički sekretar Tel: 033/722-061, Fax: 033/722-064 Ured direktora Tel: 033/722-061 Komercijala Tel: 033/722-042 2014 © JP NIO Službeni list Bosne i Hercegovine. Sva Prava Pridržana. | ||
Zakon o vinu, rakiji i drugim proizvodima od grožđa i vina BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 25/08 | 25.03.2008 | vino,rakija,grožđe | Broj 25 - Strana 2S L U @ B E N I G L A S N I K B i HUtorak, 25. 3. 2008.dro`denka), vinski destilat, vinski alkohol (rafinirani inerafinirani) i vinjak;i)sporedni proizvodi od gro`|a i vina: drop, peteljke iproizvodi od sporednih proizvoda: vinski talog, vinskikamen i sjemenje gro`|a;j)ostali proizvodi od gro`|a i vina.^lan 5.(Geografsko porijeklo vina i drugih proizvoda)(1)Geografsko porijeklo vina i drugih proizvoda ozna~ava sepo geografskom podru~ju, gdje je gro`|e bilo proizvedeno i gdje su gro`|e, vino, odnosno drugi proizvodi od gro`|a ivina dobili, zbog prirodnih, odnosno ljudskih faktora,odre|ena, posebna svojstva.(2)Vrste oznaka geografskog porijekla vina su sljede}e:a)za{ti}eno geografsko porijeklo (ZGP);b)priznato geografsko porijeklo (PGP).(3)Oznakom za{ti}eno geografsko porijeklo (ZGP) mogu seozna~iti samo vina iz razreda kvalitetnih i vrhunskih vina,kod kojih je i gro`|e i vino proizvedeno na odre|enompodru~ju, koje je jednako ili manje od vinogorja. Imena iuvjeti za za{ti}eno geografsko porijeklo vina propisani su, apravna za{tita osigurana je ovim Zakonom i propisima oindustrijskom vlasni{tvu.(4)Oznakom priznatog geografskog porijekla (PGP) mogu seozna~iti vina regije (rejona) za koja je sve gro`|eproizvedeno u odre|enoj regiji ili manjem podru~ju odregije. Imena i uvjeti za priznatu geografsku oznakupropisani su, a pravna za{tita osigurana je ovim Zakonom ipropisima o industrijskom vlasni{tvu.(5)Oznaka geografskog porijekla je zajedni~ko pravo i smijuga koristiti oni koji su upisani u registar proizvo|a~a gro`|a i vina, za vino, odnosno druge proizvode, ako su gro`|e,vino i drugi proizvodi proizvedeni na odre|enom podru~ju i ispunjavaju druge propisane uvjete.(6)Zbog za{tite i kontroliranja geografskog porijekla vina idrugih proizvoda, vodi se, u skladu s ovim Zakonom, popisgeografskih oznaka vina i drugih proizvoda.U toj namjeri se:a)vinogradska podru~ja Bosne i Hercegovine dijele nauzgojna podru~ja;b)vodi katastar postoje}ih i mogu}ih vinogradarskihpovr{ina s idealnim vinogradarskim zemlji{tem (udaljnjem tekstu: katastar vinograda);c)vodi registar proizvo|a~a gro`|a i vina (u daljnjemtekstu: registar);d)propisuju preporu~ene i dozvoljene sorte vinove loze i podloge za vinovu lozu (u daljnjem tekstu: trsniizbor);e)prati dozrijevanje gro`|a i odre|uje vrijeme berbe;f)odgovaraju}e ograni~ava urod gro`|a po hektaru;g)ocjenjuje i ozna~ava vino i druge proizvode.(7)U pogledu oznake porijekla vina i drugih proizvodaprimjenjuju se propisi o industrijskom vlasni{tvu samo akou ovom Zakonu nije druga~ije odre|eno. Proizvo|a~ vina,~ije vino ispunjava uvjete za ozna~avanje porijekla po ovom Zakonu, u`iva pravnu za{titu po propisima o industrijskomvlasni{tvu.^lan 6.(Ozna~avanje i za{tita kontroliranog porijekla, imena ioznake vina)(1)Oznaku kontroliranog porijekla mogu dobiti proizvodi svinogradarskog podru~ja s utvr|enim organolepti~kim ihemijskim svojstvima zna~ajnim za ekolo{ke uvjetepolo`aja i sorte ili grupe sorti gro`|a tog podru~ja.(2)Po zahtjevu proizvo|a~a, Ministarstvo vanjske trgovine iekonomskih odnosa BiH (u daljnjem tekstu: Ministarstvo) u saradnji s nadle`nim organima entiteta i Br~ko DistriktaBosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Br~ko DistriktBiH) i na osnovu mi{ljenja ovla{tene institucije, izdajerje{enje za ozna~avanje vina oznakom "za{ti}enogeografsko porijeklo" (ZGP) ili "priznato geografskoporijeklo" (PGP), vina iz ~lana 25. stav (1) i stav (3), ~lan26., 27., 28., 29., 30., 31., 32., 33., 34. i 35. ovog Zakona.(3)Uz zahtjev iz stava (2) ovog ~lana proizvo|a~ prila`eelaborat o za{titi kontroliranog porijekla (stru~nu dokumen -taciju) koji izra|uje ovla{teno pravno lice iz ~l. 10. i 11.ovog Zakona.(4)Svako rje{enje iz stava (2) ovog ~lana objavljuje se u"Slu`benom glasniku BiH", slu`benim glasilima entiteta iBr~ko Distrikta BiH.^lan 7.(Elaborat)Elaborat (stru~na dokumentacija) za izdavanje rje{enja zaproizvode s oznakom kontroliranog porijekla od ~lana 25. do35. ovog Zakona mora sadr`avati:a)geografske, ortografske i geolo{ke podatke o vinogra -da rskom podru~ju (regiji, podregiji, vinogorju, odnos -no polo`aju) na kojem bi se proizvodilo gro`|e zaproizvode za koje se tra`i rje{enje za ozna~avanjekontroliranog porijekla, te opis podru~ja i povr{inuvinograda u regiji, podregiji, vinogorju;b)podatke o postoje}im povr{inama pod vinogradima(parcela) na osnovu zemlji{noknji`nih izvoda iprijepisa posjedovnog lista;c)podatke o sortnom sastavu, agrobiolo{kim i tehno lo -{kim karakteristikama sorte i podlogama svakog vino -grada, iskazano broj~ano i u postotku zastupljenosti;d)prikaz klimatskih, zemlji{nih, temperaturnih i drugih~inilaca koji su svojstveni za odre|eno podru~je i kojiimaju zna~ajan uticaj za proizvodnju odre|enogkvaliteta gro`|a i vina;e)podatke o urodu po trsu, jedinici povr{ine i ukupno;f)opis agrotehnike, ampelotehnike i za{tite od biljnihbo lesti i nametnika, koji se primjenjuju, odnosnonamjeravaju primjenjivati;g)opis na~ina prerade gro`|a, dorade i njege vina i opissredstava koja se upotrebljavaju u proizvodnji;h)opis objekata, tehni~kih sredstava i ure|aja koji seupotrebljavaju u proizvodnji;i)analizu hemijskog sastava mo{ta i vina, te opisorganolepti~kih svojstava vina;j)opis boce, opreme i oznaka koje }e dato vino imati uprometu;k)podatke koji se moraju pratiti u proizvodnji svakegodine, a predstavljaju specifi~nost odre|enog vina; l)druge podatke zna~ajne za ocjenu i postizanjeodre|enog kvaliteta;m)izvod iz Registra proizvo|a~a gro`|a i vina.^lan 8.(Izmjena rje{enja)(1)Proizvo|a~ je du`an zatra`iti kod svake promjene iz ~lana7. ta~. a) do m) ovog Zakona izmjenu ve} izdatog rje{enja o za{titi geografskog porijekla.(2)Po zahtjevu proizvo|a~a, Ministarstvo, u saradnji snadle`nim organima entiteta i Br~ko Distrikta BiH, izdajerje{enje o izmjeni rje{enja iz stava (1) ovog ~lana.(3)Zahtjevu iz stava (2) ovog ~lana treba prilo`iti dodatakelaborata (aneks) koji se odnosi na zatra`enu izmjenu.^lan 9.(Promjena kategorije vina)Vino s oznakom kontroliranog porijekla mo`e se upojedinim godinama zbog slabijeg kvaliteta ili iz drugihrazloga svrstati u ni`u kategoriju, ako je to predvi|enoelaboratom iz ~lana 7. ili aneksom elaborata ovog Zakona.^lan 10.(Za{tita imena i znaka vina)Za{tita imena i znaka vina i drugih proizvoda od gro`|a ivina, proizvedenih prema odredbama ovog Zakona i propisadonesenih na osnovu njega, provodi se prema odredbamaposebnih propisa o za{titi imena i znaka.^lan 11.(Stru~ni i analiti~ki zadaci u oblasti vinogradarstva ivinarstva)(1)Stru~ne, pravne, razvojne i analiti~ke zadatke u oblastivinogradarstva i vinarstva, koji su posebno zna~ajni zaBosnu i Hercegovinu, a odre|eni su ovim Zakonom i naosnovu njega izdatim propisima i ustavnim aktom,obavljaju institucije ovla{tene od nadle`nog ministarstva (udaljnjem tekstu: ovla{tene institucije).(2)Na~in rada i uvjete koje treba da ispunjava pravno lice izstava (1) ovog ~lana propisat }e ministar vanjske trgovine iekonomskih odnosa BiH (u daljnjem tekstu: ministar)pravilnikom.(3)Radi pra}enja djelotvornosti i stanja u vinogradarstvuovla{tene institucije du`ne su o obavljenim poslovima izsvoje djelatnosti najmanje dva puta godi{nje podnijeti pisani izvje{taj Ministarstvu i nadle`nim organima entiteta i Br~ko Distrikta BiH.(4)Zadaci iz stava (1) ovog ~lana su:a)savjetovanje, edukacija, osposobljavanje i prijenosznanja do vinogradara i vinara u tehnolo{kim,privrednim, ekolo{kim i drugim oblastima va`nim zarazvoj vinogradarstva i vinarstva;b)selekcija i introdukcija vinove loze i genetska bankavinove loze;c)uzgoj i garancija dovoljnih koli~ina osnovnogmati~nog materijala vinove loze i zemlji{ta;d)vo|enje registra proizvo|a~a i prera|iva~a gro`|a ivina;e)vo|enje vinogradarskog katastra;f)pra}enje propisanih tehnologija i metoda proizvodnjegro`|a i vina (pra}enje dozrijevanja gro`|a);g)analiza gro`|a i vina i razvrstavanje vina i drugihproizvoda po kvalitetu: ocjenjivanja vina i drugihproizvoda (laboratorijske analize i organolepti~kaocjena);h)izdavanje dozvola za {e}erenje gro`|a i mo{ta;i)odre|ivanje vremena berbe gro`|a;j)izdavanje odluka o ocjenjivanju vina i drugihproizvoda.POGLAVLJE II. PRERADA GRO@\A I VINA^lan 12.(Proizvodnja gro`|a i vina, te prerada vina i drugihproizvoda)(1)Proizvodnjom gro`|a smatraju se svi radovi u vinogradu,uklju~uju}i i berbu gro`|a.(2)Proizvodnja vina obuhvata preradu gro`|a, i to: odvajanjezrna od peteljke; presovanje gro`|a i sve podrumskeradove: obrada masulja i mo{ta, alkoholno vrenje masulja imo{ta, njega vina i pripremanje vina za potro{nju; punjenjevina u originalnu ambala`u, te skladi{tenje vina prijestavljanja u promet.(3)Prerada vina i/ili drugih proizvoda tehnolo{ki je postupak ukojem se kao sirovina upotrebljava vino, odnosno drugiproizvodi.^lan 13.(Proizvo|a~i gro`|a, vina i drugih proizvoda)(1)Vino i druge proizvode smiju proizvoditi lica koja za tudjelatnost ispunjavaju propisane uvjete u pogledu stru~neosposobljenosti, prostorija i opreme, a upisani su u registarproizvo|a~a gro`|a i vina, i to:a)pravna lica i samostalni poduzetnici;b)fizi~ka lica koja se bave proizvodnjom gro`|a, vina idrugih proizvoda, a nisu samostalni poduzetnici, alisamo od vlastitog uzgoja gro`|a.(2)Minimalne tehni~ko-tehnolo{ke uvjete iz stava (1) ovog~lana propisuje ministar posebnim propisom.(3)Poslove utvr|ivanja minimalnih tehni~ko-tehnolo{kih uvjeta iz stava (2) ovog ~lana obavljaju nadle`ni organi entiteta(kantoni) i Br~ko Distrikta BiH.(4)Ispunjavanje uvjeta iz stava (2) ovog ~lana utvr|uje ikontrolira Ministarstvo, na prijedlog nadle`nih organaentiteta (kantoni) i Br~ko Distrikta BiH.^lan 14.(Registar proizvo|a~a gro`|a i vina)(1)U registar se upisuju pravna i fizi~ka lica koja proizvodegro`|e (u daljnjem tekstu: proizvo|a~i gro`|a), pravna ifizi~ka lica koja proizvode vino (u daljnjem tekstu:proizvo|a~i vina), odnosno pravna i fizi~ka lica kojaproizvode druge proizvode (u daljnjem tekstu: proizvo|a~idrugih proizvoda) ili pravna i fizi~ka lica koja prera|ujuvino, odnosno druge proizvode (u daljnjem tekstu:prera|iva~i vina, odnosno drugih proizvoda).(2)Proizvo|a~i gro`|a su pravna i fizi~ka lica koja proizvodegro`|e za vino, odnosno druge proizvode i:a)imaju u vlasni{tvu, zakupu, odnosno u koncesiji 0,05ha ili vi{e vinograda na teritoriji Bosne i Hercegovine;b)imaju stalni boravak u Bosni i Hercegovini, a imaju, u vrijeme stupanja na snagu ovog Zakona, vinograde uvlasni{tvu ili zakupu u grani~nim podru~jima dr`aveUtorak, 25. 3. 2008.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 25 - Strana 3 Broj 25 - Strana 4S L U @ B E N I G L A S N I K B i HUtorak, 25. 3. 2008.koja grani~i s Bosnom i Hercegovinom, ako dovezugro`|e, vino odnosno druge proizvode na teritorijuBosne i Hercegovine.(3)Proizvo|a~i vina su pravna i fizi~ka lica koja proizvodevino od gro`|a iz vlastite proizvodnje ili od kupljenoggro`|a ili vina.(4)Prera|iva~i vina, odnosno drugih proizvoda su pravna ifizi~ka lica koja prera|uju vino, odnosno druge proizvode iz vlastite, odnosno kupljene robe, u druge proizvode.(5)Proizvo|a~i, odnosno prera|iva~i koji su pravna lica,odnosno samostalni poduzetnici upisuju se u registar uupravnoj jedinici, u kojoj pravno lice, odnosno samostalnipoduzetnik ima sjedi{te. Proizvo|a~i gro`|a koji su fizi~kalica upisuju se u registar upravne jedinice u kojoj se nalazenjihovi vinogradi, odnosno njihov ve}i dio.(6)Objedinjavanje registra i glavni registar vodi Ministarstvo.^lan 15.(Sadr`aj registra)(1)U registar se upisuju podaci:a)o proizvo|a~ima i prera|iva~ima iz ~l. 13. i 14. ovogZakona: ime, prezime i adresa, jedinstveni mati~nibroj fizi~kog lica, odnosno ime, sjedi{te i mati~ni brojpravnog lica, odnosno samostalnog poduzetnika;b)o vinogradima: op}ina, katastarska op}ina, brojparcele, katastarski razred, neto i brutopovr{ina;c)o vinskom trsu: broj trsova i razdaljina sadnje, sorta,zemlji{te, godina sadnje, popunjenost zasada;d)o proizvodu: koli~ina gro`|a po sortama, koli~ina vina i drugih proizvoda u doma}oj proizvodnji;e)o otkupu: koli~ina otkupljenog gro`|a, mo{ta odnosno vina po sortama i koli~inama otkupljenih drugihproizvoda po vrstama;f)ostali podaci.(2)Molbu za upis u registar mora predati proizvo|a~, odnosnoprera|iva~ iz stava (1) ovog ~lana prije po~etka obavljanjaaktivnosti na propisan na~in, u propisanim rokovima izajedno s propisanom dokumentacijom.(3)Uvjete koje mora zadovoljiti proizvo|a~ za upis u registar,odnosno vinogradarski katastar, te sadr`aj, oblik i na~invo|enja registra pravilnikom propisuje ministar, u saradnji s nadle`nim organima entiteta i Br~ko Distrikta BiH.(4)Registar na propisan na~in vodi upravna jedinica. Upravnajedinica propisane podatke iz registra u propisanom roku ina propisan na~in {alje resornom ministarstvu, nadle`nomza poljoprivredu i ovla{tenoj instituciji za izradu zbirnogregistra.(5)Podatke iz registra mo`e upotrijebiti:a)ministarstvo za pra}enje stanja i oblikovanje privredne politike u oblasti vinogradarstva i vinarstva;b)ovla{tene institucije za obavljanje svojih zadataka;c)nadle`ne inspekcije za obavljanje svojih zadataka;d)upravni or gan nadle`an za dr`avnu i entitetskustatistiku, tee)drugi organi ovla{teni zakonom.^lan 16.(Katastar postoje}ih i mogu}ih vinograda)(1)Na osnovu zbirnog registra i drugih baza podataka,ovla{tene institucije, u skladu sa ~lanom 11. stav (4) ta~kae) ovog Zakona, pravi katastar vinograda kao evidenciju opostoje}im i mogu}im vinogradima. Katastar vinogradavodi se povezano sa zemlji{nim katastrom.(2)Kao mogu}e vinogradarske povr{ine mogu se evidentiratisamo apsolutno vinogradarska zemlji{ta. Apsolutnovinogradarsko zemlji{te je zemlji{te na kojem vinski trs daje kvalitetno i koli~inski optimalne proizvode, pri ~emu jeekonomi~nost proizvodnje vinove loze na tom zemlji{tuve}a nego {to bi bila kod proizvodnje drugihpoljoprivrednih proizvoda.(3)Prilikom izrade i vo|enja katastra vinograda ovla{teneinstitucije upotrebljavaju podatke o:a)proizvo|a~ima iz zbirnog registra proizvo|a~a gro`|ai vina, pri ~emu se mogu za fizi~ka lica upotrijebiti, upogledu imena, prezimena i adrese, te jedinstvenogmati~nog broja lica, podaci iz centralnog registrastanovni{tva; a za pravna lica i samostalnepoduzetnike, u pogledu imena, adrese, mati~nog broja,te drugih javnih podataka, podatke iz registrapreduze}a; a za oboje i podatke iz registrateritorijalnih jedinica i evidencije ku}nih brojeva;b)zemlji{tu iz zemlji{nog katastra, topografskih nacrta,karata i baza;c)vlasnicima, povr{inama, katastarskoj kulturi ikatastarskom razredu iz baze podataka zemlji{nogkatastra Bosne i Hercegovine uklju~uju}i postoje}ukompjutersku obradu;d)zemlji{tu i njihovoj rodnosti iz agrokarte, kategori zi -ranja i razvrstavanja poljoprivrednog zemlji{ta, izpedolo{ke i geolo{ke karte, iz aero-foto snimaka ipostoje}ih satelitskih snimaka, te i podatakasistematskog pra}enja i analize rodnostipoljoprivrednog zemlji{ta;e)podneblju iz baze podataka Hidrometeorolo{kogzavoda Bosne i Hercegovine;f)zaga|enosti iz podataka sistematskog pra}enja zaga |e -nosti poljoprivrednog zemlji{ta, poljoprivrednog bilja i otpadnih voda.(4)Oni koji upravljaju podacima, odnosno vlasnici iz stava (3)ovog ~lana daju Ministarstvu podatke besplatno, a moguzara~unati neposredne materijalne tro{kove za potrebnudodatnu dokumentaciju.(5)Ovla{tene institucije vode vinogradarski katastar.^lan 17.(Gro`|e)(1)Gro`|e, koje je predvi|eno za preradu u vino, mo`e seproizvoditi samo na apsolutno vinogradarskim zemlji{tima i od odre|enih preporu~enih, odnosno dozvoljenih sortivinove loze za odre|eno proizvodno podru~je.(2)Gro`|e koje je predvi|eno za preradu u vino mora biti, upogledu predvi|enog kvalitetnog stepena vina, proizvedenos odgovaraju}om vinogradarskom tehnologijom.(3)U proizvodnji gro`|a i vina mora se raditi s gro`|em,dropom, mo{tom i vinom tako da se zadr`e i razviju sveprirodne osobine kvaliteta gro`|a i da se odnjegujeodgovaraju}e vino za promet. (4)Zabranjena su sredstva i postupci koji mogu biti {tetni zaljudsko zdravlje i okoli{.(5)Iz uvezenog gro`|a, dropa, odnosno mo{ta, nije dozvoljenaproizvodnja vina, izuzev stone kategorije vina bezza{ti}enog geografskog porijekla. Ova odredba ne va`i zagro`|e koje proizvo|a~i iz ~lana 13. i ~lana 14. stav (2)ovog Zakona proizvode na svojim zemlji{tima napograni~nim podru~jima susjednih zemalja, a u skladu sovim Zakonom i propisima, izdatim na osnovu njega,dovezu u Bosnu i Hercegovinu.^lan 18.(Berba)(1)Berba gro`|a za proizvodnju mo{ta i vina nije dozvoljenaprije dana koji, po pojedina~nim podru~jima za pojedinesorte plemenite vinove loze i stepenu kvaliteta na osnovupodataka o dozrijevanju gro`|a, odrede ovla{teneinstitucije. Pojedino podru~je koje je odre|eno za berbumo`e biti manje od vinogradarske podregije.(2)Rok za berbu gro`|a odre|uje se na osnovu terenskihmjerenja zrenja gro`|a tako da gro`|e za vrijeme berbe ima toliki stepen {e}era da dosla|ivanje vina vi{e nije potrebno.(3)Bez obzira na ~lan 2. ovog Zakona, Ministarstvo mo`e zbog izuzetno nepogodnih prilika za dozrijevanje gro`|a, a poprethodnom mi{ljenju ovla{tenih institucija, dopustitiproizvodnju vina od gro`|a koje za vrijeme berbe imanajmanje 52 stepena Oechsla.(4)Dozvoljeni rok za berbu ovla{tene institucije objavljuju nana~in uobi~ajen u odre|enom kraju.(5)Berbu gro`|a za vrhunsko vino treba prethodno prijavitiovla{tenim institucijama. Prije berbe ovla{tene institucijepregledaju koli~inu i kvalitet gro`|a koje je predvi|eno zaproizvodnju vrhunskog vina iz ~lana 25. stav (3) ta~ka d)ovog Zakona.(6)Proizvo|a~ je du`an svake godine, najkasnije do 31.decembra teku}e godine, prijaviti op}inskom organuuprave, nadle`nom za poljoprivredu, koli~inu berbe gro`|ai proizvoda dobivenih od gro`|a, te njihovu zalihu izprethodnih godina.^lan 19.(Njega vina)(1)U proizvodnji gro`|a, vina i drugih proizvoda od gro`|a ivina dozvoljeni su samo propisani postupci i enolo{kasredstva.(2)Popravljanje mo{ta i vina, te dosla|ivanje gro`|a i mo{tanije dozvoljeno, osim ako ovla{tene institucije izdajupropisanu dozvolu za dosla|ivanje dropa i mo{ta.(3)Ovla{tene institucije mogu izdati dozvolu ako su upojedinim godinama vremenske prilike za rast i razvojvinove loze bile posebno nepovoljne, a pri tome uzima uobzir proizvodno podru~je i predvi|eni stepen kvaliteta vina i sortu gro`|a.(4)Dozvola za dosla|ivanje ne smije se izdati ako je masulj,odnosno mo{t namijenjen za proizvodnju vrhunskog vina.(5)Dozvola iz stava (4) ovog ~lana zajedni~ka je odluka za sveproizvo|a~e gro`|a i vina pojedine sorte s odre|enogproizvodnog podru~ja i izdaje se po slu`benoj du`nosti.(6)Odluka se objavljuje u proizvodnom podru~ju na uobi~ajenna~in, a jedan izvod {alje se poljoprivrednoj inspekciji.(7)Dozvoljene postupke i sredstva u proizvodnji pravilnikompropisuje ministar, u saradnji s nadle`nim organima entitetai Br~ko Distrikta BiH.^lan 20.(Zabranjeni postupci)Zabranjeno je:a)masulju, mo{tu i vinu dodavati {e}er, koncentriranimo{t ili druge slatke supstance, ako ovim Zakonom ipropisima donesenim na osnovu njega nije druga~ijeodre|eno,b)masulju ili mo{tu, kojem je uz uvjete propisane~lanom 19. ovog Zakona, dodat {e}er ili koncentriranimo{t i vinu dobivenom od takvog masulja, odnosnomo{ta popravljati kiselost,c)patvoriti, odnosno pove}avati koli~inu masulja, mo{taili vina dodavanjem alkohola, vode, {e}era, kiseline,vinskog taloga, koncentriranog mo{ta, suhog gro`|a idrugih supstanci i sastojaka,d)mije{ati:1)stono, kvalitetno ili vrhunsko vino sa specijalnim vinima,2)masulj, mo{t ili vino od plemenite vinove loze sproizvodima direktno rodnih hibrida,3)zdrava vina s bolesnim vinima i vinima s manom,4)bijela vina s crnim vinima radi dobivanjaru`i~astih vina,e)u proizvodnji vina i drugih proizvoda koristiti etilnialkohol koji nije vinskog porijekla,f)vinu kojem je uz uvjete iz ~lana 19. ovog Zakonapove}avan alkohol dodavati koncentrirani mo{t,g)u proizvodnji vrhunskih vina dodavati koncentriranimo{t, {e}er ili bilo koje druge slatke supstance,h)dokiseljavanje ili otkiseljavanje u proizvodnjivrhunskih vina,i)dr`ati sredstva koja ne zadovoljavaju uvjete iz ~lana19. stav (1) ovog Zakona u prostorijama u kojima seproizvodi vino i drugi proizvodi od gro`|a i vina.^lan 21.(Izuzeci)(1)Izuzetno od odredbi ~lana 20. ovog Zakona, ovla{teneinstitucije mogu dopustiti proizvo|a~u da, na osnovuprovedene analize, masulju, mo{tu ili mladom vinu u vrenju doda {e}er ili koncentrirani mo{t, radi pove}anja sadr`ajaalkohola u vinu, ako je zbog lo{ih vremenskih uvjetasadr`aj gro`|anog {e}era u masulju ili mo{tu manji odprosje~nog sadr`aja {e}era za tu sortu i to podru~je.(2)Uvjete i na~in pod kojim je proizvodima iz stava (1) ovog~lana dozvoljeno dodavati {e}er ili koncentrirani mo{t,pravilnikom propisuje ministar, u saradnji s nadle`nimorganima entiteta i Br~ko Distrikta BiH.^lan 22.(Mije{anje gro`|a, masulja, mo{ta i vina)(1)Mije{anje gro`|a, masulja, mo{ta odnosno vina dozvoljenoje za pojedine stepene kvaliteta vina, za razli~ita godi{ta iboje gro`|a samo u okviru koji odre|uje ovaj Zakon ipropisi izdati na osnovu njega.(2)Zabranjeno je mije{anje doma}eg vina s uvoznim.Utorak, 25. 3. 2008.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 25 - Strana 5 Broj 25 - Strana 6S L U @ B E N I G L A S N I K B i HUtorak, 25. 3. 2008.POGLAVLJE III. PODJELA VINOGRADARSKOGPODRU^JA NA PROIZVODNA PODRU^JA^lan 23.(Proizvodna podru~ja)(1)U pogledu ekolo{kih razmjera (reljef, podneblje, tlo,agrobiolo{ki faktori, te nauke o plemenitoj vinovoj lozi),glavnih organolepti~kih svojstava vina, te historij sko- tra -dicionalnih postupaka prerade gro`|a i vina, vinogradarskapodru~ja Bosne i Hercegovine dijele se na proizvodnapodru~ja: zonu, regiju (rejon), podregiju (podrejon),vinogorje i vinorodne polo`aje.(2)Zona je {ire geografsko podru~je koje ima sli~ne prilike {tose ti~e podneblja i otapanja snijega koje, zajedno sagrobiolo{kim faktorima, uti~u na glavna organolepti~kasvojstva vina, proizvedenog na podru~ju vinorodnog kraja.(3)Vinorodna podru~ja iz stava (1) ovog ~lana, s njihovimgranicama, pravilnikom propisuje ministar, u saradnji snadle`nim organima entiteta i Br~ko Distrikta BiH.^lan 24.(Izbor sorti)(1)U pojedinim regijama (rejonima) smije se saditi iproizvoditi vino samo iz onih sorti koje odre|uje sortniizbor za pojedinu regiju.(2)Sorte vinove loze za proizvodnju vina u smislu ovogZakona moraju pripadati vrsti Vitis vinifera ili ukr{tanjemVitis vinifera s drugim vrstama roda Vitis.(3)Ministar, u saradnji s nadle`nim organima entiteta i Br~koDistrikta BiH, donosi pravilnik o nacionalnoj listi priznatihkultivara vinove loze kojim }e se odrediti i grupepreporu~enih i dozvoljenih kultivara za pojedinavinogradarska podru~ja.POGLAVLJE IV. RAZVRSTAVANJE, OCJENJIVANJE IOZNA^AVANJE VINAOdjeljak A. Razvrstavanje vina^lan 25.(Razvrstavanje vina po kvalitetu)(1)Vina, u smislu ovog Zakona, jesu:a)vina u u`em smislu rije~i:1)mirna vina,2)pjenu{ava vina,3)biser vina,4)gazirana vina.b)specijalna vina:1)desertna vina,2)aromatizirana vina,3)likerska vina,c)Po boji, vina se dijele na: bijela, ru`i~asta (rose,opolo) i crna (crvena).(2)Po sadr`aju neprevrelog {e}era, vina se dijele na:a)mirna vina:1)suha,2)polusuha,3)poluslatka i4)slatka.b)pjenu{ava, biser i gazirana vina na:1)vrlo suha,2)suha, polusuha,3)poluslatka i4)slatka.(3)Razvrstavanje vina u stepene kvaliteta zavisi od dostizanjakvaliteta gro`|a, prinosa po hektaru koji ne smije biti ve}iod propisane koli~ine, stepena sladora koji se dobijeprilikom gnje~enja gro`|a, prirodnog alkohola i drugihsupstanci vina, te organolepti~kih svojstava vina, i to:a)Stono vino bez oznake geografskog porijekla je vinoproizvedeno od jedne ili vi{e sorti gro`|a vinove loze.Stono vino ne mo`e nositi oznaku sorte.b)Stono vino s oznakom geografskog porijekla je vinoproizvedeno od jedne ili vi{e sorti gro`|a koje poti~uiz jedne vinogradarske regije.c)Kvalitetno vino sa oznakom za{ti}enog geografskogporijekla (ZGP) je vino proizvedeno od jedne ili vi{esorti gro`|a koje poti~u iz jedne vinogradarskepodregije sa izra`enim kvalitetnim organolepti~kimsvojstvima zna~ajnim za ekolo{ke uvjete i sorteodre|ene vinogradarske podregije, vinogorja ilipolo`aja ~iju oznaku nosi, koje je odnjegovano u tojpodregiji.d)Vrhunsko vino sa oznakom za{ti}enog geografskogporijekla (ZGP) je vino proizvedeno od odre|ene sorte ili grupe sorti gro`|a koje poti~u iz jednog ili vi{evinogradarskih polo`aja u okviru jednog vinogorja saizuzetno izra`enim kvalitetnim, specifi~nim organo -lepti~kim i hemijskim svojstvima zna~ajnim za eko -lo{ke uvjete polo`aja i sorte, odnosno grupe sortigro`|a. To vino mora biti odnjegovano i punjeno uboce u vinogradarskom vinogorju koji obuhvataodre|eni polo`aj.e)Ako vino iz st. (1), (2) i (3) ovog ~lana ima oznakusorte, mora biti proizvedeno od najmanje 85% gro`|asorte ~ije ime nosi.^lan 26.(Predikatna vina)(1)Predikatna vina su vina koja u izuzetnim godinama uposebnim uvjetima dozrijevanja, na~ina berbe i prerade daju poseban kvalitet, a moraju biti proizvedena samo od gro`|apreporu~enih sorti za pojedino vinogorje.(2)Predikatna vina su:a)"Kasna berba"- vino proizvedeno od gro`|a koje jeubrano u stanju potpune zrelosti i ~iji mo{t imanajmanje 94° Oechsla.b)"Izborna berba"- vino proizvedeno isklju~ivo odbri`no izabranog gro`|a, ~iji mo{t sadr`i najmanje105° Oechsla.c)"Izborna berba bobica"- vino proizvedeno od prezrelih ili plemenitom plijesni napadnutih bobica ~iji mo{tsadr`i najmanje 127° Oechsla.d)"Izborna berba prosu{enih bobica"- vino proizvedenood prosu{enih bobica ~iji mo{t sadr`i najmanje 154°Oechsla.e)"Ledeno vino"- vino proizvedeno od gro`|a koje jeubrano pri temperaturi od najmanje -7° C i prera|eno u smrznutom stanju, a ~iji mo{t sadr`i najmanje 127°Oechsla.(3)Entitetsko ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i{umarstva, na prijedlog ni`ih nivoa uprave zadu`enih zaposlove poljoprivredno-prehrambenog sektora, dopustit }eproizvodnju i drugih predikatnih vina na osnovuproizvo|a~ke specifikacije po prethodnom mi{ljenjuovla{tenog pravnog lica iz ~lana 6. st. (1), (2) i (3) ovogZakona.^lan 27.(Pjenu{ava vina)(1)Pjenu{ava vina su vina dobivena prvim i drugim alkoholnim vrenjem svje`eg gro`|a, mo{ta od gro`|a i vina podobnogza dobivanje stonog vina kao i kvalitetnog i vrhunskogvina, koja kada se otvori posuda otpu{taju ugljendioksid,koji poti~e isklju~ivo od vrenja i ima pritisak od najmanje 3bara kao posljedicu otopljenog ugljendioksida pritemperaturi zatvorene posude od 20 °C.(2)Prirodna pjenu{ava vina mogu biti:a)stono pjenu{avo vino,b)stono pjenu{avo vino s kontroliranim geografskimporijeklom,c)kvalitetno pjenu{avo vino s kontroliranim geografskim porijeklom,d)vrhunsko pjenu{avo vino s kontroliranim geografskimporijeklom.^lan 28.(Biser vina)(1)Biser vina su vina dobivena od stonog vina, kvalitetnogvina ili proizvoda podobnih za dobivanje stonog vina ilikvalitetnog vina pod uvjetom da takva vina ili proizvodiimaju ukupnu alkoholnu ja~inu ne manju od 9 % vol. ilistvarnu volumnu alkoholnu ja~inu ne manju od 7 % vol. ikoja imaju pritisak, zbog nastalog ugljendioksida, ne manjiod 1 bara i ne ve}i od 2,5 bara kada se dr`i na temperaturiod 20 °C u zatvorenim posudama.(2)Biser vina mogu biti:a)stono biser vino,b)stono biser vino s kontroliranim geografskimporijeklom,c)kvalitetno biser vino s kontroliranim geografskimporijeklom.^lan 29.(Gazirana vina)(1)Gazirana vina su vina dobivena od stonih vina, koja kada jeposuda otvorena otpu{taju ugljendioksid koji u cijelosti ilidjelimi~no poti~e od dodavanja tog plina i koji ima pritisakod najmanje 3 bara kao posljedicu otopljenogugljendioksida, kada se dr`i u zatvorenoj posudi natemperaturi od 20°C.(2)Gazirana vina mogu biti:a)stono gazirano vino,b)stono gazirano vino s kontroliranim geografskimporijeklom.^lan 30.(Arhivsko vino)Arhivsko vino je vino koje se u podrumskim uvjetima ~uva du`e od njegovog optimalnog zrenja, a najmanje pet godina oddana prerade gro`|a u vino, od ~ega najmanje tri godine uboci.^lan 31.(Specijalna vina)(1)Specijalna vina su vina dobivena posebnim na~inomprerade gro`|a, mo{ta ili vina bez dodatka ili s dodatkomodre|ene koli~ine vinskog alkohola, vinskog destilata,{e}era, koncentriranog mo{ta i mirisavih ili drugihdozvoljenih supstanci biljnog porijekla.(2)Specijalna vina su:a)desertno vino,b)likersko vino,c)aromatizirano vino.^lan 32.(Desertna vina)(1)Desertna vina su specijalna vina dobivena posebnimna~inom prerade prezrelog, odnosno prosu{enog gro`|a,kao i vina dobivena posebnim postupcima dorade mo{ta ivina.(2)Desertno vino mora sadr`avati najmanje 15 % vol. stvarnog alkohola.(3)Desertna vina razvrstavaju se u sljede}e kategorije kvaliteta:a)desertno vino,b)desertno kvalitetno vino s kontroliranim geografskimporijeklom,c)desertno vrhunsko vino s kontroliranim geografskimporijeklom,d)pro{ek je desertno kvalitetno ili desertno vrhunskovino s kontroliranim geografskim porijeklom.^lan 33.(Likerska vina)(1)Likerska vina su specijalna vina dobivena vrenjem masuljaili mo{ta uz dodatak ugu{}enog mo{ta, alkoholnog mo{ta,vinskog destilata ili vinskog alkohola.(2)Stvarni sadr`aj alkohola u likerskim vinima ne smije bitimanji od 15 % vol. stvarnog ni ve}i od 22 % vol. ukupnogalkohola.(3)Likerska vina razvrstavaju se u sljede}e kategorije kvaliteta:a)likersko vino,b)likersko kvalitetno vino s kontroliranim geografskimporijeklom,c)likersko vrhunsko vino s kontroliranim geografskimporijeklom.^lan 34.(Aromatizirana vina)(1)Aromatizirana vina su specijalna vina dobivena iz vinaposebnim postupkom uz dodatak alkohola, sladora, kiselinai ekstakta dobivenog maceracijom aromati~nih biljaka.(2)Sadr`e najmanje 8% vol. stvarnog alkohola a najvi{e 25 %vol. ukupnog alkohola.Utorak, 25. 3. 2008.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 25 - Strana 7 Broj 25 - Strana 8S L U @ B E N I G L A S N I K B i HUtorak, 25. 3. 2008.(3)Aromatizirana vina razvrstavaju se u sljede}e kategorijekvaliteta:a)aromatizirano vino,b)aromatizirano kvalitetno vino s kontroliranimgeografskim porijeklom,c)aromatizirano vrhunsko vino s kontroliranimgeografskim porijeklom.^lan 35.(Mlado vino)(1)Mlado vino je vino kod kojeg je izvr{eno djelimi~no ilipotpuno vrenje i koje nije pro{lo cijelu tehnolo{ku obradu.(2)Mlado vino mo`e biti:a)stono mlado vino bez geografskog porijekla,b)stono mlado vino s kontroliranim geografskimporijeklom,c)kvalitetno mlado vino s kontroliranim geografskimporijeklom.^lan 36.Uvjete za proizvodnju, ozna~avanje i stavljanje u prometvina iz ~l. od 25. do 35. ovog Zakona, pravilnikom propisujeministar, u saradnji s nadle`nim organima entiteta i Br~koDistrikta BiH.Odjeljak B. Ocjenjivanje vina^lan 37.(Obavezno ocjenjivanje vina i mo{ta prije stavljanja upromet)(1)Vino i mo{t odre|eni za stavljanje u promet moraju bitiprije stavljanja u promet ocijenjeni na propisan na~in.Poslije slu`benog ocjenjivanja vina odre|enog za prometnije dozvoljeno naknadno mijenjanje.(2)Ako se vino nakon ocjenjivanja iz bilo kojeg razlogapromijeni, treba ga prije pu{tanja u promet ponovo ocijeniti.(3)Ocijenjeno mora biti i uvezeno vino.(4)Bez obzira na stav (1) ovog ~lana, nije potrebno ocijenitivino iz vlastite proizvodnje koje proizvo|a~i iz ~lana 13.stav (1) ovog Zakona sami upotrijebe za vlastitu potro{nju.^lan 38.(Ocjena vina)(1)Ocjena vina i mo{ta sastoji se od organolepti~ke ocjene vina u koju ide izgled, miris i okus vina i od fizi~ko-hemijskeanalize vina i mo{ta.(2)Ocjenom vina i mo{ta odre|uje se:a)primjerenost vina i mo{ta za promet i njegovaistovjetnost s prate}om dokumentacijom,b)stepen kvaliteta vina s obzirom na: geografskoporijeklo vina, uvjete proizvodnje i njege, sadr`ajpojedinih supstanci i organolepti~ku ocjenu,c)istovjetnost vina s obzirom na certifikat dr`aveizvoznice i primjerenost za promet tog vina u Bosni iHercegovini.^lan 39.(Postupak ocjene vina i mo{ta)(1)Ocjenu vina i mo{ta daju ovla{tene institucije. Oocjenjivanju i razvrstavanju vina ovla{tene institucijeodlu~uju u upravnom postupku.(2)Ako vlasnik vina, odnosno mo{ta nije zadovoljan ocjenom,mo`e u roku od osam dana od dana prijema te odlukeulo`iti `albu Ministarstvu i zahtijevati ponovno ocjenjivanje vina, odnosno mo{ta. Rezultat ponovne ocjene je kona~an.(3)Za ocjenu vina iz razreda za{ti}enih vina vrhunske ikvalitetne kategorije, proizvedenog u Bosni i Hercegovini,uzima uzorak ovla{teno lice ovla{tene institucije.(4)Za ocjenu mo{ta i vina iz razreda stonog vina proizvedenogu Bosni i Hercegovini, ovla{tenoj instituciji za ocjenu mo{ta i vina uzorak {alje naru~ilac.(5)Za ocjenu uvezenog vina uzorak daje poljoprivredniinspektor.(6)Ako se uvezeno vino kasnije doradi, prije pu{tanja u promet krajnjem potro{a~u, ocjenjuje ga i daje uzorak ovla{tenainstitucija.^lan 40.(Degustatori)(1)Degustatore za organolepti~ku ocjenu vina i mo{ta imenujeministar. Degustator mora prethodno polo`iti ispitsposobnosti, poznavanja enologije i propisa ovinogradarstvu i vinarstvu.(2)Ako je degustator ujedno i proizvo|a~ vina, odnosno mo{taili vlasnik a zaposlen je u organizaciji koja proizvodi vino,odnosno mo{t, njegova ocjena ne zbraja se u slu~aju kada se ocjenjuje njegovo vino i mo{t ili vino i mo{t organizacije ukojoj je taj vlasnik zaposlen.^lan 41.(Komisija za ocjenjivanje vina i mo{ta)(1)Organolepti~ku ocjenu vina obavlja najmanje peto~lanakomisija degustatora sastavljena od predstavnikaproizvo|a~a gro`|a i vina, potro{a~a i stru~njaka u oblastivinogradarstva i vinarstva.(2)Prilikom ponovne ocjene, prvobitni ocjenjiva~i seeliminiraju. Ponovnu ocjenu daje pro{irena deveto~lanakomisija.Odjeljak C. Ozna~avanje vina^lan 42.(Ozna~avanje vina i drugih proizvoda)(1)Za ozna~avanje vina i drugih proizvoda smiju se upotrijebiti samo propisane oznake i takva oprema koja potro{a~a nedovodi u zabunu o porijeklu, stepenu kvaliteta i sastavuvina, sorti gro`|a od kojeg je vino proizvedeno, o mogu}im odlikovanjima proizvo|a~a, posebnim postupcimaproizvodnje i o drugom.(2)Za imenovanje vina iz razreda kvalitetnih vina ne smiju seupotrebljavati izmi{ljena imena, osim ako se ne radi oregistriranoj robnoj oznaci.(3)Vino se mo`e imenovati prema odre|enim licima ili danima u godini, ako je gro`|e brano na odre|eni da tum, odnosnoako je lice po kojem se vino imenuje povezano s mjestomili krajem u kojem se proizvodi gro`|e.(4)Odlikovanje, odnosno priznanje mo`e se ozna~iti samo nakoli~ini vina za koju je slu`beno lice prije ocjenjivanjautvrdilo da ga predstavlja odlikovani, odnosno nagra|eniuzorak. ^lan 43.(Rje{enje o pu{tanju vina u promet)(1)Sva originalno punjena vina u prometu moraju imatiRje{enje o pu{tanju vina u promet.(2)Ovla{tene institucije izdaju Rje{enje o pu{tanju vina upromet proizvo|a~u vina na osnovu koli~ine vina, za koje je proizvo|a~ predlo`io uzorak za ocjenu i navedena je uodluci iz ~lana 39. stav (1) ovog Zakona.(3)Ovla{tene institucije vode propisanu evidenciju o izdatimrje{enjima.^lan 44.(Ozna~avanje geografskog porijeklabosanskohercegova~kog vina)(1)Oznakom za{ti}enog geografskog porijekla smije seozna~avati samo vino odre|enog stepena kvaliteta,proizvedeno na odre|enom proizvodnom podru~ju i sva`nim osobinama ovog proizvodnog podru~ja za kojeproizvo|a~i prijave tra`ene podatke u registar proizvo|a~agro`|a i vina.(2)Pravo na ozna~avanje geografskog porijekla vina i drugihproizvoda dobiva proizvo|a~ nakon dobivanja mi{ljenja oocjeni vina.(3)Oznaku proizvoda s kontroliranim geografskim porijeklom,s kontroliranog i ograni~enog vinorodnog podru~ja ikontroliranog i ograni~enog specifi~nog vinorodnogpodru~ja, mogu dobiti vina koja zadovoljavaju uvjete izstava (2) ovog ~lana i koja imaju rje{enje za ozna~avanjeoznakom kontroliranog geografskog porijekla.(4)Proizvodi sa oznakom kontroliranog geografskog porijeklamoraju zadovoljiti uvjete da:a)poti~u s odre|enog i ograni~enog vinorodnogpodru~ja,b)poti~u od odre|enih sorti ili grupa sorti vinove loze,c)imaju propisan najmanji prirodni sadr`aj alkohola,d)nije prema{en dopu{teni prirod po hektaru,e)ima hemijski sastav i organolepti~ka (senzorska)svojstva karakteristi~na za proizvod s tog podru~ja,f)su evidentirani u registru.(5)Ministarstvo, u saradnji s nadle`nim organima entiteta iBr~ko Distrikta BiH, na prijedlog ovla{tene institucije,donosi rje{enje o dopu{tenju ozna~avanja vina oznakomza{ti}enog (kontroliranog) geografskog porijekla.(6)Kategoriju kvaliteta vina sa oznakom kontroliranoggeografskog porijekla odre|uje hemijski sastav iorganolepti~ka (senzorska) svojstva vina.(7)Ovla{tene institucije vode registar oznaka kontroliranoggeografskog porijekla vina, uklju~uju}i tradicionalne ihomonimne oznake.(8)Uvjete koje mora zadovoljiti proizvo|a~ i proizvod zadobivanje rje{enja o ozna~avanju vina oznakomkontroliranog geografskog porijekla, te postupak za{titepropisuje ministar pravilnikom.(9)Za oznaku geografskog porijekla po proizvodnom podru~jumogu se koristiti samo propisana imena proizvodnihpodru~ja.(10)Ozna~avanje vina jednog kvalitetnog razreda imenomodre|enog proizvodnog podru~ja isklju~uje upotrebu istogimena za ozna~avanje vina drugog kvalitetnog razreda.(11)Oznaka geografskog porijekla vina mora biti istaknuta navidnom mjestu na ambala`i.(12)Ako robna oznaka vina sadr`i bilo kakvo neposredno iliposredno isticanje geografskog obilje`ja, ona se smijeupotrijebiti samo ako je vino proizvedeno na podru~ju kojeje u toj robnoj oznaci posredno ili neposredno sadr`ano.(13)Pored geografskog porijekla vina, na svakom originalnompunjenju vina proizvedenog u Bosni i Hercegovini, morabiti navedeno i da je vino proizvedeno u Bosni iHercegovini.U slu~aju istih geografskih imena potrebno je ta~no odrediti oba geografska podru~ja i osigurati da ne mo`e dovesti dozabune.(14)Ako vlasnik vinograda ili vinskog pogona koji se nalazi napograni~nom podru~ju susjedne dr`ave u blizini granice sBosnom i Hercegovinom obra|uje, odnosno proizvede vino na takvom pograni~nom podru~ju, Ministarstvo odre|ujeoznaku vina dono{enjem rje{enja u upravnom postupku.Postupak po~inje na zahtjev stranke. Rje{enje va`i zaodre|enu koli~inu gro`|a, odnosno vina i mo`e bitisadr`ajno i vremenski ograni~eno i mo`e se poni{titiukoliko bi bilo u suprotnosti sa me|unarodnimsporazumom, odnosno ako ga vlasnik kr{i.(15)U slu~aju povrede prava iz st. (1) i (2) ovog ~lana, korisnikoznake kontroliranog geografskog porijekla ima pravo nasudsku za{titu, u skladu s odredbama zakona kojim seure|uju oznake geografskog porijekla proizvoda i usluga.^lan 45.(Zabrana prilikom ozna~avanja vina)Prilikom ozna~avanja bosanskohercegova~kog i uvezenogvina zabranjeno je:a)prevo|enje geografskih oznaka,b)ozna~avanje vina koje bi na bilo koji na~in dovodilo u zabunu o geografskom porijeklu vina. Zabunom sesmatra i opisno i slikovno navo|enje podru~ja iz kojeg ne dolazi gro`|e za to vino ili upotreba rije~i: "sli~ankao, vrstan, tip, stil, postupak kao i sl.", odnosnoupotreba imena koja mogu dovesti u zabunu svojomfoneti~nom sli~no{}u.^lan 46.(Ozna~avanje drugih proizvoda)Drugi proizvodi mogu se ozna~avati geografskimporijeklom samo ako gro`|e, odnosno vino od kojeg suproizvedeni, poti~e u cjelini iz ozna~enog podru~ja, a zatopostoje propisani dokazi. Postupak za dobivanje nazivageografskog porijekla drugih proizvoda, te sudska za{titaproizilaze iz propisa o industrijskom vlasni{tvu.^lan 47.(Mjere zbog mije{anja vina)(1)Ako proizvo|a~ mije{a vina razli~itog geografskogporijekla i to bosanskohercegova~ko vino sa stranim,odnosno vino iz razli~itih vinorodnih krajeva, mo`e se cijela koli~ina vina koja se na|e u prometu, kad se utvrdimije{anje u njegovom podrumu, ozna~iti kao stono vino sneza{ti}enim geografskim porijeklom | ||
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o sistemu indirektnog oporezivanja u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 04/08 | 15.01.2008 | SG BiH 91/17, SG BiH 32/13, SG BiH 49/09, SG BiH 34/07, SG BiH 52/04, SG BiH 44/03 | porez,indirektno oporezivanje,oporezivanje,bih | Koriste}i se ovla{tenjima koja su visokom predstavnikudana u ~lanu V Aneksa 10. (Sporazum o implementacijicivilnog dijela Mirovnog ugovora) Op}eg okvirnog sporazumaza mir u Bosni i Hercegovini, prema kojem je visokipredstavnik kona~ni autoritet u zemlji u pogledu tuma~enjagore navedenog Sporazuma o implementaciji civilnog dijelaMirovnog ugovora; i posebno uzev{i u obzir ~lan II 1. (d) istog Sporazuma prema kojem visoki predstavnik "poma`e, kadaocijeni da je to neophodno, u rje{avanju svih problema koji sepojave u vezi s implementacijom civilnog dijela Mirovnogugovora";Pozivaju}i se na stav XI.2 Zaklju~aka Konferencije zaimplementaciju mira odr`ane u Bonu 9. i 10. decembra 1997.godine, u kojem je Vije}e za implementaciju mira pozdravilonamjeru visokog predstavnika da iskoristi svoj kona~niautoritet u zemlji u vezi sa tuma~enjem Sporazuma oimplementaciji civilnog dijela Mirovnog ugovora, kako bipomogao u iznala`enju rje{enja za probleme u skladu sa gorenavedenim "dono{enjem obavezuju}ih odluka, kada ocijeni daje to neophodno", o odre|enim pitanjima, uklju~uju}i i (premata~ki (c) stava XI.2) "mjere kojima se osiguravaimplementacija Mirovnog sporazuma na cijeloj teritoriji Bosnei Hercegovine i njenih entiteta";Svjestan tako|er da je odgovornost za indirektnooporezivanje prenesena na Bosnu i Hercegovinu sporazumomkoji su potpisale Federacija Bosne i Hercegovine i RepublikaSrpska, kojim se ure|uje raspodjela nadle`nosti u toj oblasti;S obzirom da je Parlamentarna skup{tina Bosne iHercegovine donijela Zakon o sistemu indirektnogoporezivanja u Bosni i Hercegovini ("Slu`beni glasnik Bosne iHercegovine", br. 44/03, 52/04 i 34/07), kojim se ustanovljujeinstitucionalna struktura i organizacioni osnov za jedinstvenisistem indirektnog oporezivanja Bosne i Hercegovine;Svjestan zna~aja da se za Bosnu i Hercegovinu osigurajuna~ela jedinstvenog ekonomskog prostora;Uzimaju}i u obzir kominike koji je na nivou politi~kihdirektora donio Upravni odbor Vije}a za implementaciju miradana 15. marta 2006. godine, u kojem se organi vlasti Bosne iHercegovine pozivaju da osiguraju svoju podr{ku Upravi zaindirektno oporezivanje i njenom Upravnom odboru;Nadalje uzimaju}i u obzir kominike Upravnog odboraVije}a za implementaciju mira, donesen 27. februara 2007.godine, u kojem je Upravni odbor izrazio zabrinutost zbog~injenice da, usprkos prethodnim urgencijama da se prona|ezadovoljavaju}e rje{enje pitanja pripadnosti prihoda od PDV-a, Upravni odbor Uprave za indirektno oporezivanje jo{ uvijeknije dogovorio na~in za rje{avanje ovog pitanja na sistemati~an na~in;Imaju}i na umu da do danas predstavnici entiteta unutarUpravnog odbora Uprave za indirektno oporezivanje nisupostigli dogovor o stalnoj metodologiji dozna~avanja prihodaod indirektnog oporezivanja;Uzimaju}i u obzir ~lan 28. Zakona o sistemu indirektnogoporezivanja u Bosni i Hercegovini, u kojem se predvi|amogu}nost imenovanja dodatnog ~lana Upravnog odbora kojibi obavljao funkciju inicijalnog predsjedavaju}eg ovog odboratokom inicijalnog perioda od ~etiri godine;Uzimaju}i tako|er u obzir da taj mandat inicijalnogpredsjedavaju}eg Upravnog odbora za indirektno oporezivanjeisti~e 13. januara 2008. godine;Nadalje uzimaju}i u obzir pismo od 25. decembra 2007.godine u kom je predsjedavaju}i Vije}a ministara zatra`io odvisokog predstavnika da produ`i mandat inicijalnompredsjedavaju}em Upravnog odbora Uprave za indirektnooporezivanje kako bi pomogao Odboru u postizanju dogovoraGodina XIIUtorak, 15. januara/sije~nja 2008. godineBroj/Broj4GodinaXIIUtorak, 15. januara 2008. godineISSN 1512-7486 -bosanski jezikISSN 1512-7494 -hrvatski jezikISSN 1512-7508 -srpski jezik Broj 4 - Strana 2S L U @ B E N I G L A S N I K B i HUtorak, 15. 1. 2008.o stalnoj metodologiji dozna~avanja prihoda od indirektnogoporezivanja;S obzirom na ~lan 16. Zakona o sistemu indirektnogoporezivanja u Bosni i Hercegovini, kojim se predvi|a da }e se po isteku mandata inicijalnog predsjedavaju}eg Upravnogodbora Uprave za indirektno oporezivanje, predsjedavaju}iUpravnog odbora Uprave za indirektno oporezivanje birati izreda ~lanova Upravnog odbora Uprave za indirektnooporezivanje;Konstatiraju}i da se ~lanom 16. Zakona o sistemuindirektnog oporezivanja u Bosni i Hercegovini ne utvr|ujepredsjedavaju}i po slu`benoj du`nosti, u slu~aju da ~lanoviUpravnog odbora Uprave za indirektno oporezivanje neizaberu predsjedavaju}eg;Svjestan zna~aja da se za Bosnu i Hercegovinu osiguraneometano rukovo|enje Upravom za indirektno oporezivanje,pravovremenim imenovanjima predsjedavaju}eg Upravnogodbora sistema za indirektno oporezivanje;Imaju}i na umu sveukupnost gore navedenih pitanja,visoki predstavnik donosi sljede}uODLUKUKOJOM SE DONOSI ZAKON O IZMJENAMA IDOPUNAMA ZAKONA O SISTEMU INDIREKTNOGOPOREZIVANJA U BOSNI I HERCEGOVINI("Slu`beni glasnik Bosne i Hercegovine", br. 44/03, 52/04 i34/07)koji je ovdje prilo`en kao sastavni dio ove Odluke.Navedeni Zakon stu pa na snagu kao zakon Bosne iHercegovine od dana predvi|enog u ~lanu 3. tog zakona, naprivremenoj osnovi, sve dok ga Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine ne usvoji u istom obliku, bez izmjena i dopuna ibez dodatnih uvjeta.Ova Odluka stu pa na snagu odmah i objavljuje se odmah u"Slu`benom glasniku Bosne i Hercegovine".Broj 16/088. januara 2008. godineSarajevoVisoki predstavnikMiroslav Laj~ák, s. r.ZAKONO IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SISTEMUINDIREKTNOG OPOREZIVANJA U BOSNI IHERCEGOVINI^lan 1.U ~lanu 16. stav 3. mijenja se i glasi:"^lanovi Odbora konsenzusom biraju predsjedavaju}eg izreda ~lanova, na mandat od pet (5) godina. U slu~aju damandat predsjedavaju}eg bude du`i od njegovog mandata usvojstvu ~lana Odbora, mandat predsjedavaju}eg }e sepodudarati s njegovim ~lanstvom u Odboru. Odbor biranarednog predsjedavaju}eg prije isteka svakog mandatapredsjedavaju}eg, uklju~uju}i inicijalnog predsjedavaju}eg.Ako ~lanovi Odbora ne izaberu narednog predsjedavaju}eg, po isteku mandata predsjedavaju}eg, ministar finansija i trezoraBosne i Hercegovine }e po slu`benoj du`nosti predsjedavatiOdborom u periodu od najmanje jedne (1) godine."^lan 2.U stavu 2. ~lana 28. re~enica: " Prvi predsjedavaju}i imajednokratni mandat od ~etiri godine":"Prvi predsjedavaju}i ima mandat do 30. juna 2008.godine."^lan 3.Ovaj Zakon stu pa na snagu danom objavljivanja iobjavljuje se odmah u "Slu`benom glasniku Bosne iHercegovine | |
Zakon o dopuni Zakona o nadzoru nad tržištem u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 44/07 | 07.12.2007 | SG BiH 102/09, SG BiH 45/04 | tržište,nadzor | AKONO DOPUNI ZAKONA O NADZORU NAD TR@I[TEM UBOSNI I HERCEGOVINI^lan 1.U Zakonu o nadzoru nad tr`i{tem u Bosni i Hercegovini("Slu`beni glasnik BiH", broj 45/04) u ~lanu 11. iza stava 3.dodaje se novi stav 4. koji glasi:"4.Sjedi{te Agencije za nadzor nad tr`i{tem u Bosni iHercegovini je u Isto~nom Sarajevu. | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o upravnim sporovima BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 88/07 | 20.11.2007 | SG BiH 74/10, SG BiH 83/08, SG BiH 19/02 | zakon,izmjene i dopune,spor,upravni spor | ZAKONO IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA OUPRAVNIM SPOROVIMA BOSNE I HERCEGOVINE^lan 1.U Zakonu o upravnim sporovima Bosne i Hercegovine("Slu`beni glasnik BiH", broj 19/02), u ~lanu 4. iza rije~i:"javne korporacije", dodaju se rije~i: "Komisija za imovinskezahtjeve raseljenih lica i izbjeglica osnovana Sporazumomizme|u Bosne i Hercegovine, Federacije Bosne i Hercegovine iRepublike Srpske o prijenosu nadle`nosti i nastavkufinansiranja i rada Komisije za imovinske zahtjeve raseljenihlica i izbjeglica ("Slu`beni glasnik BiH", br. 32/04, 32/05 i14/06), (u daljnjem tekstu: Komisija za imovinske zahtjeveraseljenih lica i izbjeglica)".^lan 2.U ~lanu 8. stav (1) iza rije~i: "upravnog akta" dodaju serije~i: "i kona~nog akta Komisije za imovinske zahtjeveraseljenih lica i izbjeglica".^lan 3.U ~lanu 19. stav (2) rije~i: "dva mjeseca", zamjenjuju serije~ima: "60 dana".^lan 4.U ~lanu 21. stav (1) rije~i: "mjesec dana", zamjenjuju serije~ima: "30 dana".^lan 5.U ~lanu 39. stav (2) iza rije~i "presuda" dodaju se rije~i:"odnosno rje{enje".^lan 6.U ~lanu 50. stav (3) rije~i: "pet sudija", zamjenjuju serije~ima: "trojice sudija".^lan 7.U ~lanu 55. iza stava (1) dodaju se novi st. (2) i (3) kojiglase:"(2) Zahtjev za za{titu zakonitosti mo`e se podnijeti zbogpovreda zakona Bosne i Hercegovine ili zbog povrede pravilapostupka koji je prethodio dono{enju pobijane odluke.(3) Zahtjev za za{titu zakonitosti nije dozvoljen protivodluke koju je povodom zahtjeva za preispitivanje donijeloApelaciono upravno vije}e.".U stavu (2), koji postaje stav (4) rije~i: "pet sudija",zamjenjuju se rije~ima: "trojice sudija".Dosada{nji stav (3) postaje stav (5).^lan 8.Iza ~lana 60. dodaje se novi dio V-a i novi ~lan 60. a) kojiglase:"V-a OSTALE ODREDBE POSTUPKA^lan 60. a)Za pitanja o postupku u upravnim sporovima koja nisuregulisana ovim zakonom shodno }e se primjenjivatiodgovaraju}e odredbe zakona kojim je ure|en parni~nipostupak.".^lan 9.U ~l. 76., 77. i 78. ispred rije~i: "Izborna komisija" dodajese rije~ "Centralna" u odgovaraju}em pade`u. ^lan 10.U ~lanu 79. rije~i: "{to prije, a najkasnije 10 (deset) danaod primitka `albe", zamjenjuju se rije~ima: "u roku od tri danaod dana prijema `albe".^lan 11.U ~lanu 80. stavu (1) rije~i: "10 (deset) dana od danadono{enja" zamjenjuju se rije~ima: "dva dana od danaprijema".^lan 12.U ~lanu 85. iza stava (3) dodaje se novi stav (4) koji glasi:"(4) Izuzetno, tu`be protiv kona~nih akata Komisije zaimovinske zahtjeve raseljenih lica i izbjeglica donesenih nakon potpisivanja Sporazuma iz ~lana 1. ovog zakona, podnose se uroku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog Zakona.".^lan 13.Ovaj zakon stu pa na snagu osmog dana od danaobjavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH".PSBiH broj 116/0729. oktobra 2007. godineSarajevoPredsjedavaju}iPredstavni~kog domaParlamentarne skup{tine BiHBeriz Belki}, s. r.Predsjedavaju}iDoma narodaParlamentarne skup{tine BiHIlija Filipovi}, s. | |
Zakon o elektronskom pravnom i poslovnom prometu BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 88/07 | 20.11.2007 | zakon,poslovni promet,bih | ZAKONO ELEKTRONSKOM PRAVNOM I POSLOVNOMPROMETUPOGLAVLJE I. UVODNE ODREDBE^lanak 1.(Predmet Zakona)Ovim se Zakonom ure|uje pravni okvir za odre|eneaspekte elektronskog pravnog i poslovnog prometa, kojiobuhva}a poduzimanje i pru`anje usluga informacijskogdru{tva, obveze davatelja usluga u vezi s informiranjem,zaklju~ivanje ugovora i odgovornost davatelja usluga.^lanak 2.(Primjena Zakona)(1)Odredbe ovoga Zakona, koje se odnose na uslugeinformacijskog dru{tva, ne primjenjuju se na sljede}e usluge informacijskog dru{tva:a)djelatnost javnog bilje`nika ili ekvivalentnih profesija, umjeri u kojoj je uklju~ena izravna i specifi~na veza sobavljanjem funkcija javnih tijela,b)zastupanje stranaka i obrana njihovih interesa predsudovima,c)nagradne igre i igre na sre}u za koje se pla}a ulog snov~anom vrijedno{}u, uklju~uju}i lutrije i kla|enje.(2)Ovim se Zakonom ne mijenjaju propisi iz podru~jaoporezivanja, za{tite podataka, te propisi koji se odnose nasporazume izme|u poduze}a, odluke koje donose udrugepoduze}a ili praksu uskla|enu sa sporazumima u svrhupodjele tr`i{ta ili fiksiranja cijena (car tel law).(3)Op}e odredbe o elektronskoj poruci (~l. 4 do 11.)primjenjuju se ako posebnim zakonom nije druk~ijeodre|eno.^lanak 3.(Definicije)U smislu ovoga Zakona, uporabljeni izrazi zna~e:a)podaci u elektronskom obliku: podaci koji su formirani,sa~uvani, poslani, primljeni ili izmjenjivi na elektronskina~in;Utorak, 20. 11. 2007.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 88 - Strana 10691 Broj 88 - Strana 10692S L U @ B E N I G L A S N I K B i HUtorak, 20. 11. 2007.b)elektronska poruka: niz podataka koji su poslani iliprimljeni na elektronski na~in, {to uklju~uje, prije svega,elektronsku razmjenu podataka i elektronsku po{tu;c)po{iljatelj elektronske poruke: osoba koja je samoposlalala elektronsku poruku ili je poruka bila poslana unjezino ime prema njezinoj volji; posrednik elektronskeporuke ne smatra se po{iljateljem elektronske poruke;d)naslovnik elektronske poruke: osoba kojoj je po{iljateljnamijenio elektronsku poruku;e)primatelj elektronske poruke: osoba koja je primilaelektronsku poruku; posrednik elektronske poruke nesmatra se primateljem ove elektronske poruke;f)posrednik elektronske poruke: osoba koja za druguosobu po{alje, primi, sa~uva elektronsku poruku ili nudidruge usluge u vezi s elektronskom porukom;g)informacijski sustav: programska, strojarska,komunikacijska i druga oprema koja djeluje samostalnoili u omre`ju i namijenjena je sakupljanju, procesiranju,distribuiranju, uporabi i drugoj obradi podataka uelektronskom obliku;h)usluga informacijskog dru{tva: usluga koja seuobi~ajeno pru`a za naknadu elektronskim sredstvima nadaljinu i na pojedina~an zahtjev korisnika, a naro~ito:on-line prodaja roba i usluga, on-line davanje informacija, on-line reklamiranje, elektronski pretra`iva~i imogu}nosti tra`enja podataka, kao i usluge kojima seprenose informacije putem elektronske mre`e iomogu}uje pristup takvoj mre`i ili ~uvaju informacijekorisnika; u smislu ove definicije izrazi:1)na daljinu - zna~i da se usluga pru`a bez istodobneprisutnosti stranaka;2)elektronskim sredstvima - zna~i da je usluga upo~etku poslana i primljena na odredi{tuelektronskom opremom za obradu (uklju~uju}idigitalnu kompresiju) i ~uvanje podataka, i ucijelosti poslana, prenesena i primljena `i~anim,radijskim, opti~kim ili drugim elektromagnetnimsredstvima;3)na pojedina~an zahtjev korisnika - zna~i da jeusluga pru`ena prijenosom podataka napojedina~an zahtjev.i)davatelj usluga: svaka fizi~ka ili pravna osoba koja pru`a usluge informacijskog dru{tva;j)korisnik: svaka fizi~ka ili pravna osoba koja s ciljempostizanja profesionalnih ili drugih rezultata koristiusluge informacijskog dru{tva, naro~ito radi dobivanjainformacije ili njihove dostupnosti;k)potro{a~: svaka fizi~ka osoba koja djeluje s ciljem koji ne spada u njegovu ili njezinu trgovinsku, poslovnu iliprofesionalnu djelatnost;l)komercijalna komunikacija: promid`ba i drugi oblicikomuniciranja kojima se reklamiraju, izravno ilineizravno, robe i usluge ili ugled kompanije(poduzetnika), organizacije ili osobe koja obavljakomercijalnu, industrijsku ili obrtni~ku djelatnost ili sebavi reguliranom profesijom, osim:1)podataka koji omogu}uju izravan pristup radupoduzetnika, kakvi su ime domene ili elektronskapo{tanska adresa, kao i2)slobodnih i naro~ito bez financijske protuuslugeobra|enih podataka koji se odnose na robe, uslugeili ugled kompanije (poduzetnika), organizacije iliosobe.POGLAVLJE II. ELEKTRONSKA PORUKA I PODACI UELEKTRONSKOM OBLIKUOdjeljak A. Elektronska poruka^lanak 4.(Dispozitivni karakter pojedinih odredaba)Osobe mogu urediti svoje odnose pri stvaranju, slanju,primanju, ~uvanju ili na drugi na~in obra|ivanju elektronskihporuka druk~ije nego {to je ovim Zakonom odre|eno ako izpojedine odredbe ovoga Zakona, ili iz njezinog smisla, neproizilazi ne{to drugo.^lanak 5.(Podrijetlo elektronske poruke)(1)Smatra se da elektronska poruka potje~e od po{iljateljaelektronske poruke (u daljnjem tekstu: po{iljatelj):a)ako je po{aljatelj on osobno;b)ako je po{aljatelj osoba koju je po{iljatelj ovlastio;c)ako je po{aljatelj informacijski sustav kojim upravlja sampo{iljatelj ili netko drugi po njegovom nalogu da djelujesamostalno;d)ako je naslovnik elektronske poruke za potvrdu izvoraelektronske poruke uporabio, izme|u po{iljatelja iprimatelja elektronske poruke (u daljnjem tekstu:primatelj), s tim ciljem unaprijed dogovorenu tehnologijui postupak.(2)Odredbe stavka (1) ovoga ~lanka ne primjenjuju se uslu~aju:a)ako je po{iljatelj obavijestio primatelja da elektronskaporuka nije njegova i primatelj imao razumno vrijeme dadjeluje u skladu s tim,b)ako je primatelj znao ili je mogao znati da je postupio spa`njom dobrog doma}ina, odnosno dobroggospodarstvenika, ili da je uporabio dogovorenutehnologiju i postupak kada elektronska poruka nijepo{iljateljeva.^lanak 6.(Samostalnost elektronske poruke)Primatelj ima pravo svaku primljenu elektronsku porukusmatrati samostalnom i postupati sukladno s tim, osim ako jeznao ili je mogao znati da je postupio s pa`njom dobrogdoma}ina, odnosno dobrog gospodarstvenika, ili da je uporabio dogovorenu tehnologiju i postupak kada se radi o ponovljenojelektronskoj poruci.^lanak 7.(Primitak elektronske poruke)Ako po{iljatelj od primatelja primi potvrdu o primitku,smatra se da je naslovnik elektronske poruke primio tuelektronsku poruku, ali se ne smatra da je poslana elektronskaporuka istovjetna primljenoj elektronskoj poruci.^lanak 8.(Potvrda o primitku elektronske poruke)(1)Ako je po{iljatelj prije ili prilikom slanja elektronske poruke ili u samoj elektronskoj poruci zahtijevao ili je sprimateljem dogovorio da se potvrdi primitak elektronskeporuke i naveo da elektronsku poruku uvjetuje potvrdom o primitku, smatra se da elektronska poruka nije bila poslanadok po{iljatelj ne primi potvrdu o primitku.(2)Ako po{iljatelj ne navede da elektronsku poruku uvjetujepotvrdom o primitku i ne primi potvrdu o primitku uodre|enom ili dogovorenom roku ili u razumnom roku, akorok nije odre|en ili dogovoren, po{iljatelj mo`e obavijestitiprimatelja da nije primio potvrdu o primitku i odreditiprimjeren naknadni rok u kojem mora primiti potvrdu oprimitku. Ukoliko po{iljatelj ni u tom roku ne primi potvrdu o primitku po prethodnoj obavijesti primatelja, smatra se daelektronska poruka nije poslana.(3)Ako po{iljatelj s primateljem nije dogovorio oblik potvrde o primitku, potvrdom o primitku smatra se bilo kojasamostalna ili druga potvrda primatelja, odnosno pona{anjeprimatelja koje je dovoljno da po{iljatelj zna ili mo`e znatida je elektronska poruka primljena.^lanak 9.(Vrijeme slanja elektronske poruke)Ako nije druk~ije dogovoreno, smatra se da je elektronskaporuka poslana onoga trenutka kada u|e u informacijski sustavkoji je izvan nadzora po{iljatelja ili osobe koja je elektronskuporuku poslala u ime po{iljatelja i sukladno s voljompo{iljatelja.^lanak 10.(Vrijeme primitka elektronske poruke)(1)Ako nije druk~ije dogovoreno, smatra se da je trenutakprimitka elektronske poruke trenutak kada elektronskaporuka u|e u informacijski sustav primatelja.(2)Ako je primatelj odredio poseban informacijski sustav zaprimitak elektronskih poruka, bez obzira na odredbu stavka(1) ovog ~lanka, ukoliko nije druk~ije dogovoreno, trenutakprimitka elektronske poruke je:a)kada elektronska poruka u|e u taj informacijski sustav,b)ako je elektronska poruka poslana na drugi informacijskisustav, trenutak kada primatelj preuzme elektronskuporuku.(3)Odredbe stavka (2) ovoga ~lanka primjenjuju se i u slu~ajukada se informacijski sustav nalazi u mjestu koje nije mjesto koje se, prema odredbama ovoga Zakona, smatra mjestomprimitka elektronske poruke.^lanak 11.(Mjesto slanja i mjesto primitka elektronske poruke)(1)Ako nije druk~ije dogovoreno, za mjesto iz kojeg jeelektronska poruka poslana smatra se mjesto sjedi{ta iliprebivali{ta po{iljatelja u trenutku slanja elektronskeporuke.(2)Ako nije druk~ije dogovoreno, za mjesto primitkaelektronske poruke smatra se mjesto sjedi{ta ili prebivali{taprimatelja u trenutku primitka elektronske poruke.(3)Ako po{iljatelj ili primatelj nema prebivali{te, za mjestoprimitka, odnosno mjesto slanja elektronske poruke,sukladno odredbama st. (1) i (2) ovoga ~lanka, smatra semjesto boravi{ta po{iljatelja u trenutku slanja elektronskeporuke, odnosno mjesto boravi{ta primatelja u trenutkuprimitka elektronske poruke.Odjeljak B. Podaci u elektronskom obliku^lanak 12.(Pravno djelovanje podataka u elektronskom obliku)Pravno djelovanje podataka u elektronskom obliku injihova uporaba kao dokaznog materijala ne mo`e se isklju~itizbog ~injenice da su u elektronskom obliku.^lanak 13.(^uvanje dokumenata, zapisa i podataka u elektronskomobliku)(1)Kada je zakonom ili drugim propisom odre|eno da seodre|eni dokumenti, zapisi ili podaci ~uvaju, mogu sesa~uvati u elektronskom obliku:a)ako su podaci sadr`ani u elektronskom dokumentu ilizapisu dostupni i pogodni za kasniju uporabu;b)ako su podaci sa~uvani u obliku u kojem su bili formirani,poslani ili primljeni ili u drugom obliku kojivjerodostojno predstavlja formirane, poslane ili primljene podatke;c)ako je iz sa~uvane elektronske poruke mogu}e utvrditi odkoga potje~e, kome je poslana, te vrijeme i mjesto slanjaili primitka elektronske poruke;d)ako uporabljena tehnologija i postupci u dovoljnoj mjerionemogu}uju izmjenu ili brisanje podataka, odnosno daju pouzdano jamstvo u pogledu nepromjenjivosti poruke.(2)Obveza ~uvanja dokumenta, zapisa ili podataka iz stavka(1) ovoga ~lanka ne odnosi se na podatke ~ija je jedinanamjena da omogu}e primitak ili slanje elektronske poruke(komunikacijski podaci).(3)Kada je zakonom ili drugim propisom odre|eno da seodre|eni podaci predstavljaju ili ~uvaju u izvornom obliku,smatra se da je elektronski oblik odgovaraju}i ukoliko suzadovoljeni uvjeti iz stavka (1) ovoga ~lanka.(4)Odredbe ovoga ~lanka ne primjenjuju se na podatke za koje su ovim Zakonom propisani stro`iji ili posebni uvjeti~uvanja.POGLAVLJE III. ODRE\ENI PRAVNI ASPEKTIELEKTRONSKOG PRAVNOG I POSLOVNOG PROMETA(ELEKTRONSKA TRGOVINA)Odjeljak A. Poduzimanje i pru`anje usluga informacijskogdru{tva^lanak 14.(Slobodno poduzimanje i pru`anje usluga)(1)Za poduzimanje i pru`anje usluga davatelju usluga nijepotrebna posebna slu`bena dozvola, suglasnost, odobrenjeili koncesija ili udovoljavanje drugim zahtjevima jednakogpravnog djelovanja.(2)Pravni propisi kojima se ure|uje izdavanje dozvola zapoduzimanje ili obavljanje poslovne, obrtni~ke ili strukovne djelatnosti, a koji ne vrijede isklju~ivo za uslugeinformacijskog dru{tva, ostaju nepromijenjeni. Isto vrijedi iza pravne propise koji se odnose na obveze objave ilikoncesivne obveze telekomunikacijskih usluga.Odjeljak B. Obveze informiranja^lanak 15.(Op}e informacije)(1)Davatelj usluga du`an je korisnicima osigurati, lako ineposredno, stalno dostupne za raspolaganje, najmanjesljede}e informacije:a)svoje ime ili svoju tvrtku;Utorak, 20. 11. 2007.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 88 - Strana 10693 Broj 88 - Strana 10694S L U @ B E N I G L A S N I K B i HUtorak, 20. 11. 2007.b)mjesto i adresu svojeg sjedi{ta;c)podatke na temelju kojih korisnik mo`e s njim `urno ineposredno stupiti u kontakt, uklju~uju}i svojuelektronsku po{tansku adresu;d)ako je registriran u sudskom, trgova~kom ili sli~nomjavnom registru u kojem su uneseni njegovi podaci, svojregistarski broj ili ekvivalentno sredstvo identificiranja unavedenom registru, kao i podatke o tom registru;e)ako djelatnost podlije`e administrativnom nadzoru,podaci o nadzornom tijelu mjerodavnom za davateljausluga;f)ako davatelj usluga podlije`e pravnim propisima oreguliranim profesijama, podatke o profesionalnoj udruziili drugoj instituciji kod koje je registriran, profesionalninaziv i dr`avu u kojoj je naziv dodijeljen, kao i obavijest opravnim propisima o reguliranim profesijama koji seprimijenjuju, i pristupu ovim propisima;g)ako postoji, identifikacijski broj koji se odnosi na porez na dodanu vrijednost.(2)Ako usluga informacijskog dru{tva sadr`i cijene, one seprikazuju tako da ih prosje~ni korisnik mo`e lako razumjetii dodijeliti. Tako|er, mora biti nedvojbeno prepoznatljivojesu li u cijenu uklju~eni porez na dodanu vrijednost, kao idrugi porezi i dodatci, te tro{kovi dostave.(3)Ostale obveze informiranja ostaju nepromijenjene.^lanak 16.(Informacije koje mora sadr`avati komercijalnakomunikacija)(1)Davatelj usluga du`an je osigurati da komercijalnakomunikacija, koja je dio usluge informacijskog dru{tva ilipredstavlja takvu uslugu, jasno i nedvojbeno:a)bude prepoznatljiva kao takva;b)nazna~i fizi~ku ili pravnu osobu na ~iji je zahtjevsa~injena komercijalna komunikacija;c)promotivne ponude, kao {to su sni`enje cijena, premije inagrade, nazna~i kao takve, kao i uvjete koji se morajuispuniti za njihovo kori{tenje;d)promotivna natjecanja ili igre nazna~i kao takve, kao iuvjete koji se moraju ispuniti da bi se u njima sudjelovalo.(2)Ostale obveze informiranja u vezi s komercijalnomkomunikacijom, kao {to su pravni propisi o dopustivostipromotivne ponude, promotivnih natjecanja i igara, ostajunepromijenjeni.^lanak 17.(Netra`ena komercijalna komunikacija)(1)Davatelj usluga koji sredstvima elektronske po{te {aljekomercijalne komunikacijske poruke, bez prethodnesuglasnosti primatelja, du`an je osigurati jasnu i nedvojbenu prepoznatljivost komercijalne komunikacije kao takveprilikom njezinog primitka kod korisnika.(2)Regulatorna agencija za komunikacije Bosne i Hercegovinedu`na je voditi listu u koju se, bez naknade, mogu upisatisve fizi~ke i pravne osobe koje su isklju~ile opciju dostavekomercijalne komunikacije putem elektronske po{te.Davatelji usluga iz stavka (1) ovog ~lanka du`ni supo{tovati ovu listu.(3)Pravni propisi o dopu{tenom i nedopu{tenom dostavljanjukomercijalne komunikacije putem elektronske po{te ostajunepromijenjeni.^lanak 18.(Komercijalna komunikacija u vezi s reguliranimprofesijama)(1)Davateljima usluga koji podlije`u pravnim propisima oreguliranim profesijama dopu{teno je komercijalnokomuniciranje koje je sastavnim dijelom njihove uslugeinformacijskog dru{tva ili predstavlja takvu uslugu.(2)Pravni propisi o reguliranim profesijama koji ograni~avajukomercijalnu komunikaciju za pripadnike ovih profesija,naro~ito s ciljem za{tite neovisnosti, ugleda i ~asti zvanja,zatim s ciljem osiguranja poslovne tajne i pridr`avanjajasnijeg odnosa prema klijentima i drugim pripadnicimaprofesije, ostaju nepromijenjeni.Odjeljak C. Zaklju~ivanje ugovora^lanak 19.(Informacije za zaklju~ivanje ugovora)(1)Davatelj usluga du`an je korisnika, prije davanja njegoveugovorne izjave volje (ponuda za zaklju~ivanje ugovora iliizjava o prihva}anju ponude), jasno, razumljivo inedvojbeno informirati o:a)razli~itim tehni~kim koracima koji slijede u postupkudavanja njegove ugovorne izjave volje i zaklju~ivanjaugovora;b)podatak ho}e li tekst ugovora koji se zaklju~uje davateljusluga pohraniti, kao i mogu}nost pristupa takvom tekstuugovora;c)tehni~kim sredstvima za prepoznavanje i ispravljanjeunesenih pogre{aka prije davanja ugovorne izjave volje;d)jezicima na kojima se ugovor mo`e zaklju~iti.(2)Davatelj usluga du`an je nazna~iti dobrovoljne kodekseposlovanja koje primjenjuje i osigurati informacije oelektronskom pristupu ovim kodeksima.(3)Obveze informiranja iz st. (1) i (2) ovoga ~lanka ne mogu se isklju~iti na {tetu potro{a~a. One ne vrijede za ugovore kojise zaklju~uju isklju~ivo putem elektronske po{te ili njojjednake individualne komunikacije.(4)Ostale obveze informiranja davatelja usluga ostajunepromijenjene.^lanak 20.(Davanje ugovorne izjave volje)(1)Davatelj usluga du`an je korisniku staviti na raspolaganjeadekvatna, u~inkovita i dostupna tehni~ka sredstva pomo}ukojih mo`e, prije davanja svoje ugovorne izjave volje,prepoznati i ispraviti unesene pogre{ke.(2)Davatelj usluga du`an je, bez odgode, elektronskim putem,potvrditi korisniku primitak elektronske ugovorne izjavevolje.(3)Obveze davatelja usluga iz st. (1) i (2) ovog ~lanka ne mogu se isklju~iti na {tetu potro{a~a. One ne vrijede za ugovorezaklju~ene isklju~ivo putem elektronske po{te ili njojjednake individualne komunikacije.^lanak 21.(Ugovorne odredbe i op}i uvjeti poslovanja)Davatelj usluga du`an je korisniku staviti na raspolaganjeugovorne odredbe i op}e uvjete poslovanja, tako {to ih mo`esa~uvati i reproducirati. Ove se obveze ne mogu isklju~iti na{tetu potro{a~a. ^lanak 22.(Primitak elektronske izjave volje)Elektronske ugovorne izjave volje, druge pravno zna~ajneelektronske izjave i elektronske potvrde o primitku, smatraju se primljenima kada ih stranka kojoj su namijenjene, poduobi~ajenim okolnostima, mo`e primiti. Ove se odredbe nemogu isklju~iti na {tetu potro{a~a.Odjeljak D. Odgovornost davatelja usluga^lanak 23.(Isklju~enje odgovornosti za prijenos)(1)Davatelj usluga koji, od strane korisnika osigurane(unesene) informacije, prenosi u komunikacijskoj mre`i iliosigurava pristup do komunikacijske mre`e nije odgovoranza informacije koje prenosi ako on:a)ne inicira prijenos,b)ne izabere naslovnika prenesenih informacija,c)ne izabere niti promijeni prenesene informacije.(2)Prijenos informacija i osiguravanje pristupa, u smislu stavka (1) ovoga ~lanka, uklju~uje i automatsku, privremenu,prolaznu pohranu informacija koje se prenose ukoliko taprivremena pohrana jedino slu`i za proslje|ivanje prijenosau komunikacijskoj mre`i i ukoliko se informacije ne ~uvajudulje nego {to je to uobi~ajeno potrebno za prijenos.^lanak 24.(Isklju~enje odgovornosti kod sredstava za pretragu)(1)Davatelj usluga koji korisnicima stavlja na raspolaganjestroj za pretrage i druga elektronska pomagala radi tra`enjainformacija tre}ih osoba, nije odgovoran za informacijedobivene na upit ako on:a)ne inicira prijenos tra`enih informacija,b)ne izabere naslovnika tra`enih informacija,c)ne izabere niti promijeni tra`ene informacije.(2)Stavak (1) ovog ~lanka ne primjenjuje se ukoliko je osobaod koje tra`ene informacije potje~u podre|ena davateljuusluga ili je pod njegovim nadzorom.^lanak 25.(Isklju~enje odgovornosti kod privremene (prolazne)pohrane - Cash ing)Davatelj usluga koji, od strane korisnika osigurane(unesene) informacije, prenosi u komunikacijskoj mre`i nijeodgovoran za automatsku, privremenu, prolaznu pohranu, kojajedino slu`i za formiranje u~inkovitog prijenosa informacijadrugim korisnicima na njihov zahtjev, ako on:a)ne promijeni informacije;b)postupi sukladno uvjetima za pristup informacijama;c)postupi sukladno propisima za a`uriranje informacija,utvr|enim op}epriznatim industrijskim standardima uuporabi;d)nije postupio suprotno dopustivoj uporabi tehnologije zasakupljanje podataka o kori{tenju informacija, utvr|enojop}epriznatim industrijskim standardima u uporabi;e)bez odgode ukloni informacije koje je pohranio ilionemogu}i pristup do njih ~im pouzdano sazna da jeinformacija kod prvog izvora prijenosa uklonjena izmre`e ili je pristup do nje bio onemogu}en, ili da je sud ilidrugo mjerodavno tijelo nalo`ilo uklanjanje ili onemo -gu}ivanje pristupa.^lanak 26.(Isklju~ivanje odgovornosti kod pohrane stranih sadr`aja -Host ing)(1)Davatelj usluga koji, od korisnika osigurane (unesene)informacije, pohrani nije odgovoran za informacijepohranjene na zahtjev korisnika ako on:a)nema pouzdano saznanje o protupravnoj aktivnosti iliinformaciji i iz zahtjeva za naknadu {tete, tako|er, nijeupoznat o ~injenicama ili okolnostima iz kojih je o~itaprotupravna aktivnost ili informacija,b)~im je dobio ova saznanja ili je upoznat, bez odgode,pristupi uklanjanju ili onemogu}ivanju pristupa infor -maciji.(2)Stavak (1) ovoga ~lanka ne primjenjuje se ako je korisnikpodre|en davatelju usluga ili je pod njegovim nadzorom.^lanak 27.(Isklju~ivanje odgovornosti kod linkova)(1)Davatelj usluga koji sredstvima elektronskog povezivanjaomogu}uje pristup informacijama tre}ih osoba, nijedogovoran za takve informacije ako:a)nema pouzdano saznanje o protupravnoj aktivnosti iliinformaciji i iz zahtjeva za naknadu {tete, tako|er, nijeupoznat o ~injenicama ili okolnostima iz kojih je o~itaprotupravna aktivnost ili informacija,b)~im je dobio ova saznanja ili je upoznat, bez odgode,pristupi uklanjanju elektronske veze.(2)Stavak (1) ovoga ~lanka ne primjenjuje se ako je osoba odkoje informacije potje~u podre|ena davatelju usluga ili jepod njegovim nadzorom, ili davatelj usluga predstavlja kaosvoje informacije tre}ih osoba.^lanak 28.(Opseg obveza davatelja usluga)(1)Davatelji usluga, navedeni u ~l. 23 do 27. ovoga Zakona,nisu obvezni op}enito nadgledati informacije koje supohranili, prenijeli, ili u~inili dostupnim, ilisamoinicijativno tra`iti oklonosti koje ukazuju naprotupravne radnje.(2)Davatelji usluga, navedeni u ~l. 23 i 26. ovoga Zakona,du`ni su, na osnovi odgovaraju}eg akta za to zakonomovla{tenog suda, tome sudu dostaviti sve informacijepomo}u kojih se korisnici njihovih usluga, s kojima suzaklju~ili sporazume o preno{enju ili pohrani informacija,mogu istra`ivati, s ciljem spre~avanja, istra`ivanja,rasvjetljavanja ili procesuiranja sudski ka`njivog djela.(3)Davatelji usluga, navedeni u ~lanku 26. ovoga Zakona,du`ni su, na osnovi odgovaraju}eg akta organa uprave,dostaviti imena i adrese korisnika svojih usluga s kojima suzaklju~ili sporazume o pohrani informacija ako upoznatosto postojanju ovih informacija ~ini zna~ajnu pretpostavku zaispunjenje obveza toga organa.(4)Davatelji usluga, navedeni u ~lanku 26. ovoga Zakona,du`ni su, na zahtjev tre}ih osoba, dati ime i adresu bilokojeg korisnika svojih usluga sa kojim su zaklju~ilisporazum o pohrani informacija ako tre}e osobe imajuprevladavaju}i pravni interes za utvr|ivanje korisnikovogidentiteta i odre|enog protuzakonitog ~injeni~nog stanja, teu~ine vjerojatnim da upoznatost o postojanju ovihinformacija ~ini zna~ajnu pretpostavku za pravnoprocesuiranje.Utorak, 20. 11. 2007.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 88 - Strana 10695 Broj 88 - Strana 10696S L U @ B E N I G L A S N I K B i HUtorak, 20. 11. 2007.(5)Ostale obveze davatelja usluga u pogledu informiranja isuradnje s tijelima vlasti ili sudovima ostaju nepromi -jenjane.^lanak 29.(Ostale odredbe)(1)Odredbe ~l. 23. do 28. ovoga Zakona ne mijenjaju zakonske propise prema kojima sud ili neko drugo tijelo vlasti mo`enalo`iti davatelju usluga da odustane, otkloni ili sprije~ipovrede prava.(2)Stavak (1) ovoga ~lanka, kao i ~l. 23. do 28. ovoga Zakona,primijenjuju se i na davatelje koji na raspolaganje stavljajubesplatne elektronske usluge.POGLAVLJE IV. ADMINISTRATIVNE ODREDBEOdjeljak A. Nadzor^lanak 30.(Inspekcijski nadzor i provo|enje nadzora)(1)Inspekcijski nadzor nad primjenom ovoga Zakona obavljaju inspektori ministarstva nadle`nog za informacijsko dru{tvo.(2)Davatelj usluga du`an je odrediti osobu koja }e, na zahtjevinspektora, omogu}iti pristup u poslovne prostorije tijekomradnog vremena. Davatelj usluga du`an je dostaviti ilipripremiti za inspekciju relevantne poslovne knjige idokumentaciju, osigurati potrebne informacije, omogu}itipristup ra~unalnoj opremi i ure|ajima te pru`iti bilo kojudrugu potrebnu pomo}.(3)Inspektor je ovla{ten za izuzimanje dokumentacije, ukolikoje to potrebno radi osiguravanja dokaza ili detaljnogutvr|ivanja nepravilnosti, na razdoblje od najvi{e 15 dana, o ~emu izdaje potvrdu.Odjeljak B. Kaznene odredbe^lanak 31.(Kaznene odredbe)(1)Nov~anom kaznom u iznosu do 6.000 KM kaznit }e se zaprekr{aj davatelj usluga ako:a)povrijedi vlastite obveze informiranja iz ~lanka 15. stavak (1) ovoga Zakona;b)povrijedi vlastite obveze informiranja u vezi skomercijalnom komunikacijom iz ~lanka 16. ovogaZakona;c)povrijedi vlastite obveze informiranja u vezi sazaklju~ivanjem ugovora iz ~lanka 19. stavak (1) ovogaZakona ili prema ~lanku 19. stavak (2) ovoga Zakona neponudi elektronski pristup dobrovoljnim kodeksimaposlovanja koje primjenjuje;d)ne stavi, sukladno ~lanku 20. stavak (2) ovoga Zakona, naraspolaganje tehni~ka sredstva za prepoznavanja ikorekciju unesenih pogre{aka;e)ne stavi, sukladno ~lanku 21. ovoga Zakona, naraspolaganje ugovorne odredbe i op}e uvjete poslovanjana na~in da ih korisnik mo`e sa~uvati i kopirati.(2)Ako je davatelj usluga pravna osoba, za prekr{aj iz stavka(1) ovoga ~lanka kaznit }e se i odgovorna osoba nov~anomkaznom u iznosu do 2.000 KM.Odjeljak C. Transparentnost^lanak 32.(Objave ministra pravde)(1)Ministar pravde du`an je objaviti zna~ajne sudske odluke ili odluke organa uprave o kojima je upoznat, a u vezi suslugama informacijskog dru{tva.(2)Ministar pravde du`an je putem Interneta objavitiinformacije o ugovornim pravima i obvezama korisnika, teadrese ustanova, institucija javnog prava i drugih tijela, izkojih korisnici ili davatelji usluga mogu dobiti ostaleinformacije ili prakti~nu pomo}^lanak 33.(Kontakt ured)Ministar pravde je, u svojstvu kontakt ureda, du`ansura|ivati s nadle`nim slu`bama drugih dr`ava i na Internetuobjaviti adrese kontakt ureda drugih dr`ava o kojima jeobavije{ten.Odjeljak D. Provedba Zakona^lanak 34.(Tijela nadle`na za provedbu Zakona)Za provedbu ovoga Zakona nadle`ni su ministar nadle`anza informacijsko dru{tvo, te primjereno ~lanku 17. ovogaZakona, ravnatelj Regulatorne agencije za komunikacije Bosne i Hercegovine, i shodno ~l. 32. i 33. ovoga Zakona, ministarpravde.POGLAVLJE V. ZAVR[NE ODREDBE^lanak 35.(Stupanje na snagu)Ovaj Zakon stu pa na snagu u roku od {est mjeseci od danaobjave u "Slu`benom glasniku BiH".PS BiH broj 126/0729. listopada 2007. godineSarajev | ||
Zakon o izmjenama Zakona o upravnom postupku BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 88/07 | 20.11.2007 | SG BiH 53/16, SG BiH 41/13, SG BiH 93/09, SG BiH 12/04, SG BiH 29/02 | upravni postupak | ZAKONO IZMJENAMA ZAKONA O UPRAVNOM POSTUPKU^lanak 1.U Zakonu o upravnom postupku ("Slu`beni glasnik BiH",broj 29/02 i 12/04), u ~lanku 253. stavak (3) mijenja se i glasi:"(3) Rje{enje o poni{tenju, na temelju to~. 1), 2) i 3) stavka (1) ~lanka 252. ovoga Zakona, mo`e se donijeti u roku od petgodina."U ~lanku 253. stavak (4) rije~i: "to~ka 5." zamjenjuju serije~ima: "to~ka 4)".^lanak 2.Ovaj Zakon stu pa na snagu osmoga dana od dana objave u"Slu`benom glasniku BiH". | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o parničnom postupku pred Sudom BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 84/07 | 06.11.2007 | SG BiH 94/16, SG BiH 09/13, SG BiH 26/04 | parnični postupak | ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU PRED SUDOM BOSNE I HERCEGOVINE Član 1. U Zakonu o parničnom postupku pred Sudom Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 36/04) u članu 18. stav (1) mijenja se i glasi: "(1) U prvostepenom postupku sudi sudija pojedinac iz Upravnog odjeljenja Suda BiH." Stav (5) briše se. Član 2. U Dijelu drugom pod nazivom Tok postupka, naziv Poglavlja A. mijenja se i glasi: "A. PRVOSTEPENI POSTUPAK". Član 3. U članu 64. stav (1) mijenja se i glasi: "(1) Sudija u prvostepenom postupku otvara glavnu raspravu i objavljuje predmet raspravljanja." Član 4. Član 73. mijenja se i glasi: "Sudija u prvostepenom postupku, predsjednik drugostepenog vijeća, a po njegovom odobrenju i članovi vijeća, mogu postavljati pitanja strankama, svjedocima ili vještacima u svakoj fazi saslušanja." Član 5. U članu 158. stav (2) iza riječi: "naziv suda" dodaju se riječi: "ime i prezime sudije u prvostepenom postupku", a iza riječi "predsjednik" dodaje se riječ "drugostepenog". Član 6. U članu 194. stav (1) tačka 4) riječi: "u radu vijeća učestvovao" zamjenjuju se riječima: "presudu donio". Član 7. U članu 231. stav (1) mijenja se i glasi: "(1) U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom ne može postupati sudija koji je odlučivao u ranijem postupku." Član 8. U članu 294. stav (3) iza riječi: "prepisivanje spisa daje" dodaju se riječi: "sudija u prvostepenom postupku", a iza riječi "predsjednik" dodaje se riječ "drugostepenog". Član 9. U članu 299. stav (2) iza riječi "odlučuje" dodaju se riječi: "sudija u prvostepenom postupku", a iza riječi "predsjednik" dodaje se riječ "drugostepenog". Član 10. U članu 312. stav (1) iza riječi: "tako da" dodaju se riječi: "sudija u prvostepenom postupku", a iza riječi "predsjednik" dodaje se riječ "drugostepenog" i iza riječi "ovlaštenju" dodaju se riječi: "sudija u prvostepenom postupku", a iza riječi "predsjednik" dodaje se riječ "drugostepenog". Član 11. U članu 313. stav (1) iza riječi "potpisuju" dodaju se riječi: "sudija u prvostepenom postupku", a iza riječi "članovi" dodaje se riječ "drugostepenog". Član 12. U članu 314. stav (1) riječi: "prvostepenog i" brišu se. Član 13. U članu 64. stav (2), članu 67. stav (2), članu 72., članu 81., članu 82. stav (3), članu 95. stav (5), članu 151. stav (3), članu 157., članu 158. stav (2), članu 161. stav (1) i (3), članu 165. stav (1), članu 173. stav (1), članu 174. stav (3), članu 179., članu 180. stav (1), članu 181. stav (1) i (2), članu 182. stav (1) i (2), članu 183. stav (2), članu 184. stav (3), članu 186. stav (2), članu 187., članu 191. tačka 3), članu 192., članu 194. stav (1), (2), (3) i (4), članu 195., članu 196. tačke 2) i 4), članu 199., članu 200. stav (1) i (2), članu 202., članu 210., članu 211., članu 212. stav (1) i (3), članu 214. stav (1), članu 216. stav (2) i (3)., članu 219., članu 221. stav (3), članu 226. stav (1), članu 227. stav (1) i (2), članu 228., članu 230. stav (1), članu 231. stav (2), članu 234 stav (1) i (2), članu 339. stav (1), članu 341. stav (1), riječi: "prvostepeno vijeće", "vijeće", "predsjednik prvostepenog vijeća" i "predsjednik vijeća" u različitim padežima i brojevima zamjenjuju se riječima: "sudija u prvostepenom postupku" u odgovarajućim padežima i brojevima. Član 14. Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". Parlamentarne skupštine BiH Beriz Belkić, s. r. | |
Zakon o izmjeni Zakona o konkurenciji BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 76/07 | 15.10.2007 | SG BiH 80/09, SG BiH 48/05 | konkurencija,zakon | ZAKON O IZMJENI ZAKONA O KONKURENCIJI ^lanak 1. U Zakonu o konkurenciji ("Slu`beni glasnik BiH", broj 48/05), u ~lanku 41. (Trajanje postupka), u stavku (1), tre}i redak, rije~ "{est" zamjenjuje se rije~ju "tri". ^lanak 2. Ovaj Zakon stu pa na snagu osmoga dana od dana objave u "Slu`benom glasniku BiH". PSBiH broj 109/07 24. rujna 2007. godine Sarajevo Predsjedatelj Zastupni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH Beriz Belki}, v. r. Predsjedatelj Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Ilija Filipovi}, v. r. | |
Zakon o izmjeni Zakona o administrativnim taksama BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 76/07 | 15.10.2007 | SG BiH 83/22, SG BiH 30/22, SG BiH 18/20, SG BiH 68/19, SG BiH 62/17, SG BiH 53/17, SG BiH 32/17, SG BiH 78/14, SG BiH 15/14, SG BiH 98/12, SG BiH 03/10, SG BiH 42/08, SG BiH 03/08, SG BiH 13/07, SG BiH 76/06, SG BiH 08/06, SG BiH 43/04, SG BiH 19/02, SG BiH 16/02 | administrativne takse,takse | ZAKON O IZMJENI ZAKONA O ADMINISTRATIVNIM TAKSAMA ^lan 1. U Zakonu o administrativnim taksama ("Slu`beni glasnik BiH", br. 16/02, 19/02, 43/04, 8/06 i 76/06) u Tarifi administrativnih taksi, u Poglavlju IX. TAKSE ZA SPISE I RADNJE U POSTUPKU JAVNIH NABAVKI, TAR. broj 104. bri{e se. ^lan 2. Ovaj Zakon stu pa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH". | |
Okvirni zakon o visokom obrazovanju u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 59/07 | 07.08.2007 | SG BiH 59/09 | zakon,obrazovanje | KVIRNI ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU U BOSNI I HERCEGOVINI DIO I. OPĆE ODREDBE 1. Cilj Zakona Član 1. Zakonom o visokom obrazovanju u Bosni i Hercegovini (u daljnjem tekstu: Zakon) utvrđuje se: organizacija visokog obrazovanja u Bosni i Hercegovini, odgovornost nadležnih vlasti u ovoj oblasti, ustanovljavaju tijela za provođenje zakona i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine, te način osiguravanja kvaliteta u oblasti visokog obrazovanja. Član 2. S ciljem reforme visokog obrazovanja, ovaj Zakon ustanovljava osnovne principe i standarde za sticanje visokog obrazovanja u Bosni i Hercegovini, u skladu s relevantnim odredbama Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (ETS No. 5, 1950.) i njenih protokola, Preporukom Komiteta ministara Vijeća Evrope o priznavanju i ocjeni kvaliteta privatnih visokoškolskih ustanova ŠR(97)1Ć, Preporukom o pristupu visokom obrazovanju ŠR(98)3Ć i Preporukom o istraživačkom zadatku univerziteta ŠR(2000)8Ć i drugim relevantnim principima međunarodnopriznatih pravnih instrumenata čija je država ugovornica i Bosna i Hercegovina, te u skladu s Konvencijom Vijeća Evrope/UNESCO-a o priznavanju kvalifikacija u visokom obrazovanju u evropskoj regiji (ETS No. 165, 1997.). Bosna i Hercegovina prihvata evropske strateške ciljeve u oblasti visokog obrazovanja izražene u Deklaraciji evropskih ministara visokog obrazovanja iz Bolonje (1999.), kao i kasniji razvoj ovog koncepta. Visoko obrazovanje je djelatnost od posebnog interesa za Bosnu i Hercegovinu. 2. Visoko obrazovanje: ciljevi i značaj Član 3. Ciljevi visokog obrazovanja su: - ustanovljavati, razvijati, štititi i prenositi znanje i sposobnosti kroz nastavu i naučnoistraživački rad i time doprinositi razvoju sposobnosti pojedinaca i društva, i - pružiti mogućnost građanima da, u skladu s propisima, uživaju korist visokog obrazovanja cijeli život. Član 4. U smislu ovog Zakona, termin "visoko obrazovanje" znači obrazovanje nakon srednje škole koje vodi do međunarodnopriznatog stepena visokog obrazovanja. Visoko obrazovanje zasniva se na: - akademskim slobodama, akademskoj samoupravi i autonomiji univerziteta; - otvorenosti univerziteta prema javnosti, građanima i lokalnoj zajednici; - nedjeljivosti nastavnog rada i naučnog istraživanja, odnosno umjetničkog stvaralaštva; - uvažavanju evropskih humanističkih i demokratskih vrijednosti, te usklađivanju s evropskim sistemom visokog obrazovanja; - poštivanju ljudskih prava i građanskih sloboda, uključujući zabranu svih oblika diskriminacije; - konceptu cjeloživotnog obrazovanja; - interakciji s društvenom zajednicom i obavezi univerziteta da razviju društvenu odgovornost studenata i drugih članova akademske zajednice. 3. Ciklusi u visokom obrazovanju i evropski sistem prijenosa bodova (u daljnjem tekstu međunarodna oznaka: ECTS) Član 5. Visoko obrazovanje organizira se u tri ciklusa: - prvi ciklus vodi do akademskog zvanja završenog dodiplomskog studija Šthe degree of BachelorĆ ili ekvivalenta, stečenog nakon najmanje tri i najviše četiri godine redovnog studija nakon sticanja svjedočanstva o završenoj srednjoj školi, koji se vrednuje sa najmanje 180 odnosno 240 ECTS bodova, - drugi ciklus vodi do akademskog zvanja magistra ili ekvivalenta, stečenog nakon završenog dodiplomskog studija, traje jednu ili dvije godine, a vrednuje se sa 60 odnosno 120 ECTS bodova, i to tako da u zbiru s prvim ciklusom nosi 300 ECTS bodova, i - treći ciklus vodi do akademskog zvanja doktora ili ekvivalenta, traje tri godine i vrednuje se sa 180 ECTS bodova. Jedan semestar studija nosi 30 ECTS bodova u svakom ciklusu. Iz odredbi stava 1. ovog člana izuzima se studij medicinske grupe nauka u prvom ciklusu koji se vrednuje do 360 ECTS bodova. 4. Pravo na akademsku titulu i zvanje Član 6. Završetkom stepena prvog ciklusa stiče se pravo na određenu akademsku titulu, odnosno stručno zvanje u određenoj oblasti koje je definirano Pravilnikom o korištenju akademskih titula, te sticanju naučnih i stručnih zvanja. Završetkom stepena drugog ciklusa stiče se akademska titula i zvanje magistra za određenu oblast, što je definirano Pravilnikom o korištenju akademskih titula, te sticanju naučnih i stručnih zvanja. Završetkom stepena trećeg ciklusa stiče se akademska titula i naučno zvanje doktora nauka za određenu oblast što je definirano Pravilnikom o korištenju akademskih titula, te sticanju naučnih i stručnih zvanja. Osim zvanja koja se dodjeljuju honoris causa (počasni doktorat nauka), ne mogu se dodjeljivati nikakva druga zvanja koja nisu predviđena ovim Zakonom, odnosno Pravilnikom o korištenju akademskih titula, te sticanju naučnih i stručnih zvanja. DIO II. VISOKOŠKOLSKE USTANOVE 1. Pristup visokom obrazovanju Član 7. Pristup visokom obrazovanju imaju svi oni koji su završili četverogodišnju srednju školu u Bosni i Hercegovini. Visokom obrazovanju kojim se bave licencirane visokoškolske ustanove u Bosni i Hercegovini pristup neće biti ograničen, direktno ili indirektno, prema bilo kojoj stvarnoj ili pretpostavljenoj osnovi, kao što su: spol, rasa, seksualna orijentacija, fizički ili drugi nedostatak, bračno stanje, boja kože, jezik, vjeroispovijest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno, etničko ili socijalno porijeklo, veza s nekom nacionalnom zajednicom, imovina, rođenje, starosna dob ili neki drugi status. Član 8. Učenici koji su srednju školu završili u inozemstvu dokaz o završenoj školi, svjedočanstvo ili diplomu, podnose na ocjenu nadležnoj instituciji koja uzima u obzir kriterije i procedure za priznavanje stranih kvalifikacija, ustanovljene u skladu s principima Konvencije o priznavanju kvalifikacija u visokom obrazovanju u evropskoj regiji. Priznat će se, u pravilu, svjedočanstvo ili diploma koji pokazuju nivo obrazovanja koji se suštinski ne razlikuje od obrazovanja u Bosni i Hercegovini i koji nosiocu daje pravo da se prijavi na univerzitet ili pristupi polaganju prijemnog ispita za univerzitet u datoj stranoj zemlji. Član 9. Visoko obrazovanje može se sticati redovno, vanredno, učenjem na daljinu, ili kombiniranjem ova tri načina studiranja, onako kako to predviđa statut visokoškolske ustanove. 2. Visokoškolske ustanove Član 10. Visokoškolske ustanove u Bosni i Hercegovini su univerziteti i visoke škole. Termin "univerzitet": - ograničen je na visokoškolske ustanove koje se bave i nastavnim i istraživačkim radom, koje nude akademske stepene sva tri ciklusa, sa ciljevima koji uključuju unapređenje znanja, misli i školstva u Bosni i Hercegovini, obrazovni, kulturni, društveni i ekonomski razvoj Bosne i Hercegovine, promociju demokratskog građanskog društva i postizanje najviših standarda nastave i istraživačkog rada; - odnosi se na visokoškolsku ustanovu koja realizira najmanje pet različitih studijskih programa iz najmanje tri naučne oblasti � prirodne nauke, tehničke nauke, biomedicina i zdravstvo, biotehničke nauke, društvene nauke i humanističke nauke. Termin "visoka škola": - ograničen je na visokoškolsku ustanovu koja je akreditirana za davanje diploma i stepena prvog ciklusa, sa ciljevima koji uključuju pripremu i obuku pojedinaca za stručni, ekonomski i kulturni razvoj Bosne i Hercegovine i promociju demokratskog građanskog društva, te postizanja visokih standarda nastave i učenja; - odnosi se na visokoškolsku ustanovu koja realizira najmanje jedan studijski program iz jedne naučne oblasti i ispunjava druge uvjete u skladu sa zakonom. Član 11. Ne može se uskratiti ili ograničiti sloboda visokoškolskim ustanovama da: - inoviraju načine za sticanje visokog obrazovanja u okviru svojih licenci i - nude studijske programe za sticanje vještina potrebnih ili korisnih za ostvarivanje ciljeva visokog obrazovanja. 3. Statut visokoškolske ustanove Član 12. Statut je osnovni akt visokoškolske ustanove kojim se uređuju pitanja značajna za obavljanje djelatnosti ustanove. Statut donosi senat uz prethodno pribavljeno mišljenje upravnog odbora visokoškolske ustanove. Statut svake visokoškolske ustanove mora biti usaglašen s ovim Zakonom. 4. Tijela univerziteta i visoke škole Član 13. Tijela univerziteta su: - upravni odbor, - senat, - rektor. Univerzitet može imati organizacione jedinice, kao što su: fakulteti, akademije, visoke škole ili naučni instituti, koje izvode nastavni, naučnoistraživački i umjetnički rad u jednoj ili više obrazovnih i naučnih oblasti. Organizacija i nadležnosti organizacionih jedinica bliže se utvrđuju statutom univerziteta. Tijela visoke škole su: - upravni odbor, - senat, - direktor. 5. Upravni odbor Član 14. Odgovornost za poslovanje licencirane javne visokoškolske ustanove nosi upravni odbor univerziteta ili visoke škole (u daljnjem tekstu: upravni odbor). Upravni odbor obavlja poslove utvrđene zakonom i statutom univerziteta, a naročito: - daje mišljenje o statutu visokoškolske ustanove, te donosi opći akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mjesta i druge opće akte u skladu sa zakonom i statutom visokoškolske ustanove; - donosi odluku o osnivanju drugih pravnih lica, u skladu sa zakonom i statutom visokoškolske ustanove; - utvrđuje planove finansiranja i razvoja; - donosi godišnji program rada visokoškolske ustanove, na prijedlog senata visokoškolske ustanove; - donosi finansijski plan i usvaja godišnji obračun; - usmjerava, kontrolira i ocjenjuje rad rektora ili direktora u domenu finansijskog poslovanja; - rješava pitanja odnosa sa osnivačem; - odlučuje o korištenju sredstava preko iznosa utvrđenog statutom visokoškolske ustanove; - odlučuje o prigovoru zaposlenika na odluke tijela visokoškolske ustanove koji su u prvom stepenu odlučivali o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenika iz radnog odnosa; - podnosi osnivaču najmanje jedanput godišnje izvještaj o poslovanju visokoškolske ustanove; - obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i statutom visokoškolske ustanove. Član 15. Upravni odbor ima između sedam i jedanaest članova od kojih najmanje jednu trećinu imenuje osnivač, a ostale imenuje senat te visokoškolske ustanove u skladu sa statutom. Senat univerziteta imenuje i razrješava članove upravnog odbora na mandat od četiri godine, u javnoj i transparentnoj proceduri javnog konkursa. 6. Senat visokoškolske ustanove Član 16. Odgovornost za akademska pitanja u visokoškolskoj ustanovi ima senat kao najviše akademsko tijelo koje čine predstavnici akademskog osoblja i studenata. Senat visokoškolske ustanove odlučuje o svim akademskim pitanjima, a posebno: - odlučuje o pitanjima nastavne, naučne, umjetničke i stručne djelatnosti visokoškolske ustanove; - donosi statut visokoškolske ustanove uz prethodno pribavljeno mišljenje upravnog odbora; - donosi opće akte u skladu sa zakonom i statutom visokoškolske ustanove; - donosi nastavne planove i nastavne programe dodiplomskog, postdiplomskog i doktorskog studija; - bira rektora i prorektora univerziteta, odnosno direktora visoke škole; - bira akademsko osoblje na prijedlog naučno-nastavnog vijeća, odnosno naučnoistraživačkog vijeća organizacione jedinice; - imenuje komisije u postupku sticanja doktorata nauka; - dodjeljuje počasna zvanja profesor emeritus te počasni doktor nauka; - daje inicijativu upravnom odboru za organiziranje i ukidanje fakulteta i drugih organizacionih jedinica na univerzitetu; - obavlja i druge poslove u skladu sa zakonima i statutom visokoškolske ustanove. Senat visokoškolske ustanove odlučuje o akademskim pitanjima na prijedlog stručnih tijela organizacionih jedinica, kao i drugih tijela visokoškolske ustanove i predstavničkih tijela studenata. Najmanje 15 % članova senata su studenti, predstavnici studenata iz svakog ciklusa. Broj članova, sastav i način rada senata utvrđuju se statutom visokoškolske ustanove. 7. Rektor univerziteta i direktor visoke škole Član 17. Univerzitetom rukovodi rektor, a visokom školom direktor, u skladu sa zakonom i statutom visokoškolske ustanove. Rektor univerziteta, odnosno direktor visoke škole, za svoj rad u domenu akademskih pitanja odgovara senatu, a u domenu poslovanja upravnom odboru. Rektor univerziteta, odnosno direktor visoke škole, obavlja poslove utvrđene zakonom i statutom visokoškolske ustanove, a naročito: - zastupa i predstavlja visokoškolsku ustanovu; - organizira i rukovodi radom univerziteta, odnosno visoke škole i odgovoran je za zakonitost rada; - donosi pojedinačne akte u skladu sa zakonom i statutom visokoškolske ustanove; - predlaže opće akte u skladu sa zakonom i statutom visokoškolske ustanove; - predlaže tijelima visokoškolske ustanove mjere za unapređenje rada; - predlaže upravnom odboru mjere za djelotvorno i zakonito obavljanje djelatnosti visokoškolske ustanove; - predlaže osnove planova rada i razvoja visokoškolske ustanove; - predlaže upravnom odboru unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mjesta; - izvršava odluke upravnog odbora i drugih tijela visokoškolske ustanove; - odlučuje o korištenju sredstava do iznosa utvrđenog statutom visokoškolske ustanove; - odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenika iz radnog odnosa; - podnosi upravnom odboru izvještaj o finansijskom poslovanju visokoškolske ustanove; - naredbodavac je za izvršenje finansijskog plana; - učestvuje u radu Rektorske konferencije Bosne i Hercegovine; - obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom visokoškolske ustanove. Član 18. Rektora javnog univerziteta bira senat na osnovu javnog konkursa. Za rektora može biti izabran nastavnik u naučnonastavnom zvanju redovnog profesora koji ispunjava uvjete za to zvanje na univerzitetu na kojem se prijavljuje. Direktora javne visoke škole bira senat na osnovu javnog konkursa. Za direktora javne visoke škole može biti birano lice koje ispunjava uvjete za nastavnika te visoke škole. Rektor, odnosno direktor bira se na mandat od četiri godine i može biti ponovo izabran. 8. Pravni subjektivitet i institucionalna autonomija Član 19. Osim ako zakonom nije drugačije propisano, svaka licencirana javna visokoškolska ustanova, bilo univerzitet ili visoka škola, ima puni pravni subjektivitet u vezi s onim pitanjima koja su predmet ovog Zakona, uključujući i ovlaštenja da: - raspolaže i upravlja zemljištem i zgradama koje su u njenom vlasništvu, u skladu s primjenjivim zakonima; - prima i upravlja sredstvima iz bilo kojeg zakonitog izvora; - određuje i ubire školarinu i druge naknade u skladu sa zakonom; - zapošljava osoblje; - sklapa ugovore za robe i usluge; - ustanovljava pravne odnose sa studentima; - osniva komercijalna preduzeća za obrazovne i istraživačke svrhe; - sklapa sporazume s drugim visokoškolskim institucijama u Bosni i Hercegovini i inozemstvu; - sklapa ugovorne odnose s privrednim subjektima o javno-privatnom partnerstvu; - ima druga ovlaštenja neophodna za djelotvorno obavljanje svojih funkcija. Sva novčana sredstva dobivena iz budžeta, vlastiti prihodi, naplaćene školarine i novčana sredstva iz drugih izvora pripadaju visokoškolskoj ustanovi i troše se u skladu sa zakonom, statutom i usvojenim finansijskim planom. Član 20. Statut visokoškolske ustanove predviđa organizacionu strukturu unutar ustanove koju čine jedinice koje mogu biti fakulteti, instituti, centri, akademije ili škole. S ciljem promocije i osiguranja integracije akademskog, finansijskog i prostornog planiranja i razvoja ustanove, godinu dana nakon stupanja na snagu ovog Zakona, takve jedinice neće imati pravni subjektivitet nezavisno od ustanove. U prijelaznom periodu, od stupanja na snagu ovog Zakona, fakulteti koji već imaju status pravnog lica u skladu sa sadašnjim propisima mogu taj status zadržati, ali ne mogu stvarati finansijske obaveze van naznačenog prijelaznog perioda. S ciljem promocije inicijative jedinica, statutom ustanove precizira se na koji način i u kojem omjeru jedinice imaju akademska i finansijska ovlaštenja i preuzimaju odgovornost unutar ustanove. Statutom se reguliraju pitanja u vezi s otvaranjem trezorskog podračuna organizacione jedinice, način nastupa organizacionih jedinica na tržištu, način raspolaganja novčanim sredstvima koja se ostvare na tržištu, donacijama ili na drugi način van budžetskog finansiranja. Član 21. Visokoškolske ustanove uživaju slobodu u nastavnom i naučnoistraživačkom radu u okviru svojih licenci, bez miješanja organa javne vlasti. Posebnim zakonom reguliraju se pitanja naučnoistraživačkog rada. Naučnoistraživački rad na visokoškolskim ustanovama može se sufinansirati iz sredstava budžeta institucija BiH i međunarodnih obaveza BiH, u skladu s važećim propisima na državnom nivou. Član 22. Visokoškolske ustanove, u skladu s odredbama ovog Zakona, imaju pravo: - izabrati svoja upravna i rukovodna tijela i odrediti im mandat; - urediti svoje strukture i aktivnosti vlastitim pravilima u skladu s ovim Zakonom, drugim važećim zakonima i svojim statutima; - izabrati nastavno i drugo osoblje; - primati studente i odrediti metode nastave i provjere znanja studenata; - samostalno razvijati i primjenjivati nastavne planove i programe i istraživačke projekte; - u okviru raspoloživih finansijskih sredstava izabrati predmete koji će se predavati; - na univerzitetima, dodjeljivati zvanja profesorima i drugom osoblju; - odrediti kao službeni jezik, ili službene jezike, jedan ili više jezika konstitutivnih naroda Bosne i Hercegovine. Član 23. Objekti licenciranih visokoškolskih ustanova su nepovredivi. Bez odobrenja rektora univerziteta, direktora visoke škole ili lica koje su oni ovlastili, policija i drugi organi za gonjenje i sprečavanje krivičnih djela nemaju pristup univerzitetu ili visokoj školi. Izuzetno, s ciljem sprečavanja krivičnog djela ili zaustavljanja izvršenja krivičnog djela mogu se preduzeti neophodne mjere, s tim da se o preduzetim radnjama odmah obavijesti uprava univerziteta, odnosno visoke škole. 9. Prava i obaveze akademskog osoblja Član 24. Svaka visokoškolska ustanova će u svoj statut ili ekvivalentni osnovni dokument unijeti i to da akademsko osoblje uživa slobodu, u okviru zakona, da ispituje i testira stečeno znanje i da nudi nove ideje i kontroverzna ili nepopularna mišljenja, a da se time ne izlaže opasnosti od gubitka zaposlenja ili bilo koje druge privilegije koju eventualno u visokoškolskoj ustanovi uživa. Pravo akademskog osoblja visokoškolskih ustanova na slobodu govora može biti ograničeno samo zakonom. Član 25. Statut svake javne visokoškolske ustanove i osnovni dokument svake privatne visokoškolske ustanove, kao uvjet za akreditaciju, sadrži i odredbe koje: - osiguravaju osoblju slobodu organiziranja i okupljanja u skladu sa zakonom; - štite osoblje od diskriminacije prema bilo kojoj osnovi, kao što su: spol, rasa, seksualna orijentacija, bračni status, boja kože, jezik, vjeroispovijest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno, etničko ili socijalno porijeklo, povezanost s nekom nacionalnom zajednicom, imovina, rođenje ili bilo koji drugi status. Član 26. Akademsko osoblje visokoškolskih ustanova ima pravo objavljivati rezultate svog istraživačkog rada, u skladu s pravilima koje univerzitet ima u vezi s korištenjem prava na intelektualnu imovinu u korist univerziteta i poštujući prava trećih lica. 10. Akademska zvanja Član 27. Visokoškolske ustanove dodjeljuju akademska zvanja, koja mogu biti nastavna, naučnonastavna ili umjetnička. Univerzitet dodjeljuje naučnonastavna i umjetnička zvanja, i to: - redovni profesor - vanredni profesor - docent - lektor - viši asistent - asistent. Visoka škola dodjeljuje nastavna i umjetnička zvanja, i to: - profesor visoke škole - predavač visoke škole - asistent. 11. Izbor akademskog osoblja Član 28. Minimalni uvjeti za izbor akademskog osoblja u naučnonastavna zvanja na visokoškolskoj ustanovi su: - asistent: odgovarajući univerzitetski stepen sa najmanje 240 ECTS bodova i najnižom prosječnom ocjenom 8 ili 3,5; - viši asistent: stepen drugog ciklusa (magisterij); - lektor: stepen drugog ciklusa (magisterij); - docent: naučni stepen doktora u datoj oblasti, najmanje tri naučna rada objavljena u priznatim publikacijama, pokazane nastavničke sposobnosti; - vanredni profesor: proveden najmanje jedan izborni period u zvanju docenta, te najmanje pet naučnih radova objavljenih u priznatim publikacijama, objavljena knjiga i originalni stručni uspjeh kao što je projekt, patent ili originalni metod, sve nakon izbora u zvanje docenta, mentorstvo kandidata za stepen drugog ciklusa; - redovni profesor: proveden najmanje jedan izborni period u zvanju vanrednog profesora, najmanje dvije objavljene knjige, najmanje osam naučnih radova objavljenih u priznatim publikacijama, sve nakon sticanja zvanja vanrednog profesora, te uspješno mentorstvo kandidata za stepen drugog i trećeg ciklusa. Član 29. Minimalni uvjeti za izbor u umjetničkonastavna zvanja u koja se bira akademsko osoblje na studijskim profilima na univerzitetu, ako je za nastavni predmet od naročitog značaja umjetnički kriterij, su: - asistent: završen stepen prvog ciklusa, s najmanje 240 ECTS bodova i prosječnom ocjenom 8 ili 3,5; - viši asistent: završen stepen drugog ciklusa, odnosno stepen prvog ciklusa i javno predstavljeni oblici umjetničkog stvaralaštva; - docent: završen stepen najmanje prvog ciklusa, veći broj javno predstavljenih oblika umjetničkog stvaralaštva i pokazani rezultati u nastavnom radu; - vanredni profesor: završen stepen najmanje prvog ciklusa, veći broj javno predstavljenih oblika umjetničkog stvaralaštva, priznanja za uspješno djelovanje u odgovarajućoj oblasti umjetnosti i pokazani rezultati u nastavnom radu; - redovni profesor: završen stepen najmanje prvog ciklusa, veći broj javno predstavljenih oblika umjetničkog stvaralaštva koji su značajno doprinijeli razvoju kulture i umjetnosti i doprinos podizanju nastavnog i umjetničkog kadra. Član 30. Minimalni uvjeti za izbor u nastavna zvanja na visokoj školi su: - asistent: završen stepen prvog ciklusa, s najmanjom prosječnom ocjenom 8 ili 3,5; - predavač visoke škole: završen stepen drugog ciklusa i pokazana nastavna sposobnost; - profesor visoke škole: završen stepen trećeg ciklusa i pokazana nastavna sposobnost. Na visokoj školi nastavu mogu izvoditi i lica koja imaju zvanja redovnog profesora, vanrednog profesora i docenta birana na univerzitetima. Član 31. Minimalni uvjeti za izbor u umjetnička zvanja na visokoj školi su: - asistent: završen stepen prvog ciklusa, s najmanjom prosječnom ocjenom 8 ili 3,5. - predavač visoke škole: završen stepen najmanje prvog ciklusa, javno predstavljeni oblici umjetničkog stvaralaštva i pokazana nastavna sposobnost. - profesor visoke škole: završen stepen prvog ciklusa, istaknuti javno predstavljeni oblici umjetničkog stvaralaštva i pokazana nastavna sposobnost. Na visokoj školi nastavu mogu izvoditi i lica koja imaju izbor na umjetničkonastavnim predmetima na univerzitetima. Član 32. Prilikom izbora u isto ili više zvanje uzimaju se u obzir samo objavljeni radovi, knjige i rezultati vlastitih istraživanja u primjeni, projekti, te mentorstva, odnosno javno predstavljeni oblici umjetničkog stvaralaštva u vremenu od posljednjeg izbora. Član 33. Period na koji se bira akademsko osoblje na univerzitetu je: - asistent na period od četiri godine bez mogućnosti reizbora; - viši asistent na period od pet godina s mogućnošću ponovnog izbora isključivo ako postigne stepen trećeg ciklusa; - lektor na period od pet godina bez mogućnosti reizbora; - docent na period od pet godina s mogućnošću ponovnog izbora; - vanredni profesor na period od šest godina s mogućnošću ponovnog izbora; - redovni profesor trajno. Redovni profesor zaključuje ugovor o radu na neodređeno vrijeme. Period na koji se bira akademsko osoblje na visokoj školi je: - asistent na period od četiri godine bez mogućnosti reizbora; - predavač visoke škole na period od pet godina s mogućnošću ponovnog izbora; - profesor visoke škole trajno. Akademsko osoblje zaključuje ugovor o radu s visokoškolskom ustanovom na određeno vrijeme, i to na period na koji je izabran. Nakon isteka tog perioda visokoškolska ustanova dužna je zaključiti novi ugovor o radu sa svakim članom akademskog osoblja koji je izabran u isto ili više akademsko zvanje. Član 34. Izbor akademskog osoblja se u svim slučajevima vrši javnim konkursom, u skladu s kriterijima određenim zakonom, statutom visokoškolske ustanove i općeprihvaćenim standardima u datoj struci. Član 35. Zaštita prava akademskog i drugog osoblja visokoškolskih ustanova ostvaruje se u skladu sa statutom i drugim aktima visokoškolske ustanove. Protiv konačne odluke visokoškolske ustanove može se pokrenuti spor pred nadležnim sudom. 12. Prava i obaveze studenata Član 36. Studenti koji su primljeni i upisani u visokoškolsku ustanovu stupaju u ugovorni odnos s tom ustanovom. Studenti imaju sljedeća prava, koja mogu biti dodatno razrađena u statutu ustanove: - prisustvovati svim predavanjima, seminarima i drugim oblicima nastave organiziranim u okviru njihovih predmeta u skladu s njihovim položajem i zavisno od mogućnosti i drugih oblika organizirane nastave; - koristiti biblioteke i druge usluge za studente, koji se nalaze u ustanovi; - učestvovati na izborima za studentska mjesta u studentskim predstavničkim i drugim tijelima ustanovljenim u skladu sa statutom ustanove, i - pravo na priznavanje i prijenos bodova između akreditiranih visokoškolskih ustanova u Bosni i Hercegovini. Član 37. Studenti upisani na univerzitet ili visoku školu obavezni su: - pridržavati se pravila koje je uspostavila ustanova; - ukazivati dužno poštovanje prema pravima osoblja i drugih studenata; - ukazivati dužnu i punu pažnju svom studiju i učestvovati u akademskim aktivnostima. Član 38. Statut ili ekvivalentni osnovni dokument svake visokoškolske ustanove sadrži odredbe koje: - osiguravaju slobodu studenatima da, u skladu sa zakonom, ispituju i testiraju stečena znanja i da nude nove ideje te kontroverzna i nepopularna mišljenja, a da se time ne izlažu opasnosti od gubitka svog statusa ili bilo koje druge privilegije koju eventualno u ustanovi uživaju; - osiguravaju studentima, u skladu sa zakonom, slobodu govora, organizacije i okupljanja; - štite studente od diskriminacije prema bilo kojem osnovu, kao što su: spol, rasa, seksualna orijentacija, bračni status, boja kože, vjera, jezik, političko ili drugo mišljenje, nacionalno, etničko ili socijalno porijeklo, povezanost s nekom nacionalnom zajednicom, imovina, rođenje ili bilo koji drugi status; - pružaju pravične i nepristrasne mehanizme rješavanja disciplinskih pitanja koja se tiču studenata. Član 39. Studenti imaju pravo iznijeti svoja viđenja u pogledu kvaliteta nastave ili drugih usluga ustanove, a statut sadrži odredbe za pravično rješavanje takvih pritužbi. Okolnosti pod kojima studenti mogu biti ispisani iz akademskih ili disciplinskih razloga, kao i žalbene procedure, razrađene su statutom ustanove. Studenti imaju pravo osporiti pred nadležnim sudom sve konačne odluke visokoškolske ustanove iz stava 2. ovog člana koje se na njih odnose. Član 40. Statut ili drugi osnovni dokument visokoškolske ustanove predviđa uspostavu studentskog predstavničkog tijela. Predstavničko tijelo zastupa interese studenata i daje doprinos društvenim, kulturnim, akademskim ili fizičko-rekreativnim potrebama studenata, na osnovu demokratskih principa i u skladu sa zakonom. Studentska predstavnička tijela mogu osnovati asocijaciju studentskih predstavničkih tijela u Bosni i Hercegovini, putem kojih se ostvaruje članstvo u međunarodnim organizacijama i asocijacijama studenata. Član 41. Status studenta prestaje završetkom studijskog programa i dobivanjem stepena za koji se školuje, ispisom iz visokoškolske ustanove prije završetka studija, odnosno kada student ne upiše narednu godinu studija, ne obnovi upis u istu godinu u propisanom roku, a ne miruju mu prava i obaveze studenta. Status redovnog studenta može prestati i ako visokoškolska ustanova izrekne takvu disciplinsku mjeru. Status redovnog studenta prestaje i kada redovni student dva puta obnovi istu studijsku godinu i ne stekne uvjete za upis u višu godinu studija. DIO III. INSTITUCIJE U OBLASTI VISOKOG OBRAZOVANJA 1. Ministarstvo civilnih poslova BiH Član 42. Ministarstvo civilnih poslova BiH odgovorno je za provođenje ovog Zakona i za: - koordinaciju i razvoj visokog obrazovanja u Bosni i Hercegovini, uz konsultacije s drugim nadležnim ministarstvima; - promociju integracije nastavnog i istraživačkog rada i stimulaciju istraživačkih programa na univerzitetima; - promociju mobilnosti studenata i osoblja u oblasti visokog obrazovanja u Evropi i u svijetu; - promociju veza između visokoškolskih ustanova u Bosni i Hercegovini i visokoškolskih ustanova u regiji i u svijetu; - promociju jednakih mogućnosti pristupa visokom obrazovanju, stručnom razvoju i obuci, cjeloživotnom učenju i svim drugim aspektima visokog obrazovanja; - podržavanje i podsticanje jačih veza između sektora visokog obrazovanja, industrije, privrede i društva. 2. Rektorska konferencija Bosne i Hercegovine Član 43. Sporazumom univerziteta uspostavlja se Rektorska konferencija Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Rektorska konferencija). Rektorska konferencija utvrđuje i zastupa zajedničke interese univerziteta u Bosni i Hercegovini, te ostvaruje saradnju sa institucijama u oblasti obrazovanja u Bosni i Hercegovini. Punopravni članovi Rektorske konferencije mogu biti rektori licenciranih i akreditiranih univerziteta u Bosni i Hercegovini. Rektorska konferencija finansira se iz doprinosa članova Rektorske konferencije, te drugih prihoda koje ostvari. Rektorska konferencija djeluje i kao savjetodavno tijelo za provođenje reforme visokog obrazovanja. Rektorska konferencija odluke donosi konsenzusom. 3. Centar za informiranje i priznavanje dokumenata Član 44. Ovim Zakonom osniva se Centar za informiranje i priznavanje dokumenata iz oblasti visokog obrazovanja (u daljnjem tekstu: CIP). CIP je samostalna upravna organizacija, a nadležan je za informiranje i poslove priznavanja u oblasti visokog obrazovanja u okviru Konvencije o priznavanju diploma u visokom obrazovanju (u daljnjem tekstu: Lisabonska konvencija). Član 45. CIP je nadležan za: - informiranje i priznavanje u oblasti visokog obrazovanja; - koordiniranje i međunarodnu razmjenu akademskog osoblja, studenata i programa u oblasti visokog obrazovanja; - predstavljanje Bosne i Hercegovine u međunarodnim projektima u oblasti visokog obrazovanja iz svoje nadležnosti; - kroz međunarodne mreže centara za informacije (mreže ENIC/NARIC) pruža informacije visokoškolskim ustanovama u Bosni i Hercegovini u vezi sa stranim visokoškolskim ustanovama i programima kao osnov za priznavanje stepena i diploma za dalje školovanje na visokoškolskim ustanovama u Bosni i Hercegovini i predstavlja Bosnu i Hercegovinu u tim mrežama; - daje obavještenje i mišljenje o stranim stepenima i diplomama u Bosni i Hercegovini s ciljem nastavka školovanja na visokoškolskim ustanovama u Bosni i Hercegovini; - daje savjete i informacije o pitanjima iz svog djelokruga stranama sa zakonitim interesom; - u skladu s Lisabonskom konvencijom i njenim pratećim dokumentima, donosi preporuke ministarstvu Republike Srpske, kantonalnim ministarstvima i Brčko Distriktu BiH o priznavanju diploma stečenih van Bosne i Hercegovine s ciljem zaposlenja, nastavka obrazovanja i ostvarivanja drugih prava koja proističu iz stečene kvalifikacije. Član 46. Rad CIP-a uređuje se statutom. Saglasnost na statut CIP-a daje Vijeće ministara BiH. CIP-om rukovodi direktor kojeg, nakon provedenog javnog konkursa, imenuje Upravni odbor CIP-a. Direktor se imenuje na mandat od četiri godine. CIP-om upravlja upravni odbor koji ima sedam članova. Vijeće ministara BiH bira Upravni odbor poslije provedenog javnog konkursa na bazi pariteta. U Upravni odbor biraju se po dva predstavnika iz svakog konstitutivnog naroda i jedan predstavnik nacionalnih manjina. Članovi Upravnog odbora CIP-a biraju se na mandat od tri godine s mogućnošću reizbora, pod uvjetom da se inicijalno imenovanje provede u fazama, tako da svake godine jedna trećina članova bude reizborna ili ponovo imenovana. Upravni odbor odlučuje većinom glasova od ukupnog broja članova pod uvjetom da takvu većinu čini po jedan glas predstavnika svakog konstitutivnog naroda. CIP se finansira iz budžeta institucija BiH. 4. Agencija za razvoj visokog obrazovanja i osiguranje kvaliteta Član 47. Ovim Zakonom osniva se Agencija za razvoj visokog obrazovanja i osiguranje kvaliteta (u daljnjem tekstu: Agencija). Agencija je samostalna upravna organizacija. Član 48. Agencija je nadležna za: - utvrđivanje jasnih, transparentnih i pristupačnih kriterija za akreditaciju visokoškolskih ustanova i donošenje normi kojima se određuju minimalni standardi u oblasti visokog obrazovanja; - utvrđivanje kriterija za izbor domaćih i međunarodnih stručnjaka koji daju ocjenu i obavljaju reviziju kvaliteta i daju preporuke o akreditaciji visokoškolskih ustanova; - davanje preporuka o kriterijima i standardima ministarstvu Republike Srpske, kantonalnim ministarstvima i Brčko Distriktu BiH za osnivanje i zatvaranje visokoškolskih ustanova, te za prestrukturiranje studijskih programa; - davanje preporuka o kriterijima za licenciranje visokoškolskih ustanova i studijskih programa; - davanje preporuke o najnižim školarinama za sve studente na akreditiranim visokoškolskim ustanovama, s ciljem usklađivanja najnižih školarina na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine; - davanje savjeta o politici rada i razvoja ministarstvu Republike Srpske, kantonalnim ministarstvima i Brčko Distriktu BiH; - davanje savjeta i informacija o pitanjima iz svoje nadležnosti zainteresiranim strankama; - utvrđivanje standarda kvaliteta, analizu kvaliteta, davanje preporuka za otklanjanje nedostataka kvalitete studija i visokoškolskih ustanova; - predstavljanje Bosne i Hercegovine u međunarodnim organizacijama za kvalitet u visokom obrazovanju; - predlaganje općih smjernica i kriterija na osnovu kojih se iz budžeta institucija BiH mogu dodjeljivati sredstva visokoškolskim ustanovama za naučnoistraživački rad; - donošenje pravilnika i drugih akata iz svoje nadležnosti. 4.1. Akreditacija visokoškolskih ustanova Član 49. U oblasti akreditacije, Agencija je nadležna za: - raspisivanje javnog konkursa za izbor domaćih i međunarodnih stručnjaka za ocjenjivanje i reviziju kvaliteta i davanje preporuka o akreditaciji visokoškolskih ustanova, odnosno njihovih studijskih programa (u daljnjem tekstu: stručnjaci); - osnivanje komisije za utvrđivanje liste stručnjaka koji zadovoljavaju kriterije iz člana 48. alineja 2. ovog Zakona. Komisija ima pet članova, a čini je po jedan predstavnik Rektorske konferencije, jednog kantonalnog ministarstva, ministarstva Republike Srpske, Brčko Distrikta BiH, te predstavnik Agencije; - dostavljanje utvrđene liste stručnjaka na usvajanje svim ministarstvima obrazovanja u BiH i nadležnom odjelu Brčko Distrikta BiH; - imenovanje komisije stručnjaka, na osnovu prijedloga nadležnih obrazovnih vlasti u pogledu izbora stručnjaka s utvrđene liste stručnjaka; - davanje preporuke nadležnim obrazovnim vlastima o akreditaciji visokoškolske ustanove, odnosno studijskog programa, na osnovu mišljenja komisije stručnjaka; - postupak i rješenje o akreditaciji i licenciranju visokoškolskih ustanova koje donose ministarstvo Republike Srpske, kantonalna ministarstva i Brčko Distrikt BiH, u skladu s članom 48. alineja 1. ovog Zakona; - ocjenjivanje usklađenosti rješenja o akreditaciji s normama i kriterijima iz člana 48. alineja 1. ovog Zakona i, u slučaju utvrđene neusklađenosti, davanje preporuke Upravnom odboru za preduzimanje daljnjih mjera, sve do mjere poništenja rješenja o akreditaciji. Žalbu na rješenje o poništenju rješenja o akreditaciji nadležne obrazovne vlasti podnose Upravnom odboru Agencije; - vođenje državnog registra akreditiranih visokoškolskih ustanova; - stalnu dostupnost na svojoj internet stranici liste akreditiranih visokoškolskih ustanova u Bosni i Hercegovini i njeno objavljivanje najmanje jednom godišnje u "Službenom glasniku BiH", a najmanje dva puta godišnje u trima visokotiražnim dnevnim novinama. 4.2. Forma i sadržaj diplome i dodatka diplomi Član 50. Agencija donosi uputstvo o formi i sadržaju diplome i dodatka diplome koju izdaju akreditirane visokoškolske ustanove. 4.3. Statut i tijela Agencije Član 51. Rad Agencije uređuje se statutom. Saglasnost na statut Agencije daje Vijeće ministara BiH. Agencijom za razvoj visokog obrazovanja i osiguranje kvaliteta rukovodi direktor. Direktora i njegove zamjenike bira, nakon provedenog javnog konkursa, Vijeće ministara BiH. Mandat direktora i njegovih zamjenika je četiri godine. Direktor i zamjenici direktora ne mogu biti iz istog konstitutivnog naroda. Agencijom upravlja Upravni odbor koji ima deset članova. Upravni odbor čine po tri člana iz sva tri konstitutivna naroda i jedan član iz reda ostalih. Članove upravnog odbora Agencije bira Parlamentarna skupština BiH na mandat od tri godine s mogućnošću reizbora, pod uvjetom da se inicijalno imenovanje provede u fazama, tako da svake godine jedna trećina članova bude reizborna, ili ponovo imenovana. Upravni odbor odlučuje većinom glasova od ukupnog broja članova pod uvjetom da takvu većinu čine najmanje dvije trećine glasova predstavnika svakog konstitutivnog naroda. Upravni odbor čini najmanje 50% redovnih profesora univerziteta. 4.4. Finansiranje Agencije Član 52. Agencija se finansira iz budžeta institucija BiH i iz vlastitih prihoda. DIO IV. AKADEMSKI STEPENI I DIPLOME 1. Dodjela akademskih stepena i diploma Član 53. Akreditirana visokoškolska ustanova ovlaštena je da dodjeljuje akademske stepene i diplome navedene u njenom uvjerenju o akreditaciji. Statut visokoškolske ustanove navodi akademske stepene i diplome koje ustanova dodjeljuje te uključuje i ovlaštenje da donosi akademska i druga pravila za dodjelu takvih stepena i diploma. Stepen prvog ciklusa i drugi programi koji vode do diplome koje nudi javna visokoškolska ustanova ustrojeni su fleksibilno, tako da omoguće ulazak i izlazak u odgovarajućim fazama, s dodjelom kreditnih bodova i/ili kvalifikacija, zavisno od napretka koji je student ostvario. U formuliranju pravila, javna visokoškolska ustanova osigurava poštivanje važećeg evropskog sistema prijenosa kreditnih bodova. Osim ovoga, visokoškolska ustanova uživa slobodu organizacije svojih planova i programa, shema provjere znanja i ocjenjivanja, kroz pravila koja su transparentna, pravična i lako dostupna studentima. Član 54. Nadležni državni organi, te drugi organi i organizacije u Bosni i Hercegovini će, u svrhu zaposlenja ili javne funkcije, priznavati samo one akademske stepene i diplome koje izdaju akreditirane visokoškolske ustanove. Dužnost akreditirane visokoškolske ustanove je da svakom licu, kojem dodijeli akademski stepen ili diplomu, izda diplomu i dodatak diplomi ovjeren pečatom visokoškolske ustanove. Član 55. Nakon što su dodijeljeni, akademski stepen ili diploma mogu se opozvati samo u posebnim okolnostima datim u pravilima sadržanim u statutu visokoškolske ustanove i na takvu odluku može se podnijeti žalba pred nadležnim sudom. Ministarstvo civilnih poslova BiH može, u konsultacijama s drugim relevantnim vladinim tijelima, propisati, u formi pravila, obrazovne zahtjeve koji predstavljaju dodatak u odnosu na akademski stepen ili diplomu, za ulazak u bilo koju profesiju koja može biti regulirana drugim zakonom, ili u smislu bilo koje međunarodne konvencije ili sporazuma. DIO V. ZAVRŠNE ODREDBE 1. Stečena naučna i stručna zvanja Član 56. Lica koja su stekla određena naučna i stručna zvanja zadržavaju pravo njihovog korištenja u skladu s propisima prema kojima su ih stekli. Lica iz stava 1. ovog člana mogu tražiti od visokoškolske ustanove na kojoj su stekli ta zvanja da im u postupku i pod uvjetima predviđenim statutom visokoškolske ustanove izda dokument (potvrdu ili diplomu) o ekvivalenciji prije stečenog akademskog naziva s novim akademskim nazivima. Lica iz stava 1. ovog člana imaju pravo i na izdavanje dodatka diplomi. Doktorat nauka stečen prema propisima koji su bili na snazi prije stupanja na snagu ovog Zakona istovrsni su s doktoratima nauka stečenim prema ovom Zakonu, te lica koja su ih stekla imaju ista prava kao i lica koja su doktorat nauka stekla prema ovom Zakonu. Član 57. Lica izabrana u akademska zvanja koja ta zvanja imaju na dan stupanja na snagu ovog Zakona zadržavaju ta zvanja. Ako ovaj Zakon ili propisi koji su važili prije njegovog stupanja na snagu za zatečena zvanja ili radna mjesta zahtijevaju reizbor ili izbor u više zvanje, reizbor ili postupak izbora u isto zvanje provest će se u roku koji predviđa propis prema kojem je izbor izvršen. Ako taj propis ne predviđa rok, izbor ili reizbor provest će se u roku predviđenom ovim Zakonom i računa se od dana njegovog stupanja na snagu. U svakom slučaju, reizbor ili izbor provest će se prema odredbama ovog Zakona. Izbori u akademska zvanja započeti prema odredbama propisa koji su važili prije stupanja na snagu ovog Zakona završit će se prema tim propisima najkasnije u roku od godine dana od dana stupanja na snagu ovog Zakona. 2. Prilagođavanje studija ovom Zakonu Član 58. Visokoškolske ustanove počinju s prilagođavanjem studija ovom Zakonu danom njegovog stupanja na snagu. Ustrojavanje će se završiti i organizacija studija početi provoditi prema odredbama ovog Zakona u roku od godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu, od kada će se obavezno uvesti i ECTS sistem. 3. Pravo na završetak studija Član 59. Studenti upisani na dodiplomski i postdiplomski studij na dan stupanja na snagu ovog Zakona imaju pravo završiti studij prema nastavnom programu i uvjetima koji su važili prilikom upisa u prvu godinu studija i steći odgovarajući stručni, odnosno naučni naziv prema propisima koji su važili prije stupanja na snagu ovog Zakona. Studenti kojima je na osnovu prijašnjih propisa odobrena tema za izradu doktorskog rada bez doktorskog studija imaju pravo odbrane doktorskog rada i sticanja doktorata nauka prema propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog Zakona. Visokoškolske ustanove mogu ograničiti trajanje prava na završetak studija prema stavu 2. ovog člana na određeni broj godina, ali ne na manji broj godina od onoga koji je studentu ostao do završetka studija prema programu po kojem je počeo studij uvećan za dvije godine. Nakon uvođenja studija prema ovom Zakonu, studenti iz stava 2. ovog člana koji ne završe studij prema starom studijskom planu i programu mogu studij nastaviti prema ovom Zakonu i na njemu zasnovanom nastavnom programu u skladu sa statutom visokoškolske ustanove. 4. Usklađivanje statuta i integracija univerziteta Član 60. Visokoškolske ustanove uskladit će svoje statute i druge opće akte neophodne za usklađivanje organizacije s ovim Zakonom u roku od šest mjeseci od dana njegovog stupanja na snagu. Članovi upravnih tijela, rektori i prorektori visokoškolskih ustanova, te dekani i prodekani fakulteta izabrani prije stupanja na snagu ovog Zakona ostaju na istoj dužnosti do isteka mandata na koji su izabrani. Integriranje visokoškolskih ustanova počinje danom stupanja na snagu ovog Zakona, a završit će se u roku od jedne godine od njegovog stupanja na snagu. 5. Prijelazni period za akreditaciju i licenciranje Član 61. Stupanjem na snagu ovog Zakona, postojeće visokoškolske ustanove dobivaju privremenu akreditaciju od nadležne institucije. U privremenoj akreditaciji određuje se rok u kojem će se obaviti akreditacija svakog pojedinog programa koji se izučava na tim visokoškolskim ustanovama, a sve u skladu s kriterijima i procedurama za akreditaciju i standardima. Akreditacija visokoškolskih ustanova bit će obavljena u periodu od najviše dvije godine od dana stupanja na snagu ovog Zakona. 6. Imenovanje vršioca dužnosti i rok za donošenje propisa Član 62. Vijeće ministara BiH će u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovog Zakona imenovati upravne odbore i vršioce dužnosti direktora CIP-a i Agencije. Agencija će u roku od godinu dana donijeti propise iz svoje nadležnosti. 7. Usklađivanje drugih zakona Član 63. Zakoni Republike Srpske i kantonalni zakoni iz oblasti visokog obrazovanja uskladit će se s odredbama ovog Zakona u periodu od šest mjeseci nakon njegovog stupanja na snagu. Sva pitanja iz oblasti visokog obrazovanja koja nisu regulirana ovim Zakonom regulirat će se zakonima na nivou Republike Srpske i kantona. 8. Status viših škola Član 64. Zakonom Republike Srpske i zakonima kantona riješit će se status dosadašnjih viših škola najkasnije u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog Zakona. Studenti upisani na više škole i studijske odsjeke u dvogodišnjem trajanju prije stupanja na snagu ovog Zakona imaju pravo i obavezu završiti započeti studij po nastavnom planu i programu koji je važio u vrijeme njihovog upisa, u roku utvrđenom statutom tih ustanova. 9. Teološki fakulteti, visoke teološke škole i akademije Član 65. Odredbe ovog Zakona ne odnose se na teološke fakultete, visoke teološke škole i akademije. Ove institucije mogu biti u sastavu univerziteta što se regulira posebnim ugovorom. 10. Stupanje na snagu Član 66. Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". PSBiH broj 94/07 30. jula 2007. godine Sarajevo Predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine Beriz Belkić, s. r. Predsjedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine Ilija Filipović, s. r. | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o sistemu indirektnog oporezivanja u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 34/07 | 05.08.2007 | SG BiH 91/17, SG BiH 32/13, SG BiH 49/09, SG BiH 04/08, SG BiH 52/04, SG BiH 44/03 | zakon,porez,oporezivanje | Koriste}i se ovla{tenjima koja su visokom predstavnikudana ~lanom V Aneksa 10 (Sporazum o civilnoj provedbiMirovnog ugovora) Op}eg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini (u daljnjem tekstu: Op}i okvirni sporazum),prema kojem je visoki predstavnik kona~ni autoritet zatuma~enje navedenog Sporazuma o civilnoj provedbiMirovnog ugovora, i ~lanom II 1. (d) prethodno navedenogSporazuma, koji od visokog predstavnika zahtijeva da olak{arje{avanje bilo kojih pote{ko}a koje se pojave u vezi sacivilnom provedbom Op}eg okvirnog sporazuma za mir uBosni i Hercegovini;Pozivaju}i se na stav XI.2 Zaklju~aka Konferencije zaimplementaciju mira odr`ane u Bonu 9. i 10. decembra 1997.godine, u kojem je Vije}e za implementaciju mira pozdravilonamjeru visokog predstavnika da iskoristi svoj kona~niautoritet za tuma~enje Sporazuma o civilnoj provedbiMirovnog ugovora, kako bi olak{ao rje{avanje bilo kojihpote{ko}a kao {to je gore re~eno "dono{enjem obavezuju}ihodluka kakogod on ocijeni da je neophodno" o odre|enimpitanjima, uklju~uju}i i (prema ta~ki (c) stava XI.2) "mjerekojima se osigurava implementacija Mirovnog sporazuma nacijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine i njenih entiteta";Svjesni da je odgovornost za indirektno oporezivanjeprenesena na Bosnu i Hercegovinu sporazumom koji supotpisale Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska5. decembra 2003. godine, kojim se ure|uje raspodjelanadle`nosti u toj oblasti;S obzirom da je Parlamentarna skup{tina Bosne iHercegovine donijela Zakon o sistemu indirektnogoporezivanja u Bosni i Hercegovini ("Slu`beni glasnik Bosne iHercegovine", br. 44/03 i 52/04), kojim se ustanovljujeinstitucionalna struktura i organizacioni osnov za jedinstvenisistem indirektnog oporezivanja Bosne i Hercegovine,uklju~uju}i na~ela dozna~avanja prihoda od indirektnogoporezivanja;Uzimaju}i u obzir ~injenicu da je Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine donijela Zakon o uplatama na jedinstvenira~un i raspodjeli prihoda ("Slu`beni glasnik Bosne iHercegovine", br. 55/04, u daljnjem tekstu; "Zakon ojedinstvenom ra~unu") koji sadr`ava metodologiju zadozna~avanje i raspodjelu svih prihoda od indirektnogoporezivanja na dr`avu Bosnu i Hercegovinu, FederacijuBosne i Hercegovine, Republiku Srpsku i Br~ko Distrikt Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Br~ko Distrikt);Prisje}aju}i se da se Zakonom o sistemu indirektnogoporezivanja predvi|a da su udjeli prihoda od indirektnogoporezivanja Federacije Bosne i Hercegovine, RepublikeSrpske i Br~ko Distrikta odre|eni njihovim udjelom u krajnjojpotro{nji prikazanim u prijavama poreza na dodanu vrijednost;Prisje}aju}i setako|er da se Zakonom o jedinstvenomra~unu predvi|a da }e ovi udjeli biti zasnovani nakoeficijentima dozna~avanja koji }e se ustanoviti kao odnossuma krajnje potro{nje prikazane u prijavama poreza nadodanu vrijednost na teritoriji datog korisnika prihoda, i sumakrajnje potro{nje prikazane u prijavama poreza na dodanuvrijednost na teritoriji Bosne i Hercegovine, te da je naUpravnom odboru Uprave za indirektno oporezivanje dadonese provedbene propise o kalkulaciji koeficijentadozna~avanja;Sa `aljenjem {to je u pregovorima i sporovima okokoeficijenata pripadnosti prihoda izme|u institucija Bosne iHercegovine, entitetâ i Br~ko Distrikta utro{ena alarmantnakoli~ina politi~kog vremena i energije, da jo{ uvijek predstojida se postigne sporazum o koeficijentima dozna~avanja, te daje kao posljedicu toga Br~ko Distrikt ulo`io `albe vezano zanavedeni spor pred Arbitra`nim tribunalom za spor okome|uentitetske granice u oblasti Br~ko (u daljnjem tekstu:Arbitra`ni tri bu nal za Br~ko);S obzirom na komunike Upravnog odbora Vije}a zaimplementaciju mira, donesen 23. juna 2006. godine, u kojemje nagla{eno da bi organi BiH trebali hitno rije{iti spor okopripadnosti prihoda;Imaju}i u vidu komunike Upravnog odbora Vije}a zaimplementaciju mira, donesen 7. decembra 2006. godine, ukojem je Upravni odbor izrazio zabrinutost zbog ~injenice da,usprkos prethodnim urgencijama da se prona|ezadovoljavaju}e rje{enje pitanja pripadnosti prihoda od PDV-a, Upravni odbor Uprave za indirektno oporezivanje do sada nijeuspio utvrditi na~in za rje{avanje ovog pitanja na sistemati~anna~in;Sa `aljenjem {to je pomenutim neuspjehom Upravnogodbora Uprave za indirektno oporezivanje u dono{enju odlukeo va`e}em koeficijentu pripadnosti prihoda prakti~no blokirano dozna~avanje prihoda od indirektnog oporezivanja sajedinstvenog ra~una u nekoliko navrata, te je time ugro`enafiskalna stabilnost Br~ko Distrikta;Konstatiraju}i da se Zakonom o sistemu indirektnogoporezivanja predvi|a da Br~ko Distrikt u~estvuje u Upravnom odboru Uprave za indirektno oporezivanje kao posmatra~ bezprava glasa;Prisje}aju}i se da se Kona~nom odlukom Arbitra`nogtribunala za spor oko me|uentitetske granice u oblasti Br~ko (u daljnjem tekstu: Kona~na odluka), donesenom u skladu sOp}im okvirnim sporazumom, Aneks 2, uspostavlja Br~koDistrikt kao fiskalno samoodr`iv dio Bosne i Hercegovine savlastitim autonomnim bud`etom, i ~ime se priznaje potreba zakoordinacijom me|u vladama BiH, entiteta i Br~ko Distrikta uvezi sa razli~itim pitanjima, uklju~uju}i pitanja dijeljenjarashoda i prihoda;Uzimaju}i u obzir da se Kona~nom odlukom obavezujeBr~ko Distrikt da uvrsti u okvir svog bud`eta procjenu prihodakoji }e se prikupljati unutar Distrikta i obavezuju se entiteti da}e finansirati svaku razliku izme|u o~ekivanih prihoda ibud`eta Br~ko Distrikta u srazmjeri dvije tre}ine FederacijaBosne i Hercegovine i jedna tre}ina Republika Srpska;S obziromi na to da je Upravni odbor Vije}a zaimplementaciju mira, u svom komunikeu donesenom 27.februara 2007. godine, ponovio svoje urgencije za iznala`enjezadovoljavaju}eg rje{enja pitanja pripadnosti prihoda odPDV-a i izrazio svoje nadanje da }e, putem pregovora, teputem usvajanja Nacrta zakona o Br~ko Distriktu, zajedno sasrodnim ustavnim i zakonskim odredbama, sve tu`be koje setrenutno nalaze pred Arbitra`nim tribunalom za oblast Br~kobiti povu~ene;S obzirom na intenziviranu hitnost rje{avanja spora okopripadnosti prihoda za Br~ko Distrikt uzrokovanu daljnjimpostupkom pred Arbitra`nim tribunalom za Br~ko, koji je u{aou novu fazu 23. aprila 2007. godine kada je rok stranama zaulaganje pismenih podnesaka istekao;Uvjereni da postoji potreba da se hitno doneseodgovaraju}i zakon kako bi se rije{io spor oko pripadnostiprihoda prije daljnjeg postupka pred Arbitra`nim tribunalom za Utorak, 8. 5. 2007.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 34 - Strana 4335 Broj 34 - Strana 4336S L U @ B E N I G L A S N I K B i HUtorak, 8. 5. 2007.Br~ko s ciljem da se osigura finansijska samoodr`ivost Br~koDistrikta; iUzev{i u obzir i razmotriv{i sveukupnost prethodnopomenutih pitanja, visoki predstavnik ovim donosi sljede}uODLUKUKOJOM SE DONOSIZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA OSISTEMU INDIREKTNOG OPOREZIVANJAU BOSNI I HERCEGOVINI("Slu`beni glasnik Bosne i Hercegovine", br. 44/03 i 52/04)koji je ovdje prilo`en kao sastavni dio ove Odluke.Navedeni Zakon stu pa na snagu kao zakon Bosne iHercegovine od dana predvi|enog u ~lanu 2. tog Zakona, naprivremenoj osnovi, sve dok ga Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine ne usvoji u istom obliku, bez izmjena i dopuna ibez dodatnih uvjeta.U pogledu ~lana 25. stav 4. Zakona o sistemu indirektnogoporezivanja u Bosni i Hercegovini, smatrat }e se da je Odbordao potrebno odobrenje.Ova Odluka stu pa na snagu odmah i objavljuje se odmah u"Slu`benom glasniku Bosne i Hercegovine".Broj 42/074. maja 2007. godineSarajevoVisoki predstavnikdr. Chris tian Schwarz-Schil ling, s. r.ZAKONO IZMJENAMA I DOPUNAMAZAKONA O SISTEMU INDIREKTNOGOPOREZIVANJAU BOSNI I HERCEGOVINI^lan 1.U ~lanu 21. Zakona o sistemu indirektnog oporezivanja,stavovi 3. i 4. mijenjaju se i glase:"Uprava osigurava da stanje na jedinstvenom ra~unu sadr`i neophodni min i mum potreban da joj omogu}i da izmiri sveobaveze koje se odnose na indirektne poreze koje napla}uje, teda se podjele prema dr`avnom bud`etu i bud`etima Federacije, Republike Srpske i Distrikta vr{e redovno u skladu sasljede}im:(i)da se iznos koji se prenosi dr`avnom bud`etu zasniva naiznosu u dr`avnom bud`etu za teku}u godinu;(ii)da }e od iznosa preostalog nakon prijenosa na dr`avnibud`et, prijenosi na Distrikt biti vr{eni na osnovusljede}eg:a.U 2007. godini koeficijent dozna~avanja zaDistrikt }e iznositi 3,55%;b.Za svaku narednu godinu nakon 2007. godine,koeficijent iz alineje a) ovog ~lana bi}eprovjeravan na godi{njem osnovu premakorigovanim CIPS podacima kako je propisano ~l.13 i 13a Zakona o uplatama na jedinstveni ra~un iraspodjeli prihoda ("Slu`beni glasnik Bosne iHercegovine", br. 55/04, u daljnjem tekstu: Zakono jedinstvenom ra~unu). Preneseni iznos ne smijebiti manji od iznosa koji rezultira iz primjeneve}eg od dva koeficijenta;c.Izuzetno od prethodnih odredaba alineje a) i b) oveta~ke, za godine od 2007. do uklju~ivo 2011.godine, suma iznosa prenesenih na Distrikt nesmije biti manja od 124 miliona KM. Ako iznoskoji primi Distrikt bude manji od 124 miliona KM,razliku }e kompenzirati entiteti u srazmjeri dvijetre}ine Federacija i jednu tre}inu RepublikaSrpska, kako je predvi|eno ~lanom 13a Zakona ojedinstvenom ra~unu;(iii)da se dio preostalog iznosa koji se prenosi Federaciji iRepublici Srpskoj utvr|uje na osnovu njihovog udjela ukrajnjoj potro{nji prikazanog u prijavama poreza nadodatnu vrijednost; i(iv)da se iznos koji je potreban za finansiranje obavezavanjskog duga oduzme od udjelâ Federacije i RepublikeSrpske, te da se direktno upla}uje u dr`avni bud`et.Sistem raspodjele i metod izra~unavanja udjelâprikupljenih prihoda, u skladu s ovim ~lanom, detaljno }e serazraditi u Zakonu o jedinstvenom ra~unu."^lan 2.Ovaj Zakon stu pa na snagu nakon objavljivanja u"Slu`benom glasniku Bosne i Hercegovine" ili 1. juna 2007.godine, zavisno od toga {ta nastupi kasnije. | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 53/07 | 16.07.2007 | SG BiH 68/18, SG BiH 72/13, SG BiH 12/09, SG BiH 16/09, SG BiH 93/09, SG BiH 58/08, SG BiH 29/07, SG BiH 46/06, SG BiH 13/05, SG BiH 48/05, SG BiH 63/04, SG BiH 26/04, SG BiH 36/03 | krivični postupak | ZAKONO IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA OKRIVI^NOM POSTUPKU BOSNE I HERCEGOVINE^lan 1.(Dopuna ~lana 20.)U Zakonu o krivi~nom postupku Bosne i Hercegovine(("Slu`beni glasnik BiH", br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04,13/05, 48/05, 46/06, 76/06 i 29/07; u daljnjem tekstu: Zakon),u ~lanu 20. (Osnovni pojmovi), ta~ki g), na kraju teksta stavljase ta~ka umjesto zareza, te se dodaje nova re~enica koja glasi:"Pod ovla{tenim slu`benim osobama smatraju se i stru~nisaradnici odnosno istra`itelji Tu`ila{tva BiH koji rade poovlastima Tu`ioca."^lan 2.(Izmjena ~lana 123.)U ~lanu 123. (Vrste mjera) Zakona, stavu (1), rije~i:"zabrana napu{tanja boravi{ta" zamjenjuje se rije~ima: "mjerezabrane".^lan 3.(Izmjene naslova Odjeljka 4 i ~lana 126.)(1)Ispred ~lana 126. (Mjere zabrane) Zakona, naslov Odjeljkamijenja se i glasi "Mjere zabrane".(2)Naslov ~lana 126. i ~lan 126. Zakona mijenjaju se i glase:"Zabrana napu{tanja boravi{ta i zabrana putovanja(1)Ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi osumnji~eni ilioptu`eni mogao pobje}i, sakriti se, oti}i u nepoznato mjesto ili u inostranstvo, Sud mo`e, obrazlo`enim rje{enjem,zabraniti osumnji~enom ili optu`enom da napusti boravi{te.(2)U okolnostima iz stava (1) ovog ~lana, Sud tako|er mo`e,bilo kao dodatnu mjeru uz zabranu napu{tanja boravi{ta bilo kao zasebnu mjeru, narediti privremeno oduzimanje putnihisprava uz zabranu izdavanja novih putnih isprava, kao izabranu kori{tenja li~ne karte za prelazak dr`avne graniceBosne i Hercegovine (zabrana putovanja)."^lan 4.(Novi ~lanovi 126.a do 126.g)Iza ~lana 126. Zakona dodaju se novi ~lanovi 126.a, 126.b,126.c, 126.d, 126.e, 126.f i 126.g koji glase:"^lan 126.aOstale mjere zabrane(1)Kada okolnosti slu~aja na to ukazuju, Sud mo`e izre}i jednu ili vi{e sljede}ih mjera zabrane:a)zabranu preduzimanja odre|enih poslovnih aktivnostiili slu`benih du`nosti,b)zabranu posje}ivanja odre|enih mjesta ili podru~ja,c)zabranu sastajanja s odre|enim osobama,d)naredbu da se povremeno javlja odre|enom dr`avnomorganu, ie)privremeno oduzimanje voza~ke dozvole.(2)Ostale mjere zabrane iz stava (1) ovog ~lana mogu bitiizre~ene uz zabranu napu{tanja boravi{ta kao i uz zabranuputovanja iz ~lana 126. ovog Zakona, ili kao zasebne mjere.^lan 126.bIzricanje mjera zabrane(1)Sud mo`e izre}i zabranu napu{tanja boravi{ta, zabranuputovanja i ostale mjere zabrane obrazlo`enim rje{enjem naprijedlog stranke ili branitelja.(2)Kada odlu~uje o pritvoru, Sud mo`e izre}i zabranunapu{tanja boravi{ta, zabranu putovanja i ostale mjerezabrane po slu`benoj du`nosti, umjesto odre|ivanja iliprodu`avanja pritvora.(3)Osumnji~eni ili optu`eni }e se u rje{enju o izricanju mjerazabrane upozoriti da mu se mo`e odrediti pritvor akoprekr{i obavezu iz izre~ene mjere.(4)U toku istrage mjere zabrane odre|uje i ukida sudija zaprethodni postupak, nakon podizanja optu`nice - sudija zaprethodno saslu{anje, a nakon dostavljanja predmeta sudiji,odnosno vije}u u svrhu zakazivanja glavnog pretresa - tajsudija, odnosno predsjednik vije}a.(5)Mjere zabrane mogu trajati dok za to postoji potreba, anajdu`e do pravomo}nosti presude ako toj osobi nijeizre~ena kazna zatvora i najkasnije do upu}ivanja naizdr`avanje kazne ako je toj osobi izre~ena kazna zatvora.Zabrana putovanja mo`e tako|er trajati dok izre~enanov~ana kazna nije pla}ena u potpunosti i/ili dok se upotpunosti ne izvr{i odluka o imovinskopravnom zahtjevui/ili o oduzimanju imovinske koristi.(6)Sudija za prethodni postupak, sudija za prethodnosaslu{anje ili sudija, odnosno predsjednik vije}a du`an je dasvaka dva mjeseca ispita da li je primijenjena mjera jo{potrebna.(7)Protiv rje{enja kojim se odre|uju, produ`avaju ili ukidajumjere zabrane stranka odnosno branitelj mo`e podnijeti`albu, a Tu`ilac i protiv rje{enja kojim je njegov prijedlog za primjenu mjere odbijen. O `albi odlu~uje vije}e iz ~lana24. stava (6) ovog Zakona u roku od tri dana od danaprijema `albe. @alba ne zadr`ava izvr{enje rje{enja.^lan 126.cSadr`aj mjera zabrane(1)U rje{enju kojim izri~e mjeru zabrane napu{tanja boravi{taza osumnji~enog ili optu`enog Sud }e odrediti mjesto ukojem osumnji~eni ili optu`eni mora boraviti dok traje ovamjera, kao i granice van kojih se osumnji~eni ili optu`eni ne smije udaljavati. To mjesto mo`e biti ograni~eno na domosumnji~enog ili optu`enog.(2)U rje{enju kojim izri~e mjeru zabrane putovanja Sud }enarediti privremeno oduzimanje putnih isprava uz zabranuizdavanja novih putnih isprava, kao i izvr{enje zabranekori{tenja li~ne karte za prelazak dr`avne granice Bosne iHercegovine. Rje{enje }e sadr`avati li~ne podatkeosumnji~enog ili optu`enog, a po potrebi mo`e sadr`avati iostale podatke.(3)U rje{enju kojim izri~e mjeru zabrane posje}ivanjaodre|enih mjesta ili podru~ja Sud }e odrediti mjesto ipodru~je te udaljenost ispod koje im se osumnji~eni ilioptu`eni ne smije pribli`iti.(4)U rje{enju kojim izri~e mjeru zabrane sastajanja saodre|enim licima Sud }e odrediti razdaljinu ispod koje seosumnji~eni ili optu`eni ne smije pribli`iti odre|enom licu.(5)U rje{enju kojim izri~e mjeru povremenog javljanjaodre|enom organu Sud }e odrediti slu`beno lice kojem seosumnji~eni ili optu`eni mora javljati, rok u kojem se morajavljati i na~in vo|enja evidencije o javljanju osumnji~enogili optu`enog.(6)U rje{enju kojim izri~e mjeru privremenog oduzimanjavoza~ke dozvole Sud }e navesti kategorije za koje }evoza~ka dozvola biti suspendovana. Rje{enje }e sadr`avatili~ne podatke osumnji~enog ili optu`enog, a po potrebimo`e sadr`avati i ostale podatke.^lan 126.dOgrani~enja u pogledu sadr`aja mjera zabrane(1)Mjerama zabrane ne mo`e se ograni~iti pravo osumnji~enog ili optu`enog da komunicira sa svojim braniteljem u Bosni i Hercegovini.(2)Mjerama zabrane ne mo`e se ograni~iti pravo osumnji~enog ili optu`enog da `ivi u svom domu u Bosni i Hercegovini,da se nesmetano vi|a sa ~lanovima porodice i bliskimsrodnicima ili samo u Bosni i Hercegovini ili samo namjestu odre|enom u zabrani napu{tanja boravi{ta, osimkada se postupak vodi zbog krivi~nog djela u~injenog na{tetu ~lana porodice ili bliskih srodnika, niti se mo`eograni~iti pravo osumnji~enog ili optu`enog da obavljasvoju profesionalnu djelatnost, osim ako se postupak vodizbog krivi~nog djela u~injenog u vezi sa obavljanjem tedjelatnosti.^lan 126.eIzvr{enje mjera zabrane(1)Rje{enje kojim se izri~e mjera zabrane napu{tanja boravi{tadostavlja se i organu koji izvr{ava mjeru.(2)Rje{enje kojim se izri~e mjera zabrane putovanja dostavljase i grani~noj policiji, a privremeno oduzimanje putnihisprava uz zabranu izdavanja novih putnih isprava, kao iizvr{enje zabrane kori{tenja li~ne karte za prelazak dr`avnegranice unijet }e se u Glavni centar za obradu podataka.(3)Mjere zabrane napu{tanja boravi{ta, zabrane putovanja,zabrane posje}ivanja odre|enog mjesta ili podru~ja, zabrane sastajanja sa odre|enim licima i privremenog oduzimanjavoza~ke dozvole izvr{ava policijski or gan.(4)Mjeru obaveze osumnji~enog ili optu`enog da sepovremeno javlja odre|enom organu izvr{ava policijski or -gan ili or gan kojem se osumnji~eni ili optu`eni morajavljati.^lan 126.fProvjera mjera zabrane i obaveza izvje{tavanja(1)Sud mo`e u svako doba nalo`iti provjeru mjera zabrane izatra`iti izvje{taj od organa nadle`enog za njihovoizvr{enje. Taj or gan je du`an da izvje{taj bez odlaganjadostavi Sudu.(2)Ako osumnji~eni ili optu`eni ne ispunjava obavezenalo`ene izre~enom mjerom, or gan koji izvr{ava mjeru otome obavje{tava Sud, a Sud mu zbog toga mo`e izre}idodatnu mjeru zabrane ili odrediti pritvor.^lan 126.gPosebna odredba o zabrani putovanja(1)Izuzetno, u hitnim slu~ajevima, a naro~ito u slu~ajevima ukojima se radi o krivi~nom djelu za koje se mo`e izre}ikazna zatvora od deset godina ili te`a kazna, Tu`ilac mo`eizdati naredbu o privremenom oduzimanju putnih isprava ili~ne karte uz zabranu izdavanja novih dokumenata koji semogu koristiti za prelazak dr`avne granice.(2)Tu`ilac mo`e izdati naredbu iz stava (1) ovog ~lana kadaizdaje naredbu o sprovo|enju istrage, kada saslu{avaosumnji~enog ili kada izdaje naredbu za dovo|enje prema~lanu 125. stavu (2) ovog Zakona, ili kad god je potrebnohitno postupanje za efikasno vo|enje postupka do po~etkaglavnog pretresa.(3)U toku istrage Tu`ilac odmah obavje{tava sudiju zaprethodni postupak, a nakon podizanja optu`nice - sudiju za prethodno saslu{anje, a nakon {to se predmet uputi sudiji ilivije}u u svrhu zakazivanja glavnog pretresa - tog sudiju ilipredsjedavaju}eg sudiju, koji }e odlu~iti o naredbi u rokuod 72 sata. U slu~aju da sudija ne izda naredbu, putneisprave i li~na karta }e biti vra}eni.(4)Naredbu o privremenom oduzimanju putnih isprava i li~nekarte uz zabranu izdavanja novih dokumenata koji se mogukoristiti za prelazak dr`avne granice izvr{ava policijski or -gan, a mo`e je izvr{iti i sudska policija. Ako osumnji~eni ili optu`eni odbije da preda putne isprave i li~nu kartu,naredba }e se prisilno izvr{iti.(5)Osumnji~enom ili optu`enom }e biti izdata potvrda ooduzetim dokumentima. Za li~nu kartu osumnji~enom ilioptu`enom }e biti izdata posebna potvrda ili karta kojazamjenjuje li~nu kartu u svakom pogledu, ali koja se nemo`e koristiti za prelazak dr`avne granice."^lan 5.(Primjena ovog Zakona)Ovaj Zakon se primjenjuje u svim slu~ajevima u kojimapravomo}na presuda nije donesena prije dana stupanja nasnagu ovog Zakona. | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o osnovama sigurnosti saobraćaja na putevima u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 44/07 | 12.06.2007 | SG BiH 09/18, SG BiH 89/17, SG BiH 08/17, SG BiH 18/13, SG BiH 48/10, SG BiH 84/09, SG BiH 75/06, SG BiH 06/06 | saobraćaj,putevi,sigurnost | ^lan 43d. Prenos podataka U skladu sa ~lanom 7. mo`e se izvr{iti prenos ili omogu}iti pristup sqede}im podacima organu u BiH koji podnese takav zahtjev: a) JMB b) ime ili naziv pravnog lica c) prezime d) djevoja~ko prezime e) ime jednog roditeqa f) pol g) datum ro|ewa h) datum smrti i) op{tina prebivali{ta j) ulica prebivali{ta k) po{tanski broj l) dr`ava prebivali{ta m) dr`avqanstvo n) mjesto zaposlewa o) broj paso{a p) broj voza~ke dozvole q) broj li~ne karte r) bankovni ra~uni otvoreni na ime pravog lica i wihov status s) naziv organa i slu`benog lica koje je izreklo prekr{ajne sankcije t) broj rje{ewa ili naloga u) datum dono{ewa v) pravosna`nost w) prekr{eni propisi x) izre~ene prekr{ajne sankcije y) pla}awe nov~anih kazni z) sta tus izvr{ewa prekr{ajne sankcije." ^lan 3. Dosada{wi "Dio 9. - PRELAZNE I ZAVR[NE ODRED - BE" postaje "Dio 10 - PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE". ^lan 4. Ovaj Zakon stu pa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u "Slu`benom glasniku BiH". PSBiH broj 56/07 22. maja 2007. godine Sarajevo Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH Beriz Belki}, s. r. Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Ilija Filipovi}, s. r. 279 Na osnovu ~lana IV. 4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine, na 85. sjednici Predstavni~kog doma, odr`anoj 18. septembra 2006. godine, i na 5. sjednici Doma naroda, odr`anoj 22. maja 2007. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSNOVAMA SIGURNOSTI SAOBRA]AJA NA PUTEVIMA U BOSNI I HERCEGOVINI ^lan 1. (1) U Zakonu o osnovama sigurnosti saobra}aja na putevima u Bosni i Hercegovini ("Slu`beni glasnik BiH", broj 6/06) u ~lanu 186. iza stava (4) dodaje se novi stav (5) koji glasi: "(5) Voza~ka dozvola ne}e se izdati ni produ`iti njen rok va`enja licu koje ima nepla}enu nov~anu kaznu ili tro{kove prekr{ajnog postupka ili druge obaveze evidentirane u Registru nov~anih kazni u skladu s va`e}im zakonima o prekr{ajima u BiH." (2) Dosada{nji stavovi od (5) do (10) postaju stavovi od (6) do (11). ^lan 2. (1) U ~lanu 208. iza stava (1) dodaje se novi stav (2) koji glasi: "(2) Ne mo`e se registrirati vozilo niti produ`iti rok va`enja registracije vozila ~iji vlasnik ima nepla}enu nov~anu kaznu ili tro{kove prekr{ajnog postupka ili druge obaveze evidentirane u Registru nov~anih kazni u skladu s va`e}im zakonima o prekr{ajima u BiH." (2) Dosada{nji stavovi od (2) do (5) postaju stavovi od (3) do (6). ^lan 3. (1) U ~lanu 225. stav (1) rije~i: "pravosna`nom sudskom odlukom" zamjenjuju se rije~ima: "prekr{ajnim nalogom, odnosno sudskim rje{enjem". (2) U ~lanu 225. stav (3) rije~i: "sudske odluke" zamjenjuju se rije~ima: "kona~nog i izvr{nog prekr{ajnog naloga, odnosno pravosna`nog sudskog rje{enja". ^lan 4. (1) U ~lanu 235. stav (1) iza ta~ke 33) dodaje se nova ta~ka 34) koja glasi: "34) voza~ koji se ne odazove pozivu nadle`nog organa iz ~lana 222. osnovnog zakona radi dostave voza~ke dozvole s ciljem izvr{enja za{titne mjere zabrane upravljanja motornim vozilom." (2) Dosada{nja ta~ka 34) postaje ta~ka 35). ^lan 5. ^lan 242. mijenja se i glasi: "^lan 242. Izdavanje prekr{ajnog naloga obavlja ovla{teno lice nadle`nog organa za poslove kontrole i reguliranja saobra}aja na putevima u entitetima, kantonima i Br~ko Distriktu Bosne i Hercegovine." ^lan 6. U ~lanu 245. stav (1) mijenja se i glasi: "(1) Trajanje za{titne mjere zabrane upravljanja motornim vozilom ra~una se od dana deponiranja voza~ke dozvole u skladu s ~lanom 222." ^lan 7. (1) Ovaj Zakon stu pa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH", a primjenjivat }e se danom po~etka primjene Zakona o prekr{ajima. Utorak, 12. 6. 2007. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 44 - Strana 5269 Broj 44 - Strana 5270 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 12. 6. 2007. (2) Ovaj Zakon bit }e objavljen u slu`benim glasilima entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine. PSBiH broj 57/07 22. maja 2007. godine Sarajevo Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH Beriz Belki}, s. r. Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Ilija Filipovi}, s. r. Temeljem ~lanka IV. 4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine na 85. sjednici Zastupni~kog doma, odr`anoj 18. rujna 2006. godine, i na 5. sjednici Doma naroda, odr`anoj 22. svibnja 2007. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSNOVAMA SIGURNOSTI PROMETA NA CESTAMA U BOSNI I HERCEGOVINI ^lanak 1. (1) U Zakonu o osnovama sigurnosti prometa na cestama u Bosni i Hercegovini ("Slu`beni glasnik BiH", broj 6/06) u ~lanku 186. iza stavka (4) dodaje se novi stavak (5), koji glasi: "(5) Voza~ka dozvola ne}e se izdati niti produ`iti njezin rok va`enja osobi koja ima nepla}enu nov~anu kaznu ili tro{kove prekr{ajnog postupka ili druge obveze evidentirane u Registru nov~anih kazni sukladno va`e}im zakonima o prekr{ajima u BiH." (2) Dosada{nji stavci od (5) do (10) postaju stavci od (6) do (11). ^lanak 2. (1) U ~lanku 208. iza stavka (1) dodaje se novi stavak (2), koji glasi: "(2) Ne mo`e se registrirati vozilo niti produ`iti rok va`enja registracije vozila ~iji vlasnik ima nepla}enu nov~anu kaznu ili tro{kove prekr{ajnog postupka ili druge obveze evidentirane u Registru nov~anih kazni sukladno va`e}im zakonima o prekr{ajima u BiH." (2) Dosada{nji stavci od (2) do (5) postaju stavci od (3) do (6). ^lanak 3. (1) U ~lanku 225. stavak (1) rije~i: "pravomo}nom sudskom odlukom" zamjenjuju se rije~ima: "prekr{ajnim nalogom, odnosno sudskim rje{enjem". (2) U ~lanku 225. stavak (3) rije~i: "sudske odluke" zamjenjuju se rije~ima: "kona~nog i izvr{nog prekr{ajnog naloga, odnosno pravomo}nog sudskog rje{enja". ^lanak 4. (1) U ~lanku 235. stavak (1) iza to~ke 33) dodaje se nova to~ka 34), koja glasi: "34) voza~ koji se ne odazove pozivu nadle`nog tijela iz ~lanka 222. temeljnog zakona radi dostave voza~ke dozvole u svrhu izvr{enja za{titne mjere zabrane upravljanja motornim vozilima." (2) Dosada{nja to~ka 34) postaje to~ka 35). ^lanak 5. ^lanak 242. mijenja se i glasi: "^lanak 242. Izdavanje prekr{ajnog naloga obavlja ovla{tena osoba nadle`nog tijela za poslove nadzora i reguliranja prometa na cestama u entitetima, kantonima i Br~ko Distriktu Bosne i Hercegovine." ^lanak 6. U ~lanku 245. stavak (1) mijenja se i glasi: "(1) Trajanje za{titne mjere zabrane upravljanja motornim vozilom ra~una se od dana deponiranja voza~ke dozvole, sukladno ~lanku 222." ^lanak 7. (1) Ovaj Zakon stu pa na snagu osmoga dana od dana objave u "Slu`benom glasniku BiH", a primjenjivat }e se danom po~etka primjene Zakona o prekr{ajima. (2) Ovaj Zakon bit }e objavljen u entitetskim slu`benim glasilima i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine. PSBiH broj 57/07 22. svibnja 2007. godine Sarajevo Predsjedatelj Zastupni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH Beriz Belki}, v. r. Predsjedatelj Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Ilija Filipovi}, v. r. Na osnovu ~lana IV 4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine, na 85. sjednici Predstavni~kog doma, odr`anoj 18. septembra 2006. odine, i na 5. sjednici Doma naroda, odr`anoj 22. maja 2007. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSNOVIMA BEZBJEDNOSTI SAOBRA]AJA NA PUTEVIMA U BOSNI I HERCEGOVINI ^lan 1. (1) U Zakonu o osnovima bezbjednosti saobra}aja na putevima u Bosni i Hercegovini ("Slu`beni glasnik BiH", broj 6/06) u ~lanu 186. iza stava (4) dodaje se novi stav (5), koji glasi: "(5) Voza~ka dozvola ne}e se izdati niti produ`iti wen rok va`ewa licu koje ima nepla}enu nov~anu kaznu ili tro{kove prekr{ajnog postupka ili druge obaveze evidentirane u Registru nov~anih kazni u skladu sa va`e}im zakonima o prekr{ajima u BiH." (2) Dosada{wi stavovi od (5) do (10) postaju stavovi od (6) do (11). ^lan 2. (1) U ~lanu 208. iza stava (1) dodaje se novi stav (2) koji glasi: "2) Ne mo`e se registrovati vozilo niti produ`iti rok va`ewa registracije vozila ~iji vlasnik ima nepla}enu nov~anu kaznu ili tro{kove prekr{ajnog postupka ili druge obaveze evidentirane u Registru nov~anih kazni u skladu sa va`e}im zakonima o prekr{ajima u BiH." (2) Dosada{wi stavovi od (2) do (5) postaju stavovi od (3) do (6). ^lan 3. (1) U ~lanu 225. stav (1) rije~i: "pravosna`nom sudskom odlukom" zamjewuju se rije~ima: "prekr{ajnim nalogom odnosno sudskim rje{ewem". | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 29/07 | 17.04.2007 | SG BiH 68/18, SG BiH 72/13, SG BiH 12/09, SG BiH 16/09, SG BiH 93/09, SG BiH 58/08, SG BiH 53/07, SG BiH 46/06, SG BiH 13/05, SG BiH 48/05, SG BiH 63/04, SG BiH 26/04, SG BiH 36/03 | krivični postupak | ZAKONO IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA OKRIVI^NOM POSTUPKU BOSNE I HERCEGOVINE^lan 1.(Izmjena i dopuna ~lana 137.)U Zakonu o krivi~nom postupku Bosne i Her ce go vi ne("Slu`beni glasnik Bosne i Her ce go vi ne", br. 3/03, 32/03,36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06 i 76/06; u daljnjemtekstu: Zakon), u ~lanu 137. (Pritvor nakon potvr|ivanjaoptu`nice) u stavu (4), u prvoj i tre}oj re~enici, rije~i: "{est (6)mjeseci" zamjenjuju se rije~ima: "devet (9) mjeseci".^lan 2.(Izmjena i dopuna ~lana 138.)U stavu (3) ~lana 138. (Odre|ivanje pritvora nakonizricanja presude) Zakona, rije~i: "pravomo}nosti presude"zamjenjuju se rije~ima: "upu}ivanja osobe na izdr`avanjekazne", a rije~i: "u prvostepenoj presudi" zamjenjuju serije~ima: "u pravomo}noj presudi".^lan 3.(Izmjena i dopuna ~lana 287.)U ~lanu 287. (Pritvor nakon izricanja presude) Zakona,rije~i: "do njene pravomo}nosti" bri{u se.^lan 4.(Primjena ovog Zakona)Ovaj Zakon se primjenjuje na sve predmete u kojimapravomo}na presuda nije donesena prije dana stupanja nasnagu ovog Zakona. | |
Zakon o prekršajima BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 41/07 | 06.04.2007 | SG BiH 81/15, SG BiH 36/14, SG BiH 18/12 | preškraji,zakon,bih | ZAKONO PREKR[AJIMAI. OP]E ODREDBE^lanak 1.(Predmet Zakona)Ovim se Zakonom propisuje postupanje ovla{tenih tijela uBosni i Her ce go vi ni kada odlu~uju o prekr{ajima propisanimzakonima i drugim propisima institucija Bosne i Her ce go vi nete nadle`nost i postupanje sudova u Federaciji Bosne i Her ce -go vi ne, u Republici Srpskoj i u Br~ko Distriktu Bosne i Her ce -go vi ne (u daljnjem tekstu: sudovi), radi odlu~ivanja oprekr{ajima propisanim zakonima i drugim propisimainstitucija Bosne i Her ce go vi ne.^lanak 2.(Definicija prekr{aja)(1)Prekr{aji su kr{enja javnog poretka ili propisa oekonomskom i financijskom poslovanju utvr|ena zakonomili drugim propisom, za koje su odre|ena obilje`ja prekr{aja i za koje su propisane sankcije.(2)Prekr{aj mo`e biti po~injen ~injenjem ili ne~injenjem.(3)Nehaj po~initelja dovoljan je za smatranje po~initeljaodgovornim za prekr{aj, izuzev ako je odredbama oprekr{ajima propisano da }e biti ka`njen za djelo po~injenoisklju~ivo s namjerom.(4)Prekr{aj mogu po~initi fizi~ke i pravne osobe.(5)Poku{aj ~injenja prekr{aja nije ka`njiv.^lanak 3.(Zna~enje izraza)(1)Posebni izrazi, u smislu ovog Zakona, imaju sljede}ezna~enje:a)Ovla{teno tijelo je:1)nadle`no policijsko tijelo Bosne i Her ce go vi ne,Federacije Bosne Her ce go vi ne, RepublikeSrpske, Br~ko Distrikta Bosne i Her ce go vi ne ilikantona;2)inspektor ili osoba ovla{tena za obavljanjeinspekcije ili3)ministarstvo, poduze}e ili druga pravna osobakoja ima javne ovlasti i u ~iju nadle`nost spadaizravno ili neizravno provo|enje bilo kojegzakona ili propisa koji propisuje prekr{aje. b)Registar nov~anih kazni je baza podataka o nov~animkaznama za prekr{aje kako je propisano Zakonom osredi{njem evidentiranju i razmjeni podataka Bosne iHer ce go vi ne.c)Okrivljenik je pravna ili fizi~ka osoba protiv koje jepokrenut prekr{ajni postupak.d)O{te}enik je pravna ili fizi~ka osoba koja je pretrpjela{tetu nastalu na bilo koji na~in ~injenjem prekr{aja.e)Sud je prvostupanjski i drugostupanjski sud nadle`anza odlu~ivanje o prekr{ajnim predmetima, sukladnozakonima o sudovima u Federaciji Bosne i Her ce go vi -ne, u Republici Srpskoj i u Br~ko Distriktu Bosne iHer ce go vi ne.f)Ka`njenik je osoba za koju je kona~nim prekr{ajnimnalogom ili pravomo}nim rje{enjem o prekr{ajuustanovljeno da je odgovorna za odre|eni prekr{aj.g)Uru~enje poziva po{tom je uru~enje putempreporu~ene po{te na adresu fizi~ke osobe koja jeodre|ena u Registru prebivali{ta i boravi{ta, a kojuvodi Glavni centar za obradbu podataka u Bosni i Her -ce go vi ni, ili na registriranu adresu sjedi{ta pravneosobe.(2)Uporaba mu{kog ili `enskog roda podrazumijevauklju~ivanje obaju rodova.(3)Izrazi navedeni ~lankom 1. Kaznenog zakona Bosne i Her -ce go vi ne (u daljnjem tekstu: Kazneni zakon) rabit }e se uovom Zakonu ukoliko se kontekstom jasno ne zahtijevadruk~ije.^lanak 4.(Propisivanje prekr{aja)Prekr{aji se propisuju zakonima Bosne i Her ce go vi ne iodlukama Vije}a ministara Bosne i Her ce go vi ne (u daljnjemtekstu: zakoni i drugi propisi Bosne i Her ce go vi ne).^lanak 5.(Prava osoba okrivljenih za prekr{aje)(1)Svatko tko je okrivljen da je po~inio prekr{aj ima pravozahtijevati da o njegovoj odgovornosti za po~injeni prekr{aj odlu~i sud ukoliko je zahtjev podnesen u roku propisanomzakonom. Takve osobe imaju pravo:a)smatrati se nevinima dok se ne doka`e njihovaodgovornost sukladno zakonu;b)u najkra}em roku biti izvije{tene, detaljno i na jezikukoji razumiju, o naravi i razlogu optu`bi protiv njih;c)na odgovaraju}e vrijeme i mogu}nost za pripremunjihove obrane;d)braniti se osobno ili uz pomo} branitelja po osobnomizboru ili ukoliko nemaju dovoljno sredstava, osiguratiim besplatno branitelja kada to zahtijevaju interesipravde;e)ispitati ili u njihovo ime ispitati svjedoke koji ih terete iosigurati im nazo~nost i saslu{anje svjedoka u njihovukorist pod istim uvjetima kao i svjedoka koji ih terete if)dobiti besplatnu pomo} prevoditelja ako ne razumijujezik koji se rabi u sudu.^lanak 6.(Li{avanje slobode i jamstvo kao osiguranje nazo~nosti ipla}anja nov~ane kazne)(1)Policijski slu`benik ili ovla{tena slu`bena osoba mo`e li{itislobode osobu koja je osumnji~ena za po~injenje prekr{aja,ali je du`na takvu osobu odmah, a najkasnije u roku od 12sati izvesti pred sud, kako bi se osigurala njezina nazo~nostpred sudom u sljede}im slu~ajevima:a)kada osoba odbije ili nije u mogu}nosti da otkrije svojidentitet; ilib)kada osoba nije nastanjena u Bosni i Her ce go vi ni iliprivremeno boravi u inozemstvu, a postoji sumnja damo`e pobje}i kako bi izbjegla odgovornost za prekr{ajilic)kada postoji opasnost da }e osoba nastaviti po~injavatiprekr{aj ili ponovno po~initi istovjetan prekr{aj.(2)Sud mora ispitati okrivljenika odmah, a najkasnije u rokuod 12 sati.(3)Svako li{avanje slobode mo`e biti odre|eno samo ako seista svrha ne mo`e ostvariti drugom mjerom i mora bitirazumno i sukladno naravi po~injenog prekr{aja, a mora sevoditi ra~una o dobi i drugim osobnim svojstvima te osobe,tako da duljina trajanja li{avanja slobode odgovaraokolnostima. Svaka osoba li{ena slobode sukladnoodredbama ovoga ~lanka mora biti u najkra}em rokuizvije{tena, detaljno i na jeziku koji razumije, o razlozimaza li{avanje slobode, kao i o prekr{aju koji joj se stavlja nateret.(4)Radi osiguranja nazo~nosti pred sudom, policija ili drugoovla{teno tijelo mo`e zahtijevati od osobe koja je okrivljena za prekr{aj, a koja nema prebivali{te u Bosni i Her ce go vi niili koja privremeno boravi u inozemstvu i `eli napustitiBosnu i Her ce go vi nu prije okon~anja postupka, a za kojupostoji sumnja da mo`e pobje}i kako bi izbjeglaodgovornost za prekr{aj, da preda svoju putovnicu ili drugiidentifikacijski dokument do dolaska u sud, ali ne dulje od24 sata. Uz prekr{ajni nalog ili zahtjev za pokretanjeprekr{ajnog postupka sudu }e se predati i putovnica ili drugi identifikacijski dokument.(5)Radi osiguranja pla}anja nov~ane kazne, osobi koja jeokrivljena za prekr{aj koja nema prebivali{te u Bosni i Her -ce go vi ni ili koja privremeno boravi u inozemstvu, a `elinapustiti Bosnu i Her ce go vi nu prije okon~anja postupka, aza koju postoji sumnja da mo`e pobje}i kako bi izbjeglaodgovornost za prekr{aj, sudac mo`e nalo`iti da polo`inov~ano jamstvo u visini maksimalne kazne koja mo`e bitiizre~ena za takav prekr{aj.^lanak 7.(Primjena prekr{ajnog zakonodavstva Bosne i Her ce go vi ne)Prekr{ajno zakonodavstvo Bosne i Her ce go vi neprimjenjuje se prema svakome tko po~ini prekr{aj na podru~juBosne i Her ce go vi ne ili na njezinom plovilu ili civilnomzrakoplovu, bez obzira gdje se nalazi u vrijeme po~injenja.^lanak 8.(Propisi u primjeni)(1)Postupaju}i po prekr{ajima propisanim zakonom ili drugimpropisom Bosne i Her ce go vi ne, sudovi primjenjujuodgovaraju}i zakon o prekr{ajima koji je u primjeni uFederaciji Bosne i Her ce go vi ne, u Republici Srpskoj i uBr~ko Distriktu Bosne i Her ce go vi ne, te primjenjujumaterijalnopravne propise i kaznene odredbe zakona ilipropisa Bosne i Her ce go vi ne koji propisuju prekr{aj.(2)Na sva op}a materijalnopravna pitanja prekr{ajnogzakonodavstva koja nisu propisana Poglavljem II ovogaZakona primjenjuje se zakon o prekr{ajima koji je uprimjeni u Federaciji Bosne i Her ce go vi ne, u RepubliciSrpskoj i u Br~ko Distriktu Bosne i Her ce go vi ne, kaoprimjenjivo pravo suda koji vodi postupak.^lanak 9.(Stvarna nadle`nost)Za postupanje po prekr{ajima propisanim zakonima idrugim propisima Bosne i Her ce go vi ne, stvarno su nadle`niPonedjeljak, 4. 6. 2007.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 41 - Strana 5135 Broj 41 - Strana 5136S L U @ B E N I G L A S N I K B i HPonedjeljak, 4. 6. 2007.sudovi u Federaciji Bosne i Her ce go vi ne, u Republici Srpskoj i u Br~ko Distriktu Bosne i Her ce go vi ne.^lanak 10.(Mjesna nadle`nost)(1)Za vo|enje prekr{ajnog postupka, mjesno je nadle`an sudna ~ijem je podru~ju po~injen prekr{aj.(2)Ukoliko je o~ito da }e se postupak provesti lak{e ili da }etro{kovi postupka biti manji ili ako za to postoje drugiopravdani razlozi, postupak se mo`e provesti i pred sudomna ~ijem je podru~ju po~initelj otkriven ili uhi}en ili preddrugim sudom.^lanak 11.(Posebna mjesna nadle`nost)Ukoliko je prekr{aj po~injen na plovilu ili zrakoplovuBosne i Her ce go vi ne, za vo|enje prekr{ajnog postupka mjesnoje nadle`an sud na ~ijem se podru~ju nalazi doma}a luka ukojoj se zavr{ava putovanje po~initelja prekr{aja, a ako jepo~initelj prekr{aja ~lan posade plovila ili zrakoplova, sud na~ijem se podru~ju nalazi mati~na luka plovila ili zrakoplova.^lanak 12.(Pomo}na nadle`nost)Ukoliko se mjesna nadle`nost suda ne mo`e odrediti prema mjestu po~injenja prekr{aja, mjesno je nadle`an sud na ~ijempodru~ju po~initelj ima prebivali{te ili boravi{te, odnosno sudna ~ijem podru~ju pravna osoba ima sjedi{te.^lanak 13.(Nadle`nost suda pred kojim je ranije pokrenut postupak)Ukoliko bi, prema odredbama ~l. 10. i 11. ovoga Zakona,istodobno bila nadle`na dva ili vi{e sudova, nadle`an je sudpred kojim je ranije pokrenut postupak, ali }e svaki sud nasvome podru~ju poduzeti radnje koje ne trpe odgodu.^lanak 14.(Nadle`nost za supo~initelje i spajanje i razdvajanjepostupka)(1)Sud nadle`an za po~initelja, nadle`an je i za supo~initelje.(2)Za po~initelja i supo~initelje provest }e se jedan postupak,ali se iz va`nih razloga postupci protiv pojedinihsupo~initelja mogu razdvojiti i provesti odvojeno.(3)Kada se pokre}u ili vode postupci protiv iste osobe za vi{eprekr{aja ili protiv vi{e osoba za isti prekr{aj, na spajanje irazdvajanje postupka primjenjuju se odredbe zakona oprekr{ajima koji su u primjeni u Federaciji Bosne i Her ce -go vi ne, u Republici Srpskoj i u Br~ko Distriktu Bosne iHer ce go vi ne^lanak 15.(Sukob nadle`nosti)Sukob nadle`nosti za vo|enje prekr{ajnog postupka iodlu~ivanje o prekr{ajnim predmetima rje{ava se sukladnozakonima o sudovima u Federaciji Bosne i Her ce go vi ne, uRepublici Srpskoj i u Br~ko Distriktu Bosne i Her ce go vi ne.^lanak 16.(Primjena odredaba Kaznenog zakona i Zakona okaznenom postupku)(1)Ukoliko nije druk~ije propisano odredbama ovoga Zakona,sljede}e }e se odredbe Kaznenog zakona Bosne i Her ce go -vi ne ("Slu`beni glasnik BiH", br. 3/03, 32/03, 37/03, 54/04,61/04, 30/05, 53/06 i 55/06) primjenjivati mu ta tis mu tan disna prekr{aje: "Nu`na obrana" i "Krajnja nu`da";"Supo~initelji"; "Poticanje"; "Pomaganje"; "Granicekaznene odgovornosti i ka`njivosti supo~initelja";"Ubrojivost"; "Namjera"; "Nehaj"; "Stvarna zabluda";"Pravna zabluda" "Odgovornost pravnih osoba".(2)Ukoliko nije druk~ije propisano odredbama ovoga Zakona,sljede}e }e se odredbe Zakona o kaznenom postupku Bosne i Her ce go vi ne ("Slu`beni glasnik BiH", br. 3/03, 32/03,36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06 i 76/06 - udaljnjem tekstu: Zakon o kaznenom postupku) primjenjivati mu ta tis mu tan dis u prekr{ajnom postupku: "Temeljnana~ela"; "Nadle`nost suda"; " Izuze}e"; "Branitelj";"Pretraga stana i drugih prostorija i osoba"; "Privremenooduzimanje predmeta i imovine"; "Ispitivanjeosumnji~enika"; "Saslu{anje svjedoka"; "O~evid irekonstrukcija"; "Vje{ta~enje"; "Podnesci i zapisnici";"Rokovi"; "Tro{kovi kaznenog postupka";"Imovinskopravni zahtjevi"; "Glavna rasprava"; "@alba naprvostupanjsku presudu"; "Ponavljanje postupka";"Postupak prema maloljetnicima" i "Postupak za primjenumjera sigurnosti, za oduzimanje imovinske koristipribavljene kaznenim djelom i za opozivanje uvjetneosude".(3)U slu~aju bilo kakvih nesuglasnosti izme|u odredabaKaznenog zakona iz stavka (1) ovoga ~lanka i odredabaZakona o kaznenom postupku iz stavka (2) ovoga ~lanka iovoga Zakona, primjenjivat }e se odredbe ovoga Zakona.Upu}ivanje na odredbe Zakona o kaznenom postupku kojese odnose na tu`itelja, na odgovaraju}i }e se na~inprimjenjivati na svako ovla{teno tijelo.II. MATERIJALNOPRAVNE ODREDBE^lanak 17.(Vrijeme i mjesto po~injenja prekr{aja)(1)Prekr{aj je po~injen u vrijeme kada je po~initelj radio ili bio du`an raditi, bez obzira kada je posljedica po~injenja ilipropu{tanja nastupila.(2)Prekr{aj je po~injen kako u mjestu gdje je po~initelj ra dio ili bio du`an raditi tako i u mjestu gdje je posljedica njegovapo~injenja ili propu{tanja potpuno ili djelomi~no nastupila.(3)Prekr{aj je, u slu~aju supo~injenja, po~injen u mjestuodre|enom stavkom (2) ovoga ~lanka i u mjestu gdje jesudionik ra dio ili bio du`an raditi ili u mjestu gdje je, prema o~ekivanju sudionika, posljedica njegovog po~injenja ilipropu{tanja trebala nastupiti.^lanak 18.(Vrste sankcija)(1)Osobi odgovornoj za po~injeni prekr{aj mogu biti izre~enesljede}e sankcije:a)nov~ana kazna;b)uvjetna osuda;c)ukor id)za{titne mjere.(2)Kao posljedica odgovornosti za po~injeni prekr{aj, mogubiti izre~ene sljede}e mjere:a)oduzimanje imovinske koristi;b)obveza naknade {tete;c)kazneni bodovi id)li{avanje slobode radi naplate nov~ane kazne.^lanak 19.(Nov~ana kazna)(1)Nov~ana kazna mo`e se propisati u odre|enom rasponu ili u fiksnom iznosu.(2)Fizi~koj ili odgovornoj osobi u pravnoj osobi mo`e sepropisati nov~ana kazna u najmanjem iznosu od 30,00 KM,a pravnoj osobi u najmanjem iznosu od 200,00 KM. (3)Zakonom se fizi~koj osobi mo`e propisati nov~ana kazna unajve}em iznosu od 10.000,00 KM, odgovornoj osobi upravnoj osobi nov~ana kazna u najve}em iznosu od20.000,00 KM, a pravnoj osobi nov~ana kazna u najve}emiznosu od 200.000,00 KM.(4)Drugim se propisom fizi~koj osobi mo`e propisati nov~anakazna u najve}em iznosu od 3.000,00 KM, odgovornojosobi u pravnoj osobi nov~ana kazna u najve}em iznosu od5.000,00 KM, a pravnoj osobi nov~ana kazna u najve}emiznosu od 10.000,00 KM.(5)Za prekr{aj koji po~ini pojedinac obavljaju}i samostalnuposlovnu djelatnost zakonom se mo`e propisati nov~anakazna u najve}em iznosu od 20.000,00 KM, a drugimpropisom nov~ana kazna u najve}em iznosu od 6.000,00KM.(6)Za prekr{aj iz podru~ja poreza i ca rina mogu se propisatinov~ane kazne u vi{estrukom iznosu porezne ili carinskeobveze koja je trebala biti pla}ena ili kao postotak ilivi{estruki iznos vrijednosti robe koja je predmetomprekr{aja, ali ne u iznosu ve}em od 200.000,00 KM.^lanak 20.(Za{titne mjere)(1)Za{titne mjere mogu se propisati samo zakonom.(2)Za prekr{aj se mogu propisati sljede}e za{titne mjere:a)oduzimanje predmeta;b)zabrana obavljanja poziva, djelatnosti ili du`nosti;c)potpuna ili djelomi~na zabrana upravljanja motornimvozilom id)izvanbolni~ko lije~enje od ovisnosti.(3)Zakonima koji propisuju prekr{aje mogu se odrediti dodatne vrste za{titnih mjera.^lanak 21.(Stjecaj)(1)Ukoliko okrivljenik, jednom ili sa vi{e radnji, po~ini vi{eprekr{aja, nov~ana kazna bit }e utvr|ena za svaki pojediniprekr{aj, a onda }e se izre}i jedinstvena nov~ana kazna natemelju tako utvr|enih nov~anih kazni.(2)Izre~ena jedinstvena nov~ana kazna iz stavka (1) ovoga~lanka mora biti ve}a od svake pojedine utvr|ene nov~anekazne, ali ne smije prema{iti zbroj utvr|enih nov~anihkazni.^lanak 22.(Zastara pokretanja i vo|enja postupka)(1)Za prekr{aj propisan zakonom ili drugim propisom Bosne iHer ce go vi ne prekr{ajno gonjenje ne mo`e se poduzeti kadaod po~injenja prekr{aja protekne:a)za prekr{aje za koje je propisana nov~ana kazna uiznosu do 3.000,00 KM - kada protekne jedna godinaod dana kada je prekr{aj po~injen;b)za prekr{aje za koje je propisana nov~ana kazna uiznosu ve}em od 3.000,00 KM - kada proteknu dvijegodine od dana kada je prekr{aj po~injen.(2)Zakonom se mogu za odre|ene prekr{aje u podru~ju poreza,ca rina, financija, rada i za{tite na radu odrediti dulji rokoviod rokova iz stavka (1) ovoga ~lanka, ali ne dulji od trigodine.^lanak 23.(Zastara izvr{enja za{titnih mjera)Za{titna mjera ne}e se izvr{iti kada protekne jedna godinaod dana kona~nosti prekr{ajnog naloga, odnosno pravo -mo}nosti rje{enja kojim je izre~ena.^lanak 24.(Izvr{enje za{titne mjere javne objave odluke)Za{titna mjera javne objave odluke suda izvr{ava se usredstvima javnog informiranja dostupnim na cijelom teritorijuBosne i Her ce go vi ne.^lanak 25.(Tijek i prekid zastare)(1)Zastara za pokretanje i vo|enje prekr{ajnog postupkapo~inje te}i od dana kada je prekr{aj po~injen, a zastara zaizvr{enje za{titne mjere od dana kona~nosti prekr{ajnognaloga, odnosno pravomo}nosti rje{enja kojim je za{titnamjera izre~ena.(2)Zastara se prekida svakom radnjom ovla{tenog tijela zapostupak, odnosno za izvr{enje, poduzetom radi gonjenjapo~initelja prekr{aja, odnosno izvr{enja za{titne mjere.(3)Svakim prekidom zastara po~inje ponovno te}i, ali bezobzira na prekide, zastara u svakom slu~aju nastaje kadaprotekne dva puta onoliko vremena koliko je predvi|eno ~l. 22. i 23. ovoga Zakona.III. PREKR[AJNI POSTUPAK^lanak 26.(Prekr{ajni postupak)(1)Prekr{ajni postupak mo`e pokrenuti ovla{teno tijelo nasljede}i na~in:a)izdavanjem prekr{ajnog naloga ilib)podno{enjem zahtjeva za pokretanje prekr{ajnogpostupka nadle`nom sudu.(2)Zahtjev za pokretanje prekr{ajnog postupka mo`e sepodnijeti samo u slu~ajevima kada ne postoje uvjeti zaizdavanje prekr{ajnog naloga odre|eni ~lankom 27. ovogaZakona.IV. PREKR[AJNI NALOG^lanak 27.(Izdavanje prekr{ajnog naloga)(1)Ovla{teno tijelo izdati }e prekr{ajni nalog ukoliko ustanovida je prekr{aj iz njegove nadle`nosti utvr|en na jedan odsljede}ih na~ina:a)izravnim opa`anjem ovla{tene slu`bene osobe prilikom inspekcije, nadzora i pregleda;b)na temelju podataka dobivenih ure|ajima za nadzor ilimjerenje;c)prilikom inspekcijskog ili drugog nadzora, pregledomdokumentacije, prostorija i robe ili na drugi zakonitna~in ilid)na temelju priznanja okrivljenika o po~injenjuprekr{aja u nekom drugom sudskom iliadministrativnom postupku.(2)Prekr{ajni se nalog mo`e izdati samo u slu~ajevima kadaodgovaraju}i zakon ili drugi propis odre|uje fiksnu nov~anu kaznu, kada nov~ana kazna mo`e biti izra~unatakori{tenjem matemati~ke formule ili kada ovla{teno tijeloodlu~i da izrekne minimalnu nov~anu kaznu, odnosnoza{titnu mjeru u najkra}em trajanju, odre|enu takvimzakonom ili drugim propisom.(3)Ako okrivljenik po~ini vi{e prekr{aja u stjecaju, tadaovla{teno tijelo mo`e prekr{ajnim nalogom izre}ijedinstvenu nov~anu kaznu primjenom ~lanka 21. ovogaZakona, a ako je za samo jedan od po~injenih prekr{ajapredvi|ena za{titna mjera, mo`e izre}i i tu za{titnu mjeru unajkra}em predvi|enom trajanju.Ponedjeljak, 4. 6. 2007.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 41 - Strana 5137 Broj 41 - Strana 5138S L U @ B E N I G L A S N I K B i HPonedjeljak, 4. 6. 2007.(4)Ovla{teno tijelo koje je izdalo prekr{ajni nalog mo`e usvako vrijeme ispraviti pogre{ke u pisanju ili ostale o~itegre{ke, po slu`benoj du`nosti ili na prijedlog strana upostupku.(5)Prekr{ajni nalog ne mo`e biti izdan prema maloljetniku.^lanak 28.(Sadr`aj prekr{ajnog naloga)(1)Prekr{ajni se nalog donosi u pisanom obliku i morasadr`avati sljede}e podatke:a)naziv: prekr{ajni nalog;b)naziv ovla{tenog tijela koje ga je izdalo;c)ime i svojstvo slu`bene osobe koja ga je izdala;d)jedinstveni broj koji odre|uje ovla{teno tijelo;e)da tum izdavanja i da tum uru~enja, kako je odre|eno~lankom 29. stavak (3) ovoga Zakona;f)prekr{aj koji je po~inio okrivljenik te naziv propisa i~lanak koji odre|uje prekr{aj;g)kada je okrivljenik fizi~ka osoba - ime i prezime iukoliko je poznata, stalna adresa, jedinstveni mati~nibroj, kao i mjesto uposlenja, a za strance i brojputovnice;h)kada je okrivljenik pravna osoba - naziv i sjedi{te, kao i jedinstveni identifikacijski broj;i)mjesto, da tum i vrijeme kada je prekr{aj po~injen;j)utvr|ena sankcija, uklju~uju}i nov~anu kaznu i/iliza{titnu mjeru;k)iznos naknade {tete ukoliko se taj iznos mo`e odrediticjenikom i tro{kovi postupka ukoliko su odre|enizakonom u fiksnom iznosu;l)naputak da se nov~ana kazna, {teta i tro{kovi trebajuplatiti ili da okrivljenik mora zatra`iti sudskoodlu~ivanje o prekr{ajnom nalogu u roku od osam dana od dana uru~enja;m)naputak o na~inu pla}anja nov~ane kazne, {tete itro{kova in)potpis ovla{tenog predstavnika ovla{tenog tijela.(2)Ukoliko je prekr{aj po~injen u prometu i uklju~uje motornovozilo, prekr{ajni nalog treba sadr`avati sljede}e dodatnepodatke:a)registracijski broj vozila i broj prometne dozvole;b)broj voza~ke dozvole voza~a ukoliko je poznat ic)broj kaznenih bodova koje zakon propisuje za takavprekr{aj.(3)Prekr{ajni nalog }e uz ostalo sadr`avati sljede}e naputke:a)da okrivljenik ima pravo podnijeti zahtjev za sudskoodlu~ivanje o prekr{ajnom nalogu, nazna~avaju}ikojem sudu i u kojem roku okrivljenik treba podnijetizahtjev;b)da kazna koju izrekne sud mo`e biti ve}a od one koja je izre~ena prekr{ajnim nalogom;c)da }e okrivljenik biti du`an naknaditi sudske tro{kove u slu~aju kada zatra`i sudsko odlu~ivanje o prekr{ajnomnalogu ukoliko sud utvrdi da je on odgovoran zaprekr{aj naveden u prekr{ajnom nalogu id)da }e u slu~aju prekr{aja iz oblasti prometa za kojizakon propisuje dodjelu kaznenih bodova, prihva}anjeodgovornosti ili utvr|ivanje odgovornosti od sudarezultirati dodjelom tih kaznenih bodova.(4)Prekr{ajni nalog sadr`avat }e odre|eno mjesto na kojem }ese okrivljenik potpisati u slu~aju da zahtijeva sudskorje{avanje sukladno ~lanku 32. ovoga Zakona.(5)Ukoliko postoji dogovor izme|u ovla{tenog tijela i suda,prekr{ajnim se nalogom mo`e odrediti da tum i vrijemeusmene rasprave, koji ne mo`e biti kra}i od osam dana oddatuma izdavanja prekr{ajnog naloga.(6)Svako ovla{teno tijelo mo`e imati svoj obrazac prekr{ajnognaloga. Obrazac takvog prekr{ajnog naloga treba odobritiMinistarstvo pravde Bosne i Her ce go vi ne.(7)Obrasci prekr{ajnog naloga koje odobre entitetskaministarstva pravde mogu se koristiti u primjeni ovogaZakona ukoliko sadr`e elemente iz st. od (1) do (4) ovoga~lanka i ako Ministarstvo pravde Bosne i Her ce go vi neodobri njihovo kori{tenje.^lanak 29.(Uru~enje prekr{ajnog naloga)(1)Prekr{ajni nalog sastoji se od izvornika i najmanje dvijepreslike. Izvornik zadr`ava ovla{teno tijelo u svojojevidenciji. Okrivljeniku se uru~uju dvije preslike.(2)Prekr{ajni nalog mo`e se uru~iti okrivljeniku:a)osobno;b)po{tom ilic)pri~vr{}ivanjem ili ostavljanjem prekr{ajnog naloga nasigurnom i vidnom mjestu na motornom vozilu ako seprekr{aj koji je po~injen odnosi na nepropisnoparkiranje motornog vozila.(3)Kada je prekr{ajni nalog uru~en osobno, da tum uru~enja jeda tum kada ga je okrivljenik primio. Kada je prekr{ajninalog uru~en po{tom, smatrat }e se da je dostavljanjeizvr{eno po proteku pet radnih dana nakon {to ga jeovla{teno tijelo predalo na po{tu. Kada je prekr{ajni nalogostavljen na motornom vozilu, da tum uru~enja je da tumkada je ostavljen na motornom vozilu.^lanak 30.(Prihva}anje odgovornosti)U svim slu~ajevima okrivljenik mo`e prihvatitiodgovornost za prekr{aj tako {to }e platiti kaznu i sve drugeobveze utvr|ene prekr{ajnim nalogom u odre|enom roku ili }eizvijestiti ovla{teno tijelo o prihva}anju sankcije odre|ene uprekr{ajnom nalogu ukoliko je prekr{ajnim nalogomspecificirano da je takva obavijest prihvatljiva alternativa.Svaka osoba koja prihvati odgovornost, sukladno ovom ~lanku, ne mo`e kasnije odbijati odgovornost ili se `aliti na visinukazne ili vrstu bilo koje sankcije ili tro{kova.^lanak 31.(Propu{tanje)(1)Ukoliko je prekr{ajni nalog pravilno dostavljen, sukladnoodredbama ~lanka 29. ovoga Zakona, i ako okrivljenik uroku odre|enom u prekr{ajnom nalogu ne prihvatiodgovornost za prekr{aj, sukladno odredbama ~lanka 30.ovoga Zakona, ili ne zatra`i odlu~ivanje o predmetu predsudom, smatrat }e se da je okrivljenik prihvatioodgovornost propu{tanjem i prekr{ajni }e nalog postatikona~nim i izvr{nim.(2)Kada je nov~ana kazna odre|ena zbog propu{tanja,sukladno ovome ~lanku, ovla{teno tijelo koje je izdaloprekr{ajni nalog odredit }e dodatnu pristojbu za naplatu uiznosu od 20,00 KM.(3)U slu~aju kada je prekr{ajni nalog uru~en sukladno ~lanku29. stavak (2) to~ka c) ovoga Zakona, ovla{teno }e tijeloizvijestiti vlasnika vozila osobnim ili uru~enjem po{tom datakav prekr{ajni nalog postaje kona~nim i izvr{nim u rokuod 10 dana od datuma obavijesti. ^lanak 32.(Postupak po zahtjevu za odlu~ivanje pred sudom)(1)Okrivljenik koji primi prekr{ajni nalog i `eli da se opredmetu odlu~i pred sudom mora:a)zatra`iti sudsko odlu~ivanje tako {to }e naodgovaraju}em mjestu potpisati jednu preslikuprekr{ajnog naloga i dostaviti je sudu u rokuodre|enom u prekr{ajnom nalogu ib)do}i u sud na dan i u vrijeme odre|eno za usmenuraspravu po prekr{ajnom nalogu ili ako da tum nijenaveden, na dan koji je sud odredio za usmenuraspravu.(2)Ako okrivljenik zahtijeva sudsko odlu~ivanje, sankcijeodre|ene u prekr{ajnom nalogu smatrat }e se ni{tetnima.Sud mo`e izre}i bilo koju sankciju koju zakon dozvoljava,uklju~uju}i i stro`iju sankciju.^lanak 33.(Osobe koje nemaju prebivali{te u Bosni i Her ce go vi ni)Okrivljeniku koji nema prebivali{te u Bosni i Her ce go vi ni,a koji primi prekr{ajni nalog mo`e se ponuditi mogu}nostpla}anja nov~ane kazne u najbli`oj policijskoj postaji ili uuredu ovla{tenog tijela. Ukoliko okrivljenik ne plati nov~anukaznu, smatrat }e se da je podnio zahtjev za sudsko rje{avanje i tada predstavnik ovla{tenog tijela mo`e odmah izvestiokrivljenika pred nadle`ni sud. Ukoliko okrivljenika nijemogu}e odmah izvesti pred sud, tada predstavnik ovla{tenogtijela mo`e poduzeti one radnje kojima se osigurava njegovdolazak, sukladno ~lanku 6. ovoga Zakona.V. ZAHTJEV ZA POKRETANJE PREKR[AJNOGPOSTUPKA^lanak 34.(Podno{enje zahtjeva za pokretanje prekr{ajnog postupka)U slu~ajevima kada nije mogu}e izdati prekr{ajni nalog,ovla{teno tijelo mo`e pokrenuti prekr{ajni postupak protivokrivljenika podno{enjem zahtjeva za pokretanje prekr{ajnogpostupka nadle`nom sudu.^lanak 35.(Sadr`aj zahtjeva za pokretanje prekr{ajnog postupka)(1)Zahtjev za pokretanje prekr{ajnog postupka treba bitipodnesen na standardnom obrascu koji propisuje ministarpravde Bosne i Her ce go vi ne i sadr`i slijede}e podatke:a)naziv ovla{tenog tijela koje podnosi zahtjev;b)prekr{aj koji se okrivljeniku stavlja na teret te naziv i~lanak propisa koji propisuje prekr{aj;c)kada je okrivljenik fizi~ka osoba - ime i prezime iukoliko je poznata, stalna adresa, jedinstveni mati~nibroj, kao i mjesto zaposlenja, a za strance i brojputovnice;d)kada je okrivljenik pravna osoba - naziv i sjedi{te, kao i jedinstveni identifikacijski broj;e)~injeni~ni opis radnji koji odre|uje pravnukvalifikaciju prekr{aja, mjesto, da tum i vrijemepo~injenja prekr{aja i druge okolnosti potrebne zaodre|ivanje prekr{aja;f)procijenjenu visinu naknade {tete i druge tro{kove;g)prijedlog dokaza koji se trebaju izvesti ih)potpis ovla{tenog prestavnika ovla{tenog tijela.(2)Podnositelj zahtjeva jednu presliku zahtjeva dostavlja sudu,a drugu presliku dostavlja okrivljeniku, osobno ili po{tom.(3)Podnositelj zahtjeva mo`e odustati od zahtjeva zapokretanje prekr{ajnog postupka sve do dono{enja rje{enjao prekr{aju.(4)Ukoliko je zahtjev nerazumljiv ili ne sadr`i sve potrebno dabi se po njemu moglo postupiti, sud }e pozvati podnositeljada u odre|enom roku, a najkasnije u roku od osam dana,ispravi odnosno dopuni zahtjev, a ako to ne u~ini - zahtjev}e biti odba~en. U pozivu za ispravak odnosno dopunupodneska podnositelj }e se upozoriti na posljedicepropu{tanja.^lanak 36.(Sporazum o sankciji)(1)Ovla{teno tijelo uz zahtjev za pokretanje prekr{ajnogpostupka mo`e prilo`iti ponudu okrivljeniku da prihvatipredlo`enu sankciju, koja mo`e biti nov~ana kazna i/ilipredlo`ene za{titne mjere. Ukoliko okrivljenik prihvatipredlo`enu sankciju ili ako se ovla{teno tijelo i okrivljeniksporazumiju o drugoj sankciji prije dono{enja odluke oprekr{aju, ovla{teno }e tijelo podnijeti sudu na odobrenjepisani sporazum koji sadr`i detalje o sankciji, potpisan odokrivljenika i ovla{tenog predstavnika ovla{tenog tijela. Uopravdanim slu~ajevima sporazumom o sankciji mo`e sepredvidjeti i pla}anje nov~ane kazne u ratama, u roku do{est mjeseci. Sud }e odobriti sporazum izme|u okrivljenikai ovla{tenog tijela ako utvrdi da isti ispunjava zakonskeuvjete.(2)Za sve {to nije regulirano ovim ~lankom, analogno seprimjenjuju odredbe ~lanka 231. Zakona o kaznenompostupku.(3)Sporazum o sankciji koji odobri sud mo`e izvr{iti ovla{teno tijelo sukladno odredbama Poglavlja VII. ovoga Zakona.VI. EVIDENCIJA I BRISANJE SANKCIJA^lanak 37.(Vo|enje evidencije)(1)Sud koji donosi rje{enje o prekr{aju i ovla{teno tijelo kojeizda prekr{ajni nalog }e bez odgode, u elektronskom obliku, u prekr{ajnu evidenciju unijeti podatke o sankcijamaizre~enim fizi~koj, pravnoj i odgovornoj osobi.(2)Sud koji primi zahtjev za sudsko odlu~ivanje, sukladno~lanku 31. ovoga Zakona, taj }e podatak bez odgode uelektronskom obliku unijeti u prekr{ajnu evidenciju i brisatisankcije izre~ene odnosnim prekr{ajnim nalogom.(3)Nov~ana kazna ne}e se brisati iz prekr{ajne evidencije dokse vodi kao dug u Registru nov~anih kazni, sukladno ~lanku 39. ovoga Zakona. Za{titne mjere ne}e se brisati izprekr{ajne evidencije dok se ne izvr{e ili dok ne istekne rokzastare.(4)Posebnim se zakonom mogu propisati dulji rokovi zabrisanje sankcija iz prekr{ajne evidencije.(5)Pravilnik o sadr`aju i na~inu vo|enja prekr{ajne evidencijedonosi ministar pravde Bosne i Her ce go vi ne.^lanak 38.(Brisanje sankcija)(1)Ka`njavanje pravne osobe, fizi~ke osobe i odgovorne osobe na nov~anu kaznu bri{e se iz evidencije ex lege akoka`njena pravna osoba, fizi~ka osoba i odgovorna osoba uroku od dvije godine od dana pravomo}nosti odluke kojomje izre~ena kazna ne po~ini novi prekr{aj.(2)Pravnoj osobi, fizi~koj osobi i odgovornoj osobi koja je vi{e puta bila ka`njena za prekr{aj brisat }e se ranije kazne ako u roku od dvije godine od dana pravomo}nosti odluke kojomje izre~ena posljednja kazna ne po~ini novi prekr{aj.^lanak 39.(Davanje podataka iz evidencije)(1)Podatci iz evidencije za ka`njene osobe mogu se dati samoako za to postoje opravdani razlozi.Ponedjeljak, 4. 6. 2007.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 41 - Strana 5139 Broj 41 - Strana 5140S L U @ B E N I G L A S N I K B i HPonedjeljak, 4. 6. 2007.(2)Podatci iz evidencije za ka`njene osobe mogu se dati samodrugom sudu, nadle`nom tu`iteljstvu, tijelima unutarnjihposlova i inspekcijskim tijelima u svezi s kaznenimpostupkom ili postupkom za prekr{aj koji se vodi protivosobe koja je ranije bila ka`njavana za prekr{aj, tijelimanadle`nim za izvr{enje prekr{ajnih sankcija ili nadle`nimtijelima koja sudjeluju u postupku brisanja kazne.(3)Na obrazlo`en zahtjev nadle`nog tijela vlasti ili osobe mogu se dati podatci iz evidencije za ka`njenu osobu ako jo{ trajuodre|ene pravne posljedice kazne ili za{titne mjere ili akoza to postoji opravdan interes utemeljen na zakonu.(4)Ukoliko je brisana odluka o kazni, podatci o toj odluci nedaju se nikom izuzev sudu, nadle`nom tu`iteljstvu u svezi spostupkom za prekr{aj koji se vodi protiv osobe ~ija jeodluka brisana.(5)Nitko nema pravo od gra|ana tra`iti da podnesu dokaze osvojoj osu|ivanosti ili neosu|ivanosti za prekr{aje.(6)Gra|anima se na njihov osobni zahtjev mogu davati podatci o njihovom ka`njavanju ili neka`njavanju za prekr{aje.VII. IZVR[ENJE KAZNI^lanak 40.(Unos podataka o kaznama u Registar nov~anih kazni)(1)Sve nov~ane kazne i tro{kovi postupka koji su izre~eni natemelju kona~nog i izvr{nog prekr{ajnog naloga ilipravomo}nog i izvr{nog rje{enja o prekr{aju upisat }e se uRegistar nov~anih kazni i biti evidentirani kao dug kojika`njenik duguje odgovaraju}oj razini vlasti kojoj se kaznapla}a.(2)Nov~ane kazne i tro{kovi postupka evidentiraju se kao dugu Registru nov~anih kazni dok ka`njenik ne plati puni iznos nov~ane kazne i tro{kova postupka. Nov~ana kazna itro{kovi postupka u svakom }e slu~aju biti brisani izRegistra nov~anih kazni po proteku pet godina od danakada su prekr{ajni nalog ili rje{enje o prekr{aju postalikona~ni i izvr{ni.^lanak 41.(Posljedice upisa kazne u Registar nov~anih kazni)(1)Dok se ne plate sve nov~ane kazne i tro{kovi evidentirani uRegistru nov~anih kazni, ka`njeniku se ne}e dozvoliti:a)registriranje ili produljenje va`nosti registracijemotornog vozila;b)izdavanje ili produljenje va`nosti voza~ke dozvole;c)sudjelovanje na javnom tenderu ilid)promjena registracije pravne osobe ili registracijesamostalne obrtni~ke djelatnosti.^lanak 42.(Postupak prisilne naplate)(1)Svako ovla{teno tijelo odgovorno je za pra}enje izvr{enjanov~anih kazni i drugih mjera izre~enih prekr{ajnimnalogom ili sporazumom o sankciji.(2)Sudovi }e pratiti izvr{enje nov~anih kazni i drugih mjeraizre~enih rje{enjem o prekr{aju.(3)Ukoliko se utvrdi da ka`njenik izbjegava platiti nov~anukaznu, ovla{teno tijelo ili sud od porezne uprave FederacijeBosne i Her ce go vi ne, Republike Srpske ili Br~ko DistriktaBosne i Her ce go vi ne mo`e zatra`iti primijenu postupkaprisilne naplate koji je odre|en u odgovaraju}em zakonu oporeznoj upravi za bilo koji iznos evidentiran u Registrunov~anih kazni, na isti na~in na koji je ovla{tena za naplatuporeznih obveza. Porezna uprava mo`e provesti takavpostupak prisilne naplate, bez potrebe da ka`njeniku uru~inalog za pla}anje.(4)Ukoliko je nov~ana kazna izre~ena pravnoj osobi ili ako seutvrdi da je to u~inkovit na~in osiguranja naplate, sud kojije izrekao nov~anu kaznu izravno }e provesti prisilnunaplatu blokiranjem ra~una pravne osobe, sukladnoodredbama Zakona o ovr{nom postupku.^lanak 43.(Li{avanje slobode zbog nepla}anja)(1)Ka`njenik koji u roku u potpunosti ili djelomi~no ne platinov~anu kaznu koja mu je odre|ena rje{enjem o prekr{ajuili prekr{ajnim nalogom bit }e prisiljen na pla}anjeodre|ivanjem li{avanja slobode ako to sud smatra jedinimrazumnim i u~inkovitim na~inom na koji }e primoratika`njenika da plati iznos na koji je obvezan. O li{avanjuslobode zbog nepla}anja sud odlu~uje rje{enjem koje seprotiv ka`njenika mo`e donijeti samo jedanput za odnosniprekr{aj. Ovo li{avanje slobode mo`e odrediti sud poslu`benoj du`nosti ili na prijedlog ovla{tenog tijela iliporezne uprave (Federacije Bosne i Her ce go vi ne, Republike Srpske ili Br~ko Distrikta BiH). Sud }e izvijestitipodnositelja prijedloga o svojoj odluci i o izvr{enjuli{avanja slobode.(2)Sud mo`e odrediti li{avanje slobode do 15 dana. Vrijeme zakoje je ka`njenik li{en slobode ne}e utjecati na pla}anjeiznosa koji duguje. Ka`njenik }e biti odmah oslobo|ennakon pla}anja punog iznosa nov~ane kazne.(3)Li{avanje slobode, prema odredbama ovoga ~lanka, nemo`e biti odre|eno ka`njeniku koji mo`e dokazati da nije u mogu}nosti platiti nov~anu kaznu.(4)Protiv rje{enja o li{avanju slobode ka`njenik mo`e ulo`iti`albu drugostupanjskom sudu u roku od osam dana od dana primitka rje{enja o li{avanju slobode. Prvostupanjski suddu`an je `albu dostaviti dugostupanjskom sudu u roku od tri dana od dana primitka `albe. Drugostupanjski sud moradonijeti odluku po `albi u roku od 15 dana od dana primitka spisa. @alba odga|a izvr{enje.(5)Prije po~etka izvr{enja rje{enja o li{avanju slobode,ka`njenik mo`e predlo`iti sudu da obavlja poslove za op}edobro ili poslove za dobro lokalne zajednice kao zamjenuza pla}anje nov~ane kazne. Sud }e voditi listu takvihposlova, u suradnji s nadle`nim mjerodavnim tijelima vlasti. Prilikom odlu~ivanja o prijedlogu, sud }e razmotriti sveokolnosti slu~aja, kao i financijske uvjete i mogu}nostka`njenika da plati nov~anu kaznu.(6)Ukoliko sud usvoji prijedlog iz stavka (5) ovoga ~lanka,izdat }e nalog za obustavu izvr{enja li{avanja slobode zavrijeme dok ne istekne rok za obavljanje takvog posla.Ukoliko ka`njenik obavi previ|eni posao, li{avanje slobodene}e se izvr{iti i nov~ana kazna }e se brisati iz Registranov~anih kazni te ne}e biti napla}ena. Ukoliko ka`njenikuop}e ne obavi predvi|eni posao, rje{enje o li{avanjuslobode bit }e izvr{eno, a ako ga obavi samo djelomi~no,sud }e cijeniti je li svrsishodno izvr{iti li{avanje slobode i otome donijeti odgovaraju}i nalog.VIII. OSTALE ODREDBE^lanak 44.(Prihod prora~una Bosne i Her ce go vi ne)Nov~ane kazne i sredstva pribavljena prodajom oduzetihpredmeta za prekr{aje propisane zakonima i drugim propisimaBosne i Her ce go vi ne prihod su prora~una Bosne i Her ce go vi -ne, a nov~ane kazne i sredstva pribavljena prodajom oduzetihpredmeta za prekr{aje propisane zakonima entiteta RepublikeSrpske i Federacije Bosne i Her ce go vi ne, Br~ko DistriktaBosne i Her ce go vi ne, kantona u Federaciji Bosne i Her ce go vi -ne, gradova i op}ina, prihodi su prora~una navedenih razinavlasti. ^lanak 45.(Tro{kovi prekr{ajnog postupka)Tro{kovi vo|enja prekr{ajnog postupka prihod suprora~una iz kojeg se financira ovla{teno tijelo koje je izdalokona~ni prekr{ajni nalog, odnosno sud koji je izdaopravomo}no rije{enje.^lanak 46.(Posredovanje)Sud mo`e predlo`iti posredovanje preko posrednika ako bito bilo svrsishodno, s obzirom na sadr`aj imovinskopravnogzahtjeva o{te}enika.^lanak 47.(Obveza pru`anja pravne pomo}i i ostvarivanja slu`benesuradnje u postupku izvr{enja prekr{ajnih sankcija)U postupku izvr{enja sankcija, sudovi i ostala ovla{tenatijela du`na su uzajamno pru`ati pravnu pomo} i ostvarivatislu`benu suradnju sukladno Zakonu o pravnoj pomo}i islu`benoj suradnji u kaznenim stvarima izme|u FederacijeBosne i Her ce go vi ne, Republike Srpske i Br~ko DistriktaBosne i Her ce go vi ne ("Slu`beni glasnik BiH", broj 19/02) ipropisima koji reguliraju izvr{enje prekr{ajnih sankcija.IX. PRIJELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE^lanak 48.(Prestanak va`enja ranijeg Zakona)Po~etkom primjene ovoga Zakona prestaje va`iti Zakon oprekr{ajima Bosne i Her ce go vi ne ("Slu`beni glasnik BiH", broj 20/04).^lanak 49.(Stupanje na snagu)Ovaj Zakon stu pa na snagu osmoga dana od dana objave u"Slu`benom glasniku BiH", a primjenjivat }e se od danapo~etka primjene entitetskih zakona o prekr{ajima.PSBiH broj 53/0730. o`ujka 2007. godineSarajevoPredsjedateljZastupni~kog domaParlamentarne skup{tine BiHBeriz Belki}, v. r.PredsjedateljDoma narodaParlamentarne skup{tine BiHIlija Filipovi}, v. | |
Zakon o elektronskom potpisu BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 91/06 | 14.11.2006 | elektronski potpisi,potpis | Jezik Službena glasila Oglašavanje Izdavaštvo Pretraga Info Kontakti Vijesti Pregled Dokumenata| Broj 91/06 Početna Dokumenti Službeni glasnik BiH Dokumenti pregled Službeni glasnik BiH, broj 91/06 Na osnovu člana IV. 4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 85. sjednici Predstavničkog doma, održanoj 18. septembra 2006. godine, i na 63. sjednici Doma naroda, održanoj 20. septembra 2006. godine, usvojila je ZAKON O ELEKTRONSKOM POTPISU POGLAVLJE I. OPĆE ODREDBE Član 1. Ovim Zakonom uređuju se osnove formiranja i upotrebe elektronskog potpisa i pružanja usluga u vezi s elektronskim potpisom i ovjeravanjem. Član 2. (1) Odredbe ovog Zakona primjenjuju se u zatvorenim sistemima, koji su u potpunosti uređeni ugovorima između poznatog broja ugovornih strana, ako je njihova primjena ugovorena. (2) Odredbe ovog Zakona primjenjuju se u otvorenoj elektronskoj komunikaciji sa sudom i drugim institucijama, ako posebnim zakonom nije drugačije određeno. Član 3. Pojedini izrazi upotrijebljeni u ovom Zakonu znače: a) elektronski potpis su podaci u elektronskom obliku koji prate druge podatke u elektronskom obliku ili su s njima logički povezani i omogućavaju utvrđivanje identiteta potpisnika; b) potpisnik je fizičko lice kojem su dodijeljeni podaci za formiranje potpisa i odgovarajući podaci za provjeru potpisa i kojem je, u njegovo ili u ime trećeg lica, formiran elektronski potpis, ili ovjerilac koji koristi potvrdu za pružanje usluga u vezi s elektronskim potpisom ili ovjeravanjem; c) siguran elektronski potpis je elektronski potpis koji je: 1) dodijeljen isključivo potpisniku, 2) omogućava identificiranje potpisnika, 3) formiran upotrebom sredstava koja su u potpunosti pod kontrolom potpisnika, 4) povezan s podacima na koje se odnosi tako da se može utvrditi svaka naknadna promjena tih podataka, 5) zasnovan na kvalificiranoj potvrdi i formiran upotrebom tehničkih sredstava i postupaka koji su u skladu sa sigurnosnim zahtjevima ovog Zakona i na osnovu njega donesenih podzakonskih propisa; d) podaci za formiranje potpisa su jedinstveni podaci kao što su šifre ili posebni šifrirani ključevi koje potpisnik koristi za formiranje elektronskog potpisa; e) sredstva za formiranje potpisa su software ili hardware koji se koristi za obradu podataka za formiranje potpisa; f) podaci za provjeru potpisa su jedinstveni podaci kao što su šifre ili posebni šifrirani ključevi koji se koriste za provjeru elektronskog potpisa; g) sredstva za provjeru potpisa su software ili hardware koji se koristi za provjeru elektronskog potpisa; h) potvrda je elektronska potvrda, s podacima za provjeru potpisa koji su dodijeljeni određenom licu čiji je identitet utvrđen; i) kvalificirana potvrda je potvrda koja sadrži podatke iz člana 6. ovog Zakona i koju je izdao ovjerilac koji zadovoljava odredbe člana 8. ovog Zakona; j) ovjerilac je fizičko ili pravno lice koje izdaje potvrde ili vremenski pečat ili obavlja druge usluge u vezi s elektronskim potpisom i ovjeravanjem; k) usluge u vezi s elektronskim potpisom i ovjeravanjem su stavljanje na raspolaganje proizvoda i postupaka povezanih s elektronskim potpisom, izdavanje, obnavljanje i upravljanje potvrdama, registar potvrda, pružanje usluga opoziva, vremenskog pečata, kao i računarske i savjetodavne usluge u vezi s elektronskim potpisom; l) vremenski pečat je elektronski potpisana potvrda ovjerioca koja potvrđuje da su određeni podaci bili prisutni u elektronskom dokumentu, u određenom momentu; m) proizvod je software ili hardware čije se specifične komponente koriste za formiranje ili provjeru elektronskog potpisa ili koje ovjerilac koristi za pružanje usluga u vezi s elektronskim potpisom i potvrdama; n) kompromitiranje je narušavanje sigurnosnih mjera ili sigurnosne tehnike, pri kojem ovjerilac ne može zadržati osnovni zahtijevani nivo sigurnosti. POGLAVLJE II. PRAVNO DJELOVANJE ELEKTRONSKOG POTPISA Član 4. (1) U pravnom i poslovnom prometu mogu se koristiti elektronski potpisi formirani postupcima različitih nivoa sigurnosti i zasnovani na potvrdama različitih klasa. (2) Pravno djelovanje elektronskog potpisa i njegova upotreba kao dokaznog sredstva ne može se isključiti zbog činjenice da je elektronski potpis dostupan jedino u elektronskoj formi ili zbog toga što nije zasnovan na kvalificiranoj potvrdi, ili kvalificiranoj potvrdi akreditiranog ovjerioca, ili zbog toga što nije formiran upotrebom tehničkih sredstava i postupaka iz člana 14. ovog Zakona. Član 5. (1) Siguran elektronski potpis zadovoljava pravne zahtjeve za svojeručni potpis i naročito pisanu formu, ako posebnim zakonom ili sporazumom ugovornih strana nije drugačije određeno. (2) Siguran elektronski potpis nema pravno djelovanje pisane forme kod: a) pravnih poslova iz oblasti porodičnog i nasljednog prava koji zahtijevaju pisanu formu ili ispunjavanje strožijih zahtjeva forme, b) drugih izjava volje ili pravnih poslova za čije se važenje zahtijeva službena ovjera, sudska ili notarska provjera autentičnosti ili notarska isprava, c) izjava volje, pravnih poslova ili podnesaka koji zahtijevaju službenu ovjeru, sudsku ili notarsku provjeru autentičnosti ili notarsku ispravu, radi unosa u zemljišne knjige, ili drugi službeni registar, d) izjava garancija koje su izdala lica iz oblasti svog zanatskog, poslovnog ili stručnog svojstva. (3) Pretpostavka autentičnosti sadržaja potpisane privatne isprave, u smislu odredbi pozitivnih propisa kojima se uređuje, primjenjuje se i na elektronski dokument na kojem je ostvaren siguran elektronski potpis. (4) Smatra se da pravno djelovanje sigurnog elektronskog potpisa iz st.(1) i (3) ovog člana nije nastalo ako se dokaže da nisu bili zadovoljeni sigurnosni zahtjevi iz ovog Zakona i na osnovu njega donesenih podzakonskih propisa, ili da su mjere, preduzete s ciljem da se zadovolje, bile kompromitirane. Član 6. (1) Kvalificirana potvrda mora sadržavati najmanje sljedeće podatke: a) oznaku da se radi o kvalificiranoj potvrdi, b) ime ili firmu, i naziv države prebivališta ili sjedišta ovjerioca, c) ime, odnosno pseudonim potpisnika, uz obavezno naznačavanje da se radi o pseudonimu, d) dodatne podatke o potpisniku, koji su propisani za namjenu za koju se potvrda upotrebljava, a koji ne smiju biti u suprotnosti s namjenom upotrebe pseudonima, e) podatke za provjeru potpisa koji odgovaraju podacima za formiranje potpisa koji su pod kontrolom potpisnika, f) podatke o početku i prestanku važenja potvrde, g) jedinstvenu oznaku potvrde, h) ograničenja u vezi s upotrebom potvrde, ako ih ima, i) ograničenja u pogledu vrijednosti transakcija za koje se potvrda može upotrijebiti, ako ih ima. (2) Na zahtjev lica koje traži potvrdu, u kvalificiranoj potvrdi mogu se navesti druge važne pravne informacije. (3) Kvalificirana potvrda mora biti potpisana elektronskim potpisom ovjerioca koji je u skladu s odredbama člana 3. tačka c) alineja 1) do 4) ovog Zakona. POGLAVLJE III. OVJERIOCI Član 7. (1) Za početak rada i pružanje usluga u vezi s elektronskim potpisom i ovjeravanjem ovjeriocu nije potrebna posebna dozvola. (2) Ovjerilac je dužan, bez odlaganja, obavijestiti nadzorni organ o početku rada. Ovjerilac je dužan dostaviti interna pravila o pružanju usluga i sigurnosni koncept za svaku uslugu u vezi s elektronskim potpisom i ovjeravanjem koju pruža, prilikom početka rada, kao i prilikom bilo koje promjene u vezi s pružanjem usluga. (3) Ovjerilac koji koristi postupke za siguran elektronski potpis dužan je u sigurnosnom konceptu utvrditi na koji će način zadovoljiti sigurnosne zahtjeve propisane ovim zakonom i na osnovu ovog Zakona donesenim podzakonskim propisima. (4) Ovjerilac je dužan ispunjavati zahtjeve iz svojih internih pravila o pružanju usluga i sigurnosnog koncepta, prilikom početka, kao i sve vrijeme obavljanja djelatnosti. (5) Ovjerilac je dužan, bez odlaganja, obavijestiti nadzorni organ o svim okolnostima koje ga sprečavaju ili mu onemogućavaju obavljanje djelatnosti u skladu s internim pravilima o pružanju usluga i sigurnosnim konceptom. (6) Ovjerilac koji izdaje potvrde dužan je u sigurnosnom konceptu opisati u kojoj formi se vodi registar potvrda. (7) Ovjerilac može koristiti potvrde koje je sam izdao samo ako je to neophodno za pružanje usluga u vezi s elektronskim potpisom i ovjeravanjem. Član 8. (1) Ovjerilac koji izdaje kvalificirane potvrde dužan je: a) demonstrirati pouzdanost koja se zahtijeva za pružanje usluga u vezi s elektronskim potpisom i ovjeravanjem, b) voditi brz i siguran registar potvrda i osigurati pružanje neodgodive i sigurne usluge opoziva, c) za kvalificirane potvrde, kao i za registar potvrda i pružanje usluga opoziva, koristiti podatak o vremenu koji je nesumnjivo kvalitetan (npr. siguran vremenski pečat) i osigurati za sve slučajeve da se datum i vrijeme izdavanja ili opoziva potvrde mogu tačno utvrditi, d) pouzdano provjeriti identitet i, gdje je to primjenjivo, bilo koja druga značajna pravna obilježja lica koje traži potvrdu, e) zapošljavati pouzdana lica, koja za pružanje usluga imaju potrebna specijalistička znanja, iskustvo i stručne kvalifikacije i naročito upravljačke sposobnosti i poznavanje tehnologije elektronskog potpisa i odgovarajućih sigurnosnih postupaka, i primjenjuju administrativne i upravljačke postupke i propise, u skladu s važećim pravilima struke, f) imati finansijsku sposobnost za obavljanje djelatnosti u skladu s ovim zakonom i na osnovu njega donesenim podzakonskim propisima, i za pokriće eventualnih zahtjeva za naknadu štete, g) evidentirati sve okolnosti i činjenice značajne za kvalificirane potvrde, tokom vremena njihove primjene, tako da se ovjeravanje može dokazati, naročito u sudskom postupku, te čuvati ove podatke trajno i u elektronskom obliku, h) preduzeti odgovarajuće mjere, tako da ovjerilac ili treća lica ne mogu čuvati ili kopirati podatke za formiranje potpisa. (2) Ovjerilac koji izdaje kvalificirane potvrde je, za pružanje usluga u vezi s elektronskim potpisom i ovjeravanjem, kao i za formiranje i čuvanje potvrda, dužan koristiti pouzdane sisteme, proizvode i postupke koji su tehnički zaštićeni od izmjena i koji pružaju tehničku i kriptografsku sigurnost. Dužan je, također, preduzeti odgovarajuće mjere kojima se osigurava tajnost podataka za formiranje potpisa, da se podaci za kvalificirane potvrde ne mogu neopaženo iskonstruirati ili falsificirati, i da su ove potvrde, samo uz pristanak potpisnika, dostupne javnosti. Za generiranje i čuvanje podataka za formiranje potpisa i za formiranje i čuvanje kvalificiranih potvrda ovjerilac je dužan koristiti tehnička sredstva i postupke koji zadovoljavaju odredbe člana 14. ovog Zakona. (3) Podaci za formiranje potpisa ovjerioca moraju biti osigurani od neovlaštenog pristupa. (4) Ako ovjerilac koristi postupke za siguran elektronski potpis, u potvrdi, kao i u elektronskom registru potvrda, koji je generalno stalno dostupan upotrebom sredstava informacionih i komunikacionih tehnologija, mora se navesti da se radi o sigurnom elektronskom potpisu. (5) Na zahtjev suda ili druge institucije, ovjerilac je dužan provjeriti siguran elektronski potpis zasnovan na kvalificiranoj potvrdi. Član 9. (1) Ovjerilac je dužan, pomoću zvaničnog identifikacionog dokumenta s fotografijom za fizička lica, ili uredno ovjerenim dokumentima za pravno lice, pouzdano utvrditi identitet i druge potrebne podatke lica koje traži kvalificiranu potvrdu. (2) Zahtjev za kvalificiranu potvrdu može biti podnesen pravnom licu koje ovlasti ovjerilac. Ovo pravno lice dužno je provjeriti identitet lica koje traži kvalificiranu potvrdu. (3) Ovjerilac je dužan, u skladu s internim pravilima o pružanju usluga, navesti u kvalificiranoj potvrdi podatke o ovlaštenju za zastupanje ili druge važne pravne informacije, ako se to zahtijeva, i ako lice koje traži kvalificiranu potvrdu dokaže te podatke ovjeriocu ili pravnom licu iz stava (2) ovog člana. (4) Na zahtjev lica koje traži potvrdu, ovjerilac može u potvrdi, u skladu s internim pravilima o pružanju usluga, navesti pseudonim umjesto imena potpisnika. Pseudonim ne smije biti uvredljiv ili očigledno zbunjujući u vezi s imenom ili potpisom. Član 10. (1) Ovjerilac je dužan, bez odlaganja, opozvati potvrdu ako: a) opoziv potvrde zahtijeva potpisnik ili u potvrdi imenovani ovlaštenik, b) sazna da je potpisnik izgubio poslovnu sposobnost, umro, ili je prestao postojati ili da su se promijenile činjenice potvrđene u potvrdi, c) je potvrda izdata na osnovu netačnih podataka, d) prestane obavljati djelatnost, a registar potvrda i pružanje usluga opoziva nije preuzeo drugi ovjerilac, e) opoziv naredi nadzorni organ, f) postoji opasnost od zloupotrebe potvrde. (2) Ako se činjenice na koje se odnosi stav (1) ovog člana ne mogu odmah nesumnjivo utvrditi, ovjerilac je dužan, bez odlaganja, suspendirati potvrdu. (3) Suspenzija i opoziv moraju sadržavati datum i vrijeme od kada proizvode djelovanje. Ako je postupak opoziva ili suspenzije proveden, djelovanje proizvode od momenta kad se unesu u registar potvrda. Opoziv i suspenzija s povratnim djelovanjem nisu dozvoljeni. Ovjerilac je dužan, bez odlaganja, obavijestiti potpisnika o suspenziji ili opozivu. (4) Nadzorni organ dužan je, bez odlaganja, opozvati potvrde ako: a) ovjerilac prestane obavljati djelatnost, a njegov registar potvrda i pružanje usluga opoziva nije preuzeo drugi ovjerilac ili b) je ovjeriocu zabranjeno obavljanje djelatnosti, a njegov registar potvrda i pružanje usluga opoziva nije preuzeo drugi ovjerilac. Član 11. (1) Ako ovjerilac pruža usluge vremenskog pečata, dužan je u svojim internim pravilima o pružanju usluga i sigurnosnom konceptu utvrditi na koji način će zadovoljiti zahtjeve za pružanje usluge utvrđene ovim zakonom i na osnovu njega donesenim podzakonskim propisima. (2) Za pružanje usluga sigurnog vremenskog pečata, ovjerilac mora koristiti tehnička sredstva i postupke koji osiguravaju da je navedeno vrijeme tačno i autentično, i koji su u skladu s odredbama člana 14. ovog Zakona. Član 12. (1) Ovjerilac je dužan dokumentirati sigurnosne mjere koje je preduzeo u skladu s odredbama ovog Zakona i na osnovu njega donesenih podzakonskih propisa, kao i izdavanje, suspenziju i opoziv potvrda. Podaci i njihova vjerodostojnost te trenutak njihovog upisivanja u sistem protokola moraju biti uvijek dostupni provjeri. (2) Ovjerilac je dužan dostaviti dokumentaciju iz stava (1) ovog člana na zahtjev suda ili drugog organa vlasti. Član 13. (1) Ovjerilac je dužan, bez odlaganja, obavijestiti nadzorni organ o prestanku obavljanja djelatnosti. Ovjerilac je također dužan, u trenutku prestanka obavljanja djelatnosti, opozvati važeće potvrde, ili osigurati da najmanje registar potvrda, i pružanje usluga opoziva, preuzme drugi ovjerilac. (2) Ovjerilac je dužan, bez odlaganja, obavijestiti potpisnike o prestanku obavljanja djelatnosti i opozivu, ili preuzimanju. (3) Ovjerilac je dužan osigurati da se usluga opoziva pruža i ako su potvrde opozvane. Ako ovjerilac ne osigura pružanje usluge opoziva, pružanje usluge opoziva, na teret ovjerioca, osigurat će nadzorni organ. POGLAVLJE IV. TEHNIČKI SIGURNOSNI ZAHTJEVI Član 14. (1) Za generiranje i čuvanje podataka za formiranje potpisa te za formiranje sigurnog elektronskog potpisa moraju se koristiti tehnička sredstva koja omogućavaju pouzdano otkrivanje falsificiranja potpisanih podataka i pouzdano sprečavaju neovlašteno korišćenje postupaka formiranja podataka za elektronski potpis. (2) Tehnička sredstva i postupci koji se koriste za formiranje sigurnog elektronskog potpisa moraju osigurati da podaci koji se potpisuju nisu promijenjeni i da podaci koji se potpisuju budu prikazani potpisniku prije potpisivanja; podaci za formiranje potpisa moraju biti osigurani, tako da se ne mogu izvesti, vjerovatnoća da će se pojaviti samo jednom mora biti blizu sigurnosti, a njihova pouzdanost mora biti zagarantirana. (3) Za formiranje i čuvanje kvalificiranih potvrda moraju se koristiti tehnička sredstva i postupci koji sprečavaju konstruiranje i falsificiranje potvrda. (4) Tehnička sredstva i postupci koji se koriste za provjeru sigurno potpisanih podataka moraju osigurati da: a) potpisani podaci nisu promijenjeni, b) elektronski potpis mora biti pouzdano provjeren i rezultati provjere korektno prikazani licu koje radi provjeru, c) lice koje radi provjeru može utvrditi podatake na koje se elektronski potpis odnosi, d) lice koje radi provjeru može pouzdano utvrditi potpisnika čiji je elektronski potpis ostvaren, i da u slučaju upotrebe pseudonima, njegova upotreba uvijek bude naznačena, e) svaka promjena, koja, na bilo koji način, utiče na sigurnost potpisanih podataka bude vidljiva. (5) Tehnička sredstva i postupci za formiranje sigurnog elektronskog potpisa moraju se, zavisno od stanja tehnike, sveobuhvatno i redovno provjeravati. Njihovo zadovoljavanje sigurnosnih zahtjeva ovog Zakona i na osnovu njega donesenih podzakonskih propisa mora potvrditi posebno tijelo (član 15.). Potvrde o zadovoljavanju sigurnosnih zahtjeva, koje su izdala tijela država članica Evropske unije ili članica Evropskog ekonomskog prostora iz člana 3. stav 4. Direktive 1999/93 EZ Evropskog parlamenta i Vijeća od 13. decembra 1999. o okviru Zajednice za elektronski potpis (Sl. list Evropskih zajednica, br. L 13 od 19. januara 2000., str. 12), prihvataju se kao i potvrde tijela iz člana 15. ovog Zakona. (6) Tehnička sredstva i postupci koje, na osnovu člana 3. stav 5. Direktive 1999/93 EZ Evropskog parlamenta i Vijeća od 13. decembra 1999. o okviru Zajednice za elektronski potpis, utvrdi Evropska komisija zadovoljavaju sigurnosne zahtjeve ovog Zakona i na osnovu njega donesenih podzakonskih propisa. Član 15. (1) Potvrde iz člana 14. stav (5) ovog Zakona može izdavati javno ili privatno tijelo koje je za tu svrhu akreditirano kod Instituta za akreditiranje Bosne i Hercegovine. (2) Institut za akreditiranje Bosne i Hercegovine akreditirat će javno ili privatno tijelo za izdavanje potvrda iz člana 14. stav (5) ovog Zakona, na njegov zahtjev, ako: a) demonstrira pouzdanost potrebnu za obavljanje svojih aktivnosti, b) zapošljava pouzdana lica, koja za obavljanje aktivnosti imaju specijalistička znanja, iskustvo i stručne kvalifikacije, naročito poznavanje elektronskog potpisa i odgovarajućih sigurnosnih postupaka, kriptografije, komunikacionih i "smart-card" tehnologija i tehničke evaluacije ovih sredstava, c) ima zadovoljavajuća tehnička sredstva i uređaje, i finansijsku i ekonomsku sposobnost za obavljanje aktivnosti, d) garantira potrebnu nezavisnost i nepristrasnost. (3) Podnosilac zahtjeva za akreditaciju mora ispunjavati i kriterije koje utvrdi Evropska komisija, na osnovu člana 3. stav 4. Direktive 1999/93 EZ Evropskog parlamenta i Vijeća od 13. decembra 1999. o okviru Zajednice za elektronski potpis. Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog ministra nadležnog za informaciono društvo, će podzakonskim propisom objaviti ove kriterije. (4) Javno ili privatno tijelo akreditirano za izdavanje potvrda iz člana 14. stav (5) ovog Zakona može, za potrebe obavljanja svojih aktivnosti, koristiti izvještaje o ispitivanju drugih akreditiranih tijela. POGLAVLJE V. PRAVA I OBAVEZE Član 16. (1) Ovjerilac je dužan upoznati lice koje traži potvrdu jasno i sveobuhvatno s internim pravilima o pružanju usluga i sigurnosnim konceptom, u pisanoj formi ili upotrebom trajnog nosača podataka, prije zaključivanja ugovora. Prilikom izdavanja kvalificirane potvrde ovjerilac je također dužan upoznati imaoca potvrde s uvjetima upotrebe, kao što su ograničenja u vezi s upotrebom ili ograničenja u pogledu vrijednosti transakcija za koje se potvrda može upotrijebiti, i napomenuti dobrovoljnu akreditaciju, i bilo koje posebne postupke za rješavanje sporova. (2) Informacije na koje se odnosi stav (1) ovog člana mogu se, na njihov zahtjev, dostaviti trećim licima koja dokažu pravni interes za njih. (3) Ovjerilac je dužan upoznati lice koje traži potvrdu o tome koja su tehnička sredstva i postupci podesni za potpisivanje, i gdje je to primjenjivo, koja tehnička sredstva i postupci i drugi uređaji zadovoljavaju odredbe ovog Zakona o formiranju i provjeri sigurnog elektronskog potpisa. Nadalje, ovjerilac je dužan upoznati lice koje traži potvrdu s mogućim pravnim djelovanjem postupka za elektronski potpis koji je upotrijebljen, obavezama potpisnika i specifičnoj odgovornosti ovjerioca. Imalac potvrde, prije nego što sigurnosna vrijednost trenutnog elektronskog potpisa bude narušena tokom vremena, treba biti obaviješten o tome (gdje je to primjenjivo i na koji način) da treba biti primijenjen novi elektronski potpis. Član 17. (1) Potpisnik je dužan čuvati podatke za formiranje elektronskog potpisa, suzdržati se od njihovog prosljeđivanja i spriječiti neovlašten pristup tim podacima u mjeri u kojoj je to moguće očekivati. (2) Potpisnik je dužan, bez odlaganja, ovjeriocu dostaviti sve potrebne podatke i informacije o promjenama koje utiču ili mogu uticati na tačnost utvrđivanja potpisnika. (3) Potpisnik je dužan, bez odlaganja, zatražiti opoziv potvrde ako su podaci za formiranje elektronskog potpisa netačni ili ako postoji osnovana sumnja da su kopirani ili da su neovlaštena lica došla u posjed ovih podataka, ili ako su se činjenice potvrđene u potvrdi promijenile. Član 18. (1) Ovjerilac može koristiti samo one lične podatke koji su potrebni da bi se usluga pružila. Ovi podaci mogu se pribaviti samo neposredno od lica o kojem se radi ili uz njegovu saglasnost, od treće strane. (2) Ako je korišten pseudonim, ovjerilac će dostaviti podatke o potpisnikovom identitetu ako za utvrđivanje identiteta postoji preovlađujući pravni interes u smislu odredbi propisa kojima se uređuje zaštita podataka. Ovjerilac je dužan dokumentirati dostavljanje. Član 19. (1) Ovjerilac koji izdaje potvrde kao kvalificirane ili garantira za takve potvrde u skladu s odredbama člana 24. stav (2) tačka b) ovog Zakona, odgovoran je za štetu svakom licu koje se pouzda u potvrdu, za sljedeće: a) tačnost podataka u kvalificiranoj potvrdi u trenutku njenog izdavanja, i da potvrda sadrži sve podatke propisane za kvalificiranu potvrdu, b) da je potpisnik, naveden u kvalificiranoj potvrdi, u trenutku izdavanja potvrde bio u posjedu svih podataka za formiranje potpisa, koji odgovaraju podacima za provjeru potpisa sadržanim u potvrdi, c) da su podaci za formiranje potpisa i s njima usaglašeni podaci za provjeru potpisa zajedno, prilikom primjene proizvoda i postupaka koje mu je ovjerilac stavio na raspolaganje ili, ekvivalentnih koje sam koristi, odgovarajući u komplementarnom smislu, d) opoziv potvrde bez odlaganja, po ulaganju odgovarajućeg zahtjeva, i da je postupak opoziva raspoloživ, e) da su zadovoljene odredbe člana 8. ovog Zakona, i da su za generiranje i čuvanje podataka za formiranje potpisa i formiranje i čuvanje kvalificiranih potvrda korištena tehnička sredstva i postupci koji zadovoljavaju odredbe člana 14. ovog Zakona. (2) Ovjerilac koji koristi postupke za siguran elektronski potpis također je odgovoran da proizvodi, postupci i drugi uređaji, koje koristi ili preporučuje kao odgovarajuće za formiranje elektronskog potpisa i prikaz podataka koji se potpisuju, zadovoljavaju odredbe člana 14. ovog Zakona. (3) Ovjerilac je odgovoran, ako ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. (4) Ako je upotreba kvalificirane potvrde ograničena, ovjerilac se neće smatrati odgovornim za štetu koja je nastala u vezi s upotrebom potvrde izvan ograničenja. Ako kvalificirana potvrda sadrži ograničenja u pogledu vrijednosti transakcija za koje se može upotrijebiti, ovjerilac se neće smatrati odgovornim za štetu nastalu u vezi s upotrebom potvrde za transakcije čija je vrijednost izvan ovih ograničenja. POGLAVLJE VI. NADZOR Član 20. (1) Nadzorni organ je Ured za nadzor i akreditaciju ovjerilaca pri ministarstvu nadležnom za informaciono društvo. (2) U okviru inspekcijskog nadzora, nadzorni organ: a) provjerava da li su interna pravila o pružanju usluga i sigurnosni koncept ovjerilaca u skladu s odredbama ovog Zakona i na osnovu njega donesenih podzakonskih propisa; b) provjerava da li ovjerilac, sve vrijeme obavljanja djelatnosti, zadovoljava odredbe ovog Zakona i na osnovu njega donesenih podzakonskih propisa i svojih internih pravila o pružanju usluga i sigurnosnog koncepta; c) ako ovjerilac pruža usluge u vezi sa sigurnim elektronskim potpisom, nadzire upotrebu tehničkih sredstava i postupaka iz člana 14. ovog Zakona; d) provjerava da li tijelo akreditirano za izdavanje potvrda o ispunjavanju sigurnosnih zahtjeva ovog Zakona i na osnovu njega donesenih podzakonskih propisa ispunjava organizacione kriterije iz člana 15. ovog Zakona; e) registrira ovjerioce koji podnesu obavještenje o početku rada i akreditira ovjerioce u skladu s odredbama člana 23. ovog Zakona; f) utvrđuje ekvivalentnost izvještaja o provjeri iz trećih država (član 24. stav (3)); g) pruža uslugu opoziva, ako je ovjerilac prestao pružati usluge u vezi s elektronskim potpisom i ovjeravanjem ili mu je pružanje usluga zabranjeno, a pružanje usluge opoziva nije preuzeo drugi ovjerilac u smislu člana 13. stav (3) i člana 21. stav (5) ovog Zakona. (3) Ovjerioci su obavezni nadoknaditi troškove aktivnosti nadzornog organa u skladu s propisima donesenim na osnovu ovog Zakona. (4) Nadzorni organ vodi elektronski registar ovjerilaca sa sjedištem u Bosni i Hercegovini, akreditiranih ovjerilaca i ovjerilaca sa sjedištem u trećim državama za čije potvrde garantira ovjerilac sa sjedištem u Bosni i Hercegovini u skladu s odredbama člana 24. stav (2) tačka b) ovog Zakona. Također, nadzorni organ vodi registar potvrda ovjerilaca koji sadrži kvalificirane potvrde ovjerilaca za pružanje usluga u vezi s elektronskim potpisom i ovjeravanjem. Ovakve potvrde može izdavati i nadzorni organ. Ovi registri moraju biti, generalno, stalno dostupni upotrebom sredstava informacionih i komunikacionih tehnologija. Nadzorni organ stavlja svoj sigurni elektronski potpis na registre koje vodi. Potvrda nadzornog organa objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". Član 21. (1) Prilikom obavljanja inspekcijskog nadzora, nadzorni organ ovlašten je preduzeti mjere kojima se osigurava da su obaveze određene ovim zakonom i na osnovu njega donesenim podzakonskim propisima ispunjene. Nadzorni organ može zabraniti upotrebu neodgovarajućih tehničkih sredstava i postupaka ili pružanje svih ili pojedinih usluga u vezi s elektronskim potpisom i ovjeravanjem. Nadzorni organ može opozvati potvrde ovjerioca ili potpisnika, ili narediti ovjeriocu opoziv potvrda. (2) Nadzorni organ će ovjeriocu zabraniti pružanje svih ili pojedinih usluga u vezi s elektronskim potpisom i ovjeravanjem ako: a) ovjerilac ili njegova zaposlena lica ne demonstriraju pouzdanost koja se zahtijeva za usluge u vezi s elektronskim potpisom i ovjeravanjem koje pružaju; b) ovjerilac ili njegova zaposlena lica nemaju potrebna specijalistička znanja, iskustvo i stručne kvalifikacije; c) nema na raspolaganju potrebna finansijska sredstva; d) ne pruža usluge u vezi s elektronskim potpisom i ovjeravanjem u skladu s internim pravilima o pružanju usluga i sigurnosnim konceptom; e) ne vodi registar potvrda u skladu s odredbama ovog Zakona i na osnovu njega donesenih podzakonskih propisa; f) ne ispunjava obaveze u vezi s opozivom i suspenzijom, u skladu s odredbama ovog Zakona i na osnovu njega donesenih podzakonskih propisa; g) ne ispuni obaveze iz člana 7. stav (2) ovog Zakona. (3) Ako nije odredio blaže mjere iz stava (6) ovog člana, nadzorni organ će ovjeriocu koji izdaje kvalificirane potvrde zabraniti pružanje svih ili pojedinih usluga u vezi s elektronskim potpisom i ovjeravanjem, ako nisu zadovoljene druge odredbe ovog Zakona i na osnovu njega donesenih podzakonskih propisa kojima se uređuje pružanje usluga. (4) Ako nije odredio blaže mjere iz stava (6) ovog člana, nadzorni organ će ovjeriocu koji koristi postupke za siguran elektronski potpis zabraniti pružanje svih ili pojedinih usluga u vezi s elektronskim potpisom i ovjeravanjem, ako tehnička sredstva i postupci ne zadovoljavaju odredbe člana 14. ovog Zakona. (5) Ako nadzorni organ zabrani ovjeriocu pružanje usluga u vezi s elektronskim potpisom i ovjeravanjem, mora osigurati da se potvrde ovjerioca i potpisnika opozovu ili da drugi ovjerilac, u mjeri u kojoj pristane, preuzme obavljanje djelatnosti ovjerioca kojem je zabranjen rad, a najmanje registar potvrda i pružanje usluga opoziva. Potpisnici će biti obaviješteni o zabrani i opozivu ili preuzimanju, bez odlaganja. Ovjerilac je dužan osigurati da se usluga opoziva pruža i ako su potvrde opozvane. Ako ovjerilac ne osigura pružanje usluge opoziva, pružanje usluge na teret ovjerioca osigurat će nadzorni organ. (6) Nadzorni organ neće zabraniti pružanje usluga u vezi s elektronskim potpisom i ovjeravanjem, ako se blažim mjerama može postići usklađivanje s odredbama ovog Zakona i na osnovu njega donesenih podzakonskih propisa. Nadzorni organ može odrediti rokove i uvjete za otklanjanje nedostataka i izdati upozorenje o zabrani u slučaju da nedostaci koje utvrdi ne budu otklonjeni u razumnom roku koji odredi. Član 22. (1) Ovjerilac je dužan odrediti lice koje će, na zahtjev nadzornog organa, omogućiti pristup u poslovne prostorije u toku radnog vremena. Ovjerilac je dužan dostaviti ili pripremiti za inspekciju relevantne poslovne knjige, dokumentaciju iz člana 12. ovog Zakona i drugu dokumentaciju, i osigurati potrebne informacije i bilo koju drugu potrebnu pomoć. (2) Inspektor je ovlašten izuzeti dokumentaciju ako je to potrebno za osiguravanje dokaza ili za detaljno utvrđivanje nepravilnosti, na period od najviše 15 dana, o čemu izdaje potvrdu. (3) Podatke o potvrdama koji su lične prirode i podatke koji su zaštićeni po posebnom zakonu, s kojima se upozna prilikom nadzora, inspektor je dužan čuvati kao tajnu. (4) Protiv odluke nadzornog organa dozvoljena je žalba Žalbenom vijeću pri Vijeću ministara Bosne i Hercegovine. Žalba ne zadržava izvršenje. (5) Zabrana ne utiče na važenje prethodno izdatih potvrda. POGLAVLJE VII. DOBROVOLJNA AKREDITACIJA Član 23. (1) Ovjerioce koji koriste postupke za siguran elektronski potpis i koji dokažu da zadovoljavaju odredbe ovog Zakona i na osnovu njega donesenih podzakonskih propisa nadzorni organ akreditirat će na zahtjev. Nadzorni organ može, pod istim uvjetima, akreditirati i ovjerioce sa sjedištem izvan Bosne i Hercegovine, ako su ispunjeni uvjeti za priznavanje njihovih potvrda u Bosni i Hercegovini. Akreditirani ovjerilac može samo uz saglasnost nadzornog organa naznačavati svoju akreditiranost u pravnom prometu. Ova oznaka može se koristiti za usluge u vezi s elektronskim potpisom i ovjeravanjem, i proizvode, samo ako su zadovoljeni sigurnosni zahtjevi odredbi člana 14. ovog Zakona. (2) Dobrovoljna akreditacija ovjerioca treba da bude naznačena u kvalificiranoj potvrdi ili da bude dostupna na drugi odgovarajući način. POGLAVLJE VIII. PRIZNAVANJE STRANIH POTVRDA Član 24. (1) Potvrde koje su izdali ovjerioci sa sjedištem u državi članici Evropske unije ili državi koja je članica Evropskog ekonomskog prostora i čiju validnost Bosna i Hercegovina može provjeriti tretiraju se isto kao i domaće potvrde. Kvalificirane potvrde ovih ovjerilaca imaju isto pravno djelovanje kao domaće kvalificirane potvrde. (2) Potvrde koje su izdali ovjerioci sa sjedištem u trećim državama i čiju validnost Bosna i Hercegovina može provjeriti bit će priznate u Bosni i Hercegovini. Kvalificirane potvrde ovih ovjerilaca pravno će se tretirati kao i domaće kvalificirane potvrde ako: a) ovjerilac zadovoljava odredbe člana 8. ovog Zakona, i ako je akreditiran u skladu sa sistemom dobrovoljne akreditacije, u Bosni i Hercegovini, ili u državi članici Evropske unije ili državi koja je članica Evropskog ekonomskog prostora, b) domaći ovjerilac ili ovjerilac sa sjedištem u državi članici Evropske unije ili državi koja je članica Evropskog ekonomskog prostora, i koji zadovoljava odredbe člana 8. ovog Zakona, garantira za njegove potvrde u skladu s propisima o odgovornosti, c) se potvrda priznaje kao kvalificirana, ili se ovjerilac smatra ovjeriocem koji izdaje kvalificirane potvrde, na osnovu dvostranog ili višestranog međunarodnog ugovora između Bosne i Hercegovine i drugih država ili međunarodnih organizacija, d) se potvrda priznaje kao kvalificirana, ili se ovjerilac smatra ovjeriocem koji izdaje kvalificirane potvrde, na osnovu dvostranog ili višestranog međunarodnog ugovora između Evropske unije i trećih država ili međunarodnih organizacija. (3) Potvrde o zadovoljavanju sigurnosnih zahtjeva iz člana 14. stav (5) ovog Zakona, koje je izdalo tijelo sa sjedištem u trećoj državi, i koje je od te države priznato kao tijelo koje izdaje takve potvrde, bit će važeće kao i potvrde tijela iz člana 15. ovog Zakona, pod uvjetom da nadzorni organ utvrdi da su tehnički zahtjevi, ispitivanja i postupci provjere tog tijela ekvivalentni onima koje koriste tijela iz člana 15. ovog Zakona. POGLAVLJE IX. KAZNENE ODREDBE Član 25. (1) Svako lice koje upotrijebi podatke za formiranje potpisa drugog lica, bez znanja potpisnika i njegovog pristanka, kaznit će se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu do 8000 KM. (2) Novčanom kaznom u iznosu do 16000 KM kaznit će se za prekršaj ovjerilac ako: a) ne opozove potvrdu u skladu s odredbama člana 10. stav (1) ovog Zakona; b) ne dokumentira sigurnosne mjere koje je preduzeo u skladu s odredbama ovog Zakona i na osnovu njega donesenih podzakonskih propisa za izdavanje, suspenziju i opoziv potvrda (član 12.); c) ne omogući pristup u poslovne prostorije, ili ne stavi na uvid relevantne poslovne knjige ili drugu dokumentaciju, uključujući i dokumentaciju iz člana 12. ovog Zakona, ili ne osigura informacije ili bilo koju drugu potrebnu pomoć (član 22.); d) ne obavijesti imaoca potvrde ili lice koje traži potvrdu u skladu s odredbama člana 16. ovog Zakona. (3) Novčanom kaznom u iznosu do 32000 KM kaznit će se za prekršaj ovjerilac ako: a) ne obavijesti nadzorni organ ili ne dostavi interna pravila o pružanju usluga i sigurnosni koncept (član 7. stav (2); b) ne obavijesti nadzorni organ o okolnostima koje ga sprečavaju ili mu onemogućavaju obavljanje djelatnosti u skladu s internim pravilima o pružanju usluga i sigurnosnim konceptom (član 7. stav (5); c) ne vodi registar potvrda ili ne osigura sigurno i neodgodivo pružanje usluge opoziva (član 8. stav (1) tačka b); d) ne preduzme odgovarajuće mjere kojima se osigurava da podatke za formiranje potpisa ne mogu čuvati ili kopirati ni ovjerioci ni treća lica (član 8. stav (1) tačka h); e) ne koristi, ne provodi ili ne preporuči odgovarajuća tehnička sredstva i postupke koji zadovoljavaju odredbe člana 14. ovog Zakona; f) nastavi obavljati djelatnost protivno zabrani nadzornog organa (član 21. stav (2) do (4); g) ne utvrdi pouzdano identitet ili druge potrebne podatke lica koje traži kvalificiranu potvrdu (član 9.); h) koristi oznaku akreditiranog ovjerioca protivno odredbama člana 23. stav (1) ovog Zakona. (4) Novčanom kaznom u iznosu od 2 000 KM kaznit će se za prekršaj i odgovorno lice pravnog lica, koje učini prekršaj iz st.(2) i (3) ovog člana. (5) Ako je ovjerilac fizičko lice, za prekršaj iz st. (2) i (3) ovog člana, kaznit će se novčanom kaznom u iznosu do 10 000 KM. (6) Novčanom kaznom u iznosu do 10 000 KM kaznit će se za prekršaj potpisnik, ako: a) ne čuva podatke za formiranje elektronskog potpisa ili ne spriječi neovlašten pristup tim podacima (član 17. stav (1); b) ne dostavi sve potrebne podatke i informacije o promjenama koje utiču ili mogu uticati na tačnost utvrđivanja potpisnika (član 17. stav (2); c) ne zatraži opoziv potvrde u skladu s članom 17. stav (3) ovog Zakona. POGLAVLJE X. PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 26. (1) Vijeće ministara Bosne i Hercegovine će, na prijedlog ministra nadležnog za informaciono društvo, u skladu s aktuelnim stanjem nauke i tehnike, donijeti podzakonske propise koji su potrebni za provođenje ovog Zakona. Ovim propisima bit će obuhvaćeni: a) iznos naknade za rad nadzornog organa, b) finansijska sposobnost ovjerioca i minimalan iznos osiguranja za odgovornost od štete, c) tehnički sigurnosni zahtjevi za siguran elektronski potpis, d) prikazivanje podataka koji se potpisuju elektronskim potpisom, e) elektronski potpis za kvalificirane potvrde, f) elektronski potpis nadzornog organa, g) sistemi nadzornog organa, h) zaštita tehničkih sredstava za siguran elektronski potpis ovjerioca, i) ispitivanje tehničkih sredstava i postupaka, j) pružanje usluga u vezi s elektronskim potpisom i ovjeravanjem koje se odnose na kvalificirane potvrde i siguran elektronski potpis, k) zahtjev za izdavanje kvalificirane potvrde, l) kvalificirana potvrda, m) registar potvrda i pružanje usluga opoziva za kvalificirane potvrde, n) siguran vremenski pečat, o) sigurnosni koncept i interna pravila o pružanju usluga za kvalificirane potvrde, p) dokumentacija iz člana 12. ovog Zakona, r) obnova elektronskog potpisa, s) nadzor i akreditacija. (2) Vijeće ministara Bosne i Hercegovine donijet će propise iz stava (1) ovog člana najkasnije u roku od šest mjeseci od dana objavljivanja ovog Zakona. (3) Ministar nadležan za informaciono društvo će u redovnoj proceduri u roku od dva mjeseca uskladiti unutrašnju organizaciju ministarstva s članom 20. stav (1) ovog Zakona. Član 27. Ovaj Zakon stupa na snagu u roku šest mjeseci od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". | ||
Zakon o klasifikaciji djelatnosti BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 76/06 | 25.09.2006 | SG BiH 47/10, SG BiH 32/10, SG BiH 100/08 | klasifikacija djelatnosti | Jezik Službena glasila Oglašavanje Izdavaštvo Pretraga Info Kontakti Vijesti Pregled Dokumenata| Broj 76/06 Početna Dokumenti Službeni glasnik BiH Dokumenti pregled Službeni glasnik BiH, broj 76/06 Na osnovu člana IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 81. sjednici Predstavničkog doma, održanoj 20. juna 2006. godine, i na 60. sjednici Doma naroda, održanoj 7. jula 2006. godine, usvojila je ZAKON O KLASIFIKACIJI DJELATNOSTI U BOSNI I HERCEGOVINI DIO PRVI - OSNOVNE ODREDBE Član 1. Ovim Zakonom utvrđuje se pojam klasifikacije djelatnosti u Bosni i Hercegovini (u daljnjem tekstu: KDBiH), značaj i cilj zakona, primjena zakona i donošenje Odluke o klasifikaciji djelatnosti u Bosni i Hercegovini (u daljnjem tekstu: Odluka). Član 2. KDBiH je obavezan standard koji se upotrebljava pri evidentiranju, prikupljanju, obradi, analiziranju, publiciranju i iskazivanju podataka po djelatnostima značajnim za praćenje stanja i kretanja na ekonomskom, demografskom i socijalnom području u Bosni i Hercegovini. DIO DRUGI - OPĆE ODREDBE I DONOŠENJE ODLUKE O KDBiH POGLAVLJE I. OPĆE ODREDBE Član 3. KDBiH se primjenjuje: a) u praćenju promjena u ekonomiji i za donošenje mjera ekonomske i socijalne politike; b) u službenoj statistici, sistemu informiranja, evidenciji i planiranju razvoja; c) u prikupljanju, obradi i objavljivanju podataka prema djelatnostima; d) u sklapanju ugovora i izvršavanju međunarodnih obaveza; e) u naučnoistraživačkom i analitičkom radu; f) za upis djelatnosti u statističke, administrativne i registre posebnih namjena. Član 4. KDBiH kao statistički standard utvrđuje se u skladu sa Zakonom o statistici Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 26/04 i 42/04). Član 5. (1) KDBiH se zasniva na "Statističkoj nomenklaturi ekonomskih aktivnosti Evropske unije NACE Rev. 1.1." (Propis EEC broj 29/02) i uporediva je s međunarodnom klasifikacijom djelatnosti Ujedinjenih naroda (ISIC Rev. 3). (2) KDBiH se mora stalno usklađivati sa svim zvaničnim promjenama Statističke nomenklature ekonomskih aktivnosti Evropske unije, a time i s međunarodnom klasifikacijom djelatnosti Ujedinjenih naroda. POGLAVLJE II. DONOŠENJE ODLUKE O KDBiH Član 6. (1) Odluku o KDBiH donosi Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Agencija). (2) Sastavni dio Odluke iz stava (1) ovog člana čine: a) Klasifikacija djelatnosti Bosne i Hercegovine, b) Klasifikacija djelatnosti Bosne i Hercegovine s objašnjenjima. (3) Agencija donosi Odluku iz stava (1) ovog člana u saradnji s Federalnim zavodom za statistiku i Zavodom za statistiku Republike Srpske (u daljnjem tekstu: entitetski zavodi). (4) Usklađivanje KDBiH s međunarodnim standardima iz člana 5. stav (2) ovog Zakona obavlja Agencija u saradnji s entitetskim zavodima donošenjem Odluke o reviziji KDBiH ili Odluke o novoj KDBiH, zavisno od obima promjena. Član 7. (1) Entiteti i Brčko Distrikt Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Brčko Distrikt) mogu predlagati razradu klasifikacije djelatnosti na nivou podrazreda. (2) Razrada klasifikacije djelatnosti iz stava (1) ovog člana može se vršiti jedanput godišnje. (3) Prijedlozi razrade moraju se dostaviti Agenciji do 1. septembra tekuće godine. (4) Agencija, entitetski zavodi i Brčko Distrikt dužni su usaglasiti prijedloge razrade na nivou podrazreda. (5) Usaglašeni prijedlog razrade iz stava (1) ovog člana Agencija donosi do 1. decembra tekuće godine. DIO TREĆI - PRIMJENA KDBiH I STATISTIČKI REGISTRI POGLAVLJE I. PRIMJENA KDBiH Član 8. KDBiH se upotrebljava za određivanje djelatnosti, odnosno za sva razvrstavanja po djelatnostima poslovnih i drugih subjekata i njihovih dijelova za potrebe statistike, različitih službenih i drugih administrativnih zbirki podataka (evidencije, registri, baze podataka i sl.). Član 9. KDBiH ima sljedeće hijerarhijske kategorije grupiranja privrednih i drugih djelatnosti: a) područje (označeno jednoslovnom abecednom šifrom), b) potpodručje (označeno dvoslovnom abecednom šifrom), c) oblast (označena dvocifrenom šifrom), d) grana (označena trocifrenom šifrom), e) razred (označen četverocifrenom šifrom), f) podrazred (označen peterocifrenom šifrom). Član 10. Prema KDBiH razvrstavaju se po djelatnostima: a) pravna i fizička lica koja obavljaju djelatnost u skladu sa zakonskim propisima, b) organi vlasti i uprave na nivou države, c) organi vlasti i uprave na nivou entiteta i Brčko Distrikta, d) organi vlasti i uprave na nivou kantona u Federaciji Bosne i Hercegovine, e) organi vlasti i uprave jedinica lokalne samouprave u Bosni i Hercegovini. Član 11. Razvrstavanje po djelatnostima subjekata iz člana 10. ovog Zakona, u skladu s KDBiH, obavljaju nadležni organi Bosne i Hercegovine, entiteta i Brčko Distrikta, u skladu sa zakonima i drugim propisima Bosne i Hercegovine, entiteta i Brčko Distrikta. Član 12. (1) Subjekti iz člana 10. ovog Zakona i njihovi dijelovi razvrstavaju se u područja, potpodručja, oblasti, grane, razrede i podrazrede KDBiH, prema djelatnostima koje obavljaju. (2) Ako poslovni subjekti iz stava (1) ovog člana obavljaju više djelatnosti, razvrstavaju se prema djelatnosti koju pretežno obavljaju. (3) U svim slučajevima međunarodne razmjene podataka subjekti iz člana 10. ovog Zakona razvrstavaju se do nivoa razreda, zavisno od zahtijevanog nivoa agregacije. (4) Za svrhe produkcije i objavljivanja statističkih rezultata namijenjenih domaćim korisnicima, subjekti iz člana 10. ovog Zakona razvrstavaju se do nivoa podrazreda, zavisno od zahtijevanog nivoa agregacije. POGLAVLJE II. STATISTIČKI REGISTRI Član 13. (1) Nadležni statistički organi na nivou Bosne i Hercegovine, entiteta i Brčko Distrikta vode statističke registre subjekata iz člana 10. ovog Zakona u skladu sa KD BiH. (2) Sadržaj, oblik i način vođenja registra iz stava (1) ovog člana se određuje u skladu sa međunarodnim standardima i standardima Evropske unije. DIO ČETVRTI - PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 14. Entitetski zakoni i zakon Brčko Distrikta, kojima se uređuje klasifikacija djelatnosti, uskladit će se s ovim Zakonom u roku od 90 dana nakon njegovog stupanja na snagu. Član 15. Entiteti i Brčko Distrikt donijet će podzakonske akte o razvrstavanju subjekata iz člana 10. ovog Zakona, u skladu sa ovim Zakonom i Metodologijom za statističku primjenu KDBiH, u roku od 120 dana od dana početka primjene ovog Zakona. Član 16. U prijelaznom periodu, do usaglašavanja zakona iz člana 14. ovog Zakona, za statističke i analitičke potrebe primjenjivat će se do sada važeći propisi koji uređuju klasifikaciju djelatnosti. | |
Zakon o izmjenama Zakona o administrativnim taksama BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 76/06 | 25.09.2006 | SG BiH 83/22, SG BiH 30/22, SG BiH 18/20, SG BiH 68/19, SG BiH 62/17, SG BiH 53/17, SG BiH 32/17, SG BiH 78/14, SG BiH 15/14, SG BiH 98/12, SG BiH 03/10, SG BiH 42/08, SG BiH 03/08, SG BiH 76/07, SG BiH 13/07, SG BiH 08/06, SG BiH 43/04, SG BiH 19/02, SG BiH 16/02 | administrativne takse,takse | ZAKON O IZMJENAMA ZAKONA O ADMINISTRATIVNIM PRISTOJBAMA ^lanak 1. U Zakonu o administrativnim pristojbama ("Slu`beni glasnik BiH", br. 16/02, 19/02, 43/04 i 8/06), u Tarifu administrativnih pristojbi vr{e se izmjene kako slijedi: – u Tarifnom broju 25. iznos "1.700 KM" zamjenjuje se iznosom "800 KM"; – u Tarifnom broju 37. iznos "600 DM" zamjenuje se iznosom "150 EUR"; – u Tarifnom broju 38. iznos "900 DM" zamjenjuje se iznosom "250 EUR". ^lanak 2. Ovaj Zakon stu pa na snagu osmoga dana od dana objave u "Slu`benom glasniku BiH". | |
Ispravka Zakona o sigurnosti saobraćaja na putevima u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 75/06 | 19.09.2006 | SG BiH 09/18, SG BiH 89/17, SG BiH 08/17, SG BiH 18/13, SG BiH 48/10, SG BiH 84/09, SG BiH 44/07, SG BiH 06/06 | ispravka,saobraćaj,zakon,putevi,sigurnost | ISPRAVKA ZAKONA O OSNOVAMA SIGURNOSTI SAOBRA]AJA NA PUTEVIMA U BOSNI I HERCEGOVINI U ~lanu 224. stav (6) rije~i: "~lana 219. stav (2)", zamjenjuju se rije~ima: "~lana 220. stav (2)". PSBiH broj 262/05 15. septembra 2006. godine Sarajevo Slu`ba Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH | |
Zakon o izmjenama i dopunama krivičnog zakona BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 55/06 | 18.07.2006 | SG BiH 46/21, SG BiH 35/18, SG BiH 40/15, SG BiH 22/15, SG BiH 47/14, SG BiH 08/10, SG BiH 53/06, SG BiH 30/05, SG BiH 61/04, SG BiH 54/04, SG BiH 37/03 | krivični zakon | ZAKONO IZMJENAMA I DOPUNAMA KRIVI^NOG ZAKONABOSNE I HERCEGOVINE^lan 1.U Krivi~nom zakonu Bosne i Hercegovine ("Slu`beniglasnik BiH", br. 37/03, 61/04, 30/05 i 53/06) u ~lanu 1. stav(30) bri{e se.Dosada{nji stavovi (31) i (32) postaju stavovi (30) i (31).^lan 2.U ~lanu 193 a) iza stava (1) dodaju se novi stavovi (2) i (3)koji glase:"(2)Ko na bilo koji na~in upotrijebi hemijsko ili biolo{ko oru`je ili borbena sredstva, zabranjena pravilima me|unarodnogprava, kaznit }e se kaznom zatvora od pet godina ilikaznom dugotrajnog zatvora.(3)Ko iskoristi sredstva za kontrolu nereda kao metoduratovanja, kaznit }e se kaznom zatvora od jedne do trigodine."U ranijem stavu (3) istog ~lana slovo "i" izme|u stava (1) i(2) bri{e se i dodaju: "i (3)"Dosada{nji stavovi (2) i (3) i (4) postaju stavovi (4) i (5) i(6).^lan 3.Iza ~lana 193. a) dodaju se novi ~lanovi 193. b) i 193. c)koji glase:"^lan 193. b)(Neovla{teni promet hemikalijama)(1)Ko uvozi, izvozi, prevozi ili posreduje u prodaji ili prometuhemikalija bez dozvole propisane Zakonom oimplementaciji Konvencije o zabrani razvijanja,proizvodnje, gomilanja i kori{tenja hemijskog oru`ja i onjegovom uni{tavanju (u daljnjem tekstu: Zakon oimplementaciji CWC) ili ko daje neistinite podatke upostupku izdavanja dozvole u skladu sa Zakonom oimplementaciji CWC, kaznit }e se kaznom zatvora od tri do deset godina.(2)Ko organizira grupu ljudi s ciljem ~injenja djela iz stava (1)ovog ~lana, kaznit }e se kaznom zatvora od pet godina ilikaznom dugotrajnog zatvora.(3)Ko iz nehata u~ini djelo iz stava (1) ovog ~lana, kaznit }e se kaznom zatvora od {est mjeseci do pet godina.""^lan 193. c)(Aktivnosti protivne re`imima propisanim Zakonom oimplementaciji CWC)(1)Ko preduzme aktivnosti protivne re`imima za aktivnostikoje uklju~uju hemikalije s Liste 1 i Liste 2 Zakona oimplementaciji CWC, kaznit }e se kaznom zatvora od jedne do pet godina.(2)Ko preduzme aktivnosti protivne re`imima za aktivnostikoje uklju~uju hemikalije s Liste 3 Zakona o implementaciji CWC, kaznit }e se kaznom zatvora od jedne do tri godine.(3)Ko skladi{ti hemikalije bez dozvole propisane Zakonom oimplementaciji CWC, kaznit }e se kaznom zatvora od {estmjeseci do tri godine."^lan 4.U XV. poglavlju KRIVI^NA DJELA PROTIV SLOBODEI PRAVA ^OVJEKA I GRA\ANINA, iza ~lana 155. dodaje se novi ~lan 155. a), koji glasi:Godina XUtorak, 18. jula/srpnja 2006. godineBroj/Broj55GodinaXUtorak, 18. jula 2006. godineISSN 1512-7486 -bosanski jezikISSN 1512-7494 -hrvatski jezikISSN 1512-7508 -srpski jezik Broj 55 - Strana 5194S L U @ B E N I G L A S N I K B i HUtorak, 18. 7. 2006."^lan 155. a)(Davanje la`nih izjava tokom postupka imenovanja)(1)Ko s ciljem obmanjivanja ili odr`avanja u obmani organanadle`nog za imenovanje ili Predstavni~kog domaParlamentarne skup{tine Bosne i Hercegovine ili njihovognadle`nog organa o tome da li ispunjava uvjete zaimenovanje na polo`aj predsjedavaju}eg, ministra ilizamjenika ministra Vije}a ministara Bosne i Hercegovine,odnosno za potvrdu na te polo`aje, tokom postupkaimenovanja i potvrde na te polo`aje koji se provodi naosnovu zakona, da la`nu izjavu, u pisanom ili usmenomobliku, o podatku ili informaciji potrebnoj za utvr|ivanje da li ispunjava uvjete, a koju je obavezan po zakonu ili drugom propisu pru`iti, te time prikrije ili izmijeni ~injenicezna~ajne za odluku o imenovanju ili potvrdi, kaznit }e senov~anom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine.(2)Ako po~inilac dobrovoljno opozove svoju la`nu izjavu prije nego {to je donesena kona~na odluka o potvr|ivanju, kaznit }e se nov~anom kaznom ili kaznom zatvora do {est mjeseci, a mo`e biti i oslobo|en od kazne." | |
Zakon o izmjenama i dopunama krivičnog zakona BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 53/06 | 13.07.2006 | SG BiH 46/21, SG BiH 35/18, SG BiH 40/15, SG BiH 22/15, SG BiH 47/14, SG BiH 08/10, SG BiH 55/06, SG BiH 30/05, SG BiH 61/04, SG BiH 54/04, SG BiH 37/03 | krivični zakon | ZAKONO IZMJENAMA I DOPUNAMA KRIVI^NOG ZAKONABOSNE I HERCEGOVINE^lan 1.U Krivi~nom zakonu Bosne i Her ce go vi ne ("Slu`beni glasnikBiH", br. 37/03, 54/04, 61/04 i 30/05), u ~lanu 1. iza stava (7)dodaju se novi st. (8) i (9) koji glase:"(8)Vojno lice, u smislu ovog zakona, je profesionalni vojnik,kadet u vojnoj {koli i pripadnik rezervnog sastava iz Zakona o slu`bi u Oru`anim snagama Bosne i Her ce go vi ne, kao idr`avni slu`benik i zaposlenik na slu`bi u Oru`animsnagama Bosne i Her ce go vi ne i dr`avni slu`benik izaposlenik koji vr{i slu`benu du`nost u lancukomandovanja i nadzora nad Oru`anim snagama Bosne iHer ce go vi ne, uklju~uju}i zamjenike ministra odbrane.(9)Kada je slu`beno lice ozna~eno kao lice protiv kojeg jeu~injeno krivi~no djelo, slu`beno lice, u smislu ovogzakona, je, osim lica definiranih u stavu (3) ovog ~lana, ivojno lice iz stava (8) ovog ~lana."Dosada{nji st. (8) do (19) postaju st. (10) do (21).Dosada{nji st. (20) i (21) bri{u se.Stav (22) mijenja se i glasi:"(22)Tajni podatak je ~injenica ili sredstvo koje sadr`iinformaciju iz oblasti javne sigurnosti, odbrane, vanjskihposlova i interesa, obavje{tajne i sigurnosne djelatnosti iliinteresa Bosne i Her ce go vi ne, komunikacionih i drugihsistema va`nih za dr`avne interese, pravosu|e, projekte iplanove zna~ajne za odbrambenu i obavje{tajno-sigurnosnudjelatnost, nau~nih, istra`iva~kih, tehnolo{kih, privrednih ifinansijskih poslova od va`nosti za sigurnost ifunkcioniranje institucija Bosne i Her ce go vi ne, odnosnosigurnosnih struktura na svim nivoima dr`avne organizacijeBosne i Her ce go vi ne, a koje je odre|eno kao tajnozakonom, drugim propisom ili op}im aktom nadle`nogorgana donesenim na osnovu zakona ili koje je odre|enokao tajni podatak u skladu s odredbama zakona i propisa oza{titi tajnih podataka. Ovaj pojam tako|er uklju~uje i tajnipodatak druge dr`ave, me|unarodne ili regionalneorganizacije."Iza stava (30) dodaje se novi stav (31) koji glasi:"(31)Oru`je i vojna oprema su pozicije navedene u najnovijoj"zajedni~koj listi vojne opreme" iz zakona o proizvodnji,uvozu i izvozu oru`ja i vojne opreme."Dosada{nji st. (31) i (32) postaju st. (32) i (33).^lan 2.Iza ~lana 162. (Oru`ana pobuna) dodaje se novi ~lan 162 a.koji glasi:"Protuzakonito formiranje vojnih snaga^lan 162.a(1)Ko protivno Zakonu o odbrani Bosne i Her ce go vi ne iliZakonu o slu`bi u Oru`anim snagama Bosne i Her ce go vi neorganizira, obu~ava, oprema ili mobilizira vojnu snagu nateritoriji Bosne i Her ce go vi ne, kaznit }e se kaznom zatvoranajmanje pet godina.(2)Kaznom iz stava (1) ovog ~lana kaznit }e se ko bilo kakorukovodi ~injenjem krivi~nog djela iz stava (1) ovog ~lana.(3)Ko se na bilo koji na~in pridru`i vojnoj snazi organiziranoj,obu~enoj, opremljenoj ili mobiliziranoj protivno Zakonu oodbrani Bosne i Her ce go vi ne ili Zakonu o slu`bi uOru`anim snagama Bosne i Her ce go vi ne, kaznit }e sekaznom zatvora najmanje tri godine. (4)Ko nabavlja sredstva za ~injenje krivi~nog djela iz stava (1)ovog ~lana, kaznit }e se kaznom zatvora od jedne do desetgodina."^lan 3.U ~lanu 163. ([pijuna`a) u st. (1) i (4) rije~i: "dr`avna, vojnaili slu`bena tajna" u razli~itim pade`ima zamjenjuju serije~ima: "tajni podaci" u odgovaraju}im pade`ima.U ~lana 163. stavu (5) iza rije~i: "iz stava (1)" dodaju se rije~i"i (2)".^lan 4.Naslov ~lana 164. (Odavanje dr`avne tajne) mijenja se i glasi:"Odavanje tajnih podataka".^lan 164. mijenja se i glasi:"(1)Slu`beno ili odgovorno lice u institucijama Bosne i Her ce -go vi ne ili vojno lice, koje je ovla{teno za odre|ivanjetajnosti podataka ili za pristup tajnim podacima a koje bezovla{tenja drugome saop}i, preda ili na drugi na~in u~inidostupnim tajni podatak, ili pribavi tajni podatak s ciljem da ga saop}i ili preda neovla{tenom licu, kaznit }e se kaznomzatvora od {est mjeseci do pet godina.(2)Kaznom iz stava (1) ovog ~lana kaznit }e se ko, s ciljem daga neovla{teno upotrijebi, protupravno pribavi tajni podatak ili ko drugome saop}i, preda ili na drugi na~in u~inidostupnim tajni podatak bez dozvole, kao i ko drugomesaop}i, preda ili na drugi na~in u~ini dostupnim iliposreduje u saop}avanju, predaji ili na drugi na~in drugome u~ini dostupnim ~injenice ili sredstva koje sadr`einformaciju i za koje zna da su tajni podatak a u ~iji jeposjed do{ao protupravno.(3)Kaznom zatvora od jedne do deset godina kaznit }e se kopo~ini krivi~no djelo iz st. (1) i (2) ovog ~lana:a)iz koristoljublja; ilib)u pogledu podatka koji je u skladu sa zakonom ozna~enkao "strogo povjerljivo" ili stepenom "tajno" ili kao"dr`avna tajna" ili stepenom "vrlo tajno"; ilic)radi saop}avanja, predaje ili na drugi na~in ~injenjadostupnim tajnog podatka ili njegove upotrebe izvanBosne i Her ce go vi ne.(4)Ako je krivi~no djelo iz st. (1) i (3) ovog ~lana po~inilo licekoje, po Zakonu o za{titi tajnih podataka, ima zakonskoovla{tenje za odre|ivanje tajnosti podatka ili za pristuptajnim podacima onog stepena u pogledu kojeg je po~injeno krivi~no djelo, po~inilac }e se kazniti:a)za krivi~no djelo iz stava (1) ovog ~lana, kaznom zatvora najmanje tri godine;b)za krivi~no djelo iz stava (3) ovog ~lana, kaznom zatvora najmanje pet godina.(5)Ako je krivi~no djelo iz st. (1), (2) i (3) ovog ~lanapo~injeno za vrijeme ratnog stanja ili neposredne ratneopasnosti ili vanrednog stanja ili kada je izdata naredba zaanga`iranje i upotrebu Oru`anih snaga Bosne i Her ce go vi -ne, po~inilac }e se kazniti kaznom zatvora najmanje petgodina.(6)Ako je krivi~no djelo iz st. (1) i (4) ovog ~lana po~injeno iznehata, po~inilac }e se kazniti:a)za krivi~no djelo iz stava (1) ovog ~lana, nov~anomkaznom ili kaznom zatvora najmanje tri godine;b)za krivi~no djelo iz stava (4) ovog ~lana, kaznom zatvora od tri mjeseca do tri godine.(7)Ako je krivi~no djelo iz stava (6) ovog ~lana po~injeno upogledu podatka koji je u skladu sa zakonom ozna~en kao"strogo povjerljivo" ili stepenom "tajno" ili kao "dr`avnatajna" ili stepenom "vrlo tajno", po~inilac }e se kaznitikaznom zatvora od {est mjeseci do pet godina.(8)Odredbe st. (1), (3), (4), (5), (6) i (7) ovog ~lana primjenjuju se i na lice koje bez ovla{tenja drugome saop}i, preda iliu~ini tajne podatke dostupnim nakon {to mu je prestaladu`nost slu`benog ili odgovornog lica u institucijama Bosne i Her ce go vi ne ili vojnog lica ili lica ovla{tenog zaodre|ivanje tajnosti podatka ili za pristup tajnim podacima.(9)Nema krivi~nog djela odavanja tajnih podataka ako nekoobjavi ili posreduje u objavljivanju tajnih podataka ~iji jesadr`aj suprotan ustavnom poretku Bosne i Her ce go vi ne, sciljem da javnosti otkrije nepravilnosti vezane uzorganiziranje, djelovanje ili vo|enje slu`be ili s ciljem dajavnosti otkrije ~injenice koje predstavljaju povreduustavnog poretka ili me|unarodnog ugovora, akoobjavljivanje nema ozbiljne {tetne posljedice za Bosnu iHer ce go vi nu."^lan 5.^lan 225. (Odavanje slu`bene tajne) bri{e se.^lan 6.U ~lanu 237. (Povreda tajnosti postupka), st. (1) i (2) rije~i:"ono {to je saznao u sudskom, prekr{ajnom ili u upravnompostupku" zamjenjuju se rije~ima: "~injenicu ili sredstvo kojesadr`i informaciju i u ~iji je posjed do{ao iz istra`nog, sudskog, prekr{ajnog ili upravnog postupka", rije~i: "drugog nadle`nogorgana ili institucije Bosne i Her ce go vi ne" zamjenjuju serije~ima: "od strane ovla{tenog lica", a rije~i: "progla{eno kaotajna" zamjenjuju se rije~ima: "ozna~eno kao tajni podatak".^lan 7.U ~lanu 240. (Otkrivanje identiteta za{ti}enog svjedoka), stavu(1) rije~i: "drugog nadle`nog organa ili institucije Bosne i Her -ce go vi ne" zamjenjuju se rije~ima: "od strane ovla{tenog lica",a rije~ "tajnima" zamjenjuje se rije~ima: "tajnim podacima".^lan 8.Iza ~lana 246. (Nedozvoljena distribucija satelitskog signala)dodaje se Glava XXI A i ~lanovi 246 a., 246 b., 246 c., 246 d.,246 e., 246 f., 246 g., 246 h., 246 i., 246 j., 246 k., 246 l., 246m., 246 n., 246 o., 246 p., 246 r., 246 s., 246 t., 246 u., 246 v.,246 z., 246 q., 246 x., 246 y., 246 w., i 246 ww. koji glase:"XXI A - GLAVA DVADESET I PRVAKRIVI^NA DJELA PROTIV ORU@ANIH SNAGA BOSNE IHERCEGOVINENeizvr{enje i odbijanje izvr{enja nare|enja^lan 246 a.(1)Vojno lice koje ne izvr{i ili odbije izvr{iti nare|enjenadre|enog u vezi sa slu`bom, pa zbog toga nastupinemogu}nost vr{enja ili ote`ano obavljanje slu`be iliopasnost po `ivot ljudi ili imovinu velike vrijednosti, kaznit}e se kaznom zatvora do pet godina.(2)Vojno lice koje se protivi stra`aru, patroli, slu`benom ilidrugom vojnom licu u sli~noj slu`bi dok obavljaju svojudu`nost, kao i vojno lice koje ne poslu{a njihov poziv ili neizvr{i ili odbije izvr{iti njihovo nare|enje, kaznit }e senov~anom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine.(3)Ako su krivi~nim djelom iz st. (1) i (2) ovog ~lanaprouzrokovane izrazito te{ke posljedice za vojnu slu`bu,po~inilac }e se kazniti kaznom zatvora od dvije do osamgodina.(4)Vojno lice koje po~ini krivi~no djelo iz stava (1) ovog ~lana iz nehata, kaznit }e se nov~anom kaznom ili kaznomzatvora do jedne godine.(5)Po~inilac krivi~nog djela iz st. (1), (2) i (4) ovog ~lana kojije bio izazvan protuzakonitim ili nepravilnim postupanjemnadre|enog, stra`ara, patrole, slu`benog ili drugog vojnoglica, mo`e se bla`e kazniti ili osloboditi kazne.^etvrtak, 13. 7. 2006.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 53 - Stranica 5153 Broj 53 - Stranica 5154S L U @ B E N I G L A S N I K B i H^etvrtak, 13. 7. 2006.Odbijanje primanja i upotrebe oru`ja^lan 246 b.Vojno lice koje protivno propisima i bez opravdanog razlogaodbije primiti oru`je ili ga upotrijebiti po nare|enju ili popravilima slu`be, kaznit }e se kaznom zatvora od jedne do petgodina.Protivljenje nadre|enom^lan 246 c.(1)Vojno lice koje zajedno s drugim vojnim licima pru`i otpornare|enju nadre|enog datom u vezi sa slu`bom ili odbijeizvr{iti nare|enje ili odbije izvr{iti svoju du`nost, kaznit }ese kaznom zatvora od tri mjeseca do pet godina.(2)Ako je krivi~no djelo iz stava (1) ovog ~lana po~injeno naorganiziran na~in, po~inilac }e se kazniti kaznom zatvora od dvije do osam godina.(3)Vojno lice koje pri po~injenju krivi~nog djela iz st. (1) i (2)ovog ~lana upotrijebi oru`je, kaznit }e se kaznom zatvoranajmanje tri godine.(4)Ko organizira ili bilo kako rukovodi po~injenjem krivi~nogdjela iz st. (1), (2) i (3) ovog ~lana, kaznit }e se kaznomzatvora najmanje deset godina.(5)Vojni starje{ina koji u~estvuje u po~injenju krivi~nog djelaiz st. (1), (2) i (3) ovog ~lana, kaznit }e se kaznom zatvoranajmanje deset godina.(6)Vojno lice koje pri po~injenju krivi~nog djela iz stava (3)ovog ~lana usmrti neko lice iz nehata, kaznit }e se kaznomzatvora najmanje tri godine.(7)Vojno lice koje pri po~injenju krivi~nog djela iz stava (3)ovog ~lana usmrti neko lice s namjerom, kaznit }e sekaznom zatvora najmanje deset godina ili kaznomdugotrajnog zatvora.(8)Po~inilac krivi~nog djela iz stava (1) ovog ~lana koji je bioizazvan protuzakonitim ili nepravilnim postupanjemnadre|enog, mo`e se bla`e kazniti ili osloboditi kazne.Povreda stra`arske, ~uvarske, patrolne ili druge sli~neslu`be^lan 246 d.(1)Vojno lice koje postupi protivno propisima o stra`arskoj,~uvarskoj, patrolnoj ili drugoj sli~noj slu`bi, i timeprouzrokuje te{ke posljedice za slu`bu ili slu`bu te{kougrozi, kaznit }e se kaznom zatvora do tri godine.(2)Vojno lice koje po~ini krivi~no djelo iz stava (1) ovog ~lana blizu skladi{ta oru`ja ili vojne opreme ili skladi{taeksplozivnog materijala ili blizu drugog va`nog objekta,kaznit }e se kaznom zatvora od tri mjeseca do tri godine.(3)Ako je krivi~nim djelom iz st. (1) i (2) ovog ~lana neko licete{ko tjelesno povrije|eno ili je prouzrokovana imovinska{teta velikih razmjera ili su nastupile druge te{ke posljedice, po~inilac }e se kazniti kaznom zatvora od {est mjeseci dopet godina.(4)Ako je krivi~nim djelom iz st. (1) i (2) ovog ~lana neko liceusmr}eno, po~inilac }e se kazniti kaznom zatvora od jednedo deset godina.(5)Vojno lice koje po~ini krivi~no djelo iz st. (1) do (4) ovog~lana iz nehata, kaznit }e se:a)za krivi~no djelo iz stava (1) ovog ~lana, kaznom zatvora do {est mjeseci;b)za krivi~no djelo iz stava (2) ovog ~lana, kaznom zatvora do jedne godine;c)za krivi~no djelo iz stava (3) ovog ~lana, kaznom zatvora do tri godine;d)za krivi~no djelo iz stava (4) ovog ~lana, kaznom zatvora do pet godina.(6)Ako je krivi~nim djelom iz stava (5) ovog ~lanaprouzrokovana posljedica iz st. (3) ili (4) ovog ~lana,po~inilac }e se kazniti kaznom zatvora od tri mjeseca do pet godina.Prinuda prema vojnom licu u obavljanju slu`bene du`nosti^lan 246 e.(1)Ko silom ili prijetnjom da }e neposredno upotrijebiti silusprije~i vojno lice u obavljanju slu`bene du`nosti ili ga naisti na~in prisili na obavljanje slu`bene du`nosti, kaznit }ese kaznom zatvora do tri godine.(2)Ko pri ~injenju krivi~nog djela iz stava (1) ovog ~lana vojno lice te{ko uvrijedi ili ga lako tjelesno povrijedi, kaznit }e sekaznom zatvora od tri mjeseca do tri godine.(3)Ko pri ~injenju krivi~nog djela iz st. (1) i (2) ovog ~lanaupotrijebi oru`je, kaznit }e se kaznom zatvora od {estmjeseci do pet godina.(4)Po~inilac krivi~nog djela iz stava (1) ovog ~lana koji je bioizazvan protuzakonitim ili nepravilnim postupanjem vojnog lica, mo`e se bla`e kazniti ili osloboditi kazne.Napad na vojno lice u obavljanju slu`be^lan 246 f.(1)Ko napadne ili ozbiljno prijeti da }e napasti vojno lice dokvojno lice obavlja slu`benu du`nost, kaznit }e se kaznomzatvora do tri godine.(2)Ako je krivi~nim djelom iz stava (1) ovog ~lana vojno licelako tjelesno povrije|eno, ili je krivi~no djelo iz stava (1)ovog ~lana po~injeno upotrebom oru`ja, po~inilac }e sekazniti kaznom zatvora od tri mjeseca do tri godine.(3)Ako je krivi~nim djelom iz stava (1) ovog ~lana vojno licete{ko tjelesno povrije|eno, ili su prouzrokovane te{keposljedice za slu`bu, po~inilac }e se kazniti kaznom zatvora od jedne do deset godina.(4)Ako je pri po~injenju krivi~nog djela iz stava (1) ovog ~lana vojno lice s namjerom usmr}eno, po~inilac }e se kaznitikaznom zatvora najmanje deset godina ili kaznomdugotrajnog zatvora.(5)Po~inilac krivi~nog djela iz st. (1) i (2) ovog ~lana koji jebio izazvan protuzakonitim ili nepravilnim postupanjemvojnog lica, mo`e se bla`e kazniti ili osloboditi kazne.Zlostavljanje podre|enog ili mla|eg^lan 246 g.(1)Vojni starje{ina koji u slu`bi ili u vezi sa slu`bom zlostavlja podre|enog ili mla|eg ili s njim postupa na na~in kojim sevrije|a ljudsko dostojanstvo, kaznit }e se kaznom zatvorado tri godine.(2)Vojni starje{ina koji po~ini krivi~no djelo iz stava (1) ovog~lana prema vi{e lica, kaznit }e se kaznom zatvora do petgodina.Podno{enje neistinitih prijava i izvje{taja^lan 246 h.(1)Vojno lice koje u obavljanju slu`bene du`nosti ili slu`bepodnese prijavu ili izvje{taj neistinitog sadr`aja, ili u prijaviili izvje{taju pre{uti ~injenicu koju nije smjelo pre{utjeti, pazbog toga prouzrokuje te{ke {tetne posljedice za slu`bu ilislu`bu te{ko ugrozi i time dovede u opasnost `ivot ljudi iliimovinu velike vrijednosti, kaznit }e se nov~anom kaznomili kaznom zatvora do jedne godine.(2)Ako je krivi~no djelo iz stava (1) ovog ~lana po~injenopodno{enjem izrazito va`ne prijave ili davanjem izvje{tajaizrazito va`nog sadr`aja ili su prouzrokovane izrazito {tetneposljedice, po~inilac }e se kazniti kaznom zatvora od {estmjeseci do pet godina. (3)Ko po~ini krivi~no djelo iz stava (2) ovog ~lana iz nehata,kaznit }e se nov~anom kaznom ili kaznom zatvora do jednegodine.Nepreduzimanje mjera za za{titu vojne jedinice^lan 246 i.(1)Vojni starje{ina koji ne preduzme propisane, nare|ene ilidruge o~igledno potrebne mjere za o~uvanje `ivota izdravlja ljudi koji su mu povjereni, za osiguranje iodr`avanje u ispravnom stanju objekata, predmeta isredstava koji slu`e borbenoj gotovosti, za urednosnabdijevanje jedinice koja mu je povjerena hranom,opremom ili materijalom, za o~uvanje `ivota i zdravljastoke, ili mjere potrebne radi blagovremenog i urednogizvr{enja radova osiguranja ili osiguranja objekata koji sumu povjereni, pa time prouzrokuje te{ke {tetne posljedice za slu`bu ili slu`bu te{ko ugrozi ili dovede u opasnost `ivotljudi ili te{ko ugrozi zdravlje ljudi ili imovinu velikevrijednosti, kaznit }e se kaznom zatvora od tri mjeseca dotri godine.(2)Ako je krivi~nim djelom iz stava (1) ovog ~lana neko licete{ko tjelesno povrije|eno ili je prouzrokovana imovinska{teta velikih razmjera ili druge te{ke posljedice, po~inilac }e se kazniti kaznom zatvora od {est mjeseci do pet godina.(3)Ako je krivi~nim djelom iz stava (1) ovog ~lanaprouzrokovana smrt jednog ili vi{e lica, po~inilac }e sekazniti kaznom zatvora od jedne do deset godina.(4)Vojni starje{ina koji u~ini krivi~no djelo iz stava (1) ovog~lana iz nehata, kaznit }e se nov~anom kaznom ili kaznomzatvora do jedne godine.(5)Ako je krivi~nim djelom iz stava (4) ovog ~lanaprouzrokovana posljedica iz stava (2) ovog ~lana, po~inilac}e se kazniti kaznom zatvora do tri godine.(6)Ako je krivi~nim djelom iz stava (4) ovog ~lanaprouzrokovana posljedica iz stava (3) ovog ~lana, po~inilac}e se kazniti kaznom zatvora do pet godina.Neosiguranje na vojnim vje`bama^lan 246 j.(1)Vojno lice koje na vje`bi, obuci ili u obavljanju pokusa nepreduzme propisane, nare|ene ili o~igledno potrebne mjereosiguranja ili opreza, pa time dovede u opasnost `ivot ljudiili te{ko ugrozi zdravlje ljudi ili imovinu velike vrijednosti,kaznit }e se kaznom zatvora od tri mjeseca do tri godine.(2)Ako je krivi~nim djelom iz stava (1) ovog ~lana neko licete{ko tjelesno povrije|eno ili je prouzrokovana imovinska{teta velikih razmjera ili druge te{ke posljedice, po~inilac }e se kazniti kaznom zatvora od {est mjeseci do pet godina.(3)Ako je krivi~nim djelom iz stava (1) ovog ~lanaprouzrokovana smrt jednog ili vi{e lica, po~inilac }e sekazniti kaznom zatvora od jedne do deset godina.(4)Vojno lice koje po~ini krivi~no djelo iz stava (1) ovog ~lana iz nehata, kaznit }e se nov~anom kaznom ili kaznomzatvora do jedne godine.(5)Ako je krivi~nim djelom iz stava (4) ovog ~lanaprouzrokovana posljedica iz stava (2) ovog ~lana, po~inilac}e se kazniti kaznom zatvora do tri godine.(6)Ako je krivi~nim djelom iz stava (4) ovog ~lanaprouzrokovana posljedica iz stava (3) ovog ~lana, po~inilac}e se kazniti kaznom zatvora do pet godina.Nepropisan ili nepa`ljiv odnos prema povjerenom oru`ju ivojnoj opremi^lan 246 k.(1)Ko nepropisno ili nepa`ljivo dr`i, ~uva ili rukuje oru`jem ili vojnom opremom, koji su mu povjereni, a koji pripadajuvojnoj jedinici ili vojnoj ustanovi, pa time prouzrokujenjihovo o{te}enje u ve}oj mjeri, uni{tenje ili nestanak,kaznit }e se nov~anom kaznom ili kaznom zatvora do jednegodine.(2)Lice zadu`eno za skladi{te borbenih sredstava, oru`ja ilivojne opreme, koje ne preduzme mjere s ciljem njihoveza{tite ili odr`avanja, pa time prouzrokuje njihovo o{te}enje u ve}oj mjeri, uni{tenje ili nestanak, kaznit }e se kaznomzatvora od {est mjeseci do pet godina.(3)Ako je krivi~nim djelom iz stava (2) ovog ~lanaprouzrokovana imovinska {teta u ve}oj mjeri, po~inilac }ese kazniti kaznom zatvora od dvije do osam godina.(4)Lice iz stava (2) ovog ~lana koje po~ini krivi~no djelo izstava (2) ovog ~lana iz nehata, kaznit }e se nov~anomkaznom ili kaznom zatvora do tri godine.(5)Ako je krivi~nim djelom iz stava (4) ovog ~lanaprouzrokovana posljedica iz stava (3) ovog ~lana, po~inilac}e se kazniti kaznom zatvora od tri mjeseca do tri godine.Protuzakonito raspolaganje povjerenim oru`jem ili vojnomopremom^lan 246 l.Ko protuzakonito prisvoji, otu|i, zalo`i, preda drugome naupotrebu, o{teti ili uni{ti oru`je ili vojnu opremu koji su mupovjereni a slu`e potrebama odbrane, kaznit }e se kaznomzatvora od {est mjeseci do pet godina.Kra|a oru`ja i vojne opreme^lan 246 m.(1)Ko otu|i oru`je ili vojnu opremu ili dio borbenih sredstavakoji slu`e potrebama odbrane, s ciljem da njihovimprisvajanjem pribavi sebi ili drugome protupravnumaterijalnu korist, kaznit }e se kaznom zatvora od {estmjeseci do pet godina.(2)Kaznom zatvora od jedne do deset godina kaznit }e se kokrivi~no djelo iz stava (1) ovog ~lana u~ini:a)obijanjem, provaljivanjem ili drugim svladavanjemve}ih prepreka da do|e do stvari iz zatvorene zgrade,sobe, blagajne, ormara, sefa ili druge zatvorene prostorije ili prostora; ilib)kao pripadnik grupe ljudi koji su se udru`ili radi ~injenjakra|e; ilic)na naro~ito opasan ili drzak na~in; ilid)no{enjem oru`ja ili opasnog oru|a za napad ili odbranu;ilie)iskori{tavanjem stanja nastalog po`arom, poplavom,zemljotresom ili drugom sli~nom nesre}om; ilif)u odnosu na stvar velike vrijednosti a po~inilac postupa sciljem pribavljanja imovinske koristi takve vrijednosti.Nedopu{teni ulazak u vojna postrojenja i neovla{tenopravljenje skica i crte`a vojnih postrojenja ili borbenihsredstava^lan 246 n.(1)Ko s ciljem izvi|anja neovla{teno u|e u vojna postrojenjaiako zna da je pristup zabranjen, kaznit }e se nov~anomkaznom ili kaznom zatvora do jedne godine.(2)Ko neovla{teno pravi skice ili crte`e ili fotografira vojnapostrojenja ili borbena sredstva ili ih na drugi na~in snima,kaznit }e se kaznom zatvora od tri mjeseca do tri godine.Samovoljno udaljenje i bijeg iz vojne jedinice ili slu`be^lan 246 o.(1)Vojno lice koje samovoljno napusti svoju jedinicu ili slu`bu i ne vrati se na du`nost u roku od deset dana, ili se u istomroku ne vrati na du`nost s dozvoljenog odsustva izvan^etvrtak, 13. 7. 2006.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 53 - Stranica 5155 Broj 53 - Stranica 5156S L U @ B E N I G L A S N I K B i H^etvrtak, 13. 7. 2006.jedinice ili slu`be, kaznit }e se nov~anom kaznom ilikaznom zatvora do jedne godine.(2)Kaznom iz stava (1) ovog ~lana kaznit }e se vojno lice kojevi{e od dva puta u periodu kra}em od deset dana bezdopu{tenja ostane izvan svoje jedinice ili slu`be, kao ivojno lice koje samovoljno napusti svoju jedinicu ili slu`buza vrijeme izvr{enja va`nog zadatka ili pove}anog stepenaborbene gotovosti jedinice.(3)Vojno lice koje se krije s ciljem izbjegavanja slu`be uOru`anim snagama Bosne i Her ce go vi ne ili kojesamovoljno napusti svoju jedinicu ili slu`bu i ne vrati se nadu`nost u roku od trideset dana ili se u istom roku ne vratina du`nost s dozvoljenog odsustva izvan jedinice ili slu`be,kaznit }e se kaznom zatvora od {est mjeseci do pet godina.(4)Vojno lice koje napusti zemlju ili ostane izvan zemlje sciljem izbjegavanja slu`be u Oru`anim snagama Bosne iHer ce go vi ne, kaznit }e se kaznom zatvora najmanje trigodine.(5)Vojno lice koje se priprema pobje}i izvan zemlje s ciljemizbjegavanja slu`be u Oru`anim snagama Bosne i Her ce go -vi ne, kaznit }e se kaznom zatvora od tri mjeseca do trigodine.(6)Po~inilac krivi~nog djela iz stava (1) ovog ~lana koji sedobrovoljno javi nadle`nom organu mo`e se bla`e kaznitiili osloboditi kazne.(7)Po~inilac krivi~nog djela iz st. (3) i (4) ovog ~lana koji sedobrovoljno javi nadle`nom organu mo`e se bla`e kazniti.Ka`njavanje za krivi~na djela po~injena za vrijeme ratnogstanja ili vanrednog stanja ili kad je izdato nare|enje zaanga`iranje i upotrebu Oru`anih snaga Bosne i Her ce go vi ne^lan 246 p.(1)Ko po~ini krivi~no djelo iz ~lana 246 a. (Neizvr{enje iodbijanje izvr{enja nare|enja), stava (2); ~lana 246 b.(Odbijanje primanja i upotrebe oru`ja); ~lana 246 c.(Protivljenje nadre|enom), stava (1); ~lana 246 d. (Povredastra`arske, ~uvarske, patrolne ili druge sli~ne slu`be), st.(1), (2) i (5); ~lana 246 e. (Prinuda prema vojnom licu uobavljanju slu`bene du`nosti), st. (1) i (2); ~lana 246 f.(Napad na vojno lice u obavljanju slu`be) st. (1) i (2); ~lana 246 g. (Zlostavljanje podre|enog ili mla|eg); ~lana 246 h.(Podno{enje neistinitih prijava i izvje{taja); ~lana 246 i.(Nepreduzimanje mjera za za{titu vojne jedinice), st. (1),(4), (5) i (6); ~lana 246 j. (Neosiguranje na vojnimvje`bama), st. (1), (4), (5) i (6); ~lana 246 k. (Nepropisan ilinepa`ljiv odnos prema povjerenom oru`ju i vojnoj opremi),st. (1), (4) i (5); ~lana 246 n. (Nedopu{teni ulazak u vojnapostrojenja i neovla{teno pravljenje skica i crte`a vojnihpostrojenja ili borbenih sredstava) i ~lana 246 o.(Samovoljno udaljenje i bijeg iz vojne jedinice ili slu`be), st. (1) i (2) ovog zakona, za vrijeme ratnog stanja ili vanrednog stanja ili kad je izdato nare|enje za anga`iranje i upotrebuOru`anih snaga Bosne i Her ce go vi ne, kaznit }e se kaznomzatvora od jedne do deset godina.(2)Ko po~ini krivi~no djelo iz ~lana 246 d. st. (3) i (6); ~lana246 e. stava (3); ~lana 246 f. stava (3); ~lana 246 i. st. (2) i(3); ~lana 246 j. st. (2) i (3); ~lana 246 k. st. (2) i (3); ~lana246 l. (Protuzakonito raspolaganje povjerenim oru`jem ilivojnom opremom); ~lana 246 m. (Kra|a oru`ja i vojneopreme), stava (1) i ~lana 246 o. st. (3) i (5) ovog zakona,za vrijeme ratnog stanja ili vanrednog stanja ili kad je izdato nare|enje za anga`iranje i upotrebu Oru`anih snaga Bosne i Her ce go vi ne, kaznit }e se kaznom zatvora najmanje trigodine.(3)Ko po~ini krivi~no djelo iz ~lana 246 a. st. (1) i (3); ~lana246 b. stava (1); ~lana 246 c. st. (2), (3) i (4); ~lana 246 d.stava (4); ~lana 246 f. stava (4); ~lana 246 m. stava (2) i~lana 246 o. stava (4) ovog zakona, za vrijeme ratnog stanja ili vanrednog stanja ili kad je izdato nare|enje zaanga`iranje i upotrebu Oru`anih snaga Bosne i Her ce go vi -ne, kaznit }e se kaznom zatvora najmanje pet godina ilikaznom dugotrajnog zatvora.Prelazak i predaja neprijatelju^lan 246 r.(1)Vojno lice koje se za vrijeme ratnog stanja ili vanrednogstanja ili kad je izdato nare|enje za anga`iranje i upotrebuOru`anih snaga Bosne i Her ce go vi ne pridru`ineprijateljskoj vojsci, kaznit }e se kaznom zatvora najmanje pet godina.(2)Vojno lice koje se za vrijeme ratnog stanja ili vanrednogstanja ili kad je izdato nare|enje za anga`iranje i upotrebuOru`anih snaga Bosne i Her ce go vi ne preda neprijateljuprije nego {to su iscrpljena sva sredstva i na~ini odbrane,kaznit }e se kaznom zatvora od jedne do deset godina.Neispunjenje du`nosti za vrijeme borbe^lan 246 s.(1)Vojno lice koje za vrijeme borbe ili neposredno pred borbune izvr{i svoju du`nost, pa time prouzrokuje {tetneposljedice za vojnu jedinicu, sigurnosnu operaciju ili zaborbenu situaciju, kaznit }e se kaznom zatvora od jedne dodeset godina.(2)Ako su krivi~nim djelom iz stava (1) ovog ~lanaprouzrokovane naro~ito te{ke posljedice, po~inilac }e sekazniti kaznom zatvora od pet do petnaest godina.Napu{tanje du`nosti za vrijeme borbe bez dopu{tenja^lan 246 t.(1)Vojno lice koje za vrijeme borbe ili neposredno pred borbubez dopu{tenja napusti svoju du`nost, kaznit }e se kaznomzatvora od jedne do deset godina.(2)Ako su krivi~nim djelom iz stava (1) ovog ~lanaprouzrokovane naro~ito te{ke posljedice, po~inilac }e sekazniti kaznom zatvora od pet do petnaest godina.Napu{tanje polo`aja protivno nare|enju^lan 246 u.(1)Vojni starje{ina koji protivno nare|enju napusti polo`aj sajedinicom koja mu je povjerena prije nego {to je iscrpio svasredstva odbrane, kaznit }e se kaznom zatvora od jedne dodeset godina.(2)Ako su krivi~nim djelom iz stava (1) ovog ~lanaprouzrokovane naro~ito te{ke posljedice, po~inilac }e sekazniti kaznom zatvora od pet do petnaest godina.Napu{tanje o{te}enog plovila ili aviona prije vremena^lan 246 v.(1)Komandant borbenog plovila koji, za vrijeme ratnog stanjaili neposredne ratne opasnosti ili tokom vanrednog stanja ilikad je izdato nare|enje za anga`iranje i upotrebu Oru`anihsnaga Bosne i Her ce go vi ne, napusti o{te}eno plovilo prijenego {to je izvr{io svoju du`nost po propisima o slu`bi naplovilima, kaznit }e se kaznom zatvora od jedne do desetgodina.(2)^lan posade borbenog plovila koji, za vrijeme ratnog stanjaili neposredne ratne opasnosti ili za vrijeme vanrednogstanja ili kad je izdato nare|enje za anga`iranje i upotrebuOru`anih snaga Bosne i Her ce go vi ne, napusti o{te}enoplovilo prije nego {to je komandant plovila izdao nare|enjeza napu{tanje, ili ~lan posade vojnog aviona koji za vrijemerata napusti o{te}eni vojni avion, kaznit }e se kaznomzatvora od jedne do osam godina. (3)Ako su krivi~nim djelom iz st. (1) i (2) ovog ~lanaprouzrokovane naro~ito te{ke posljedice, po~inilac }e sekazniti:a)za krivi~no djelo iz stava (1) ovog ~lana, kaznom zatvora od pet do petnaest godina;b)za krivi~no djelo iz stava (2) ovog ~lana, kaznom zatvora od dvije do deset godina.Ostavljanje neprijatelju neo{te}enih borbenih sredstava^lan 246 z.(1)Vojno lice koje dopusti da neprijatelju padne u ruke bitnoneo{te}eno vojno skladi{te, plovilo, avion, tenk ili drugoborbeno sredstvo, kaznit }e se kaznom zatvora od jedne dodeset godina.(2)Kaznom iz stava (1) ovog ~lana kaznit }e se i ko protivnonare|enju dopusti da neprijatelju padnu u ruke bitnoneo{te}ena postrojenja ili drugi objekti od velikog zna~ajaza odbranu dr`ave.(3)Ko po~ini krivi~no djelo iz st. (1) i (2) ovog ~lana iz nehata, kaznit }e se kaznom zatvora do tri godine.Slabljenje borbene gotovosti i borbene situacije^lan 246 q.(1)Ko u toku borbe ili neposredno pred borbu oslabi borbenugotovost u jedinici ili nanese {tetu borbenoj situaciji,izazivanjem nezadovoljstva me|u vojnicima, {irenjemuznemiruju}ih vijesti, bje`anjem, bacanjem oru`ja ilimunicije ili {irenjem straha ili na drugi na~in, kaznit }e sekaznom zatvora od dvije do dvanaest godina.(2)Vojni starje{ina koji ne preduzme potrebne mjere premapodre|enom ili vojnom licu ni`eg ~ina koji za vrijeme borbeili neposredno pred borbu slabi borbenu gotovost jedinice ilinanosi {tetu borbenoj situaciji {irenjem uznemiruju}ih vijesti, stvaranjem nereda i zabune u jedinici, ili na drugi na~in,kaznit }e se kaznom zatvora od jedne do pet godina.(3)Ako su krivi~nim djelom iz st. (1) i (2) ovog ~lanaprouzrokovane naro~ito te{ke posljedice, po~inilac }e sekazniti kaznom zatvora najmanje pet godina.Neosiguranje vojne jedinice^lan 246 x.(1)Vojno lice koje za vrijeme ratnog stanja ili vanrednog stanja ili kad je izdato nare|enje za anga`iranje i upotrebuOru`anih snaga Bosne i Her ce go vi ne propusti da osigurajedinicu koja mu je povjerena, pa time prouzrokuje te{keposljedice za jedinicu, kaznit }e se kaznom zatvora od dvijedo dvanaest godina.(2)Ako su krivi~nim djelom iz stava (1) ovog ~lanaprouzrokovane naro~ito te{ke posljedice za jedinicu,po~inilac }e se kazniti kaznom zatvora od pet do petnaestgodina.(3)Vojno lice koje po~ini krivi~no djelo iz stava (1) ovog ~lana iz nehata, kaznit }e se kaznom zatvora od tri mjeseca do trigodine.(4)Ako je krivi~nim djelom iz stava (3) ovog ~lanaprouzrokovana posljedica iz stava (2) ovog ~lana, po~inilac}e se kazniti kaznom zatvora od {est mjeseci do pet godina.Neizvje{tavanje vojnih organa^lan 246 y.(1)Ko za vrijeme ratnog stanja ili vanrednog stanja ili kad jeizdato nare|enje za anga`iranje i upotrebu Oru`anih snagaBosne i Her ce go vi ne ne izvijesti nadre|enog, starijeg ilikomandu o doga|aju koji o~igledno zahtijeva neodlo`nopreduzimanje vojnih mjera, kaznit }e se kaznom zatvora dodvije godine.(2)Ako su krivi~nim djelom iz stava (1) ovog ~lanaprouzrokovane te{ke posljedice, po~inilac }e se kaznitikaznom zatvora od jedne do osam godina.Izricanje disciplinske kazne ili disciplinske mjere^lan 246 w.Za krivi~no djelo protiv Oru`anih snaga Bosne i Her ce go vi neiz ove glave ovog zakona s propisanom kaznom zatvora do trigodine, vojnom licu mo`e se umjesto krivi~nopravne sankcijeizre}i disciplinska kazna ili disciplinska mjera utvr|enapropisima kojima se ure|uje disciplinska odgovornost uOru`anim snagama Bosne i Her ce go vi ne, ako je djelo naro~itolakog oblika i ako to zahtijevaju interesi slu`be.Odgovornost za krivi~no djelo u~injeno po nare|enjunadre|enog^lan 246 ww.Nema krivi~nog djela ako njegova zakonska obilje`ja ostvaripodre|eni po nare|enju nadre|enog, a to nare|enje dato je uokviru slu`bene du`nosti, osim ako se nare|enje odnosi na~injenje genocida, ratnog zlo~ina, zlo~ina protiv ~ovje~nosti ilidrugog krivi~nog djela za koje se mo`e izre}i kazna zatvoradeset godina ili te`a kazna, ili ako je o~igledno da seizvr{enjem nare|enja ~ini krivi~no djelo."^lan 9.Zakonodavni organi entiteta }e svoje krivi~ne zakone uskladitis ovim zakonom u roku od mjesec dana od dana stupanja nasnagu ovog zakona. | |
Zakon o zaštiti ličnih podataka BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 49/06 | 27.06.2006 | SG BiH 89/11, SG BiH 76/11 | lični podaci,zaštita | ZAKON O ZAŠTITI LIČNIH PODATAKA POGLAVLJE I. OPĆE ODREDBE Član 1. (1) Cilj ovog Zakona je da se na teritoriji Bosne i Hercegovine svim licima, bez obzira na njihovo državljanstvo ili prebivalište, osigura zaštita ljudskih prava i osnovnih sloboda, a naročito pravo na tajnost u pogledu obrade ličnih podataka koji se na njih odnose. (2) Ovim Zakonom osniva se Agencija za zaštitu ličnih podataka u Bosni i Hercegovini (u daljnjem tekstu: Agencija), utvrđuju se: njena nadležnost, organizacija i upravljanje, kao i druga pitanja značajna za njen rad i zakonito funkcioniranje. Član 2. (1) Ovaj Zakon primjenjuje se na lične podatke koje obrađuju svi javni organi, fizička i pravna lica, osim ako drugi zakon ne nalaže drugačije. (2) Ovaj Zakon neće se primjenjivati na lične podatke koje obrađuju fizička lica isključivo u privatne svrhe. (3) Ovaj Zakon neće se primjenjivati na slučajno prikupljanje ličnih podataka, osim ako se ovi podaci ne obrađuju dalje. Član 3. Pojedini izrazi upotrijebljeni u ovom Zakonu imaju sljedeća značenja: - lični podaci znače bilo koju informaciju koja se odnosi na fizičko lice na osnovu koje je utvrđen ili se može utvrditi identitet lica; - nosilac podataka je fizičko lice čiji se identitet može ustanoviti ili identificirati, neposredno ili posredno, naročito na osnovu jedinstvenog matičnog broja te jednog ili više faktora karakterističnih za fizički, fiziološki, mentalni, ekonomski, kulturni ili socijalni identitet tog lica; - posebne kategorije podataka su svi lični podaci koji otkrivaju: a) rasno porijeklo, državljanstvo, nacionalno ili etničko porijeklo, političko mišljenje ili stranačku pripadnost, ili članstvo u sindikatima, religijsko, filozofsko ili drugo uvjerenje, zdravstveno stanje, genetski kod, seksualni život; b) krivične presude; c) biometrijske podatke; - zbirka ličnih podataka je bilo koji sistemski skup ličnih podataka koji su dostupni prema posebnim kriterijima, bilo da su centralizirani, decentralizirani ili razvrstani na funkcionalnom i geografskom osnovu ili postavljeni u skladu s posebnim kriterijima koji se odnose na lice i koji omogućavaju nesmetan pristup ličnim podacima u dosjeu; - obrada ličnih podataka podrazumijeva bilo koju radnju ili skup radnji koje se vrše nad podacima, bilo da je automatska ili ne, a posebno prikupljanje, unošenje, organiziranje, pohranjivanje, prerađivanje ili izmjenu, uzimanje, konsultiranje, korištenje, otkrivanje prijenosom, širenje ili na drugi način omogućavanje pristupa podacima, svrstavanje ili kombiniranje, blokiranje, brisanje ili uništavanje; - anonimni podaci su podaci koji se u svojoj originalnoj formi ili nakon njihove obrade ne mogu dovesti u vezu s nosiocem podataka u smislu njegove identifikacije; - pristup podacima je svaka radnja koja korisniku omogućava uvid u podatke bez prava da te podatke kasnije koristi u druge svrhe; - kontrolor je svaki javni organ, fizičko ili pravno lice, agencija ili drugi organ koji samostalno ili zajedno s drugim vodi, obrađuje i utvrđuje svrhu i način obrade ličnih podataka na osnovu zakona ili propisa; - obrađivač je fizičko ili pravno lice, javni organ, agencija ili drugi organ koji obrađuje lične podatke u ime kontrolora; - korisnik je fizičko ili pravno lice, javni organ, agencija ili drugi organ kojem se omogućava pristup ličnim podacima ili kojem se lični podaci mogu dati na korištenje; - saglasnost nosioca podataka je svaka konkretna i svjesna naznaka želje nosioca podataka data slobodnom voljom kojom nosilac podataka daje svoj pristanak da se njegovi lični podaci obrađuju. POGLAVLJE II. OSNOVNI PRINCIPI ZAKONITE OBRADE LIČNIH PODATAKA Član 4. Kontrolor je obavezan da: a) lične podatke obrađuje na pravičan i zakonit način; b) lične podatke koje prikuplja za posebne, izričite i zakonite svrhe ne obrađuje na bilo koji način koji nije u skladu s tom svrhom; c) lične podatke obrađuje samo u mjeri i obimu koji je neophodan za ispunjenje određene svrhe; d) obrađuje samo autentične i tačne lične podatke, te da ih ažurira kada je to potrebno; e) lične podatke koji su netačni i nepotpuni, s obzirom na svrhu zbog koje su prikupljeni ili se dalje obrađuju, izbriše ili ispravi; f) lične podatke obrađuje samo u vremenskom periodu koji je neophodan za ispunjenje svrhe u koju su podaci prikupljeni; g) lične podatke čuva u formi koja dopušta identificiranje nosioca podataka ne duže nego što je to potrebno za svrhu u koju se podaci prikupljaju ili dalje obrađuju; h) osigura da se lični podaci koji su prikupljeni u različite svrhe ne objedinjuju ili kombiniraju. Član 5. (1) Kontrolor može obrađivati lične podatke uz saglasnost nosioca podataka. (2) Saglasnost mora biti data u pisanoj formi, mora je potpisati nosilac podataka, mora imati tačnu naznaku podataka u vezi s kojima se saglasnost daje, te mora sadržavati ime kontrolora, svrhu i vremenski period na koji se saglasnost daje. (3) Saglasnost može biti povučena u bilo kojem trenutku, osim ako se nosilac podataka i kontrolor izričito ne dogovore drugačije. (4) Kontrolor će morati na zahtjev nadležnog organa, u svako vrijeme, dokazati da postoji saglasnost za period obrade ličnih podataka. (5) Kontrolor je dužan čuvati saglasnost za vrijeme obrade ličnih podataka za čiju obradu je ona data. Član 6. Kontrolor može obrađivati podatke, bez saglasnosti nosioca podataka, ako je ispunjen jedan od sljedećih uslova: a) ako vrši obradu ličnih podataka u skladu sa zakonom ili je obrada neophodna da bi se ispunile nadležnosti utvrđene zakonom; b) ako je neophodno da nosilac podataka pristupi pregovorima o ugovornom odnosu ili da se ispune obaveze koje su dogovorene s kontrolorom; c) ako je neophodno da se zaštite interesi nosioca podataka mora se bez odgađanja pribaviti saglasnost nosioca podataka ili se mora prekinuti obrada podataka, a prikupljeni podaci moraju se uništiti; d) ako je obrada ličnih podataka potrebna za ispunjenje zadatka koji se izvršava u javnom interesu; e) ako je neophodna zaštita zakonitih prava i interesa koje ostvaruje kontrolor ili korisnik, i ako ova obrada ličnih podataka nije u suprotnosti s pravom nosioca podatka da zaštiti vlastiti privatni i lični život; f) ako je neophodno za izvršavanje legitimnih aktivnosti političkih stranaka, pokreta, udruženja građana, sindikalnih organizacija i vjerskih zajednica. Član 7. (1) Kontrolor je obavezan provjeriti da li su lični podaci autentični i tačni. (2) Ako nepotpuni i netačni lični podaci ne mogu biti ispravljeni ili dopunjeni, a uzimajući u obzir svrhu u koju se prikupljaju ili u koju se dalje obrađuju, kontrolor ih mora bez odgađanja uništiti. Član 8. (1) Kontrolor koji obrađuje lične podatke na osnovu posebnog zakona obavezan je da poštuje prava na zaštitu privatnog i ličnog života nosioca podataka. (2) Lični podaci ne mogu se prenositi a dosjei i evidencije ne mogu se spajati (udruživati, sjedinjavati ili na drugi način povezivati) ako nisu ispoštovane obaveze utvrđene u stavu (1) ovog člana. (3) Spajanje evidencija i dosjea, prema stavu (2) ovog člana, može se uraditi samo ako obradu ličnih podataka obavlja isti kontrolor. Član 9. (1) Obrada posebnih kategorija ličnih podataka zabranjena je. (2) Izuzetno od odredbe stava (1) ovog člana, obrada posebne kategorije ličnih podataka dozvoljena je ako: a) je nosilac podataka izričito dao saglasnost; b) je obrada neophodna za zaštitu života, zdravlja, imovine i drugih vitalnih interesa nosioca podataka ili drugog lica za koje se saglasnost ne može dobiti, a naročito kada se radi o fizički, mentalno ili pravno nesposobnom licu, ili ako se lice smatra nestalim, ili zbog drugih sličnih razloga; c) je obrada podataka potrebna za izvršavanje obaveze ili posebnih prava kontrolora iz oblasti radnog prava u onoj mjeri u kojoj je ovlašten zakonom; d) se obrada podataka vrši za potrebe preventivne medicine, medicinske dijagnostike, pružanja i upravljanja medicinskim uslugama ako takve podatke obrađuje profesionalno medicinsko lice koje po zakonu ili kodeksu nadležnog organa podliježe obavezi čuvanja profesionalne tajne ili druga lica koja također podliježu obavezi čuvanja tajne; e) se obrada podataka vrši u okviru zakonitih aktivnosti ustanove, fondacije, udruženja ili druge neprofitne organizacije s političkim, filozofskim, religioznim ili sindikalnim ciljevima, a pod uslovom da se obrada podataka isključivo odnosi na članove tih organa ili lica koja s njima redovno kontaktiraju u vezi s njihovim ciljevima, pod uslovom da ti podaci ne budu otkriveni trećoj strani bez pristanka nosioca podataka; f) se vrši obrada podataka koje je nosilac podataka jasno učinio javnim ili je obrada neophodna za pokretanje, provođenje ili odbranu od pravnih zahtjeva; g) je to od posebnog javnog interesa ili u drugim slučajevima propisanim zakonom. U ovim slučajevima zakon mora sadržavati konkretne odredbe o adekvatnim mehanizmima zaštite. Član 10. Posebna kategorija ličnih podataka ne može se obrađivati automatski ako zakonom nije predviđena odgovarajuća zaštita. Član 11. (1) Kontrolor podataka i , u okviru svoje nadležnosti, obrađivač podataka brinu o sigurnosti podataka te preduzimaju sve tehničke i organizacione mjere i utvrđuju pravila postupaka koji su neophodni za provođenje ovog Zakona i drugih propisa u vezi sa zaštitom i tajnošću podataka. (2) Kontrolor i obrađivač dužni su preduzeti mjere protiv neovlaštenog ili slučajnog pristupa ličnim podacima, mijenjanja, uništavanja ili gubitka podataka, neovlaštenog prijenosa, drugih oblika nezakonite obrade podataka, kao i mjere protiv zloupotrebe ličnih podataka. Ova obaveza ostaje na snazi i nakon završetka obrade podataka. (3) Javni organ kao kontrolor dužan je, prema svojim nadležnostima, donijeti propis s ciljem provođenja ovog Zakona. (4) Kontrolor i, u okviru svoje nadležnosti, obrađivač podataka dužni su napraviti plan sigurnosti podataka kojim se određuju tehničke i organizacione mjere za sigurnost ličnih podataka. (5) Vijeće ministara Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vijeće ministara), uz prethodno pribavljeno mišljenje Agencije, propisat će način čuvanja i posebne mjere tehničke zaštite. Član 12. (1) Ako zakonom nije isključena obrada ličnih podataka preko obrađivača, kontrolor može zaključiti s obrađivačem ugovor o obradi ličnih podataka koji mora biti sačinjen u pisanoj formi. (2) U ugovoru se navode obim, svrha i rok na koji je sporazum zaključen, kao i adekvatne garancije obrađivača u vezi s tehničkom i organizacionom zaštitom ličnih podataka. (3) Obrada podataka preko obrađivača mora biti regulirana ugovorom koji obavezuje obrađivača prema kontroloru, a posebno da će obrađivač djelovati samo na osnovu uputstava kontrolora u skladu s odredbama ovog Zakona. (4) Obrađivač podataka odgovoran je za obradu ličnih podataka prema uputstvu kontrolora podataka. U obavljanju svojih dužnosti, obrađivač podataka ne može prenositi svoje odgovornosti na druge obrađivače podataka ako ne dobije izričitu saglasnost za to od kontrolora podataka. Član 13. Kontrolor zbirke ličnih podataka za svaku zbirku ličnih podataka uspostavlja i vodi evidenciju koja sadrži osnovne informacije o zbirci, a posebno sljedeće: a) naziv zbirke; b) ime, prezime i adresu kontrolora podataka i obrađivača podataka, stvarno mjesto obrade podataka (uključujući i tehničku obradu), kao i ostale aktivnosti obrađivača podataka u vezi s obradom ličnih podataka; c) svrhu obrade podataka; d) zakonsku osnova za obradu; e) vrstu podataka koji se obrađuju; f) kategorije nosilaca podataka; g) izvor podataka i način prikupljanja; h) vrstu prenesenih podataka, primaoce tih podataka i zakonsku osnovu za prijenos; i) rokove za brisanje određenih vrsta podataka; j) prijenos podataka iz inozemstva, odnosno iznošenje podataka iz Bosne i Hercegovine s naznakom države, odnosno međunarodne organizacije i inozemnog korisnika ličnih podataka, te svrhu za to unošenje, odnosno iznošenje propisano međunarodnim ugovorom, zakonom ili drugim propisom, odnosno pisanim pristankom lica na koje se podaci odnose; k) naznaku preduzetih mjera zaštite ličnih podataka. Član 14. (1) Kontrolor zbirke ličnih podataka dostavlja Agenciji podatke iz evidencije iz člana 13., koja ih objedinjava u Glavni registar. (2) Kontrolori zbirki ličnih podataka dužni su prije uspostavljanja zbirke ličnih podataka dostaviti Agenciji zahtjev o namjeravanom uspostavljanju zbirke ličnih podataka zajedno s podacima iz člana 13. prije preduzimanja bilo kakvih aktivnosti na obradi. (3) Agencija provjerava radnje obrade podataka nakon što od kontrolora podataka primi zahtjev za obradu ličnih podataka. Radnje na obradi podataka mogu početi tek onda kada Agencija odobri obradu ili nakon isteka dva mjeseca od dana kada je Agencija primila zahtjev. (4) Obaveza dostavljanja prethodnog obavještenja ne odnosi se na uspostavljanje zbirke ličnih podataka u slučajevima kada zakon određuje svrhu obrade, podatke ili kategorije podataka koji se obrađuju, kategoriju lica na koje se podaci odnose, korisnike ili kategorije korisnika kojima će podaci biti otkriveni te vrijeme u kojem će podaci biti čuvani. (5) U slučaju iz stava (3) ovog člana, kontrolor zbirke ličnih podataka dužan je podatke o uspostavljanju zbirke ličnih podataka, kao i promjene podataka o zbirci ličnih podataka, dostaviti Agenciji najkasnije u roku od 14 dana od dana uspostavljanja zbirke ili promjene podataka. (6) Podaci iz Glavnog registra dostupni su javnosti. (7) Agencija će objaviti evidencije iz Glavnog registra. Član 15. Način vođenja evidencije iz člana 13. ovog Zakona i obrazac evidencije, kao i izuzetke od obaveze prijavljivanja određenih zbirki prema članu 14., propisat će Vijeće ministara, uz prethodno pribavljeno mišljenje Agencije. Član 16. (1) Zaposleni kod kontrolora ili obrađivača i ostala lica koja rade na obradi ličnih podataka na osnovu ugovora s kontrolorom ili obrađivačem mogu obrađivati lične podatke samo pod uslovima i u obimu koje odrede kontrolor ili obrađivač. (2) Zaposleni kod kontrolora ili obrađivača, ostala fizička lica koja obrađuju lične podatke na osnovu ugovora zaključenog s kontrolorom ili obrađivačem i ostala lica koja, u okviru primjene zakonom propisanih prava i obavljanja dužnosti, dođu u kontakt s ličnim podacima u prostorijama kontrolora ili obrađivača, dužna su čuvati tajnost ličnih podataka i pridržavati se utvrđenog načina osiguranja. (3) Lični podaci koje obrađuju kontrolor ili obrađivač podataka za zaposlene predstavljaju službenu tajnu. (4) Obaveza čuvanja tajnosti ličnih podataka ostaje na snazi i nakon prestanka radnog odnosa, odnosno određenog zadatka. (5) Oslobađanje od obaveze čuvanja tajnosti ličnih podataka može se propisati samo zakonom. Član 17. (1) Kontrolor podataka ne može dati lične podatke korisniku prije nego što o tome obavijesti nosioca podataka. Ako nosilac podataka ne odobri davanje ličnih podataka, oni se ne mogu otkriti trećoj strani osim ako to nije u javnom interesu. (2) Kontrolor ličnih podataka ovlašten je lične podatke dati na korištenje drugim korisnicima na osnovu pisanog zahtjeva korisnika ako je to potrebno radi obavljanja poslova u okviru zakonom utvrđene nadležnosti ili ostvarivanja zakonitih interesa korisnika. (3) Pisani zahtjev mora sadržavati svrhu i pravnu osnovu za korištenje ličnih podataka, te vrste ličnih podataka koji se traže. (4) Zabranjeno je davanje ličnih podataka na korištenje drugim korisnicima za čiju obradu, odnosno korištenje nisu ovlašteni prema odredbama čl. 5. i 6. ovog Zakona, te ako je svrha za koju se lični podaci traže na korištenje suprotna odredbi člana 4. ovog Zakona. (5) Kontrolor podataka vodi posebnu evidenciju o ličnim podacima koji su dati na korištenje korisniku ličnih podataka i svrsi za koju su lični podaci dati. (6) Nosilac podataka ne može ostvariti pravo na blokiranje ili uništavanje ličnih podataka ako kontrolor ima obavezu da obradi podatke prema posebnom zakonu ili ako bi time bila narušena prava trećih lica. Član 18. (1) Lični podaci neće se prenositi iz Bosne i Hercegovine kontroloru ili obrađivaču podataka u inozemstvu, bez obzira na medij podataka ili način prijenosa, ako u državi u koju se prenose nisu zadovoljeni uslovi utvrđeni članom 4. ovog Zakona i pod uslovom da strani kontrolor za sve podatke ispoštuje iste principe zaštite podataka. (2) Izuzetno, lični podaci mogu se prenositi u inozemstvo ako je nosilac podataka dao saglasnost, kada je to potrebno radi ispunjavanja ugovora ili pravnog potraživanja i kad je to potrebno radi zaštite javnog interesa. Član 19. (1) Obrada ličnih podataka u novinarske svrhe, u svrhe umjetničkog i literarnog izražavanja, vršit će se u skladu s posebnim propisom i kodeksima ponašanja. (2) Na obradu ličnih podataka u svrhe navedene u stavu (1) ovog člana ne odnose se odredbe ovog Zakona, osim odredbi o sigurnosti i povjerljivosti kao i o odgovornosti za štetu. Član 20. (1) Nakon isteka vremenskog perioda koji je neophodan za ispunjavanje svrhe u koju su podaci prikupljeni, ti podaci mogu se obrađivati samo u statističke, arhivske i naučne svrhe. Podaci prikupljeni i pohranjeni u te svrhe neće se koristiti u druge svrhe. (2) Lični podaci mogu biti obrađivani za potrebe statistike, arhive i nauke bez saglasnosti nosioca podataka. Čim se završi obrada podataka u ove svrhe, podaci moraju biti učinjeni anonimnim. (3) Kada se koriste lični podaci u ove svrhe, neophodno je da se poštuje pravo na zaštitu privatnosti i ličnog života nosioca podataka. Član 21. Organizacija ili lice koje vrši obradu podataka za potrebe naučnog istraživanja može objaviti informacije dobivene iz ličnih podataka ako za to dobije pisanu saglasnost nosioca podataka. POGLAVLJE III. PRAVA NOSIOCA PODATAKA Član 22. Kontrolor podataka prije početka prikupljanja podataka obavještava nosioca podataka, ako on o tome već nije obaviješten, o sljedećem: a) o svrsi obrade, b) o kontroloru, prijemnom organu ili trećoj strani kojoj će podaci biti dostupni, c) o zakonskoj obavezi dostavljanja podataka za obradu, d) o posljedicama u slučaju da nosilac podataka odbije tako postupiti, e) o slučajevima u kojima je nosilac podataka ima pravo odbiti dostaviti lične podatke, f) o tome da li je pribavljanje ličnih podataka na dobrovoljnoj osnovi, g) o postojanju prava pristupa i prava ispravke podataka koji se na njega odnose. Član 23. Ako kontrolor nije pribavio lične podatke od nosioca podataka dužan je, bez odgađanja, obavijestiti nosioca podataka o tome ko je treća strana koja je kontroloru dostavila lične podatke. Član 24. (1) Kontrolor podataka obavještava nosioca podataka o toku obrade njegovih podataka koju vrši kontrolor podataka ili obrađivač podataka, o svrsi obrade podataka, zakonskoj osnovi i trajanju obrade, da li su podaci pribavljeni od nosioca podataka ili od treće strane i o pravu na pristup ličnim podacima, kao i o tome ko je primio ili ko će primiti podatke i za koju svrhu. (2) Kontrolor nije dužan dati obavještenje o obradi ličnih podataka ako: a) lične podatke obrađuje isključivo u statističke, naučnoistraživačke ili arhivske svrhe; b) obaveza kontrolora da obradi podatke proističe iz zakona, ili ako su ti podaci neophodni za izvršavanje prava i obaveza propisanih zakonom; c) je zakonom propisano da kontrolor nema obavezu dostavljanja obavještenja; d) isključivo obrađuje objavljene lične podatke; e) obrađuje lične podatke uz saglasnost nosioca podataka, u skladu s članom 5. ovog Zakona. Član 25. (1) Ako zakonom nije drugačije predviđeno, kontrolor je dužan, na osnovu pisanog zahtjeva nosioca podataka, jednom godišnje, bez naknade, dostaviti nosiocu podataka informacije u vezi s obradom njegovih ličnih podataka. (2) U suprotnom, ove informacije dostavljaju se u bilo koje vrijeme, uz odgovarajuću naknadu koja ne prelazi iznos troškova dostavljanja informacija. (3) Kontrolor podataka dužan je dostaviti ove informacije u pisanoj i razumljivoj formi, u roku od 30 dana od dana podnošenja zahtjeva. Član 26. (1) Kontrolor podataka ne može odbiti da pruži informaciju nosiocu podataka osim u slučajevima kada je to zakonom predviđeno. (2) Kontrolor podataka navest će razlog zbog kojeg je odbijen zahtjev za dobivanje tražene informacije. (3) Kontrolor podataka će Agenciji podnositi godišnji izvještaj o odbijenim zahtjevima nosioca podataka. Član 27. Nosilac podataka i sva druga lica na koja je izvršen prijenos podataka s ciljem njihove obrade bit će obaviješteni o svim ispravkama i brisanju podataka. Takve informacije mogu biti uskraćene, s obzirom na svrhu obrade, ako se time ne narušava opravdan interes nosioca podataka. Član 28. (1) Kontrolor podataka nije dužan pružiti informaciju o obradi ličnih podataka niti omogućiti pristup ličnim podacima, ako bi se time mogla nanijeti značajna šteta legitimnim interesima sljedećih kategorija u Bosni i Hercegovini: a) državne sigurnosti; b) odbrane; c) javne sigurnosti; d) preventive, istrage, otkrivanja krivičnih djela i gonjenja izvršilaca, te povrede etičkih pravila profesije; e) privrednim i finansijskim interesima, uključujući monetarna, budžetska i poreska pitanja; f) inspekcijskim i drugim kontrolnim dužnostima; g) zaštiti nosioca podataka ili prava i sloboda drugih. (2) Ovakva ograničenja dozvoljena su samo u mjeri u kojoj su potrebna u jednom demokratskom društvu u jednu od navedenih svrha. Član 29. (1) Kontrolor ne može donijeti odluku koja će proizvesti pravno djelovanje na nosioca podataka ili koja može značajno uticati na njega a cilj joj je procjena određenih ličnih odlika nosioca podataka, koja je isključivo zasnovana na automatskoj obradi ličnih podataka. (2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, odluka donesena isključivo na osnovu automatske obrade podataka proizvodi pravno djelovanje za nosioca podataka: a) ako je donesena u postupku zaključivanja ili izvršavanja ugovora, pod uslovom da je zahtjev nosioca podataka ispunjen ili ako postoje odgovarajuće mjere zaštite njegovih zakonitih interesa; b) ako je kontrolor ovlašten na osnovu zakona, koji također određuje mjere zaštite zakonitih interesa nosioca podataka, da donese takvu odluku. Član 30. (1) Kada nosilac podataka ustanovi ili posumnja da su kontrolor ili obrađivač podataka povrijedili njegovo pravo ili da postoji direktna opasnost za povredu prava, može podnijeti prigovor Agenciji radi zaštite svojih prava i zahtijevati da: a) se kontrolor ili obrađivač uzdrže od takvih radnji i isprave činjenično stanje prouzrokovano tim radnjama; b) kontrolor ili obrađivač isprave ili dopune lične podatke tako da oni budu autentični i tačni; c) lični podaci budu blokirani ili uništeni. (2) O zahtjevu nosioca podataka iz stava (1) ovog člana Agencija donosi rješenje koje se dostavlja podnosiocu prigovora i kontroloru. (3) Protiv rješenja Agencije nije dozvoljena žalba, ali se može pokrenuti upravni spor kod Suda Bosne i Hercegovine. (4) Prilikom odlučivanja o prigovoru, Agencija postupa prema odredbama Zakona o upravnom postupku. Član 31. (1) Agencija može osloboditi kontrolora podataka odgovornosti ako dokaže da nije mogao spriječiti povredu prava nosioca podataka koju je prouzrokovalo lice koje radi na obradi ličnih podataka. (2) Nosilac podataka, i pored toga, može zahtijevati od kontrolora ili obrađivača da obustavi nepravilnosti, ispravi nezakonito prouzrokovano činjenično stanje, izvrši ispravku, dopunu, blokadu ili uništi lične podatke. Član 32. (1) Kontrolor podataka dužan je nadoknaditi materijalnu ili nematerijalnu štetu nosiocu podataka ako mu je ona nanesena zbog povrede prava na privatnost. (2) U sporovima radi naknade štete nosilac podataka podnosi tužbu nadležnom sudu na čijem području ima prebivalište ili boravište, ili nadležnom sudu na čijem području kontrolor ima sjedište. (3) Visinu novčane naknade za materijalnu štetu utvrđuje nadležni sud, osim ako se stranke pred sudom sporazumno ne dogovore o visini naknade. (4) Nematerijalna šteta nadoknađuje se javnim izvinjenjem te isplatom pravične novčane naknade. (5) Kontrolor podataka odgovarat će ako je povredu prava nosioca podataka, propisanih ovim zakonom, nanio i obrađivač. Član 33. (1) Kontrolor podataka može se osloboditi odgovornosti za štetu, u cjelini ili djelimično, ako dokaže da nije odgovoran za događaj koji je doveo do nastanka štete. (2) Obeštećenje neće biti isplaćeno za štetu koju je oštećena strana prouzrokovala namjerno ili krajnjom nepažnjom. POGLAVLJE IV. ORGAN ZADUŽEN ZA ZAŠTITU PODATAKA Član 34. Na sva pitanja organizacije i upravljanja te druga pitanja značajna za funkcioniranje Agencije kao upravne organizacije, kao što je donošenje pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i ostalih podzakonskih propisa, upravni nadzor, odnos između institucija Bosne i Hercegovine, te odnos Agencije prema pravnim i fizičkim licima, u mjeri u kojoj nisu propisana ovim zakonom, primjenjuje se Zakon o ministarstvima i drugim organima uprave Bosne i Hercegovine i Zakon o upravi. Član 35. Agencija je samostalna upravna organizacija osnovana radi osiguranja zaštite ličnih podataka na čijem čelu je direktor. Član 36. Sredstva potrebna za finansiranje rada Agencije osiguravaju se iz budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine. Član 37. (1) Sjedište Agencije je u Sarajevu. (2) Agencija može imati odjele i ostale organizacione jedinice koje se uspostavljaju pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji. Član 38. (1) Zaposleni u Agenciji su državni službenici i zaposlenici. (2) Radni odnosi državnih službenika koji rade u Agenciji uređuju se Zakonom o državnoj službi u institucijama Bosne i Hercegovine. (3) Radni odnosi zaposlenih u Agenciji uređuju se Zakonom o radu u institucijama Bosne i Hercegovine. (4) Radna mjesta na kojima rade državni službenici i ostali zaposleni uređuju se pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji. Član 39. Struktura državnih službenika i zaposlenika u Agenciji općenito odražava nacionalnu strukturu stanovništva BiH prema popisu stanovništva iz 1991. godine. Član 40. (1) Poslovi iz nadležnosti Agencije su: a) nadgledanje provođenja odredbi ovog Zakona i drugih zakona o obradi ličnih podataka; b) postupanje po podnesenim prigovorima nosioca podataka; c) podnošenje Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine godišnjeg izvještaja o zaštiti ličnih podataka; d) praćenje uslova za zaštitu ličnih podataka davanjem prijedloga za usvajanje ili izmjenu zakona koji se odnose na obradu ličnih podataka, te davanje mišljenja s prijedlozima tih zakona i briga o ispunjavanju kriterija zaštite podataka koji proističu iz međunarodnih sporazuma obavezujućih za Bosnu i Hercegovinu. (2) Agencija je ovlaštena da: a) posredstvom inspekcije, nadzire ispunjavanje obaveza propisanih ovim zakonom; b) vodi Glavni registar; c) prima primjedbe i prigovore građana koje se odnose na kršenje ovog Zakona; d) donosi provedbene propise, smjernice ili druge pravne akte, u skladu sa Zakonom; e) nalaže blokiranje, brisanje ili uništavanje podataka, privremenu ili trajnu zabranu obrade, upozorava ili opominje kontrolora; f) podnosi zahtjev za podnošenje prekršajnog postupka u skladu s ovim Zakonom; g) daje savjete i mišljenja u vezi sa zaštitom ličnih podataka; h) sarađuje sa sličnim organima u drugim državama; i) obavlja druge dužnosti propisane zakonom; j) nadzire iznošenje ličnih podataka iz Bosne i Hercegovine. Član 41. (1) Kad uoči da je neka obrada ličnih podataka nezakonita, Agencija zahtijeva od kontrolora da prekine takvu obradu te nalaže druge mjere. Kontrolor bez odgađanja preduzima naložene mjere i o tome u roku od 15 dana pisanim putem informira Agenciju. (2) U obavljanju dužnosti Agencija može zahtijevati od kontrolora ili obrađivača podataka da joj dostavi informacije o bilo kojem pitanju, a može izvršiti i uvid u bilo koji dokument i evidenciju u kojima mogu biti lični podaci. (3) Agencija ima pravo ulaska u sve prostorije u kojima se vrši obrada podataka. Ulazak i kontrola imovine i prostorija kontrolora podataka koji nisu propisani zakonom mogu se obavljati samo tokom radnog vremena. (4) Državne i službene tajne neće biti prepreka za Agenciju u ostvarivanju njenih prava navedenih u ovom članu, ali odredbe o tajnosti su i za Agenciju obavezujuće. (5) Javni organi vlasti obavezni su Agenciji, na njen zahtjev, pružiti podršku u provođenju njenih dužnosti. Član 42. (1) Agencijom rukovodi direktor Agencije (u daljnjem tekstu: direktor). (2) Za svoj i rad Agencije direktor odgovara Vijeću ministara. Član 43. (1) Direktora imenuje Vijeće ministara u skladu sa Zakonom o ministarskim i drugim vladinim imenovanjima u Bosni i Hercegovini. (2) Direktor se imenuje na mandat od četiri godine, uz mogućnost ponovnog imenovanja. Član 44. Osim uslova utvrđenih Zakonom o ministarskim imenovanjima, kandidat za direktora mora imati: a) obrazovanje diplomiranog pravnika; b) pet godina radnog iskustva na poslovima rukovođenja u upravi; c) dokazano iskustvo u oblasti poštivanja ljudskih prava; d) priznat visok moralni status. Član 45. Vijeće ministara može razriješiti direktora prije isteka mandata: a) na njegov zahtjev; b) ako trajno nije u mogućnosti obavljati svoje dužnosti; c) ako se utvrdi nezakonit rad Agencije; d) ako mu je konačnom odlukom utvrđena disciplinska odgovornost; e) ako mu je izrečena pravosnažna kazna zatvora za krivično djelo. Član 46. (1) Direktor: a) predstavlja Agenciju; b) izrađuje godišnji plan rada prema smjernicama predsjedavajućeg Vijeća ministara, te godišnji budžet Agencije i predlaže ih na usvajanje Vijeću ministara; c) rukovodi i usmjerava poslove iz nadležnosti Agencije; d) predlaže nadležnom organu pokretanje pregovora vezanih za zaključivanje međunarodnih sporazuma o saradnji u vezi s pitanjima zaštite ličnih podataka; e) pravi stalne analize radi racionalnog rasporeda zaposlenih i tehničkih sredstava. (2) Osim dužnosti i odgovornosti iz stava (1) ovog člana, direktor obavlja i druge poslove, kao što su: a) predlaganje Vijeću ministara pravilnika o unutrašnjoj organizaciji, uključujući ukupan broj zaposlenih i kriterije za popunjavanje, drugih pravilnika i propisa predviđenih zakonom, u skladu sa Zakonom o ministarstvima i drugim organima uprave Bosne i Hercegovine; b) imenovanje rukovodilaca organizacionih jedinica Agencije; c) dodjeljivanje zadataka pomoćnicima direktora u skladu sa zakonom; d) odlučivanje o pravima i dužnostima iz radnog odnosa državnih službenika i ostalih zaposlenih u skladu s važećim zakonima iz ove oblasti; e) nabavljanje opreme i drugih materijalnih sredstava za potrebe Agencije; f) podnošenje godišnjeg izvještaja o radu Vijeću ministara, a po potrebi ili na zahtjev ministra, podnošenje i posebnih izvještaja; g) dostavljanje izvještaja Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine i Vijeću ministara; h) obavljanje i drugih dužnosti propisanih zakonom. (3) Direktor je odgovoran za zakonit rad Agencije i zakonito trošenje sredstava dodijeljenih Agenciji iz budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine. Član 47. Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine može, po potrebi, zatražiti da se izvrši kontrola rada Agencije. POGLAVLJE V. KAZNENE ODREDBE Član 48. (1) Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 KM do 100.000 KM kaznit će se za prekršaj kontrolor ako: a) protupravno obrađuje posebnu kategoriju ličnih podataka (član 9.); b) prenosi lične podatke u inozemstvo ako u državi u koju se prenose nisu zadovoljeni uslovi predviđeni u članu 5. ovog Zakona i pod uslovom da strani kontrolor za sve podatke ne ispoštuje iste principe zaštite podataka (član 18.); (2) Za prekršaj iz stava (1) ovog člana kaznit će se kontrolor kao odgovorno lice novčanom kaznom u iznosu od 1.000 KM do 15.000 KM. (3) Za prekršaj iz stava (1) ovog člana kaznit će se kontrolor kao zaposlenik novčanom kaznom u iznosu od 500 KM do 10.000 KM. Član 49. (1) Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 100.000 KM kaznit će se za prekršaj kontrolor ako: a) obrađuje lične podatke suprotno članu 4. ovog Zakona; b) obrađuje lične podatke bez saglasnosti nosioca podataka (član 5. stav (1)); c) obrađuje lične podatke bez saglasnosti nosioca podataka, a nije ispunjen ni jedan od uslova iz člana 6.; d) ne provjeri da li su lični podaci koje obrađuje autentični i tačni (član 7. stav (1)); e) bez odgađanja ne uništi netačne i nepotpune podatke (član 7. stav (2)); f) obrađuje lične podatke na osnovu posebnog zakona a ne poštuje pravo na zaštitu privatnog i ličnog života nosioca podataka (član 8. stav (1)); g) prenosi lične podatke, odnosno objedinjuje dosjee i evidencije a da nisu zadovoljeni propisani uslovi (član 8. stav (2)); h) automatski obrađuje posebnu kategoriju ličnih podataka a da nije osigurao zakonom predviđenu zaštitu (član 10.); i) ne preduzme neophodne mjere i postupke protiv neovlaštenog ili slučajnog pristupa, mijenjanja, uništenja ili gubitka, neovlaštenog prijenosa, drugih oblika nezakonite obrade, kao i mjere protiv zloupotrebe ličnih podataka (član 11. stav (2)); j) ne sačini plan sigurnosti podataka (član 11. stav (4)); k) povjeri obradu ličnih podataka obrađivaču a da s njim ne sačini ugovor o tome (član 12. stav (1)); l) obrađivač podataka ako prenese svoju odgovornost na drugog obrađivača a da za to nije izričito dobio uputstvo kontrolora (član 12. stav (4)); m) protupravno da lične podatke korisniku (član 17.); n) podatke prikupljene i pohranjene u statističke, arhivske i naučne svrhe koristi u druge svrhe (član 20. stav (1)); o) objavi informaciju dobivenu prilikom obrade ličnih podataka u statističke, arhivske i naučne svrhe bez saglasnosti nosioca podataka (član 21.); p) ne postupi po zahtjevu Agencije da prekine nezakonitu obradu ličnih podataka i ne preduzme naložene mjere (član 41. stav (1)); q) kontrolor ili obrađivač koji ne dostavi informaciju po zahtjevu Agencije ili onemogući Agenciji uvid u bilo koji dokument ili evidenciju u kojima mogu biti lični podaci (član 41. stav (2)); r) onemogući ulazak službenicima Agencije u bilo koje prostorije u kojima se vrši obrada ličnih podataka (član 41. stav (3)); (2) Za prekršaj iz stava (1) ovog člana kaznit će se kontrolor kao odgovorno lice novčanom kaznom u iznosu od 500 KM do 10.000 KM. (3) Za prekršaj iz stava (1) ovog člana kaznit će se kontrolor kao osoba u radnom odnosu novčanom kaznom u iznosu od 300 KM do 5.000 KM. Član 50. (1) Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 KM do 50.000 KM kaznit će se za prekršaj kontrolor ako: a) obrađuje lične podatke na osnovu saglasnosti nosioca podataka koja nije sačinjena u skladu s članom 5. stav (2); b) ne može dokazati da postoji saglasnost i ako ne čuva saglasnost za vrijeme obrade ličnih podataka za čiju obradu je data saglasnost (član 5. st. (4) i (5)); c) povjeri obradu ličnih podataka obrađivaču a da ugovor ne sadrži propisane elemente (član 12. stav (2)); d) obrađivač podataka počne obradu na osnovu ugovora ili pravnog akta koji ne obavezuje obrađivača prema kontroloru (član 12. stav (3)); e) ne uspostavi i ne vodi propisanu evidenciju (član 13.); f) ne dostavi Agenciji podatke iz evidencije iz člana 13. (član 14. stav (1)); g) uspostavi zbirku ličnih podataka prije dostavljanja zahtjeva Agenciji (član 14. stav (2)); h) počne uspostavljanje zbirke ličnih podataka a da nije dobio saglasnost Agencije ili da nisu istekla dva mjeseca od podnošenja zahtjeva Agenciji (član 14. stav (3)); i) u roku od 14 dana, ne dostavi Agenciji podatke o uspostavljanju zbirke ličnih podataka ili o primjenama u formiranim zbirkama (član 14. stav (5)); j) ne vodi posebnu evidenciju o ličnim podacima koji su dati korisniku (član 17. stav (5)); k) obrađuje lične podatke u novinarske svrhe, svrhe umjetničkog i literarnog izražavanja suprotno odredbama o sigurnosti i povjerljivosti podataka (član 19. stav (2)); l) lične podatke ne učini anonimnim nakon obrade za statističke, arhivske i naučne svrhe (član 20. stav (2)); m) ne osigura, prilikom obrade podataka za statističke, arhivske i naučne svrhe, nivo zaštite propisan ovim zakonom (član 20. stav (3)); n) prije početka prikupljanja podataka ne obavijesti nosioca podataka, osim ako on nije već obaviješten o tome (član 22.); o) ne obavijesti nosioca podataka o trećoj strani koja mu je dostavila lične podatke (član 23.); p) ne obavijesti nosioca podataka o obradi njegovih podataka (član 24.); q) na osnovu pismenog zahtjeva nosioca podataka, ne dostavi jednom godišnje, bez naknade, informaciju u vezi s obradom njegovih ličnih podataka (član 25. stav (1)); r) ne dostavi informaciju u pisanoj i razumljivoj formi u roku od 30 dana od dana podnošenja zahtjeva (član 25. stav (3)); s) odbije zahtjev za pružanje informacije a da to nije zakonom predviđeno (član 26. stav (1)); t) ne navede razloge zbog kojih je odbijen zahtjev kojim je tražena informacija (član 26. stav (2)); u) ne podnese Agenciji godišnji izvještaj o odbijenim zahtjevima (član 26. stav (3)); v) donese odluku isključivo na osnovu automatske obrade ličnih podataka (član 29.). (2) Za prekršaj iz stava (1) ovog člana kaznit će se kontrolor kao odgovorno lice novčanom kaznom u iznosu od 200 KM do 5.000 KM. (3) Za prekršaj iz stava (1) ovog člana kaznit će se kontrolor kao osoba u radnom odnosu novčanom kaznom u iznosu od 100 KM do 1.000 KM. Član 51. Novčanom kaznom u iznosu od 500 do 5.000 KM kaznit će se za prekršaj lice koje obrađuje lične podatke protivno uslovima i obimu koje odredi kontrolor ili obrađivač (član 16. stav (1)). Član 52. Novčanom kaznom u iznosu od 500 KM do 5.000 KM kaznit će se za prekršaj odgovorno lice u javnom organu koje: a) ne donese propis s ciljem provođenja ovog Zakona (član 11. stav (3)); b) ne pruži podršku Agenciji u provođenju njene dužnosti (član 41. stav (5)). POGLAVLJE VI. PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 53. (1) Vijeće ministara donijet će propise iz čl.11. i 15. ovog Zakona u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovog Zakona. (2) Vijeće ministara može donijeti i druge propise neophodne za provođenje ovog Zakona. Član 54. Odredbe ovog Zakona uzet će se u obzir prilikom primjene Zakona o slobodi pristupa informacijama. Član 55. (1) Kontrolor, koji je obrađivao lične podatke do dana stupanja na snagu ovog Zakona i koji podliježe obavezi iz člana 15., dužan je izvršiti ovu obavezu najkasnije u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovog Zakona. (2) Obrada ličnih podataka izvršena prije stupanja na snagu ovog Zakona bit će usaglašena s ovim zakonom do 31. decembra 2006. godine. Član 56. (1) Agencija će početi raditi na osnovu posebne odluke Vijeća ministara, ali ne prije 1. januara 2006. godine. (2) Do završetka imenovanja direktora, Komisija za zaštitu ličnih podataka, imenovana u skladu sa Zakonom o zaštiti ličnih podataka ("Službeni glasnik BiH, br.32/01), nastavlja raditi u skladu s ovim zakonom. | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 46/06 | 19.06.2006 | SG BiH 68/18, SG BiH 72/13, SG BiH 12/09, SG BiH 16/09, SG BiH 93/09, SG BiH 58/08, SG BiH 53/07, SG BiH 29/07, SG BiH 13/05, SG BiH 48/05, SG BiH 63/04, SG BiH 26/04, SG BiH 36/03 | krivični postupak | ZAKONO IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA OKRIVI^NOM POSTUPKU BOSNE I HERCEGOVINE^lan 1.(Izmjena i dopuna ~lana 135.)(1)U ~lanu 135. (Trajanje pritvora u istrazi) Zakona okrivi~nom postupku Bosne i Hercegovine ("Slu`beniglasnik Bosne i Hercegovine", br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05 i 48/05) (u daljnjem tekstu: Zakon), iza stava3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:"(4)Izuzetno i u izrazito slo`enom predmetu vezano za krivi~nodjelo za koje je propisana kazna dugotrajnog zatvora,pritvor se mo`e ponovo produ`iti za jo{ najvi{e tri (3)mjeseca nakon produ`etka pritvora iz stava 3. ovog ~lana.Pritvor se mo`e produ`iti dva puta uzastopno, poobrazlo`enom prijedlogu tu`ioca za svako produ`enje, kojitreba da sadr`i izjavu kolegija Tu`ila{tva o potrebnimmjerama da bi se istraga okon~ala (~lan 225. stav 3.). O`albi protiv rje{enja vije}a o produ`enju pritvora odlu~ujevije}e Apelacionog odjeljenja. @alba ne zadr`ava izvr{enjerje{enja."(2)U dosada{njem stavu 4. ~lana 135. Zakona, koji postaje stav 5, rije~i "stava 1. do 3." zamjenjuje se rije~ima "stava 1. do4.".^lan 2.(Izmjena i dopuna ~lana 137.)(1)Stav 2. ~lana 137. (Pritvor nakon potvr|ivanja optu`nice)Zakona mijenja se i glasi:"Nakon potvr|ivanja optu`nice i prije izricanja prvostepenepresude, pritvor mo`e trajati najdu`e:a)jednu godinu u slu~aju krivi~nog djela za koje jepropisana kazna zatvora do pet godina;b)jednu godinu i {est mjeseci u slu~aju krivi~nog djela zakoje je propisana kazna zatvora do deset godina;c)dvije godine u slu~aju krivi~nog djela za koje jepropisana kazna zatvora preko deset godina, ali ne ikazna dugotrajnog zatvora;d)tri godine u slu~aju krivi~nog djela za koje je propisanakazna dugotrajnog zatvora.(2)Iza stava 2. ~lana 137. Zakona dodaje se novi stav 3, kojiglasi:"(3)Ako za vrijeme iz stava 2. ovog ~lana ne bude izre~enaprvostepena presuda, pritvor }e se ukinuti i optu`eni pustitina slobodu."(3)Dosada{nji stavovi 3. i 4. ~lana 137. Zakona postaju stavovi 4. i 5.^lan 3(Izmjena i dopuna ~lana 185.)(1)Iza stava 4. ~lana 185. (Vrste tro{kova) Zakona, dodaje senovi stav 5, koji glasi:"(5)Na zahtjev odbrane, nagrada za postavljenog braniteljamo`e se ispla}ivati u toku postupka u redovnim intervalimakoje Sud utvrdi, uzimaju}i u obzir ~injenice i okolnostisvakog predmeta. U izuzetnim okolnostima, Sud mo`eodrediti i da se isplata izvr{i unaprijed, prije nego {tonastanu izdaci."(2)Dosada{nji stav 5. ~lana 185. Zakona postaje stav 6.^lan 4.(Primjena ovog Zakona)Ovaj Zakon se primjenjuje na sve predmete za koje jenadle`an Sud Bosne i Hercegovine u kojima pravosna`napresuda nije donesena prije dana stupanja na snagu ovogzakona | |
Zakon o izmjeni Zakona o slobodi pristupa informacijama u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 45/06 | 13.06.2006 | SG BiH 100/13, SG BiH 62/11, SG BiH 102/09, SG BiH 28/00 | sloboda pristupa informacijama,informacije | ZAKONO IZMJENI ZAKONA O SLOBODI PRISTUPAINFORMACIJAMA U BOSNI I HERCEGOVINI^lan 1.U Zakonu o slobodi pristupa informacijama u Bosni i Her -ce go vi ni ("Slu`beni glasnik BiH", broj 28/00), u ~lanu 9. stav(3) rije~ "dopisom" zamjenjuje se rije~ju "rje{enjem", a rije~i:"ovaj dopis" zamjenjuju se rije~ima: "ovo rje{enje".^lan 2.U ~lanu 12. stav (1) rije~ "dopis" zamjenjuje se rije~ju"zaklju~ak", rije~ "dopisom" zamjenjuje se rije~ju"zaklju~kom".U stavu (2) istog ~lana rije~ "obavijest" zamjenjuje serije~ju "zaklju~ak".Godina XUtorak, 13. juna 2006. godineBroj/Broj45Godina XUtorak, 13. juna/lipnja 2006. godineISSN 1512-7508 - srpski jezikISSN 1512-7486 -bosanski jezikISSN 1512-7494 -hrvatski jezik Broj 45 - Strana 4194S L U @ B E N I G L A S N I K B i HUtorak, 13. 6. 2006.U stavu (3) istog ~lana rije~ "Dopisom" zamjenjuje serije~ju "Zaklju~ak".^lan 3.U ~lanu 14. stav (2) rije~ "dopisom" zamjenjuje se rije~ju"rje{enjem".U stavu (3) istog ~lana rije~ "dopisom" zamjenjuje serije~ju "rje{enjem", a rije~ "Dopis" rije~ju "Rje{enje".U stavu (4) istog ~lana rije~i: "Dopisi predvi|eni st. 2. i 3.bit }e upu}eni" zamjenjuju se rije~ima: "Rje{enja predvi|enast. 2. i 3. bit }e upu}ena".^lan 4.U ~lanu 17. stav (2) a) rije~ "dopisom" zamjenjuje serije~ju "rje{enjem", a rije~i: "ovaj dopis" zamjenjuju serije~ima: "ovo rje{enje" | |
Zakon o zaštiti potrošača u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 25/06 | 04.04.2006 | SG BiH 88/15 | potošači,zakon,zaštita potrošača | Broj 25 - Strana 2468 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 4. 4. 2006. upotrijebiti prema njegovoj namjeni (~lan 26. stav (1) ovog Zakona); c) svoje servise, odnosno ovla{tene servise, servisere i tr`i{te redovno ne snabdijeva potrebnom vrstom i koli~inom rezervnih dijelova, pribora i drugih proizvoda bez kojih se tehni~ki slo`en proizvod ne mo`e upotrijebiti prema predvi|enoj namjeni (~lan 27. stav (1) ovog Zakona). (2) Ako je dobavlja~ pravno lice, za prekr{aje iz stava (1) ovog ~lana kaznit }e se i odgovorno lice u pravnom licu nov~anom kaznom u iznosu od 500 KM do 1.000 KM. XXI. PRIJELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lan 129. (1) UKZP entiteta uspostavljeni su na osnovu ~lana 9. Zakona o konkurenciji ("Slu`beni glasnik BiH", br. 30/01) i nastavljaju provoditi svoje nadle`nosti kako je propisano ~l.15., 16. i 17. tog zakona do 31. decembra 2005. godine. (2) Od 1. januara 2006.godine nadle`nosti UKZP iz oblasti za{tite potro{a~a provodit }e nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta BiH. ^lan 130. (1) Danom stupanja na snagu ovog Zakona prestaje va`iti Zakon o za{titi potro{a~a u Bosni i Hercegovini ("Slu`beni glasnik BiH", br. 17/02 i 44/04). (2) Nadle`ni organi donijet }e propise za provo|enje ovog Zakona kao i za provo|enje relevantnih preporuka Evropske komisije u oblasti za{tite potro{a~a, u roku od {est mjeseci od dana stupanja na snagu ovog Zakona. (3) Entiteti i Br~ko Distrikt BiH du`ni su uskladiti sve propise i druge akte, najkasnije u roku od {est mjeseci od dana stupanja na snagu ovog Zakona. ^lan 131. Ovaj Zakon stu pa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH". PSBiH broj 271/ 06 21. februara 2006. godine Sarajevo Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH dr. Nikola [piri}, s. r. Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Mustafa Pamuk, s. r. Na temelju ~lanka IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine na 74. sjednici Zastupni~koga doma, odr`anoj 14. velja~e 2006, i na 54. sjednici Doma naroda, odr`anoj 21. velja~e 2006, usvojila je ZAKON O ZA[TITI POTRO[A^A U BOSNI I HERCEGOVINI I. OP]E ODREDBE ^lanak 1. (1) Zakon o za{titi potro{a~a u Bosni i Hercegovini (u daljnjem tekstu: Zakon) ure|uje odnose izme|u potro{a~a, proizvo|a~a i trgovaca na teritoriju Bosne i Hercegovine. (2) Na odnose i slu~ajeve iz podru~ja za{tite potro{a~a koji nisu propisani ovim Zakonom primjenjivat }e se odredbe Zakona o hrani ("Slu`beni glasnik BiH", broj 50/04), Zakona o op}oj sigurnosti proizvoda ("Slu`beni glasnik BiH", broj 45/04) te odgovaraju}e odredbe zakona kojima se ure|uju obligacijski odnosi u Bosni i Hercegovini. U slu~aju dvojbe ili sukoba odredaba, primjenjivat }e se odredba koja potro{a~ima pru`a ve}i stupanj za{tite. (3) Potro{a~ je svaka fizi~ka osoba koja kupuje, stje~e ili rabi proizvode ili usluge za svoje osobne potrebe i za potrebe svoga ku}anstva. (4) Proizvo|a~ je svaka fizi~ka ili pravna osoba koja posluje u Bosni i Hercegovini, bez obzira na vrstu ili oblik vlasni{tva, javna ili privatna, koja u cijelosti ili djelomi~no proizvodi proizvod ili pru`a uslugu. Prema definiciji, proizvo|a~ je: a) svaka osoba koja uvozi proizvod ili uslugu u Bosnu i Hercegovinu, b) svaka osoba koja stavljaju}i svoje ime, robni `ig, logotip, naljepnicu ili drugu karakteristi~nu oznaku na proizvod predstavlja sebe kao proizvo|a~a. (5) Trgovac je svaka osoba koja izravno ili u svojstvu posrednika izme|u drugih osoba prodaje proizvode ili pru`a usluge potro{a~u. (6) Proizvo|a~ koji izravno dostavlja robu ili usluge potro{a~ima tako|er se smatra trgovcem. (7) Proizvod je svaka stvar nastala kao ishod ljudske djelatnosti, namijenjena potro{a~ima ili je vjerojatno da }e je rabiti potro{a~i, isporu~ena, bez obzira ho}e li biti pla}ena ili ne, tijekom komercijalne djelatnosti i bez obzira je li nova, rabljena ili prera|ena. (8) Proizvodi obuhva}aju gotove proizvode, kao i sirovine i sastavne dijelove. Oni obuhva}aju sve vrste proizvoda, uklju~uju}i i poljoprivredne proizvode. (9) Robom se smatraju i proizvodi i nekretnine. (10) Usluga je svaka djelatnost ~ija je namjena da bude ponu|ena potro{a~ima. ^lanak 2. Potro{a~ se ne mo`e odre}i niti biti uskra}en za prava koja su mu dana ovim Zakonom. ^lanak 3. Temeljna potro{a~ka prava su: a) pravo pristupa osnovnim robama i uslugama; b) pravo na obrazovanje o potro{a~kim pitanjima, c) pravo na sigurnost i za{titu `ivota i zdravlja; d) pravo na informiranost; e) pravo na izbor; f) pravo da bude saslu{an i zastupan; g) pravo na naknadu {tete i kompenzaciju; h) pravo na `ivot i rad u zdravom i odr`ivom okoli{u. ^lanak 4. Nadle`na tijela za za{titu potro{a~a u Bosni i Hercegovini imaju glavnu odgovornost za promoviranje i provedbu potro{a~kih prava. ^lanak 5. Zahtjevi u podru~ju za{tite potro{a~a uzimat }e se u obzir kod definiranja i provedbe ostalih politika i aktivnosti nadle`nih tijela u Bosni i Hercegovini. ^lanak 6. Trgovci i druge pravne i fizi~ke osobe koje, sukladno ovome Zakonu, potro{a~ima isporu~uju proizvode ili pru`aju usluge obvezni su poslovati na jezicima u slu`benoj uporabi u Bosni i Hercegovini i u pisanim dokumentima navoditi puni naziv tvrtke i sjedi{ta ili skra}eni naziv tvrtke, ako je takav naziv upisan u sudski ili obrtni~ki registar i sjedi{te. II. OBVEZA OBAVLJANJA TRGOVINSKE DJELATNOSTI NA PO[TEN NA^IN ^lanak 7. (1) Trgovac je obvezan prodavati proizvod, odnosno pru`ati uslugu potro{a~u na na~in koji nije u suprotnosti s dobrim poslovnim obi~ajima. (2) Trgovac je obvezan prodavati proizvode, odnosno pru`ati usluge svim potro{a~ima pod jednakim uvjetima. Ako pojedinim skupinama odobrava posebne uvjete (rodilje, mladenci, invalidne osobe, umirovljenici i dr.), oni trebaju biti jasno istaknuti na prodajnom mjestu. (3) Trgovac je obvezan isporu~iti potro{a~u pla}eni proizvod ili uslugu. (4) Trgovcu je zabranjena diskriminacija bilo kojeg potro{a~a, osobito odbijanjem prodaje proizvoda koji je izlo`en ili na drugi na~in pripremljen za prodaju, ili odbijanjem pru`anja usluga koje se mogu obaviti, ili uvjetovanjem prodaje proizvoda, ili pru`anjem usluga prodajom drugih proizvoda ili pru`anjem drugih usluga. ^lanak 8. (1) Trgovac je du`an rasprodaju proizvoda objaviti na na~in uobi~ajen u mjestu prodaje. (2) Proizvod na rasprodaji treba biti jasno i vidljivo ozna~en prija{njom cijenom i cijenom nakon sni`enja. (3) Ako je postotak sni`enja cijena objavljen u rasponu, najve}i se postotak sni`enja treba odnositi na najmanje jednu petinu vrijednosti svih proizvoda na rasprodaji. ^lanak 9. Proizvod koji je na rasprodaji jer mu uskoro istje~e uporabni rok dodatno treba imati vidljivo istaknut krajnji uporabni rok. ^lanak 10. (1) Trgovac koji na rasprodaji prodaje proizvod s nedostatkom ili pogre{kom du`an je takav proizvod fizi~ki odvojiti od redovite prodaje ispravnog proizvoda i vidljivo istaknuti da se radi o prodaji proizvoda s nedostatkom ili pogre{kom, te svaki pojedina~ni proizvod posebno ozna~iti. (2) Trgovac je du`an upoznati kupca o tome u ~emu se sastoji nedostatak ili pogre{ka na proizvodu. (3) Trgovac koji prodaje proizvode kojima uskoro istje~e uporabni rok, du`an je takve proizvode fizi~ki odvojiti od redovite prodaje ostalih proizvoda i vidljivo istaknuti da se radi o prodaji proizvoda kojima uskoro istje~e uporabni rok. III. PRODAJA PROIZVODA I PRU@ANJE USLUGA ^lanak 11. (1) Trgovac je obvezan vidljivo istaknuti prodajnu cijenu proizvoda i usluga u slu`benoj valuti Bosne i Hercegovine. (2) Prodajna cijena proizvoda i usluga je kona~na cijena u koju su uklju~eni svi porezi, doprinosi i pristojbe i jednaka je prodajnoj cijeni iz popisne knjige. (3) Osim prodajne cijene proizvoda, vidljivo treba biti istaknuta i cijena za jedinicu mjere toga proizvoda te naziv i vrsta proizvoda. (4) Cijenu za jedinicu mjere nije potrebno isticati ako je jednaka prodajnoj cijeni proizvoda. (5) U rasutom su stanju oni proizvodi ponu|eni na prodaju koji nisu prethodno omotani i koji su izmjereni u nazo~nosti potro{a~a. Kod proizvoda u rasutom stanju isti~e se samo cijena za jedinicu mjere. (6) Prodajna cijena i cijena za jedinicu mjere trebaju biti jasno, vidljivo, ~itko i jednozna~no napisani na proizvodu, odnosno omotu, te na prodajnom mjestu proizvoda i usluge, kao i na proizvodu u izlogu. Na proizvodu, osim prodajne cijene iz stavka (2) ovoga ~lanka, ne smiju se isticati druge cijene, osim u slu~aju rasprodaje. (7) Trgovac je du`an za prodani proizvod, odnosno za pru`enu uslugu, izdati ra~un potro{a~u, sukladno zakonu i posebnim propisima. (8) Osim Zakonom propisanih sadr`aja, ra~un mo`e sadr`avati i druge sadr`aje korisne za potro{a~e. (9) Trgovac je du`an potro{a~u omogu}iti provjeru ispravnosti zara~unatog iznosa u odnosu na kvalitetu i koli~inu kupljenoga proizvoda, odnosno pru`ene usluge. (10) Trgovac je du`an pridr`avati se prodajne cijene proizvoda i usluga. ^lanak 12. Neovisno o op}im odredbama o ugovornim odnosima, potro{a~eva nov~ana obveza koju pla}a putem po{te, banke ili neke druge ustanove za platni promet smatrat }e se izmirenom na dan kada je takva ustanova od potro{a~a primila nalog za pla}anje. ^lanak 13. (1) Ako trgovac uz prodaju proizvoda potro{a~ima nudi dostavu proizvoda u ku}u ili stan ili na neko drugo mjesto, obvezan je potro{a~u proizvod dostaviti u ispravnom stanju, u ugovorenoj kvaliteti i koli~ini i u dogovorenom roku, te mu tom prilikom uru~iti sve pripadaju}e dokumente. (2) Dostavom proizvoda iz stavka (1) ovoga ~lanka ne smatra se ostavljanje proizvoda ispred potro{a~evih ulaznih vrata u ku}u ili stan. ^lanak 14. (1) Trgovac je du`an sa~uvati sva svojstva proizvoda namijenjenog za prodaju na na~in utvr|en valjanim propisima o kvaliteti proizvoda ili u preporuci proizvo|a~a, a osobito proizvoda s ograni~enim uporabnim rokom. (2) Na omotu proizvoda s propisanim uporabnim rokom on treba biti jasno, vidljivo i ~itko nazna~en. (3) Proizvod koji zbog svojih svojstava ne odgovara uobi~ajenoj uporabi i propisanoj kvaliteti, trgovac ne smije prodavati. ^lanak 15. (1) Trgovac je du`an, na zahtjev potro{a~a, upoznati ga o svojstvima ponu|enog proizvoda. (2) Na izabranom uzorku proizvoda trgovac je du`an prikazati rad proizvoda i dokazati njegovu ispravnost. Ako to nije mogu}e, trgovac je obvezan potro{a~u dati detaljne upute i obja{njenja o proizvodu koji prodaje. (3) Trgovac koji ne mo`e ispuniti obvezu iz stavka (1) ovoga ~lanka du`an je proizvod povu}i iz prodaje. ^lanak 16. Trgovac, prilikom prodaje proizvoda, potro{a~u treba osigurati dokumente iz ~l. 26. i 27. ovoga Zakona, propisane oznake, podatke i deklaraciju, te popis vlastitih i ovla{tenih servisa. Utorak, 4. 4. 2006. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 25 - Strana 2469 Broj 25 - Strana 2470 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 4. 4. 2006. ^lanak 17. (1) Trgovac treba prodavati proizvod u originalnom omotu ili ambala`i, a na zahtjev potro{a~a, du`an je proizvod posebno omotati. (2) U slu~aju ponude posebnog papira za omotavanje i uporabe dodatnih ukrasa, cijena tih dekoracija treba biti jasno i vidljivo istaknuta. (3) Omot (vre}ice, poseban papir i dr.) koji ima logotip i/ili naziv proizvo|a~a i/ili trgovca smatra se promid`benim sredstvom koje trgovac ne smije posebno zara~unati kupcu. (4) Omot treba biti ne{kodljiv za zdravlje, prilago|en obliku i masi proizvoda i ne smije stvarati zabunu kod potro{a~a u pogledu mase i veli~ine proizvoda. ^lanak 18. (1) U slu~aju nedostatka na proizvodu, trgovac je, na zahtjev i po izboru potro{a~a, du`an: a) zamijeniti proizvod s nedostatkom drugim istovjetnim novim ispravnim proizvodom; b) vratiti pla}eni iznos i naknaditi stvarne razumne tro{kove povrata proizvoda s nedostatkom; c) ukloniti nedostatak na proizvodu o svome tro{ku. (2) Ako je nedostatak vidljiv, potro{a~ zahtjev iz stavka (1) ovoga ~lanka u pisanom obliku treba dostaviti trgovcu u roku od osam dana od dana preuzimanja proizvoda. (3) Ako potro{a~ naknadno otkrije skriveni nedostatak na proizvodu, zahtjev u pisanom obliku treba podnijeti u roku od dva mjeseca od dana kada je skriveni nedostatak otkriven, a najkasnije u roku od dvije godine od dana preuzimanja proizvoda. Ovaj rok ne odnosi se na proizvode s jamstvom (jamstvenim listom). (4) Ako potro{a~ nakon jednoga mjeseca otkrije skriveni nedostatak na proizvodu, osim vra}enog pla}enoga iznosa iz stavka (1) to~ka b) ovoga ~lanka, potro{a~u pripadaju i kamate po stopama poslovne banke trgovca za oro~ene {tedne uloge na tri mjeseca, od dana kupnje do dana isplate. ^lanak 19. (1) Ako je usluga pru`ena nepravilno ili djelomi~no, trgovac je, na zahtjev i po izboru potro{a~a, du`an: a) uslugu ponovno pru`iti, odnosno dovr{iti ili b) umanjiti ugovorenu cijenu usluge zbog slabije kvalitete. (2) Ako je nedostatak vidljiv, potro{a~ zahtjev iz stavka (1) ovoga ~lanka u pisanom obliku treba dostaviti trgovcu u roku od osam dana od dana pru`anja usluge. (3) Ako potro{a~ naknadno otkrije skriveni nedostatak na pru`enoj usluzi, zahtjev u pisanom obliku treba podnijeti u roku od dva mjeseca od dana kada je skriveni nedostatak otkriven, a najkasnije u roku od dvije godine od dana pru`anja usluge. Ovaj rok ne odnosi se na usluge za koje je obvezan jamstveni list. (4) Ako potro{a~ nakon mjesec dana otkrije skriveni nedostatak na pru`enoj usluzi, osim vra}enog pla}enog iznosa iz stavka (1) to~ka b) ovoga ~lanka, potro{a~u pripadaju i kamate po stopi poslovne banke trgovca za oro~ene {tedne uloge na tri mjeseca, od dana pru`anja usluge do dana isplate. ^lanak 20. (1) Ako u slu~ajevima iz ~l. 18. i 19. ovoga Zakona trgovac ne osporava nedostatak, du`an je bez odgode udovoljiti zahtjevu potro{a~a. (2) Ako trgovac osporava nedostatak, du`an je u pisanom obliku odgovoriti potro{a~u u roku od osam dana od primitka zahtjeva. (3) Ako trgovac osporava nedostatak, a potro{a~ ne odustaje od svojeg zahtjeva, stru~no mi{ljenje o opravdanosti zahtjeva daje ovla{teni sudski vje{tak ili nadle`ni institut u Bosni i Hercegovini. (4) Ukoliko se vje{ta~enjem doka`e nedostatak na proizvodu ili usluzi, tro{kove vje{ta~enja namiruje trgovac. ^lanak 21. (1) Ukoliko proizvod koji je potro{a~ dao trgovcu ili ovla{tenom servisu na popravak, odr`avanje ili doradbu bude izgubljen ili uni{ten, trgovac je du`an prema potro{a~evom izboru: a) u roku od osam dana od dana podno{enja potro{a~evog zahtjeva isporu~iti novi proizvod s istim svojstvima i za istu namjenu ili b) bez odgode namiriti po~injenu {tetu u visini maloprodajne cijene novog proizvoda. (2) Ako trgovac ili ovla{teni servis o{teti ili pokvari proizvod koji je primio na popravak, odr`avanje ili doradbu, du`an je o vlastitom tro{ku popraviti o{te}enje, odnosno ukloniti kvar u roku od tri dana, ukoliko se na taj na~in ne smanjuje vrijednost i uporabljivost proizvoda. Ako to nije mogu}e, potro{a~u pripada pravo iz stavka (1) ovoga ~lanka. IV. DEKLARIRANJE PROIZVODA ^lanak 22. Proizvodi namijenjeni potro{a~ima moraju imati deklaraciju sukladno zakonu, tehni~kim i drugim propisima, odnosno standardima, napisanu na jednom od jezika u slu`benoj uporabi u Bosni i Hercegovini. ^lanak 23. (1) Deklariranje proizvoda je navo|enje podataka na proizvodu ili na omotu kojima se identificiraju proizvodi, njihova svojstva te podaci o proizvo|a~u i pravnoj ili fizi~koj osobi koja proizvod pu{ta u prodaju. (2) Deklaracijom se smatraju svi podaci, oznake, proizvo|a~ki ili trgova~ki `igovi, slike (ilustracije) i znakovi na proizvodu i na njegovom omotu. (3) Deklariranjem se smatra i pisani dodatak, plo~ica, karika, kop~a i druge upute dane na proizvodu i/ili na omotu, te prati proizvod ili se na njega odnosi. (4) Deklaracija je obvezna za svaki proizvod i treba sadr`avati najmanje sljede}e podatke: a) naziv proizvoda, naziv pod kojim se proizvod prodaje; b) vrstu proizvoda ili model proizvoda; c) naziv i punu adresu proizvo|a~a, a za uvozne proizvode i naziv i sjedi{te uvoznika, te zemlju podrijetla. (5) Kod prethodno omotanog proizvoda deklaracija treba sadr`avati i netomasu, minimalni rok valjanosti, te, ako postoje, modificirana svojstva proizvoda i organizama, sastavne dijelove i dodatke, kao i postupak kojim je to ostvareno. (6) Naziv pod kojim se proizvod prodaje je oznaka ili opis proizvoda i njegove uporabe, ako je potrebno, {to je dovoljno za to~no omogu}avanje kupcu da prepozna tra`eni proizvod i razlikuje ga od drugih sli~nih proizvoda s kojima bi ga bilo mogu}e zamijeniti. (7) Sadr`aj deklaracije za pojedine proizvode ili skupine proizvoda propisuje nadle`no tijelo. (8) Puna adresa iz stavka (4) to~ka c) ovoga ~lanka obvezno sadr`i: mjesto, ulicu i ku}ni broj, broj telefona i telefaksa te adresu elektronske po{te, a mo`e sadr`avati i broj po{tanskog pregratka. (9) Smatrat }e se da proizvod, njegovi sastojci ili dodaci, kao i organizmi, imaju modificirana svojstva u smislu stavka (5) ovoga ~lanka: a) ako stru~no mi{ljenje utemeljeno na odgovaraju}oj analizi mo`e pokazati da su utvr|ena svojstva razli~ita u uporedbi s uobi~ajenim za taj proizvod sastavom ili dodatkom, kao i organizmima, uzev{i u obzir prihva}ene granice prirodnih razli~itosti za ta svojstva; b) ako postoji prisutnost tvari u proizvodu, sastavu ili dodatku, kao i u organizmu, koje nema u istom takvom ve} postoje}em proizvodu, a koja mo`e ili za koju se procjenjuje da bi mogla utjecati na zdravlje; c) ako postoji prisutnost tvari u proizvodu, sastavu ili dodatku, kao i u organizmu, koje nema u istom takvom ve} postoje}em proizvodu, a koja izaziva opravdanu sumnju da proizvod nije pogodan za uporabu; d) ako postoji prisutnost genetski modificiranog organizma ili njegovih metabolita. (10) Na proizvodima se ne smiju uklanjati ili mijenjati oznake ili drugi podaci navedeni u deklaraciji. V. ODGOVORNOST ZA PROIZVOD ^lanak 24. (1) Proizvo|a~ je odgovoran za {tetu uzrokovanu pogre{kom u njegovom proizvodu, sukladno odredbama zakona kojima se ure|uju obligacijski odnosi u Bosni i Hercegovini. VI. JAMSTVO ZA PROIZVOD ILI USLUGU ^lanak 25. Prodavac je odgovoran za nedostatke na robi koji postoje u trenutku prijenosa rizika na potro{a~a, bez obzira je li on svjestan ove ~injenice, sukladno odredbama zakona kojim se ure|uju obligacijski odnosi u Bosni i Hercegovini. ^lanak 26. (1) Za tehni~ki slo`ene proizvode, proizvo|a~, odnosno dobavlja~ du`an je ustvrditi i u tehni~kom naputku navesti rok osiguranog servisiranja i tr`i{te opskrbiti rezervnim dijelovima, priborom i drugim proizvodima bez kojih se taj proizvod ne mo`e rabiti prema predvi|enoj namjeni (u daljnjem tekstu: rezervni dijelovi). (2) Rok iz stavka (1) ovoga ~lanka ne smije biti kra}i od tri godine za ku}anske aparate, odnosno pet godina za druge tehni~ki slo`ene proizvode, ako propisom donesenim na temelju ovoga Zakona nije druk~ije odre|eno. (3) Nakon prestanka proizvodnje odre|enog proizvoda, proizvo|a~ ili dobavlja~ du`an je osigurati nabavu rezervnih dijelova radi odr`avanja proizvoda u roku koji za tehni~ki slo`ene proizvode ne mo`e biti kra}i od deset godina. (4) Ako proizvo|a~, odnosno dobavlja~ nema vlastiti servis u Bosni i Hercegovini, du`an je za tehni~ki slo`ene proizvode osigurati popis pravnih i fizi~kih osoba (servisa) koje je ovlastio za pru`anje usluga u Bosni i Hercegovini. ^lanak 27. (1) Proizvo|a~, odnosno dobavlja~ du`an je ovla{tene servise i tr`i{te redovito opskrbljivati potrebnom vrstom i koli~inom rezervnih dijelova. (2) Ovla{ten je servis koji ima valjanu punomo} proizvo|a~a da mo`e servisirati proizvode i ima potpisan ugovor za nabavu rezervnih dijelova. VII. OGLA[AVANJE PROIZVODA I USLUGA ^lanak 28. (1) Ogla{avanje je bilo kakvo komuniciranje u svezi s trgovinom, poslovanjem, obrtom ili djelatno{}u kako bi se promovirala nabava roba i usluga, uklju~uju}i i sve oblike nepokretne imovine. (2) Ogla{avanjem se smatra i ponuda robe ili usluge u bilo kojem obliku, a osobito u obliku letka, plakata i postera. ^lanak 29. (1) Ogla{avanje proizvoda i usluga ne smije biti u suprotnosti sa zakonima i drugim propisima, ne smije vrije|ati ljudsko dostojanstvo niti kr{iti temeljna ljudska, gospodarska, dru{tvena i kulturna prava. (2) Oglasi ne smiju sadr`avati bilo kakvu izjavu ili vidljivi prikaz koji bi, neposredno ili posredno, izostavljanjem, nedore~eno{}u ili pretjerivanjem potro{a~e dovodio u zabludu, a naro~ito u pogledu: a) svojstava proizvoda ili usluge, kao {to su: priroda, sastav, postupak i da tum proizvodnje, mogu}nost uporabe, djelotvornost i u~inci, koli~ina, kvaliteta, trgova~ko ili zemljopisno podrijetlo ili utjecaj na okoli{; b) vrijednosti proizvoda ili usluge i ukupne cijene koju treba stvarno platiti; c) isporuke, zamjene, povrata ili odr`avanja; d) jamstvenih uvjeta; e) autorskih i srodnih prava i prava industrijskog vlasni{tva, kao {to su: patenti, `igovi, industrijski oblici, crte`i i modeli, oznake zemljopisnog podrijetla i planovi rasporeda integriranih sklopova (topografija) te trgova~kih imena; f) potvrde skladnosti (homogenizacije) i slu`benog priznavanja, dodjele medalja, nagrada i postignu}a ostvarenih u dobrotvorne ciljeve. (3) Ogla{avanje ne smije nedoli~no uporabiti rezultate istra`ivanja ili navode izdvojene iz tehni~kih i znanstvenih djela. Statisti~ki podaci ne smiju biti prikazivani radi pretjerivanja ispravnosti tvrdnji u oglasnim porukama. Ne smiju se uporabiti znanstveni pojmovi za neistinito pripisivanje znanstvenih vrijednosti u oglasnim porukama. (4) Ogla{avanje proizvoda i usluga ne smije biti neprimjereno, zavaravaju}e, dvojbeno i treba po{tivati dobre poslovne obi~aje. Oglasne poruke trebaju biti na jednom od jezika u slu`benoj uporabi u Bosni i Hercegovini, ako su namijenjene potro{a~ima u Bosni i Hercegovini. Iznimno, slogani ili drugi dijelovi oglasne poruke mogu biti na drugom jeziku ili na drugom pismu. (5) Neprimjerenim ogla{avanjem proizvoda i usluga smatraju se oglasne poruke koje imaju uvredljive dijelove ili koje bi mogle biti uvredljive za potro{a~e, ~itatelje, gledatelje ili slu{atelje. (6) Neprimjerenim ogla{avanjem proizvoda i usluga smatraju se oglasne poruke koje nisu eti~ne, te djeluju nedostojno, odnosno zavaravaju}e, ili sadr`e elemente koji prouzrokuju ili bi mogli prouzro~iti tjelesnu, du{evnu ili drugu {tetu kod djece ili sadr`e elemente koji ili iskori{tavaju ili zlouporabljuju ili bi mogli zlouporabiti njihovu lakovjernost ili neiskustvo. (7) Zavaravaju}im ogla{avanjem proizvoda i usluga smatraju se oglasne poruke i djelovanje kojima se potro{a~ vara ili ga se mo`e prevariti, te time utjecati na njegovo gospodarsko pona{anje ili {teti ili mo`e {tetiti drugim sudionicima u tr`i{nom natjecanju, uklju~uju}i prikazivanje manjim slovima, brojkama, slikama i znakovima (piktogramima) bitnih sastojaka ponude, naro~ito cijene. (8) Zavaravaju}e ogla{avanje proizvoda i usluga iskori{tava ili mo`e iskoristiti neiskustvo, neznanje ili odvu}i pozornost potro{a~a od bitnih sastojaka ponude, radi ostvarivanja Utorak, 4. 4. 2006. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 25 - Strana 2471 Broj 25 - Strana 2472 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 4. 4. 2006. dobiti, te ono ogla{avanje koje sadr`i nejasno}e, dvosmislenosti, neistinitosti, pretjerivanja, uveli~avanja, umanjivanja ili druge sli~ne sastavnice koje potro{a~a varaju ili bi ga mogle prevariti. (9) U oglasu obvezno trebaju biti navedeni ime ogla{iva~a i njegova adresa. ^lanak 30. (1) Usporedno ogla{avanje je svako ogla{avanje koje eksplicitno ili implicitno identificira konkurenta ili robe ili usluge koje ponudi konkurent. (2) Usporedno ogla{avanje bit }e dopu{teno pod uvjetom: a) usporedbe robe i usluge koja zadovoljava iste potrebe ili je namijenjena u istu svrhu; b) usporedbe jednog ili vi{e materijala, relevantnih, potvr|enih i reprezentativnih zna~ajki roba i usluga; c) nestvaranja pometnje na tr`i{tu izme|u promotora i konkurenta; d) nediskreditiranja ili degradiranja za{titnoga znaka, za{titnoga naziva ili druge konkurentove prepoznatljive oznake, robe ili usluge; e) nezlouporabe reputacije za{titnoga znaka, za{titnoga naziva, drugih prepoznatljivih konkurentskih oznaka ili nazna~enog podrijetla konkurentovog proizvoda; f) nepredstavljanja robe ili usluge kao imitacije ili replike roba i usluga koje nose za{titni znak ili za{titne nazive. ^lanak 31. (1) Ogla{iva~ i njegova agencija za ogla{avanje bit }e odgovorni za zavaravaju}e ogla{avanje, nezakonito usporedno ogla{avanje ili nekorektno ogla{avanje. (2) Postupke kojima je cilj zavaravaju}e ogla{avanje, nezakonito usporedno ogla{avanje ili nekorektno ogla{avanje nadle`na tijela moraju ih zabraniti. Tako|er, mogu narediti zabranu zavaravaju}eg ogla{avanja, nezakonitog usporednog ogla{avanja ili nekorektnog ogla{avanja koje jo{ nije objavljeno, ~ak i bez dokaza o stvarnom gubitku ili o {teti ili o namjeri ili o nemaru ogla{iva~a. (3) Nadle`na tijela mogu od ogla{iva~a zatra`iti dostavu dokaza o stvarnim tvrdnjama u oglasu. Stvarne tvrdnje mogu smatrati neto~nima ukoliko zahtijevani dokaz nije dostavljen ili se smatra nedostatnim. (4) Nadle`na tijela mogu narediti objavu: a) cjelovite odluke ili jednog njezinog dijela; b) korektivnog iskaza. ^lanak 32. Na zahtjev nadle`noga tijela ili organizacije za za{titu potro{a~a, nadle`no tijelo za informiranje daje stru~no mi{ljenje o tomu je li neka oglasna poruka nezakonita ili zavaravaju}a. VIII. EKONOMSKE USLUGE OD OP]EG INTERESA ^lanak 33. (1) Ekonomske usluge su usluge koje ispunjavaju osnovne potro{a~ke potrebe na tr`i{tu, tj. opskrbu energijom (struja, plin, energijom za grijanje) i vodom, telekomunikacijske usluge, po{tanske usluge i javni prijevoz. (2) Pru`anje ekonomskih usluga od op}eg interesa potro{a~u u re`imu je ugovornog odnosa. ^lanak 34. (1) Svaki potro{a~ koji zaklju~uje novi ugovor ili mu se, na njegov zahtjev, pru`aju ekonomske usluge od op}eg interesa mora dobiti, bez naplate, obrazac ugovora koji }e sadr`avati uvjete ugovora. (2) Obveza pla}anja usluga mora se odnositi samo na stvarnog korisnika i/ili na stranu koja je potpisala ugovor. ^lanak 35. (1) Prodaja energije (elektri~na energija, energija za grijanje, plin i sl.) i vode potro{a~ima obra~unava se na temelju stvarnih isporuka o~itanih na potro{a~evom brojilu. (2) Ukoliko se prodaja (isporuka energije) ne obra~unava na temelju mjerenja potro{nje na potro{a~evom brojilu, na zahtjev potro{a~a, isporu~itelj usluga za isporuku energije navedene u stavku (1) ovoga ~lanka du`an je potro{a~u omogu}iti ugradnju potro{a~kog mjerila na svoj tro{ak, na temelju projekta o tehni~koj izvodivosti. Projekt o tehni~koj izvodivosti izra|uje i ovjerava ovla{tena stru~na pravna ili fizi~ka osoba, sukladno zakonu. (3) Tijela nadle`na za energetiku i ovla{tene osobe za vodoopskrbu }e sporazumno s ovla{tenom osobom iz nadle`noga instituta u Bosni i Hercegovini propisati na~in mjerenja stvarno isporu~ene energije, odnosno vode. ^lanak 36. (1) Ra~un za pru`ene telekomunikacijske usluge potro{a~u treba sadr`avati sve potrebne podatke koji potro{a~u omogu}uju provjeru ispravnosti obra~una pru`enih usluga (pozivani broj s kojim je ostvarena veza, vrijeme trajanja poziva, broj impulsa i iznos) u obra~unskom razdoblju. (2) Ra~un za pru`anje usluge isporuke energije iz ~lanka 35. ovoga Zakona, telekomunikacijske, komunalne i druge usluge (RTV i sl.) potro{a~u se mora dostaviti posebno za svaku uslugu. (3) Tro{kovi izdavanja ra~una za korisnike ekonomskih usluga od op}eg interesa su besplatni. ^lanak 37. Ako trgovac ili pru`itelj usluga zahtijeva ili izri~ito uvjetuje kupnju proizvoda ili pru`anje usluge s djelomi~nim ili ukupnim predujmom i isporu~i proizvod ili pru`i uslugu nakon primitka predujma, du`an je potro{a~u nakon isporuke proizvoda ili pru`ane usluge obra~unati i isplatiti kamate po stopi poslovne banke trgovca za oro~ene {tedne uloge na tri mjeseca, ukoliko je rok isporuke dulji od jednoga mjeseca. ^lanak 38. Kriteriji koji osiguravaju u~inkovito pru`anje ekonomskih usluga od op}ega interesa u korist potro{a~a bit }e definirani zakonom, osiguravaju}i: a) kvalitetu i stalnost usluge; b) temeljnu univerzalnu uslugu; c) jednakost u pristupu i tretmanu svih potro{a~a; d) odgovaraju}e informiranje potro{a~a o korisniku; e) u~inkovita kompenzacijska sredstva i na~ine za rje{avanje potro{a~kih sporova; f) odgovaraju}e usluge u smislu tehnolo{ke evolucije i strukturalnih i organizacijskih promjena; g) transparentnost financiranja i tarifa; h) u~inkovito savjetovanje i predstavljanje potro{a~a u dono{enju odluka. IX. UGOVORI ZAKLJU^ENI IZVAN POSLOVNIH PROSTORIJA ^lanak 39. (1) Ugovori zaklju~eni izvan poslovnih prostorija su ugovori na temelju kojih trgovac prodaje robu ili usluge potro{a~u i koji se zaklju~uju: a) tijekom poslovnoga putovanja trgovca izvan njegovih poslovnih prostorija; b) tijekom posjeta trgovca potro{a~evoj ku}i ili njegovom radnom mjestu kada se taj posjet ne odvija na zahtjev potro{a~a; c) kao ishod neo~ekivanog pristupa trgovca potro{a~u u sredstvima javnog prijevoza ili na bilo kojem drugom javnom mjestu. (2) Trgovac koji sklapa ugovor na na~in iz stavka (1) to~. a), b) i c) ovoga ~lanka mora se potro{a~u legitimirati identifikacijskom karticom. ^lanak 40. (1) U slu~aju ugovora zaklju~enih izvan poslovnih prostorija, trgovac je obvezan potro{a~ima dati pisanu obavijest o njihovom pravu da raskinu ugovor u roku iz ~lanka 41. ovoga Zakona, zajedno s imenom i adresom osobe kojoj se raskid upu}uje. (2) Obavijest mora sadr`avati: ime, odnosno tvrtku trgovca, njegovu adresu, da tum slanja obavijesti, podatke potrebne radi identificiranja ugovora, posebno naznaku ugovornih strana, predmet ugovora i njegovu cijenu te rok za raskid ugovora iz ~lanka 41. ovoga Zakona. (3) U slu~aju spora, trgovac je du`an dokazati da je potro{a~ na vrijeme predao obavijest iz ovoga ~lanka. ^lanak 41. (1) Potro{a~ ima pravo ne prihvatiti posljedice ugovora, tako {to }e poslati pisanu obavijest trgovcu u roku od 15 dana od dana zaklju~enja ugovora. (2) Potro{a~ nije obvezan navesti bilo koji razlog za raskid ugovora niti platiti bilo kakve tro{kove ili naknadu u svezi s tim. Potro{a~ je jedino obvezan platiti tro{kove povrata proizvoda. (3) Dostava obavijesti iz stavka (1) ovoga ~lanka imat }e za posljedicu osloba|anje potro{a~a od bilo koje obveze iz zaklju~enog ugovora, osim obveze povrata proizvoda koji mu je isporu~en. (4) Teret dokazivanja obvezom je trgovca, od trenutka nastupanja roka za raskid ugovora. (5) Kada potro{a~ iskoristi svoje pravo raskida ugovora, trgovac je du`an, bez odgode, vratiti novac upla}en za proizvod u roku od 15 dana od dana kada je primio obavijest o raskidu ugovora. X. PRODAJA NA TEMELJU UGOVORA NA DALJINU ^lanak 42. (1) Ugovor o prodaji na daljinu je svaki ugovor koji se odnosi na prodaju proizvoda ili usluga, koju organizira trgovac putem kojeg sredstva za prodaju na daljinu, a zaklju~uje se izme|u trgovca i potro{a~a. Do kona~nog zaklju~enja ugovora koristi se jedno ili vi{e sredstava za daljinsko komuniciranje. (2) Sredstva za daljinsko komuniciranje, u smislu ovoga Zakona, su sva sredstva koja bez stvarne fizi~ke nazo~nosti trgovca i potro{a~a mogu biti kori{tena za zaklju~enje ugovora izme|u dviju strana (tiskani materijal, pisma, tiskana reklamna poruka s narud`benicom, katalog, telefon, videofon-telefon sa zaslonom, telefaks, ra dio, televizija, kablovska televizija, elektronska po{ta i dr.). ^lanak 43. Odredbe o za{titi potro{a~a u ugovorima o prodaji na daljinu ne odnose se na ugovore zaklju~ene putem prodajnih au tom ata ili na automatiziranim prodajnim mjestima, ugovore koji se odnose na nekretnine, osim ugovora o najmu, i ugovore zaklju~ene na dra`bama. ^lanak 44. (1) Prije zaklju~enja ugovora na daljinu, trgovac je du`an putem sredstva za daljinsko komuniciranje obavijestiti potro{a~a: a) o imenu, mati~nom broju i punoj adresi trgovca i dobavlja~a, poreznom broju, brojevima telefona i telefafaksa te o e-mail adresi, ako postoji; b) o imenu proizvoda ili usluge, nazivu pod kojim se proizvod prodaje; c) o glavnim svojstvima i uporabnim vrijednostima proizvoda, odnosno usluge; d) o cijeni i svim dodanim tro{kovima za potro{a~a, uklju~uju}i sve poreze; e) o bilo kojim ostalim tro{kovima, uklju~uju}i i tro{kove isporuke; f) o na~inu pla}anja, te o na~inu i predvi|enom roku isporuke proizvoda ili pru`anja usluge; g) o uvjetima za ispunjenje i raskid ugovora; h) o podacima u svezi s jamstvima i uslugama poslije prodaje (servisiranje i prodaja rezervnih dijelova za vrijeme i nakon jamstvenog roka i dr.); i) o pravu i o roku za odustajanje od ugovora, osim u slu~ajevima iz ~lanka 48. ovoga Zakona; j) o razdoblju (opciji) za koji vrijedi ponudba ili cijena; k) o najkra}em roku trajanja ugovora, ako se radi o neprekinutoj ili redovitoj ponavljaju}oj za{titi; l) o sudskoj nadle`nosti i primjeni odre|enoga materijalnog prava u slu~aju spora. (2) Obavijest iz stavka (1) ovoga ~lanka treba biti jednozna~no, jasno, lakorazumljivo, prilago|eno sredstvu za daljinsko komuniciranje, uz po{tivanje dobre vjere u trgovini, dobrih poslovnih obi~aja i na~ela koja ure|uju za{titu maloljetnika i drugih osoba koja nisu ovla{tena za davanje pristanka na kupnju. (3) Prilikom prodaje na daljinu putem sredstava za daljinsko komuniciranje, na po~etku svake komunikacije trgovac treba priop}iti svoj identitet i jasnu trgova~ku namjeru. ^lanak 45. (1) Za vrijeme ugovaranja, a najkasnije prije isporuke, potro{a~ treba dobiti obavijest u pisanom ili u drugom trajnom obliku, uz sve podatke iz ~lanka 44. ovoga Zakona. (2) Neposredno nakon otpreme proizvoda, trgovac je du`an na prikladan na~in obavijestiti potro{a~a o vremenu i na~inu otpreme. ^lanak 46. Obavijest iz ~l. 44. i 45. ovoga Zakona treba sadr`avati trgov~evu obvezu da podatke o potro{a~u ne}e priop}iti tre}oj strani niti strani koja kao pravna ili fizi~ka osoba djeluje unutar iste skupine poduze}a (koncern) kojoj pripada trgovac, osim ukoliko to potro{a~ odobri trgovcu u pisanom obliku. Utorak, 4. 4. 2006. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 25 - Strana 2473 Broj 25 - Strana 2474 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 4. 4. 2006. ^lanak 47. (1) Potro{a~ ima pravo, bez tro{kova i bez obrazlo`enja, odustati od ugovora na daljinu u roku od 15 dana. U slu~aju odustajanja, potro{a~ nakna|uje samo tro{ak povrata proizvoda. (2) Rok za odustajanje po~inje te}i od dana kada je potro{a~ primio proizvod. (3) Kod usluga, rok za odustajanje po~inje te}i od dana zaklju~enja ugovora. (4) Ako trgovac potro{a~u nije dostavio obavijest iz ~lanka 44. ovoga Zakona, rok za povrat traje tri mjeseca, i to: a) kada se radi o proizvodu - od dana kada ga je potro{a~ primio; b) kada se radi o usluzi - od dana zaklju~enja ugovora. (5) Ako trgovac potro{a~u dostavi obavijest iz ~lanka 44. ovoga Zakona u roku od tri mjeseca, rok za povrat od 15 dana iz stavka (1) ovoga ~lanka po~inje te}i od dana primitka pisane obavijesti. (6) Kada potro{a~ odustane od ugovora o prodaji na daljinu, trgovac mu je du`an, bez odgode, vratiti pla}eni iznos novca, a u svakom slu~aju u roku od 15 dana od dana kada je primio pisanu obavijest od potro{a~a. (7) Ako trgovac ne vrati pla}eni iznos, du`an je, osim cijene, zajedno sa zakonskim zateznim kamatama, platiti i dodanih 10 % od iznosa za svakih 30 dana ka{njenja. ^lanak 48. (1) Ako se strane nisu druk~ije dogovorile, potro{a~ ne mo`e odustati od prava na raskid ugovora iz ~lanka 47. ovoga Zakona u svezi s ugovorima: a) o pru`anju usluga - ako je uz njihov pristanak po~eo raditi prije nego je istekao rok od 15 dana za odustajanje iz ~lanka 47. ovoga Zakona; b) o uslugama igara na sre}u; c) o prodaji robe ili usluga - ako cijena proizvoda ili usluga ovisi o promjenama na financijskom tr`i{tu na koje potro{a~ ne mo`e utjecati; d) o prodaji robe - kada je potro{a~ dao osobnu pisanu narud`bu ili specifikaciju za proizvod; e) o prodaji robe - kada se proizvod zbog njegove naravi ne mo`e vratiti; f) za isporuke au dio i video snimki ili ra~unalnog naputka koje je potro{a~ uporabio; g) za isporuke tiska, periodike i ~asopisa. (2) Ako trgovac ugovorom o prodaji na daljinu potro{a~u osigurava kredit sam ili posredstvom tre}e osobe, u slu~aju odustajanja od ugovora ne mo`e zahtijevati zatezne kamate ili druge tro{kove za raskid ugovora o kreditu kada potro{a~ koristi svoje pravo na raskid iz ~lanka 47. ovoga Zakona. (3) Ako je do{lo do prijevare u uporabi platne kartice u svezi s ugovorom na daljinu, potro{a~ ima pravo povrata cjelokupnih sredstava u novcu ili na platnoj kartici. ^lanak 49. (1) Trgovac treba isporu~iti proizvod ili pru`iti uslugu u roku od 15 dana od dana kada mu je potro{a~ poslao narud`bu. (2) Kada trgovac ne izvr{i svoju obvezu isporuke naru~ene robe ili usluge zbog toga {to je nema ili mu nije na raspolaganju, potro{a~ mora biti obavije{ten o tomu i mora mu se vratiti bilo koji iznos novca koji je uplatio ~im je prije to mogu}e, a u bilo kom slu~aju, u roku od 15 dana od dana primitka obavijesti o nemogu}nosti isporuke. ^lanak 50. (1) Zabranjuje se isporuka proizvoda ili usluga potro{a~u koje nije naru~io, ako takva isporuka zahtijeva pla}anje. (2) Potro{a~ koji primi proizvod ili uslugu koje nije naru~io ima ih pravo zadr`ati, bez obveze pla}anja ili obavijesti trgovca o tome. Njegova se {utnja ne mo`e smatrati pristankom na ugovor. ^lanak 51. Bez prethodnog pristanka potro{a~a, trgovac ne smije prema potro{a~u uporabiti pojedina~na sredstva za daljinsko komuniciranje (telefon, telefaks, elektronsku po{tu i dr.). XI. POTRO[A^KI KREDIT ^lanak 52. Ugovori o kreditu su ugovori kojima kreditor dodjeljuje ili obe}ava da }e dodijeliti potro{a~u kredit u obliku odgo|enog pla}anja, zajam ili sli~nu financijsku pogodnost. ^lanak 53. Odredbe ovoga Poglavlja ne primjenjuju se na ugovore o kreditu ~ija je namjena kupnja, iznajmljivanje ili renoviranje nekretnina. ^lanak 54. (1) Potro{a~, prije zaklju~enja ugovora o kreditu, mora biti upoznat o svim ugovornim odredbama u pisanom obliku. (2) Informacija iz stavka (1) ovoga ~lanka treba sadr`avati: a) op}enito za sve ugovore o kreditu: 1) netoiznos kredita; 2) ukupne tro{kove kredita; 3) uvjete za raniju otplatu kredita; 4) uvjete za raskid ugovora, uklju~uju}i i one kada potro{a~ kasni s pla}anjem; 5) godi{nju kamatu za kredit obra~unatu na godi{njoj razini; 6) uvjete za promjene godi{nje kamatne stope; 7) tro{kove osiguranja za postoje}i dug ili bilo koje drugo osiguranje zaklju~eno u svezi s kreditom; 8) zalog koji se mora dati; b) za ugovore o kreditiranju kupnje roba ili usluga koji predvi|aju obro~nu otplatu: 1) ukupna kupovna cijena; 2) obro~ni iznos; 3) iznos i broj obroka, plan otplate, uklju~uju}i kamatnu stopu i druge tro{kove; 4) realnu godi{nju kamatnu stopu; 5) tro{kove osiguranja vezane uz ugovor o kreditu; 6) odredba o pridr`aju prava vlasni{tva ili o bilo kojem zalogu koji je dan. ^lanak 55. (1) Ukupni tro{kovi kredita su svi tro{kovi, uklju~uju}i kamate i sva druga davanja koja je potro{a~ du`an platiti za odobreni kredit. (2) Ukupni tro{kovi kredita koje snosi potro{a~ ne uklju~uju: a) tro{kove koje potro{a~ pla}a ako uredno ne ispunjava obveze iz ugovora o kreditu; b) tro{kove doznaka i tro{kove za vo|enje ra~una za pla}anje otplate, kamate i ostale izdatke u svezi s ugovorenim kreditom; c) tro{kove osiguranja otplate kredita ~iji najve}i iznos mo`e biti ukupan iznos kredita, uklju~uju}i kamate i ostale tro{kove; d) tro{kove ~lanarina u odre|enim udrugama ili skupinama koje proizilaze iz posebnih ugovora, a utje~u na uvjete potro{a~kog kredita; e) druge tro{kove, kao {to su tro{kovi koje treba platiti potro{a~ pri kupovini odre|enog proizvoda, a ne smatraju se prodajnom cijenom proizvoda. ^lanak 56. (1) Realna godi{nja kamata na kredit je godi{nja stopa tro{kova kredita kojom su za potro{a~a ukupni tro{kovi kredita izra`eni u godi{njem postotku za odobreni kredit, a kojim se na godi{njoj razini izjedna~ava vrijednost svih obveza po kreditu (zajmova, otplata i tro{kova) o kojima su se sporazumjeli vjerovnik i potro{a~ u ugovoru o kreditu. (2) Godi{nja stopa tro{kova kredita obra~unava se u vrijeme zaklju~enja ugovora i vrijedi za vrijeme trajanja kredita i za ugovorne obveze, pod pretpostavkom valjanosti ugovora za ugovoreno vrijeme i urednog ispunjavanja obveza vjerovnika i potro{a~a. ^lanak 57. (1) Ugovor o potro{a~kom kreditu zaklju~uje se u pisanom obliku. (2) Ugovor koji potpisuje potro{a~ mora sadr`avati sve informacije propisane u ~lanku 54. ovoga Zakona. (3) Kreditor je du`an uru~iti potro{a~u jedan primjerak potpisanog ugovora. ^lanak 58. (1) Odredbe ~lanka 57. stavak (2) ovoga Zakona ne}e se primjenjivati na ugovore o potro{a~kom kreditu kod kojih kreditor priznaje pravo potro{a~u da prekora~i dopu{teni iznos na svom teku}em ra~unu, pod uvjetom da, osim kamate obra~unate na taj kredit, ne}e obra~unati druge tro{kove za razdoblje kra}e od tri mjeseca. (2) Kreditor, prije zaklju~enja ugovora, mora u pisanom obliku obavijestiti potro{a~a: a) o dopu{tenoj gornjoj granici prekora~enja na teku}em ra~unu potro{a~a; b) o godi{njoj kamatnoj stopi; c) o uvjetima za promjenu kamatne stope; d) o na~inima raskida ugovora. (3) Kreditor je du`an u pisanom obliku obavijestiti potro{a~a o svakoj promjeni godi{nje kamatne stope i tro{kova osam dana prije nastanka promjene ili, iznimno, u vrijeme saznanja promjene, ako je taj rok kra}i od osam dana, kao i prilikom tere}enja teku}eg ra~una potro{a~a. (4) Ako kreditor pre{utno dopusti prekora~enje teku}eg ra~una potro{a~a, du`an je u pisanom obliku obavijestiti potro{a~a o iznosu godi{njih kamata i kamatnih stopa, o promjeni kamatnih stopa kod prekora~enja na teku}em ra~unu duljem od tri mjeseca i tro{kovima kojima }e teretiti teku}i ra~un potro{a~a zbog prekora~enja, kao i o svim obvezama koje nastanu za potro{a~a zbog prekora~enja na njegovom teku}em ra~unu. ^lanak 59. (1) Kada ugovor nije sa~injen u pisanom obliku ili kada nedostaje neki od podataka iz ~lanka 57. stavak (2) ovoga Zakona, potro{a~ ima pravo zatra`iti raskid ugovora. (2) Ako potro{a~ ostaje pri ugovoru, njegove su obveze pla}anje netoiznosa kredita i kamate po zakonskoj kamatnoj stopi. ^lanak 60. Potro{a~ ima pravo raskinuti ugovor, pod uvjetom da pisano obavijesti kreditora u roku od 15 dana od dana zaklju~enja ugovora. ^lanak 61. Kada u namjeri kupnje robe ili dobivanja usluge potro{a~ zaklju~i ugovor o kreditu s tre}om osobom, a ne s opskrbljiva~em, a kreditor i opskrbljiva~ su u neposrednom trgova~kom odnosu, potro{a~ ima pravo na iste pravne lijekove prema kreditoru kao i prema opskrbljiva~u robom ili uslugama, u slu~aju da roba ili usluga nije isporu~ena ili je djelomi~no isporu~ena ili ne odgovara odredbama ugovora o prodaji. ^lanak 62. (1) Bilo koji sporazum koji potro{a~u daje pravo odricanja istih pravnih lijekova prema kreditoru ili obra~una svojih tra`bina s tra`bnama kreditora prema njemu ni{tav je. (2) Zabranjena je uporaba mjenica i ~ekova prilikom zaklju~enja ugovora o potro{a~kom kreditu. ^lanak 63. (1) Kreditor mo`e raskinuti ugovor zbog neizvr{enja obveze potro{a~a, pod uvjetom: a) da potro{a~ kasni s uplatom najmanje dva uzastopna obroka kredita u cijelosti ili djelomi~no, ali ne manje od jedne osmine ukupnoga iznosa kredita ili ukupnoga iznosa svih obroka, b) da je kreditor obvezno obavijestio potro{a~a u pisanom obliku da }e, u slu~aju ka{njenja potro{a~a s otplatom, zatra`iti pla}anje cijelog preostalog iznosa i ostavio potro{a~u rok od 15 dana da to u~ini, s tim {to potro{a~ nije postupio prema toj obavijesti. Potro{a~u mora biti dana mogu}nost rje{avanja spora na prijateljski na~in. (2) U slu~aju raskida ugovora na temelju stavka (1) ovoga ~lanka, preostali se iznos duga smanjuje za kamatu i ostale tro{kove koji se obra~unavaju za razdoblje nakon obavijesti o raskidu. ^lanak 64. (1) Kreditor mo`e raskinuti ugovor zbog potro{a~evog ka{njenja otplate kada se radi o ugovoru o isporuci robe ili usluga s obro~nim pla}anjem jedino na temelju razloga propisanih u ~lanku 63. stavak (1) ovoga Zakona. (2) Kada kreditor do|e u posjed robe, obra~un izme|u ugovornih strana mora biti sa~injen na na~in kojim ne}e do}i do neopravdanog boga}enja kreditora ponovnim dola`enjem u posjed. Prilikom procjene obe{te}enja za uporabu robe koja podlije`e vra}anju, mora se voditi ra~una o smanjenju njezine vrijednosti nastalom njezinom uporabom. (3) Potro{a~ je obvezan vratiti proizvod u neizmijenjenom stanju i koli~ini ili platiti naknadu zbog smanjene vrijednosti proizvoda nastale uporabom proizvoda do datuma raskida ugovora. ^lanak 65. (1) Potro{a~ ima pravo izvr{iti svoje obveze po ugovoru prije ugovorenog roka. (2) U tom slu~aju ukupni tro{kovi kredita smanjuju se za kamate i ostale tro{kove koji su bili obra~unati za razdoblje nakon prijevremene otplate. Utorak, 4. 4. 2006. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 25 - Strana 2475 Broj 25 - Strana 2476 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 4. 4. 2006. ^lanak 66. U slu~aju iznimnih okolnosti, sud mo`e, na zahtjev potro{a~a, produljiti rok za pla}anje zaka{njelih obroka ako potro{a~ pru`i jamstvo da }e izvr{iti svoju obvezu i ako trgovac zbog toga ne trpi {tetu. ^lanak 67. (1) Ugovor o kreditnom posredovanju je ugovor u kome kreditni posrednik preuzima obvezu posredovanja u korist potro{a~a prilikom odobravanja kredita za odre|enu proviziju ili informiranja potro{a~a o povoljnom kreditiranju. (2) Ugovor o kreditnom posredovanju mora biti sa~injen u pisanom obliku i jedan primjerak ugovora mora se dati potro{a~u. (3) Tekst ugovora mora sadr`avati jasno odre|enu naknadu za kreditnog posrednika. Ova naknada mora uklju~ivati sve tro{kove u svezi s posredovanjem. (4) Neispunjenje navedenih uvjeta ~ini posredovanje ni{tavim. (5) Potro{a~ je obvezan platiti naknadu posredniku jedino ako i kada dobije tra`eni kredit kao ishod posredovanja. XII. OSIGURANJE ^lanak 68. Ugovori o osiguranju koji se zaklju~uju ili se nude potro{a~ima moraju biti sukladni propisima koji reguliraju obligacijske odnose u Bosni i Hercegovini, kao i s posebnim propisima o osiguranju. ^lanak 69. Potro{a~ ima pravo, bez navo|enja posebnih razloga bilo koje vrste, raskinuti ugovor, s tim {to o tome obavje{tava osiguravatelja u pisanom obliku u roku od 15 dana od dana sklapanja ugovora. XIII. ELEKTRONSKI INSTRUMENTI PLA]ANJA ^lanak 70. (1) Elektronskim instrumentima pla}anja (u daljnjem tekstu: EIP) smatraju se instrumenti pla}anja na daljinu koji korisniku i vlasniku omogu}uju pristup financijskim sredstvima na njihovom ra~unu kod neke financijske institucije, radi prijenosa nov~ane vrijednosti (transakcije) prilikom kojeg se redovito tra`i identifikacijski broj i/ili sli~an dokaz identiteta. (2) Instrumenti pla}anja na daljinu mogu biti kartice za pla}anje, kao {to su: kreditne i debitne kartice, prodajne kartice (kartice trgova~kih dru{tava), s pomo}u kojih se omogu}uje odgoda tere}enja ra~una, kao i primjena telekomunikacijskog i ku}nog bankarstva. (3) Elektronski novac (e-novac) je in stru ment koji obuhva}a karticu za pam}enje (memoriranje) nov~anih vrijednosti ili ra~unalnu memoriju u koji se nov~ane vrijednosne elektronski jedinice pohranjuju, omogu}uju}i njegovom vlasniku ili korisniku prijenos nov~ane vrijednosti. (4) Neke vrste e-novca mogu se ponovno napuniti jedinicama nov~ane vrijednosti. E-novac ne smatra se instrumentom pla}anja na daljinu. (5) Odredbe o EIP-u odnose se: a) na dozna~avanje novca posredstvom EIP-a, osim pla}anja naru~enih ili ostvarenih posredstvom financijskih institucija; b) ulaganje i povla~enje gotovine s pomo}u EIP-a iz ure|aja, kao {to su bankomati, u ili izvan zgrada izdavatelja EIP-a ili drugih pravnih osoba koji, na temelju ugovora, smiju prihvatiti EIP. (6) Odredbe o EIP-u ne odnose se na pla}anja ~ekom i na jamstvene uloge EIP-a kod odre|enih kartica EIP-a u svezi s pla}anjem ~ekom. ^lanak 71. (1) Izdavatelj EIP-a je osoba koja drugoj osobi, u sklopu svojeg poslovanja, stavlja na raspolaganje EIP, na temelju me|usobno zaklju~enog ugovora u pisanom obliku. (2) Vlasnik EIP-a je osoba koja je, na temelju zaklju~enog ugovora s izdavateljem u pisanom obliku, vlasnikom EIP-a. (3) Korisnik EIP-a je osoba koja, na temelju zaklju~enog ugovora s vlasnikom u pisanom obliku, raspola`e EIP-om. Korisnik mo`e biti i sam vlasnik EIP-a. ^lanak 72. (1) Izdavatelj EIP-a, prilikom zaklju~enja ugovora, a u svakom slu~aju prije isporuke EIP-a, u pisanom, a po mogu}nosti i u elektronskom obliku, zainteresiranoj stranci (mogu}em korisniku) treba priop}iti sljede}e podatke: a) opis EIP-a, a po potrebi, i tehni~ke zahtjeve koji se odnose na primjenu odgovaraju}e komunikacijske opreme vlasnika i korisnika EIP-a te vrstu i na~in uporabe EIP-a, uklju~uju}i, ukoliko postoji, gornju financijsku granicu pla}anja; b) pregled odgovaraju}ih obveza i odgovornosti vlasnika i/ili korisnika i izdavatelja EIP-a, a naro~ito opis mjera koje izdavatelj EIP-a treba poduzeti kako bi EIP u~inio sigurnim i sredstva koja omogu}uju njegovu uporabu (npr. uno{enje i uporaba {ifre u EIP u obliku osobnog mati~nog broja ili neke druge {ifre); c) uobi~ajeno vrijeme u kojem se debitira ili kreditira ra~un vlasnika ili korisnika EIP-a, uklju~uju}i i da tum pretvaranja, odnosno ako vlasnik ili korisnik EIP-a nema ra~un kod izdavatelja EIP-a, uobi~ajeno vrijeme u kojem }e primati ra~une; d) sve tro{kove koji terete vlasnika, a posebice visinu po~etnih i godi{njih pristojbi, provizije i tro{kove koje vlasnik ili korisnik EIP-a pla}a izdavatelju EIP-a za obavljene poslove, a po potrebi, i kamate i na~in njihova obra~una; e) vrijeme u kojem vlasnik ili korisnik EIP-a mo`e staviti prigovor na odre|eni prijenos nov~ane vrijednosti, kao i naputak o postupku za pomo} i od{tetu koji su vlasniku ili korisniku na raspolaganju, stavljanje prigovora, kao i pristup tom postupku; f) pravo koje se primjenjuje na ugovor. (2) Ako se EIP mo`e uporabiti za poslove s inozemstvom (izvan zemlje izdavatelja EIP-a, odnosno priklju~enja), izdavatelj EIP-a }e vlasniku ili korisniku EIP-a priop}iti: a) iznos svih pristojbi i cijena za zamjenu stranog sredstva pla}anja, a po potrebi, i devizni te~aj; b) referentni te~aj za obra~un posla, uklju~uju}i i da tum deviznog te~aja. ^lanak 73. (1) Nakon izvr{enog prijenosa nov~ane vrijednosti, izdavatelj EIP-a treba korisniku EIP-a uputiti pisanu, a po mogu}nosti i u elektronskom obliku, obavijest koja najmanje sadr`i: a) podatke s pomo}u kojih korisnik EIP-a mo`e identificirati prijenos nov~ane vrijednosti i podatke o prihvatitelju prijenosa; b) iznos prijenosa koji }e u obra~unskoj vrijednosti teretiti vlasnika; c) valuti u kojoj }e iznos prijenosa teretiti korisnika EIP-a; d) iznos pristojbe i tro{kova za izvr{eni prijenos. (2) Izdavatelj EIP-a du`an je vlasniku i korisniku EIP-a omogu}iti provjeru najmanje pet posljednjih prijenosa nov~anih vrijednosti izvr{enih na taj na~in, kao i preostali iznos nov~anih sredstava na tom ra~unu. ^lanak 74. (1) Vlasnik i korisnik EIP-a treba uporabiti EIP sukladno uvjetima koji vrijede za izdavanje i uporabu EIP-a. Vlasnik i korisnik EIP-a trebaju poduzeti sve mjere kako bi EIP i njegovu uporabu u~inili sigurnima, a posebice sredstva (osobni identifikacijski broj ili drugu {ifru) koja omogu}uje njegovu uporabu. (2) Korisnik EIP-a, prema svom saznanju, izdavatelju EIP-a ili ustanovi koju on nazna~i, bez odgode, treba priop}iti: a) gubitak ili kra|u EIP-a ili sredstva koje omogu}uje njegovu uporabu; b) knji`enje neodobrenog prijenosa nov~ane vrijednosti na njegovom ra~unu; c) svaku pogre{ku i svaku nepravilnost u vo|enju ra~una kod izdavatelja EIP-a. (3) Korisnik EIP-a ne smije zabilje`iti u prepoznatljivom obliku svoj osobni identifikacijski broj ili drugu {ifru, a naro~ito ne na EIP-u niti na bilo kojem predmetu koji s EIP-om nosi uz sebe. (4) Korisnik EIP-a ne smije poni{titi narud`bu koju je ispostavio posredstvom svoga EIP-a, osim ako iznos nije bio utvr|en kada je narud`ba ispostavljena. ^lanak 75. (1) Do trenutka prijave gubitka ili kra|e korisnik EIP-a sam nakna|uje nastale tro{kove, najvi{e do 300 KM, osim ako je gubitak nastao krajnjom nepa`njom korisnika EIP-a, prijevarom ili kr{enjem odredaba ~lanka 74. stavak (2) ovoga Zakona. (2) Od vremena kada korisnik EIP-a obavijesti izdavatelja EIP-a o gubitku ili kra|i EIP-a (ili osoba koju odredi izdavatelj), on vi{e nije odgovoran za posljedice tog gubitka ili kra|e, osim u slu~aju krajnje nepa`nje, prijevare ili kr{enja odredaba ovoga Zakona od korisnika EIP-a. (3) Korisnik nije odgovoran ako je EIP uporabljen bez njegove nazo~nosti ili bez njegove identifikacijske kartice. Primjena povjerljive {ifre ili drugog identifikacijskog sredstva nije dostatna za njegovu odgovornost. ^lanak 76. (1) Izdavatelj EIP-a mo`e mijenjati ugovorne uvjete, ako su te promjene pravodobno priop}ene osobno vlasniku ili korisniku EIP-a, tako da vlasnik mo`e zbog promjene uvjeta odustati od ugovora u roku od jednog mjeseca od primitka takve obavijesti. (2) Odredbe stavka (1) ovoga ~lanka ne odnose se na promjenu kamatne stope koja vrijedi od dana objave ako izdavatelj EIP-a o tomu bez odgode obavijesti osobno vlasnika ili korisnika EIP-a, {to ne utje~e na pravo vlasnika EIP-a da odustane od ugovora. (3) Izdavatelj EIP-a: a) ne smije otkriti osobni identifikacijski broj vlasnika EIP-a ili bilo koju {ifru vlasnika EIP-a, osim vlasniku; b) ne smije poslati nezatra`eni EIP, osim ako se radi o zamjenskom EIP-u za EIP koji vlasnik ili korisnik EIP-a ve} posjeduje; c) treba dovoljno dugo ~uvati unutarnje zapise radi omogu}enja provjere i ispravka pogre{aka u prijenosima nov~anih vrijednosti iz ~lanka 70. ovoga Zakona; d) du`an je vlasniku i korisniku EIP-a osigurati prikladno sredstvo radi dostave potrebnih priop}enja. Kada korisnik EIP-a obavijest predaje putem telefona, izdavatelj EIP-a du`an je korisniku EIP-a potvrditi primitak obavijesti u pisanom obliku. (4) U slu~aju spora s vlasnikom EIP-a oko prijenosa nov~anih vrijednosti iz ~lanka 70. ovoga Zakona, izdavatelj EIP-a uz zadr`avanje prava dokaza druge strane treba dokazati: a) da je prijenos uredno zabilje`en i proknji`en; b) da na prijenos nije utjecao tehni~ki kvar ili sli~an nedostatak. ^lanak 77. (1) Izdavatelj EIP-a odgovoran je: a) za neobavljen ili pogre{no obavljen prijenos nov~ane vrijednosti vlasnika ili korisnika EIP-a i kada je prijenos obavljen preko ure|aja/terminala koji nije pod izravnim i isklju~ivim nadzorom izdavatelja EIP-a, pod uvjetom da prijenos nije proveden preko ure|aja ~iju uporabu izdavatelj EIP-a nije odobrio; b) za prijenose koje vlasnik ili korisnik EIP-a nije odobrio, kao i za svaku pogre{ku ili neispravno vo|enje ra~una vlasnika ili korisnika EIP-a; c) za iznos izvr{enog ili djelomi~no izvr{enog prijenosa nov~anih vrijednosti s obra~unatim kamatama; d) za iznos potreban kako bi ra~un vlasnika ili korisnika EIP-a bio vra}en u stanje u kojem se nalazio prije proknji`enog iznosa koji nije odobren; e) za financijske posljedice, a posebice one koje se odnose na opseg i naknadu {tete prema odredbama zaklju~enog ugovora izme|u izdavatelja EIP-a i vlasnika EIP-a. (2) Izdavatelj EIP-a odgovara vlasniku EIP-a za gubitak upisane vrijednosti ili za manjkavo izvr{enje prijenosa nov~anih vrijednosti zbog funkcionalne pogre{ke ure|aja ili EIP-a, sve dok gubitak ili manjkavost ne budu ponovno ispravljeni, pod uvjetom da funkcionalnu pogre{ku nije prouzro~io korisnik namjerno ili u suprotnosti s odredbom ~lanka 73. stavak (1) to~ka a) ovoga Zakona. (3) Funkcionalne pogre{ke ure|aja ili EIP-a ne smiju za vlasnika ili korisnika EIP-a prouzro~iti {tetu koju izdavatelj EIP-a ne bi razumno naknadio. ^lanak 78. (1) Izdavatelj EIP-a brine o tomu da korisnik EIP-a mo`e u svako doba dana i no}i prijaviti gubitak ili kra|u EIP-a. (2) Izdavatelj je EIP-a nakon primitka obavijesti o gubitku ili kra|i EIP-a du`an, ~ak i kada je vlasnik ili korisnik EIP-a grubo nemaran ili prijevarnog pona{anja, poduzeti sve mjere radi spre~avanja daljnje uporabe EIP-a. XIV. TURISTI^KI PAKET ARAN@MANI ^lanak 79. (1) Turisti~ki paket aran`mani su oni ugovori o putovanju koji organizatora putovanja obvezuju da potro{a~u pru`i najmanje dvije usluge, i to prijevoz i smje{taj, kao i druge turisti~ke usluge koje nisu sporedne usluge prijevoza i/ili smje{taja, a ~ine zna~ajan dio ukupne cijene, s tim {to je potro{a~ du`an platiti organizatoru putovanja jedinstvenu cijenu. (2) Ugovor iz stavka (1) ovoga ~lanka isklju~ivo se odnosi na putovanja koja traju dulje od 24 sata ili uklju~uju barem jedno no}enje. (3) Izjava organizatora putovanja da je on jedini posrednik prilikom sklapanja ugovora s osobama koje trebaju pru`iti usluge putovanja (davatelji usluga) ne}e se smatrati Utorak, 4. 4. 2006. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 25 - Strana 2477 Broj 25 - Strana 2478 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 4. 4. 2006. pravovaljanom ako je potro{a~, s obzirom na ostale okolnosti koje prate ugovor, mogao imati dojam da je organizator putovanja osobno odgovoran za pru`anje ugovorenih usluga. ^lanak 80. (1) Ako organizator putovanja nudi pro gram putovanja, pro - gram mora sadr`avati razumljive, to~ne i jasne informacije o cijeni putovanja, o kapari, o roku za pla}anje preostalog iznosa kao i slijede}e precizne podatke ukoliko su bitni za ugovor: a) odredi{te; b) vrstu prijevoznog sredstva, njegove oznake i razred; c) smje{taj (vrsta, polo`aj, kategorija ili udobnost i druge glavne oznake, uklju~uju}i eventualnu registraciju i turisti~ku kategorizaciju); d) ishrana; e) opis plana putovanja (itinerar); f) ukupan broj dana i no}enja u aran`manu; g) uvjeti koji se odnose na viziranje putovnica za gra|ane Bosne i Hercegovine, kao i informacije o medicinskim i policijskim formalnostima va`nim za aran`man; h) minimalan broj sudionika putovanja, ukoliko je to uvjetom, kao i informacije o kona~nom roku prije odlaska kada se potro{a~ mora pisano obavijestiti da minimalni broj sudionika nije dostignut te da se putovanje ne mo`e realizirati; i) ostali podaci va`ni za potro{a~a (klima, vrste va luta i dr.). (2) Podaci objavljeni u programu obvezuju}i su za organizatora putovanja. Me|utim, prije zaklju~enja ugovora, organizator mo`e unijeti izmjene, pod uvjetom da je to pravo sebi zadr`ao u programu. Organizator putovanja i potro{a~ mogu se dogovoriti o uvjetima aran`amana koji su druk~iji od onih navedenih u programu. (3) Stavak (1) ovoga ~lanka primjenjuje se bez mogu}ih izmjena ukoliko se informacije o aran`manu nalaze na nosa~u slike ili zvuka koje nudi organizator putovanja. ^lanak 81. (1) Prije zaklju~enja ugovora, organizator putovanja mora obavijestiti potro{a~a: a) o zahtjevu za viziranje putovnice, a posebice o vremenu za dobivanje vize. Ova obveza odnosi se na formalnosti koje se ti~u gra|ana Bosne i Hercegovine, b) o medicinskim i policijskim formalnostima, ako ti uvjeti nisu ve} navedeni u programu putovanja koje se organizira i u~injeni dostupnim potro{a~u, s tim da u me|uvremenu nije bilo izmjena programa. (2) Potro{a~u trebaju biti priop}ene sve ugovorne odredbe prije zaklju~enja ugovora i treba mu biti uru~en primjerak ugovora. Ugovor obvezno sadr`i sve odredbe iz programa, prospekta ili kataloga iz ~lanka 80. stavak (1) ovoga Zakona, koji je osobno uru~en potro{a~u. ^lanak 82. (1) U trenutku zaklju~enja ugovora ili neposredno nakon toga, organizator putovanja mora izdati potro{a~u potvrdu o putovanju. (2) Potvrda o putovanju uz cijenu mora sadr`avati uvjete pla}anja iz ~lanka 80. stavak (1) ovoga Zakona i ostale podatke o putovanju iz ~lanka 80. stavak (1) to~. b), c ), d), f) i h) te sljede}e podatke: a) kona~no odredi{te ili ukoliko putovanje ima vi{e odredi{ta - navesti ih zasebno s vremenom boravka i datumima; b) da tum i planirana vremena odlaska i povratka; c) posjeti, ekskurzije i druge usluge uklju~ene u cijenu aran`mana; d) obavijest o zadr`anom pravu na izmjenu cijena i faktora koji utje~u na njihovo izra~unavanje, kao i o ~injenicama koje ne uklju~uje cijena putovanja; e) ugovoreni posebni zahtjevi potro{a~a; f) ime i adresa organizatora putovanja; g) ime, adresa i broj telefona lokalnog predstavnika organizatora putovanja komu se potro{a~ mo`e obratiti za pomo} u slu~aju potrebe, a ukoliko nema takvoga predstavnika, broj telefona za hitne pozive; h) informacije o mogu}oj uplati osiguranja za pokri}e tro{kova u slu~aju potro{a~evog otkazivanja aran`mana, ozljede, bolesti, smrtnog slu~aja, povratka u zemlju, uklju~uju}i ime i adresu osiguravatelja; i) sve uvjete i zahtjeve koji se ti~u ugovora. ^lanak 83. (1) Ugovorom utvr|ena cijena ne smije se mijenjati, osim ako je to u ugovoru izri~ito dopu{teno i ako ugovor sadr`i podatke za izra~unavanje nove cijene. Pritom, do naknadne promjene obra~una smije do}i samo: a) ako dolazi do promjene tro{kova prijevoza ve}e od 5 % radi promjene cijene pogonskog goriva; b) ako dolazi do promjene pristojbe za odre|ene usluge, kao {to su: pristajanje u morskim, slatkovodnim i zra~nim lukama, peljarenje i putni~ke pristojbe na zra~nim lukama; c) ako dolazi do utjecaja promjene deviznog te~aja, ukoliko ta promjena utje~e na pove}anje cijene aran`mana vi{e od 5 %. (2) Organizator putovanja mora obavijestiti potro{a~a o pove}anju cijene ~im dozna za okolnosti koje su dovele do pove}anja. (3) Ukoliko organizator putovanja tra`i pove}anje cijene, potro{a~ ima pravo odustati od ugovora, pod uvjetom da to odmah priop}i organizatoru putovanja. (4) Ugovorena se cijena ni u kom slu~aju ne smije pove}ati u razdoblju od 20 radnih dana prije ugovorenog datuma polaska. ^lanak 84. (1) Prije nego putovanje po~ne, potro{a~ mo`e prenijeti svoj aran`man na drugoga potro{a~a koji ispunjava sve uvjete za putovanje, s tim da o tome pravodobno obavijesti organizatora putovanja. (2) Drugi potro{a~ koji preuzima aran`man i njegov prethodnik zajedni~ki su solidarno odgovorni organizatoru putovanja za pla}anje cijene i tro{kova prijenosa ugovornih obveza. ^lanak 85. (1) Potro{a~ mo`e odustati od ugovora u bilo koje vrijeme prije polaska na putovanje. (2) Ukoliko potro{a~ odustane od ugovora, organizator putovanja gubi pravo na naplatu ugovorene cijene. Me|utim, on ima pravo na odgovaraju}u naknadu {tete. Iznos naknade odre|uje se tako {to se od cijene aran`mana oduzmu tro{kovi koje nije uzrokovao organizator putovanja i iznos koji organizator putovanja mo`e naplatiti razli~ito obra~unavaju}i usluge unutar aran`mana. (3) Uzimaju}i u obzir uobi~ajeno u{te|ene tro{kove i uobi~ajenu mogu}u dobit od razli~itog obra~una usluga, ugovor za svaku vrstu aran`mana mo`e definirati poseban postotak cijene aran`mana kao osnovu za naknadu {tete. ^lanak 86. (1) Ukoliko organizator putovanja otka`e aran`man prije polaska ili na~ini zna~ajnu izmjenu aran`mana, mora o tomu bez odgode obavijestiti potro{a~a u pisanom obliku, kako bi potro{a~ donio odluku u svezi s otkazivanjem ili izmjenom cijene. (2) U tim slu~ajevima potro{a~ ima pravo: a) prihvatiti otkazivanje aran`mana; b) prihvatiti izmijenjene ugovorne odredbe i novu cijenu, s tim da, ako je drugi ponu|eni aran`man lo{ije kvalitete ili jeftiniji, organizator putovanja potro{a~u mora refundirati za razliku u cijeni, a ako je drugi ponu|eni aran`man skuplji, organizator putovanja ne smije tra`iti razliku u cijeni od potro{a~a; c) zatra`iti otkazivanje ugovora bez obveze pla}anja naknade {tete; d) na aran`man jednake ili ve}e vrijednosti ukoliko organizator putovanja mo`e ponuditi takav aran`man, s tim {to u slu~aju vi{e cijene potro{a~ nije obvezan doplatiti cjenovnu razliku. (3) Potro{a~ mora bez odgode obavijestiti organizatora putovanja o svojoj odluci. (4) U slu~aju otkazivanja ugovora prije polaska, potro{a~u se mora refundirati kapara koju je uplatio, i to u roku od 30 dana od dana primitka pisane obavijesti. Ne mo`e se tra`iti od potro{a~a da plati naknadu {tete u slu~aju otkazivanja ugovora prije polaska, a potro{a~ ima i pravo na isplatu kamata na njegovu upla}enu kaparu po stopi koju obra~unava komercijalna banka na tromjese~ne depozite za razdoblje od dana uplate kapare do dana otkazivanja ugovora. (5) Ukoliko do izmjena u aran`manu do|e tijekom izvr{enja ugovora, potro{a~, ako odlu~i odustati od ugovora, snosi samo realne tro{kove pru`enih usluga do trenutka odustajanja. (6) Bez obzira na vrstu odluke koju donese, potro{a~ ima pravo tra`iti naknadu {tete. (7) O svakom propustu u svezi s izvr{enjem ugovora koji primijeti na licu mjesta, potro{a~ mora obavijestiti pru`atelja odgovaraju}ih usluga i organizatora i/ili trgovca na malo u pisanom obliku ili na bilo koji drugi odgovaraju}i na~in {to je prije mogu}e. ^lanak 87. (1) Potro{a~ nema pravo primiti naknadu za neizvr{enje ugovora od organizatora putovanja u sljede}im slu~ajevima: a) ako je ugovor otkazan zbog nedovoljnog broja sudionika, pod uvjetom da je potro{a~ bio unaprijed obavije{ten o toj klauzuli ugovora; b) ako je ugovor otkazan zbog vi{e sile kao posljedice nepredvidivog i iznimnog doga|aja, ~ije su posljedice takve naravi da se nisu mogle izbje}i ni uz du`nu pa`nju. (2) Prebukiranje kapaciteta ne smatra se vi{om silom u smislu stavka (1) to~ke b) ovoga ~lanka. ^lanak 88. (1) Organizator putovanja mora poduzeti sve nu`ne mjere u slu~aju otkazivanja ugovora, a posebice u svezi s povratkom potro{a~a, ako je povratna karta bila ugovorena. (2) Organizator putovanja snosi sve ostale tro{kove u svezi sa slu~ajem iz stavka (1) ovoga ~lanka. ^lanak 89. (1) Organizator putovanja i posrednik zajedni~ki su solidarno odgovorni potro{a~u za pru`anje ugovorenih usluga, kao i za {tetu nastalu usljed neizvr{enja ugovora, ~ak i u slu~aju kada je ugovor zaklju~io posrednik u njegovo ime a za ra~un organizatora putovanja. (2) Osobe koje pru`aju usluge tijekom putovanja, na zahtjev organizatora putovanja i posrednika ili osobe koja naru~i te usluge, odgovorni su potro{a~u za pru`anje tih usluga, kao i za {tetu nastalu zbog neizvr{enja ili nepotpunog izvr{enja, a potro{a~ ima pravo uputiti od{tetni zahtjev bilo kojoj od navedenih osoba. ^lanak 90. (1) Organizator putovanja du`an je za svaki aran`man osigurati jamstvo kod banke ili osiguravaju}eg dru{tva radi nakna|ivanja potro{a~u: a) cijene aran`mana, ako zbog nelikvidnosti ili ste~aja organizatora izostanu usluge aran`mana; b) tro{kova koji nastanu uslijed nelikvidnosti ili ste~aja organizatora za povratak potro{a~a u mjesto polaska. (2) Jamstvo iz stavka (1) ovoga ~lanka daje se u obliku po lice osiguranja, gotovinskog pologa, bankovnog jamstva i sl. XV. VREMENSKI ZAKUP TURISTI^KOG OBJEKTA ^lanak 91. (1) Ugovor o izravnom i neizravnom stjecanju prava na uporabu turisti~kog objekta (nekretnine) na temelju zakupa na odre|eno vrijeme (u daljnjem tekstu: zakupni ugovor), mora biti sa~injen u pisanom obliku i zaklju~uje se na razdoblje koje ne mo`e biti kra}e od tri godine. (2) Zakupni ugovor mora sadr`avati sljede}e odredbe: a) naziv i sjedi{te, s punom adresom tvrtke koja prodaje vremenski zakup turisti~kog objekta; b) naziv (ime i prezime) i sjedi{te, s punom adresom pravne ili fizi~ke osobe koja je vlasnikom ili ima pravo raspolaganja turisti~kim objektom; c) ime, prezime i adresu potro{a~a; d) to~an opis prava koja potro{a~ ostvaruje zakupnim ugovorom; e) naziv i to~an opis turisti~kog objekta i njegove popunjenosti, ako se pravo odnosi na odre|enu nekretninu, dr`avu, pokrajinu, grad ili mjesto i naselje u kojem se nalazi turisti~ki objekt, polo`aj, kategorije, komunalnu opremljenost i druge podatke va`ne za njegovu uporabu; f) razdoblje u kojem se mogu ostvariti prava iz zakupnog ugovora i vrijeme njegova stupanja na snagu; g) ako turisti~ki objekt nije dovr{en u vrijeme zaklju~enja zakupnog ugovora, to~ne podatke o stanju gradnje i rok do kojega se predvi|a da }e on biti u uporabi, broj spisa gra|evinske dozvole, naziv i punu adresu tijela koji je izdao gra|evinsku dozvolu; h) podatke o zajedni~kim komunalnim uslugama kojima }e raspolagati turisti~ki objekt (priklju~ci za plin, elektri~nu i toplinsku energiju, vodu, telekomunikacije, kablovsku televiziju i dr.); i) jamstvo za uredno dovr{enje turisti~kog objekta i obe{te}enje ako objekt ne bude uop}e dovr{en ili ne bude dovr{en u ugovorenom roku te na~in ostvarenja jamstva; Utorak, 4. 4. 2006. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 25 - Strana 2479 Broj 25 - Strana 2480 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 4. 4. 2006. j) to~nu cijenu uporabe vremenskog zakupa turisti~kog objekta; k) poreze, prireze i druge pristojbe koje je potro{a~ du`an platiti, a koji nisu obuhva}eni cijenom iz to~ke j) ovoga ~lanka; l) tro{kove koje je potro{a~, osim cijene, du`an pla}ati u svezi s uporabom turisti~kog objekta i na~ela obra~una tih tro{kova (boravi{na pristojba, odr`avanje i upravljanje turisti~kim objektom, uporaba zajedni~kih prostorija i prostora, aparata i ure|aja, odlaganje (odvoz) sme}a, plin, elektri~na i toplinska energija, voda i dr.); m) podatke o zajedni~kim prostorijama, prostorima i ure|ajima (bazen, sauna, praonica i su{ionica rublja, terasa, vrt, podrum, drvarnica i dr.) i uvjetima za pristup potro{a~a tim prostorijama, prostorima i ure|ajima; n) pravila za odr`avanje, popravak, upravljanje i poslovno vo|enje turisti~kog objekta; o) prava potro{a~a prema odredbama ovoga Zakona; p) odredbu prema kojoj se potro{a~ ne mo`e teretiti za bilo kakve naknade, osim ugovorenih; r) mogu}nost zamjene ili daljnje prodaje iz zakupnog ugovora; s) uvjete za otkazivanje zakupnog ugovora; t) na~in rje{avanja sporova; u) odredbu o sudskoj nadle`nosti i primjeni odre|enog materijalnog prava u slu~aju spora; v) mjesto i da tum zaklju~enja zakupnog ugovora. (3) Puna adresa iz stavka (2) to~. a), b) i g) ovoga ~lanka obvezno sadr`i mjesto, ulicu i ku}ni broj, broj telefona i telefaksa te adresu elektronske po{te, a mo`e sadr`avati i broj po{tanskog pregratka. (4) Trgovac je du`an sve obavijesti iz ovoga ~lanka priop}iti svakom potro{a~u koji tra`i podatke o turisti~kom objektu. ^lanak 92. (1) Potro{a~ ima pravo, ne navode}i razloge, raskinuti zakupni ugovor, bez pla}anja bilo kakve kazne ili nekih drugih tro{kova, putem pisane obavijesti trgovcu u roku od 15 dana od dana zaklju~enja zakupnog ugovora. (2) Za vrijeme raskidnog roka iz stavka (1) ovoga ~lanka, trgovac ne smije tra`iti od potro{a~a bilo kakva pla}anja. (3) Ako zakupni ugovor ne sadr`i sve odredbe propisane u ~lanku 91. ovoga Zakona, vrijeme za raskid ugovora produljuje se na tri mjeseca od dana njegovog zaklju~enja. Ako potro{a~ dobije te podatke u roku od tri mjeseca, rok od 15 dana iz stavka (1) ovoga ~lanka po~inje se ra~unati od dana primitka obavijesti. XVI. NEPO[TENE ODREDBE U POTRO[A^KIM UGOVORIMA ^lanak 93. (1) Ugovorne odredbe obvezuju potro{a~a samo ako je prije zaklju~enja ugovora bio upoznat sa njegovim sadr`ajem, odnosno ako su mu ugovorni uvjeti bili poznati u vrijeme zaklju~enja ugovora. (2) Ugovorne odredbe trebaju biti razumljive i u svezi s drugim odredbama u istom ili u drugom ugovoru izme|u istih strana, uzimaju}i u obzir prirodu proizvoda ili usluge i svih drugih sudionika u svezi sa zaklju~enjem ugovora. (3) U slu~aju dvojbe u svezi sa zna~enjem pojedinih odredaba u ugovoru, va`it }e zna~enje koje je povoljnije za potro{a~a. (4) Smatra se da je potro{a~ bio upoznat s ugovornim odredbama ako ga je trgovac upozorio i ako su mu one bile dostupne. ^lanak 94. (1) Trgovac ne smije zahtijevati ugovorne odredbe koje su nepo{tene ili koje bi prouzro~ile {tetu potro{a~u. (2) Ugovorne odredbe iz stavka (1) ovoga ~lanka su ni{tave. ^lanak 95. Ugovorne odredbe koje potro{a~ nije osobno ugovarao smatrat }e se nepo{tenima: a) ako tvore znatnu nejednakost izme|u prava i obveza ugovornih strana na {tetu potro{a~a; b) ako bi ispunjenje ugovornih obveza znatno odstupilo od opravdanog o~ekivanja potro{a~a; c) ako su u suprotnosti s na~elom po{tenja, savjesti i dobrim poslovnim obi~ajima. ^lanak 96. U op}im uvjetima formularnih ugovora naro~ito nije pravovaljana odredba: a) kojom ugovorna strana sebi zadr`ava pravo na neprimjereno duge ili nedostatno odre|ene rokove za prihva}anje ili odbijanje neke ponudbe ili neke ~inidbe; b) kojom ugovorna strana sebi, odstupaju}i od pravnih propisa, zadr`ava pravo na neprimjereno dug ili nedostatno odre|en dodatni rok za ~inidbu na koju je obvezna; c) kojom ugovorna strana sebi predvi|a, bez stvarno opravdanog i u ugovoru navedenog razloga, osloba|anje od obveze izvr{enja; d) kojom ugovorna strana predvi|a izmijenu ili odstupanje od obe}ane ~inidbe, uzimaju}i u obzir isklju~ivo svoj interes; e) na temelju koje izjava ugovornog partnera ugovorne strane, kod poduzimanja ili propu{tanja odre|ene ~inidbe, vrijedi kao da ju je on dao ili kao da je nije dao, osim: 1) ako je ugovornom partneru odobren primjeren rok za davanje izri~ite izjave i 2) ako se ugovorna strana obvezuje da ugovornog partnera po~etkom roka uputi na predvi|eni zna~aj njegovog pona{anja; f) kojom se predvi|a da izjava ugovorne strane od posebnog zna~aja vrijedi kao da ju je druga ugovorna strana primila; g) kojom ugovorna strana, u slu~aju da jedna ugovorna strana odustane od ugovora ili ga otka`e: 1) mo`e zahtijevati neprimjereno visoku naknadu za kori{tenje ili uporabu neke stvari ili nekog prava ili za izvr{enje ~inidbe ili 2) mo`e zahtijevati neprimjereno visoku naknadu za izdatke; h) kojom ugovorna strana predvi|a osloba|anje od obveze ispunjenja ugovora u slu~aju nemogu}nosti raspolaganja ~inidbom, ako se ne obvezuje: 1) da bez odgode obavijesti ugovornog partnera o nemogu}nosti raspolaganja i 2) da bez odgode nadoknadi protu~inidbu ugovornog partnera; i) kojom se predvi|a pove}anje nov~ane naknade za robe ili ~inidbe koje su trebale biti isporu~ene ili ispunjene u roku od ~etiri mjeseca nakon zaklju~enja ugovora; j) kojom se isklju~uje ili ograni~ava pravo odbijanja ~inidbe ili pravo zadr`avanja, koje ugovornom partneru ugovorne strane pripada prema pravilima o istodobnom ispunjenju obveza; k) kojom se ugovornom partneru ugovorne strane oduzima ovlast izvr{enja prijeboja s vremenski neograni~enim ili pravomo}no utvr|enim tra`binama; l) kojom se ugovorna strana osloba|a zakonske obveze opominjanja druge ugovorne strane ili davanja roka za ispunjenje ~inidbe; m) kojom ugovorna strana ugovara pau{alni iznos naknade {tete ili naknade umanjene vrijednosti: 1) ako pau{alni iznos prema{uje {tetu koja se u propisanim slu~ajevima i prema uobi~ajenom tijeku stvari mo`e o~ekivati ili prema{uje umanjenje vrijednosti koje uobi~ajeno nastaje ili 2) ako drugoj ugovornoj strani bude onemogu}en dokaz o tomu da {teta ili umanjenje vrijednosti uop}e nije ni nastalo ili je znatno manje od pau{ala; n) kojom se ugovornoj strani, u slu~aju neprimanja ili zaka{njelog primanja ~inidbe ili u slu~aju da druga ugovorna strana raskine ugovor, obe}a pla}anje ugovorne kazne; o) kojom se, u slu~aju skrivljene povrede ugovorne obveze ugovorne strane, isklju~uje ili ograni~ava pravo druge ugovorne strane da raskine ugovor ili da zahtijeva naknadu {tete zbog neispunjenja ugovora; p) kojom se isklju~uje pravo druge ugovorne strane da zahtijeva naknadu {tete zbog neispunjenja cijeloga ugovora ili da raskine cjelokupni ugovor, ako djelomi~no ispunjenje ugovora za nju ne predstavlja nikakav interes, u slu~aju da je ugovorna strana djelomi~no odgovorna za povredu ugovorne obveze; r) kojom se u ugovoru o isporukama novoproizvedenih stvari i ~inidbi: 1) odgovornost ugovorne strane za nedostatke u cijelosti ili djelomi~no isklju~uje, odnosno ograni~ava prethodnim upu}ivanjem na ostvarenje prava prema tre}im osobama (proizvo|a~ima dijelova) sudskim putem, ili se ograni~ava na priznavanje zahtjeva protiv tre}ih osoba, 2) zahtjevi protiv ugovorne strane ograni~avaju samo na naknadno ispunjenje - otklanjanje nedostataka, ako ugovorom nije izri~ito druk~ije predvi|eno, 3) isklju~uje ili ograni~ava obveza ugovorne strane da snosi potrebne tro{kove naknadnog ispunjenja-otklanjanja nedostataka, 4) ugovorna strana uvjetuje naknadno ispunjenje-otklanjanje nedostataka prethodnom isplatom cjelokupne ugovorene cijene ili njezinog ve}eg dijela, nerazmjerno nedostacima, 5) ugovornoj strani odredi rok za prigovore zbog skrivenih nedostataka na stvari koji je kra}i od roka odre|enog to~kom f) ovoga stavka, 6) rok za stavljanje prigovora zbog nedostataka stvari skrati na rok kra}i od dvije godine ili se skrati rok za pravo na raskid ugovora, odnosno smanjenja obveze; s) kojom se kod nekog ugovornog odnosa, ~iji je predmet redovita isporuka roba ili redovito pru`anje usluga ili izvr{enja proizvodnih ~inidbi od ugovorne strane: 1) odredi da ugovor vezuje drugu stranu dulje od dvije godine, 2) odredi ugovorni odnos koji drugu stranu vezuje i pre{utno se produljuje za vi{e od jedne godine, 3) odredi otkazni rok dulji od tri mjeseca na teret druge ugovorne strane, prije isteka ranije dogovorenog ili pre{utno produljenog trajanja ugovora; t) kojom neka tre}a strana, umjesto ugovorne strane, mo`e preuzeti prava i obveze iz kupoprodajnih ugovora ili ugovora o djelu, osim ako je u toj odredbi: 1) tre}a strana imenom navedena ili 2) drugoj ugovornoj strani priznato pravo raskida ugovora; u) kojom ugovorna strana zastupniku druge ugovorne strane: 1) nametne vlastitu odgovornost ili obvezu preuzimanja posljedica, bez posebne izri~ite izjave koja je na to usmjerena ili 2) u slu~aju zastupanja bez punomo}i, nametne odgovornost koja prelazi odgovornost propisanu ovim Zakonom za takav slu~aj; v) kojom ugovorna strana mijenja obvezu dokazivanja na {tetu druge ugovorne strane, a naro~ito na na~in kojim: 1) nametne odgovornost za okolnosti za koje, prema zakonu, odgovara ugovorna strana, 2) nametne pretpostavku da je druga ugovorna strana potvrdila postojanje odre|enih ~injenica i bez njezine izri~ite izjave; z) kojom su izjave koje se imaju dati ugovornoj strani ili nekoj tre}oj strani vezane uz stro`iji oblik od pisanog ili od zakonom propisanih za posebne slu~ajeve. ^lanak 97. (1) Za ugovore zaklju~ene u Bosni i Hercegovini izme|u doma}eg potro{a~a i inozemne pravne ili fizi~ke osobe, obvezno se, kao pravna za{tita potro{a~a, ugovara nadle`nost Suda Bosne i Hercegovine. (2) Odredba koja je u suprotnosti sa stavkom (1) ovoga ~lanka ni{tava je. (3) Ugovor izme|u doma}eg potro{a~a i inozemne pravne ili fizi~ke osobe i svaki ugovor o prodaji na daljinu, bez obzira na sjedi{te trgovca, smatrat }e se ugovorom zaklju~enim u Bosni i Hercegovini. XVII. NOSITELJI ZA[TITE POTRO[A^A ^lanak 98. Subjekti odgovorni za za{titu potro{a~a u Bosni i Hercegovini su: a) Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ministarstvo); b) Om buds man za za{titu potro{a~a u Bosni i Hercegovini; c) Vije}e za za{titu potro{a~a Bosne i Hercegovine; d) Konkurencijsko vije}e Bosne i Hercegovine; e) nadle`na entitetska i tijela Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine; f) Ured za konkurenciju i za{titu potro{a~a u Federaciji Bosne i Hercegovine i u Republici Srpskoj (u daljnjem tekstu: entitetski UKZP); g) udruge potro{a~a; h) obrazovne institucije i mediji; i) inspekcijska i druga tijela, sukladno zakonu. ^lanak 99. Ministarstvo, u sklopu svoje djelatnosti, obavlja poslove iz podru~ja za{tite potro{a~a, a naro~ito: Utorak, 4. 4. 2006. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 25 - Strana 2481 Broj 25 - Strana 2482 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 4. 4. 2006. a) koordinira izradbu dr`avnog godi{njeg programa za za{titu potro{a~a; b) koordinira rad i aktivnosti na za{titi potro{a~a s nadle`nim entitetskim i tijelima Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine, Konkurencijskim vije}em Bosne i Hercegovine, Vije}em za za{titu potro{a~a Bosne i Hercegovine i entitetskim UKZP; c) prati stanje u podru~ju za{tite potro{a~a i nadle`nim tijelima predla`e, u okviru svoje nadle`nosti, izmjene propisa u svezi sa za{titom potro{a~a; d) sura|uje i razmjenjuje infomacije i podatke sa svim subjektima odgovornim za za{titu potro{a~a; e) vodi evidenciju dodijeljenih javnih poslova Savezu udruga potro{a~a Bosne i Hercegovine. ^lanak 100. (1) Om buds man za za{titu potro{a~a u Bosni i Hercegovini je neovisna institucija uspostavljena s ciljem promoviranja dobre i u~inkovite provedbe politike za{tite potro{a~a u Bosni i Hercegovini. (2) Ombudsmana za za{titu potro{a~a u Bosni i Hercegovini imenuje Vije}e ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Ministarstva. (3) Om buds man za za{titu potro{a~a u Bosni i Hercegovini imenuje se na mandat od pet godina, s mogu}no{}u jo{ jednog ponovnog imenovanja. (4) Svaki gra|anin Bosne i Hercegovine u godinama kada u`iva puna gra|anska i politi~ka prava, a koji je pokazao iskustvo na polju za{tite potro{a~a i posjeduje visoke moralne vrijednosti, mo`e biti izabran za ombudsmana za za{titu potro{a~a u Bosni i Hercegovini. (5) Institucija ombudsmana za za{titu potro{a~a u Bosni i Hercegovini ima sta tus pravne osobe, sa sjedi{tem u Mostaru. (6) Na Statut i pravila rada Institucije ombudsmana za za{titu potro{a~a u Bosni i Hercegovini suglasnost daje Vije}e ministara Bosne i Hercegovine. (7) Sredstva za rad Institucije ombudsmana za za{titu potro{a~a u Bosni i Hercegovini osiguravaju se u prora~unu institucija Bosne i Hercegovine. ^lanak 101. Obveze Ombudsmana za za{titu potro{a~a u Bosni i Hercegovini su: a) pru`anje informacija o pravima i obvezama potro{a~a i davanje potpore udrugama potro{a~a u njihovim aktivnostima; b) pra}enje ili predlaganje djelovanja u svezi s odnosom kompanija - potro{a~, kako je propisano ovim Zakonom, propisima koji reguliraju obligacijske odnose ili nekim drugim zakonom; c) istra`ivanje tr`i{nih praksi usmjerenih prema potro{a~ima, po slu`benoj du`nosti ili slijedom `albi, i koordiniranje svoje aktivnosti s entitetskim tr`i{nim inspekcijama; d) dono{enje odluka i poduzimanje drugih mjera u slu~ajevima pritu`bi potro{a~a ili kr{enja dobrih poslovnih obi~aja; e) izdavanje smjernica ili preporuka o posebnim standardnim uvjetima ili praksama koji se primjenjuju u posebnim sektorima poslovanja ili koje primjenjuju specifi~ni ekonomski operatori; f) preporu~ivanje uporabe odre|enih ugovornih uvjeta u ugovorima koji se primjenjuju u posebnim sektorima poslovanja; g) pregovaranje s predstavnicima odre|enih trgovinskih udruga o modelima ugovora koji se primjenjuju u specifi~nim sektorima poslovanja; h) predlaganje i iniciranje rje{enja potro{a~kih sporova primjenom mehanizama za alternativno rje{avanje sporova; i) kontaktiranje s Institucijom ombudsmena za ljudska prava BiH o zajedni~kim problemima, posebice o uslugama od op}eg interesa ili javnim uslugama; j) predlaganje Vije}u za za{titu potro{a~a Bosne i Hercegovine i Vije}u ministara Bosne i Hercegovine potrebnih unapre|enja Zakona o za{titi potro{a~a, te doprino{enje usmjeravanju i u~inkovitosti politike u podru~ju za{tite potro{a~a; k) istra`ivanje utjecaja drugih inicijativa tijela vlasti na za{titu potro{a~a. ^lanak 102. Na odluke Ombudsmana za za{titu potro{a~a u Bosni i Hercegovini mogu se ulo`iti `albe u mjeri u kojoj ovaj Zakon ili bilo koji drugi relevantni propis izri~ito dopu{ta takvu `albu. ^lanak 103. Om buds man za za{titu potro{a~a u Bosni i Hercegovini ovla{ten je: a) izdati smjernice za prestanak praksi koje su u suprotnosti s potro{a~kim zakonodavstvom i iznositi te smjernice pred sud; b) pokrenuti postupak pred nadle`nim sudom; c) pokrenuti postupak pred nadle`nim sudom u slu~aju spora za naknadu {tete nanesene kolektivnom interesu potro{a~a, sukladno odredbama ovoga Zakona. ^lanak 104. U obavljanju svojih poslova, Ombudsman za za{titu potro{a~a u Bosni i Hercegovini davat }e prednost onim problemima ~ije je rje{avanje od najve}eg zna~aja za potro{a~e i ovla{ten je ne poduzimati mjere o pitanjima pritu`bi potro{a~a koje su manje va`nosti. ^lanak 105. (1) Om buds man za za{titu potro{a~a u Bosni i Hercegovini svake godine podnosi izvje{}e o svome radu Vije}u ministara Bosne i Hercegovine. (2) Sva izvje{}a koja Om buds man za za{titu potro{a~a u Bosni i Hercegovini bude podnosio, uklju~uju}i i godi{nja izvje{}a, bit }e objavljena u "Slu`benom glasniku BiH". ^lanak 106. (1) Vije}e ministara Bosne i Hercegovine imenuje ~lanove Vije}a za za{titu potro{a~a Bosne i Hercegovine, u kojem su predstavnici: a) Ministarstva - predsjedatelj; b) Konkurencijskog vije}a Bosne i Hercegovine - ~lan; c) Ureda za veterinarstvo Bosne i Hercegovine - ~lan; d) Uprave za fitosanitarnu za{titu Bosne i Hercegovine - ~lan; e) Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine - ~lan; f) Instituta za standarde Bosne i Hercegovine - ~lan; g) Instituta za mjeriteljstvo Bosne i Hercegovine - ~lan; h) Instituta za intelektualno vlasni{tvo Bosne i Hercegovine - ~lan; i) Ministarstva trgovine Federacije Bosne i Hercegovine - ~lan; j) Ministarstva trgovine i turizma Republike Srpske - ~lan; k) nadle`noga tijela u Br~ko Distriktu Bosne i Hercegovine - ~lan; l) dva predstavnika Saveza udruga potro{a~a Bosne i Hercegovine - ~lanovi; m) po jednoga predstavnika entitetskih organizacija potro{a~a - ~lanovi. (2) Vije}e za za{titu potro{a~a u Bosni i Hercegovini }e se sastajati najmanje ~etiri puta godi{nje. ^lanak 107. (1) Vije}e za za{titu potro{a~a u Bosni i Hercegovini, u okviru svojih nadle`nosti, obavlja sljede}e poslove: a) predla`e Vije}u ministara Bosne i Hercegovine, radi usvajanja, dr`avni godi{nji pro gram za za{titu potro{a~a i prati njegovu provedbu; b) utvr|uje osnove politike za{tite potro{a~a; c) usmjerava opseg djelatnosti koje se financiraju, odnosno sufinanciraju iz prora~una Bosne i Hercegovine. ^lanak 108. Dr`avni godi{nji pro gram za za{titu potro{a~a naro~ito sadr`i: a) na~ela i ciljeve politike za za{titu potro{a~a; b) zada}e koje imaju prednost prilikom ostvarivanja politike za za{titu potro{a~a, a koje }e se izvr{avati preno{enjem javnih poslova udrugama za za{titu potro{a~a; c) okvirni opseg financijskih sredstava za izvr{enje zada}a; d) okvirni opseg financijskih sredstava za poticaj razvoja i djelovanja udruga za za{titu potro{a~a. ^lanak 109. Vije}e za za{titu potro{a~a Bosne i Hercegovine obavlja poslove za{tite potro{a~a sukladno zakonu i podzakonskim aktima koji propisuju ovo podru~je. ^lanak 110. (1) Entitetski UKZP, u suradnji s udrugama potro{a~a, pripremaju godi{nje programe za za{titu potro{a~a koji moraju biti uskla|eni s dr`avnim godi{njim programom za za{titu potro{a~a. Entitetski godi{nji programi za za{titu potro{a~a financiraju se iz prora~una Bosne i Hercegovine, kojima se odre|uju njihovi ciljevi i zada}e, odre|uju udruge potro{a~a kojima su, sukladno zakonu, dodijeljeni javni poslovi. (2) Entitetski UKZP, osim poslova iz stavka (1) ovoga ~lanka, obavljaju i: a) sve poslove prijenosa javnih poslova udrugama potro{a~a i prati njihov rad, usko sura|uju}i; b) ustrojava registar udruga potro{a~a kojima su preneseni javni poslovi; c) prati provedbu godi{njeg programa za za{titu potro{a~a; d) izvje{}uje javno mnijenje o povredama prava i interesa potro{a~a, sura|uje i razmjenjuje sve potrebne informacije sa subjektima nositeljima za{tite potro{a~a iz ~lanka 98. ovoga Zakona. ^lanak 111. (1) Djelatnost za{tite potro{a~a obavljaju udruge potro{a~a koje, upisom u registar udruga sukladno zakonu, stje~u svojstvo pravne osobe. (2) Udruge potro{a~a su neprofitne i nevladine organizacije i ne mogu se baviti gospodarskom djelatno{}u. (3) Udruge potro{a~a djeluju na razini Bosne i Hercegovine, entiteta, Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine, kantona, grada ili op}ine. (4) Udruge potro{a~a iz stavka (1) ovoga ~lanka mogu osnovati Savez udruga potro{a~a Bosne i Hercegovine, radi uzajamne pomo}i i ostvarivanja interesa za{tite potro{a~a u Bosni i Hercegovini i me|unarodnim organizacijama potro{a~a. (5) U Savez udruga potro{a~a Bosne i Hercegovine mogu se u~laniti entitetske i udruge potro{a~a Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine, pod jednakim uvjetima. ^lanak 112. (1) Udruge potro{a~a osnivaju potro{a~i radi predstavljanja i za{tite svojih prava i moraju djelovati neovisno o trgovacima, uvoznicima, dobavlja~ima i davateljima usluga. (2) U okviru svojih nadle`nosti, udruga potro{a~a: a) brine o za{titi pojedina~nih i zajedni~kih interesa potro{a~a; b) daje savjete i pru`a druge vrste pomo}i u ostvarivanju prava potro{a~a; c) informira potro{a~e o cijenama, kvaliteti, kontroli i sigurnosti proizvoda i usluga koji se nalaze ili }e se na}i na tr`i{tu; d) prema potrebi, u suradnji s Ministarstvom, entitetskim i UKZP Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine ili nadle`nim inspekcijskim tijelima, organizira usporedna ispitivanja kvalitete, utjecaja na zdravlje, cijenu prehrambenih proizvoda, za{tite okoli{a i o ishodima informiraju javnost; e) nadle`nim tijelima dostavlja informacije radi utvr|ivanja odgovornosti trgovca ili davatelja usluga koji prodaju proizvode ili pru`aju usluge koji ne odgovaraju propisanim uvjetima u pogledu sigurnosti i kvalitete; f) sura|uje sa svim nadle`nim tijelima, inspekcijama, udrugama potro{a~a i drugim subjektima u Bosni i Hercegovini kojima je, sukladno zakonu, propisana obveza za{tite potro{a~a. ^lanak 113. Udruge potro{a~a donose godi{nje planove rada i, u ovisnosti o podru~ju na kojem djeluju, odnosno za koje su registrirana, natje~u se za dobivanje javnih poslova u podru~ju za{tite potro{a~a. Ako dobiju javne poslove, sredstva za financiranje ili sufinanciranje dodjeljuju im se iz prora~una Bosne i Hercegovine. ^lanak 114. (1) Javni poslovi u podru~ju za{tite potro{a~a udrugama potro{a~a dodjeljuju se odlukom Vije}a ministara Bosne i Hercegovine, entitetskih i Vlade Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: prenositelji), na temelju javnog natje~aja. (2) Javni natje~aj iz stavka (1) ovoga ~lanka naro~ito sadr`i: a) predmet dodjele; b) uvjete za obavljanje javnih poslova; c) razdoblje za koje se dodjeljuju javni poslovi; d) rok do kojega se podnose ponude; e) rok do kojega }e podnositelj ponude biti obavije{ten o izboru. Utorak, 4. 4. 2006. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 25 - Strana 2483 Broj 25 - Strana 2484 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 4. 4. 2006. ^lanak 115. (1) Odnosi izme|u prenositelja i primatelja javnih poslova ure|uju se ugovorom o prijenosu javnih poslova. (2) Ugovorom iz stavka (1) ovoga ~lanka utvr|uju se naro~ito: a) opseg i dinamika obavljanja javnih poslova; b) po~etak obavljanja javnih poslova; c) uvjeti, na~in i rok za otkazivanje prenesenih javnih poslova; d) sredstva koja prenositelj osigurava za obavljanje javnih poslova. (3) Ugovor o prijenosu javnih poslova zaklju~uje se u pisanom obliku. ^lanak 116. Potro{a~i se obrazuju putem: a) posebnih te~ajeva, seminara i savjetovanja; b) sredstava javnog priop}avanja (tv, ra dio, tisak); c) specijalnih obrazovnih publikacija za potro{a~e. XVIII. NADZOR NAD TR@I[TEM I UPRAVNE MJERE ^lanak 117. Nadzor nad provedbom ovoga Zakona obavljaju nadle`na tijela utvr|ena ~lankom 98. stavak (1) to~. od a) do e) i to~ka i) ovoga Zakona, sukladno ovlastima utvr|enim posebnim zakonima i drugim propisima. ^lanak 118. Ako trgovac neopravdano odbije zahtjev potro{a~a, inspektor }e na zahtjev potro{a~a donijeti rje{enje kojim se trgovcu nare|uje da udovolji opravdanom zahtjevu potro{a~a. ^lanak 119. (1) Inspektor }e donijeti rje{enje kojim nare|uje obustavljanje prodaje proizvoda do otklanjanja utvr|enih nepravilnosti, ako ustanovi: a) da prodajna cijena proizvoda, odnosno usluge nije vidljivo istaknuta ili nije istaknuta u slu`benoj valuti Bosne i Hercegovine; b) da trgovac prilikom prodaje proizvoda potro{a~u nije osigurao propisane isprave, oznake, podatke i deklaraciju te popis vlastitih i ovla{tenih servisa; c) da trgovac rasprodaju proizvoda nije objavio na na~in uobi~ajen u mjestu prodaje; d) da proizvod na rasprodaji nije jasno i vidljivo ozna~en cijenom prije i cijenom nakon sni`enja; e) da najve}i postotak sni`enja cijene proizvoda na rasprodaji ne iznosi najmanje jednu petinu vrijednosti svih proizvoda na rasprodaji; f) da proizvod koji je na rasprodaji, jer mu uskoro istje~e uporabni rok, nema vidljivo istaknut krajnji uporabni rok; g) da trgovac koji na rasprodaji prodaje proizvod s nedostatkom ili pogre{kom nije takav proizvod fizi~ki odvojio od redovite prodaje ispravnog proizvoda i vidljivo istaknuo da se radi o prodaji proizvoda s nedostatkom ili s pogre{kom te da svaki pojedina~ni proizvod nije posebno ozna~io; h) da trgovac koji prodaje proizvode kojima uskoro istje~e uporabni rok nije takve proizvode fizi~ki odvojio od redovite prodaje ostalih proizvoda i vidljivo istakao da se radi o prodaji proizvoda kojima uskoro istje~e uporabni rok. (2) Inspektor }e donijeti rje{enje kojim zabranjuje prodaju proizvoda ako ustanovi: a) da propisani uporabni rok nije jasno, vidljivo i ~itko ozna~en na omotu proizvoda; b) da je trgovac pustio u prodaju proizvod koji zbog njegovih svojstava ne odgovara uobi~ajenoj uporabi ili kvaliteti, odnosno da na njegovom omotu nema oznake za koje je namjene uporabljiv; c) da trgovac proizvod ne prodaje u odgovaraju}em omotu; (3) @alba na rje{enje iz st.(1) i (2) ovoga ~lanka ne odga|a izvr{enje rje{enja. XIX. PRAVNA ZA[TITA POTRO[A^A ^lanak 120. Nadle`ni sud }e svojim aktom narediti prestanak bilo kakve ~inidbe ili prakse koji su u suprotnosti s odredbama ovoga Zakona ili drugih propisa, a koji {tete zajedni~kim interesima potro{a~a. ^lanak 121. Institucije i udruge iz ~lanka 98. ovoga Zakona, osim onih pod to~kom h), ovla{tene su pokrenuti postupak pred nadle`nim sudom za dono{enje akta iz ~lanka 120. ovoga Zakona. ^lanak 122. (1) Postupak iz ~l. 120. i 121. ovoga Zakona provodi se prema odredbama `urnog postupka. (2) Sud je ovla{ten nalo`iti objavu presude u cijelosti ili djelimi~no u medijima ili tra`iti korektivni iskaz od tu`ene strane. (3) Sud mo`e odlu~iti o nametanju financijskih sankcija za svaki dan ka{njenja u izvr{enju sudske odluke. (4) U slu~aju kr{enja odredaba koje se odnose na prezentiranje ugovora ili na postavljanje nekorektnih uvjeta u potro{a~kim ugovorima, postupak pred nadle`nim sudom mo`e biti pokrenut zajedni~ki ili pojedina~no protiv trgovaca iz istog ekonomskog sektora ili njihovih asocijacija koje koriste ili preporu~uju jednake prakse ili postavljaju sli~ne nekorektne uvjete. ^lanak 123. U istom postupku, institucija ili udruga ovla{tena je zahtijevati kompenzaciju za {tetu nanesenu kolektivnim interesima potro{a~a. ^lanak 124. (1) Pro ce dure alternativnog rje{avanja sporova uspostavit }e ovla{tena tijela za za{titu potro{a~a u Bosni i Hercegovini, ~ija }e zada}a biti rje{avanje potro{a~kih tu`bi. (2) Takve }e se pro ce dure uspostaviti i primjenjivati sukladno kriterijima koje je postavio Om buds man za za{titu potro{a~a u Bosni i Hercegovini. XX. KAZNENE ODREDBE ^lanak 125. (1) Nov~anom kaznom u iznosu od 1.500 KM do 3.500 KM kaznit }e se za prekr{aj trgovac: a) ako prodajnu cijenu proizvoda i usluge ne istakne vidljivo i slu`benoj valuti Bosne i Hercegovine (~lanak 11. stavak (1) ovoga Zakona); b) ako cijenu za jedinicu mjere, naziv i vrstu proizvoda ne istakne vidljivo (~lanak 11. stavak (3) ovoga Zakona); c) ako prodajnu cijenu i cijenu za jedinicu mjere ne ozna~i jasno, vidljivo, ~itko i jednoobrazno na proizvodu, odnosno na omotu, na prodajnom mjestu proizvoda i usluga, kao i na proizvodu u izlogu (~lanak 11. stavak (6) ovoga Zakona); d) ako za prodajni proizvod, odnosno za pru`enu uslugu potro{a~u ne izda ra~un (~lanak 11. stavak (7) i ~lanak 38. st. (1) i (2) ovoga Zakona); e) ako se ne pridr`ava prodajne cijene proizvoda ili usluga (~lanak 11. stavak (10) ovoga Zakona); f) ako potro{a~a na njegov zahtjev ne upozna o svojstvima ponu|enog proizvoda (~lanak 15. stavak (1) ovoga Zakona); g) ako na izabranom proizvodnom uzorku ne prika`e rad proizvoda i doka`e njegovu ispravnost (~lanak 15. stavak (2) ovoga Zakona); h) ako iz prodaje ne povu~e proizvod na ~ijem izabranom uzorku ne mo`e ili ne zna prikazati na~in njegove uporabe ili dati potrebna upute i obja{njenja o proizvodu koji prodaje (~lanak 15. stavak (3) ovoga Zakona); i) ako cijenu posebnog papira za omotavanje i uporabu dodatnih ukrasa ne istakne jasno i vidljivo (~lanak 17. stavak (2) ovoga Zakona); j) ako proizvod na rasprodaji nije jasno i vidljivo ozna~en cijenom prije i cijenom nakon sni`enja (~lanak 8. stavak (2) ovoga Zakona); k) ako isporu~itelj usluga potro{a~u ne omogu}i ugradnju potro{a~og mjerila (~lanak 35. stavak (2) ovoga Zakona); l) ako za vrijeme ugovaranja, a najkasnije prije isporuke, potro{a~ ne dobije pisanu obavijest sa svim podacima (~lanak 44. stavak (1) ovoga Zakona); m) ako neposredno nakon otpreme proizvoda potro{a~a ne obavijesti o vremenu i na~inu otpreme (~lanak 45. stavak (2) ovoga Zakona); n) ako potro{a~a prije zaklju~enja ugovora o kreditu u pisanom obliku ne upozna sa svim ugovornim odredbama i ukupnim tro{kovima kredita ili ako oni nisu prikazani pojedina~no za svaku stavku ugovora o kreditu (~lanak 54. ovoga Zakona); o) ako u pisanom obliku ne obavijesti potro{a~a prije ili za vrijeme zaklju~enja ugovora o odredbama iz ~lanka 58. stavak (2) ovoga Zakona; p) ako na razuman na~in prilikom zaklju~enja ugovora i prije isporuke EIP-a u pisanom, a po mogu}nosti i u elektronskom obliku ne obavijesti zainteresiranu stranu o uvjetima uporabe EIP-a, sukladno odredbama ~lanka 72. ovoga Zakona; r) ako nakon izvr{enog prijenosa nov~ane vrijednosti u pisanom obliku ne obavijesti vlasnika o podacima iz ~lanka 73. stavak (1) ovoga Zakona; s) ako vlasniku ili korisniku EIP-a pravodobno osobno ne priop}i promjenu uvjeta u ugovoru (~lanak 76. stavak (1) ovoga Zakona); t) ako ne brine da korisnik EIP-a mo`e u svako doba dana i no}i prijaviti gubitak ili kra|u EIP-a (~lanak 78. stavak (1) ovoga Zakona). (2) Ako je trgovac pravna osoba, za radnje iz stavka (1) ovoga ~lanka kaznit }e se za prekr{aj odgovorna osoba u pravnoj osobi nov~anom kaznom u iznosu od 500 KM do 1.000 KM. (3) Nov~anom kaznom u iznosu od 150 KM inspektor }e na licu mjesta kazniti odgovornu osobu u pravnoj osobi, odnosno fizi~ku osobu - trgovca za prekr{aj iz stavka (1) ovoga ~lanka. ^lanak 126. (1) Nov~anom kaznom u iznosu od 2.500 KM do 5.500 KM kaznit }e se za prekr{aj trgovac: a) ako ne posluje na jezicima u slu`benoj uporabi u Bosni i Hercegovini i ako u pisanim dokumentima ne koristi puni naziv tvrtke i sjedi{ta ili skra}eni naziv tvrtke i sjedi{ta, ukoliko je skra}eni naziv upisan u sudski ili obrtni~ki registar (~lanak 6. ovoga Zakona); b) ako prodaje proizvod, odnosno pru`a uslugu potro{a~u na na~in koji je u suprotnosti s dobrim poslovnim obi~ajima (~lanak 7. stavak (1) ovoga Zakona); c) ako potro{a~u ne omogu}i provjeru ispravnosti zara~unatog iznosa u odnosu na kvalitetu i koli~inu kupljenog proizvoda, odnosno pru`ene usluge (~lanak 11. stavak (9) ovoga Zakona); d) ako potro{a~u proizvod ne dostavi u ispravnom stanju, u ugovorenoj koli~ini i kvaliteti u dogovorenom roku, i tom prilikom ne uru~i sve pripadaju}e dokumente (~lanak 13. stavak (1) ovoga Zakona); e) ako ne sa~uva sva svojstva proizvoda namijenjenog za prodaju, a naro~ito proizvoda koji ima ograni~eni uporabni rok (~lanak 14. stavak (1) ovoga Zakona); f) ako na omotu proizvoda s propisanim uporabnim rokom taj rok ne ozna~i jasno, vidljivo i ~itko (~lanak 14. stavak (2) ovoga Zakona); g) ako potro{a~u ne dade detaljne naputke i obja{njenja o proizvodu koji prodaje (~lanak 15. stavak (2) ovoga Zakona); h) ako proizvod prodaje bez odgovaraju}eg omota ili ambala`e ili na zahtjev potro{a~a posebno ne omota proizvod (~lanak 17. stavak (1) ovoga Zakona); i) ako omot koji ima logotip i/ili naziv proizvo|a~a i/ili trgovca posebno zara~una kupcu (~lanak 17 stavak (3) ovog Zakona); j) ako omot nije prilago|en obliku i masi proizvoda ili ako obmanjuje potro{a~a u pogledu mase i veli~ine proizvoda (~lanak 17. stavak (4) ovoga Zakona); k) ako u propisanom roku ne udovolji zahtjevu potro{a~a iz ~lanka 20. stavak (2) ovoga Zakona; l) ako proizvod nema deklaraciju i ako ona ne sadr`i propisane podatke (~lanak 23. stavak (4) ovoga Zakona); m) ako rasprodaju proizvoda ne objavi na na~in uobi~ajen u mjestu prodaje (~lanak 8. stavak (1) ovoga Zakona); n) ako se najve}i postotak sni`enja cijena ne odnosi na najmanje jednu petinu vrijednosti svih proizvoda na rasprodaji (~lanak 8. stavak (3) ovoga Zakona); o) ako proizvod na rasprodaji kojemu uskoro istje~e uporabni rok nema dodatno vidljivo istaknut krajnji uporabni rok (~lanak 9. ovoga Zakona); p) ako prodaju energije i vode potro{a~u ne obra~una na temelju stvarnih isporuka o~itanih na potro{a~evom brojilu (~lanak 35. stavak (1) ovoga Zakona) ili pru`enu uslugu ne obra~una sukladno ~lanku 35. stavak (3) ovoga Zakona; r) ako nema identifikacijsku karticu (~lanak 44. stavak (3) ovoga Zakona); s) ako ugovor o prodaji na daljinu nije sa~injen u pisanom obliku i ako ne sadr`i obvezne elemente (~lanak 44. stavak (1) ovoga Zakona); t) ako prije zaklju~enja ugovora na daljinu putem sredstava za daljinsko komuniciranje ne obavijesti potro{a~a o svim odredbama iz ~lanka 44. stavak (1) ovoga Zakona Utorak, 4. 4. 2006. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 25 - Strana 2485 Broj 25 - Strana 2486 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 4. 4. 2006. ili ako ta obavijest nije sukladna odredbama ~lanka 44. stavak (2) ovoga Zakona; u) ako pisana obavijest iz ~lanka 44. ovoga Zakona ne sadr`i trgov~evu obvezu da podatke o potro{a~u ne}e priop}iti tre}oj strani, niti strani koja kao pravna ili fizi~ka osoba djeluje unutar iste skupine poduze}a (koncern) kojoj pripada trgovac, osim ako to potro{a~ odobri trgovcu u pisanom obliku (~lanak 46. ovoga Zakona); v) ako potro{a~u bez odgode ne vrati pla}eni iznos novca (~lanak 47. stavak (6) ovoga Zakona); z) ako ugovorom o prodaji na daljinu potro{a~u osigura kredit sam ili putem tre}e osobe, a u slu~aju odustanka potro{a~a od ugovora zahtijeva zatezne kamate ili druge tro{kove zbog raskida ugovora o kreditu (~lanak 48. stavak (2) ovoga Zakona); aa) ako potro{a~u isporu~i robu ili uslugu koje nije naru~io, ukoliko takva isporuka zahtijeva pla}anje (~lanak 48. stavak (1) ovoga Zakona); bb) ako bez prethodnog potro{a~evog pristanka prema potro{a~u uporabljuje pojedina~na sredstva za daljinsko komuniciranje (~lanak 51. ovoga Zakona); cc) ako ugovor o kreditu ne sadr`i sve odredbe iz ~lanka 54. ovoga Zakona; dd) ako potro{a~a u pisanom obliku ne obavijesti o svakoj promjeni godi{nje kamatne stope i tro{kova osam dana prije nastanka promjene i prilikom tere}enja potro{a~evog teku}eg ra~una (~lanak 58. stavak (3) ovoga Zakona); ee) ako u pisanom obliku ne obavijesti potro{a~a o iznosu godi{njih kamata i kamatnih stopa i tro{kovima kojima }e teretiti potro{a~ev teku}i ra~un zbog dopu{tenog prekora~enja teku}eg ra~una, kao i o svim obvezama koje nastanu za potro{a~a zbog prekora~enja njegovog teku}eg ra~una (~lanak 58. stavak (4) ovoga Zakona); ff) ako prekr{i koju od odredaba ~lanka 76. stavak (3) ovoga Zakona; gg) ako ne postupi sukladno odredbama ~lanka 81. stavak (1) ovoga Zakona; hh) ako potro{a~a ne upozna sa svim ugovornim odredbama prije zaklju~enja ugovora, tako {to }e mu uru~iti primjerak ugovora (~lanak 81. stavak (2) ovoga Zakona); ii) ako pravodobno prije po~etka putovanja ne priop}i potro{a~u u pisanom obliku podatke propisane odredbama ~lanka 82. ovoga Zakona; jj) ako organizator koji je prisiljen prije polaska izvr{iti zna~ajnu promjenu neke bitne ugovorne odredbe - naro~ito promjenu cijene - bez odgode to ne priop}i potro{a~u u pisanom obliku, kako bi mu pru`io mogu}nost dono{enja odgovaraju}e odluke (~lanak 86. stavak (1) ovoga Zakona); kk) ako od potro{a~a tra`i uplatu cjenovne razlike ukoliko je drugi ponu|eni paket aran`man vredniji od aran`mana iz ugovora (~lanak 86. stavak (2) to~ka b) ovoga Zakona); ll) ako, osim obe{te}enja, za razliku izme|u predvi|ene i ostvarene cijene usluge ne obra~una i isplati pripadaju}e kamate (~lanak 86. stavak (4) ovoga Zakona); mm) ako ugovor o vremenskom zakupu turisti~kog objekta nije sa~injen u pisanom obliku i ako ne sadr`i sve elemente iz ~lanka 91. st. (1), (2) i (3) ovoga Zakona; nn) ako u vrijeme roka za odustajanje od ugovora o vremenskom zakupu turisti~kog objekta potra`uje pla}anja od potro{a~a (~lanak 92. stavak (2) ovoga Zakona). (2) Ako je trgovac pravna osoba, za prekr{aje iz stavka (1) ovoga ~lanka kaznit }e se i odgovorna osoba u pravnoj osobi nov~anom kaznom u iznosu od 500 KM do 1.000 KM. ^lanak 127. (1) Nov~anom kaznom u iznosu od 4.000 KM do 8.000 KM kaznit }e se za prekr{aj trgovac: a) ako ne prodaje proizvod, odnosno ne pru`a usluge svim potro{a~ima pod jednakim uvjetima (~lanak 7. stavak (2) ovoga Zakona); b) ako u prodajnu cijenu ne uklju~i sve poreze, doprinose i pristojbe i ako prodajna cijena nije jednaka prodajnoj cijeni iz popisne knjige (~lanak 11. stavak (2) ovoga Zakona); c) ako prodaje proizvod koji zbog svojih svojstava ne odgovara uobi~ajenoj uporabi ili propisanoj kvaliteti (~lanak 14 stavak (3) ovoga Zakona); d) ako prilikom prodaje proizvoda potro{a~u ne osigura propisane dokumente, oznake, podatke i deklaraciju, te popis vlastitih i ovla{tenih servisa (~lanak 16. ovoga Zakona); e) ako je omot {kodljiv za zdravlje (~lanak 17. stavak (4) ovoga Zakona); f) ako u slu~aju nedostatka na proizvodu, na zahtjev i po izboru potro{a~a, ne postupi sukladno odredbama ~lanka 18. ovoga Zakona; g) ako kod usluge koju je obavio nepravilno ili djelomi~no ne postupi sukladno odredbama ~lanka 19. stavak (1) ovoga Zakona; h) ako izgubi ili uni{ti proizvod koji je potro{a~ dao na popravak, odr`avanje ili doradbu, a po izboru potro{a~a u roku od osam dana od potro{a~evog zahtjeva ne isporu~i novi proizvod jednakih svojstava i za istu namjenu ili mu bez odgode ne namiri pri~injenu {tetu u visini maloprodajne cijene novoga proizvoda (~lanak 21. stavak (1) ovoga Zakona); i) ako o{teti ili pokvari proizvod koji je primio na popravak, odr`avanje ili doradbu, te o vlastitom tro{ku ne popravi o{te}enje, odnosno ne ukloni kvar u roku od tri dana, ukoliko se na taj na~in ne smanjuje uporabna vrijednost proizvoda (~lanak 21. stavak (2) ovoga Zakona); j) ako ra~un za pru`ene telekomunikacijske usluge ne sadr`i sve potrebne podatke koji potro{a~u omogu}uju provjeru ispravnosti obra~una pru`enih usluga ili ra~un za prodaju energije, vode, telekomunikacijskih, komunalnih i drugih usluga ne dostavi pojedina~no za svaku uslugu (~lanak 36. ovoga Zakona); k) ako zahtijeva ili izri~ito uvjetuje kupnju proizvoda ili pru`anje usluge s djelomi~nim ili ukupnim predujmom, isporu~i proizvod ili pru`i uslugu nakon primitka predujma, te potro{a~u nakon isporuke proizvoda ili pru`ene usluge ne obra~una i ne isplati kamate po stopi poslovne banke trgovca za oro~ene {tedne uloge na tri mjeseca, ukoliko je rok isporuke dulji od jednoga mjeseca (~lanak 37. ovoga Zakona); l) ako potro{a~u, osim cijene, zajedno sa zakonskim zateznim kamatama ne plati i dodatnih 10 % iznosa kupovne cijene za svakih 30 dana ka{njenja (~lanak 47. stavak (7) ovoga Zakona); m) ako ne isporu~i proizvod ili ne pru`i uslugu u roku od 15 dana od dana kada mu je potro{a~ poslao narud`bu i, u suprotnom, ako potro{a~u bez odgode ne vrati pla}eni iznos novca ukoliko je platio predujam (~lanak 49. ovoga Zakona); n) ako onemogu}i potro{a~a da svoje obveze iz ugovora o potro{a~kom kreditu ispuni prijevremeno ili mu ne odobrava razmjerno smanjenje ukupnih kreditnih tro{kova (~lanak 65. ovoga Zakona); o) ako mijenja ugovorom utvr|enu cijenu kada u ugovoru to nije izri~ito dopu{teno i kada ugovor ne sadr`i podatke za izra~unavanje nove cijene (~lanak 83. stavak (1) ovoga Zakona); p) ako pove}ava ugovorenu cijenu u razdoblju od 20 dana prije ugovorenog dana polaska (~lanak 83. stavak (4) ovoga Zakona); r) ako otka`e ugovor prije polaska i ne obe{teti potro{a~a (~lanak 86. stavak (4) ovoga Zakona); s) ako ne provede ugovorne odredbe i ne obe{teti potro{a~a (~lanak 87. stavak (1) ovoga Zakona); t) ako potro{a~ nije u mogu}nosti platiti tro{kove povratka, a organizator ne osigura njegov povratak (~lanak 88. stavak (1) ovoga Zakona); u) ako za svaki aran`man ne osigura jamstvo kod banke ili osiguravaju}eg dru{tva (~lanak 90. stavak (1) ovoga Zakona); v) ako ogla{avanje proizvoda i usluga nije sukladno odredbama ~lanka 29. i ~lanka 94. stavak (1) ovoga Zakona; 2.Ako je trgovac pravna osoba, za prekr{aje iz stavka (1) ovoga ~lanka kaznit }e se i odgovorna osoba u pravnoj osobi nov~anom kaznom u iznosu od 1.000 KM do 2.000 KM. ^lanak 128. (1) Nov~anom kaznom u iznosu od 2.500 KM do 5.500 KM kaznit }e se za prekr{aj dobavlja~: a) ako proizvod pusti u prodaju s deklaracijom koja ne sadr`i podatke propisane u ~lanku 23. stavak (4) i podzakonskim aktima iz ~lanka 23. stavak (7) ovoga Zakona; b) ako za tehni~ki slo`ene proizvode ne utvrdi i u tehni~kom naputku ne navede rok osiguranog servisiranja i opskrbe tr`i{ta rezervnim dijelovima, priborom i drugim proizvodima bez kojih se taj proizvod ne mo`e rabiti prema njegovoj namjeni (~lanak 26. stavak (1) ovoga Zakona); c) ako svoje servise, odnosno ovla{tene servise, servisere i tr`i{te redovito ne opskrbljuje potrebnom vrstom i koli~inom rezervnih dijelova, pribora i drugih proizvoda bez kojih se tehni~ki slo`en proizvod ne mo`e rabiti prema predvi|enoj namjeni (~lanak 27. stavak (1) ovoga Zakona). (2) Ako je dobavlja~ pravna osoba, za prekr{aje iz stavka (1) ovoga ~lana kaznit }e se i odgovorna osoba u pravnoj osobi nov~anom kaznom u iznosu od 500 KM do 1.000 KM. XXI. PRIJELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lanak 129. (1) Entitetski UKZP osnovani na temelju ~lanka 9. Zakona o konkurenciji ("Slu`beni glasnik BiH", broj 30/01) nastavljaju provedbu svojih nadle`nosti kako je propisano ~l. 15, 16. i 17. toga Zakona do 31. prosinca 2005. godine. (2) Od 1. sije~nja 2006. godine nadle`nosti UKZP iz podru~ja za{tite potro{a~a obavljat }e nadle`na entitetska i tijela Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine. ^lanak 130. (1) Danom stupanja na snagu ovoga Zakona prestaje vrijediti Zakon o za{titi potro{a~a u Bosni i Hercegovini ("Slu`beni glasnik BiH", br. 17/02 i 44/04). (2) Nadle`na tijela donijet }e propise za provedbu ovoga Zakona te za provedbu relevantnih preporuka Europske komisije u podru~ju za{tite potro{a~a u roku od {est mjeseci od dana stupanja na snagu ovoga Zakona. (3) Entiteti i Br~ko Distrikt Bosne i Hercegovine du`ni su uskladiti sve propise i druge akte, najkasnije u roku od {est mjeseci od dana stupanja na snagu ovoga Zakona. ^lanak 131. Ovaj Zakon stu pa na snagu osmoga dana od dana objave u "Slu`benom glasniku Bi H". PSBiH broj 271/06 21. velja~e 2006. godine Sarajevo Predsjedatelj Zastupni~koga doma Parlamentarne skup{tine BiH dr. Nikola [piri}, v. r. Predsjedatelj Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Mustafa Pamuk, v. r. Na osnovu ~lana IV 4. a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine, na 74. sjednici Predstavni~kog doma, odr`anoj 14. februara 2006. godine, i na 54. sjednici Doma naroda, odr`anoj 21. februara 2006. godine, usvojila je ZAKON O ZA[TITI POTRO[A^A U BOSNI I HERCEGOVINI I - OP[TE ODREDBE ^lan 1. (1) Zakon o za{titi potro{a~a u Bosni i Hercegovini (u daqwem tekstu: Zakon) ure|uje odnose izme|u potro{a~a, proizvo|a~a i trgovaca na teritoriji Bosne i Hercegovine. (2) Na odnose i slu~ajeve iz oblasti za{tite potro{a~a koji nisu regulisani ovim Zakonom primjewiva}e se odredbe Zakona o hrani ("Slu`beni glasnik BiH", broj 50/04), Zakona o op{toj bezbjednosti proizvoda ("Slu`beni glasnik BiH", broj 45/04) te odgovaraju}e odredbe zakona kojima se ure|uju obligacioni odnosi u Bosni i Hercegovini. U slu~aju nedoumice ili sukoba odredaba, primjewiva}e se odredba koja pru`a ve}i stepen za{tite potro{a~ima. (3) Potro{a~ je svako fizi~ko lice koje kupuje, sti~e ili koristi proizvode ili usluge za svoje li~ne potrebe i za potrebe svog doma}instva. (4) Proizvo|a~ je svako fizi~ko ili pravno lice koje posluje u Bosni i Hercegovini, bez obzira na vrstu ili oblik vlasni{tva, javno ili privatno, koji u cjelini ili djelimi~no proizvodi proizvod ili pru`a uslugu. Prema definiciji, proizvo|a~ je: a) svako lice koje uvozi proizvod ili uslugu u Bosnu i Hercegovinu; b) svako lice koje stavqaju}i svoje ime, robni `ig, logotip, etiketu ili drugu karakteristi~nu oznaku na proizvod predstavqa sebe kao proizvo|a~a. (5) Trgovac je svako lice koje direktno ili kao posrednik me|u drugim licima prodaje proizvode ili pru`a usluge potro{a~u. Utorak, 4. 4. 2006. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 25 - Strana 2487 | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o administrativnim taksama BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 08/06 | 07.02.2006 | SG BiH 83/22, SG BiH 30/22, SG BiH 18/20, SG BiH 68/19, SG BiH 62/17, SG BiH 53/17, SG BiH 32/17, SG BiH 78/14, SG BiH 15/14, SG BiH 98/12, SG BiH 03/10, SG BiH 42/08, SG BiH 03/08, SG BiH 76/07, SG BiH 13/07, SG BiH 76/06, SG BiH 43/04, SG BiH 19/02, SG BiH 16/02 | administartivne takse,takse | c) ispod doma}ih vrijednosnih razreda 20,00 KM" PSBiH broj 263/06 31. januara 2006. godine Sarajevo Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH dr Nikola [piri}, s. r. Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Mustafa Pamuk, s. r. Na osnovu ~lana IV. 4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarana skup{tina Bosne i Hercegovine, na 72. sjednici Predstavni~kog doma, odr`anoj 16. januara 2006. godine, i na 53. sjednici Doma naroda, odr`anoj 31. januara 2006. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ADMINISTRATIVNIM TAKSAMA ^lan 1. U Zakonu o administrativnim taksama ("Slu`beni glasnik BiH", br. 16/02, 19/02 i 43/04) u ~lanu 1. iza rije~i "institucijama" rije~i: "Bosne i Hercegovine" zamjenjuju se rije~ima: "u Bosni i Hercegovini". ^lan 2. U ~lanu 13. u ta~ki 1. iza rije~i: "Bosne i Hercegovine" ta~ka i zarez zamjenjuju se zarezom i dodaju rije~i: "entiteti, Br~ko Distrikt Bosne i Hercegovine, kantoni, op}ine, gradovi i njihovi organi". U ~lanu 13. iza ta~ke 4. dodaje se ta~ka 5. koja glasi: "5. podnosioci prijava, s prilozima, za ostvarivanje zakonom priznatih carinskih i poreskih olak{ica." ^lan 3. ^lan 17. mijenja se i glasi: "Takse se pla}aju dr`avnim taksenim markama. Izuzetno od stava 1. ovog ~lana, takse se upla}uju u gotovom novcu na uplatne ra~une, u skladu s ovim Zakonom i to: 1. ako takse iznose 50,00 KM i vi{e i 2. ako je posebnim zakonom propisano da se taksa upla}uje na propisani ra~un, bez obzira na iznos takse." Ministarstvo finansija i trezora BiH uredit }e posebnim pravilnikom izdavanje, ovla{tenje za maloprodaju, visinu provizije za maloprodaju, pu{tanje u promet, distribuciju, povla~enje iz upotrebe i zamjenu dr`avnih taksenih marki." ^lan 4. U ~lanu 19. u stavu 1. rije~i: "u gotovom novcu" bri{u se. ^lan 5. ^lan 30. mijenja se i glasi: "Administrativne takse utvr|ene u Tarifi su prihodi Bud`eta institucija Bosne i Hercegovine i me|unarodnih obaveza Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Bud`et BiH). Administrativne takse koje se pla}aju u gotovom novcu, u skladu s ~lanom 3. stav 2. ovog Zakona, pla}aju se u konvertibilnim markama u Bud`et BiH, u skladu s naredbom o uplatnim ra~unima Bud`eta BiH, osim za diplo mat - sko-konzularna predstavni{tva Bosne i Hercegovine na koja se primjenjuje stav 3. ovog ~lana. Administrativne takse utvr|ene u Tarifi, u odjeljku Takse za rad diplomatsko-kozularnih predstavni{tava Bosne i Hercegovine, pla}aju se na devizni ra~un diplomat - sko-konzularnih predstavni{tava, koja ova sredstva prenose u Bud`et BiH, u skladu s naredbom o uplatnim ra~unima Bud`eta BiH". ^lan 6. Do pu{tanja u promet dr`avnih taksenih marki, pla}anje taksi vr{it }e se gotovim novcem. ^lan 7. Ovaj Zakon stu pa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH", a bit }e objavljen i u slu`benim glasilima entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine. IZMJENE I DOPUNE TARIFE ADMINISTRATIVNIH TAKSI U Tarifi administrativnih taksi ("Slu`beni glasnik BiH", br. 16/02 i 43/04), Poglavlje I. u ta~ki 8. tarifni broj 28 bri{e se. Iza Poglavlja VI. dodaju se nova poglavlja VII., VIII. i IX. sa TAR. brojem 83. do TAR. broja 105., koja glase: "VII. TAKSE NA SPISE I RADNJE U POSTUPKU INDIREKTNOG OPOREZIVANJA TAR. broj 83. Za zahtjeve, molbe, prijedloge, prijave, podneske, ako u ovom poglavlju nije propisana druga taksa 5,00 KM TAR. broj 84. Za rje{enje i odobrenja koja se donose u redovnom upravnom postupku: a) za odobrenja o otvaranju, pro{irenju ili preseljenju carinskog skladi{ta, 100,00 KM b) za odobrenja za carinske postupke s ekonomskim u~inkom, 20,00 KM c) za rje{enja o izmjeni i dopuni odobrenja za carinske postupke s ekonomskim u~inkom, krajnju upotrebu, vanjsku obradu i za pojednostavljene postupke, 10,00 KM d) za rje{enja kojima se odlu~uje o zahtjevu za izmjenu podataka o koli~ini, vrsti, kvalitetu i vrijednosti robe, te drugih podataka u prijavi 50,00 KM e) za ostala rje{enja koja se donose u redovnom upravnom postupku 20,00 KM f) za rje{enja i/ili odobrenja koja se donose u skra}enom postupku 10,00 KM Napomena: 1. pod pro{irenjem carinskog skladi{ta, prema ovom tarifnom broju, ne podrazumijeva se pove}anje asortimana i vrijednosti roba smje{tenih u ve} otvorenom skladi{tu, 2. ako se donosi jedno rje{enje i/ili odobrenje po zahtjevu vi{e lica, taksa po ovom tarifnom broju pla}a se onoliko puta koliko ima lica kojima se rje{enje i/ili odobrenje dostavlja. TAR. broj 85. Za `albu protiv rje{enja 10,00 KM Napomena: Za rje{enja po `albi ne pla}a se taksa. TAR. broj 86. Za carinsku prijavu kojom se roba prijavljuje za carinski odobreno postupanje 5,00 KM Napomena: 1. Pod carinskom prijavom iz ovog tarifnog broja podrazumijeva se carinska prijava u smislu carinskih propisa, bilo u pisanom ili elektronskom obliku, Utorak, 7. 2. 2006. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 8 - Stranica 557 Broj 8 - Stranica 558 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 7. 2. 2006. uklju~uju}i i dodatnu (dopunsku) prijavu i kontrolni primjerak T5, man i fest i druge prijave kojim se roba prijavljuje za carinski odobreno postupanje ili upotrebu. 2. Ispravama iz ovog tarifnog broja ne smatra se karnet TIR, karnet ATA i druge isprave propisane me|unarodnim konvencijama i/ili sporazumima koje je ratificirala Bosna i Hercegovina. 3. Taksa iz ovog tarifnog broja pla}a se svaki put kada se prijava podnosi carinskim organima. 4. Taksa iz ovog tarifnog broja ne pla}a se ako se po{tanska po{iljka, u postupku prijevoza, upu}uje carinskom prijavom odredi{nom carinskom organu. TAR. broj 87. Za carinsku prijavu kojom se roba prijavljuje za carinski postupak izvoza i ponovnog izvoza kojim se razdu`uje carinski postupak s ekonomskim u~inkom 5,00 KM TAR. broj 88. Za carinsku prijavu i obra~un uvoznih da`bina za robu koju putnici nose sa sobom 10,00 KM Napomena: Carinskom prijavom, u smislu ovog tarifnog broja, smatra se i po{tansko-carinska deklaracija i carinska prijava kojom se prijavljuju po{tanske po{iljke za pravna i fizi~ka lica. TAR. broj 90. Za izdavanje uvjerenja o direktnoj po{iljci 20,00 KM TAR. broj 91. Za obavezuju}u informaciju o tarifnom razvrstavanju robe, odnosno obavezuju}u informaciju o porijeklu robe, po jednom tarifnom stavu 70,00 KM TAR. broj 92. Za izdavanje odobrenja za sta tus ovla{tenog izvoznika 100,00 KM TAR. broj 93. Za izdavanje propisanog Lista s podacima: INF 1, INF 3, INF 6, INF 7 i INF 8 i uvjerenja o carinskom statusu 20,00 KM Napomena: Taksa iz ovog tarifnog broja ne pla}a se ako se izdaje po slu`benoj du`nosti. TAR. broj 94. Za odobrenje za ispunjenje uvjeta za izgradnju gra|evinskih objekata u slobodnoj zoni i slobodnom skladi{tu 100,00 KM TAR. broj 95. Za mi{ljenje o pravima i obavezama u~esnika u postupku prikupljanja indirektnih poreza, koje izdaju organi uprave za indirektno oporezivanje, na zahtjev stranke 50,00 KM TAR. broj 96. Za ostala uvjerenja i potvrde u postupku indirektnog oporezivanja, ako nije druga~ije propisano 10,00 KM TAR. broj 97. Za ovjeravanje fotokopije slu`benih akata ili drugih isprava, da su vjerne originalu 5,00 KM TAR. broj 98. Za ovjeravanje fotokopije slu`benih akata ili drugih isprava, da su za opomenu kojom se neko poziva da plati du`nu taksu 5,00 KM VIII. TAKSE ZA USLUGE ARHIVA BOSNE I HERCEGOVINE TAR. broj 99. Registratursko sre|ivanje arhivske gra|e i izdavanje bezvrijednog registraturskog materijala, u zavisnosti od smje{taja, stepena sre|enosti, o~uvanosti i sl., po du`nom metru 80,00 -100,00 KM TAR. broj 100. Preuzimanje nesre|ene, nepopisane i rasute gra|e, po du`nom metru 80,00-100,00 KM TAR. broj 101. Aktivnosti koje nisu obuhva}ene po brutosatu Godi{njim planom rada, a po anaga`iranog zahtjevu korisnika za: izradu liste zaposlenika Arhiva kategorija, stru~ni nadzor i uputstva, vo|enje evidencija TAR. broj 102. Prijevod sa stranog jezika istra`ene arhivske gra|e, po jednoj stranici 10,00 KM TAR. broj 103. Arhiva iz fondova i zbirke, u upravnim stvarima kao dokazi: a) uvjerenja 15,00 KM b) potvrde i obavje{tenja 5,00 KM c) ovjerene kopije 5,00 KM IX. TAKSE ZA SPISE I RADNJE U POSTUPKU JAVNIH NABAVKI TAR. broj 104. Taksa na podnesak kojim se tra`i mi{ljenje o razli~itim pitanjima primjene Zakona o javnim nabavkama Bosne i Hercegovine 20,00 KM TAR. broj 105. Za `albe protiv odluka upravnih organa u postupku javnih nabavki: a) za me|unarodne vrijednosne razrede 100,00 KM b) za doma}e vrijednosne razrede 50,00 KM c) ispod doma}ih vrijednosnih razreda 20,00 KM PSBiH broj 263/06 31. januara 2006. godine Sarajevo Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH dr. Nikola [piri}, s. r. Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Mustafa Pamuk, s. r. 53 Temeljem ~lanka IV. 4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine na 71. sjednici Zastupni~koga doma, odr`anoj 21. prosinca 2005, i na 53. sjednici Doma naroda, odr`anoj 31. sije~nja 2006. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENI ZAKONA O JAVNIM NABAVAMA BOSNE I HERCEGOVINE ^lanak 1. U Zakonu o javnim nabavama Bosne i Hercegovine ("Slu`beni glasnik BiH", br. 49/04, 19/05 i 52/05) u ~lanku 48. | |
Zakon o osnovama sigurnosti saobraćaja na putevima u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 06/06 | 31.01.2006 | SG BiH 09/18, SG BiH 89/17, SG BiH 08/17, SG BiH 18/13, SG BiH 48/10, SG BiH 84/09, SG BiH 44/07, SG BiH 75/06 | saobraćaj,putevi | Broj 6 - Strana 454 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 31. 1. 2006. voza~ka dozvola za upravqawe motornim i prikqu~nim vozilima odre|ene kategorije tako da: 1) voza~ima koji imaju pravo da upravqaju vozilom kategorije A - bi}e izdata voza~ka dozvola za upravqawe vozilima kategorije A i potkategorije A1; 2) voza~ima koji imaju pravo da upravqaju vozilom kategorije B - bi}e izdata voza~ka dozvola za upravqawe vozilima kategorija B i BE i potkategorije B1; 3) voza~ima koji imaju pravo da upravqaju vozilom kategorije C - bi}e izdata voza~ka dozvola za upravqawe vozilima kategorija B i C i potkategorija B1 i C1; 4) voza~ima koji imaju pravo da upravqaju vozilom kategorije D - bi}e izdata voza~ka dozvola za upravqawe vozilima kategorija B, C i D i potkategorija B1, C1 i D1; 5) voza~ima koji imaju pravo da upravqaju prikqu~nim vozilom kategorije E, koja je va`ila uz kategoriju C - bi}e izdata voza~ka dozvola za upravqawe vozilima kategorija BE, CE i DE i potkategorija C1E i D1E. (2) Kandidati za voza~a motornih vozila koji su obuku po~eli u skladu sa zakonodavstvom koje je bilo na snazi u vrijeme po~etka obuke zavr{i}e obuku u skladu s istim zakonodavstvom. ^lan 255. (1) Nadle`ni organi uskladi}e zakone iz svoje nadle`nosti s ovim zakonom u roku od {est mjeseci od dana stupawa na snagu ovog zakona. (2) Nadle`ni organi uredi}e sva pitawa iz svoje nadle`nosti utvr|ena ovim zakonom u roku od {est mjeseci od dana stupawa na snagu ovog zakona. ^lan 256. (1) Ovaj zakon stu pa na snagu osam dana od dana objavqivawa u "Slu`benom glasniku BiH", a primjewiva}e se nakon {est mjeseci od dana stupawa na snagu. (2) Ovaj zakon bi}e objavqen i u slu`benim glasilima entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine. PS BiH, broj 262/05 22. decembra 2005. godine Sarajevo Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH dr Nikola [piri}, s. r. Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Mustafa Pamuk, s. r. Na osnovu ~lana IV. 4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine, na 71. sjednici Predstavni~kog doma, odr`anoj 21. decembra 2005. godine, i na 52. sjednici Doma naroda, odr`anoj 22. decembra 2005. godine, usvojila je ZAKON O OSNOVAMA SIGURNOSTI SAOBRA]AJA NA PUTEVIMA U BOSNI I HERCEGOVINI I. OSNOVNE ODREDBE ^lan 1. Ovim Zakonom utvr|uju se osnovni principi me|usobnih odnosa i pona{anja u~esnika u saobra}aju i drugih subjekata u saobra}aju, osnovni uvjeti koje moraju zadovoljiti putevi u pogledu sigurnosti saobra}aja na putevima, vo|enje Centralnog registra voza~a i vozila, pravila saobra}aja na putevima, sistem saobra}ajnih znakova i znakova koje daju ovla{tena lica, du`nosti u slu~aju saobra}ajne nesre}e, osposobljavanje kandidata za voza~a, uvjeti za sticanje prava na upravljanje motornim vozilima, polaganje voza~kih ispita, uvjeti za ure|aje i opremu vozila, dimenzije, ukupna masa i osovinsko optere}enje vozila, osnovni uvjeti koje moraju zadovoljavati vozila u saobra}aju, rad strukovnih organizacija u Bosni i Hercegovini, te druga pitanja iz oblasti sigurnosti saobra}aja na putevima koja su jedinstvena za cijelu teritoriju Bosne i Hercegovine. ^lan 2. Organi Bosne i Hercegovine, entitetski i kantonalni organi i organi Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine i organi lokalne samouprave i lokalne uprave u gradovima i op}inama (u daljnjem tekstu: nadle`ni organi) osigurat }e provo|enje ovog Zakona i u okviru svoje nadle`nosti donositi propise i preduzimati druge potrebne mjere za njegovo dosljedno provo|enje. ^lan 3. (1) U~esnici u saobra}aju du`ni su po{tovati odredbe ovog Zakona i druge propise iz oblasti sigurnosti saobra}aja na putevima, razvijati hu mane odnose me|u ljudima radi za{tite zdravlja i `ivota drugih lica, a naro~ito djece, invalida, starih i nemo}nih lica, i brinuti se o za{titi `ivotne sredine. (2) U~esnici u saobra}aju ne smiju ometati saobra}aj, o{te}ivati puteve, objekte i opremu na putu. ^lan 4. (1) Putevi namijenjeni za saobra}aj moraju biti osposobljeni za siguran i nesmetan saobra}aj i odgovarati osnovnim uvjetima propisanim ovim Zakonom, a preduze}a i javne slu`be koje odr`avaju javne puteve, ili im je povjereno odr`avanje javnih puteva, moraju ih odr`avati tako da se na njima u svim uvjetima mo`e odvijati siguran i nesmetan saobra}aj. (2) Preduze}a, javne slu`be i drugi organi koji se brinu o putevima i odr`avaju ih du`ni su da organiziraju i trajno kontroliraju stanje i odr`avanje javnih puteva, objekata, saobra}ajne signalizacije i opreme na putevima radi sigurnog i nesmetanog saobra}aja. (3) Preduze}a i javne slu`be iz stava (1) ovog ~lana du`ni su pravovremeno otklanjati sve nedostatke zbog kojih na odre|enim mjestima dolazi do saobra}ajnih nesre}a. (4) U slu~aju pretrpljene {tete zbog neodgovaraju}eg odr`avanja javnih puteva povjerilac se namiruje u skladu sa zakonom o putevima. ^lan 5. Preduze}a, obrazovne organizacije, ustanove i druga pravna ili fizi~ka lica koji {koluju ili obu~avaju kandidate za voza~e motornih vozila du`ni su izvoditi obuku na na~in koji }e osigurati da kandidati nau~e i usvoje pravila saobra}aja i etiku u saobra}aju, ovladaju tehnikom upravljanja vozilom i steknu ostalo znanje i vje{tine potrebne za sigurno u~e{}e u saobra}aju na putevima. ^lan 6. (1) Preduze}a, ustanove i druga pravna ili fizi~ka lica, kada proizvode, odr`avaju, popravljaju ili prepravljaju vozila i pu{taju u saobra}aj vozila, ure|aje, rezervne dijelove i opremu za vozila, du`ni su vozila, ure|aje, dijelove i opremu proizvoditi, pu{tati u saobra}aj, odr`avati, odnosno popravljati prema uvjetima propisanim za sigurno u~e{}e vozila u saobra}aju na putevima. (2) Pojedina~no proizvedena, prepravljana ili u ve}em obimu popravljana vozila prije pu{tanja u saobra}aj moraju biti podvrgnuta certificiranju u ovla{tenoj organizaciji koja certificira vozila. (3) Bli`e odredbe o na~inu i postupku certificiranja i uvjetima koje moraju ispunjavati organizacije za certificiranje vozila pravilnikom propisuje ministar komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: ministar) u saradnji s organom nadle`nim za unutra{nje poslove. ^lan 7. Preduze}a, ustanove, pravna ili fizi~ka lica i drugi organi koji posjeduju vlastita vozila du`ni su se brinuti o tome da voza~i njihovih vozila ispunjavaju propisane zdravstvene i druge uvjete za sigurno upravljanje vozilima i osigurati da njihova vozila budu ispravna, te da imaju propisane ure|aje i opremu. ^lan 8. (1) Saobra}aj na javnom putu mo`e se ograni~iti ili zabraniti samo kada je to neophodno radi spre~avanja ili otklanjanja opasnosti za u~esnike u saobra}aju, spre~avanja o{te}enja javnog puta ili izvo|enja radova na javnom putu. (2) Postupak i uvjete za ograni~enje i zabranu iz stava (1) ovog ~lana utvrdit }e nadle`ni organi u skladu s va`e}im propisima. ^lan 9. Pojedini izrazi upotrijebljeni u ovom Zakonu imaju sljede}a zna~enja: 1) autobus je motorno vozilo namijenjeno za prijevoz lica koje, osim sjedi{ta za voza~a, ima vi{e od osam sjedi{ta; 2) autoput je javni put posebno izgra|en i namijenjen isklju~ivo za saobra}aj motornih vozila, koji je kao autoput ozna~en propisanim saobra}ajnim znakom, koji ima dvije fizi~ki odvojene kolovozne trake za saobra}aj iz suprotnih smjerova, sa po najmanje dvije saobra}ajne trake i trakom za prinudno zaustavljanje vozila, bez ukr{tanja s popre~nim putevima i `eljezni~kim ili tramvajskim prugama u istom nivou i u ~iji saobra}aj se mo`e uklju~iti, odnosno isklju~iti samo odre|enim i posebno izgra|enim priklju~nim javnim putevima na odgovaraju}u kolovoznu traku autoputa; 3) bicikl je vozilo koje ima najmanje dva to~ka i koje se pokre}e isklju~ivo snagom voza~a; 4) bicikl s motorom je vozilo na motorni pogon s dva ili tri to~ka, ~ija radna zapremina motora nije ve}a od 50 cm³ i koje na ravnom putu ne mo`e razviti brzinu ve}u od 50 km/h; 5) lahki motocikl je vozilo na motorni pogon s dva ili tri to~ka ~ija zapremina motora ne prelazi 125 cm³ a snaga motora ne prelazi 11 kW; 6) biciklisti~ka staza je izgra|ena saobra}ajna povr{ina namijenjena za saobra}aj bicikala i bicikala s motorom, koja se prote`e uzdu` kolovoza i koja je od njega odvojena i obilje`ena propisanim saobra}ajnim znakom; 7) biciklisti~ka traka je dio kolovoza namijenjen za saobra}aj bicikala i bicikala s motorom, koja se prote`e du` kolovoza i koja je obilje`ena uzdu`nom linijom na kolovozu; 8) brzi put je javni put namijenjen za saobra}aj isklju~ivo motornih vozila, s jednom ili dvije razdvojene kolovozne trake, koji ima sve raskrsnice u dva ili vi{e nivoa s popre~nim putevima i drugim saobra}ajnicama (`eljezni~kim ili tramvajskim prugama), prema pravilu nema zaustavnih traka i koji je kao takav ozna~en propisanim saobra}ajnim znakom; 9) Centralni registar je evidencija o svim voza~ima i vozilima; 10) put je svaki javni put i nekategorirani put na kojem se obavlja saobra}aj; 11) put rezerviran za saobra}aj motornih vozila je javni put po kojem mogu saobra}ati samo motorna vozila i koji je kao takav ozna~en propisanim saobra}ajnim znakom; 12) strana voza~ka dozvola je voza~ka dozvola i me|unarodna voza~ka dozvola koju je izdao nadle`ni or - gan strane dr`ave; 13) javni put je povr{ina od op}eg zna~aja za saobra}aj, koju svako mo`e slobodno koristiti pod uvjetima odre|enim zakonom i koju je nadle`ni or gan proglasio javnim putem, kao i ulice u naselju; 14) kolona je niz od najmanje tri vozila (osim bicikla, traktora, radne ma{ine i zapre`nog vozila) koja su zaustavljena na putu, ili se na bliskom me|usobnom odstojanju kre}u istom saobra}ajnom trakom u istom smjeru pri ~emu su brzina kretanja vozila i postupanja voza~a me|usobno uvjetovani i izme|u kojih, bez ometanja, ne mo`e u}i drugo vozilo; 15) kolovoz je dio povr{ine puta namijenjen prvenstveno za saobra}aj vozila; 16) kolovozna traka je uzdu`ni dio kolovoza namijenjen za saobra}aj vozila u jednom smjeru, s jednom ili vi{e saobra}ajnih traka; 17) kombinirano vozilo je motorno vozilo namijenjeno za prijevoz lica i tereta, ~ija najve}a dozvoljena masa ne prelazi 3.500 kg; 18) lahka prikolica je priklju~no vozilo ~ija najve}a dozvoljena masa nije ve}a od 750 kg; 19) lahki tricikl ili ~etverocikl je motorno vozilo s tri, odnosno ~etiri to~ka, koje na ravnom putu mo`e razviti brzinu ve}u od 45 km/h, ~ija radna zapremina motora nije ve}a od 50 cm³ i ako njegova masa nije ve}a od 350 kg a snaga motora ne prelazi 4 kW; 20) licenca je javna isprava koju je izdao nadle`ni or gan i kojom se dokazuje ispunjavanje propisanih uvjeta i osposobljenosti za obavljanje odre|enih poslova iz oblasti sigurnosti saobra}aja; 21) lokalni put je javni put koji povezuje naselja na teritoriji op}ine ili koji je zna~ajan za saobra}aj na teritoriji op}ine; 22) magistralni put je javni put koji povezuje ve}e gradove i va`nija privredna podru~ja Bosne i Hercegovine i koji se nadovezuje na mre`u odgovaraju}e kategorije puteva sa susjednim dr`avama; 23) manja materijalna {teta je {teta u saobra}ajnoj nesre}i nastala na vozilu na kojem nisu o{te}eni vitalni dijelovi i sklopovi i koje se mo`e samostalno kretati na putu; 24) masa vozila je masa praznog vozila s punim rezervoarom goriva, priborom i opremom predvi|enim za vozilo; 25) me|unarodna voza~ka dozvola je javna isprava koju izdaje ovla{tena organizacija na osnovu nacionalne voza~ke dozvole te dr`ave; 26) mimoila`enje je prola`enje vozilom pored drugog vozila koje se po istom kolovozu kre}e iz suprotnog smjera; 27) motocikl je motorno vozilo s dva to~ka, s bo~nom prikolicom ili bez nje, kao i motorno vozilo na tri to~ka, ako njegova masa nije ve}a od 400 kg; 28) motokultivator je vozilo na motorni pogon s jednom ili dvije osovine i pogonskim motorom do 12 kW, konstruirano da vu~e, potiskuje ili nosi oru|a za razne poljoprivredne radove; 29) mijenjanje saobra}ajne trake je prela`enje vozilom iz jedne u drugu saobra}ajnu traku za saobra}aj u istom smjeru zbog prestrojavanja ili dozvoljenog br`eg kretanja; 30) motorno vozilo je vozilo na motorni pogon koje je prvenstveno namijenjeno za prijevoz lica ili tereta na putevima, ili koje slu`i za vu~u priklju~nih vozila Utorak, 31. 1. 2006. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 6 - Strana 455 Broj 6 - Strana 456 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 31. 1. 2006. namijenjenih za prijevoz lica ili tereta, osim vozila za prijevoz lica ili tereta koja se kre}u po {inama, bicikla s motorom, traktora i drugih vozila na motorni pogon koja nisu prvenstveno namijenjena za prijevoz lica ili tereta; 31) najve}a dozvoljena masa je masa vozila zajedno s njegovom nosivo{}u; 32) naselje je prostor na kome se redovi ili grupe zgrada nalaze s jedne ili s obje strane puta, daju}i mu izgled ulice, ~ije granice odre|uje nadle`ni or gan saobra}ajnim znakovima za obilje`avanje naseljenih mjesta; 33) nekategorirani put je povr{ina koji se koristi za saobra}aj prema ma kom osnovu i koji je dostupan ve}em broju raznih korisnika (seoski, poljski i {umski put, putevi na nasipima za odbranu od poplava, prostori oko benzinskih pumpi, parkirali{ta i sl.); 34) nosivost je dozvoljena masa do koje se vozilo smije opteretiti, prema deklaraciji proizvo|a~a vozila; 35) obila`enje je prola`enje vozilom pored zaustavljenog ili parkiranog vozila ili drugog objekta koji se nalazi na saobra}ajnoj traci kojom se vozilo kre}e; 36) obilje`eni pje{a~ki prijelaz je dio povr{ine kolovoza namijenjen za prela`enje pje{aka preko kolovoza, obilje`en oznakama na kolovozu i odgovaraju}im saobra}ajnim znakom; 37) or gan nadle`an za je or gan nadle`an za odre|ene poslove utvr|en ustavom i zakonom Bosne i Hercegovine, entiteta, kantona i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine; 38) osovinsko optere}enje je dio ukupne mase kojim osovina vozila optere}uje kolovoz na putu u stanju mirovanja vozila; 39) parkiranje vozila je prekid kretanja vozila du`i od pet minuta osim prekida koji se pravi da bi se postupilo po znaku ili pravilu kojim se regulira saobra}aj; 40) pje{a~ka zona je ure|ena saobra}ajna povr{ina namijenjena za kretanje pje{aka u kojoj je dozvoljeno kretanje motornih vozila s posebnim odobrenjem; 41) pje{a~ko ostrvo je uzdignuta ili na drugi na~in obilje`ena povr{ina koja se nalazi na kolovozu i koja je odre|ena za privremeno zadr`avanje pje{aka koji prelaze preko kolovoza, ili ulaze u vozilo i izlaze iz vozila javnog saobra}aja; 42) pje{ak je lice koje u~estvuje u saobra}aju, a ne upravlja vozilom, niti se prevozi u vozilu ili na vozilu, lice koje vlastitom snagom gura ili vu~e vozilo, ru~na kolica, dje~ije prijevozno sredstvo, bicikl, bicikl s motorom ili pokretna kolica za nemo}na lica, lice u pokretnoj stolici za nemo}na lica koju pokre}e vlastitom snagom ili snagom motora, ako se pri tome kre}e brzinom ~ovje~ijeg hoda, kao i lice koje klizi klizaljkama, skijama, sankama ili se vozi na koturaljkama; 43) polukru`no okretanje je okretanje vozila za 180 stepeni, u odnosu na dotada{nji smjer kretanja, radi uklju~enja u suprotni saobra}ajni tok; 44) poluprikolica je priklju~no vozilo bez prednje osovine, konstruirano tako da se svojim prednjim dijelom oslanja na vu~no vozilo; 45) potvrda o registraciji je javna isprava koju za registrirano vozilo izdaje nadle`ni or gan; 46) preglednost podrazumijeva prostor koji u~esnik u drum - skom saobra}aju mo`e vidjeti s mjesta na kojem se nalazi; 47) preticanje je prola`enje vozilom pored drugog vozila koje se kre}e u istoj saobra}ajnoj traci i istom smjeru; 48) saobra}ajna dozvola je javna isprava koju je izdao nadle`ni or gan i kojom se dokazuju vlasni{tvo odre|enog vozila, njegove tehni~ke i druge osobine i karakteristike; 49) potvrda o vlasni{tvu vozila je javna isprava koju je izdao nadle`ni or gan i kojom se dokazuju vlasni{tvo odre|enog vozila, njegove tehni~ke i druge karakteristike; 50) posebni objekat na putu je oprema na putu postavljena radi smanjenja brzine kretanja vozila na mjestima gdje je posebno ugro`ena sigurnost u~esnika u prometu; 51) prestrojavanje je zauzimanje takvog polo`aja vozilom na saobra}ajnoj traci i na takvoj udaljenosti od raskrsnice ili drugog mjesta na putu iz kojeg se na siguran na~in mo`e izvesti naredna dopu{tena radnja vozilom (skretanjem, okretanjem, zaustavljanjem i sl.); 52) priklju~no vozilo je vozilo namijenjeno da bude vu~eno vozilom na motorni pogon, bilo da je konstruirano kao prikolica ili kao poluprikolica; 53) saobra}ajna traka za vozila javnog gradskog prijevoza je obilje`eni uzdu`ni dio kolovoza namijenjen za vozila javnog gradskog prijevoza putnika, kad su u vozilu putnici; 54) propu{tanje vozila je radnja koju je u odre|enim slu~ajevima voza~ du`an izvr{iti zaustavljanjem vozila, smanjivanjem brzine kretanja ili prekidanjem radnje koju izvodi vozilom, i to na na~in koji ne primorava voza~a drugog vozila da naglo mijenja pravac ili brzinu kretanja; 55) putni~ki automobil je motorno vozilo namijenjeno za prijevoz lica koje, osim sjedi{ta za voza~a, ima najvi{e osam sjedi{ta; 56) saobra}ajna nezgoda je nezgoda na putu u kojoj je u~estvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je jedno ili vi{e lica poginulo ili povrije|eno ili je izazvana materijalna {teta; 57) saobra}ajna traka je obilje`eni ili neobilje`eni uzdu`ni dio kolovoza ~ija je {irina dovoljna za nesmetan saobra}aj jednog reda vozila; 58) saobra}ajna traka za prinudno zaustavljanje vozila je obilje`eni uzdu`ni dio kolovoza na autoputevima i na odre|enim mjestima na putevima vi{eg ranga, kao i u tunelima i galerijama; 59) saobra}ajna traka za spora vozila je uzdu`ni dio kolovoza namijenjen za vozila koja sporom vo`njom smanjuju protok saobra}aja; 60) saobra}ajna traka za ubrzavanje je dio kolovoza namijenjen za uklju~ivanje vozila u saobra}aj sa sporednog puta, odnosno drugih prilaznih puteva s objekata pored puteva; 61) saobra}ajna traka za usporavanje je dio kolovoza namijenjen za isklju~ivanje vozila iz saobra}aja na putu; 62) radna ma{ina je vozilo na motorni pogon namijenjeno za vr{enje odre|enih radova vlastitim ure|ajima i opremom, koje po konstrukcionim osobinama ne mo`e razviti brzinu ve}u od 30 km na sat; 63) raskrsnica je povr{ina na kojoj se ukr{taju ili spajaju dva ili vi{e puteva, kao i {ira saobra}ajna povr{ina koja nastaje ukr{tanjem, odnosno spajanjem puteva; 64) regionalni put je javni put koji povezuje va`nija privredna podru~ja Bosne i Hercegovine i koji osigurava najracionalniju vezu izme|u op}ina; 65) u saradnji s nadle`nim organom zna~i da je or gan koji donosi podzakonski akt obavezan osigurati u~e{}e u izradi ili davanju mi{ljenja nadle`nog organa o podzakonskom aktu; 66) skup vozila ~ine vozilo na motorni pogon i priklju~na vozila koja u saobra}aju na putevima u~estvuju kao cjelina; 67) smanjena vidljivost postoji kada, zbog nepovoljnih atmosferskih ili drugih prilika, voza~ ne mo`e jasno uo~iti druge u~esnike u saobra}aju na udaljenosti od najmanje 200 m na putu izvan naselja, odnosno od najmanje 100 m u naselju; 68) stajali{te je dio povr{ine puta namijenjen za zaustavljanje autobusa, trolejbusa ili tramvaja radi ulaska i izlaska putnika i koje je obilje`eno saobra}ajnim znakom; 69) stiker naljepnica je dokaz registriranog vozila; 70) teretno vozilo je svako motorno vozilo koje je namijenjeno za prijevoz tereta; 71) traktor je vozilo na motorni pogon konstruirano da vu~e, potiskuje ili nosi izmjenjiva oru|a, odnosno da slu`i za pogon takvih oru|a ili za vu~u priklju~nih vozila; 72) tramvaj je vozilo na {inama s elektri~nim pogonom, namijenjeno za javni prijevoz putnika i koje je, radi napajanja motora elektri~nom energijom, vezano za elektri~ni vod; 73) trolejbus je motorno vozilo namijenjeno za javni prijevoz putnika koje, osim sjedi{ta za voza~a, ima vi{e od osam sjedi{ta i koje, radi napajanja motora elektri~nom energijom, ima kontakt s elektri~nim provodnikom; 74) trotoar je posebno ure|ena saobra}ajna povr{ina namijenjena za kretanje pje{aka, koja nije u istom nivou s kolovozom puta, ili je od kolovoza odvojena na drugi na~in; 75) tricikl ili ~etverocikl je motorno vozilo sa tri, odnosno ~etiri to~ka, koje na ravnom putu mo`e razviti brzinu ve}u od 50 km na sat, ~ija je radna zapremina motora ve}a od 50 cm³ i ako njegova masa nije ve}a od 550 kg a snaga motora ne prelazi 15 kW; 76) u~esnik u saobra}aju je lice koje u saobra}aju na putu upravlja vozilom ili se nalazi u vozilu ili na vozilu, koje tjera, vodi ili ja{e `ivotinju koja se kre}e putem, kao i pje{ak ili lice koje svoje poslove i radne zadatke obavlja na putu; 77) ukupna masa je masa vozila zajedno s masom tereta koji se prevozi na vozilu, uklju~uju}i i masu lica koja se nalaze u vozilu, kao i masu priklju~nog vozila s teretom, ako je ono pridodato vozilu; 78) ulica je dio putu u naseljenom mjestu, s trotoarom i ivi~njakom, pored koje se najmanje s jedne strane nalaze redovi ku}a ili grupe zgrada; 79) voza~ je lice koje na putu upravlja vozilom; 80) voza~ka dozvola je javna isprava koju je izdao nadle`ni or gan i kojom se dokazuje pravo upravljanja odre|enom kategorijom ili vrstom vozila; 81) vozilo je svako prijevozno sredstvo namijenjeno za kretanje po putu osim pokretnih stolica bez motora za nemo}na lica i dje~ijih prijevoznih sredstava; 82) vozilo na motorni pogon je svako vozilo koje se pokre}e snagom vlastitog motora osim pokretnih stolica s motorom za nemo}na lica i vozila koja se kre}u po {inama; 83) zapre`no vozilo je vozilo koje vu~e upregnuta `ivotinja; 84) zaustavljanje vozila je svaki prekid kretanja vozila na putu u trajanju do pet minuta, osim prekida koji se pravi da bi se postupilo po znaku ili pravilu kojim se regulira saobra}aj; 85) zemljani put je put bez izgra|enog kolovoza i kolovoznog zastora, pa i kad na priklju~ku na javni put ima izgra|en kolovoz; 86) zona smirenog saobra}aja je podru~je u naselju, obilje`eno propisanim saobra}ajnim znakom, u kojem se vozila ne smiju kretati brzinom ve}om od brzine hoda pje{aka zbog dozvoljenog kretanja pje{aka i dje~ije igre. ^lan 10. (1) S ciljem pove}anja efikasnosti u provo|enju ovog Zakona i ispunjavanja uvjeta i obaveza na me|unarodnom planu, dr`avne institucije nadle`ne za vo|enje centralnih evidencija uspostavit }e Centralni registar. (2) Organi koji vode evidenciju du`ni su redovno dostavljati odgovaraju}e podatke Centralnom registru. (3) Odgovaraju}im podzakonskim aktom bli`e }e se urediti vo|enje i sadr`aj Centralnog registra. II. PUTEVI ^lan 11. (1) Putevi, kao osnova na kojoj se odvija saobra}aj, moraju se projektirati, izgra|ivati, opremati i odr`avati tako da odgovaraju svojoj namjeni i zahtjevima sigurnosti saobra}aja. (2) Bli`e odredbe o osnovnim uvjetima koje putevi, njihovi elementi i objekti na njima moraju ispunjavati sa stanovi{ta sigurnosti saobra}aja pravilnikom propisuje ministar, u saradnji s nadle`nim organom. ^lan 12. Javni putevi, njihovi pojedini dijelovi i objekti na njima mogu se pustiti u saobra}aj tek po{to se utvrdi da u pogledu sigurnosti saobra}aja ispunjavaju propisane tehni~ke nor ma - tive. ^lan 13. (1) Mre`u javnih puteva, zavisno od njihovog dru{tvenog i privrednog zna~aja, ~ine magistralni, regionalni i lokalni putevi, kao i ulice u naseljima i gradovima. (2) O javnim putevima i objektima na njima vodi se evidencija. (3) Bli`e odredbe o na~inu vo|enja evidencije o javnim putevima i objektima na njima pravilnikom propisuje ministar, u saradnji s nadle`nim organom. ^lan 14. Javni put ~ine donji i gornji stroj puta, putni gra|evinski objekti, saobra}ajni znakovi i oprema, objekti za potrebe puta, a javni put van naselja i zemlji{ni pojas s obje strane puta {irine najmanje jedan metar, ra~unaju}i od krajnje ta~ke poprije~nog profila puta, i zra~ni prostor iznad kolovoza u visini od sedam metara, ra~unaju}i od najvi{e ta~ke kolovoza. ^lan 15. (1) Javni putevi moraju imati najmanje dvije saobra}ajne trake i dvije ivi~ne trake ili ivi~njake u ravni kolovoza, a ulice trotoare s ivi~njacima. (2) Izuzetno od odredbi stava (1), lokalni put mo`e imati samo jednu saobra}ajnu traku s tim da, zavisno od preglednosti puta, na rastojanju od najvi{e 500 m, ima odgovaraju}e pro{irenje, a ulica samo jednu saobra}ajnu traku bez pro{irenja. ^lan 16. (1) Javni putevi moraju biti osposobljeni da podnesu osovinsko optere}enje od najmanje 10 t po osovini. (2) Izuzetno od odredbi stava (1) ovog ~lana, lokalni putevi i ulice, odre|eni odlukama nadle`nih organa, moraju biti izgra|eni tako da podnesu osovinsko optere}enje od najmanje {est tona. (3) Projektiranjem i gradnjom novih javnih puteva, osim lokalnih, mora se osigurati da podnesu osovinsko optere}enje od najmanje 11, 5 t po osovini. Utorak, 31. 1. 2006. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 6 - Strana 457 Broj 6 - Strana 458 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 31. 1. 2006. ^lan 17. Iznad kolovoza javnog puta mora postojati slobodan prostor u visini od najmanje 4,5 m od najvi{e ta~ke kolovoza. ^lan 18. (1) Na mostovima, u tunelima, galerijama i drugim objektima na javnom putu {irina kolovoza ne smije biti manja od {irine kolovoza na javnom putu. (2) Autobuska stajali{ta na javnom putu van naselja, kao i na dijelu magistralnog puta u naselju moraju biti van kolovoza. ^lan 19. (1) Na javnim putevima zabranjeno je podizati objekte, ure|aje ili postrojenja, saditi sadnice ili postavljati predmete kojima se umanjuje preglednost puteva i `eljezni~ke pruge s kojom se put ukr{ta u istom nivou, kao i preglednost na raskrsnici, ili vr{iti bilo kakve radnje koje bi mogle ugro`avati ili ometati saobra}aj na javnom putu ili o{te}ivati javni put i objekte na njemu. (2) Na javnom putu i njegovom za{titnom pojasu zabranjeno je podizati spomenike i postavljati druga spomen-obilje`ja, prodavati proizvode i sl. (3) U za{titnom pojasu javnog puta van naselja mogu se postavljati natpisi za reklame, i to pored autoputa i puta rezerviranog za saobra}aj motornih vozila na udaljenosti najmanje 12 m, magistralne i regionalne 10 m i lokalne puteve tri metra, ra~unaju}i od krajnje ta~ke poprije~nog profila, uz dozvolu nadle`ne institucije koja upravlja javnim putem. ^lan 20. Preduze}a i drugi subjekti koji izvode radove na javnom putu, prije po~etka izvo|enja radova, du`ni su osigurati mjesto na kome se radovi izvode i za vrijeme trajanja radova organizirati siguran saobra}aj na mjestu izvo|enja radova, te po njihovom zavr{etku ukloniti s javnog puta ostatke materijala, sredstva rada, saobra}ajne znakove, branike i druge predmete koje su postavili za vrijeme izvo|enja radova. ^lan 21. (1) Nadle`ni organi koji upravljaju putevima du`ni su preduzimati prakti~ne mjere radi otklanjanja odre|enih nedostataka na putu, gdje je put uzrok saobra}ajnih nezgoda. (2) Organi nadle`ni za unutra{nje poslove du`ni su, najmanje dva puta godi{nje, dostaviti podatke institucijama iz stava (1) ovog ~lana o vrstama, mjestima i vremenu doga|anja saobra}ajnih nesre}a. ^lan 22. U slu~aju prekida ili ugro`avanja saobra}aja na javnom putu zbog nanosa, odrona ili klizanja terena ili drugih uzroka, kao i u slu~aju o{te}enja kolovoza koja u ve}oj mjeri ugro`avaju sigurnost saobra}aja nadle`na institucija koja upravlja putevima, odmah po saznanju, mora preduzeti mjere za otklanjanje smetnji i uspostavljanje sigurnog saobra}aja. ^lan 23. (1) Nadle`ne institucije koje odr`avaju i upravljaju putevima du`ne su pravovremeno i ta~no obavje{tavati javnost o ograni~enju i zabrani saobra}aja na javnim putevima i o vanrednim uvjetima i posebnim mjerama za saobra}aj na njima, kao i o prohodnosti javnih puteva u zimskom periodu i u slu~aju elementarnih nepogoda ili vanrednih doga|aja zbog kojih je nastao prekid saobra}aja, odnosno zbog ~ega su znatno ote`ani uvjeti za odvijanje saobra}aja. (2) Nadle`ne institucije koje odr`avaju i upravljaju putevima, istovremeno s informiranjem javnosti, du`ne su dostavljati auto-moto klubovima/savezima informacije o prohodnosti javnih puteva koje su im potrebne za vr{enje njihovih javnih ovla{tenja. ^lan 24. Javni putevi van naselja moraju imati, na pogodnim rastojanjima, posebne povr{ine za zadr`avanje vozila van kolovoza, a na dijelovima s ve}im uzdu`nim nagibom i posebnu traku za kretanje sporih vozila u slu~aju vrlo gustog saobra}aja. III. PRAVILA SAOBRA]AJA 1. Op}e odredbe ^lan 25. (1) U~esnici u saobra}aju du`ni su postupati u skladu s propisima o pravilima saobra}aja, saobra}ajnim znakovima postavljenim na putu i znacima i naredbama koje daju ovla{tena lica. (2) U~esnici u saobra}aju du`ni su postupati u skladu sa saobra}ajnim znakovima postavljenim na putu i kad se time odstupa od propisa o saobra}aju. U~esnici u saobra}aju du`ni su postupati prema svjetlosnom saobra}ajnom znaku i kad se taj znak razlikuje od pravila o prvenstvu prolaza izra`enom na istom mjestu drugim saobra}ajnim znakom. (3) U~esnici u saobra}aju du`ni su postupati prema zahtjevima izra`enim pomo}u znakova ili po naredbama koje daju ovla{tena lica i kad se time odstupa od propisanih pravila saobra}aja ili zna~enja saobra}ajnih znakova postavljenih na putu. ^lan 26. (1) Zabranjeno je na putu, park ing-prostoru, trotoaru i drugim saobra}ajnim povr{inama ostavljati o{te}ena, dotrajala ili neregistrirana vozila, nanositi blato na put sa savremenim kolovozom ili ostavljati ili bacati otpatke ili predmete i materije koji mogu ometati ili ugroziti saobra}aj ili zaga|ivati okolinu. (2) Lice koje postupi suprotno stavu (1) ovog ~lana snosi tro{kove uklanjanja vozila, otpadaka, predmeta i materija koje je ostavilo, nanijelo blato ili bacilo otpatke ili predmete na put, park ing-prostor ili neku drugu saobra}ajnu povr{inu. (3) Voza~ je du`an s kolovoza ukloniti predmete i materije koje s njegovog vozila padnu na put, kao i predmete koje je prilikom zaustavljanja vozila stavio na put. (4) Ako je u mogu}nosti i ako time ne ometa sigurnost saobra}aja, voza~ je du`an ukloniti s kolovoza i predmete na koje nai|e u toku vo`nje, a ako nije u mogu}nosti, du`an je o tome obavijestiti nadle`nu instituciju koja upravlja putem ili policijsku upravu, odnosno preduze}e koje se brine o odr`avanju puta. ^lan 27. Voza~ je du`an dr`ati vozilo na takvoj udaljenosti od drugih vozila u saobra}aju da, s obzirom na brzinu kretanja vozila i druge okolnosti u saobra}aju, ne izaziva opasnost i ne ometa druge u~esnike u saobra}aju. ^lan 28. (1) Voza~ je du`an u toku upravljanja vozilom obratiti pa`nju na pje{ake koji se nalaze na kolovozu ili stupaju na kolovoz. (2) Kad prilazi obilje`enom pje{a~kom prijelazu, voza~ mora upravljati vozilom s naro~itim oprezom i voziti takvom brzinom da u slu~aju potrebe mo`e zaustaviti vozilo ispred pje{a~kog prijelaza. (3) Na dijelu puta po kojem se kre}u djeca, ili na kojem su postavljeni saobra}ajni znaci o u~e{}u djece u saobra}aju, voza~ je du`an voziti s naro~itim oprezom i takvom brzinom da mo`e vozilo zaustaviti u slu~aju potrebe. ^lan 29. (1) Slijepa lica, kad samostalno u~estvuju u saobra}aju, moraju nositi bijeli {tap kao znak raspoznavanja. (2) Vozilo koje je pode{eno da njime upravlja lice kojem su o{te}eni ekstremiteti bitni za upravljanje vozilom, mora biti obilje`eno posebnim znakom. (3) Bli`e odredbe o na~inu obilje`avanja vozila kojim upravlja lice s o{te}enim ekstremitetima pravilnikom propisuje ministar, u saradnji s nadle`nim organom. ^lan 30. (1) Voza~ vozila koje se kre}e pored vozila javnog prijevoza putnika ili pored autobusa kojim se obavlja prijevoz putnika, zaustavljenog na stajali{tu, mora se kretati smanjenom brzinom tako da ne ugro`ava lica koja ulaze ili izlaze iz tog vozila. (2) Lica iz stava (1) ovog ~lana, kad radi ulaska u vozilo ili po izlasku iz vozila moraju pre}i preko kolovoza, du`na su to ~initi na na~in propisan u ~l. 108., 109. i 110. (3) Voza~ mora zaustaviti vozilo iza vozila iz stava (1) ovog ~lana kada lica, ulaze}i ili izlaze}i iz tog vozila, moraju pre}i preko saobra}ajne trake i biciklisti~ke staze ili trake kojom se vozilo kre}e. (4) Voza~ vozila koje se kre}e iza vozila kojim se prevoze djeca, kao i voza~ vozila koji tom vozilu dolazi u susret na putu s dvije saobra}ajne trake, du`an je zaustaviti se, kad je vozilo kojim se prevoze djeca zaustavljeno na kolovozu, dok djeca ulaze ili izlaze iz vozila. (5) Ako se vozilom obavlja organiziran prijevoz djece, vozilo mora biti obilje`eno posebnim znakom. ^lan 31. (1) Za vrijeme vo`nje u naselju voza~ je du`an vozilu javnog gradskog prijevoza putnika ili posebno obilje`enom vozilu kojim se obavlja organizirani prijevoz djece omogu}iti uklju~ivanje u saobra}aj kada ta vozila izlaze sa stajali{ta koja se nalaze van kolovoza, odnosno s pro{irenja saobra}ajne trake koje se koristi za stajali{te. (2) Voza~ vozila javnog gradskog prijevoza putnika ili posebno obilje`enog vozila kojim se obavlja organiziran prijevoz djece du`an je pomo}u pokaziva~a pravca najaviti svoju namjeru da se uklju~i u saobra}aj i to uklju~ivanje obaviti na na~in kojim se ne ugro`avaju drugi u~esnici u saobra}aju. ^lan 32. Lice koje se prevozi vozilom ne smije ni na koji na~in ometati voza~a u upravljanju vozilom, niti uticati na njega da upravlja vozilom na na~in kojim se umanjuje sigurnost saobra}aja. ^lan 33. (1) Za vrijeme kretanja vozila u saobra}aju na javnom putu voza~ ne smije koristiti mobilni telefon, osim u slu~aju da je mobilni telefon prilago|en upotrebi u vozilu. (2) Kretanjem vozila u smislu stava (1) ovog ~lana smatrat }e se i slu~aj kada je vozilo zaustavljeno zbog postupanja po saobra}ajnom znaku, postupanja po znaku i naredbi ovla{tenog lica, propu{tanja vozila koja imaju pravo prvenstva prolaza i u drugim slu~ajevima kada je voza~ du`an ili prinu|en zaustaviti vozilo na kolovozu prema odredbama ovog Zakona. ^lan 34. (1) Voza~ motornog vozila i lica koja se prevoze tim vozilom du`ni su koristiti sigurnosne pojaseve za vrijeme dok se vozilo kre}e u saobra}aju na javnom putu. (2) U putni~kom automobilu na prednjem sjedi{tu do voza~a ne smije se prevoziti lice koje je o~igledno pod uticajem alkohola ili opojnih sredstava, kao ni dijete mla|e od 12 godina, niti na zadnjem sjedi{tu dijete mla|e od pet godina, osim u slu~aju kada na zadnjem sjedi{tu ima pri~vr{}enu dje~iju sjedalicu, u kojoj dijete mora biti vezano, ili da pored djeteta sjedi punoljetno lice. ^lan 35. (1) Vozila ne smiju na prednjoj strani imati svjetlosne, svjetlosno-signalne ili reflektuju}e ure|aje ili materije koji daju svjetla crvene boje, a na zadnjoj strani ure|aje ili materije koji daju svjetla bijele boje. (2) Odredba stava (1) ovog ~lana u pogledu svjetala bijele boje ne odnosi se na svjetlo za osvjetljavanje puta pri vo`nji unazad, pokretno svjetlo za istra`ivanje (reflektor), svjetlo za osvjetljavanje zadnje registarske tablice i registarsku tablicu presvu~enu bijelom reflektuju}om bojom. (3) Odredba stava (1) ovog ~lana ne odnosi se na crveno trep}u}e svjetlo na posebnim motornim vozilima koja prate vozila pod pratnjom. 2. Radnje vozilom u saobra}aju ^lan 36. (1) Voza~ koji namjerava obaviti neku radnju vozilom na putu (pomjeranje vozila udesno ili ulijevo, mijenjanje saobra}ajne trake, preticanje, obila`enje, zaustavljanje, skretanje udesno ili ulijevo, polukru`no okretanje, vo`nja unazad i sl.) smije po~eti takvu radnju samo ako se prethodno uvjerio da to mo`e u~initi bez opasnosti za druge u~esnike u saobra}aju ili imovinu, vode}i pritom ra~una o polo`aju vozila i pravcu i brzini kretanja. (2) Voza~ je du`an postupati prema odredbama stava (1) ovog ~lana i kada se uklju~uje u saobra}aj iz gara`e, parkirali{ta, dvori{ta ili drugih sli~nih povr{ina, a ako mu je vidik zaklonjen ili mu je vidljivost znatno smanjena zbog vremenskih ili drugih prilika, du`an je na mjestu na kojem se uklju~uje postaviti lice koje }e omogu}iti siguran izlazak vozila na put ili na drugi na~in osigurati sigurno uklju~enje na put. (3) Zabranjeno je otvaranje vrata na motornom vozilu na kolovozu, kada je vozilo u kretanju ili mirovanju i u svim drugim slu~ajevima kada se mo`e ugroziti sigurnost drugih u~esnika u saobra}aju. ^lan 37. (1) Prije obavljanja radnji vozilom iz ~lana 36. ovog Zakona voza~ je du`an jasno i pravovremeno obavijestiti o svojoj namjeri druge u~esnike u saobra}aju, daju}i znak pomo}u pokaziva~a pravca ili, ako oni ne postoje, odgovaraju}im znakom rukom. (2) Ako znak iz stava (1) ovog ~lana voza~ daje pomo}u pokaziva~a pravca, mora ga davati sve vrijeme obavljanja radnje vozilom, a po izvr{enoj radnji mora prestati da ga daje. (3) Izuzetno od odredbi st. (1) i (2) ovog ~lana, po izvr{enom preticanju drugog vozila, voza~ nije du`an davati znak o namjeri da se vrati na saobra}ajnu traku kojom se kretao prije preticanja. 3. Kretanje vozila po putu ^lan 38. Voza~ mora za kretanje vozila koristiti isklju~ivo put, odnosno kolovoz ili saobra}ajnu traku, odnosno stazu namijenjenu za saobra}aj one vrste vozila kojoj pripada osim u slu~aju opasnosti. ^lan 39. (1) Voza~ je du`an kretati se vozilom desnom stranom kolovoza u smjeru kretanja. (2) Voza~ je du`an dr`ati vozilo u kretanju {to bli`e desnoj ivici kolovoza i na tolikoj udaljenosti od nje da, s obzirom na brzinu kretanja vozila, uvjete saobra}aja i stanje i osobine puta, ne ugro`ava druge u~esnike u saobra}aju i sebe ne izla`e opasnosti. Utorak, 31. 1. 2006. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 6 - Strana 459 Broj 6 - Strana 460 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 31. 1. 2006. (3) Izuzetno od odredbe stava (2) ovog ~lana, na putu u naselju s kolovozom na kome za saobra}aj vozila u istom smjeru postoje najmanje dvije obilje`ene saobra}ajne trake za kretanje vozila voza~ mo`e koristiti i saobra}ajnu traku koja se ne nalazi uz desnu ivicu kolovoza ako time ne ometa ostala vozila koja se kre}u iza vozila kojim upravlja. (4) Odredba stava (3) ovog ~lana ne odnosi se na voza~a autobusa, voza~a teretnog vozila ~ija je najve}a dozvoljena masa ve}a od 3.500 kg, voza~a vozila koje na ravnom putu ne mo`e razviti brzinu kretanja ve}u od 40 km/h i na voza~a vozila koje se ne smatra motornim vozilom, osim na dijelu puta ispred raskrsnice ili drugog mjesta na kojem vozilo skre}e ulijevo. ^lan 40. (1) Na putu s kolovozom za saobra}aj vozila u oba smjera na kome postoje najmanje ~etiri saobra}ajne trake, voza~ ne smije vozilom prelaziti na kolovoznu traku namijenjenu za saobra}aj vozila iz suprotnog smjera. (2) Na putu s kolovozom za saobra}aj vozila u oba smjera na kome postoje tri saobra}ajne trake voza~ se ne smije vozilom kretati saobra}ajnom trakom koja se nalazi uz lijevu ivicu puta u smjeru kretanja vozila. (3) Na putu na kojem su kolovozne trake fizi~ki odvojene jedna od druge, voza~ se ne smije vozilom kretati kolovoznom trakom namijenjenom za saobra}aj vozila iz suprotnog smjera. (4) Na putu s kolovozom za saobra}aj vozila u jednom smjeru, voza~ se ne smije vozilom kretati u zabranjenom smjeru. ^lan 41. (1) Voza~ koji se namjerava kretati vozilom unazad, mo`e izvr{iti tu radnju samo na kratkom dijelu puta pod uvjetom da ne ugro`ava ili ne ometa druge u~esnike u saobra}aju. (2) Kad se voza~ kre}e vozilom unazad du`an je kretati se onom stranom kolovoza kojom se do tada kretao vo`njom unaprijed. (3) Voza~ ne smije kretanjem vozila unazad ulaziti u nepreglednu raskrsnicu, kretati se putem na prijelazu preko `eljezni~ke pruge u istom nivou, uklju~ivati se na put s pravom prvenstva, niti voziti na prijevojima i u krivinama u kojima je preglednost nedovoljna. ^lan 42. (1) Voza~ ne smije mijenjati na~in upravljanja vozilom naglim smanjenjem brzine kretanja vozila osim u slu~aju neposredne opasnosti. (2) Voza~ koji namjerava znatnije smanjiti brzinu kretanja vozila du`an je to u~initi na na~in kojim ne}e ugroziti druge voza~e koji se kre}u iza njega. 4. Brzina ^lan 43. (1) Voza~ je du`an brzinu kretanja vozila prilagoditi karakteristikama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobra}aja, saobra}ajnim znakovima i drugim saobra}ajnim uvjetima, tako da vozilo mo`e pravovremeno zaustaviti pred svakom preprekom koju pod navedenim uvjetima mo`e predvidjeti. (2) Voza~ ne smije smanjiti brzinu kretanja vozila do te mjere da njegovo vozilo pri~injava smetnju normalnom odvijanju saobra}aja. (3) Prilikom pokretanja vozila iz mjesta voza~ ne smije naglo pove}ati brzinu kretanja tako da dolazi do stvaranja prekomjerne buke i {kripe usljed proklizavanja pogonskih to~kova vozila osim u slu~aju opasnosti. ^lan 44. (1) Na putu u naselju voza~ se ne smije vozilom kretati brzinom ve}om od 60 km/h osim ako saobra}ajnim znakom nije druga~ije odre|eno. (2) Na putevima u naselju, ako saobra}ajno-tehni~ki elementi to omogu}avaju, saobra}ajnim znakom mo`e se dozvoliti kretanje vozilom i ve}om brzinom od propisane u stavu (1) ovog ~lana. (3) Na putu van naselja voza~ se ne smije vozilom kretati brzinom ve}om od: 1) 130 km/h na autoputevima; 2) 100 km/h na putevima rezerviranim za saobra}aj motornih vozila i brzim putevima; 3) 80 km/h na ostalim putevima. (4) Na putu van naselja voza~ se ne smije vozilom kretati brzinom ve}om od brzine odre|ene saobra}ajnim znakom postavljenim na putu. ^lan 45. (1) Brzina kretanja motornih vozila na putu pod normalnim uvjetima saobra}aja ne smije se ograni~iti saobra}ajnim znakom ispod 60 km/h na magistralnim putevima, a 40 km/h na ostalim putevima. (2) Brzina kretanja vozila utvr|uje se pomo}u ure|aja za mjerenje brzine kretanja vozila s ure|ajem ili bez ure|aja s grafi~kim ispisom brzine, datuma i vremena ili tahografskog zapisa ili neposrednim pra}enjem vozilom, uz videonadzor. (3) Fotografija i videozapis s podacima o utvr|enoj brzini, tahografski zapis i zapisnik o o~itanju na radaru, slu`e kao dokaz o utvr|enoj brzini kretanja vozila. (4) U zapisnik, koji se sa~injava na licu mjesta, navodi se i izjava voza~a da li ima ili ne primjedbi na tekst zapisnika. ^lan 46. (1) Na putevima brzina kretanja ograni~ava se za sljede}a vozila: 1) na 80 km/h - za autobuse i autobuse s lahkom prikolicom, kao i za teretna motorna vozila ~ija najve}a dozvoljena masa nije ve}a od 7.500 kg; 2) na 80 km/h - za motorna vozila koja vuku prikolicu za stanovanje (karavan) ili lahku prikolicu; 3) na 70 km/h - za autobuse kada se obavlja organiziran prijevoz djece, za zglobne autobuse bez mjesta za stajanje, za teretna motorna vozila ~ija je najve}a dozvoljena masa ve}a od 7.500 kg i za teretna motorna vozila sa priklju~nim vozilom; 4) na 50 km/h - za autobuse s priklju~nim vozilom za prijevoz lica, trolejbuse, gradske autobuse, autobuse koji osim ugra|enih sjedi{ta imaju i odre|ena mjesta za stajanje; 5) na 30 km/h - za traktore; 6) na 25 km/h - za bicikl i lahki motocikl kada se kre}u biciklisti~kom stazom, odnosno trakom. (2) Kad upravljaju motornim vozilima iz stava (1) ovog ~lana, voza~i su du`ni pridr`avati se brzina propisanih u stavu (1) ovog ~lana i na putu na kojem je ovim Zakonom ili postavljenim saobra}ajnim znakom dozvoljena ve}a brzina. (3) Motorna vozila iz ta~. 1), 3) i 4) i priklju~na vozila iz ta~. 3) i 4) stava (1) ovog ~lana koja su registrirana u Bosni i Hercegovini, osim vojnih vozila, na lijevoj polovini zadnje strane na vidnom mjestu moraju imati oznaku u obliku kruga `ute boje, oivi~enog crvenom bojom, u kome je crnom bojom ispisan broj koji ozna~ava najve}u dozvoljenu brzinu kretanja tih vozila. ^lan 47. (1) Na osjetljivim mjestima u naselju, s intenzivnim saobra}ajem pje{aka, a posebno djece, mo`e se ograni~iti brzina kretanja vozila postavljanjem posebnih objekata na putu. (2) Odobrenje za postavljanje posebnih objekata na putu daje nadle`ni or gan koji upravlja putevima. (3) Bli`e odredbe o postavljanju posebnih objekata na putu, radi smanjenja brzine, pravilnikom propisuje ministar, u saradnji s nadle`nim organom. 5. Skretanje ^lan 48. (1) Voza~ vozila koje skre}e udesno du`an je obaviti skretanje kre}u}i se krajnjom saobra}ajnom trakom koja se prote`e uz desnu ivicu kolovoza, osim ako saobra}ajnim znakom ili oznakom na kolovozu nije druga~ije odre|eno. (2) Voza~ vozila koje skre}e ulijevo du`an je obaviti skretanje kre}u}i se krajnjom lijevom saobra}ajnom trakom koja se prote`e uz sredi{nju liniju i uz zami{ljeni ili obilje`eni luk koji spaja dvije sredi{nje linije bo~nih kolovoza, odnosno saobra}ajnom trakom koja se prote`e uz lijevu ivicu puta s jednosmjernim saobra}ajem, osim ako saobra}ajnim znakom na putu nije druga~ije odre|eno. 6. Prvenstvo prolaza ^lan 49. (1) Na raskrsnici ili u susretu s drugim vozilom voza~ je du`an propustiti vozilo koje dolazi s njegove desne strane, osim ako saobra}ajnim znakom na putu nije druga~ije odre|eno. (2) Voza~ vozila koje na raskrsnici skre}e ulijevo du`an je propustiti vozilo koje, dolaze}i iz suprotnog smjera, na raskrsnici zadr`ava pravac svog kretanja ili skre}e udesno, osim ako postavljenim saobra}ajnim znakom nije druga~ije odre|eno. (3) Izuzetno od odredbi st. (1) i (2) ovog ~lana, vozilo koje se kre}e po {inama ima prvenstvo prolaza na raskrsnici ili u susretu s drugim vozilom, bez obzira na to s koje mu strane ono nailazi, osim ako postavljenim saobra}ajnim znakom nije druga~ije odre|eno. (4) Voza~ koji ulazi vozilom na put koji je saobra}ajnim znakom ozna~en kao put s prvenstvom prolaza, du`an je propustiti sva vozila koja se kre}u tim putem. (5) Voza~ je du`an propustiti sva vozila koja se kre}u putem na koji ulazi i kad taj put nije saobra}ajnim znakom ozna~en kao put s prvenstvom prolaza ako vozilom ulazi sa zemljanog puta na put s kolovoznim zastorom, ili ako na put ulazi s povr{ine na kojoj se ne odvija saobra}aj. (6) Voza~ koji pri skretanju vozila presijeca biciklisti~ku stazu ili traku, du`an je propustiti bicikl i bicikl s motorom koji se kre}e biciklisti~kom stazom ili trakom. 7. Saobra}aj na raskrsnici ^lan 50. (1) Voza~ koji se pribli`ava raskrsnici mora voziti s pove}anim oprezom, koji odgovara uvjetima saobra}aja na raskrsnici. (2) Voza~ koji se pribli`ava raskrsnici du`an je voziti takvom brzinom da se mo`e zaustaviti i propustiti vozila koja na raskrsnici imaju prvenstvo prolaza. (3) Voza~ je du`an, pred raskrsnicom, vozilom zauzeti polo`aj na dovoljnoj udaljenosti na onoj saobra}ajnoj traci kojom mora pro}i kroz raskrsnicu. ^lan 51. (1) Na raskrsnici i na drugom mjestu na kome je saobra}aj reguliran ure|ajima za davanje svjetlosnih saobra}ajnih znakova za u~esnike u saobra}aju, svjetlosni saobra}ajni znakovi imaju sljede}a zna~enja: 1) crveno svjetlo - zabrana prolaza; 2) `uto svjetlo - zabrana prolaza osim za vozila koja se u trenutku kad se `uto svjetlo pojavi nalaze na tolikoj udaljenosti od svjetlosnog znaka da se ne mogu sigurno zaustaviti a da ne pro|u taj znak, a za ostale u~esnike - zabrana prolaza; 3) zeleno svjetlo - slobodan prolaz. (2) @uto svjetlo upaljeno istovremeno s crvenim svjetlom slu`i za upozoravanje u~esnika u saobra}aju na skori prestanak zabrane prolaza i na pojavu zelenog svjetla. (3) @uto trep}u}e svjetlo obavezuje sve u~esnike u saobra}aju na kretanje s pove}anim oprezom. (4) Zeleno trep}u}e svjetlo slu`i za upozoravanje u~esnika u saobra}aju na skori prestanak slobodnog prolaza i na pojavu `utog, odnosno crvenog svjetla. ^lan 52. (1) Ako je ure|aju za davanje svjetlosnih saobra}ajnih znakova za reguliranje saobra}aja na raskrsnici dodat jedan ili vi{e dopunskih znakova u obliku zelene svijetle}e strelice, voza~ mo`e vozilom pro}i svjetlosni znak i kretati se u pravcu ozna~enom zelenom svijetle}om strelicom i za vrijeme dok je upaljeno crveno ili `uto svjetlo pri ~emu ne smije ometati saobra}aj vozila koja se kre}u po putu na koji ulazi i mora propustiti pje{ake koji prelaze preko kolovoza. (2) Ako zeleno svjetlo na ure|aju za davanje svjetlosnih saobra}ajnih znakova ima oblik strelice, voza~ se vozilom smije kretati samo u pravcu koji pokazuje ta strelica. ^lan 53. Voza~ koji je vozilom u{ao u raskrsnicu na kojoj je saobra}aj reguliran ure|ajima za davanje svjetlosnih saobra}ajnih znakova, mo`e napustiti raskrsnicu ne ~ekaju}i da svjetlosnim saobra}ajnim znakom saobra}aj bude otvoren u smjeru kojim namjerava produ`iti kretanje pod uvjetom da propusti sve u~esnike u saobra}aju koji se kre}u u smjeru u kojem je saobra}aj dozvoljen. ^lan 54. Voza~ kome je svjetlosnim saobra}ajnim znakom dozvoljen ulazak u raskrsnicu, ne smije u}i vozilom u raskrsnicu ako je gustina saobra}aja takva da on vozilo o~igledno mora zaustaviti u raskrsnici i na taj na~in, pri promjeni svjetlosnog znaka, ometati ili onemogu}iti saobra}aj vozila koja dolaze s bo~nih kolovoza. 8. Mimoila`enje ^lan 55. (1) Pri mimoila`enju voza~ je du`an sa svoje lijeve strane ostaviti dovoljno rastojanja izme|u vozila kojim upravlja i vozila s kojim se mimoilazi a, po potrebi, i da vozilo pomjeri ka desnoj ivici kolovoza. (2) Ako zbog neke prepreke na putu ili zbog drugih u~esnika u saobra}aju voza~ ne mo`e postupiti prema odredbi stava (1) ovog ~lana, du`an je usporiti kretanje svog vozila i, po potrebi, zaustaviti ga da bi propustio vozilo iz suprotnog smjera. (3) Kad na raskrsnici vozila dolaze iz suprotnih smjerova i skre}u ulijevo, voza~i se mimoilaze sa svoje desne strane. (4) Ako je zbog nedovoljne {irine puta ili zbog neke prepreke na putu mimoila`enje onemogu}eno, voza~ kojem je to lak{e izvesti, s obzirom na karakteristike puta i okolnosti u saobra}aju, du`an se prvi zaustaviti i, po potrebi, kretanjem unazad ili na drugi na~in, pomjeriti svoje vozilo i zauzeti na putu polo`aj koji omogu}ava mimoila`enje. ^lan 56. (1) Na dijelu puta s velikim uzdu`nim nagibom na kome je mimoila`enje vozila nemogu}e ili je veoma ote`ano, voza~ vozila koje se kre}e niz nagib du`an je zaustaviti svoje Utorak, 31. 1. 2006. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 6 - Strana 461 Broj 6 - Strana 462 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 31. 1. 2006. vozilo na pogodnom mjestu ako primijeti da mu drugo vozilo ide u susret uz nagib. (2) Izuzetno od odredbe stava (1) ovog ~lana, voza~ vozila koje se kre}e uz nagib du`an je zaustaviti vozilo ako ispred sebe ima pogodno mjesto za zaustavljanje koje omogu}ava sigurno mimoila`enje i ako bi, u slu~aju da tako ne postupi, mimoila`enje zahtijevalo kretanje unazad jednog od vozila. (3) Na putu iz stava (1) ovog ~lana, kad se jedno od vozila koja se mimoilaze mora kretati unazad, kretat }e se unazad: svako vozilo koje se susrelo s vozilom koje vu~e priklju~no vozilo; teretno motorno vozilo koje se susrelo s autobusom; lahko vozilo koje se susrelo s vozilom vi{e kategorije, a ako se mimoilaze vozila iste kategorije - vozilo koje se kre}e niz nagib osim ako je, s obzirom na uvjete i polo`aj vozila na putu, lak{e da to u~ini voza~ vozila koje se kre}e uz nagib. 9. Preticanje i obila`enje ^lan 57. (1) Preticanje i obila`enje voza~ smije vr{iti samo ako time ne ometa normalno kretanje vozila koja dolaze iz suprotnog smjera i ako na putu ima dovoljno prostora za sigurno izvo|enje tih radnji. (2) Voza~ ne smije preticati i obilaziti kad time, s obzirom na karakteristike puta i postoje}e okolnosti na putu i u saobra}aju ili s obzirom na tehni~ka svojstva vozila kojim upravlja, ugro`ava druge u~esnike u saobra}aju. ^lan 58. (1) Preticanje i obila`enje vr{i se s lijeve strane. (2) Preticanje se mora vr{iti s desne strane ako se vozilo na kolovozu nalazi u takvom polo`aju i njegov voza~ daje takav znak da se sa sigurno{}u mo`e zaklju~iti da to vozilo skre}e ulijevo. (3) Vozilo koje se kre}e po {inama postavljenim na sredini kolovoza ne smije se preticati s lijeve strane. To vozilo mo`e se preticati s desne strane ako izme|u njega i desne ivice kolovoza postoji saobra}ajna traka. ^lan 59. (1) Ako se na sredini kolovoza nalazi pje{a~ko ostrvo, ili obilje`en ili na drugi na~in ozna~en prostor za parkiranje vozila, ili neka druga povr{ina koja nije namijenjena za saobra}aj vozila ili neki objekat ili ure|aj, vozila ih moraju obilaziti s desne strane. (2) Ako se povr{ine, objekti ili ure|aji iz stava (1) ovog ~lana nalaze na sredini puta s jednosmjernim saobra}ajem a postavljenim saobra}ajnim znakom nije druga~ije odre|eno, oni se mogu obilaziti s obje strane. ^lan 60. (1) Voza~ kome je dat znak za preticanje s njegove lijeve strane du`an je pomjeriti vozilo ka desnoj ivici kolovoza. (2) Voza~ ne smije pove}avati brzinu kretanja vozila dok ga drugo vozilo preti~e. (3) Ako zbog nedovoljne {irine kolovoza ili njegovog stanja preticanje nije mogu}e bez ugro`avanja sigurnosti saobra}aja, voza~ vozila koje se kre}e sporije nego vozila koja se kre}u neposredno iza njega du`an je pomjeriti svoje vozilo {to vi{e udesno, a ako to nije dovoljno, ~im mu to bude mogu}e, zaustaviti svoje vozilo na pogodnom mjestu da bi propustio br`a vozila. ^lan 61. Voza~ ne smije vozilom po~eti preticanje ili obila`enje: 1) kolone vozila; 2) ako je voza~ koji se kre}e iza njega po~eo preticanje; 3) ako je voza~ koji je ispred njega na istoj saobra}ajnoj traci dao znak da namjerava da pretekne ili obi|e vozilo koje je ispred njegovog vozila, ili da obi|e drugu prepreku na putu; 4) ako saobra}ajna traka kojom namjerava izvr{iti preticanje nije slobodna na dovoljnom rastojanju tako da bi, vode}i ra~una o razlici izme|u brzine kretanja svog vozila za vrijeme preticanja i brzine kretanja vozila drugih u~esnika u saobra}aju koje namjerava prete}i, preticanjem ugrozio sigurnost saobra}aja, ili omeo saobra}aj iz suprotnog smjera; 5) ako po izvr{enom preticanju ili obila`enju ne bi ponovo mogao zauzeti polo`aj na saobra}ajnoj traci kojom se kretao prije preticanja ili obila`enja, i to bez ometanja ili ugro`avanja ostalih u~esnika u saobra}aju, osim kad za preticanje ili obila`enje koristi saobra}ajnu traku koja je zabranjena za saobra}aj vozila iz suprotnog smjera; 6) saobra}ajnom trakom koja je namijenjena za prinudno zaustavljanje vozila; 7) neposredno ispred tunela i u tunelu koji po smjeru kretanja ima samo jednu traku. ^lan 62. (1) Voza~ koji preti~e du`an je dr`ati vozilo na potrebnom rastojanju od vozila koje preti~e, tako da ga ne ometa i ne ugro`ava u saobra}aju. (2) Poslije izvr{enog preticanja ili obila`enja voza~ je du`an, ~im to bude mogu}e, bez ometanja ili ugro`avanja ostalih u~esnika u saobra}aju, vozilom ponovo zauzeti polo`aj na saobra}ajnoj traci kojom se kretao prije preticanja, odnosno obila`enja. ^lan 63. Na kolovozu na kome se saobra}aj odvija u dva smjera voza~ ne smije vozilom preticati drugo vozilo ispred vrha prijevoja puta ili u krivini kad je preglednost puta nedovoljna, osim ako na tim mjestima ne postoji vi{e saobra}ajnih traka obilje`enih uzdu`nim oznakama na kolovozu i namijenjenih isklju~ivo za kretanje vozila u smjeru kretanja njegovog vozila. ^lan 64. (1) Voza~ ne smije preticati drugo vozilo, osim bicikla, bicikla s motorom, lahkog motocikla i motocikla bez bo~ne prikolice, neposredno ispred raskrsnice, ili na raskrsnici koja nije s kru`nim tokom saobra}aja, ili neposredno ispred i na prijelazu puta preko `eljezni~ke ili tramvajske pruge u nivou bez branika ili polubranika. (2) Neposredno ispred raskrsnice i na raskrsnici voza~ smije preticati: vozilo koje skre}e ulijevo, a preti~e se s desne strane (~lan 58. stav (2)); vozilo koje skre}e udesno, ali da pritom svojim vozilom ne prelazi na dio kolovoza namijenjen za saobra}aj vozila iz suprotnog smjera; vozilo koje se kre}e na putu s pravom prvenstva prolaza, kao i kad je saobra}aj na raskrsnici reguliran svjetlosnim saobra}ajnim znakovima ili znakovima koje daje ovla{teno lice. (3) Neposredno ispred i na prijelazu puta preko `eljezni~ke ili tramvajske pruge u istom nivou bez branika ili polubranika voza~ smije preticati drugo vozilo kad je saobra}aj na tom prijelazu reguliran ure|ajima za davanje svjetlosnih saobra}ajnih znakova. ^lan 65. Voza~ ne smije preticati drugo vozilo koje se pribli`ava obilje`enom pje{a~kom prijelazu, ili koje prelazi pje{a~ki prijelaz, ili koje je stalo radi propu{tanja pje{aka na tom prijelazu. ^lan 66. (1) Na putu na kojem postoje najmanje dvije saobra}ajne trake namijenjene za saobra}aj vozila u istom smjeru i na kojoj su kolone vozila, voza~ mo`e napustiti traku na kojoj se nalazi samo radi skretanja ulijevo ili udesno, ili radi parkiranja vozila. (2) Na putevima i pod uvjetom iz stava (1) ovog ~lana, br`e kretanje vozila na jednoj traci od kretanja na drugoj traci ne smatra se preticanjem. (3) Ne smatra se preticanjem ni prola`enje s desne strane vozila koje prema odredbi ~lana 39. stav (3) ovog Zakona za svoje kretanje ne koristi saobra}ajnu traku uz desnu ivicu kolovoza. 10. Zvu~ni i svjetlosni znaci upozorenja ^lan 67. (1) Voza~ je du`an upotrijebiti zvu~ni znak upozorenja kad god je u pitanju sigurnost saobra}aja a naro~ito: 1) na putu van naselja radi upozorenja drugog u~esnika u saobra}aju da ga `eli prete}i ili obi}i ako bi nedavanjem tog znaka postojala opasnost od saobra}ajne nesre}e; 2) ako se pored kolovoza nalaze djeca koja ne obra}aju pa`nju na kretanje vozila; 3) na putu van naselja, prije ulaska u nepreglednu krivinu ili prije dolaska na prijevoj na kojem je ote`ano mimoila`enje. (2) Voza~ je du`an davanje zvu~nog znaka upozorenja svesti na neophodnu mjeru. ^lan 68. (1) Od prvog sumraka do potpunog svanu}a voza~, prema pravilu, umjesto zvu~nog znaka upozorenja upotrebljava svjetlosni znak upozorenja. Taj znak voza~ mo`e upotrijebiti i u naselju prilikom preticanja drugog vozila. (2) Svjetlosni znak upozorenja voza~ mo`e upotrijebiti i danju ako takav na~in upozorenja drugim u~esnicima u saobra}aju vi{e odgovara uvjetima na putu. (3) Svjetlosni znak upozorenja daje se kratkim uzastopnim paljenjem dugih svjetala, ili uzastopnim paljenjem kratkih svjetala za osvjetljenje puta, ili naizmjeni~nim paljenjem, u kratkim razmacima, dugih i kratkih svjetala, vode}i ra~una pri tome da se time ne zasljepljuju voza~i koji dolaze iz suprotnog smjera. 11. Zaustavljanje i parkiranje ^lan 69. Voza~ ne smije zaustaviti ili parkirati vozilo na mjestu na kome bi ono ugro`avalo sigurnost drugih u~esnika u saobra}aju ili predstavljalo smetnju za normalno odvijanje saobra}aja ili kretanje pje{aka. ^lan 70. (1) Na javnom putu van naselja voza~ je du`an uvijek, kada za to postoji mogu}nost, zaustaviti ili parkirati vozilo van kolovoza. (2) Voza~ koji je zbog neispravnosti na vozilu, saobra}ajne nesre}e ili drugog opravdanog razloga prinu|en zaustaviti vozilo na kolovozu du`an je obilje`iti sigurnosnim trokutom i preduzeti sve mjere da zaustavljeno vozilo ne dovede u opasnost druga vozila i {to prije ga ukloniti s kolovoza. (3) Ako je voza~ zbog neispravnosti na vozilu, saobra}ajne nesre}e ili drugog opravdanog razloga prinu|en zaustaviti vozilo na {inama, du`an ga je sa {ina odmah ukloniti a, ako je to nemogu}e, odmah preduzeti potrebne mjere da lica koja upravljaju vozilima koja se kre}u po {inama na vrijeme budu upozorena na opasnost. ^lan 71. (1) Voza~ koji zaustavlja ili parkira vozilo na javnom putu du`an je zaustaviti, odnosno parkirati vozilo neposredno uz desnu ivicu kolovoza, a na javnom putu na kojem se saobra}aj odvija samo u jednom smjeru vozilo mo`e zaustaviti, odnosno parkirati uz desnu ili lijevu ivicu kolovoza. (2) Ako se uz desnu ivicu kolovoza nalaze tramvajske ili druge {ine, voza~ mora zaustaviti ili parkirati vozilo uz lijevu ivicu kolovoza. (3) Voza~ mo`e zaustaviti ili parkirati vozilo na mjestima koja se nalaze na sredini kolovoza samo ako su ta mjesta obilje`ena odgovaraju}im saobra}ajnim znakom ili oznakom na kolovozu. ^lan 72. Na zaustavljenom ili parkiranom vozilu ne smiju se otvarati vrata ako se time ometa kretanje drugih u~esnika u saobra}aju ili ako se ugro`ava sigurnost saobra}aja. ^lan 73. Voza~ ne smije zaustaviti ili parkirati vozilo naro~ito: 1) na obilje`enom pje{a~kom prijelazu i na udaljenosti manjoj od 5 m od tog prijelaza, kao i na prijelazu biciklisti~ke staze preko kolovoza; 2) na prijelazu puta preko `eljezni~ke ili tramvajske pruge u istom nivou; 3) na `eljezni~kim ili tramvajskim prugama ili u blizini tih pruga ako se time spre~ava ili ometa saobra}aj vozila koja se kre}u po {inama; 4) na raskrsnici i na udaljenosti manjoj od 5 m od najbli`e ivice poprije~nog kolovoza; 5) u tunelima, na mostovima, u podvo`njacima i na nadvo`njacima, kao i na dijelovima puta ispod mostova i nadvo`njaka i na udaljenosti manjoj od 15 m od tih objekata; 6) na dijelu puta u blizini vrha prijevoja i u krivini gdje je preglednost puta nedovoljna i gdje se obila`enje vozila ne bi moglo izvr{iti bez opasnosti; 7) na dijelu puta na kojem bi {irina slobodnog prolaza od zaustavljenog ili parkiranog vozila do neisprekidane uzdu`ne linije na kolovozu, ili do suprotne ivice kolovoza, ili do neke prepreke na putu, bila manja od 3 m; 8) na mjestu na kome bi vozilo zaklanjalo postavljeni saobra}ajni znak ili ure|aj za davanje svjetlosnih saobra}ajnih znakova; 9) na biciklisti~koj stazi, odnosno traci; 10) na dijelu kolovoza koji je kao stajali{te za vozila javnog saobra}aja obilje`en saobra}ajnim znakom i oznakama na kolovozu; 11) na svim ure|enim zelenim povr{inama, parkovima i sl.; 12) na mjestu koje je ozna~eno kao park ing-prostor za invalidna lica; 13) na kolovozu s dvije saobra}ajne trake gdje se saobra}aj odvija u oba smjera. ^lan 74. Osim u slu~ajevima iz ~lana 73. ovog Zakona, voza~ ne smije parkirati vozilo naro~ito na: 1) dijelu puta ispred prijelaza puta preko `eljezni~ke ili tramvajske pruge u istom nivou, i to na udaljenosti manjoj od 15 m od tih prijelaza; 2) udaljenosti manjoj od 15 m ispred i iza znaka kojim je obilje`eno stajali{te za vozila javnog saobra}aja; 3) prolazima i ulazima {kola, ustanova, preduze}a, stambenih zgrada i drugih objekata i iznad priklju~ka na vodovodnu mre`u i ulaza u kanalizacionu ili drugu mre`u komunalnih organizacija; Utorak, 31. 1. 2006. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 6 - Strana 463 Broj 6 - Strana 464 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 31. 1. 2006. 4) mjestu na kome bi parkirano vozilo onemogu}ilo pristup drugom vozilu radi parkiranja ili izlazak nekom ve} parkiranom vozilu; 5) trotoaru, odnosno na pje{a~koj stazi, ako to nije izri~ito regulirano saobra}ajnim znakom, a ako je parkiranje dozvoljeno, mora se ostaviti najmanje 1,6 m {irine na povr{ini za kretanje pje{aka s tim da ta povr{ina ne mo`e biti uz ivicu kolovoza. ^lan 75. (1) Ovla{teno slu`beno lice odredit }e da se vozilo premjesti na drugo mjesto ako je zaustavljeno ili parkirano na mjestima iz ~l. 73. i 74. ovog Zakona, vozilo parkirano u pje{a~koj zoni, kao i vozilo parkirano na mjestu rezerviranom za vozila invalida. (2) Ovla{teno slu`beno lice odredit }e da se vozilo premjesti na drugo mjesto i u svim drugim slu~ajevima kada je zaustavljeno ili parkirano na mjestu na kojem ugro`ava sigurnost saobra}aja, ili ometa normalan tok saobra}aja. ^lan 76. (1) Premje{tanje vozila iz ~lana 75. ovog Zakona obavlja nadle`no ministarstvo unutra{njih poslova. (2) Izuzetno od stava (1) ovog ~lana, uz prethodnu saglasnost nadle`nog ministarstva unutra{njih poslova, premje{tanje vozila obavljaju organizacija, pravno ili fizi~ko lice koje ovlasti nadle`no ministarstvo unutra{njih poslova. (3) Tro{kove premje{tanja vozila u slu~ajevima iz ~lana 75. ovog Zakona snosi vlasnik. (4) Radi osiguranja pla}anja tro{kova premje{tanja vozila, od vlasnika vozila koji nije dr`avljanin Bosne i Hercegovine pravno ili fizi~ko lice koje je premjestilo vozilo mo`e zatra`iti garanciju, a ako vlasnik ne}e ili ne mo`e polo`iti garanciju, mo`e zadr`ati vozilo. (5) Visinu tro{kova premje{tanja vozila utvr|uje nadle`ni or gan jedinice lokalne samouprave i uprave. ^lan 77. (1) Voza~ je du`an motorno vozilo, traktor ili priklju~no vozilo, osim motocikla bez bo~ne prikolice, koje je zaustavljeno na kolovozu, obilje`iti posebnim znakom kojim se ozna~ava zaustavljeno vozilo na kolovozu, i to: 1) kad je bio prinu|en da zaustavi vozilo na mjestu ili dijelu puta iz ~lana 73. ovog Zakona; 2) kad je vozilo zaustavljeno na kolovozu na takvom mjestu da voza~i vozila koja nailaze istim smjerom ne mogu ili ga te{ko mogu pravovremeno uo~iti; 3) no}u i u slu~aju smanjene vidljivosti na autoputu i putu rezerviranom za saobra}aj motornih vozila, kao i na dijelu puta koji nije dovoljno pregledan. (2) Znak iz stava (1) ovog ~lana postavlja se na kolovoz iza zaustavljenog vozila, u vertikalnom polo`aju i na dovoljnoj udaljenosti koja na putu van naselja ne smije biti manja od 50 m, tako da voza~i motornih vozila koji nailaze iz smjera na kojem je znak postavljen mogu pravovremeno zaustaviti svoja vozila, odnosno sigurno obi}i zaustavljeno vozilo. (3) Na isti na~in taj znak postavlja se i kad je na putu zaustavljena kolona motornih vozila s tim {to se umjesto jednog znaka na kolovoz postavljaju dva znaka, jedan pored drugog. (4) Ako je u motornom vozilu ugra|en ure|aj za istovremeno uklju~ivanje svih pokaziva~a pravca, u slu~aju iz stava (1) ovog ~lana taj ure|aj mora biti uklju~en. ^lan 78. Prije nego {to parkira i napusti vozilo, voza~ je du`an preduzeti sve mjere kojima se spre~ava da vozilo samo krene s mjesta i da se osigura od neovla{tene upotrebe. ^lan 79. (1) Za nepravilno parkirano ili zaustavljeno vozilo na trotoarima ili bilo kojim drugim mjestima iz ~l. 69. do 78. ovog Zakona, u kojem nije prisutan voza~, ovla{tena slu`bena lica ostavit }e pisano obavje{tenje da voza~ koji je parkirao ili zaustavio vozilo u roku od osam dana kod nadle`nog organa na ime nov~ane kazne uplati zakonom propisani iznos. (2) Vlasnik ili korisnik vozila du`an je ovla{tenom slu`benom licu nadle`ne slu`be dati podatke o voza~u koji je upravljao vozilom u vrijeme izvr{enja prekr{aja iz stava (1) ovog ~lana, kao i u slu~aju drugih prekr{aja propisanih ovim Zakonom u kojima je u~estvovalo njegovo vozilo. 12. Presijecanje kolone pje{aka ^lan 80. Voza~ ne smije vozilom presijecati kolonu djece, vojnika, pogrebnu povorku i svaku drugu organiziranu kolonu pje{aka koja se kre}e po kolovozu. 13. Vu~a vozila ^lan 81. (1) U saobra}aju na javnom putu vozilu na motorni pogon mogu se pridodati najvi{e dva priklju~na vozila za prijevoz tereta, odnosno jedno priklju~no vozilo za prijevoz lica, a na autoputu i putu rezerviranom za saobra}aj motornih vozila samo jedno priklju~no vozilo. (2) Vozilom na motorni pogon smije se vu}i samo priklju~no vozilo koje zna~ajno ne umanjuje njegovu stabilnost. (3) Zabranjena je vu~a neispravnih vozila na autoputu i putu rezerviranom za saobra}aj motornih vozila. (4) Izuzetno od odredbe stava (3) ovog ~lana, vu~a drugog motornog vozila autoputem dozvoljena je ako je razlog za vu~u nastao za vrijeme kretanja motornog vozila autoputem, ali samo krajnjom desnom saobra}ajnom trakom do prvog priklju~nog puta kojim se vu~eno vozilo mo`e isklju~iti iz saobra}aja na autoputu. ^lan 82. (1) Vozilom na motorni pogon smije se vu}i drugo vozilo na motorni pogon samo ako se ono zbog neispravnosti ili nedostataka pojedinih dijelova ne mo`e samo kretati i ako se pritom zna~ajno ne umanjuje stabilnost vu~nog vozila. (2) Vozilom na motorni pogon ne smije se vu}i motocikl bez bo~ne prikolice ili drugo vozilo na dva to~ka. ^lan 83. Vozilo na motorni pogon smije se vu}i no}u, kao i danju u slu~aju smanjene vidljivosti, samo ako na svojoj zadnjoj strani ima upaljena crvena svjetla za ozna~avanje vozila, ili ako ga vu~e motorno vozilo koje ima i pri vu~i koristi `uto rotaciono svjetlo. ^lan 84. (1) Za vrijeme vu~e vozila iz ~lana 82. stav (1), oba vozila moraju imati znak kojim se ozna~ava zaustavljeno vozilo na kolovozu (sigurnosni trokut). (2) Na motornom vozilu koje vu~e drugo vozilo trokut se postavlja s prednje, a na vu~enom vozilu sa zadnje strane. ^lan 85. (1) Vozilo na motorni pogon na putu dozvoljeno je vu}i pomo}u u`eta, krute veze (rude), automatskih vu~nih kuka s vi{estepenovanom regulacijom i oslanjanjem ili vje{anjem vozila na vu~no vozilo. (2) Pomo}u u`eta ne smije se vu}i vozilo na motorni pogon na kojem su neispravni ure|aji za upravljanje ili ure|aji za zaustavljanje, niti teretno motorno vozilo i autobus. (3) Krutom vezom ne smije se vu}i vozilo na motorni pogon koje nema ispravan ure|aj za upravljanje, niti vozilo na motorni pogon te`e od vu~nog vozila ako mu je neispravna pomo}na ko~nica. ^lan 86. Ako se vozilo na motorni pogon vu~e pomo}u u`eta, automatskih vu~nih kuka s vi{estepenovanom regulacijom ili krute veze, voza~ koji upravlja vu~enim vozilom mora imati odgovaraju}u dozvolu za upravljanje vozilom one kategorije kojoj pripada vozilo koje se vu~e. ^lan 87. Vu~a natovarenog teretnog vozila s priklju~nim vozilom ili bez priklju~nog vozila, odnosno traktora s priklju~nim vozilom, dozvoljena je samo do prvog mjesta pogodnog za pretovar tereta a, izuzetno, i do prvog mjesta na kojem se mo`e otkloniti kvar na vozilu. ^lan 88. (1) Odstojanje izme|u vu~nog i vu~enog vozila na motorni pogon, ako se vu~e u`etom, mora iznositi tri do pet metara, a ako se vu~e pomo}u kuke ili krute veze (rude), mo`e iznositi i manje od tri metra. (2) Kuka i kruta veza (ruda) iz stava (1) ovog ~lana moraju biti certificirane prema procedurama definiranim posebnim propisom iz stava (3) ~lana 6. ovog Zakona a voza~ mora imati dokaz o izvr{enom certificiranju. ^lan 89. (1) Vozilo na motorni pogon koje na putu vu~e drugo neispravno vozilo na motorni pogon ne smije se kretati brzinom ve}om od 40 km/h. (2) Vu~enim vozilom zabranjeno je prevoziti lica. (3) Vozila koja prevoze opasne materije ne smiju se vu}i, niti koristiti za vu~u drugih vozila. (4) Izuzetno od odredbi iz stava (3) ovog ~lana, u slu~aju neispravnosti vozila koje je natovareno opasnim materijama, takvo vozilo mo`e se prevu}i samo do najbli`eg mjesta pogodnog za pretovar ili popravku a takvo vozilo vu~e se krutom vezom (rudom) i brzina kretanja ne smije biti ve}a od 40 km/h. 14. Upotreba svjetala u saobra}aju ^lan 90. (1) Za vrijeme upravljanja motornim vozilom danju na vozilu moraju biti upaljena kratka svjetla. (2) U vremenu od prvog sumraka do potpunog svanu}a (no}u), kao i danju u slu~aju smanjene vidljivosti, na vozilu u saobra}aju na putu, osim svjetla iz stava (1) ovog ~lana, moraju biti upaljena svjetla za osvjetljavanje puta, i to na: 1) vozilu na motorni pogon - osim na biciklu s motorom, lahkom motociklu i na motociklu bez bo~ne prikolice - najmanje dva bijela ili `uta svjetla na prednjoj strani i paran broj crvenih svjetala na zadnjoj strani; 2) biciklu s motorom, lahkom motociklu i na motociklu bez bo~ne prikolice - najmanje jedno bijelo ili `uto svjetlo na prednjoj strani i najmanje jedno crveno svjetlo na zadnjoj strani; 3) biciklu - jedno bijelo svjetlo na prednjoj strani i jedno crveno svjetlo na zadnjoj strani; 4) zapre`nom vozilu - najmanje jedno bijelo svjetlo na prednjoj strani i najmanje jedno crveno svjetlo na zadnjoj strani, ili samo jedna svjetiljka koja je izra|ena tako da se s prednje strane vozila vidi bijelo svjetlo, a sa zadnje strane vozila crveno svjetlo. (3) Ako se na zapre`nom vozilu jedno svjetlo nalazi na prednjoj strani, a drugo na zadnjoj strani, ta svjetla moraju biti postavljena na uzdu`noj osi vozila ili na njegovoj lijevoj strani, a ako se na zapre`nom vozilu nalazi samo jedna svjetiljka, ona mora biti postavljena na lijevoj strani vozila. (4) U uvjetima iz stava (2) ovog ~lana, zapre`no vozilo mora imati i dva katadioptera crvene boje, simetri~no postavljena na zadnjoj strani vozila, a bicikl - jedan katadiopter crvene boje na zadnjoj strani i po jedan katadiopter `ute ili narand`aste boje na svakoj strani pedale. (5) Kad vozilo na motorni pogon vu~e jedno ili dva priklju~na vozila, na zadnjoj strani posljednjeg priklju~nog vozila moraju biti upaljena najmanje dva crvena svjetla, a ako {irina priklju~nog vozila iznosi vi{e od 1,60 m, na prednjoj strani prvog priklju~nog vozila moraju biti uklju~ena dva bijela svjetla. (6) Na motociklu za vrijeme vo`nje na putu moraju biti upaljena kratka svjetla. ^lan 91. (1) Izuzetno od odredbi ~lana 90. ovog Zakona, ne mora imati upaljena svjetla: 1) vozilo koje je zaustavljeno ili parkirano na osvijetljenom dijelu puta, tako da se jasno vidi s dovoljne udaljenosti; 2) vozilo koje je zaustavljeno ili parkirano na za to posebno odre|enim mjestima na kolovozu ili van njega ili na ulicama sa slabijim saobra}ajem; 3) bicikl, lahki motocikl i motocikl bez bo~ne prikolice koji nema akumulator - kad su zaustavljeni ili parkirani u naselju uz samu ivicu kolovoza. (2) Vozilo na motorni pogon ~ija du`ina nije ve}a od osam metara, a {irina od dva metra, i kojem nije pridodato priklju~no vozilo, kad je zaustavljeno ili parkirano na ulici u naselju, umjesto svjetala iz ~lana 90. stav (1) ta~ka 1) mo`e imati upaljeno samo jedno svjetlo koje se s prednje strane vidi kao bijelo svjetlo i sa zadnje strane kao crveno svjetlo i koje je postavljeno na strani suprotnoj od ivice kolovoza uz koju je vozilo zaustavljeno ili parkirano. ^lan 92. (1) Od prvog sumraka do potpunog svanu}a, kao i danju u slu~aju smanjene vidljivosti, moraju nositi upaljena svjetla kad se kre}u po kolovozu van naselja: 1) grupa pje{aka koja se kre}e u organiziranoj koloni ili povorci - najmanje jedno bijelo ili `uto svjetlo na ~elu kolone, odnosno povorke, i najmanje jedno crveno svjetlo na njenom za~elju; 2) vodi~i tegle}ih, tovarnih i jaha}ih `ivotinja i goni~i stoke - najmanje jedno bijelo ili `uto svjetlo naprijed i najmanje jedno crveno svjetlo pozadi. (2) Umjesto svjetala iz stava (1) ovog ~lana mogu se upotrebljavati reflektuju}e materije. ^lan 93. (1) Za osvjetljavanje puta voza~ vozila na motorni pogon, u pravilu, upotrebljava duga svjetla. (2) Voza~ vozila na motorni pogon du`an je upotrebljavati za osvjetljavanje puta kratka svjetla umjesto dugih svjetala: 1) prije mimoila`enja s drugim vozilom na udaljenosti s koje ocijeni da svjetlom svog vozila zasljepljuje voza~a vozila koje mu dolazi u susret, a pri mimoila`enju s drugim vozilom - kad voza~ tog vozila upali kratka svjetla ili kad naizmjeni~nim paljenjem i ga{enjem svjetala upozorava da mu duga svjetla smetaju, uvijek na udaljenosti manjoj od 200 m; 2) za vrijeme kretanja za drugim vozilom na odstojanju od najmanje 100 m da dugim svjetlima svog vozila ne zasljepljuje voza~a vozila ispred sebe; 3) za vrijeme dok vozilom prolazi pored organizirane kolone ili povorke pje{aka; Utorak, 31. 1. 2006. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 6 - Strana 465 Broj 6 - Strana 466 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 31. 1. 2006. 4) kada se kre}e putem koji se pru`a neposredno pored plovnog puta ili pored `eljezni~ke ili tramvajske pruge - u susretu s plovilom, odnosno s vozilom koje se kre}e po {inama a koje nailazi iz suprotnog smjera. (3) No}u, kao i danju u slu~aju smanjene vidljivosti, voza~ vozila na motorni pogon za vrijeme vo`nje mora imati na vozilu upaljena najmanje kratka svjetla za osvjetljavanje puta. ^lan 94. (1) Svjetla za ozna~avanje vozila na motorni pogon upotrebljavaju se u uvjetima iz ~lana 90. stav (1) ovog Zakona kada je vozilo zaustavljeno ili parkirano na putu. (2) Svjetla za ozna~avanje vozila na motorni pogon moraju biti upaljena za vrijeme dok su upaljena bilo koja svjetla za osvjetljavanje puta ili posebna svjetla za maglu. ^lan 95. (1) Po magli voza~ vozila na motorni pogon na vozilu treba imati upaljena kratka svjetla za osvjetljavanje puta ili svjetla za maglu ili oba svjetla istovremeno. (2) Svjetla za maglu mogu se upotrebljavati samo za vrijeme magle ili u slu~aju smanjene vidljivosti i ne mogu se istovremeno koristiti s dugim svjetlima. (3) Svjetla za maglu koja se nalaze na prednjoj strani vozila moraju biti bijele ili `ute boje, a na zadnjoj strani crvene boje. 15. Odstojanje izme|u vozila ^lan 96. Voza~ je du`an dr`ati potrebno odstojanje kad se kre}e iza drugog vozila, tako da ne ugro`ava sigurnost saobra}aja. ^lan 97. (1) Kad se na javnom putu van naselja, koji ima samo jednu saobra}ajnu traku namijenjenu za saobra}aj vozila u jednom smjeru, kre}u jedno za drugim vozila na motorni pogon ~ija je najve}a dozvoljena masa ve}a od 3.500 kg ili ~ija je du`ina ve}a od sedam metara, voza~i su du`ni izme|u svakog od tih vozila dr`ati odstojanje od najmanje 100 m. (2) Odredba stava (1) ovog ~lana ne odnosi se na dio puta na kojem je preticanje zabranjeno. (3) Ako se na putu kre}u dva ili vi{e vozila koja prevoze opasne materije, odstojanje izme|u tih vozila ne smije biti manje od 200 metara. 16. Saobra}aj tramvaja i drugih vozila na {inama ^lan 98. Odredbe ~l. od 25. do 97. ovog Zakona primjenjuju se i na saobra}aj tramvaja i drugih vozila koja se na putu kre}u po {inama, osim ako to ne isklju~uju konstrukcione karakteristike tih vozila ili na~in njihovog kretanja. 17. Saobra}aj bicikala, bicikala s motorom, lahkih motocikala i motocikala ^lan 99. (1) Biciklom na kategoriranom putu smije upravljati lice koje je navr{ilo 12 godina, a biciklom s motorom lice koje je navr{ilo 14 godina. (2) Voza~ bicikla i voza~ bicikla s motorom ukoliko je pokretan snagom voza~a du`ni su se kretati {to bli`e desnoj ivici kolovoza, a ako postoji biciklisti~ka staza, po biciklisti~koj stazi, odnosno traci. (3) Ako se dva ili vi{e voza~a bicikala ili bicikla s motorom kre}u u grupi, du`ni su se kretati jedan za drugim. (4) Ako na putu postoji posebno ure|ena biciklisti~ka staza, voza~ bicikla s motorom ukoliko je pokretan snagom voza~a i voza~ bicikla moraju se kretati desnom biciklisti~kom stazom u odnosu na smjer kretanja saobra}aja. (5) Na biciklisti~kim stazama ure|enim i obilje`enim za saobra}aj bicikla i bicikla s motorom u oba smjera, vozila se moraju kretati desnom stranom u smjeru kretanja vozila. (6) Voza~ bicikla i voza~ bicikla s motorom smiju se kretati samo po onim saobra}ajnim povr{inama po kojima je kretanje takvim vozilima dozvoljeno. ^lan 100. Voza~ bicikla, bicikla s motorom, lahkog motocikla i motocikla treba upravljati vozilom na na~in kojim se ne umanjuje stabilnost vozila i ne ometaju drugi u~esnici u saobra}aju, a naro~ito ne smije skidati ruke s upravlja~a, pridr`avati se za drugo vozilo, prevoziti, vu}i ili gurati predmete koji ga mogu ometati u upravljanju vozilom, ili ugro`avati druge u~esnike u saobra}aju. ^lan 101. Voza~ bicikla, bicikla s motorom, lahkog motocikla i motocikla mo`e prevoziti druga lica samo ako na vozilu postoje posebna sjedi{ta i oslonci za noge, a voza~ motocikla mo`e to ~initi i u bo~noj prikolici. ^lan 102. Voza~ bicikla, bicikla s motorom, lahkog motocikla ili motocikla i lica koja se prevoze tim vozilima moraju koristiti za{titnu kacigu za vrijeme vo`nje. 18. Saobra}aj zapre`nih vozila i kretanje stoke ^lan 103. (1) Voza~ zapre`nog vozila treba upravljati vozilom sve vrijeme dok se vozilo kre}e putem i du`an je vozilo dr`ati {to bli`e desnoj ivici kolovoza. (2) Zapre`no vozilo ne smije se ostavljati bez nadzora na putu ili uz put. (3) Lica koja se voze zapre`nim vozilom za vrijeme kretanja vozila ne smiju stajati na vozilu, sjediti na stranicama vozila, sjediti na platou vozila sa strane, niti se nalaziti na rudi vozila dok je vozilo u pokretu. ^lan 104. (1) Stoku koja se kre}e javnim putem goni~ stoke mora dr`ati {to je mogu}e bli`e desnoj ivici puta. (2) Stoka se ne smije ostavljati na putu ili uz put bez nadzora goni~a stoke. 19. Kretanje pje{aka ^lan 105. (1) Pje{ak se ne smije, po pravilu, kretati i zadr`avati na kolovozu. (2) Ako se pje{ak kre}e po kolovozu, on se mora kretati {to bli`e ivici kolovoza, i to veoma pa`ljivo i na na~in kojim ne ometa ili ne spre~ava saobra}aj vozila. ^lan 106. (1) Na putu koji ima trotoar ili drugu povr{inu odre|enu za kretanje pje{aka, odnosno povr{inu pored kolovoza pogodnu za kretanje pje{aka, pje{ak je du`an kretati se tim povr{inama. (2) Na putu na kojem ne postoji trotoar ili druga povr{ina odre|ena za kretanje pje{aka, odnosno pogodna za kretanje pje{aka, a koju pje{aci ne mogu koristiti iz bilo kojeg razloga, pje{aci se mogu kretati kolovozom. (3) Na kolovozu puta zabranjeno je igranje, vo`nja dje~ijim biciklom, romobilom, koturaljkama i sli~no, kao i sankanje, skijanje i drugo, osim ako je to posebno dozvoljeno. ^lan 107. (1) Kad se pje{aci kre}u kolovozom na javnom putu van naselja, du`ni su kretati se uz lijevu ivicu kolovoza u smjeru kretanja, tako da se kre}u jedan iza drugog. (2) Izuzetno od odredbe stava (1) ovog ~lana, pje{ak se mo`e kretati uz desnu ivicu kolovoza samo kad je takvo kretanje za njega sigurnije (nepregledna krivina, provalija, usjek, zasjek, odron i sl.). (3) Pje{ak koji gura ru~na kolica, bicikl, lahki motocikl ili motocikl, lica koja se kre}u pomo}u pokretnih stolica za nemo}na lica, kao i organizirana kolona pje{aka, moraju se kretati uz desnu ivicu kolovoza u smjeru kretanja. ^lan 108. (1) Pje{ak je du`an prelaziti preko kolovoza i biciklisti~ke staze pa`ljivo i najkra}im putem po{to se prije stupanja na kolovoz uvjeri da to mo`e u~initi na siguran na~in. (2) Na putu koji ima obilje`ene pje{a~ke prijelaze ili posebno izgra|ene prijelaze, odnosno prolaze za pje{ake, pri prela`enju puta pje{ak je du`an kretati se tim prijelazima, odnosno prolazima, ako oni nisu od njega udaljeni vi{e od 100 m. ^lan 109. (1) Na obilje`enom pje{a~kom prijelazu, na kome je saobra}aj pje{aka reguliran svjetlosnim saobra}ajnim znakovima za pje{ake, pje{ak je du`an postupati prema tim znakovima. (2) Na obilje`enom pje{a~kom prijelazu na kome saobra}aj pje{aka nije reguliran posebnim svjetlosnim saobra}ajnim znakovima za pje{ake, ali je saobra}aj vozila reguliran svjetlosnim saobra}ajim znakovima za vozila ili znakovima koje daju ovla{tena lica, pje{aci mogu prelaziti kolovoz samo dok im je datim znakom dozvoljen prijelaz kolovoza. (3) Na obilje`enom pje{a~kom prijelazu na kome saobra}aj nije reguliran svjetlosnim saobra}ajnim znakovima, ni znakovima koje daje ovla{teno lice, prije stupanja na pje{a~ki prijelaz pje{ak je du`an obratiti pa`nju na udaljenost i brzinu vozila koja mu se pribli`avaju. ^lan 110. Pje{ak koji namjerava prije}i kolovoz na mjestu na kojem ne postoji obilje`en pje{a~ki prijelaz ne smije stupiti na kolovoz ako time ometa saobra}aj vozila. 20. Obaveze voza~a prema pje{acima ^lan 111. (1) Ako je saobra}aj na obilje`enom pje{a~kom prijelazu reguliran svjetlosnim saobra}ajnim znakovima ili znakovima ovla{tenog lica, voza~ je du`an zaustaviti vozilo ispred pje{a~kog prijelaza kad mu je datim znakom zabranjen prolaz, a ako mu je na takvom prijelazu datim znakom dozvoljen prolaz, voza~ ne smije ometati prolaz pje{aka koji su ve} stupili na pje{a~ki prijelaz. (2) Ako se obilje`eni pje{a~ki prijelaz iz stava (1) ovog ~lana nalazi na ulazu na bo~ni put, voza~ koji skre}e na taj put du`an je skretanje vr{iti smanjenom brzinom i propustiti pje{ake koji su ve} stupili ili stupaju na pje{a~ki prijelaz i, po potrebi, zaustaviti vozilo kojim upravlja da bi propustio pje{ake. (3) Ako na obilje`enom pje{a~kom prijelazu saobra}aj nije reguliran ure|ajima za davanje svjetlosnih saobra}ajnih znakova ni znakovima ovla{tenog lica, voza~ je du`an zaustaviti vozilo pred takvim pje{a~kim prijelazom, kako bi propustio pje{ake koji prelaze ili stupaju na pje{a~ki prijelaz, ili nedvosmisleno pokazuju namjeru da pre|u preko pje{a~kog prijelaza. ^lan 112. (1) Voza~ koji skre}e na bo~ni put na ~ijem ulazu ne postoji obilje`en pje{a~ki prijelaz du`an je skretanje izvr{iti smanjenom brzinom i ne smije ugroziti pje{ake koji su ve} stupili na kolovoz. (2) Voza~ koji se kre}e po mokrom kolovozu u naseljenom mjestu du`an je prilagoditi brzinu kretanja vozila tako da izbjegne prskanje pje{aka koji se kre}u ivicom kolovoza ili trotoara. 21. Saobra}aj na prijelazu puta preko `eljezni~ke pruge ^lan 113. Voza~ koji se vozilom pribli`ava prijelazu puta preko `eljezni~ke pruge u istom nivou du`an je kretanje vozila podesiti tako da ga mo`e zaustaviti pred ure|ajem za zatvaranje saobra}aja na prijelazu, ili pred ure|ajem za davanje znakova kojima se najavljuje pribli`avanje vozila koja se kre}u po {inama, odnosno da mo`e zaustaviti vozilo prije nego {to stupi na `eljezni~ku prugu. ^lan 114. U~esnici u saobra}aju du`ni su zaustaviti se pred prijelazom puta preko `eljezni~ke pruge u istom nivou ako je ure|aj za zatvaranje saobra}aja spu{ten, ili ako se taj ure|aj ve} po~eo spu{tati, ili ako se daju svjetlosni ili zvu~ni znakovi koji upozoravaju da }e se taj ure|aj po~eti spu{tati, odnosno da se prijelazu puta preko `eljezni~ke pruge pribli`ava vozilo koje se kre}e {inama. ^lan 115. (1) Pred prijelazom puta preko `eljezni~ke pruge u istom nivou na kome su postavljeni svjetlosni saobra}ajni znakovi, u~esnici u saobra}aju du`ni su se zaustaviti kad se pojavi crveno trep}u}e svjetlo ili crveno neprekidno svjetlo. (2) U~esnici u saobra}aju koji prelaze preko `eljezni~ke pruge u istom nivou du`ni su to ~initi s poja~anim oprezom i kad svjetla na prijelazu nisu upaljena. (3) Na prijelazu puta preko `eljezni~ke pruge u istom nivou na kome nema ure|aja za zatvaranje saobra}aja, niti ure|aja za davanje znakova kojima se najavljuje pribli`avanje voza, u~esnici u saobra}aju mogu pre}i preko `eljezni~ke pruge tek po{to se prethodno uvjere da prugom ne nailazi voz ili neko drugo vozilo koje se kre}e po {inama. 22. Saobra}aj na autoputu, putu rezerviranom za saobra}aj motornih vozila i brzom putu ^lan 116. (1) Autoputem se ne smiju kretati pje{aci, stoka ni vozila koja se, prema odredbama ovog Zakona, ne smatraju motornim vozilima. (2) Autoputem se ne smiju kretati ni motorna vozila koja se prema svojim konstrukcionim karakteristikama ne mogu kretati brzinom ve}om od 40 km/h. (3) Odredba stava (2) ovog ~lana ne odnosi se na vojna vozila i na vozila organa unutra{njih poslova, te vozila za odr`avanje puta kada daju posebne svjetlosne znakove. ^lan 117. (1) Na autoputu voza~ ne smije zaustavljati motorno vozilo osim na povr{inama van kolovoza koje su za to posebno ure|ene i obilje`ene. (2) Voza~ koji je zbog neispravnosti vozila ili zbog drugih razloga prinu|en zaustaviti vozilo na kolovozu autoputa, du`an je zaustaviti ga na posebnoj traci za prinudno zaustavljanje vozila, ako ona na tom mjestu postoji, i preduzeti potrebne mjere da se vozilo {to prije ukloni s kolovoza. (3) Na autoputu voza~ ne smije vr{iti polukru`no okretanje, niti se kretati vozilom unazad. Utorak, 31. 1. 2006. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 6 - Strana 467 Broj 6 - Strana 468 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 31. 1. 2006. ^lan 118. Na autoput se ne smije uklju~iti motorno vozilo koje vu~e drugo motorno vozilo koje se zbog neispravnosti ne mo`e kretati. ^lan 119. (1) Autoputem se motorna vozila moraju kretati krajnjom desnom saobra}ajno trakom koja nije zauzeta vozilima u koloni. (2) Odredba ~lana 39. stav (3) ovog Zakona ne primjenjuje se na vozila koja se kre}u dijelom autoputa koji prolazi kroz naselje. ^lan 120. Na autoputu sa tri ili vi{e saobra}ajnih traka, namijenjenih za saobra}aj vozila u jednom smjeru, voza~i teretnih motornih vozila ~ija je najve}a dozvoljena masa ve}a od 3.500 kg i skupova vozila ~ija je du`ina ve}a od sedam metara, smiju koristiti samo dvije saobra}ajne trake koje se nalaze uz desnu ivicu kolovoza. ^lan 121. (1) Voza~ koji se motornim vozilom uklju~uje u saobra}aj na autoputu du`an je: 1) koristiti posebnu traku za ubrzavanje, kad takva traka postoji u produ`enju priklju~nog puta, i da se u saobra}aj na autoputu uklju~i daju}i odgovaraju}i znak, na na~in kojim ne ugro`ava saobra}aj vozila koja se kre}u autoputem; 2) propustiti vozila koja se kre}u autoputem ako na mjestu na kome se uklju~uje u saobra}aj na autoputu ne postoji posebna traka za ubrzavanje. (2) Voza~ koji se vozilom isklju~uje iz saobra}aja na autoputu du`an je pravovremeno zauzeti polo`aj vozilom na krajnjoj desnoj saobra}ajnoj traci i {to prije pre}i na posebnu traku za usporavanje, ako takva traka postoji na ulazu u priklju~ni put. ^lan 122. Odredbe ~l. od 116. do 121. ovog Zakona primjenjuju se i na saobra}aj na putu rezerviranom za saobra}aj motornih vozila i brzom putu. 23. Saobra}aj u tunelu ^lan 123. Voza~ koji se vozilom kre}e kroz tunel ne smije zaustavljati vozilo, polukru`no okretati vozilo ili se kretati unazad u tunelu. ^lan 124. Na vozilima na motorni pogon za vrijeme kretanja kroz tunel moraju biti upaljena kratka svjetla za osvjetljavanje puta. 24. Vozila pod pratnjom ^lan 125. (1) Vozilima pod pratnjom, u skladu s ovim Zakonom, podrazumijevaju se vozila kojima je dodijeljena pratnja policije ili vojne policije, s posebnim motornim vozilima opremljenim ure|ajima za davanje posebnih zvu~nih i svjetlosnih znakova crvene i plave boje, i to za vrijeme dok se ti znakovi daju. (2) Voza~ koji na putu susretne vozilo ili kolonu vozila pod pratnjom i voza~ kojeg sustigne vozilo ili kolona vozila pod pratnjom du`ni su ustupiti prvenstvo prolaza, omogu}iti nesmetan prolaz, a, po potrebi, zaustaviti vozilo, umjesto dugih svjetala no}u upotrijebiti kratka svjetla za osvjetljavanje puta, strogo se pridr`avati naredbi koje im daju lica iz pratnje i kretanje nastaviti tek po{to pro|u sva vozila pod pratnjom. (3) Vozila pod pratnjom imaju pravo prvenstva prolaza u odnosu na sva druga vozila (~lan 49.), osim u odnosu na vozila koja se kre}u raskrsnicom na kojoj je saobra}aj reguliran svjetlosnim saobra}ajnim znakovima ili znakovima ovla{tenog lica, i na njih se ne primjenjuju odredbe o ograni~enju brzine (~l. 44. i 46.), zabrani preticanja i obila`enja kolone vozila (~lan 61. stav (1) ta~ka 1.) i zabrani presijecanja kolone pje{aka (~lan 80.), pod uvjetom da ne ugro`avaju sigurnost drugih u~esnika u saobra}aju. (4) Da bi omogu}ili nesmetan prolaz vozilima iz stava (1) ovog ~lana, pje{aci su se du`ni skloniti s kolovoza dok ta vozila pro|u. 25. Vozila s pravom prvenstva prolaza ^lan 126. (1) Na vozila slu`be hitne pomo}i, vatrogasna vozila i vozila policije i sudske policije, vojna vozila i vozila Dr`avne grani~ne slu`be BiH, kad posebnim ure|ajima daju svjetlosne i zvu~ne znakove, ne primjenjuju se odredbe o ograni~enju brzine (~l. 44. i 46.), zabrani preticanja i obila`enja kolone vozila (~lan 61. stav (1) ta~ka 1.) i zabrani presijecanja kolone pje{aka (~lan 80.). Ta vozila imaju pravo prvenstva prolaza u odnosu na sva druga vozila (~lan 49.) osim u odnosu na vozila pod pratnjom (~lan 125.) i vozila koja se kre}u raskrsnicom na kojoj je saobra}aj reguliran svjetlosnim saobra}ajnim znakovima ili znakovima ovla{tenog lica, pod uvjetom da ne ugro`avaju sigurnost drugih u~esnika u saobra}aju. (2) Kako bi omogu}ili prolaz vozilima iz stava (1) ovog ~lana, pje{aci su se du`ni skloniti s kolovoza, a ostala vozila propustiti ih i, prema potrebi, zaustaviti se dok ta vozila pro|u. (3) Kad vozilo policije ili vojno vozilo upotrebom plavih svjetala osigurava prolaz jednom vozilu ili koloni vozila koja se kre}u iza njega, voza~i su du`ni obratiti pa`nju i na vozila kojima se osigurava prolaz, propustiti ih i, prema potrebi, zaustaviti svoja vozila dok ta vozila pro|u. (4) U pogledu me|usobnog prava prvenstva prolaza, za vozila iz stava (1) ovog ~lana va`e odredbe o prvenstvu prolaza. (5) Ure|aji za davanje posebnih svjetlosnih i zvu~nih znakova smiju se ugra|ivati i upotrebljavati samo na vozilima ~ija je pratnja policija ili vojna lica (~lan 125. stav (1)) i na vozilima s pravom prvenstva prolaza iz st. (1) i (3) ovog ~lana. 26. Teret na vozilu ^lan 127. (1) Vozilo u saobra}aju na putu ne smije se opteretiti preko svoje nosivosti koja je upisana u knji`icu vozila, ili preko dozvoljenog osovinskog optere}enja, ili preko najve}e dozvoljene mase, ili preko mogu}nosti koje dozvoljavaju karakteristike puta i tehni~ko-konstrukcione mogu}nosti vozila. (2) Teret na vozilu treba biti tako raspore|en i, prema potrebi, pri~vr{}en i pokriven da: 1) ne ugro`ava sigurnost u~esnika u saobra}aju i ne nanosi {tetu putu i objektima na putu; 2) ne umanjuje u ve}oj mjeri stabilnost vozila i ne ote`ava upravljanje vozilom; 3) ne umanjuje voza~u preglednost puta; 4) ne stvara suvi{nu buku i ne rasipa se po putu; 5) ne zaklanja svjetlosne i svjetlosno-signalne ure|aje na vozilu, registarske tablice i druge propisane oznake na vozilu. ^lan 128. (1) Teret na vozilu ne smije pre}i najudaljeniju ta~ku na prednjoj strani vozila vi{e od jednog metra. (2) Teret koji se prevozi na vozilu i priklju~nom vozilu mo`e pre}i najudaljeniju ta~ku na zadnjoj strani vozila najvi{e za jednu {estinu svoje du`ine koja je kao kontinuiran teret oslonjena na tovarni prostor. (3) Ako se vozilom prevozi teret u kombinaciji koja se sastoji od vu~nog vozila i jednoosovinske prikolice, pod du`inom vozila podrazumijeva se ukupna du`ina vu~nog vozila i jednoosovinske prikolice. (4) Ako teret na vozilu prelazi za vi{e od jednog metra najudaljeniju ta~ku na zadnjoj strani vozila, najisturenija ta~ka tereta mora biti ozna~ena crvenom tkaninom. (5) Najisturenija ta~ka tereta koji se prevozi teretnim motornim ili priklju~nim vozilom u slu~aju iz stava (4) ovog ~lana mora biti ozna~ena tablom. Ta tab la je kvadratnog oblika, dimenzija 50 x 50 cm, obojena naizmjeni~no kosim trakama reflektuju}e narand`aste i bijele boje i postavljena uspravno na uzdu`nu osu vozila. ^lan 129. No}u, kao i danju u slu~aju smanjene vidljivosti, najisturenija ta~ka na teretu koji se prevozi vozilom mora biti ozna~ena: 1) u slu~aju iz ~lana 128. stav (4) ovog Zakona - svjetlom i reflektuju}om materijom crvene boje; 2) kad teret na vozilu na motorni pogon ili na priklju~nom vozilu bo~no prelazi za vi{e od 20 cm vanjsku ivicu prednjeg ili zadnjeg svjetla za ozna~avanje vozila - svjetlom i katadiopterom koji s prednje strane daju bijelo svjetlo, a sa zadnje strane - crveno svjetlo. IV. SAOBRA]AJNI ZNAKOVI 1. Op}e odredbe ^lan 130. (1) Javni putevi moraju se obilje`iti propisanim saobra}ajnim znakovima, kojima se u~esnici u saobra}aju upozoravaju na opasnost koja im prijeti na odre|enom javnom putu ili dijelu tog puta, stavljaju do znanja ograni~enja, zabrane i obaveze kojih se u~esnici u saobra}aju moraju pridr`avati i daju potrebna obavje{tenja za sigurno i nesmetano odvijanje saobra}aja. (2) Saobra}ajnim znakovima moraju se obilje`iti i opasnosti privremenog karaktera, naro~ito one koje nastanu usljed iznenadnog o{te}enja ili onesposobljavanja puta, kao i privremena ograni~enja i privremene zabrane u saobra}aju i ti znakovi moraju se ukloniti ~im prestanu razlozi zbog kojih su postavljeni. (3) Saobra}ajni znakovi su: znakovi opasnosti, znakovi izri~itih naredbi i znakovi obavje{tenja s dopunskom tablom koja je sastavni dio saobra}ajnog znaka i koja bli`e odre|uje zna~enje saobra}ajnog znaka ili bez nje, svjetlosni saobra}ajni znakovi, oznake na kolovozu, trotoaru i sl. te svjetlosne i druge oznake na putu. (4) U~esnici u saobra}aju du`ni su pridr`avati se ograni~enja, zabrana i obaveza izra`enih pomo}u postavljenih saobra}ajnih znakova. ^lan 131. (1) Saobra}ajne znakove i opremu na putu postavljaju i odr`avaju institucije koje upravljaju putevima na osnovu rje{enja nadle`nog organa. (2) Saobra}ajni znakovi postavljaju se i odr`avaju tako da ih u~esnici u saobra}aju i danju i no}u na vrijeme i lahko mogu uo~iti i pravovremeno postupiti u skladu s njihovim zna~enjem. (3) Saobra}ajni znakovi moraju se ukloniti, dopuniti ili zamijeniti ako njihovo zna~enje ne odgovara izmijenjenim uvjetima za saobra}aj na putu ili zahtjevima sigurnosti u saobra}aju. ^lan 132. (1) Na saobra}ajni znak i na stub na koji je znak postavljen zabranjeno je stavljati bilo {ta {to nije u vezi sa zna~enjem saobra}ajnog znaka. (2) Zabranjeno je neovla{teno uklanjanje i o{te}ivanje saobra}ajnih znakova i opreme puta ili izmjena zna~enja saobra}ajnih znakova. ^lan 133. Na putu se ne smiju postavljati ta ble, znakovi, svjetla, stubovi ili drugi sli~ni predmeti kojima se zaklanja ili umanjuje vidljivost postavljenih saobra}ajnih znakova, ili koji svojim oblikom, bojom, izgledom ili mjestom postavljanja podra`avaju ili li~e na neki saobra}ajni znak, ili zasljepljuju u~esnike u saobra}aju, ili odvra}aju njihovu pa`nju u mjeri koja mo`e biti opasna za sigurnost saobra}aja na putu. 2. Znakovi opasnosti, znakovi izri~itih naredbi i znakovi obavje{tenja ^lan 134. (1) Znakovi opasnosti slu`e da se u~esnici u saobra}aju na putu upozore na opasnost koja prijeti na odre|enom mjestu, odnosno dijelu puta, i da se obavijeste o prirodi te opasnosti. (2) Znakovi izri~itih naredbi stavljaju do znanja u~esnicima u saobra}aju na putu zabrane, ograni~enja i obaveze kojih se moraju pridr`avati. (3) Znakovi obavje{tenja pru`aju u~esnicima u saobra}aju potrebna obavje{tenja o putu kojim se kre}u i druga obavje{tenja koja im mogu biti korisna. ^lan 135. Znakovi opasnosti i znakovi izri~itih naredbi na autoputu, putu rezerviranom za saobra}aj motornih vozila, magistralnom i regionalnom putu i u naseljenim mjestima moraju biti presvu~eni reflektuju}im materijama ili osvijetljeni vlastitim izvorom svjetlosti. 3. Svjetlosni saobra}ajni znakovi i svjetlosne oznake ^lan 136. (1) Za reguliranje saobra}aja upotrebljavaju se ure|aji kojima se daju svjetlosni saobra}ajni znakovi crvene, `ute i zelene boje. (2) Na ure|ajima za davanje svjetlosnih saobra}ajnih znakova trobojnim svjetlima svjetla se postavljaju po vertikalnoj osi, jedno ispod drugog, i to: crveno gore, `uto u sredini, a zeleno dolje. Ako je ure|aj za davanje svjetlosnih saobra}ajnih znakova postavljen i iznad saobra}ajne trake, svjetla mogu biti postavljena po horizontalnoj osi, jedno pored drugog, i to: crveno lijevo, `uto u sredini, a zeleno desno. Ta svjetla imaju oblik kruga, a zeleno svjetlo mo`e biti i u obliku jedne ili vi{e strelica smje{tenih u krugu crne boje. ^lan 137. (1) Na ure|ajima za davanje svjetlosnih saobra}ajnih znakova trobojnim svjetlima: 1) crveno i zeleno svjetlo ne smiju biti upaljeni istovremeno; 2) `uto svjetlo mo`e biti upaljeno kao samostalno svjetlo u vremenskom razmaku od prestanka zelenog do pojave crvenog svjetla ili istovremeno sa crvenim svjetlom, prije pojave zelenog svjetla; 3) `uto svjetlo mo`e biti upaljeno kao trep}u}e svjetlo kada ne rade ostali svjetlosni signali na raskrsnici. Utorak, 31. 1. 2006. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 6 - Strana 469 Broj 6 - Strana 470 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 31. 1. 2006. (2) Pri projektiranju novih ili rekonstrukciji postoje}ih saobra}ajnih znakova obavezno treba ugraditi zeleno trep}u}e svjetlo, kao najavu prestanka slobodnog prolaza. ^lan 138. (1) Ure|aju za davanje svjetlosnih saobra}ajnih znakova trobojnim svjetlima mo`e se dodati dopunski svjetlosni znak u obliku zelene svijetle}e strelice ili vi{e takvih znakova. (2) Dopunski svjetlosni znakovi iz stava (1) ovog ~lana postavljaju se s odgovaraju}e strane svjetlosnog saobra}ajnog znaka, i to na visini na kojoj se nalazi zeleno svjetlo. ^lan 139. (1) Na ure|ajima za davanje saobra}ajnih znakova kojima se regulira saobra}aj na kolovozu s vi{e od dvije saobra}ajne trake, obilje`ene uzdu`nim linijama, za svaku saobra}ajnu traku posebno i koji se nalazi iznad saobra}ajne trake, crveno svjetlo zna~i zabranu saobra}aja du` saobra}ajne trake iznad koje je postavljeno, a zeleno svjetlo zna~i slobodan prolaz tom saobra}ajnom trakom. (2) Crveno svjetlo iz stava (1) ovog ~lana ima oblik ukr{tenih linija, a zeleno svjetlo ima oblik strelice s vrhom okrenutim nadolje. ^lan 140. (1) Za reguliranje saobra}aja pje{aka mogu se upotrebljavati i posebni ure|aji za davanje svjetlosnih saobra}ajnih znakova crvene i zelene boje i ure|aji za davanje zvu~nih signala. (2) Ta svjetla moraju biti postavljena po vertikalnoj osi, jedno ispod drugog, i to: crveno svjetlo gore, a zeleno svjetlo dolje. (3) Svjetla iz stava (1) ovog ~lana sastoje se od svijetle}e povr{ine crvene ili zelene boje na kojoj se nalazi tamna silueta pje{aka, ili od tamne povr{ine na kojoj se nalazi svijetle}a silueta pje{aka crvene ili zelene boje. Ta svjetla ne smiju biti upaljena istovremeno. ^lan 141. (1) Ako se ivice kolovoza na javnom putu obilje`avaju svjetlosnim saobra}ajnim oznakama, one se obilje`avaju svjetlima, refleksnim staklima ili reflektuju}im materijama, i to desna strana kolovoza oznakama crvene boje, a lijeva strana oznakama bijele boje. (2) Ivice kolovoza na dijelu puta kroz tunel moraju biti obilje`ene oznakama iz stava (1) ovog ~lana. (3) Ako vrhovi pje{a~kih ostrva, ostrva za usmjeravanje saobra}aja i drugi objekti na kolovozu no}u nisu osvijetljeni, moraju se obilje`iti svjetlima, refleksnim staklima ili reflektuju}im materijama `ute boje. 4. Oznake na kolovozu ^lan 142. (1) Oznake na kolovozu slu`e za reguliranje saobra}aja na putevima i za obavje{tavanje i vo|enje u~esnika u saobra}aju. (2) Oznake na kolovozu mogu biti postavljene same ili uz druge saobra}ajne znakove ako je potrebno da se zna~enje tih znakova ja~e istakne, odnosno potpunije odredi ili objasni. (3) Oznake na kolovozu ~ine linije, strelice, natpisi i druge oznake. (4) Oznake na kolovozu mogu imati i reflektuju}e karakteristike. ^lan 143. (1) Oznake na kolovozu postavljaju se na putevima sa savremenim kolovozom. (2) Na javnom putu van naselja sa savremenim kolovozom za saobra}aj u oba smjera, na kome postoje samo dvije saobra}ajne trake, te trake moraju biti odvojene odgovaraju}om uzdu`nom linijom na kolovozu, a na magistralnom putu obilje`ene i ivi~nim linijama. 5. Turisti~ka i ostala signalizacija na putu ^lan 144. (1) Turisti~ka i ostala signalizacija na putu namijenjena je obavje{tavanju u~esnika u saobra}aju o kulturnim, historijskim, prirodnim i turisti~kim znamenitostima, te ostalim objektima i sadr`ajima. (2) Bli`e propise o turisti~koj i ostaloj signalizaciji na putu donosi ministar u saradnji s nadle`nim organom. 6. Obilje`avanje prijelaza puta preko `eljezni~ke pruge ^lan 145. Na dijelu puta ispred prijelaza puta preko `eljezni~ke pruge u istom nivou moraju biti postavljeni odgovaraju}i saobra}ajni znakovi. ^lan 146. (1) Na prijelazima puta preko `eljezni~ke pruge u istom nivou, osim saobra}ajnih znakova iz ~lana 145. ovog Zakona, postavljaju se i branici ili polubranici, odnosno ure|aji za davanje znakova kojima se najavljuje pribli`avanje voza ako to zahtijeva gustina saobra}aja ili drugi uvjeti na prijelazu puta preko `eljezni~ke pruge u istom nivou. (2) Uslovi u kojima ure|aji iz stava (1) ovog ~lana moraju biti postavljeni utvr|uju se posebnim zakonom ili propisom donesenim na osnovu zakona. ^lan 147. Svjetlosni znakovi kojima se najavljuje pribli`avanje voza na prijelazu puta preko `eljezni~ke pruge u istom nivou daju se naizmjeni~nim paljenjem dva crvena trep}u}a svjetla koja imaju oblik kruga. ^lan 148. (1) Na prijelazu puta preko `eljezni~ke pruge u istom nivou na kome postoji ure|aj za davanje svjetlosnih znakova kojima se najavljuje pribli`avanje voza, odnosno spu{tanje branika ili polubranika, tom ure|aju mo`e se dodati i ure|aj za davanje zvu~nih znakova. (2) Na prijelazima zemljanog puta s manjim saobra}ajem i pje{a~ke staze preko `eljezni~ke pruge u istom nivou u~esnici u saobra}aju mogu se osigurati samo ure|ajem za davanje zvu~nih znakova. ^lan 149. (1) Na prijelazima puta preko `eljezni~ke pruge u istom nivou branici ili polubranici moraju biti naizmjeni~no obojeni crvenom i `utom bojom. (2) Branici i polubranici, kao i saobra}ajni znakovi postavljeni na dijelu puta ispred prijelaza puta preko `eljezni~ke pruge u istom nivou, moraju imati refleksna stakla ili biti presvu~eni reflektuju}im materijama odgovaraju}e boje. (3) Branici i polubranici moraju biti opremljeni trep}u}im crvenim svjetlom. ^lan 150. Na prijelazu puta preko `eljezni~ke pruge u istom nivou na kome se prilikom nailaska voza branici ili polubranici automatski spu{taju, kao i na prijelazu puta preko `eljezni~ke pruge u istom nivou na kome se branicima ili polubranicima rukuje ru~no, i to s mjesta s kojeg se oni ne vide, mora se postaviti ure|aj za davanje svjetlosnih znakova ili ure|aj za davanje zvu~nih znakova kojima se u~esnici u saobra}aju obavje{tavaju o spu{tanju branika ili polubranika. 7. Obilje`avanje radova i prepreka na putu ^lan 151. (1) Dio puta na kome su nastale prepreke koje se ne mogu odmah otkloniti ili na kome se izvode radovi, mora se vidno obilje`iti i u~initi sigurnim za u~esnike u saobra}aju. (2) Obilje`avanje dijela puta iz stava (1) ovog ~lana vr{i se postavljanjem odgovaraju}ih saobra}ajnih znakova, a osiguranje u~esnika u saobra}aju - postavljanjem branika. (3) Branici moraju biti obojeni naizmjeni~no crvenom i bijelom bojom, opremljeni refleksnim staklima ili presvu~eni reflektuju}im materijama odgovaraju}e boje, a no}u, kao i danju u slu~aju smanjene vidljivosti, na njima moraju biti postavljena i trep}u}a svjetla narand`aste boje. 8. Znakovi koje daju ovla{tena lica ^lan 152. (1) U~esnici u saobra}aju moraju postupati po zahtjevima izra`enim pomo}u znakova ili po naredbi policajca ili drugog lica koje na osnovu ovla{tenja iz zakona obavlja kontrolu i reguliranje saobra}aja na putevima (u daljnjem tekstu: ovla{teno lice). (2) Ovla{teno lice pri davanju znakova du`no se postaviti na putu tako da ga u~esnici u saobra}aju, kojima su znakovi namijenjeni, mogu jasno i s dovoljne udaljenosti uo~iti. (3) Znakovi iz stava (1) ovog ~lana mogu se davati i iz vozila. ^lan 153. (1) Znakovi koje u~esnicima u saobra}aju daje ovla{teno lice su znakovi koji se daju rukama i polo`ajem tijela, zvu~ni znakovi i svjetlosni znakovi. (2) Znakovi iz stava (1) ovog ~lana moraju se davati tako da njihovo zna~enje u~esnicima u saobra}aju bude jasno i nedvosmisleno. (3) Bli`e odredbe o saobra}ajnim znakovima i signalizaciji na putevima, na~inu obilje`avanja radova i prepreka na putu i znakovima koje u~esnicima u saobra}aju daje ovla{teno lice pravilnikom propisuje ministar, u saradnji s organom nadle`nim za unutra{nje poslove. V. DU@NOSTI U SLU^AJU SAOBRA]AJNE NESRE]E ^lan 154. (1) U~esnik u saobra}ajnoj nesre}i u kojoj je neko izgubio `ivot ili bio povrije|en, ili je nastala ve}a materijalna {teta, du`an je: 1) ostati na mjestu saobra}ajne nesre}e s tim {to se mo`e privremeno udaljiti samo radi pru`anja pomo}i povrije|enim u saobra}ajnoj nesre}i, ili ako mu je samom potrebna ljekarska pomo}; 2) preduzeti sve {to je u njegovoj mo}i da se otklone nove opasnosti koje mogu nastati na mjestu saobra}ajne nesre}e i omogu}iti normalno odvijanje saobra}aja i nastojati da se ne mijenja stanje na mjestu nesre}e i sa~uvaju postoje}i tragovi pod uvjetom da preduzimanje tih mjera ne ugro`ava sigurnost saobra}aja; 3) obavijestiti najbli`u policijsku stanicu o saobra}ajnoj nesre}i i vratiti se na mjesto saobra}ajne nesre}e i sa~ekati dolazak slu`benog lica koje obavlja uvi|aj. (2) Nadle`ni or gan i druga pravna ili fizi~ka lica koji su obavije{teni o saobra}ajnoj nesre}i u kojoj je neko lice bilo povrije|eno du`ni su o tome odmah obavijestiti najbli`u zdravstvenu ustanovu. ^lan 155. Lice koje se zatekne ili nai|e na mjesto saobra}ajne nesre}e u kojoj ima povrije|enih, du`no je ukazati pomo} licima povrije|enim u saobra}ajnoj nesre}i. ^lan 156. (1) Voza~ koji se zatekne ili nai|e na mjesto saobra}ajne nesre}e du`an je, na zahtjev ovla{tenog lica, prevesti lice povrije|eno u saobra}ajnoj nesre}i do najbli`e zdravstvene ustanove. (2) Voza~ je du`an postupiti prema odredbi stava (1) ovog ~lana i prije dolaska ovla{tenog lica, osim ako se nesre}a dogodila na mjestu na kome se mo`e o~ekivati brzi dolazak vozila hitne pomo}i, ili ako voza~ zaklju~i da se nestru~nim i neodgovaraju}im prijevozom stanje povrije|enog lica mo`e pogor{ati. ^lan 157. (1) Ako je zdravstvena ustanova obavije{tena o saobra}ajnoj nesre}i ili je primila na lije~enje lice povrije|eno u saobra}ajnoj nesre}i, du`na je o tome odmah obavijestiti najbli`u policijsku stanicu. (2) Ako lice povrije|eno u saobra}ajnoj nesre}i umre od zadobijenih povreda, ili ako postoji opravdana sumnja da je kod voza~a usljed povrede do{lo do smanjenja psihi~ke ili fizi~ke sposobnosti za upravljanje vozilom na motorni pogon ili tramvajem, zdravstvena ustanova du`na je o tome odmah obavijestiti mjesni nadle`ni or gan za izdavanje voza~ke dozvole ili najbli`u policijsku stanicu. ^lan 158. (1) Policija i druga ovla{tena lica du`ni su iza}i na mjesto saobra}ajne nesre}e u kojoj ima poginulih ili povrije|enih lica ili je nastala ve}a materijalna {teta, izvr{iti fotografiranje mjesta nesre}e, napraviti zapisnik o uvi|aju i izvr{iti druge potrebne radnje u skladu s ovim Zakonom. (2) Voza~ u~esnik u saobra}ajnoj nesre}i obavezan je da prijavi i saobra}ajnu nesre}u s manjom materijalnom {tetom, ako je {teta nastala drugom licu odnosno njegovom vozilu ili na drugoj stvari. (3) Poslije saobra}ajne nesre}e u kojoj je prouzrokovana samo manja materijalna {teta, voza~i su du`ni odmah ukloniti vozila s kolovoza i razmijeniti li~ne podatke, te popuniti i potpisati obrazac evropskog izvje{taja o saobra}ajnoj nesre}i. Voza~i ne smiju napustiti mjesto saobra}ajne nesre}e prije nego {to popune i potpi{u izvje{taj i razmijene podatke iz ovog stava. (4) Ako je u saobra}ajnoj nesre}i u~estvovalo vozilo strane registarske oznake, prije izdavanja potvrde o o{te}enju vozila stranih registarskih oznaka ili potvrde o izvr{enom uvi|aju na mjesta doga|aja saobra}ajne nesre}e, obavezno je: izvr{iti fotografiranje {tete na vozilu stranih registarskih oznaka, sa~initi zapisnik u koji se, pored ostalog, unose podaci iz paso{a, voza~ke dozvole i osiguranja od automobilske odgovornosti - zelena karta. (5) Nadle`ni or gan unutra{njih poslova du`an je iza}i na mjesto saobra}ajne nesre}e u kojoj je nastala manja materijalna {teta ako to zahtijeva jedan od u~esnika saobra}ajne nesre}e. (6) Bli`e odredbe o sadr`aju obrasca evropskog izvje{taja o saobra}ajnoj nesre}i donosi ministar, u saradnji s organom nadle`nim za unutra{nje poslove. ^lan 159. (1) Lice koje je u~estvovalo u saobra}ajnoj nesre}i u kojoj ima poginulih ili povrije|enih lica ili je nastala ve}a materijalna {teta, ne smije uzimati alkoholna pi}a, opojne droge ili lijekove na kojima je ozna~eno da se ne smiju upotrebljavati prije i za vrijeme vo`nje dok se ne izvr{i uvi|aj. (2) Policija je du`na iza}i na mjesto saobra}ajne nesre}e u kojoj je nastala manja materijalna {teta ako do|e do nesporazuma ili neslaganja jednog od u~esnika prilikom popunjavanja obrasca evropskog izvje{taja ili u~esnici u nesre}i nemaju obrazac evropskog izvje{taja. Utorak, 31. 1. 2006. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 6 - Strana 471 Broj 6 - Strana 472 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 31. 1. 2006. (3) Ovla{teno lice koje vr{i uvi|aj saobra}ajne nesre}e u kojoj ima povrije|enih lica ili je nastala ve}a materijalna {teta podvrgnut }e neposredne u~esnike saobra}ajne nesre}e ispitivanju pomo}u odgovaraju}ih sredstava i aparata, ili }e ih uputiti na stru~ni pregled radi provjere da li imaju alkohola ili drugih opojnih sredstava u organizmu. (4) Ako se tim ispitivanjima utvrdi da neposredni u~esnici saobra}ajne nesre}e imaju alkohola ili drugih opojnih sredstava u organizmu, ovla{teno lice koje vr{i uvi|aj odredit }e da im se uzme krv ili krv i urin radi analize. (5) Ako u saobra}ajnoj nesre}i ima poginulih, ovla{teno lice koje vr{i uvi|aj odredit }e da se neposrednim u~esnicima nesre}e uzmu krv i urin radi utvr|ivanja da li su pod uticajem alkohola ili drugih opojnih sredstava u organizmu. ^lan 160. (1) Ovla{teno lice koje vr{i uvi|aj du`no je organizirati popis imovine koja na mjestu doga|aja ostaje iza lica koje je u saobra}ajnoj nesre}i poginulo ili te`e povrije|eno, obavijestiti organizaciju koja uklanja vozila i stvari s puta ili zainteresirano lice i pru`iti pomo} radi za{tite imovine ako na mjestu doga|aja nema lica koje tu imovinu mo`e preuzeti. (2) Voza~ koji je vozilom u~estvovao u saobra}ajnoj nesre}i u kojoj ima poginulih ili povrije|enih lica, kao i drugo lice koje je neposredno u~estvovalo u nesre}i, imaju pravo tra`iti li~ne podatke i adresu od lica koja su bila prisutna kad se nesre}a dogodila. ^lan 161. (1) Ako je vozilo zbog saobra}ajne nesre}e ili neispravnosti onesposobljeno za dalje kretanje na putu, voza~ ili vlasnik, odnosno korisnik vozila du`an je vozilo, teret, stvari ili drugi rasuti materijal odmah ukloniti s kolovoza. (2) Ako voza~ ili vlasnik, odnosno korisnik vozila nije u stanju postupiti prema stavu (1) ovog ~lana, ovla{teno lice koje se zatekne na mjestu nesre}e ili neispravnosti vozila zatra`it }e od nadle`ne organizacije koja upravlja putevima ili druge ovla{tene organizacije da na sigurno mjesto ukloni vozilo, teret, stvari ili drugi rasuti materijal s kolovoza. (3) Organizacija za odr`avanje puteva ili druga ovla{tena organizacija za odr`avanje puta du`na je, na zahtjev ovla{tenog lica, hitno preduzeti sve potrebne mjere radi uklanjanja i ~uvanja vozila s teretom, stvari ili drugog rasutog materijala s kolovoza i osigurati prohodnost puta. (4) Ako nadle`na organizacija koja upravlja putevima ili druga ovla{tena organizacija ne postupi prema odredbi stava (2) ovog ~lana, ovla{teno slu`beno lice preduzet }e druge mjere da se omogu}i normalno odvijanje saobra}aja. VI. SPORTSKE I DRUGE PRIREDBE ILI AKTIVNOSTI NA PUTEVIMA ^lan 162. (1) Sportske i druge priredbe ili sli~ne aktivnosti na putu ne smiju se odr`avati bez odobrenja. (2) Odobrenje izdaje nadle`no ministarstvo unutra{njih poslova na ~ijem se podru~ju odr`ava priredba ili obavlja aktivnost. (3) Ako se zbog odr`avanja priredbe ili obavljanja aktivnosti na putu zabranjuje saobra}aj, odobrenje se izdaje uz prethodnu saglasnost nadle`nog organa za saobra}aj na ~ijem se podru~ju zabranjuje saobra}aj. ^lan 163. (1) U slu~aju iz ~lana 162. ovog Zakona, ako za druge u~esnike u saobra}aju nije osiguran zaobilazni put, zahtjev za izdavanje odobrenja bit }e odbijen. (2) Izuzetno od odredbe stava (1) ovog ~lana, odr`avanje automobilske, motociklisti~ke ili biciklisti~ke trke na putu mo`e se odobriti i kad u odre|enom pravcu nema zaobilaznog puta (brdske trke i dr.), ali samo u vrijeme kada se tim putem drugi u~esnici u saobra}aju najmanje kre}u. U tom slu~aju saobra}aj se mo`e zabraniti najdu`e dva sata. ^lan 164. (1) Zahtjev za izdavanje odobrenja iz ~lana 162. ovog Zakona podnosi se najkasnije 15 dana prije odr`avanja sportske ili druge priredbe ili obavljanja aktivnosti. (2) Uz zahtjev za izdavanje odobrenja mora se prilo`iti pro gram priredbe, odnosno aktivnosti, pravila takmi~enja, pregled mjera koje organizator predvi|a za osiguranje u~esnika u saobra}aju, u~esnika i gledalaca sportske i druge priredbe ili aktivnosti i znak kojim }e vozila iz pratnje takmi~ara biti ozna~ena. ^lan 165. (1) Zahtjev za odr`avanje sportske ili druge priredbe ili za obavljanje aktivnosti na putu bit }e odbijen ako organizator, prema procjeni nadle`nog organa unutra{njih poslova, nije u stanju provesti mjere iz ~lana 164. stav (2) ovog Zakona. (2) Ako bi zbog odr`avanja sportske ili druge priredbe ili obavljanja aktivnosti na putu trebalo obustaviti saobra}aj na va`nijim putnim pravcima, ili ako bi odr`avanje priredbe, odnosno obavljanja aktivnosti u ve}oj mjeri ugrozilo ili ometalo saobra}aj na putu, zahtjev za izdavanje odobrenja mo`e biti odbijen. ^lan 166. (1) U odobrenju za odr`avanje sportske ili druge priredbe ili za obavljanje aktivnosti na putu odre|uju se mjere osiguranja koje organizator mora preduzeti. (2) Kada se saobra}aj na putu ograni~ava ili zabranjuje zbog odr`avanja priredbe ili obavljanja aktivnosti, odobrenje sadr`i i obavezu organizatora da o mjerama ograni~avanja ili zabrane saobra}aja obavijesti javnost putem sredstava javnog informiranja, najkasnije 48 sati prije po~etka priredbe, odnosno aktivnosti. (3) Organizator ne smije po~eti odr`avanje sportske ili druge priredbe ili aktivnosti na putu ako nisu preduzete sve mjere osiguranja odre|ene u odobrenju. (4) Ako se utvrdi da organizator nije preduzeo sve mjere osiguranja odre|ene u odobrenju, priredba, odnosno aktivnosti bit }e zabranjene. ^lan 167. (1) Organizator je du`an prekinuti odr`avanje sportske ili druge priredbe, odnosno aktivnosti na putu ako: 1) su ugro`eni u~esnici ili gledaoci; 2) se u ve}oj mjeri naru{i javni red i mir; 3) nastanu okolnosti zbog kojih priredba, odnosno aktivnosti ne bi bile odobrene; 4) organizator ne provodi odre|ene mjere osiguranja; 5) to zahtijevaju drugi sigurnosni razlozi. (2) Ako organizator ne prekine priredbu, odnosno aktivnosti u slu~ajevima iz stava (1) ovog ~lana, nadle`no ministarstvo unutra{njih poslova naredit }e organizatoru da priredbu, odnosno aktivnosti prekine i preduzet }e potrebne mjere da se naredba izvr{i. ^lan 168. Takmi~are na sportskoj priredbi na putu mogu pratiti samo vozila ozna~ena posebnim znakom koji utvrdi organizator. ^lan 169. (1) Nakon zavr{etka sportske ili druge priredbe, odnosno aktivnosti na putu organizator je du`an odmah: 1) ukloniti s puta sve saobra}ajne znakove i druge oznake, ure|aje, predmete i objekte koji su postavljeni radi odr`avanja priredbe, odnosno obavljanja aktivnosti; 2) postaviti na put sve saobra}ajne znakove i druge oznake, predmete i objekte koji su bili uklonjeni radi odr`avanja priredbe, odnosno obavljanja aktivnosti; 3) popraviti i dovesti u prvobitno stanje put i putne objekte ako su o{te}eni pri odr`avanju priredbe, odnosno obavljanja aktivnosti. (2) Ako organizator ne postupi po ta~. 1) i 2) stava (1) ovog ~lana, nadle`no ministarstvo unutra{njih poslova preduzet }e odgovaraju}e mjere da se o tro{ku organizatora uklone, odnosno postave saobra}ajni znakovi i druge oznake, predmeti i objekti na putu. VII. OGRANI^ENJA SAOBRA]AJA ^lan 170. (1) Or gan nadle`an za unutra{nje poslove, u saglasnosti s organom nadle`nim za saobra}aj, mo`e na odre|enom putu ili dijelu puta, u odre|ene dane ili u odre|enom vremenskom periodu, propisati zabranu ili ograni~enje saobra}aja svih ili pojedinih vrsta vozila, ograni~iti brzinu kretanja vozila ako su te zabrane ili ograni~enja neophodni radi spre~avanja ili uklanjanja opasnosti za u~esnike u saobra}aju, ili ako su u pitanju razlozi za nesmetani saobra}aj, odnosno ako se mo`e opravdano o~ekivati da }e saobra}aj biti posebno gust ili ote`an. (2) Izuzetno od odredbe stava (1) ovog ~lana, ministar u saradnji s organom nadle`nim za unutra{nje poslove, mo`e donijeti naredbu o ograni~enju saobra}aja u dane vikenda i praznika za pojedine putne pravce. (3) Bli`e odredbe o saobra}aju u zimskim uvjetima, vrsti vozila kojima je zabranjen ili ograni~en saobra}aj, te na~inu upotrebe zimske opreme na vozilima u zimskim uvjetima, pravilnikom propisuje ministar, u saradnji s organom nadle`nim za unutra{nje poslove. ^lan 171. U slu~aju kada su u pitanju razlozi sigurnosti i nesmetanog odvijanja saobra}aja ili razlozi odr`avanja javnog reda i mira, policijska uprava, odnosno nadle`no ministarstvo unutra{njih poslova mo`e zabraniti saobra}aj ili odrediti posebno ograni~enje saobra}aja na odre|enim putevima i dijelovima puteva sve dok postoje razlozi zbog kojih se preduzimaju te mjere. VIII. VOZA^I 1. Uvjeti za upravljanje vozilima ^lan 172. (1) Motornim vozilom u saobra}aju na putu mo`e upravljati samo lice koje ima va`e}u voza~ku dozvolu, stranu voza~ku dozvolu ili me|unarodnu voza~ku dozvolu. (2) Kad upravlja motornim vozilom, voza~ mora sa sobom nositi va`e}u voza~ku dozvolu i du`an ju je pokazati na zahtjev ovla{tenog lica. (3) Vlasnik, odnosno nosilac prava raspolaganja vozilom ne smije dozvoliti da vozilom u saobra}aju na putu upravlja lice koje nema pravo upravljati tim vozilom, odnosno lice koje nema pravo upravljati kategorijom motornog vozila u koju se ubraja to vozilo i lice iz ~l. 173. i 174. ovog Zakona. (4) Vlasnik, odnosno nosilac prava raspolaganja vozilom du`an je, na zahtjev ovla{tenog lica, dati podatke o identitetu lica kome je dao vozilo na upravljanje. (5) Voza~ je du`an za vrijeme upravljanja motornim vozilom u saobra}aju koristiti pomagala koja su mu neophodna za sigurno upravljanje vozilom. ^lan 173. Voza~ koji je u tolikoj mjeri umoran ili bolestan ili je u takvom psihi~kom stanju da je nesposoban za sigurno upravljanje vozilom, kao i voza~ pod djelovanjem opojnih droga, ili drugih opojnih sredstava ili lijekova na kojima je ozna~eno da se ne smiju upotrebljavati prije i za vrijeme vo`nje, ne smije upravljati vozilom u saobra}aju na putu. ^lan 174. (1) Voza~ ne smije upravljati vozilom u saobra}aju na putu, niti po~eti upravljati vozilom ako je pod djelovanjem alkohola. (2) Smatrat }e se da je pod djelovanjem alkohola lice za koje se analizom krvi ili krvi i urina ili drugom metodom mjerenja koli~ine alkohola u organizmu utvrdi da koli~ina alkohola u krvi iznosi vi{e od 0,3 g/kg, ili ako je prisustvo alkohola u organizmu utvr|eno odgovaraju}im sredstvima ili aparatima za mjerenje alkoholiziranosti, {to odgovara koli~inama ve}im od 0,3 g/kg, ili kod koga se, bez obzira na koli~inu alkohola u krvi, stru~nim pregledom utvrdi da pokazuje znakove poreme}enosti izazvane djelovanjem alkohola. (3) Smatrat }e se da su pod djelovanjem alkohola lica za koja se analizom krvi ili krvi i urina ili drugom metodom mjerenja koli~ine alkohola u organizmu utvrdi da koli~ina alkohola u krvi iznosi vi{e od 0,0 g/kg, ili ako je prisustvo alkohola u organizmu utvr|eno odgovaraju}im sredstvima ili aparatima za mjerenje alkoholoziranosti, {to odgovara koli~inama ve}im od 0,0 g/kg, ili kod kojih se, bez obzira na koli~inu alkohola u krvi, stru~nim pregledom utvrdi da pokazuju znakove poreme}enosti izazvane djelovanjem alkohola: 1) voza~ motornog vozila kategorije C, CE, D i DE i voza~i potkategorije C1, C1E i D1 i D1E - za vrijeme upravljanja vozilom te kategorije; 2) voza~ vozila kojim se vr{i javni prijevoz - za vrijeme obavljanja javnog prijevoza tim vozilom; 3) voza~ vozila kome je upravljanje vozilom osnovno zanimanje - za vrijeme upravljanja vozilom obavljaju}i poslove tog zanimanja; 4) voza~-instruktor za vrijeme osposobljavanja kandidata za voza~a u prakti~nom upravljanju vozilom; 5) kandidat za voza~a za vrijeme obuke u prakti~nom upravljanju vozilom; 6) voza~ koji ima manje od 21 godine starosti ili manje od tri godine voza~kog iskustva. 2. Osposobljavanje kandidata za voza~a motornih vozila ^lan 175. (1) Osposobljavanje kandidata za voza~e motornih vozila obavljaju auto{kole, kao pravna i fizi~ka lica. (2) Osposobljavanje kandidata za voza~e motornih vozila mogu vr{iti i obrazovne ustanove redovnim {kolovanjem u~enika prema obrazovnom {kolskom programu za profesionalne voza~e. (3) Auto{kole su du`ne obuku izvoditi na na~in kojim }e se osigurati da kandidati nau~e i usvoje saobra}ajna pravila i eti~ke norme pona{anja u saobra}aju, ovladaju tehnikom upravljanja vozilom i steknu ostalo znanje i vje{tine potrebne za sigurno u~e{}e u saobra}aju. (4) Voza~ki ispit za voza~a motornog vozila mo`e polagati kandidat koji se prethodno pripremio za polaganje voza~kog ispita u auto{koli i ako ispunjava i druge uvjete za sticanje prava na upravljanje motornim vozilom. ^lan 176. Osposobljavanje kandidata za voza~e motornih vozila je djelatnost od posebnog dru{tvenog zna~aja, a obavlja se po posebnom programu koji obuhvata teoretski dio, prakti~ni dio i pro gram prve pomo}i: 1. Teoretski dio osposobljavanja kandidata za voza~e motornih vozila obuhvata: – osnovne propise o drumskom saobra}aju, uvjete za upravljanje vozilom; Utorak, 31. 1. 2006. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 6 - Strana 473 Broj 6 - Strana 474 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 31. 1. 2006. – pona{anje u~esnika u drumskom saobra}aju, me|usobne odnose i sporazumijevanje u~esnika u saobra}aju, ~uvanje okoline, ofanzivnu i defanzivnu vo`nju, uticaj alkohola, djelovanje opojnih droga na sigurno upravljanje vozilom i uticaj drugih nepovoljnih psihofizi~kih stanja (umor, bolest i sl.); – saobra}ajna pravila na putevima, saobra}ajne znakove i njihovo zna~enje, znakove koje daju ovla{tena lica, uo~avanje i predvi|anje saobra}ajne situacije, opasnosti koje nastaju zbog nepropisnog preduzimanja radnji u saobra}aju i sl.; – vozilo u funkciji sigurnosti saobra}aja, izvo|enje radnji zna~ajnih za uspje{no i sigurno upravljanje u skladu s pravilima saobra}aja i uvjetima na putu i u saobra}aju, osnove tehni~kog funkcioniranja ure|aja na motornom vozilu zna~ajnih za sigurnost saobra}aja na putevima (ure|aji za zaustavljanje, ure|aji za upravljanje, ure|aji za davanje svjetlosno-signalnih znakova i za osvjetljavanje puta i vozila, pneumatici, sile koje djeluju na vozilo, sigurnosne mjere pri vu~i vozila, prijevoz tereta i lica, te priprema vozila za vo`nju); – sadr`aje koji doprinose pove}anju sigurnosti svih u~esnika u saobra}aju, sadr`aje koji doprinose razvijanju humanih odnosa i odnosa uzajamnog po{tovanja i razumijevanja me|u u~esnicima u saobra}aju, postupak i du`nosti u slu~aju saobra}ajne nezgode, kontrolu saobra}aja i krivi~na odgovornost. 2. Prakti~ni dio osposobljavanja kandidata za voza~e motornih vozila obuhvata: – upoznavanje s vozilom, pripremu vozila za vo`nju, u~enje osnovnih elemenata vo`nje na poligonu ili odgovaraju}oj povr{ini (polazak, ko~enje i zaustavljanje, promjena stepena prijenosa, promjena smjera vo`nje, vo`nja unazad i polukru`no okretanje); – u~enje vo`nje na putevima s manjim intenzitetom saobra}aja u naselju i van naselja (uklju~ivanje i isklju~ivanje, okretanje i vo`nja unazad, ko~enje i zaustavljanje, parkiranje, mimoila`enje i obila`enje, prestrojavanje i vo`nja kroz raskrsnicu, odr`avanje razmaka, vo`nja na uzdu`nom nagibu, prilago|avanje vo`nje, predvi|anje i izbjegavanje opasnosti); – u~enje vo`nje na putevima s intenzivnim saobra}ajem u naselju i van naselja, vo`nju u gradu, prilago|avanje brzine, vo`nju kroz raskrsnicu s razli~itim na~inom ure|enja saobra}aja (ovla{teno lice, semafor, saobra}ajni znakovi i saobra}ajna pravila), vo`nju u jednosmjernoj ulici, vo`nju na putu s vi{e saobra}ajnih traka, prestrojavanje, mimoila`enje i preticanje, vo`nju na prijelazu puta preko `eljezni~ke pruge; – u~enje vo`nje u slo`enim saobra}ajnim uvjetima, vo`nju u koloni, vo`nju u vr{nom optere}enju drumskog saobra}aja, pona{anje prema pje{acima i drugim u~esnicima u saobra}aju, samostalnu vo`nju, vo`nju u posebnim uvjetima (no}, ki{a, snijeg, magla i sl.). 3. Pro gram prve pomo}i obuhvata: – ciljeve, zadatke i zna~aj prve pomo}i; – postupak radnji pri pru`anju prve pomo}i (mjere o`ivljavanja, prestanak disanja i rad srca, besvjesno stanje, krvarenje, otvorene povrede-rane); – povrede koje zahtijevaju imobilizaciju i evakuaciju povrije|enog; – ostale povrede i o{te}enja; – zna~aj zdravstvene sposobnosti za sigurno upravljanje motornim vozilom. ^lan 177. (1) Osposobljavanje kandidata za voza~e i polaganje voza~kog ispita obavljaju se prema propisima koje donosi ministar, u saradnji s organom nadle`nim za obrazovanje. (2) Osposobljavanje kandidata za voza~e obavljaju auto{kole po ovla{tenju ministara entiteta, kantona i ministra Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine, nadle`nih za obrazovanje, nakon {to se utvrdi da ispunjavaju uvjete odre|ene zakonom i propisima donesenim na osnovu zakona. (3) Osposobljavanje kandidata koji imaju fizi~ki invaliditet za voza~e mora se obavljati na prilago|enom vozilu za invalide koje mora atestirati ovla{tena institucija ili preduze}e. (4) Kontrolu i nadzor nad provo|enjem propisa iz stava (1) ovog ~lana, putem zajedni~kog stru~nog tijela, vr{e organi nadle`ni za obrazovanje i unutra{nje poslove. ^lan 178. (1) Osposobljavanje kandidata iz oblasti propisa o sigurnosti saobra}aja mo`e obavljati licencirano lice s visokom spremom saobra}ajnog smjera. (2) Lice iz stava (1) ovog ~lana, osim dokaza o zavr{enoj {kolskoj spremi, mora imati voza~ku dozvolu i najmanje tri godine iskustva na poslovima sigurnosti drumskog saobra}aja. (3) Osposobljavanje kandidata za voza~e u prakti~nom upravljanju vozilom na motorni pogon obavlja voza~-instruktor. (4) Osposobljavanje kandidata za voza~e iz nastavnog predmeta pru`anja prve pomo}i licima povrije|enim u saobra}ajnoj nesre}i obavlja ljekar a organizira i provodi Crveni kri`. (5) O uspje{no zavr{enoj obuci za voza~a motornih vozila auto{kola i Crveni kri` izdaju potvrde. (6) Bli`e odredbe o organiziranju obuke za osposobljavanje kandidata pravilnikom propisuje ministar, u saradnji s organom nadle`nim za obrazovanje, odnosno bli`e odredbe o pru`anju prve pomo}i licima povrije|enim u saobra}ajnoj nesre}i pravilnikom propisuje ministar, u saradnji s organom nadle`nim za zdravstvo. 3. Voza~ki ispit i provjera osposobljenosti ^lan 179. (1) Za poslove provo|enja i organiziranja polaganja voza~kog ispita odgovorni su organi entiteta, kantona i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine, nadle`ni za obrazovanje. (2) Polaganje voza~kog ispita vr{i se pred komisijom koju imenuju organi iz stava (1) ovog ~lana, a predsjednik komisije i njeni ~lanovi imaju licencu za ispitiva~a. (3) O polo`enom voza~kom ispitu izdaje se uvjerenje. (4) Bli`e odredbe o na~inu i uvjetima za polaganje i organiziranje voza~kog ispita, kao i za dobivanje licence za ispitiva~a, pravilnikom propisuje ministar, u saradnji s organom nadle`nim za obrazovanje. ^lan 180. (1) Kandidat za voza~a koji se priprema za polaganje voza~kog ispita, radi osposobljavanja, mo`e i prije polo`enog voza~kog ispita upravljati motornim vozilom one kategorije za koju priprema ispit ako vozilom upravlja pod nadzorom voza~a - instruktora. (2) Za vrijeme upravljanja motornim vozilom kandidat za voza~a mora imati kod sebe uvjerenje da je fizi~ki i psihi~ki sposoban za upravljanje motornim vozilom i du`an ga je pokazati na zahtjev ovla{tenog lica. ^lan 181. (1) Zvanje voza~a-instruktora motornih vozila, osim iskustva u upravljanju vozilom odgovaraju}e kategorije od najmanje tri godine, sti~e se: 1) zavr{enim VII. stepenom saobra}ajne struke i posebno polo`enim ispitom iz oblasti poznavanja saobra}ajnih pravila i propisa, metodike upravljanja motornim vozilom i prakti~nog upravljanja motornim vozilom za voza~a-instruktora, te da mu je nadle`ni or gan izdao dozvolu za voza~a-instruktora, ili 2) zavr{enim V. ili VI. stepenom i polo`enim ispitom za voza~a - instruktora ili s najmanje zavr{enom srednjom {kolom i polo`enim ispitom za voza~a-instruktora. (2) Bli`e odredbe o sticanju zvanja voza~a-instruktora motornih vozila pravilnikom propisuje ministar, u saradnji s organom nadle`nim za obrazovanje. ^lan 182. Na voza~kom ispitu komisija za polaganje voza~kih ispita utvr|uje da li je kandidat u dovoljnoj mjeri osposobljen za sigurno upravljanje motornim vozilom odre|ene kategorije prema propisanom programu iz ~lana 176. ovog Zakona. ^lan 183. (1) Motorno vozilo na kojem se kandidat za voza~a osposobljava u prakti~nom upravljanju vozilom na putu mora biti ozna~eno posebnim tablicama. (2) Tablice iz stava (1) ovog ~lana imaju oblik kvadrata, plave su boje i na njima je bijelom bojom napisano latini~no slovo L. (3) Bli`e odredbe o osposobljavanju voza~a motornih vozila pravilnikom propisuje ministar, u saradnji s organom nadle`nim za obrazovanje. 4. Sticanje prava upravljanja motornim vozilom ^lan 184. (1) Pravo upravljanja motornim vozilom ima lice koje ispunjava sljede}e uvjete: 1. da je du{evno i tjelesno sposobno upravljati motornim vozilom; 2. da je navr{ilo godine `ivota odre|ene ovim ~lanom zavisno od kategorije, odnosno potkategorije vozila; 3. da je polo`ilo voza~ki ispit za upravljanje motornim vozilom odre|ene kategorije; 4. da mu odlukom nadle`nog organa nije zabranjeno upravljanje motornim vozilom. (2) Pravo na upravljanje motornim vozilom za pojedine kategorije, odnosno potkategorije sti~e lice koje ima: 1. 16 godina za potkategorije A1 i B1; 2. 18 godina za kategorije A, B, BE i potkategorije C1 i C1E; 3. kategorije C i CE pod uvjetom da je upravljalo motornim vozilom potkategorije C1 ili C1E najmanje jednu godinu; 4. kategorije D i DE i potkategorije D1 i D1E pod uvjetom da je upravljao motornim vozilom kategorije C ili CE najmanje dvije godine. ^lan 185. (1) Voza~ka dozvola izdaje se za upravljanje motornim i priklju~nim vozilima koja se razvrstavaju u kategorije: A, B, BE, C, CE, D i DE i potkategorije: A1, B1, C1, D1, C1E i D1E. (2) Voza~ka dozvola izdaje se za sljede}e kategorije vozila: A, B, BE, C, CE, D i DE. (3) U kategoriju A ubrajaju se motocikli sa ili bez bo~ne prikolice, ~ija zapremina motora prelazi 125 cm³, a snaga prelazi 11 kW. (4) U kategoriju B ubrajaju se motorna vozila, osim vozila kategorije A, ~ija najve}a dozvoljena masa nije ve}a od 3.500 kg i koja nemaju vi{e od osam sjedi{ta ne ra~unaju}i sjedi{te za voza~a. (5) U kategoriju BE ubrajaju se skupovi vozila ~ija se vu~na vozila ubrajaju u kategoriju B, a priklju~na vozila imaju najve}u dozvoljenu masu do 750 kg, i motorno vozilo B kategorije s prikolicom ~ija je najve}a dozvoljena masa ve}a od 750 kg, koja nije ve}a od mase vu~nog vozila bez tereta, a ukupna dozvoljena masa vu~nog i priklju~nog vozila nije ve}a od 3.500 kg. (6) U kategoriju C ubrajaju se motorna vozila za prijevoz tereta ~ija je najve}a dozvoljena masa ve}a od 7. 500 kg. (7) U kategoriju CE ubrajaju se skupovi vozila ~ija se vu~na vozila ubrajaju u kategoriju C, a priklju~na vozila imaju najve}u dozvoljenu masu ve}u od 750 kg. (8) U kategoriju D ubrajaju se motorna vozila za prijevoz lica koja, osim sjedi{ta za voza~a, imaju vi{e od osam sjedi{ta. (9) U kategoriju DE ubrajaju se skupovi vozila ~ija se vu~na vozila ubrajaju u kategoriju D, a priklju~na vozila imaju najve}u dozvoljenu masu ve}u od 750 kg i priklju~no vozilo se ne koristi za prijevoz lica. (10) Voza~ka dozvola izdaje se za sljede}e potkategorije vozila: A1, B1, C1, D1, C1E i D1E. (11) U potkategoriju A1 ubraja se lahki motocikl ~ija zapremina motora ne prelazi 125 cm³, a snaga ne prelazi 11 kW. (12) U potkategoriju B1 ubrajaju se tricikl i ~etverocikl na motorni pogon. (13) U potkategoriju C1 ubrajaju se motorna vozila za prijevoz tereta ~ija je najve}a dozvoljena masa ve}a od 3.500 kg, a manja od 7.500 kg. (14) U potkategoriju C1E ubrajaju se skupovi vozila ~ija se vu~na vozila ubrajaju u potkategoriju C1, a priklju~na vozila imaju najve}u dozvoljenu masu ve}u od 750 kg, s tim da najve}a dozvoljena masa skupa vozila ne prelazi 12.000 kg i da najve}a dozvoljena masa priklju~nog vozila ne prelazi masu neoptere}enog vu~nog vozila. (15) U potkategoriju D1 ubrajaju se motorna vozila koja slu`e za prijevoz lica i koja, osim sjedi{ta voza~a, imaju vi{e od osam, a manje od 16 sjedi{ta. (16) U potkategoriju D1E ubrajaju se skupovi vozila ~ija se vu~na vozila ubrajaju u potkategoriju D1, a priklju~na vozila imaju najve}u dozvoljenu masu ve}u od 750 kg, s tim da najve}a dozvoljena masa ovog skupa vozila ne prelazi 12.000 kg, a najve}a dozvoljena masa priklju~nog vozila ne prelazi masu neoptere}enog vu~nog vozila i da se priklju~no vozilo ne koristi za prijevoz lica. (17) Voza~i motornih vozila kategorija B, C, i D i potkategorija C1 i D1 imaju pravo upravljati motornim vozilima tih kategorija i kad su im pridodate lahke prikolice. (18) Voza~ kome je izdata voza~ka dozvola za upravljanje motornim vozilom kategorije D ima pravo upravljati motornim vozilom kategorija B i C i potkategorija B1, C1 i D1, a voza~ kome je izdata voza~ka dozvola za upravljanje motornim vozilom kategorije C ima pravo upravljati i motornim vozilom kategorije B i potkategorija B1 i C1. (19) Voza~ kome je izdata voza~ka dozvola za upravljanje motornim vozilom kategorije CE ima pravo upravljati motornim vozilom kategorije BE, a voza~ kome je izdata voza~ka dozvola kategorije DE ima pravo upravljati motornim vozilom kategorija BE i CE i potkategorije C1E. Utorak, 31. 1. 2006. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 6 - Strana 475 Broj 6 - Strana 476 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 31. 1. 2006. (20) Pravo upravljanja motornim vozilom kategorija BE, CE i DE voza~ sti~e samo ako je prethodno stekao pravo upravljanja vozilima kategorija B, C i D. (21) Voza~i motornih vozila kategorija B, C, D, BE, CE i DE i potkategorija B1, C1, D1, C1E i D1E imaju pravo upravljati traktorom i radnom ma{inom. (22) Voza~ motornog vozila kategorije A ima pravo upravljati motornim vozilom potkategorije A1, a voza~ motornog vozila kategorije B ima pravo upravljati motornim vozilom potkategorije B1, voza~ motornog vozila kategorije C ima pravo upravljati motornim vozilom potkategorije C1, a voza~ motornog vozila kategorije D ima pravo upravljati motornim vozilom potkategorije D1. ^lan 186. (1) Voza~ka dozvola izdat }e se licu, na njegov zahtjev, ako ispunjava uvjete iz ~lana 184. ovog Zakona. (2) Voza~ku dozvolu izdaje nadle`ni or gan. (3) Voza~ka dozvola izdaje se licu i produ`ava s rokom va`enja od deset godina, a licima starijim od 65 godina s rokom va`enja od tri godine. (4) Rok va`enja voza~ke dozvole od deset godina ra~una se od dana njenog izdavanja, odnosno produ`enja njenog va`enja. (5) Licima koja u vrijeme izdavanja voza~ke dozvole imaju vi{e od 55 godina izdaje se voza~ka dozvola ~iji ji rok va`enja do navr{enih 65 godina, s tim da taj rok ne mo`e biti kra}i od tri godine. (6) Izuzetno od odredbe stava (3), voza~ka dozvola mo`e se izdati ili se njeno va`enje mo`e ograni~iti i na rokove kra}e od utvr|enih na osnovu nalaza i mi{ljenja zdravstvene ustanove datim u uvjerenju o zdravstvenoj sposobnosti lica, ali ne na rok kra}i od dvije godine. (7) Lice koje je polo`ilo voza~ki ispit i dobilo voza~ku dozvolu za kategoriju vozila A1, A, B ili C i C1 ne smije dvije godine od dana izdavanja voza~ke dozvole upravljati vozilom na putu brzinom ve}om od 70 km/h, na putu namijenjenom isklju~ivo za saobra}aj motornih vozila i brzom putu brzinom ve}om od 90 km/h, odnosno 120 km/h na autoputu, a lahkim motociklom 40 km/h, niti tim vozilom smije vu}i priklju~no vozilo, a ni organizirano prevoziti djecu. (8) Lice iz stava (7) ovog ~lana, mla|e od 23 godine, ne smije upravljati vozilom u saobra}aju na putu u vremenu od 23 sata do 5 sati, osim ako je s njim u vozilu lice starije od 25 godina koje ima voza~ku dozvolu i kojem u posljednjoj godini nije izricana za{titna mjera ili mjera sigurnosti zabrane upravljanja motornim vozilom. (9) Lica koja prvi put steknu voza~ku dozvolu obavezna su, u trajanju od dvije godine, obilje`iti vozilo kojim upravljaju posebnim znakom. (10) Bli`e odredbe o posebnom znaku iz stava (9) ovog ~lana propisuje ministar, u saradnji s organom nadle`nim za unutra{nje poslove. ^lan 187. (1) U voza~ku dozvolu upisuju se sve kategorije i potkategorije vozila kojima voza~ ima pravo upravljati. (2) Voza~ ima pravo upravljati samo motornim vozilom one ili onih kategorija i potkategorija koje su upisane u voza~koj dozvoli. (3) Bli`e odredbe o obrascu i sadr`aju obrasca voza~ke dozvole, kategorijama i potkategorijama motornih i priklju~nih vozila i na~inu upisa kategorija i potkategorija u voza~ku dozvolu, postupku i na~inu izdavanja, produ`enju va`enja i zamjeni voza~ke dozvole i strane voza~ke dozvole i na~inu vo|enja evidencije o voza~kim dozvolama uredit }e se pravilnicima koje donosi ministar u saradnji s ministrima entiteta, kantona i ministrom Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine, nadle`nim za unutra{nje poslove. ^lan 188. (1) Stranac koji privremeno boravi u Bosni i Hercegovini i dr`avljanin Bosne i Hercegovine koji boravi ili prebiva u inozemstvu, pa privremeno do|e u Bosnu i Hercegovinu, na osnovu va`e}e strane voza~ke dozvole, koju je izdao nadle`ni or gan strane dr`ave, mo`e upravljati motornim vozilom na teritoriji Bosne i Hercegovine za vrijeme privremenog boravka u Bosni i Hercegovini. (2) Lice iz stava (1) ovog ~lana koje upravlja vozilom mora imati me|unarodnu voza~ku dozvolu ili doma}u voza~ku dozvolu izdatu u skladu s Be~kom konvencijom o drumskom saobra}aju. ^lan 189. Ako ustanovi da se pro gram osposobljavanja voza~a motornih vozila u pojedinim zemljama zna~ajno razlikuje od uvjeta i programa utvr|enih ovim Zakonom, Ministarstvo komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: nadle`no ministarstvo) mo`e odlu~iti da se ne priznaje va`enje tih voza~kih dozvola izdatih u toj zemlji, i to u cjelini ili za pojedine kategorije. ^lan 190. (1) Stranac kojem je odobreno stalno nastanjenje u Bosni i Hercegovini i dr`avljanin Bosne i Hercegovine koji se iz inozemstva vrati u Bosnu i Hercegovinu da se u njoj stalno nastani, kao i osoblje diplomatskih i konzularnih predstavni{tava i misija stranih dr`ava i predstavni{tava me|unarodnih organizacija u Bosni i Hercegovini, stranih trgovinskih, saobra}ajnih, kulturnih i drugih predstavni{tava i stranih dopisni{tava, mogu upravljati motornim vozilima na osnovu va`e}e strane voza~ke dozvole za vrijeme od {est mjeseci od dana ulaska u Bosnu i Hercegovinu, ili od dana kada je odobreno stalno nastanjenje, ako je to za njih povoljnije. (2) Licima iz stava (1) ovog ~lana va`e}a strana voza~ka dozvola zamijenit }e se, pod uvjetima iz ~l. 184. i 186. ovog Zakona na njihov zahtjev, bez polaganja voza~kog ispita, voza~kom dozvolom iz ~lana 188. ovog Zakona za upravljanje onom kategorijom motornih vozila u koju se ubrajaju motorna vozila za ~ije su upravljanje ovla{tena stranom voza~kom dozvolom. (3) Izuzetno od odredbe stava (2) ovog ~lana, od osoblja diplomatskih i konzularnih predstavni{tava i misija stranih dr`ava i predstavni{tava me|unarodnih organizacija u Bosni i Hercegovini prilikom zamjene strane voza~ke dozvole ne}e se zahtijevati dokazi o ispunjavanju uvjeta iz ~lana 184. ovog Zakona, osim ako to nije zahtijevano reciprocitetom. (4) Dr`avljaninu Bosne i Hercegovine zamijenit }e se strana voza~ka dozvola voza~kom dozvolom iz ~lana 189. ovog Zakona ako je u zemlji u kojoj mu je izdata strana voza~ka dozvola boravio du`e od {est mjeseci. (5) Strana voza~ka dozvola iz ~ijeg se teksta ne mo`e zaklju~iti za koju je kategoriju, odnosno vrstu motornih vozila izdata, ili joj je istekao rok va`enja, mo`e se zamijeniti u skladu sa stavom (2) ovog ~lana, samo ako podnosilac zahtjeva prilo`i ispravu iz koje se nepobitno mo`e utvrditi kojim motornim vozilima mo`e upravljati, odnosno da joj nije istekao rok va`enja. ^lan 191. (1) Odredbe ~l. 188. i 189. i ~lana 190. stav (1) ovog Zakona o upravljanju motornim vozilima na osnovu strane voza~ke dozvole, prema tome, primjenjuju se i na upravljanje motornim vozilima na osnovu va`e}e me|unarodne voza~ke dozvole. (2) Me|unarodna voza~ka dozvola izdaje se na pe riod va`enja od dvije godine, odnosno na pe riod propisan me|unarodnim ugovorom. (3) Me|unarodna voza~ka dozvola priznat }e se samo ako su je izdali nadle`ni organi ili organizacije strane dr`ave i ne mo`e se zamijeniti voza~kom dozvolom Bosne i Hercegovine. ^lan 192. (1) Voza~u kome je izdata voza~ka dozvola iz ~lana 186. ovog Zakona mo`e se, na njegov zahtjev, izdati i me|unarodna voza~ka dozvola. (2) Me|unarodne voza~ke dozvole izdaju auto-moto klubovi/savezi i auto-moto dru{tva, ovla{teni za izdavanje tih dozvola za dr`ave za koje je potrebna me|unarodna voza~ka dozvola. (3) Me|unarodna voza~ka dozvola ne mo`e se izdati voza~u kojem je odlukom nadle`nog organa izre~ena mjera sigurnosti ili za{titna mjera zabrane upravljanja motornim vozilom dok ta zabrana traje. (4) Me|unarodna voza~ka dozvola izdata u Bosni i Hercegovini ne mo`e se koristiti za upravljanje motornim vozilima na teritoriji Bosne i Hercegovine. (5) Bli`e odredbe o obrascu i sadr`aju me|unarodne voza~ke dozvole, postupku i na~inu izdavanja, na~inu davanja ovla{tenja auto-moto klubovima/savezima i auto-moto dru{tvima i na~inu vo|enja evidencije o izdatim voza~kim dozvolama, uredit }e se pravilnikom koji donosi ministar, u saradnji s organom nadle`nim za unutra{nje poslove. 5. Zdravstveni pregledi voza~a motornih vozila ^lan 193. (1) Kandidat za voza~a motornog vozila du`an je, prije po~etka osposobljavanja za voza~a motornog vozila, izvr{iti zdravstveni pregled u ovla{tenoj zdravstvenoj instituciji i na osnovu toga dobiti ljekarsko uvjerenje. (2) Ljekarsko uvjerenje iz stava (1) ovog ~lana va`i 12 mjeseci od dana izdavanja. (3) Voza~i motornih vozila du`ni su obavljati redovne zdravstvene preglede, a vanrednim zdravstvenim pregledima podvrgavati se na zahtjev nadle`nog organa. ^lan 194. (1) Na zdravstvenim pregledima utvr|uje se da li kandidat za voza~a ili voza~ ima potrebnu fizi~ku i psihi~ku sposobnost za upravljanje motornim vozilima. (2) Zdravstvene preglede kandidata za voza~a i voza~a obavljaju zdravstvene ustanove koje su za to ovla{tene u skladu sa zakonima entiteta, kantona i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine. ^lan 195. Redovnom zdravstvenom pregledu podlije`u: 1. voza~i koji upravljaju vozilima na motorni pogon kojima se vr{i javni prijevoz, voza~i instruktori i voza~i tramvaja - svake tri godine; 2. voza~i kojima je izdata voza~ka dozvola za upravljanje motornim vozilima kategorija D, DE i potkategorija D1 i D1E - prilikom svakog produ`enja va`enja voza~ke dozvole; 3. voza~i motornih vozila kojima je voza~ka dozvola izdata na kra}i rok va`enja zbog nepovoljnog zdravstvenog stanja i voza~i koji su navr{ili 65 godina `ivota - prilikom svakog produ`enja voza~ke dozvole. ^lan 196. (1) Na vanredni zdravstveni pregled upu}uje se voza~ motornog vozila za kojeg se osnovano posumnja da zbog zdravstvenih razloga vi{e nije sposoban sigurno upravljati motornim vozilima onih kategorija za koje mu je izdata voza~ka dozvola. (2) Ako zdravstvena organizacija prilikom lije~enja voza~a opravdano posumnja da zbog zdravstvenih razloga nije vi{e sposoban sigurno upravljati vozilom, du`na je u roku od osam dana o tome obavijestiti or gan kod kojeg se voza~ vodi u evidenciji ili najbli`u policijsku stanicu. (3) Zahtjev za upu}ivanje na vanredni zdravstveni pregled mo`e podnijeti i svaki or gan nadle`an za kontrolu saobra}aja na putu, javno tu`ila{tvo, sud, sudija za prekr{aje, kao i preduze}e, organizacija ili or gan u kojem je voza~ zaposlen i obavlja poslove voza~a. (4) Na vanredni zdravstveni pregled upu}uje or gan kod kojeg se voza~ vodi u evidenciji. ^lan 197. Pravna i fizi~ka lica koja zapo{ljavaju voza~e ne smiju dozvoliti da njihovim motornim vozilima upravlja voza~ koji nije izvr{io redovan i vanredan zdravstveni pregled na koji je upu}en. ^lan 198. Bli`e odredbe o zdravstvenim uvjetima koje moraju ispunjavati voza~i motornih vozila, pravilnikom propisuje ministar, u saradnji s organom nadle`nim za zdravstvo. 6. Trajanje upravljanja motornim vozilom ^lan 199. (1) Voza~ koji upravlja autobusom ili teretnim motornim vozilom ili skupom vozila ~ija je najve}a dozvoljena masa ve}a od 3.500 kg ne smije neprekidno upravljati vozilom du`e od 4 sata i 30 minuta, nakon ~ega mora koristiti odmor u trajanju od 45 minuta. (2) Odmor iz stava (1) ovog ~lana mo`e biti podijeljen na dva ili tri dijela s tim {to pojedina~an odmor ne mo`e biti kra}i od 15 minuta tokom vo`nje od 4 sata i 30 minuta, tako da ukupno vrijeme vo`nje i odmora iznosi 5 sati i 15 minuta. (3) Ukupno trajanje upravljanja motornim vozilima iz stava (1) ovog ~lana ne smije biti du`e od devet sati u toku 24 sata. ^lan 200. (1) Voza~ koji upravlja vozilom iz ~lana 199. stav (1) ovog Zakona, prije po~etka svog radnog dana, mora imati neprekidan odmor od najmanje 11 sati. (2) Ako se u upravljanju vozilom iz ~lana 199. stav (1) ovog Zakona smjenjuju dva voza~a i ako se u vozilu nalazi ugra|en le`aj koji omogu}ava jednom od njih da se odmara u le`e}em polo`aju, svaki voza~ mora imati neprekidan odmor od najmanje osam sati u toku svakih 30 sati putovanja. (3) Neprekidan odmor voza~ mora koristiti van vozila. (4) Izuzetno od odredbe stava (3) ovog ~lana, ako se u vozilu nalazi ugra|en le`aj koji omogu}ava voza~u odmaranje u le`e}em polo`aju, voza~ mo`e koristiti odmor na takvom le`aju pod uvjetom da se za to vrijeme vozilo ne kre}e. (5) Kad upravlja motornim vozilom, voza~ mora kod sebe imati individualnu kontrolnu knji`icu i u nju upisivati svoje aktivnosti i du`an je pokazati na zahtjev ovla{tenog lica. (6) Izuzetno od odredbe stava (5) ovog ~lana, individualnu kontrolnu knji`icu ne mora imati voza~ ako je u vozilo ugra|en ure|aj koji osigurava upisivanje vremena vo`nje ~lanova posade, vremena provedenog u vo`nji, kao i vremena odmora, brzine vozila i pre|enog rastojanja. ^lan 201. Voza~a koji upravlja autobusom, teretnim motornim vozilom ili skupom vozila ~ija je najve}a dozvoljena masa ve}a od 20 t, kad u toku 24 sata prelazi vi{e od 500 km, mora zamijeniti drugi voza~, najkasnije nakon devet sati upravljanja, Utorak, 31. 1. 2006. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 6 - Strana 477 Broj 6 - Strana 478 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 31. 1. 2006. u skladu s odredbom ~lana 199. ovog Zakona, odnosno nakon pre|enih 500 km puta. ^lan 202. (1) Odredbe ovog Zakona o trajanju upravljanja motornim vozilom i odmorima voza~a primjenjuju se i na voza~e motornih vozila registriranih u inozemstvu kad tim vozilima upravljaju na teritoriji Bosne i Hercegovine, ako me|unarodnim ugovorom nije druga~ije odre|eno. (2) Bli`e odredbe o ukupnom trajanju upravljanja vozilom, odmoru voza~a i na~inu rada udvojenih posada na vozilima, u obimu koji uti~e na sigurno upravljanje motornim vozilom, kao i obrascu individualne kontrolne knji`ice i uputstvu za njeno popunjavanje, pravilnikom propisuje ministar, u saradnji s organima nadle`nim za zdravstvo i unutra{nje poslove. IX. VOZILA 1. Op}e odredbe ^lan 203. (1) Vozila u saobra}aju na putu moraju ispunjavati propisane uvjete u pogledu dimenzija, ukupne mase i osovinskog optere}enja, za{tite ~ovjekove okoline te imati ispravne propisane ure|aje i opremu. (2) Vozila koja ne ispunjavaju propisane uvjete u pogledu dimenzija, ukupne mase i osovinskog optere}enja, mogu u~estvovati u saobra}aju na javnom putu ako ispunjavaju posebne uvjete koji omogu}avaju siguran i nesmetan saobra}aj, utvr|ene u odobrenju koje je izdalo nadle`no ministarstvo. (3) Bli`e odredbe o dimenzijama, ukupnoj masi i osovinskom optere}enju vozila, o ure|ajima i opremi koju moraju imati vozila i o osnovnim uvjetima koje moraju ispunjavati ure|aji i oprema u saobra}aju na putevima, pravilnikom propisuje ministar, u saradnji s organom nadle`nim za unutra{nje poslove. ^lan 204. Motorna i priklju~na vozila registrirana u inozemstvu mogu u~estvovati u saobra}aju na teritoriji Bosne i Hercegovine ako imaju ispravne ure|aje i opremu, propisanu va`e}om me|unarodnom Konvencijom o saobra}aju na putevima, a u pogledu dimenzija, najve}e dozvoljene mase i osovinskog optere}enja ako ispunjavaju uvjete propisane za motorna i priklju~na vozila registrirana u Bosni i Hercegovini. ^lan 205. (1) Motorna i priklju~na vozila koja se prvi put registriraju na teritoriji Bosne i Hercegovine, kao i njihovi dijelovi, ure|aji i oprema, prema svojim konstrukcionim i sigurnosnim karakteristikama, moraju odgovarati propisima u Bosni i Hercegovini i evropskim standardima i propisima koji se primjenjuju u Bosni i Hercegovini. (2) Postupak utvr|ivanja i provjere uskla|enosti konstrukcionih i sigurnosnih karakteristika iz stava (1) ovog ~lana u odnosu na va`e}e propise i standarde u Bosni i Hercegovini, kao i zahtjeve evropskih propisa i standarda, odnosno homologacija motornih vozila, vr{i se: 1) kod novokonstruiranih i nehomologiranih vozila provo|enjem odgovaraju}ih ispitivanja u ovla{tenim organizacijama prema procedurama propisa i standarda u Bosni i Hercegovini i evropskih propisa i standarda i na osnovu pozitivnih rezultata izdaje se certifikat o uskla|enosti; 2) kod uvoza vozila homologiranih u inozemstvu, provjerom vjerodostojnosti izvr{ene homologacije i na osnovu pozitivnih rezultata izdaje se homologacioni list. (3) Bli`e uvjete o homologaciji vozila, dijelova ure|aja i opreme, odre|ivanju organizacija koje mogu obavljati administrativne i tehni~ke poslove u oblasti homologacije, pravilnikom propisuje ministar, u saradnji s organom nadle`nim za poslove energetike i industrije. ^lan 206. (1) Motorna i priklju~na vozila, koja se pojedina~no proizvode, prepravljaju ili popravljaju u ve}em obimu ili su im o{te}eni sklopovi i ure|aji zna~ajni za sigurno u~e{}e u saobra}aju na putevima prije pu{tanja u saobra}aj, moraju biti podvrgnuta ocjenjivanju uskla|enosti konstrukcionih i sigurnosnih karakteristika s odgovaraju}im va`e}im propisima u Bosni i Hercegovini i na osnovu pozitivnih rezultata izdaje se uvjerenje (certifikat). (2) Ocjenjivanje uskla|enosti vozila iz stava (1) ovog ~lana obavljaju ovla{tene organizacije za certificiranje vozila koje odredi ministar, u skladu s ~lanom 6. stav (2) ovog Zakona. 2. Registriranje motornih i priklju~nih vozila ^lan 207. (1) Motorna i priklju~na vozila koja u~estvuju u saobra}aju na putu moraju biti registirana, o ~emu se vodi evidencija, u skladu s odgovaraju}im zakonom o centralnoj evidenciji i razmjeni podataka. (2) Izuzetno od odredbe stava (1) ovog ~lana, ne moraju biti registrirana motorna i priklju~na vozila koja su prepravljena ili popravljena i kojima se obavlja probna vo`nja radi ispitivanja i prikazivanja njihovih karakteristika, ili koja se kre}u od mjesta proizvodnje do skladi{ta, kao i motorna i priklju~na vozila koja se kre}u od mjesta u kojem su preuzeta neregistrirana do mjesta u kojem }e biti registrirana, pod uvjetom da su ozna~ena probnim tablicama. (3) Za vozila iz stava (2) ovog ~lana izdaje se potvrda o kori{tenju probnih tablica. ^lan 208. (1) Registrirati se mogu motorna i priklju~na vozila za koja se na tehni~kom pregledu utvrdi da su ispravna. (2) Za registrirano vozilo izdaju se registarske tablice, potvrda o registraciji, privremena potvrda o registraciji, potvrda o vlasni{tvu vozila i stiker naljepnica. (3) Potvrda o registraciji izdaje se s rokom va`enja od jedne godine. (4) Vlasnik vozila, ako ne produ`i registraciju vozila u roku od 30 dana od dana isteka va`enja potvrde o registraciji, du`an je vratiti registarske tablice nadle`nom organu u roku od osam dana. (5) Vlasnik vozila du`an je odjaviti vozilo ako je prodato, uni{teno ili otpisano i ako je vlasnik promijenio stalno prebivali{te, odnosno sjedi{te, u roku od 15 dana. U istom roku vlasnik vozila du`an je prijaviti promjenu bilo kojeg podatka koji je upisan u potvrdi o registraciji i potvrdi o vlasni{tvu vozila. ^lan 209. (1) Za vozila koja se registriraju u Bosni i Hercegovini izdaje se jedna od sljede}ih registarskih tablica: 1) registarske tablice za motorna vozila; 2) registarske tablice za priklju~na vozila; 3) registarske tablice za motocikle; 4) registarske tablice za motorna i priklju~na vozila diplomatskih i konzularnih predstavni{tava i misija stranih dr`ava i predstavni{tava me|unarodnih organizacija u Bosni i Hercegovini i njihovog osoblja; 5) registarske tablice za vozila koja se izvoze iz Bosne i Hercegovine i registrirat }e se u inozemstvu; 6) tablice za privremeno registrirana vozila i 7) probne tablice. (2) Oznake na registarskim tablicama sastoje se od odre|enih slova i brojeva. (3) Vozilo registrirano u Bosni i Hercegovini ne mo`e napustiti teritoriju Bosne i Hercegovine ako ne nosi istaknutu me|unarodnu oznaku Bosne i Hercegovine. (4) Zabranjeno je isticanje me|unarodne oznake druge dr`ave na vozilima registriranim u Bosni i Hercegovini. ^lan 210. (1) Motorna vozila, osim motocikala, u saobra}aju na putu moraju imati po dvije registarske tablice, a motocikli, lahki motocikli i priklju~na vozila po jednu registarsku tablicu. (2) Registarske tablice na vozilu moraju biti postavljene tako da su dobro vidljive i ~itke, od kojih je jedna na prednjoj, a druga na zadnjoj strani, a kod motocikla, lahkih motocikala i priklju~nih vozila na zadnjoj strani. ^lan 211. (1) Kad upravlja motornim i priklju~nim vozilom, voza~ mora imati kod sebe va`e}u potvrdu o registraciji izdatu za to vozilo kao i policu obaveznog osiguranja, a motorna i priklju~na vozila registrirana u stranoj zemlji i me|unarodnu ispravu o osiguranju od automobilske odgovornosti koja va`i na podru~ju Bosne i Hercegovine i du`an je pokazati na zahtjev policajca ili drugog ovla{tenog lica. (2) Kad upravlja vozilom koje je ozna~eno probnim tablicama, voza~ mora imati kod sebe va`e}u potvrdu i du`an je pokazati na zahtjev ovla{tenog lica. ^lan 212. Motorna i priklju~na vozila registrirana u stranoj zemlji mogu u~estvovati u saobra}aju na teritoriji Bosne i Hercegovine samo ako imaju va`e}u potvrdu o registracji vozila i registarske tablice koje je izdao nadle`ni or gan zemlje u kojoj je vozilo registrirano, kao i me|unarodnu oznaku zemlje registracije. ^lan 213. (1) Motorna i priklju~na vozila diplomatskih i konzularnih predstavni{tava i misija stranih dr`ava i predstavni{tava me|unarodnih organizacija u Bosni i Hercegovini i njihovog osoblja, stranih trgovinskih, saobra}ajnih, kulturnih i drugih predstavni{tava, stranih dopisni{tava i stalnih stranih dopisnika, odnosno stranaca, stalnih slu`benika stranih dopisni{tava i motorna i priklju~na vozila stranaca kojima je radi {kolovanja, specijalizacije, nau~nih istra`ivanja, zapo{ljavanja ili obavljanja profesionalne djelatnosti, pru`anja azila ili priznavanja statusa izbjeglog lica izdato odobrenje za privremeni boravak du`i od {est mjeseci ili za stalno nastanjenje u Bosni i Hercegovini, kao i motorna i priklju~na vozila dr`avljana Bosne i Hercegovine koji se vrate iz inozemstva, odnosno do|u u Bosnu i Hercegovinu da u njoj stalno ostanu, mogu u~estvovati u saobra}aju u Bosni i Hercegovini samo ako su registrirana u Bosni i Hercegovini. (2) U~e{}e vozila me|unarodnih oru`anih snaga stacioniranih u Bosni i Hercegovini u saobra}aju na putevima u Bosni i Hercegovini regulirat }e se posebnim me|unarodnim ugovorom. ^lan 214. (1) Privremeno mogu da se registriraju motorna i priklju~na vozila uvezena iz inozemstva ili nabavljena u Bosni i Hercegovini ~iji su vlasnici stranci koji u Bosni i Hercegovini privremeno borave na osnovu va`e}e putne isprave, ili dr`avljani Bosne i Hercegovine koji radi {kolovanja, specijalizacije, nau~nog istra`ivanja, zapo{ljavanja ili obavljanja profesionalne djelatnosti privremeno borave u inozemstvu, motorna i priklju~na vozila koja se koriste na osnovu ugovora o poslovnoj saradnji ili ugovora o zakupu zaklju~enog izme|u doma}eg i stranog prijevoznika, kao i motorna i priklju~na vozila koja se koriste na sajmovima i sportskim takmi~enjima. (2) Vozilo koje u Bosnu i Hercegovinu u|e sa stranim registarskim tablicama na kojima oznake i broj nisu u skladu s odredbama me|unarodnih ugovora koje je ratificirala Bosna i Hercegovina mora se privremeno registrirati. (3) Privremena registracija vozila va`i najdu`e jednu godinu i mo`e se, iz opravdanih razloga, produ`iti ukupno najvi{e jo{ za jednu godinu. ^lan 215. (1) Za privremeno registrirano vozilo izdaju se: potvrda o registraciji, potvrda o vlasni{tvu vozila, stiker naljepnica i odgovaraju}e registarske tablice. (2) Kad upravlja privremeno registriranim vozilom, voza~ kod sebe mora imati va`e}u potvrdu o registraciji vozila i du`an je pokazati na zahtjev ovla{tenog lica. (3) Bli`e odredbe o postupku i na~inu registracije vozila, izgledu i sadr`aju privremene potvrde o registraciji, potvrde o registraciji, potvrde o vlasni{tvu vozila, stiker naljepnice i registarskih tablica, o izgledu me|unarodne oznake Bosne i Hercegovine i o dimenzijama, obliku, boji, sadr`aju, vrsti i kvalitetu materijala registarskih tablica, pravilnikom propi - suje ministar, u saradnji s organom nadle`nim za unutra{nje poslove. ^lan 216. (1) Registraciju motornih i priklju~nih vozila, te izdavanje registarskih tablica vr{e organi nadle`ni za unutra{nje poslove. (2) Odredbe stava (1) ovog ~lana odnose se na vlasnike vozila koji imaju prebivali{te ili sjedi{te, a raseljena lica boravi{te na teritoriji Bosne i Hercegovine. 3. Tehni~ki pregledi motornih i priklju~nih vozila ^lan 217. (1) Radi provjeravanja tehni~ke ispravnosti motornih i priklju~nih vozila vr{e se tehni~ki pregledi tih vozila. (2) Tehni~ki pregled vozila mo`e biti redovni i vanredni. (3) Na tehni~kom pregledu utvr|uje se da li motorno ili priklju~no vozilo ima propisane ure|aje i opremu i da li je u ispravnom stanju, te da li ono ispunjava i druge propisane uvjete za u~e{}e u saobra}aju. (4) O izvr{enom tehni~kom pregledu motornih i priklju~nih vozila vodi se evidencija. ^lan 218. (1) Novoproizvedena motorna i priklju~na vozila vlasnici su du`ni podvrgnuti redovnom tehni~kom pregledu u toku mjeseca u kojem isti~e rok od 24 mjeseca od dana prve registracije. (2) Vozila stara dvije i vi{e godina vlasnici su du`ni podvrgnuti tehni~kom pregledu svakih 12 mjeseci. (3) Rok va`enja redovnog tehni~kog pregleda ozna~ava se posebnim znakom - naljepnicom. ^lan 219. (1) Redovni tehni~ki pregled vozila obavlja se jednom godi{nje, a za odre|ena motorna i priklju~na vozila svakih {est mjeseci, osim ako ovim Zakonom nije druga~ije ure|eno. (2) Odobrenje za rad, nadzor nad radom stanica tehni~kog pregleda motornih i priklju~nih vozila izdaju i vr{e entitetska i kantonalna ministarstva i ministarstvo Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine, nadle`na za saobra}aj. Utorak, 31. 1. 2006. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 6 - Strana 479 Broj 6 - Strana 480 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 31. 1. 2006. (3) Nadle`ni organi iz stava (2) ovog ~lana dio poslova iz svoje nadle`nosti mogu prenijeti na odgovaraju}e stru~ne institucije. (4) Bli`e odredbe o sadr`aju i na~inu obavljanja tehni~kih pregleda, evidencijama koje se vode i obrascima koji se izdaju, uvjetima koje moraju zadovoljiti ovla{tene organizacije za obavljanje tehni~kih pregleda, pravilnikom propisuje ministar, u saradnji s organom nadle`nim za unutra{nje poslove. X. POSEBNE MJERE SIGURNOSTI ^lan 220. (1) Ovla{teno lice mo`e voza~a ili voza~a-instruktora podvrgnuti kontroli pomo}u odgovaraju}ih sredstava i aparata, ili ga uputiti na stru~ni ljekarski pregled radi provjeravanja da li ima alkohola u organizmu ili da li pokazuje znakove poreme}enosti izazvane djelovanjem alkohola, odnosno da li je pod djelovanjem opojnih droga ili psihoaktivnih lijekova na kojima je ozna~eno da se ne smiju upotrebljavati prije i za vrijeme vo`nje. (2) Voza~ ili voza~-instruktor iz stava (1) ovog ~lana du`an je pristupiti ispitivanju, odnosno stru~nom pregledu na koji je upu}en. (3) Analiza krvi ili urina obavlja se kod voza~a ili voza~a - instruktora koji pori~e da je pod djelovanjem alkohola, ~ije je prisustvo u organizmu utvr|eno odgovaraju}im sredstvima ili aparatima, kao i da je pod djelovanjem opojnih droga ili lijekova na kojima je ozna~eno da se ne smiju upotrebljavati prije i za vrijeme vo`nje ako bi to izazvalo {tetne posljedice po njegovo zdravlje. (4) Ako je ispitivanjem, provedenim prema odredbama ovog ~lana, utvr|eno da je voza~ ili voza~-instruktor pod djelovanjem alkohola, opojnih droga ili lijekova na kojima je ozna~eno da se ne smiju upotrebljavati prije i za vrijeme vo`nje, tro{kove ispitivanja snosi voza~, odnosno voza~-instruktor. ^lan 221. (1) Brzina kretanja vozila utvr|uje se pomo}u ure|aja za mjerenje brzine kretanja vozila, tahografskog zapisa ili neposrednim pra}enjem vozilom (videonadzor). (2) Fotografija i videozapis s podacima o utvr|enoj brzini, tahografski zapis i zapisnik o o~itanju na radaru koji nema zapis ili brzinomjer slu`e kao dokaz o utvr|enoj brzini kretanja vozila. ^lan 222. Ako je voza~u ili voza~u-instruktoru izre~ena mjera sigurnosti ili za{titna mjera zabrane upravljanja motornim vozilom, or gan koji voza~a vodi u evidenciji oduzet }e mu dozvolu i deponirat }e je dok zabrana traje. ^lan 223. (1) Ako zdravstvena organizacija prilikom pregleda voza~a ili voza~a-instruktora utvrdi da je postao fizi~ki ili psihi~ki nesposoban za upravljanje motornim vozilima, du`na je o svom nalazu i mi{ljenju odmah obavijestiti or gan nadle`an za izdavanje voza~ke dozvole, koji }e na osnovu toga voza~u ili voza~u-instruktoru oduzeti voza~ku dozvolu za vrijeme trajanja te nesposobnosti. (2) Voza~u ili voza~u-instruktoru koji ima pravo upravljati motornim vozilom vi{e kategorija a to pravo za pojedine kategorije bude mu ograni~eno zbog razloga predvi|enih u stavu (1) ovog ~lana, izdat }e se nova voza~ka dozvola u koju }e se upisati one kategorije motornih vozila kojima ima pravo upravljati. (3) Voza~u ili voza~u-instruktoru koji ne pristupi vanrednom zdravstvenom pregledu na koji je upu}en, bit }e oduzeta voza~ka dozvola dok se ne podvrgne tom pregledu. ^lan 224. (1) Ovla{teno lice }e na licu mjesta privremeno oduzeti voza~ku dozvolu i isklju~iti iz saobra}aja voza~a kojeg zatekne da upravlja vozilom ili da poku{ava upravljati vozilom ako je o~igledno da je voza~ u takvom psiho-fizi~kom stanju (umor, bolest, djelovanje opojnih droga ili lijekova na kojima je ozna~eno da se ne smiju upotrebljavati prije i za vrijeme vo`nje) da nije sposoban sigurno upravljati vozilom. (2) Ovla{teno lice postupit }e na na~in iz stava (1) ovog ~lana prema voza~u iz ~lana 174. stav (2) ovog Zakona za kojeg utvrdi da u organizmu ima alkohola ili da pokazuje znakove poreme}enosti izazvane djelovanjem alkohola, kao i prema voza~u za kojeg utvrdi da je pod djelovanjem alkohola, u skladu s ~lanom 174. stav (3) ovog Zakona. (3) Ovla{teno lice isklju~it }e iz saobra}aja i voza~a kojeg zatekne da upravlja motornim vozilom a nema voza~ku dozvolu odre|ene kategorije ili da upravlja vozilom u vrijeme kad je na snazi mjera nadle`nog organa kojom je voza~u zabranjeno upravljanje motornim vozilom. (4) Ovla{teno lice postupit }e na na~in iz st. (1) i (3) ovog ~lana i prema voza~u-instruktoru kojeg zatekne da osposobljava kandidata za voza~a pod djelovanjem alkohola, u skladu s ~lanom 174. stav (3) ovog Zakona, ili koji pokazuje znakove poreme}enosti izazvane djelovanjem alkohola, kao i kad ga zatekne da osposobljava kandidata za voza~a a nema voza~ku dozvolu odre|ene kategorije, ili u vrijeme kad je na snazi mjera nadle`nog organa kojom je voza~u-instruktoru zabranjeno upravljanje motornim vozilom. (5) Ovla{teno lice postupit }e na na~in iz stava (1) ovog ~lana prema voza~u iz ~lana 199. ovog Zakona koji neprekidno upravlja vozilom du`e od 4 sata i 30 minuta, odnosno koji u toku 24 sata upravlja vozilom du`e od devet sati, kao i prema voza~u iz ~lana 201. ovog Zakona koji u toku 24 sata vozilom pre|e vi{e od 500 km puta, odnosno koji upravlja vozilom neprekidno du`e od devet sati. (6) Ovla{teno lice postupit }e na na~in iz stava (1) ovog ~lana prema voza~u ili voza~u-instruktoru iz ~lana 219. stav (2) ovog Zakona koji odbije da se podvrgne ispitivanju, odnosno stru~nom pregledu na koji je upu}en. (7) Nadle`ni or gan, ~ije je ovla{teno lice oduzelo voza~ku dozvolu prema odredbama st. (1), (2), (4), (5) i (6) ovog ~lana, du`an je vratiti dozvolu voza~u ~im prestanu razlozi zbog kojih je oduzeta, a najkasnije u roku od 24 sata od dana oduzimanja, ako su prestali razlozi zbog kojih je dozvola oduzeta. (8) Ako voza~ ne preuzme voza~ku dozvolu u roku od tri dana od dana oduzimanja, a voza~ka dozvola se ne vodi u evidenciji organa ~ije je ovla{teno lice tu dozvolu oduzelo, nadle`ni or gan }e voza~ku dozvolu dostaviti organu u ~ijoj se evidenciji ta dozvola vodi. (9) Ovla{teno lice koje je oduzelo voza~ku dozvolu prema odredbama st. (1), (2), (4), (5) i (6) ovog ~lana du`no je izdati potvrdu voza~u o tome, koja sadr`i ime i prezime voza~a, broj oduzete voza~ke dozvole, dan i sat njenog oduzimanja i na~in njenog vra}anja. ^lan 225. (1) Voza~u motornog vozila koji je pravosna`nom sudskom odlukom ka`njen za prekr{aje ka`njive prema odredbama ~lana 235. st. (1) i (2), ~lana 236., ~lana 237. stav (2), ~lana 238. stav (2) ili ~lana 239. stav (2) ovog Zakona, osim propisanih kazni kaznenim odredbama ovog Zakona, odre|uju se i kazneni bodovi. (2) Broj kaznenih bodova je jedan i dva, zavisno od te`ine u~injenog prekr{aja. (3) Kazneni bodovi evidentiraju se u evidenciju voza~a na osnovu pravosna`ne sudske odluke. (4) U slu~aju sticanja kaznenih bodova, kazna se izri~e za prekr{aj koji nosi ve}i broj kaznenih bodova. (5) Voza~a kojem je u roku od jedne godine, zbog u~injenih prekr{aja iz ovog Zakona, odre|eno najmanje deset kaznenih bodova nadle`ni or gan kod kojeg se vodi u evidenciji pozvat }e na predavanja o posljedicama koje proizlaze iz nepo{tivanja ili nepoznavanja saobra}ajnih propisa. (6) Voza~u koji se ne odazove na predavanja iz stava (5) ovog ~lana rje{enjem }e se privremeno oduzeta voza~ka dozvola, dok se ne odazove na predavanja. (7) @alba na rje{enje o privremenom oduzimanju voza~ke dozvole ne odga|a izvr{enje rje{enja. (8) Voza~u kojem je u roku od jedne godine, zbog po~injenih prekr{aja iz ovog Zakona, odre|eno najmanje 15 kaznenih bodova, bit }e oduzeta voza~ka dozvola u trajanju od 30 dana i on }e biti upu}en na provjeru poznavanja saobra}ajnih propisa. (9) Voza~ka dozvola oduzeta na osnovu stava (8) ovog ~lana bit }e vra}ena voza~u po isteku roka iz stava (8) ovog ~lana, uz predo~enje dokaza da je zadovoljio na provjeri poznavanja saobra}ajnih propisa. (10) Voza~u kojem u roku od dvije godine, zbog po~injenih prekr{aja iz ovog Zakona, ponovo bude odre|eno 15 kaznenih bodova, bit }e oduzeta voza~ka dozvola u trajanju od 60 dana. (11) Rje{enje o oduzimanju voza~ke dozvole donosi or gan kod kojeg se voza~ vodi u evidenciji. (12) @alba na rje{enje ne odga|a izvr{enje rje{enja. (13) Voza~ka dozvola oduzeta na osnovu stava (10) ovog ~lana bit }e vra}ena voza~u po proteku roka iz stava (10) ovog ~lana, uz predo~enje dokaza da je zadovoljio na provjeri poznavanja saobra}ajnih propisa. ^lan 226. (1) Voza~ koji je pozvan na predavanja i koji pristupi provjeri poznavanja saobra}ajnih propisa snosi tro{kove predavanja, odnosno provjere u visini koju odredi nadle`ni or gan. (2) Voza~ motornog vozila koji na provjeri ne poka`e potrebno znanje mo`e se, na svoj zahtjev, podvr}i ponovo provjeri poslije isteka 15 dana od dana prethodne provjere. (3) Ako voza~ motornog vozila i poslije dvije provjere ne poka`e dovoljno znanja, ne mo`e pristupiti daljnjoj provjeri dok ne protekne dva mjeseca od dana posljednje provjere. (4) Kazneni bodovi za pojedina~ni prekr{aj bri{u se iz evidencije po isteku 12 mjeseci od dana kada su odre|eni, a za voza~e kojima su izre~ene mjere iz ~lana 225. st. (8) i (10) ovog Zakona. ^lan 227. Voza~ kojem je, odlukom nadle`nog organa, zabranjeno upravljanje motornim vozilom na osnovu ~lana 221. ovog Zakona, voza~ kojem je voza~ka dozvola oduzeta na osnovu ~lana 222. stav (1) ovog Zakona, voza~ kojem je voza~ka dozvola privremeno oduzeta na licu mjesta na osnovu ~lana 223. ovog Zakona, kao i voza~ kojem je voza~ka dozvola zadr`ana na osnovu ~lana 225. st. (1) i (3) ovog Zakona, ne smije u saobra}aju na putu upravljati motornim vozilom za vrijeme trajanja zabrane, odnosno za vrijeme za koje mu je voza~ka dozvola oduzeta ili zadr`ana. ^lan 228. (1) Ako ovla{teno lice zatekne vozilo koje zbog tehni~ke neispravnosti ugro`ava ili smeta drugim u~esnicima u saobra}aju, ili na kome je teret nepravilno smje{ten, odnosno nedovoljno osiguran, ili kojim se, bez dozvole, prevozi teret ~ije dimenzije, odnosno masa prekora~uju najve}e dozvoljene dimenzije, odnosno masu ili osovinsko optere}enje, ili koje se kre}e putem na kojoj je kretanje te vrste vozila zabranjeno, ili se kre}e bez zimske opreme na dijelu puta i u vrijeme kad je zimska oprema obavezna, naredit }e voza~u da odmah prekine kretanje vozilom i otkloni neispravnost, ili da vozilo odveze do odre|enog mjesta gdje mo`e otkloniti neispravnost, odnosno da vozilom nastavi kretanje na putu na kojem je kretanje te vrste vozila dozvoljeno, odnosno da upotrijebi zimsku opremu. (2) Ako voza~ ne postupi po nare|enju iz stava (1) ovog ~lana, ovla{teno lice isklju~it }e vozilo iz saobra}aja i oduzet }e knji`icu vozila. (3) Voza~, odnosno vlasnik vozila isklju~enog iz saobra}aja odgovoran je za ~uvanje vozila od kra|e ili drugih nezakonitih radnji prema vozilu. ^lan 229. (1) Ovla{teno slu`beno lice naredit }e da se vozilo premjesti na drugo mjesto ako je vozilo zaustavljeno ili parkirano na mjestima iz ~lana 74. ovog Zakona, ako je vozilo parkirano u pje{a~koj zoni, kao i ako je vozilo parkirano na mjestu rezerviranom za vozila invalida. (2) Ovla{teno slu`beno lice odredit }e da se vozilo premjesti na drugo mjesto i u svim drugim slu~ajevima kada je zaustavljeno ili parkirano na mjestu na kojem ugro`ava sigurnost saobra}aja, ili ometa normalan tok saobra}aja, odnosno kretanje pje{aka. (3) Tro{kove premje{tanja vozila u svim slu~ajevima snosi voza~ ili vlasnik vozila. (4) Premje{tanje vozila na drugo mjesto ure|uje se propisima entiteta, kantona i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine. ^lan 230. (1) Ovla{teno lice isklju~it }e iz saobra}aja vozilo koje nije registrirano ili koje nema propisane registarske tablice. (2) Ovla{teno lice koje je isklju~ilo vozilo iz saobra}aja voza~u }e na licu mjesta privremeno oduzeti potvrdu o vlasni{tvu vozila, a za prekr{aj iz stava (1) ovog ~lana oduzeti i registarske tablice. (3) Nadle`ni or gan ~ije je ovla{teno lice privremeno oduzelo potvrdu o vlasni{tvu vozila, prema odredbama ovog ~lana i ~lana 228. stav (2) ovog Zakona, du`an je voza~u vratiti potvrdu o vlasni{tvu vozila ~im prestanu razlozi zbog kojih je oduzeta, a najkasnije u roku od 24 sata nakon prestanka postojanja tih razloga, a registarske tablice dostaviti nadle`nom organu kod kojeg se vozilo vodi u evidenciji u roku od tri dana. (4) Ovla{teno lice koje je privremeno oduzelo potvrdu o vlasni{tvu vozila ili registarske tablice du`no je izdati voza~u potvrdu o tome, koja sadr`i naziv i sjedi{te organa ~ije je ovla{teno lice oduzelo potvrdu o vlasni{tvu vozila i registarske tablice, vrstu i registarski broj vozila, naziv organa koji je izdao potvrdu o vlasni{tvu vozila, ime i prezime vlasnika i njegovu adresu, ime i prezime voza~a i njegovu adresu, razlog oduzimanja, da tum, vrijeme, put i mjesto oduzimanja, na~in i vrijeme vra}anja potvrde o vlasni{tvu vozila i pe~at i potpis ovla{tenog lica. (5) Ako voza~ ne preuzme oduzetu potvrdu o vlasni{tvu vozila u roku od tri dana od dana oduzimanja, potvrda o vlasni{tvu vozila bit }e dostavljena nadle`nom organu u ~ijoj se evidenciji vozilo vodi. ^lan 231. (1) Na vanredni tehni~ki pregled uputit }e se motorno ili priklju~no vozilo koje je isklju~eno iz saobra}aja zbog tehni~ke neispravnosti ure|aja za upravljanje ili ure|aja za zaustavljanje, vozilo koje je u saobra}ajnoj nesre}i toliko Utorak, 31. 1. 2006. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 6 - Strana 481 Broj 6 - Strana 482 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 31. 1. 2006. o{te}eno da se opravdano mo`e zaklju~iti da su na njemu o{te}eni sklopovi i ure|aji koji su va`ni za sigurnost saobra}aja, vozilo za koje se osnovano posumnja da ima neispravan ure|aj za pogon na te~ni plin, vozilo za koje se osnovano posumnja da ima neispravan ure|aj za spajanje vu~nog i priklju~nog vozila, vozilo koje izduvnim plinovima ili na drugi na~in prekomjerno zaga|uje zrak, kao i vozilo koje proizvodi prekomjernu buku. (2) Ako se u slu~aju iz stava (1) ovog ~lana na vanrednom tehni~kom pregledu potvrde neispravnosti zbog kojih je vozilo upu}eno na vanredni tehni~ki pregled, ili se ustanovi druga neispravnost za koju je propisano isklju~ivanje iz saobra}aja, nadle`ni or gan koji je uputio vozilo na vanredni tehni~ki pregled privremeno }e oduzeti i zadr`ati knji`icu vozila dok se navedene neispravnosti ne otklone i dok se to ne potvrdi na novom tehni~kom pregledu o ~emu izdaje potvrdu u skladu s ~lanom 230. stav (4) ovog Zakona. (3) Ako voza~, odnosno vlasnik vozila iz stava (2) ovog ~lana ne preuzme privremeno oduzetu i zadr`anu knji`icu vozila u roku od tri dana od dana oduzimanja, a knji`ica vozila se ne vodi u evidenciji organa ~ije je ovla{teno lice knji`icu oduzelo, potvrda o vlasni{tvu vozila bit }e dostavljena nadle`nom organu kod kojeg se vozilo vodi u evidenciji. (4) Bli`e odredbe o sadr`aju programa i na~inu odr`avanja predavanja o posljedicama koje proizlaze iz nepo{tivanja ili nepoznavanja saobra}ajnih propisa i programu i na~inu provjere poznavanja saobra}ajnih propisa, saobra}ajnih znakova i vje{tine upravljanja motornim vozilom, izvr{enju mjera sigurnosti i za{titnih mjera zabrane upravljanja motornim vozilom, pravilnikom propisuje ministar, u saradnji s organom nadle`nim za unutra{nje poslove. XI. KAZNENE ODREDBE ^lan 232. (1) Nov~anom kaznom u iznosu od 2.000,00 KM do 10.000,00 KM kaznit }e se za prekr{aj preduze}e i drugo pravno lice, a nov~anom kaznom u iznosu od 1.000,00 KM do 5.000,00 KM kaznit }e se za prekr{aj fizi~ko lice koje samostalno obavlja djelatnost ako: 1) ne odr`ava javne puteve za siguran i nesmetan saobra}aj ili ne organizira i trajno kontrolira stanje i odr`avanje javnih puteva, objekata, saobra}ajne signalizacije i opreme na putevima (~lan 4.); 2) proizvodi, odr`ava, popravlja ili prepravlja vozila ili stavlja u promet vozila, ure|aje ili rezervne dijelove za vozila protivno odredbama ~lana 6.; 3) ne uspostavi Centralni registar ili ako redovno ne dostavlja odgovaraju}e podatke centralnom registru (~lan 10.); 4) postavlja posebne objekte na putu protivno odredbama ~lana 47.; 5) ne osigura voza~u koji upravlja autobusom, teretnim motornim vozilom ili skupom vozila ~ija je najve}a dozvoljena masa ve}a od 3.500 kg neprekidan jedanaestosatni odmor prije po~etka njegovog radnog dana (~lan 200. stav (1)); 6) ne osigura da se voza~ koji upravlja autobusom, teretnim motornim vozilom ili skupom vozila ~ija je najve}a dozvoljena masa ve}a od 20 t, kad u toku 24 sata prelazi vi{e od 500 km, zamijeni drugim voza~em najkasnije nakon devet sati upravljanja vozilom, odnosno nakon pre|enih 500 km puta (~lan 201.); 7) stavlja u promet motorna i priklju~na vozila, rezervne dijelove, opremu i ure|aje za vozila proizvedene u inozemstvu protivno odredbama ~lana 205.; 8) pojedina~no proizvodi, preure|uje ili popravlja u ve}em obimu vozila na motorni pogon i priklju~na vozila protivno odredbama ~lana 206. (2) Za prekr{aj iz stava (1) kaznit }e se nov~anom kaznom u iznosu od 500,00 KM do 1.000,00 KM odgovorno lice u preduze}u ili drugom pravnom licu. ^lan 233. (1) Nov~anom kaznom u iznosu od 1.000,00 KM do 8.000,00 KM kaznit }e se za prekr{aj preduze}e ili drugo pravno lice ako: 1) ne projektuje, ne izgra|uje, ne oprema i ne odr`ava puteve tako da odgovaraju svojoj namjeni i sigurnosti saobra}aja (~lan 11. stav (1)); 2) naredi ili dozvoli da se njegovim vozilom na motorni pogon vu~e priklju~no vozilo protivno odredbama ~lana 81.; 3) naredi ili dozvoli vu~u natovarenog teretnog vozila s priklju~nim vozilom ili bez priklju~nog vozila, odnosno traktora s prikolicom, protivno odredbama ~lana 87.; 4) naredi ili dozvoli da se na njegovo vozilo ugrade ure|aji za davanje posebnih znakova, ili da se takvo vozilo upotrebljava u saobra}aju na putu protivno odredbama ~lana 126. stav (5); 5) naredi ili dozvoli da se njegovo vozilo u saobra}aju na putu optereti preko dozvoljene nosivosti, ili preko dozvoljenog osovinskog optere}enja, ili preko najve}e dozvoljene mase, ili preko mogu}nosti koje dozvoljavaju karakteristike puta i tehni~ko-konstrukcione mogu}nosti vozila, ili ako se njegovim vozilom prevozi teret koji nije raspore|en ili pri~vr{}en na na~in odre|en u ~lanu 127.; 6) u pogledu obilje`avanja javnih puteva saobra}ajnim znakovima, ne postupi prema odredbama ~lana 130. st. (1) i (2); 7) ne postavi ili ne odr`ava saobra}ajne znakove na putu tako da budu lahko uo~ljivi danju i no}u, ili ako ne ukloni, ne dopuni ili ne zamijeni saobra}ajne znakove koji ne odgovaraju izmijenjenim uvjetima saobra}aja na putu ili zahtjevima sigurnosti saobra}aja (~lan 131.); 8) na javnom putu postavi ta ble, znakove, svjetla, stubove ili druge sli~ne predmete kojima se zaklanja ili umanjuje vidljivost postavljenih saobra}ajnih znakova, ili koji svojim oblikom, bojom, izgledom ili mjestom postavljanja podra`avaju ili li~e na neki saobra}ajni znak, ili zasljepljuju u~esnike u saobra}aju, ili odvra}aju njihovu pa`nju u mjeri koja mo`e biti opasna za sigurnost saobra}aja (~lan 133.); 9) na javnom putu van naselja, sa savremenim kolovozom za saobra}aj u oba smjera na kome postoje samo dvije saobra}ajne trake, ne odvoji te trake odgovaraju}om uzdu`nom linijom na kolovozu, a na magistralnom putu ne obilje`i ih i ivi~nim linijama (~lan 143. stav (2)); 10) ne postavi odgovaraju}e saobra}ajne znakove ispred prijelaza puta preko `eljezni~ke pruge u istom nivou (~lan 145.); 11) postupi protivno odredbama ~lana 149.; 12) ne postavi ure|aj za davanje svjetlosnih znakova ili ure|aj za davanje zvu~nih znakova na prijelazu puta preko `eljezni~ke pruge u istom nivou u slu~ajevima iz ~lana 150.; 13) na putu na kojem su nastale prepreke koje se ne mogu odmah otkloniti ili na kojoj se izvode radovi ne postupi prema odredbama ~lana 151. st. (1) i (2); 14) ne obavijesti najbli`u policijsku stanicu o prijemu lica povrije|enog u saobra}ajnoj nesre}i ili o smrti lica povrije|enog u saobra}ajnoj nesre}i (~lan 157.); 15) naredi ili dozvoli da njegovim vozilom upravlja lice koje nema pravo upravljati motornim vozilom ili nema pravo upravljati vozilom one kategorije u koju se ubraja vozilo (~lan 172. stav (3)); 16) naredi ili dozvoli da vozilom upravlja voza~ za kojeg se mo`e zaklju~iti da, zbog umora, bolesti, te{kog psihi~kog stanja ili upotrebe opojnih droga ili lijekova na kojima je ozna~eno da se ne smiju upotrebljavati prije i za vrijeme vo`nje, nije u stanju sigurno upravljati vozilom (~lan 173.); 17) naredi ili dozvoli da voza~, odnosno voza~-instruktor koji u organizmu ima alkohola ili pokazuje znakove poreme}enosti izazvane djelovanjem alkohola po~ne upravljati vozilom, odnosno osposobljavati kandidata za voza~a u prakti~nom upravljanju vozilom protivno odredbama ~lana 174.; 18) voza~ autobusa ili teretnog motornog vozila ili skupa vozila ~ija je najve}a dozvoljena masa ve}a od 3.500 kg upravlja vozilom neprekidno du`e od 4 sata i 30 minuta (~lan 199. stav (1)); 19) u saobra}aju na putu upotrebljava vozilo koje ne ispunjava propisane uvjete u pogledu dimenzija, ukupne mase ili osovinskog optere}enja, ili nema ispravne propisane ure|aje za upravljanje, ure|aje za zaustavljanje, ure|aje za spajanje vu~nog i priklju~nog vozila, tahograf i pneumatike (~lan 203. stav (1)); 20) postupi protivno odredbama ~lana 206.; 21) na vozilu koristi registarske tablice koje nisu izdate za to vozilo (~lan 209. stav (1)); 22) naredi ili dozvoli da voza~ upravlja motornim vozilom u saobra}aju protivno odredbi ~lana 227.; 23) naredi ili dozvoli da u saobra}aju na putu u~estvuje motorno ili priklju~no vozilo koje je upu}eno na vanredni tehni~ki pregled, a nije podvrgnuto tom pregledu (~lan 231.); (2) Za prekr{aj iz stava (1) kaznit }e se nov~anom kaznom u iznosu od 100,00 KM do 300,00 KM i odgovorno lice u preduze}u ili drugom pravnom licu. (3) Za prekr{aj iz stava (1) kaznit }e se nov~anom kaznom u iznosu od 100,00 KM do 300,00 KM i odgovorno lice u dr`avnom organu. (4) Za prekr{aje iz stava (1) kaznit }e se nov~anom kaznom u iznosu od 500,00 KM do 1.500,00 KM i fizi~ko lice koje samostalno obavlja djelatnost vlastitim radom i sredstvima u vidu zanatske djelatnosti. ^lan 234. (1) Nov~anom kaznom u iznosu od 400,00 KM do 5.000,00 KM kaznit }e se za prekr{aj preduze}e ili drugo pravno lice ako: 1) postupi protivno odredbi ~lana 7.; 2) ne postupi prema odredbama ~lana 20.; 3) ne preduzima prakti~ne mjere radi otklanjanja odre|enih nedostataka na putu, gdje je put uzrok saobra}ajnih nesre}a (~lan 21. stav (1)); 4) ne postupi prema odredbama ~lana 22.; 5) ne postupi u skladu s ~lanom 23.; 6) ostavi na putu o{te}ena vozila, predmete ili materije koje mogu ometati ili ugroziti sigurnost saobra}aja ili zaga|ivati okolinu (~lan 26. stav (1)); 7) naredi ili dozvoli da u saobra}aju na putu u~estvuje vozilo za prijevoz djece koje nije obilje`eno posebnim znakom (~lan 30. stav (5)); 8) na svoja motorna ili priklju~na vozila ne stavi propisanu oznaku o najve}oj dozvoljenoj brzini kretanja za ta vozila (~lan 46. stav (3)); 9) naredi ili dozvoli da se neispravno vozilo na motorni pogon vu~e protivno odredbama ~lana 85. stav (2); 10) naredi ili dozvoli da se njegovim vozilom prevozi teret protivno odredbama ~lana 129.; 11) ne osigura da teret na vozilu no}u, kao i danju u slu~aju smanjene vidljivosti, bude ozna~en na na~in utvr|en u ~lanu 129.; 12) ukloni ili o{teti saobra}ajni znak ili izmijeni zna~enje saobra}ajnog znaka (~lan 132. stav (2)); 13) na autoputu, putu rezerviranom za saobra}aj motornih vozila, magistralnom, regionalnom i lokalnom putu znakove opasnosti i znakove izri~itih naredbi ne presvu~e reflektuju}im materijama, ili ih ne osvijetli vlastitim izvorom svjetlosti (~lan 135.); 14) ivice kolovoza na dijelu puta kroz tunel, kao i vrhove pje{a~kih ostrva, ostrva za usmjeravanje saobra}aja i druge objekte na kolovozu koji no}u nisu dovoljno osvijetljeni ne obilje`i na na~in propisan u ~lanu 141. st. (2) i (3); 15) prilikom izvo|enja radova na putu, postavi branike koji nisu obojeni, odnosno osvijetljeni na na~in propisan u ~lanu 151. stav (3); 16) upravlja vozilom, ili dozvoli, ili naredi da njegovim vozilom upravlja lice koje nema pravo upravljati motornim vozilom, ili nema pravo upravljati vozilom one kategorije u koju se ubraja vozilo (~lan 172. stav (3)); 17) motorno vozilo na kojem se kandidat za voza~a osposobljava za prakti~no upravljanje vozilom ne obilje`i posebnim tablicama (~lan 183.); 18) izda me|unarodnu voza~ku dozvolu protivno odredbi ~lana 192. stav (3); 19) dozvoli da se kandidat za voza~a motornog vozila obu~ava iz prakti~nog dijela obuke bez zdravstvenog pregleda (~lan 193. stav (1)); 20) dozvoli da njegovim vozilom upravlja lice koje nije izvr{ilo kontrolno-zdravstveni pregled, odnosno upravlja vozilom a nije izvr{ilo kontrolno - zdravstveni pregled (~l. 195.,196. i 197.); 21) naredi ili dozvoli da njegovim motornim i priklju~nim vozilom u saobra}aju upravlja voza~ protivno odredbama ~lana 200.; 22) naredi ili dozvoli da se u saobra}aju na putu upotrebljava vozilo koje nema propisanu opremu ili ispravne propisane ure|aje, osim ure|aja za upravljanje, ure|aja za zaustavljanje, ure|aja za spajanje vu~nog ili priklju~nog vozila, tahograf i pneumatike (~lan 203.); 23) naredi ili dozvoli da njegova neregistrirana motorna ili priklju~na vozila u~estvuju u saobra}aju na putu (~lan 207. stav 1.); 24) naredi ili dozvoli da njegova motorna ili priklju~na vozila u~estvuju u saobra}aju na putu bez probnih tablica, ili poslije isteka va`enja probnih tablica (~lan 207. st. (2) i (3)); 25) naredi ili dozvoli da u saobra}aju na putu u~estvuje njegovo motorno ili priklju~no vozilo poslije isteka va`enja saobra}ajne dozvole ili potvrde o kori{tenju probnih tablica (~lan 211.); 26) ako vr{i tehni~ki pregled suprotno odredbama ~lana 217. (2) Za prekr{aje iz stava (1) kaznit }e se nov~anom kaznom u iznosu od 500,00 KM do 1.000,00 KM i fizi~ko lice koje samostalno obavlja djelatnost. Utorak, 31. 1. 2006. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 6 - Strana 483 Broj 6 - Strana 484 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 31. 1. 2006. (3) Za prekr{aj iz stava (1) kaznit }e se nov~anom kaznom u iznosu od 100,00 KM do 300,00 KM i odgovorno lice u preduze}u ili drugom pravnom licu. (4) Za prekr{aj iz stava (1) kaznit }e se nov~anom kaznom u iznosu od 100,00 KM do 300,00 KM i odgovorno lice u dr`avnom organu. ^lan 235. (1) Nov~anom kaznom u iznosu od 100,00 KM do 300,00 KM kaznit }e se za prekr{aj: 1) voza~ koji ne zaustavi vozilo kad nai|e na vozilo kojim se prevoze djeca, kad je to vozilo zaustavljeno na kolovozu radi ula`enja ili izla`enja djece (~lan 30. stav (4)); 2) voza~ koji na putu postupa protivno odredbama ~lana 40. stav (3); 3) voza~ koji se vozilom na putu u naselju kre}e brzinom koja je za vi{e od 30 km na sat ve}a od dozvoljene brzine, odnosno voza~ koji se vozilom na putu van naselja kre}e brzinom koja je za vi{e od 50 km na sat ve}a od dozvoljene brzine (~l. 44. i 46. st. (1) i (2)); 4) voza~ koji u pogledu propu{tanja vozila postupi protivno odredbama ~lana 49.; 5) voza~ koji na mjestu na kojem je saobra}aj reguliran svjetlosnim saobra}ajnim znakovima ne zaustavi vozilo na znak crvenog svjetla (~lan 51. stav (1) ta~ka 1.); 6) voza~ koji nedozvoljeno preti~e s desne strane (~lan 58. stav (1)); 7) voza~ koji s lijeve strane preti~e vozilo koje je na kolovozu zauzelo takav polo`aj i ~iji voza~ daje takav znak da se sa sigurno{}u mo`e zaklju~iti da to vozilo skre}e ulijevo (~lan 58. stav (2)); 8) voza~ koji s lijeve strane preti~e vozilo koje se kre}e po {inama postavljenim na sredini kolovoza, ili ako ga preti~e s desne strane kad izme|u tog vozila i desne ivice kolovoza ne postoji saobra}ajna traka (~lan 58. stav (3)); 9) voza~ koji pove}ava brzinu kretanja svog vozila dok ga drugo vozilo preti~e (~lan 60. stav (2)); 10) voza~ koji po~ne preticanje zaustavljene kolone vozila ili kolone vozila u kretanju (~lan 61. stav (1) ta~ka 1.); 11) voza~ koji po~ne preticanje ili obila`enje kad je voza~ vozila koje se kre}e iza njega po~eo preticanje (~lan 61. stav (1) ta~ka 2.); 12) voza~ koji po~ne preticanje kad je voza~ vozila koje se na istoj saobra}ajnoj traci kre}e ispred njega dao znak da namjerava izvr{iti preticanje ili obila`enje (~lan 61. stav (1) ta~ka 3.); 13) voza~ koji po~ne preticanje kad saobra}ajna traka kojom namjerava to u~initi nije slobodna na dovoljnom odstojanju i time ugrozi ili ometa saobra}aj iz suprotnog smjera (~lan 61. stav (1) ta~ka 4.); 14) voza~ koji po~ne preticanje ili obila`enje na saobra}ajnoj traci koja je namijenjena kretanju vozila iz suprotnog smjera ako po izvr{enom preticanju ili obila`enju ne mo`e bez ometanja ili ugro`avanja drugih u~esnika u saobra}aju ponovo zauzeti polo`aj na saobra}ajnoj traci kojom se kretao prije po~injanja preticanja ili obila`enja, kao i voza~ koji po~ne preticanje na saobra}ajnoj traci koja je namijenjena prinudnom zaustavljanju vozila (~lan 61. stav (1) ta~. 5. i 6.); 15) voza~ koji obavlja preticanje na saobra}ajnoj traci koja je namijenjena saobra}aju iz suprotnog smjera ispred vrha prijevoja puta ili u krivini gdje je preglednost nedovoljna (~lan 63.); 16) voza~ koji preti~e drugo vozilo protivno odredbama ~lana 64.; 17) voza~ koji preti~e vozilo koje je stalo ispred obilje`enog pje{a~kog prijelaza radi propu{tanja pje{aka (~lan 65.); 18) voza~ koji ne zaustavi vozilo ispred obilje`enog pje{a~kog prijelaza kad mu je datim znakom zabranjen prolaz (~lan 111. stav (1)); 19) voza~ ili goni~ stoke koji se ne zaustavi pred prijelazom puta preko `eljezni~ke pruge u istom nivou ako je ure|aj za zatvaranje spu{ten, ili ako je taj ure|aj ve} po~eo da se spu{ta, ili ako se daju svjetlosni ili zvu~ni znakovi upozorenja da }e taj ure|aj po~eti da se spu{ta, odnosno da prugom nailazi voz (~lan 114.); 20) voza~ ili goni~ stoke koji se ne zaustavi pred prijelazom puta preko `eljezni~ke pruge u istom nivou na kome su postavljeni svjetlosni saobra}ajni znakovi kad se pojavi crveno trep}u}e ili crveno neprekidno svjetlo (~lan 115. stav (1)); 21) voza~ koji u saobra}aju na putu upotrebljava vozilo protivno odredbi ~lana 126. stav (5); 22) lice koje ukloni ili o{teti saobra}ajni znak ili opremu puta, ili izmijeni zna~enje saobra}ajnog znaka (~lan 132. stav (2)); 23) lice koje postupi protivno odredbi ~lana 133.; 24) u~esnik u saobra}aju koji ne postupa po zahtjevu izra`enom pomo}u znaka ili prema naredbi ovla{tenog lica (~lan 152. stav (1)); 25) voza~ koji upravlja vozilom pod djelovanjem opojnih droga ili lijekova na kojima je ozna~eno da se ne smiju upotrebljavati prije i za vrijeme vo`nje (~lan 173.); 26) voza~ koji upravlja ili po~ne upravljati vozilom u saobra}aju na putu ili voza~-instruktor dok osposobljava kandidata za voza~a u prakti~nom upravljanju vozilom, kod kojeg se utvrdi koli~ina alkohola u krvi preko 1g/kg (~lan 174. stav (2)); 27) voza~ koji u saobra}aju na putu upravlja motornim vozilom prije sticanja prava na upravljanje motornim vozilom (~lan 184.); 28) voza~ koji upravlja motornim vozilom one kategorije koja nije nazna~ena u njegovoj voza~koj dozvoli (~lan 185.); 29) voza~ koji u saobra}aju na putu upravlja vozilom koje ne ispunjava propisane uvjete u pogledu dimenzija, ukupne mase ili osovinskog optere}enja, ili nema ispravne propisane ure|aje za upravljanje, ure|aje za zaustavljanje, ure|aje za spajanje vu~nog i priklju~nog vozila, tahograf, pneumatike ili nema tahograf, ili ako ga za vrijeme vo`nje ne uklju~i (~lan 203. stav (1)); 30) voza~ koji u~estvuje u saobra}aju s neregistriranim vozilom (~lan 207.) 31) voza~ koji u saobra}aju na putu upravlja motornim ili priklju~nim vozilom koje nije registrirano (~lan 208. stav (1)); 32) voza~ koji u saobra}aju na putu upravlja motornim ili priklju~nim vozilom poslije isteka va`enja saobra}ajne dozvole ili potvrde o kori{tenju probnih tablica (~lan 211. stav 2.); 33) voza~ ili voza~-instruktor koji odbija da se izvr{i ispitivanje pomo}u odgovaraju}ih sredstava i aparata ili stru~ni pregled radi provjeravanja da li ima alkohola u organizmu ili da pokazuje znake poreme}enosti izazvane djelovanjem alkohola, odnosno da li se nalazi pod djelovanjem opojnih droga ili lijekova na kojima je ozna~eno da se ne smiju upotrebljavati prije i za vrijeme vo`nje (~lan 220. st. (1) i (2)); 34) voza~ koji u saobra}aju na putu upravlja vozilom protivno odredbi ~lana 227. (2) Za prekr{aje iz ta~.1), 2), 3), 5), 10), 11), 13), 14), 15), 17), 18), 25), 26), 32) i 33) stava (1) ovog ~lana voza~u ili voza~u-instruktoru uz kaznu izre}i }e se za{titna mjera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od jedan mjesec do ~etiri mjeseca, a i za druge prekr{aje iz tog stava ta mjera se mo`e izre}i u istom periodu. (3) Za prekr{aje iz stava (1) ovog ~lana kojim je izazvana saobra}ajna nezgoda, u~inilac }e se kazniti nov~anom kaznom u iznosu od 300,00 KM do 1.000,00 KM, a voza~u }e se uz kaznu izre}i i za{titna mjera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od jednog mjeseca do {est mjeseci. (4) Osim nov~ane kazne za prekr{aje iz stava (2) ovog ~lana, voza~u ili voza~u-instruktoru odre|uju se i dva kaznena boda, a za ostale prekr{aje iz stava (1) ovog ~lana voza~u ili voza~u-instruktoru, osim nov~ane kazne, odre|uje se i jedan kazneni bod. ^lan 236. (1) Nov~anom kaznom u iznosu od 50,00 KM do 250,00 KM kaznit }e se za prekr{aj: 1) lice koje na putu ostavi o{te}eno vozilo, predmete ili materije koje mogu ometati ili ugroziti sigurnost saobra}aja (~lan 26. stav (1)); 2) voza~ koji s kolovoza ne ukloni predmete koji sa vozila padnu na put i predmete koje je prilikom zaustavljanja vozila stavio na put (~lan 26. stav (3)); 3) voza~ koji se nesmanjenom brzinom kre}e pored vozila javnog prijevoza putnika ili pored autobusa kojim se obavlja prijevoz za vlastite potrebe, zaustavljenog na stajali{tu, i time ugrozi lica koja u to vozilo ulaze ili iz njega izlaze (~lan 30. stav (1)); 4) voza~ koji namjerava na putu obaviti neku radnju vozilom a prethodno se nije uvjerio da to mo`e u~initi bez opasnosti za druge u~esnike u saobra}aju ili za imovinu (~lan 36.); 5) voza~ koji se ne kre}e desnom stranom kolovoza u smjeru kretanja (~lan 39. stav (1)) ili koji vozilo u kretanju dr`i protivno odredbama ~lana 39. stav (2); 6) voza~ koji na cesti sa kolovozom za promet vozila u oba smjera, na kome postoje najmanje ~etiri saobra}ajne trake, prelazi vozilom na kolovoznu traku namijenjenu za promet vozila iz suprotnog smjera (~lan 40. stav 1.); 7) voza~ koji brzinu kretanja svog vozila ne prilagodi osobinama i stanju puta i drugim saobra}ajnim uvjetima tako da vozilo ne mo`e pravovremeno da zaustavi pred preprekom koju pod datim uvjetima mo`e da predvidi (~lan 43. stav (1)); 8) voza~ koji se pribli`ava raskrsnici takvom brzinom da se ne mo`e zaustaviti i propustiti vozila koja na raskrsnici imaju prvenstvo prolaza (~lan 50. stav (2)); 9) voza~ koji obavlja preticanje ili obila`enje kad s obzirom na karakteristike puta i postoje}e okolnosti na putu u saobra}aju ili na tehni~ka svojstva vozila ugro`ava druge u~esnike u saobra}aju (~lan 58. stav (2)); 10) lice koje postupi protivno odredbama ~lana 70. stav (2); 11) voza~ koji vozilom presije~e kolonu djece, vojnika, pogrebnu povorku ili drugu organiziranu povorku koja se kre}e kolovozom (~lan 80.); 12) voza~ vozila na motorni pogon koji prilikom vu~e priklju~nog vozila postupi protivno odredbama ~lana 81.; 13) pje{ak, odnosno vodi~ ili goni~ stoke koji postupi protivno odredbi ~lana 92. stav (1); 14) goni~ stoke koji ne nadzire stoku koja se kre}e po putu (~lan 104. stav (1)); 15) voza~ koji u odnosu na pje{aka koji je stupio ili stu pa na obilje`eni pje{a~ki prijelaz postupa protivno odredbama ~lana 111. st. (2) i (3); 16) voza~ koji se vozilom pribli`ava prijelazu puta preko `eljezni~ke pruge u istom nivou na na~in protivan odredbama ~lana 113.; 17) voza~ motornog vozila koje vu~e drugo motorno vozilo ako postupi protivno odredbama ~lana 118. stav (1) i ~lana 122.; 18) voza~ ili pje{ak koji u odnosu na vozila pod pratnjom postupi protivno odredbama ~lana 125.; 19) voza~ ili pje{ak koji u odnosu na vozila s pravom prvenstva prolaza postupi protivno odredbama ~lana 126. st. (1) do (4); 20) voza~ koji vozilom prevozi teret kojim se ugro`ava sigurnost u~esnika u saobra}aju, ili nanosi {teta putu ili objektima na putu (~lan 127. stav (2) ta~ka 1.); 21) voza~ koji se vozilom kre}e saobra}ajnom trakom na kojoj je svjetlosnim saobra}ajnim znakom obilje`eno da je zabranjen saobra}aj u smjeru u kojem se on kre}e (~lan 139. stav (1)); 22) lice koje je u~estvovalo u saobra}ajnoj nesre}i ako postupi protivno odredbama ~lana 154. stav (1); 23) voza~ koji na zahtjev ovla{tenog lica ne preveze lice povrije|eno u saobra}ajnoj nesre}i do najbli`e zdravstvene ustanove (~lan 156. stav (1)); 24) ako ne postupi prema odredbama ~lana 158. st. (2) i (3); 25) vlasnik vozila koji svoje vozilo da na upravljanje licu iz ~lana 172. stav (3); 26) vlasnik vozila koji ne podnese podatke o identitetu lica kome je dao vozilo na upravljanje (~lan 172. stav (4)); 27) voza~ koji upravlja ili po~ne upravljati vozilom u saobra}aju na putu ili voza~-instruktor dok osposobljava kandidata za voza~a u prakti~nom upravljanju vozilom, kod kojeg se utvrdi da koli~ina alkohola u krvi prelazi koli~inu od 0,3 g/kg do 1 g/kg (~lan 174. stav (2)); 28) voza~ koji postupi protivno odredbama ~lana 190. stav (1); 29) vlasnik vozila ako u roku od osam dana ne vrati registarske tablice nadle`nom organu (~lan 208. stav (4)); 30) vlasnik vozila koji postupi protivno odredbama ~lana 208. stav (5); 31) voza~ koji u saobra}aju na putu u~estvuje motornim ili priklju~nim vozilom koje je upu}eno na tehni~ki pregled a nije podvrgnuto tom pregledu (~lan 231.); (2) Ako je prekr{ajem iz stava (1) ovog ~lana izazvana neposredna opasnost za drugog u~esnika u saobra}aju, ili prouzrokovana saobra}ajna nesre}a, u~inilac prekr{aja kaznit }e se nov~anom kaznom u iznosu od 100,00 KM do 300,00 KM i odredit }e mu se jedan ili dva kaznena boda, a ako je u~inilac prekr{aja voza~ motornog vozila, mo`e se izre}i i za{titna mjera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju do dva mjeseca. (3) Osim nov~ane kazne za prekr{aje iz stava (1) ovog ~lana, voza~u se odre|uju i jedan ili dva kaznena boda. ^lan 237. (1) Nov~anom kaznom u iznosu od 50,00 KM kaznit }e se za prekr{aj: 1) voza~ koji ne zaustavi vozilo iza vozila javnog prijevoza putnika, ili iza autobusa kojim se obavlja prijevoz za vlastite potrebe, zaustavljenog na stajali{tu, kada lica moraju pre}i preko saobra}ajne trake ili biciklisti~ke trake kojom se njegovo vozilo kre}e (~lan 30. stav (3)); Utorak, 31. 1. 2006. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 6 - Strana 485 Broj 6 - Strana 486 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 31. 1. 2006. 2) voza~ koji mijenja na~in upravljanja vozilom naglim smanjivanjem brzine kretanja vozila (~lan 42. stav (1)); 3) voza~ koji se vozilom na putu u naselju kre}e brzinom koja je vi{e od 20 do 30 km na sat ve}a od dozvoljene brzine, odnosno voza~ koji se vozilom na putu van naselja kre}e brzinom koja je od 30 do 50 km na sat ve}a od dozvoljene brzine (~lan 44. i ~lan 46. st. (1) i (2)); 4) voza~ koji na raskrsnici skrene vozilom u pravcu ozna~enom zelenom svijetle}om strelicom i pri tome ometa saobra}aj vozila koja se kre}u po putu na koji ulazi, ili ne propusti pje{ake koji prelaze preko kolovoza (~lan 52. stav (1)); 5) voza~ koji u slu~ajevima iz ~lana 60. stav (3) ne pomjeri svoje vozilo ka desnoj ivici kolovoza, odnosno ne zaustavi vozilo na pogodnom mjestu; 6) voza~ koji poslije izvr{enog preticanja ili obila`enja vozilom ponovo ne zauzme polo`aj na saobra}ajnoj traci kojom se do tada kretao (~lan 62.); 7) voza~ koji vozilom preti~e drugo vozilo koje se pribli`ava obilje`enom pje{a~kom prijelazu, ili koje prelazi pje{a~ki prijelaz (~lan 65.); 8) voza~ koji prije nego {to napusti vozilo ne preduzme sve mjere kojima se spre~ava da ono samo krene s mjesta na kojem je ostavljeno (~lan 78.); 9) voza~ koji svojim vozilom no}u vu~e vozilo na motorni pogon protivno odredbama ~lana 83.; 10) voza~ koji postupi protivno odredbama ~lana 90.; 11) voza~ vozila na motorni pogon koji upotrebljava svjetla za ozna~avanje vozila protivno odredbama ~lana 94.; 12) voza~ vozila na motorni pogon koji po magli ne upotrebljava propisana svjetla, ili ako ta svjetla upotrebljava na na~in suprotan odredbama ~lana 95.; 13) voza~ koji ne dr`i potrebno odstojanje kad se kre}e iza drugog vozila (~lan 96.); 14) voza~ vozila na motorni pogon ~ija je najve}a dozvoljena masa ve}a od 3.500 kg, ili mu je du`ina ve}a od sedam metara, ako ne dr`i svoje vozilo na propisanom odstojanju od istog takvog vozila ispred sebe (~lan 97. stav (1)); 15) voza~ motocikla i lahkog motocikla i lica koja se prevoze tim vozilom ako u saobra}aju na putu ne nose odgovaraju}u za{titnu kacigu za vrijeme vo`nje (~lan 102.); 16) pje{ak koji na obilje`enom pje{a~kom prijelazu na kome je saobra}aj pje{aka reguliran svjetlosnim saobra}ajnim znakovima za pje{ake ne postupi prema tim znakovima (~lan 109. stav (1)); 17) u~esnik u saobra}aju koji je prilikom prela`enja preko `eljezni~ke pruge u istom nivou postupio protivno odredbama ~lana 115. st. (2) i (3); 18) pje{ak, goni~ stoke i voza~ vozila koje se ne smatra motornim vozilom, ili voza~ motornog vozila koje ne mo`e razviti brzinu od najmanje 40 km na sat ako se kre}u po autoputu ili putu rezerviranom za saobra}aj motornih vozila ili brzom putu (~lan 116. st. (1) i (2) i ~lan 120.); 19) voza~ motornog vozila koji zaustavi vozilo na autoputu ili na autoputu obavlja polukru`no okretanje vozilom iz jednog smjera saobra}aja u suprotni smjer, ili kretanje unazad (~lan 117. st. (1) i (3)); 20) voza~ motornog vozila koji postupi protivno odredbi ~lana 120.; 21) voza~ koji vozilom na putu kroz tunel izvodi radnje ~ije je izvo|enje u tunelu zabranjeno (~lan 123.); 22) voza~ vozila na motorni pogon koji za vrijeme kretanja kroz tunel ne dr`i upaljena kratka svjetla za osvjetljavanje puta (~lan 124.); 23) voza~ koji upravlja vozilom koje je optere}eno protivno odredbi ~lana 127. stav (1); 24) voza~ koji optereti vozilo kojim upravlja protivno odredbama ~lana 127. stav (2) ta~. od 2. do 5.; 25) voza~ koji u pogledu smje{taja tereta na vozilu ili u pogledu ozna~avanja tereta postupi protivno odredbama ~lana 128.; 26) voza~ koji teret na vozilu no}u, kao i danju u slu~aju smanjene vidljivosti, ne ozna~i na na~in iz ~lana 129.; 27) voza~ koji postupa suprotno odredbama ~lana 186. st. (7) i (8); 28) voza~ koji teretnim motornim vozilom ~ija je najve}a dozvoljena masa ve}a od 3.500 kg ili autobusom upravlja neprekidno du`e od 4 sata i 30 minuta, ili kad u toku 24 sata upravlja du`e od devet sati (~lan 199. st. (1) i (3)); 29) voza~ koji postupa protivno odredbi ~lana 200. stav (2); 30) voza~ koji postupa protivno odredbi ~lana 209. stav (4). (2) Ako je prekr{ajem iz stava (1) izazvana saobra}ajna nesre}a, u~inilac }e se kazniti nov~anom kaznom u iznosu od 50,00 do 200,00 KM, a ako je u~inilac prekr{aja voza~ motornog vozila, odredit }e mu se jedan ili dva kaznena boda. (3) Za prekr{aj iz stava (1) kojim je izazvana saobra}ajna nesre}a, voza~u se mo`e izre}i zabrana upravljanja motornim vozilom u trajanju do dva mjeseca. ^lan 238. (1) Nov~anom kaznom u iznosu od 40,00 KM kaznit }e se za prekr{aj: 1) voza~ koji upravlja vozilom za prijevoz djece koje nije obilje`eno posebnim znakom (~lan 30. stav (5)); 2) voza~ koji ne omogu}i uklju~ivanje u saobra}aj vozilu javnog gradskog prijevoza putnika, ili posebno obilje`enom vozilu za prijevoz djece, kad ta vozila izlaze sa stajali{ta (~lan 31. stav (1)); 3) voza~ vozila javnog gradskog prijevoza putnika, kao i voza~ posebno obilje`enog vozila za prijevoz djece, koji prilikom uklju~ivanja u saobra}aj sa stajali{ta postupi protivno odredbi ~lana 31. stav (2); 4) voza~ koji prilikom upravljanja vozilom koristi mobilni telefon protivno odredbama ~lana 33.; 5) voza~ ~ije vozilo, protivno odredbama ~lana 35. stav (1) ima na prednjoj strani svjetlosne, svjetlosno-signalne i reflektuju}e ure|aje ili materije koji daju svjetla crvene boje, a na zadnjoj strani svjetla bijele boje; 6) voza~ koji prilikom znatnijeg smanjivanja brzine kretanja vozila postupi protivno odredbi ~lana 42. stav (2); 7) voza~ koji prilikom pokretanja vozila iz mjesta naglo pove}ava brzinu kretanja na na~in da dolazi do stvaranja prekomjerne buke i {kripe (~lan 43. stav (3)); 8) voza~ koji prilikom prolaza kroz raskrsnicu postupi protivno odredbi ~lana 50. stav (3); 9) voza~ koji se vozilom ne kre}e u obaveznom pravcu ozna~enom zelenim svjetlom u obliku zelene svijetle}e strelice (~lan 52. stav (2)); 10) voza~ koji obavlja mimoila`enje protivno odredbama ~lana 55.; 11) voza~ koji u slu~aju iz ~lana 60. stav (1) ne pomjeri svoje vozilo ka desnoj ivici kolovoza; 12) voza~ koji pri preticanju ne dr`i svoje vozilo na potrebnom rastojanju od vozila koje preti~e (~lan 62.); 13) voza~ koji pri zaustavljanju ili parkiranju vozila ne postupi prema odredbama ~lana 70.; 14) voza~ koji zaustavi ili parkira svoje vozilo protivno odredbama ~l. 73. i 74.; 15) voza~ koji vozilo zaustavljeno na kolovozu ne obilje`i posebnim znakom na na~in propisan u ~lanu 77.; 16) voza~ motornog vozila koji pri vu~i drugog motornog vozila postupi suprotno ~lanu 81.stav (4); 17) voza~ koji vu~e neispravno vozilo na motorni pogon protivno odredbama ~lana 85. st. (2) i (3); 18) voza~ koji vu~e natovareno teretno motorno vozilo, odnosno traktor s priklju~nim vozilom protivno odredbama ~lana 87.; 19) voza~ koji pri vu~enju neispravnog vozila na motorni pogon postupi protivno odredbama ~lana 89.; 20) voza~ vozila na motorni pogon koji u pogledu upotrebe kratkih svjetala postupi protivno odredbama ~lana 93. stav (2); 21) voza~ bicikla, bicikla s motorom ili lahkog motocikla ili motocikla koji se ne kre}e na na~in propisan u ~lanu 99.; 22) voza~ bicikla, bicikla s motorom ili lahkog motocikla ili motocikla koji postupi protivno odredbama ~lana 100.; 23) voza~ bicikla, bicikla s motorom, lahkog motocikla ili motocikla koji prevozi drugo lice protivno odredbama ~lana 101.; 24) voza~ bicikla i bicikla s motorom i lica koja se prevoze tim vozilom ako u saobra}aju na putu ne nose odgovaraju}u za{titnu kacigu za vrijeme vo`nje (~lan 102.); 25) voza~ zapre`nog vozila koji ne upravlja zapre`nim vozilom koje se kre}e po putu, ili koji zapre`no vozilo ostavi bez nadzora na putu (~lan 103.); 26) pje{ak koji se nepotrebno zadr`ava na kolovozu ili se kre}e po kolovozu na na~in kojim se ometa ili spre~ava saobra}aj vozila (~lan 105.); 27) pje{ak koji se na putu koji ima trotoar ili drugu povr{inu odre|enu za kretanje pje{aka kre}e kolovozom (~lan 106. stav (1)); 28) pje{ak koji preko kolovoza i biciklisti~ke staze ili trake prelazi na na~in protivan odredbama ~lana 108.; 29) pje{ak koji na obilje`enom pje{a~kom prijelazu postupi protivno odredbama ~lana 109. st. (2) i (3); 30) pje{ak koji prilikom prela`enja preko kolovoza na mjestu na kome nije obilje`en pje{a~ki prijelaz ometa saobra}aj vozila (~lan 110.); 31) voza~ koji ometa prolaz pje{aka koji su stupili na obilje`eni pje{a~ki prijelaz na kome je saobra}aj reguliran svjetlosnim saobra}ajnim znakovima, ili znakovima koje daje ovla{teno lice, a kojima je na takvom prijelazu dozvoljen prolaz (~lan 111. stav (1)); 32) voza~ motornog vozila koji na putu rezerviranom za saobra}aj motornih vozila postupi protivno odredbama ~lana 117. st. (1) i (3) i ~lana 118. stav (1) i ~l. 120. i 122.; 33) voza~ koji ne zaustavi svoje vozilo na posebnoj traci za prinudno zaustavljanje vozila i ne preduzme potrebne mjere da ga {to prije ukloni s kolovoza autoputa ili puta rezerviranog za saobra}aj motornih vozila ili brzog puta (~lan 117. stav (2)); 34) voza~ motornog vozila koji se na autoputu ne kre}e krajnjom desnom saobra}ajnom trakom koja nije zauzeta vozilima u koloni (~lan 119.); 35) voza~ motornog vozila koji prilikom uklju~ivanja na autoput, odnosno isklju~ivanja s autoputa postupi protivno odredbama ~lana 121.; 36) u~esnik u saobra}aju koji se ne pridr`ava ograni~enja, zabrana ili obaveza izra`enih pomo}u postavljenih saobra}ajnih znakova, osim saobra}ajnih znakova ograni~enja brzine (~lan 130. stav (4)); 37) ako ne obilje`i vozilo posebnim znakom (~lan 186. stav (9)); 38) voza~ koji u saobra}aju na putu upravlja vozilom koje nema ispravne propisane ure|aje i opremu osim ure|aja za upravljanje, ure|aja za zaustavljanje, ure|aja za spajanje vu~nog i priklju~nog vozila, tahografa i pneumatika (~lan 203. stav (1)); 39) voza~ motornog i priklju~nog vozila registriranog u stranoj zemlji ako nema va`e}u saobra}ajnu dozvolu, registarske tablice i me|unarodnu oznaku zemlje registracije prema odredbama ~lana 212. (2) Ako je prekr{ajem iz stava (1) izazvana saobra}ajna nesre}a, u~inilac }e se kazniti nov~anom kaznom u iznosu od 50,00 KM do 200,00 KM, a ako je u~inilac prekr{aja voza~ motornog vozila, odredit }e mu se jedan kazneni bod. (3) Za prekr{aj iz stava (1) kojim je izazvana saobra}ajna nesre}a, voza~u motornog vozila mo`e se izre}i i zabrana upravljanja motornim vozilom u trajanju do dva mjeseca. ^lan 239. (1) Nov~anom kaznom u iznosu od 30,00 KM kaznit }e se za prekr{aj: 1) lice koje se prevozi vozilom ako na bilo koji na~in ometa voza~a u upravljanju vozilom, ili ako uti~e na njega da upravlja vozilom na na~in kojim se umanjuje sigurnost saobra}aja (~lan 32.); 2) voza~ ili drugo lice koje se za vrijeme vo`nje u motornom vozilu ne ve`e sigurnosnim pojasevima (~lan 34. stav (1)); 3) voza~ koji u putni~kom automobilu prevozi dijete protivno odredbi ~lana 34. stav (2); 4) voza~ koji prije obavljanja odre|enih radnji vozilom ne obavijesti o svojoj namjeri druge u~esnike u saobra}aju (~lan 37.); 5) voza~ koji za kretanje svog vozila koristi put, odnosno kolovoz ili saobra}ajnu traku, odnosno stazu koja nije namijenjena za saobra}aj one vrste vozila kojoj to vozilo pripada (~lan 38.); 6) voza~ koji prilikom kretanja vozila unazad postupi protivno odredbama ~lana 41.; 7) voza~ koji smanji brzinu kretanja vozila do te mjere da svojim vozilom pri~injava smetnje normalnom odvijanju saobra}aja (~lan 43. stav (2)); 8) voza~ koji se vozilom na putu van naselja kre}e brzinom koja je od 10 do 20 km na sat ve}a od dozvoljene brzine (~lan 44. st. (3) i (4) i ~lan 46. st. (1) i (2)); 9) voza~ koji u saobra}aju na putu upravlja vozilom na kome nema propisanu oznaku najve}e dozvoljene brzine za to vozilo (~lan 46. stav (3)); 10) voza~ koji prilikom skretanja postupi protivno odredbama ~lana 48.; 11) voza~ koji prilikom napu{tanja raskrsnice u slu~aju iz ~lana 53., ne propusti sve u~esnike u saobra}aju koji se kre}u pravcem u kome je saobra}aj otvoren; 12) voza~ kome je svjetlosnim saobra}ajnim znakom dozvoljen ulazak u raskrsnicu ako vozilom u|e u raskrsnicu i ako je gustina saobra}aja takva da se na raskrsnici mora zaustaviti i na taj na~in ometa ili Utorak, 31. 1. 2006. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 6 - Strana 487 Broj 6 - Strana 488 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 31. 1. 2006. onemogu}ava saobra}aj drugih vozila koja dolaze s bo~nih kolovoza (~lan 54.); 13) voza~ koji obavlja mimoila`enje protivno odredbama ~l. 55. i 56.; 14) voza~ koji obavlja obila`enje protivno odredbama ~lana 59. stav (1); 15) voza~ koji prilikom davanja zvu~nih znakova upozorenja postupi protivno odredbama ~lana 67.; 16) voza~ koji zaustavi ili parkira vozilo protivno odredbama ~lana 71.; 17) lice koje na zaustavljenom ili parkiranom vozilu otvara vrata i time ometa kretanje drugih u~esnika u saobra}aju ili ugro`ava sigurnost saobra}aja (~lan 72.); 18) voza~ vozila na motorni pogon koji svojim vozilom vu~e drugo vozilo protivno odredbama ~lana 81.; 19) voza~ koji prilikom vu~enja vozila na motorni pogon ne postupi na na~in propisan u ~lanu 84.; 20) lice koje upravlja neispravnim vozilom na motorni pogon koje se vu~e pomo}u u`eta ili krute veze ako nema odgovaraju}u dozvolu (~lan 86.); 21) voza~ koji neispravno vozilo na motorni pogon vu~e pomo}u u`eta ako je odstojanje izme|u vu~nog i vu~enog vozila kra}e od propisanog (~lan 88.); 22) voza~ koji upravlja motornim vozilom bez upaljenog kratkog svjetla (~lan 90. ta~. 1.) 23) goni~ stoke koji stoku ne dr`i {to bli`e desnoj ivici puta (~lan 104. stav (1)); 24) pje{ak koji se po kolovozu kre}e protivno odredbama ~l. 106. i 107.; 25) voza~ koji postupi suprotno ~lanu 112.; 26) pje{ak koji se ne zaustavi pred prijelazom puta preko `eljezni~ke pruge u istom nivou ako je ure|aj za zatvaranje saobra}aja spu{ten, ili ako se taj ure|aj ve} po~eo spu{tati, ili ako se daju svjetlosni i zvu~ni znakovi koji upozoravaju da }e se taj ure|aj po~eti spu{tati, odnosno da se prijelazu puta preko `eljezni~ke pruge pribli`ava vozilo koje se kre}e po {inama (~lan 114.); 27) pje{ak koji se ne zaustavi pred prijelazom puta preko `eljezni~ke pruge u istom nivou na kome su postavljeni svjetlosni saobra}ajni znakovi, kad se pojavi crveno trep}u}e svjetlo ili crveno neprekidno svjetlo (~lan 115. stav (1)); 28) voza~ koji u saobra}aju na putu upravlja motornim vozilom a njegovoj voza~koj dozvoli je istekao rok va`enja (~lan 172. stav (1)); 29) voza~ koji kod sebe nema odgovaraju}u va`e}u voza~ku dozvolu ili je ne poka`e na zahtjev ovla{tenog lica (~lan 172. stav (2); 30) ako voza~ za vrijeme upravljanja motornim vozilom ne koristi pomagala koja su upisana u obrazac njegove voza~ke dozvole (~lan 172. stav (5)); 31) voza~-instruktor koji na putu osposobljava kandidata za voza~a na motornom vozilu koje nije ozna~eno posebnim tablicama (~lan 183. stav (1)); 32) voza~ motornog vozila koje nema propisan broj registarskih tablica ili na kome su te tablice postavljene tako da se dobro ne vide ili nisu ~itke (~lan 210.); 33) voza~ koji nema kod sebe va`e}u potvrdu za kori{tenje probnih tablica ili je ne poka`e na zahtjev ovla{tenog lica (~lan 211. stav (2)); 34) voza~ koji nema kod sebe va`e}u saobra}ajnu dozvolu za vozilo kojim upravlja ili je ne poka`e na zahtjev ovla{tenog lica (~lan 211. stav (1) i ~lan 212.); (2) Ako je prekr{ajem iz stava (1) izazvana saobra}ajna nesre}a, u~inilac }e se kazniti nov~anom kaznom u iznosu od 50,00 KM do 150,00 KM, a ako je u~inilac prekr{aja voza~ motornog vozila, odredit }e mu se jedan kazneni bod. (3) Za prekr{aj iz stava (1) kojim je izazvana saobra}ajna nesre}a, voza~u motornog vozila mo`e se izre}i i zabrana upravljanja motornim vozilom u trajanju do dva mjeseca. ^lan 240. Svi prihodi nastali primjenom ovog Zakona, pripadaju nadle`nim organima, u skladu s ~lanom 2. ovog Zakona. ^lan 241. Provo|enje ovog Zakona, pokretanje i vo|enje postupka za prekr{aje i preduzimanje drugih mjera za provo|enje ovog Zakona vr{e nadle`ni organi. ^lan 242. Izricanje nov~ane kazne u iznosu do 50,00 KM na licu mjesta, odnosno izdavanje prekr{ajnog naloga obavlja ovla{teno lice nadle`nog organa za poslove kontrole i reguliranja saobra}aja na putevima u entitetima, kantonima i Br~ko Distriktu Bosne i Hercegovine. ^lan 243. Ako je odlukom nadle`nog organa zabranjeno voza~u-instruktoru upravljanje motornim vozilom, voza~-instruktor ne smije se baviti obu~avanjem kandidata za voza~a u upravljanju motornim vozilom za vrijeme trajanja te zabrane. ^lan 244. (1) O izre~enim kaznama, zabranama upravljanja motornim vozilima, saobra}ajnim nesre}ama, posljedicama saobra}ajnih nesre}a, motornim i priklju~nim vozilima i voza~ima motornih vozila vodi se evidencija prema mjestu prebivali{ta. (2) Nadle`ni or gan koji izrekne kaznu ili zabranu upravljanja motornim vozilom, ili drugu mjeru propisanu zakonom entiteta, kantona i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine du`an je obavijestiti o tome or gan koji vodi evidenciju o tim kaznama, zabranama i mjerama. (3) Podatke iz evidencije predvi|ene u stavu (1) ovog ~lana mogu koristiti: pravosudni organi, organi koji vode prekr{ajni, odnosno administrativni postupak, policija, dr`avni organi, zdravstvene ustanove, preduze}a, obrazovne ustanove i nevladine organizacije koje se bave pitanjima sigurnosti saobra}aja na putevima, kao i preduze}a koja obavljaju javni prijevoz ili prijevoz za vlastite potrebe. (4) Evidencija o izre~enim kaznama, zabranama i mjerama iz stava (2) ovog ~lana voza~ima motornih vozila i motornim vozilima vodi se kod nadle`nog organa prema mjestu prebivali{ta. ^lan 245. (1) Trajanje za{titne mjere zabrane upravljanja motornim vozilom ra~una se od dana upisa za{titne mjere u voza~ku dozvolu za onu kategoriju ili potkategoriju za koju je zabrana izre~ena. (2) Vrijeme provedeno na izdr`avanju kazne zatvora ne ra~una se u vrijeme trajanja zabrane upravljanja motornim vozilom. ^lan 246. (1) Nadle`ni or gan koji vodi prekr{ajni postupak, u skladu s propisom entiteta, kantona ili Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine, mo`e odgoditi izvr{enje zabrane upravljanja motornim vozilom osim za prekr{aj iz ta~. 25), 26), 32) i 33) ~lana 235. ovog Zakona, pod uvjetom da u~inilac prekr{aja u odre|enom roku, koji ne mo`e biti kra}i od {est mjeseci ni du`i od jedne godine, ne u~ini prekr{aj za koji se mo`e izre}i ta zabrana. (2) Odgo|eno izvr{enje zabrane iz stava (1) opozvat }e se ako u~inilac prekr{aja u roku za koji je izvr{enje odgo|eno u~ini novi prekr{aj za koji je propisano izricanje ili mogu}nost izricanja zabrane upravljanja motornim vozilom. (3) Izvr{enje mjere iz stava (2) ovog ~lana ne mo`e se odga|ati. ^lan 247. Pod uvjetom reciprociteta, protiv voza~a koji ima prebivali{te u Bosni i Hercegovini, a u stranoj zemlji u~ini saobra}ajni prekr{aj prema propisima te zemlje, u Bosni i Hercegovini pokrenut }e se prekr{ajni postupak ako to zahtijeva nadle`ni strani or gan a voza~ za taj prekr{aj mo`e biti ka`njen na osnovu ovog Zakona ako za taj prekr{aj nije bio ka`njen u zemlji u kojoj je prekr{aj u~injen. ^lan 248. (1) Ako voza~ koji ima stranu voza~ku dozvolu na teritoriji Bosne i Hercegovine u~ini prekr{aj za koji je ovim Zakonom predvi|eno da se mora ili mo`e izre}i zabrana upravljanja motornim vozilom, tom voza~u, umjesto zabrane upravljanja motornim vozilom, mo`e se izre}i zabrana kori{tenja strane voza~ke dozvole u istom trajanju. (2) Zabrana kori{tenja strane voza~ke dozvole je zabrana voza~u kome je izre~ena da na teritoriji Bosne i Hercegovine upravlja motornim vozilom one kategorije ili onih kategorija na koje se zabrana odnosi. ^lan 249. Ako maloljetnik u~ini radnju koja je ovim Zakonom utvr|ena kao prekr{aj, kaznit }e se roditelj, usvojitelj, odnosno staratelj maloljetnika, nov~anom kaznom propisanom za u~injeni prekr{aj ako je taj prekr{aj u~injen kao posljedica propusta du`nog staranja o maloljetniku. ^lan 250. Voza~-instruktor pod ~ijim se nadzorom kandidat za voza~a obu~ava u upravljanju motornim vozilom u saobra}aju na putu, kaznit }e se za prekr{aj koji u~ini kandidat za voza~a, osim ako nije bio u stanju sprije~iti prekr{aj. XII. VIJE]E ZA SIGURNOST SAOBRA]AJA ^lan 251. (1) S ciljem unapre|enja saobra}ajno-obrazovnog rada, saobra}ajne kulture i koordiniranja svih subjekata koji svojim djelovanjem mogu doprinijeti ve}oj sigurnosti saobra}aja, osniva se Vije}e za sigurnost saobra}aja (u daljnjem tekstu:Vije}e). (2) Sredstva za rad Vije}a osiguravaju se iz bud`eta institucija Bosne i Hercegovine i me|unarodnih obaveza Bosne i Hercegovine. (3) ^lanovi Vije}a imenuju se iz reda stru~njaka za oblast saobra}aja na putevima, nadle`nih ministarstava i organa koji upravljaju putevima. (4) Broj ~lanova, na~in imenovanja predsjednika i ~lanova Vije}a, kao i djelokrug uredit }e se pravilnikom koji donosi ministar, uz saglasnost Vije}a ministara Bosne i Hercegovine. XIII. OVLA[TENJA ZA DONO[ENJE PROPISA ZA IZVR[ENJE OVOG ZAKONA ^lan 252. Ovla{}uje se ministar da sam ili u saradnji s odgovaraju}im nadle`nim organom donese bli`e propise o: 1) certificiranju vozila i uvjetima koje organizacije za certificiranje vozila moraju ispuniti (~lan 6.); 2) osnovnim uvjetima koje putevi, njihovi elementi i objekti na njima moraju ispunjavati sa stanovi{ta sigurnosti saobra}aja (~lan 11.); 3) vo|enju evidencije o javnim putevima i objektima na njima (~lan 13.); 4) obilje`avanju vozila kojim upravlja lice s o{te}enim ekstremitetima (~lan 29.); 5) postavljanju preventivnih izbo~ina (~lan 47.); 6) o turisti~koj i ostaloj signalizaciji na putu (~lan 144.); 7) saobra}ajnim znakovima i signalizaciji na putevima, na~inu obilje`avanja radova i prepreka na putu i znakovima koje u~esnicima u saobra}aju daje ovla{teno lice (~lan 153.); 8) obliku i sadr`aju obrasca evropskog izvje{taja o saobra}ajnoj nesre}i (~lan 158.); 9) saobra}aju u zimskim uvjetima (~lan 170.); 10) o organiziranju obuke za osposobljavanje pru`anja prve pomo}i (~lan 178.); 11) na~inu i uvjetima za dobivanje licence za ispitiva~a (~lan 179.); 12) sticanju zvanja instruktora vo`nje (~lan 181.); 13) osposobljavanju voza~a motornih vozila (~lan 183.); 14) posebnom znaku za lica koja prvi put steknu voza~ku dozvolu (~lan 186.); 15) obrascu voza~ke dozvole, kategorijama i potkatego - rijama motornih i priklju~nih vozila i na~inu upisa kategorije i potkategorije u voza~ku dozvolu, postupku i na~inu izdavanja, produ`enja va`enja i zamjene voza~ke dozvole i strane voza~ke dozvole i na~inu vo|enja evidencije o voza~kim dozvolama (~lan 187.); 16) obrascu i sadr`aju me|unarodne voza~ke dozvole, postupku i na~inu izdavanja, na~inu davanja ovla{tenja auto-moto klubovima/savezima i auto-moto dru{tvima i na~inu vo|enja evidencije o izdatim voza~kim dozvolama (~lan 192.); 17) zdravstvenim uvjetima koje moraju ispunjavati voza~i motornih vozila (~lan 198.); 18) ukupnom trajanju upravljanja vozilom, odmoru voza~a i na~inu rada udvojenih posada u vozilima, u obimu koji uti~e na sigurno upravljanje motornim vozilom, kao i obrascu individualne kontrolne knji`ice i uputstvu za njeno popunjavanje (~lan 202.); 19) dimenzijama, ukupnoj masi i osovinskom optere}enju vozila, o ure|ajima i opremi koju moraju imati vozila i o osnovnim uvjetima koje moraju ispunjavati ure|aji i oprema u saobra}aju na putevima (~lan 203.); 20) homologaciji vozila i dijelova (~lan 205.); 21) postupku registracije i izdavanja saobra}ajne dozvole i knji`ice vozila, o izgledu me|unarodne oznake Bosne i Hercegovine i o dimenzijama, obliku i boji, sadr`aju, vrsti i kvalitetu materijala registarskih tablica (~lan 215.); 22) tehni~kim pregledima i uvjetima koje moraju ispuniti organizacije za obavljanje tehni~kih pregleda (~lan 219.). XIV. PRIJELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lan 253. Propisi iz ~lana 252. ovog Zakona bit }e doneseni u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog Zakona. ^lan 254. (1) Voza~ima koji, u skladu sa zakonodavstvom koje je na snazi u Bosni i Hercegovini, imaju pravo upravljati motornim i priklju~nim vozilima odre|ene kategorije bit }e izdata voza~ka dozvola za upravljanje motornim i priklju~nim vozilima odre|ene kategorije tako da: Utorak, 31. 1. 2006. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 6 - Strana 489 Broj 6 - Strana 490 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 31. 1. 2006. 1) voza~ima koji imaju pravo upravljati vozilom kategorije A bit }e izdata voza~ka dozvola za upravljanje vozilima kategorije A i potkategorije A1; 2) voza~ima koji imaju pravo upravljati vozilom kategorije B bit }e izdata voza~ka dozvola za upravljanje vozilima kategorija B i BE i potkategorije B1; 3) voza~ima koji imaju pravo upravljati vozilom kategorije C bit }e izdata voza~ka dozvola za upravljanje vozilima kategorija B i C i potkategorija B1 i C1; 4) voza~ima koji imaju pravo upravljati vozilom kategorije D bit }e izdata voza~ka dozvola za upravljanje vozilima kategorija B,C i D i potkategorija B1, C1 i D1; 5) voza~ima koji imaju pravo upravljati priklju~nim vozilom kategorije E, koja je va`ila uz kategoriju C, bit }e izdata voza~ka dozvola za upravljanje vozilima kategorija BE, CE i DE i potkategorija C1E i D1E. (2) Kandidati za voza~a motornih vozila koji su obuku po~eli u skladu sa zakonodavstvom koje je bilo na snazi u vrijeme po~etka obuke, zavr{it }e obuku u skladu s istim zakonodavstvom. ^lan 255. (1) Nadle`ni organi uskladit }e zakone iz svoje nadle`nosti s ovim Zakonom u roku od {est mjeseci od dana stupanja na snagu ovog Zakona. (2) Nadle`ni organi uredit }e sva pitanja iz svoje nadle`nosti utvr|ena ovim Zakonom u roku od {est mjeseci od dana stupanja na snagu ovog Zakona. ^lan 256. (1) Ovaj Zakon stu pa na snagu osam dana od dana objavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH", a primjenjivat }e se nakon {est mjeseci od dana stupanja na snagu. (2) Ovaj Zakon bit }e objavljen i u slu`benim glasilima entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine. PS BiH broj 262/05 22. decembra 2005. godine Sarajevo Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH dr. Nikola [piri}, s. r. Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Mustafa Pamuk, s. r. Temeljem ~lanka IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine na 71. sjednici Zastupni~koga doma, odr`anoj 21. prosinca 2005., i na 52. sjednici Doma naroda, odr`anoj 22. prosinca 2005., usvojila je ZAKON O OSNOVAMA SIGURNOSTI PROMETA NA CESTAMA U BOSNI I HERCEGOVINI I. TEMELJNE ODREDBE ^lanak 1. Ovim se Zakonom utvr|uju: temeljna na~ela me|usobnih odnosa i pona{anja sudionika u prometu i drugih subjekata u prometu, osnovni uvjeti kojima moraju udovoljavati ceste glede sigurnosti prometa na cestama, vo|enje Centralnoga registra voza~a i vozila, pravila prometa na cestama, sustav prometnih znakova i znakova koje daju ovla{tene osobe, du`nosti u slu~aju prometne nezgode, podu~avanje kandidata za voza~a, uvjeti za stjecanje prava upravljanja motornim vozilima, polaganje voza~kih ispita, uvjeti za ure|aje i opremu vozila, dimenzije, ukupna masa i osovinsko optere}enje vozila, osnovni uvjeti kojima moraju udovoljavati vozila u prometu, rad strukovnih organizacija u Bosni i Hercegovini te druga pitanja iz podru~ja sigurnosti prometa na cestama koja su jedinstvena za cijeli teritorij Bosne i Hercegovine. ^lanak 2. Tijela Bosne i Hercegovine, entitetska i kantonalna tijela i tijela Br~ko Distrikta i tijela lokalne samouprave i lokalne uprave u gradovima i op}inama (u daljnjem tekstu: mjerodavna tijela) osigurat }e provedbu ovoga Zakona i u sklopu svoje mjerodavnosti donositi propise i poduzimati druge potrebne mjere za njegovu dosljednu provedbu. ^lanak 3. (1) Sudionici u prometu du`ni su po{tivati odredbe ovoga Zakona i druge propise iz podru~ja sigurnosti prometa na cestama, razvijati hu mane odnose me|u ljudima radi za{tite zdravlja i `ivota drugih osoba, a naro~ito djece, invalida, starih i nemo}nih osoba, i brinuti o za{titi `ivotne sredine. (2) Sudionici u prometu ne smiju ometati promet, o{te}ivati cestu, objekte i opremu na cesti. ^lanak 4. (1) Ceste namijenjene za promet moraju biti prilago|ene za siguran i nesmetan promet te odgovarati osnovnim uvjetima propisanim ovim Zakonom, a poduze}a i javne slu`be koje odr`avaju javne ceste ili im je povjereno odr`avanje javnih cesta moraju ih odr`avati tako da se na njima u svim uvjetima mo`e odvijati siguran i nesmetan promet. (2) Poduze}a, javne slu`be i druga tijela koja brinu o cestama i odr`avaju ih du`ni su organizirati i trajno kontrolirati stanje i odr`avanje javnih cesta, objekata, prometne signalizacije i opreme na cestama radi sigurnog i nesmetanog prometa. (3) Poduze}a i javne slu`be iz stavka (1) ovoga ~lanka du`na su pravodobno otklanjati sve nedostatke usljed kojih na odre|enim mjestima dolazi do prometnih nezgoda. (4) U slu~aju pretrpljene {tete usljed neodgovaraju}eg odr`avanja javnih cesta, vjerovnik se namiruje sukladno Zakonu o cestama. ^lanak 5. Poduze}a, obrazovne organizacije, ustanove i druge pravne ili fizi~ke osobe koje {koluju ili podu~avaju kandidate za voza~e motornih vozila, du`na su izvoditi poduku na na~in koji }e osigurati da kandidati nau~e i usvoje pravila prometa i etiku u prometu, ovladaju tehnikom upravljanja vozilom i steknu ostalo znanje i vje{tine potrebne za sigurno sudjelovanje u prometu na cestama. ^lanak 6. (1) Poduze}a, ustanove i druge pravne ili fizi~ke osobe kada proizvode, odr`avaju, popravljaju ili preure|uju vozila i pu{taju u promet vozila, ure|aje, rezervne dijelove i opremu za vozila du`na su vozila, ure|aje, dijelove i opremu proizvoditi, pu{tati u promet, odr`avati, odnosno popravljati prema uvjetima propisanim za sigurno sudjelovanje vozila u prometu na cestama. (2) Pojedina~no proizvedena, preure|ena ili u ve}em opsegu popravljana vozila prije pu{tanja u promet moraju biti certificirana u ovla{tenoj organizaciji koja obavlja certificiranje vozila. (3) Bli`e odredbe o na~inu i postupku certificiranja i uvjetima koje moraju ispunjavati organizacije za certificiranje vozila pravilnikom propisuje ministar komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: ministar), u suradnji s tijelom mjerodavnim za unutarnje poslove. ^lanak 7. Poduze}a, ustanove, pravne ili fizi~ke osobe i druga tijela koja posjeduju vlastita vozila du`na su brinuti o tomu da voza~i njihovih vozila ispunjavaju propisane zdravstvene i druge uvjete za sigurno upravljanje vozilima i da osiguraju da | |
Zakon o postupku indirektnog oporezivanja BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 89/05 | 23.12.2005 | SG BiH 100/13 | zakon,indirektno oporezivanje,postupak | Broj 89 - Stranica 7214S L U @ B E N I G L A S N I K B i HPetak, 23. 12. 2005.(3)UNO za svoj rad, putem Upravnog odbora (u daljnjemtekstu: Odbor), odgovara Vije}u ministara Bosne iHercegovine.^lanak 4.(Sjedi{te i pe~at)(1)Sjedi{te UNO-a je u Banjoj Luci.(2)UNO ima pe~at sukladno Zakonu o pe~atu institucija Bosne i Hercegovine.^lanak 5.(Nacionalna zastupljenost)Struktura zaposlenika UNO-a i njegovih ustrojbenihjedinica okvirno odra`ava nacionalnu strukturu pu~anstvaBosne i Hercegovine prema posljednjem popisu pu~anstva.POGLAVLJE II. OVLASTI I NADLE@NOST UNO-a^lanak 6.(Ovlasti UNO-a)(1)UNOa je ovla{ten za primjenu i provedbu zakonskihpropisa o neizravnom oporezivanju.(2)UNO {titi interese poreznih obveznika u dijelu koji seodnosi na izmirivanje poreznih obveza, na tajnost podatakai druge interese koji proizlaze iz pojedina~nih zakona oneizravnim porezima, s tim {to ne mo`e zastupati intereseporeznih obveznika pred tre}im osobama. UNO {titi iinterese korisnika prihoda neizravnih poreza.(3)UNO {titi tajnost osobnih podataka sukladno Zakonu oza{titi osobnih podataka i drugim zakonima.(4)Dono{enje podzakonskih akata u svezi s neizravnimoporezivanjem u nadle`nosti je UNO-a i Odbora, sukladnoZakonu o sustavu neizravnog oporezivanja u Bosni iHercegovini, ovom i drugom zakonu.^lanak 7.(Nadle`nost)(1)U sklopu prava i du`nosti predvi|enih zakonom, UNO jenadle`an:a)voditi jedinstveni registar obveznika neizravnih poreza idodjeljivati im odgovaraju}i identifikacijski broj;b)zaprimati porezne prijave i druge isprave, voditi obvezepo osnovi neizravnih poreza u poreznom knjigovodstvu,vr{iti naplatu i povrat neizravnih poreza;c)voditi porezno knjigovodstvo;d)utvr|ivati pravodobnost, zakonitost i pravilnostpodnesenih poreznih prijava i drugih isprava;e)utvr|ivati poreznu osnovicu i poreznu obvezu obveznika neizravnih poreza na temelju poreznih prijava, isprava,poslovnih knjiga, evidencija obveznika i drugih dokaza,uklju~uju}i i primjenu neizravnih metoda dokazivanja;f)obavljati provjeru, ograni~enu provjeru i kontroluobveznika neizravnih poreza;g)spre~avati, otkrivati i istra`ivati carinske, porezne i druge prekr{aje, te sukladno uputama nadle`noga tu`itelja,voditi aktivnosti u svezi s istragom kaznenih djelavezanih uz neizravno oporezivanje i nadle`nim tijelimapodnositi prijave za povredu propisa o neizravnomoporezivanju;h)provoditi postupak prisilne naplate;i)prema potrebi, davati mi{ljenja o primjeni propisa oneizravnom oporezivanju;j)obavljati upravne i druge poslove koji se odnose name|unarodnu pravnu pomo} u podru~ju neizravnogoporezivanja;k)obu~avati porezne obveznike;l)izu~avati porezne sustave i sura|ivati s poreznim tijelimadrugih dr`ava, na temelju me|unarodnih sporazuma koje je zaklju~ila Bosna i Hercegovina;m)primjenjivati me|unarodne ugovore iz podru~janeizravnih poreza;n)izdavati uvjerenja o ~injenicama o kojima UNO vodislu`benu evidenciju;o)jedinstveno koristiti informacijske tehnologije, sukladnoUNO-voj Strategiji za informacijsku tehnologiju ipolitici u svezi s tim;p)izdavati porezne i kontrolne markice i druge oznake zaozna~avanje, pra}enje proizvodnje, prometa i uporabepojedinih proizvoda, sukladno zakonskim propisima;r)voditi jedinstveni ra~un i vr{iti naplatu prihoda po osnovi neizravnih poreza, dozna~avanje i raspodjelu prihoda poosnovi neizravnih poreza na na~in reguliran zakonom;s)prikupljati i obra|ivati podatke o utvr|enim i napla}enim porezima;t)planirati i provoditi obuku zaposlenika u odre|enimpodru~jima, ovisno o ukazanoj potrebi;u)obavljati obradbu i pra}enje statisti~kih podataka oneizravnim porezima;v)voditi prvostupanjski i drugostupanjski upravnipostupak;z)pratiti izvr{avanje ugovornih obveza izme|u UNO ikomercijalnih banaka;aa)obavljati i druge poslove koje su mu povjereni zakonom.(2)Nadle`nosti propisane ovim ~lankom mogu biti bli`eregulirane podzakonskim aktima.^lanak 8.(Ugovaranje suradnje)(1)UNO, prilikom kontrole kretanja robe na grani~nimprijelazima, sura|uje s drugim nadle`nim institucijama,sukladno zakonu. Uvjeti i na~in suradnje reguliraju seposebnim sporazumom.(2)Zaposlenici mogu slu`beno obavljati poslove izvan teritorija Bosne i Hercegovine, ukoliko je to propisano zakonom,odnosno me|unarodnim sporazumom.(3)UNO je ovla{ten potpisivati ugovore u svezi s pitanjimakontrole poreznih prihoda s drugim organima javne upravebilo koje razine vlasti u Bosni i Hercegovini.(4)UNO je ovla{ten sura|ivati s poreznim i carinskimupravama drugih dr`ava, sukladno sporazumimazaklju~enim izme|u Bosne i Hercegovine i stranih dr`ava,odnosno me|unarodnih organizacija.^lanak 9.(Me|unarodna pravna pomo})(1)Pru`anje me|unarodne pravne pomo}i zasniva se name|unarodnim ugovorima ili sporazumima koje Bosna iHercegovina zaklju~i.(2)Ako pru`anje me|unarodne pravne pomo}i nije ure|enome|unarodnim ugovorima ili sporazumima, pravna pomo}pru`a se pod sljede}im uvjetima:a)da postoji uzajamnost ili opravdani interes;b)da se dr`ava koja prima pravnu pomo} obve`e da }eprimljene obavijesti i dokumentaciju koristiti samo usvrhu poreznog, prekr{ajnog i kaznenog postupka, s tim{to }e te obavijesti i dokumentacija biti dostupni samoosobama u organima uprave ili sudbenim tijelima kojivode navedene postupke;c)da dostava podataka ne ugro`ava suverenitet, sigurnostili bilo koje druge bitne interese Bosne i Hercegovine. (3)Ako me|unarodnim ugovorom ili sporazumom nijepredvi|ena mogu}nost neposrednog kontakta s inozemnimtijelima ili ukoliko on nije zaklju~en, UNO kontaktirainozemna tijela putem nadle`ne institucije.^lanak 10.(Obveza obavje{tavanja i informiranja)(1)UNO }e provoditi obuku obveznika neizravnih poreza oprimjeni zakona o neizravnim porezima i na drugi na~inobveznicima pru`ati potrebne obavijesti.(2)UNO je du`an, u slu~ajevima i okolnostima predvi|enimzakonom, zainteresiranim osobama osigurati cjelovitodgovor na odre|ena pitanja, izostavljaju}i bilo kojepodatke koji mogu omogu}iti identifikaciju obveznikaneizravnih poreza koji je uklju~en u predmetna pitanja iliodgovore.(3)Obavje{tavanje i informiranje iz st. (1) i (2) ovoga ~lankamo`e se obavljati i elektroni~kim putem.^lanak 11.(Obveze tre}ih osoba)(1)UNO mo`e zahtijevati od vlasnika prostora koji se koristi za potrebe uprave da omogu}i kori{tenje objekta i opreme koje UNO odredi, s ciljem omogu}avanja kontroliranja robekako je definirano carinskim propisima.(2)Pravne i fizi~ke osobe i drugi subjekti du`ni su postupatiprema zahtjevu ovla{tene slu`bene osobe i omogu}iti jojprovo|enje svih mjera i radnji koje ovla{tena slu`benaosoba poduzima sukladno ovlastima.(3)Fizi~ke, pravne osobe i subjekti koji nemaju sta tus pravneosobe du`ni su dati na uvid i ustupiti bilo koju vrstupodataka, izvje{}a i drugih dokaza koji se odnose naneizravne poreze u svezi s izvr{enjem vlastitih obveza iliobveza proisteklih iz njihovih gospodarskih, profesionalnihili financijskih odnosa s drugim osobama.^lanak 12.(Obveza sura|ivanja s UNO)(1)Fizi~ke osobe, pravne osobe i svi drugi subjekti odgovorniza postupanje u svezi s neizravnim porezima du`ni supru`iti UNO-u bilo koju vrstu podataka, izvje{}a, slu`benihakata i drugih dokaza koji se odnose na neizravne poreze usvezi s izvr{enjem vlastitih obveza ili obveza proisteklih iznjihovih poslovnih odnosa s drugim osobama.(2)Obveze iz stavka (1) ovoga ~lanka izvr{avaju se na na~in i u rokovima propisanim podzakonskim aktima ili po `urnompostupku na zahtjev UNO-a.(3)Propisi koji se odnose na za{titu tajnosti poslovanja banakaili odredbe drugih zakona koji obvezuju subjekte iz stavka(1) ovoga ~lanka u njihovom radu ne spre~avaju davanjeobavijesti za potrebe UNO-a.^lanak 13.(Obveze tijela na obavje{tavanje i suradnju)(1)Tijela bilo koje razine vlasti, javne korporacije i poduze}a,ustanove i druge pravne osobe koje po zakonu primjenjujujavne ovlasti du`ni su pru`iti UNO-u bilo koju vrstupodataka, izvje{}a i drugih dokaza koji se odnose naneizravne poreze koje UNO mo`e tra`iti pojedina~nim iliop}im aktima.(2)UNO }e pomo}i drugim javnim tijelima u obavje{tavanjunjihovih slu`benika o pravnom polo`aju UNO-a inadle`nostima, pravima i ovlastima zaposlenika.(3)Tijela iz stavka (1) ovoga ~lanka du`na su pru`iti pomo},potporu i za{titu UNO-u i njegovim zaposlenicima.(4)Sudbena tijela, po slu`benoj du`nosti ili na zahtjev UNO-a,pru`aju bilo koju raspolo`ivu obavijest koja se odnosi naneizravne poreze ili koja se mo`e pojaviti u postupku,izuzev ako se radi o specifi~nom predmetu koji sudbenotijelo odredi.(5)UNO ostvaruje punu suradnju s Dr`avnom grani~nomslu`bom BiH, Dr`avnom agencijom za istrage i za{titu BiH,Obavje{tajno-sigurnosnom agencijom BiH, policijskimtijelima i drugim nadle`nim tijelima u Bosni i Hercegovini,entitetima i Br~ko Distriktu Bosne i Hercegovine.(6)Slu`benici u dr`avnoj upravi na bilo kojoj razini vlastidu`ni su sura|ivati s UNO u smislu pru`anja obavijesti zapotrebe UNO-a, izuzev kada pru`anje obavijesti ne bi bilosukladno tajnosti korespondencije i za uspje{no okon~anjeistrage u kaznenom postupku.(7)Sve obavijesti koje su po svojoj naravi povjerljive ili koje su dostavljene kao povjerljive ~uvaju se kao slu`bena tajna,sukladno zakonu. Svako davanje takve obavijesti ili podatka neovla{tenoj osobi, podlije`e odgovaraju}em stegovnom,prekr{ajnom ili kaznenom postupku. Ova obveza ne prestaje prestankom radnoga odnosa u UNO-u.^lanak 14.(Koordinacija pregleda robe)Pregled robe i prijevoznih sredstava pod carinskimnadzorom i carinskom plombom od drugih inspekcijskih ilidr`avnih tijela ne mo`e se obavljati bez nazo~nosti ovla{tenihosoba UNO-a.^lanak 15.(Akti o neizravnom oporezivanju)(1)UNO i, ako je predvi|eno zakonom, Odbor donosepodzakonske akte, naredbe, upute i naloge u svezi sprimjenom propisa o neizravnom oporezivanju.(2)Akti iz stavka (1) ovoga ~lanka objavljuju se u "Slu`benomglasniku BiH" i u slu`benim glasilima entiteta i Br~koDistrikta Bosne i Hercegovine.^lanak 16.(Analogno tuma~enje, zlouporaba zakona o neizravnomoporezivanju i pro forma radnji)(1)Propisi o neizravnom oporezivanju ne mogu se tuma~itiprimjenom analogije, osim ako to zakonom nije izri~itopredvi|eno.(2)Radnje koje su poduzete radi izbjegavanja ili zlouporabepropisa o neizravnom oporezivanju ili imaju za posljedicuizbjegavanje ili zlouporabu ovih propisa ne mogu dovestido izbjegavanja i zlouporabe propisa o neizravnomoporezivanju.(3)U slu~ajevima pro forma radnji, danim predmetomoporezivanja smatra se ono {to on stvarno predstavlja, bezobzira kako ga strane u prometu nazivaju.^lanak 17.(Mi{ljenje UNO-a)(1)UNO mo`e davati mi{ljenje obvezniku neizravnih poreza usvezi s bitnim pitanjima koja se odnose na neizravneporeze, sukladno postupku propisanom Zakonom opostupku neizravnog oporezivanja.(2)Mi{ljenje iz stavka (1) ovoga ~lanka daje se sukladnozakonu i aktima iz ~lanka 15. stavak (1) ovoga Zakona.^lanak 18.(Registracija)(1)Za obveznike neizravnih poreza vodi se jedinstveni registar.(2)Obveznici neizravnih poreza du`ni su registrirati se na na~in i u roku koji je utvr|en zakonom i podzakonskim aktom.(3)Nakon provedenog postupka registracije, UNO izdajeuvjerenje o registraciji/upisu.Petak, 23. 12. 2005.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 89 - Stranica 7215 Broj 89 - Stranica 7216S L U @ B E N I G L A S N I K B i HPetak, 23. 12. 2005.^lanak 19.(Identifikacijski broj)(1)Obvezniku neizravnih poreza dodjeljuje se identifikacijskibroj, sukladno zakonu.(2)Identifikacijski broj obveznika neizravnih poreza jedinstven je i jedini je broj te osobe u svrhu neizravnih poreza i za sve ustrojbene jedinice UNO-a.POGLAVLJE III. USTROJ I NA^IN RADA UNO-a^lanak 20.(Ustroj)(1)Poslove iz svojih nadle`nosti UNO obavlja u svome sjedi{tu (u daljnjem tekstu: Sredi{nji ured/Glavna kancelarija/Glavni ured), u regionalnim centrima koji se nalaze u Banjoj Luci,Mostaru, Sarajevu i Tuzli i u drugim ustrojbenimjedinicama.(2)Ustrojbena struktura UNO-a odre|uje se tako da osigurau~inkovito obavljanje poslova iz nadle`nosti UNO-a.(3)Na~in osnutka ustrojbenih jedinica, sjedi{te i podru~je zakoje se osnivaju, ustroj i njihov djelokrug detaljnije seure|uju Pravilnikom o unutarnjem ustroju, koji donosi iobjavljuje ravnatelj uz prethodno odobrenje Odbora, asukladno ekonomskim na~elima.^lanak 21.(Sredi{nji ured/ Glavna kancelarija/Glavni ured)(1)Sredi{nji ured/Glavna kancelarija/Glavni ured u sklopunadle`nosti iz ~lanka 7. ovoga Zakona obavlja poslove:a)organizira rad UNO-a, prati, izu~ava i unapre|uje njegov rad i razvitak, te poduzima dodatne mjere za njegovopravilno i u~inkovito funkcioniranje;b)provodi nadzor i kontrolu rada regionalnih centara idrugih ustrojbenih jedinica i osigurava jednoobraznuprimjenu zakonskih propisa;c)odlu~uje o utemeljenju posebnih radnih tijela ipovjerenstava za obavljanje povremenih stru~nih itehni~kih poslova za potrebe UNO-a;d)vodi drugostupanjski upravni postupak i prvostupanjskiupravni postupak kada je to odre|eno zakonom ilidrugim propisom;e)vodi jedinstveni registar obveznika neizravnih poreza idodjeljuje im odgovaraju}i identifikacijski broj upostupku registracije;f)vodi jedinstveni ra~un i vr{i naplatu prihoda po osnovineizravnih poreza, dozna~avanje i raspodjelu prihoda poosnovi neizravnih poreza na na~in reguliran posebnimzakonom;g)vodi knjigovodstvenu evidenciju o obvezama po osnovineizravnih poreza;h)izdaje porezne, kontrolne markice ili druge oznake zaozna~avanje, pra}enje proizvodnje, prometa i uporabepojedinih proizvoda sukladno zakonskim propisima;i)prikuplja i obra|uje podatke o utvr|enim i napla}enimporezima i predla`e Odboru izmjene poreznih i drugihpropisa i porezne politike neizravnih poreza;j)provodi kontrolu po{tivanja propisa o neizravnomoporezivanju kod velikih poreznih obveznika;k)razvija, unapre|uje i odr`ava jedinstveni informacijskisustav neizravnih poreza;l)ostvaruje suradnju s poduze}ima, gospodarskimkomorama i stru~nim udrugama, drugim pravnim ifizi~kim osobama i pru`a pomo} u primjeni propisa oneizravnom oporezivanju;m)daje mi{ljenja o primjeni propisa o neizravnomoporezivanju;n)predla`e i uz odobrenje Odbora realizira programedugoro~nog kadrovskog, stru~nog i tehni~kogunapre|enja UNO-a, priprema i realizira godi{njeplanove i stvara uvjete za uspje{no izvr{avanje poslova izada}a UNO-a;o)prati primjenu me|unarodnih ugovora i sporazuma izpodru~ja neizravnih poreza;p)ostvaruje suradnju s drugim dr`avnim institucijama, a poodobrenju Odbora, usugla{ava odre|ena pitanja odzna~enja za primjenu propisa o neizravnomoporezivanju;r)ostvaruje suradnju s carinskim i poreznim slu`bamadrugih dr`ava i me|unarodnim organizacijama;s)obavlja i druge poslove iz nadle`nosti UNO-a, na na~inutvr|en Pravilnikom o unutarnjem ustroju i drugimpodzakonskim aktima.^lanak 22.(Regionalni centri)(1)Regionalni centri u sklopu nadle`nosti utvr|ene u ~lanku 7.ovoga Zakona, neposredno ili putem svojih ustrojbenihjedinica:a)provode carinski nadzor nad robom, putnicima iprijevoznim sredstvima;b)obavljaju carinjenje robe, obra~un i naplatu prihoda;c)obavljaju kontrolu robe ~iji je uvoz, odnosno izvozposebno reguliran;d)obavljaju devizno-valutnu kontrolu u me|unarodnomputni~kom i pograni~nom prometu s inozemstvom;e)spre~avaju, otkrivaju i istra`uju carinske, porezne i druge prekr{aje vezane uz neizravno oporezivanje, te sukladnouputama nadle`noga tu`itelja, vode aktivnosti u svezi sistragom kaznenih djela vezanih uz neizravnooporezivanje;f)vode prvostupanjski upravni postupak;g)obavljaju kontrolu provedenih postupaka iz svojenadle`nosti;h)ostvaruju suradnju s drugim tijelima koji imaju odre|enenadle`nosti u kontroli prelaska granice;i)vr{e naknadnu naplatu i povrat napla}enih neizravnihporeza;j)provode nadzor nad podrijetlom robe, ovjeravaju i vodeevidenciju o podrijetlu robe;k)obavljaju provjeru, ograni~enu provjeru i kontroluporeznih obveznika neizravnih poreza, u slu~ajevimakada kontrolu ne obavlja Sredi{nji ured/Glavnakancelarija/Glavni ured;l)provode postupak prisilne naplate;m)izdaju potvrdu o ~injenicama o kojima vode slu`benuevidenciju;n)obavljaju i druge poslove iz nadle`nosti UNO-a, na na~in utvr|en Pravilnikom o unutarnjem ustroju i drugimpodzakonskim aktima.^lanak 23.(Ustrojbene jedinice regionalnog centra)Ustrojbene jedinice regionalnog centra su carinskeispostave, carinski referati i druge ustrojbene jedinice utvr|enePravilnikom o unutarnjem ustroju koje se osnivaju ugospodarskim i prometnim sredi{tima i grani~nim prijelazima. POGLAVLJE IV. UPRAVLJANJE UNO^lanak 24.(Ravnatelj)(1)UNO-m upravlja ravnatelj, ~ije su du`nosti i odgovornostiutvr|ene Zakonom o sustavu neizravnog oporezivanja uBosni i Hercegovini, Zakonom o upravi i ovim Zakonom.(2)Ravnatelj je odgovoran za cjelokupan, jedinstven,ujedna~en i u~inkovit rad UNO-a.^lanak 25.(Ovlasti ravnatelja)(1)Ravnatelj zastupa i predstavlja UNO, organizira i osiguravazakonito, pravilno i u~inkovito obavljanje poslova izpodru~ja neizravnog oporezivanja.(2)Ravnatelj nala`e postupanje zaposlenika u odre|enimsituacijama radi osiguranja jedinstvene provedbe propisa oneizravnom oporezivanju.(3)Ravnatelj, uz suglasnost Odbora, posebnim aktom utvr|ujemjerila koja }e biti temeljem za odre|ivanje kategorijevelikih poreznih obveznika.(4)Ravnatelj donosi odluke o pravima i obvezama zaposlenikaiz radnog odnosa.(5)Ravnatelj donosi odluku o radnom vremenu u UNO-u, s tim {to ukupni broj radnih sati zaposlenika mora biti sukladanzakonu i kolektivnom ugovoru. Ravnatelj mo`e odreditiposebne radne sate za zaposlenike, ovisno o potrebamaslu`be i obavljanja odre|enih du`nosti, kao i kada bizaposlenici trebali biti na raspolaganju radi obavljanjaposebnih du`nosti.(6)Ravnatelj u pisanom obliku mo`e prenijeti odre|ene ovlastina odre|ene zaposlenike, koji mogu te ovlasti dalje prenijeti na drugoga zaposlenika.(7)Ravnatelj je du`an poduzeti mjere radi utvr|ivanjaneprimjerenog pona{anja kr{enja du`nosti zaposlenika.^lanak 26.(Operativni voditelji)(1)Ravnatelj postavlja i razrje{uje operativne voditelje uUNO-u, sukladno Zakonu o sustavu neizravnogoporezivanja. Operativni voditelji imaju sta tus pomo}nikaravnatelja za odre|eni sektor.(2)Pomo}nici ravnatelja poma`u ravnatelju u izvr{enjunjegovih prava i du`nosti u svezi s upravljanjem odre|enimsektorom, obavljaju poslove utvr|ene Pravilnikom ounutarnjem ustroju i odgovorni su ravnatelju za svoj rad irad sektora.^lanak 27.(Upravljanje u regionalnim centrima)Ustrojbenim jedinicama u regionalnom centru upravljajuvoditelji ustrojbenih jedinica koji za svoj rad i rad ustrojbenejedinice u regionalnom centru odgovaraju na~elniku odjela,pomo}niku ravnatelja odre|enog sektora i ravnatelju.^lanak 28.(Stru~ni kolegij, radna tijela i povjerenstva)Radi razmatranja i rje{avanja odre|enih pitanja iznadle`nosti UNO-a, ravnatelj UNO-a osniva stru~ni kolegijUNO-a, savjetodavno tijelo, radna tijela i povjerenstva ~iji sedjelokrug i na~in rada odre|uju Pravilnikom o unutarnjemustroju.POGLAVLJE V. POSEBNA PRAVA I OBVEZEOVLA[TENIH SLU@BENIH OSOBA UNO-a^lanak 29.(Prava i obveze ovla{tenih slu`benih osoba)(1)Ovla{tene slu`bene osobe UNO-a, u sklopu svojih ovlastiutvr|enih zakonima Bosne i Hercegovine, imaju pravo iobvezu:a)zahtijevati pomo} od policijskih i vojnih tijela, kada je topotrebno, radi spre~avanja ili otkrivanja kaznenih dijela i prekr{aja;b)zahtijevati od osoba koje mogu pru`iti pomo} prilikomprikupljanja potrebnih obavijesti da svjedo~e ili dajuobavijesti, daju na uvid i ustupe dokumentaciju,omogu}e njezinu presliku, pru`e i druge dokaze kojeposjeduju ili koji su pod njihovim nadzorom i tra`iti danavedene radnje izvr{e druga ovla{tena tijela;c)s drugim tijelima razmjenjivati obavijesti u svezi spostupcima;d)u objektima i u drugim prostorijama poreznog obveznika ili druge osobe izvr{iti uvid u poslovne knjige,dokumentaciju i podatke pohranjene u ra~unalu,zahtijevati presliku dokumentacije, tijekom i nakonokon~anog postupka za sva pitanja naplate neizravnihporeza;e)zaustaviti prijevozno sredstvo unutar carinskog podru~ja, stupiti u njega, obaviti pregled prijevoznog sredstva irobe, pregled dokumentacije i po potrebi je izuzeti ina~initi presliku, identificirati osobe zate~ene uprijevoznom sredstvu, stupiti u prostorije zra~ne luke,luke, `eljezni~kog i autobusnog kolodvora, izvr{tipregled svih prostorija u njima i druge radnje navedene u ovoj to~ki, a u slu~aju potrebe, izvr{iti nasilno otvaranjesredstava, odnosno objekata i prostorija;f)privremeno oduzeti robu i prijevozno sredstvo, sukladnozakonu, i dokumente koji se odnose na tu robu iprijevozno sredstvo;g)privremeno zadr`ati robu i prijevozno sredstvo nadkojima nije proveden postupak ili nije provedensukladno zakonskim propisima;h)sprije~iti polazak prijevoznog sredstva za koje se sumnjada namjerava napustiti carinsko podru~je prije okon~anja propisanoga postupka i/ili zadr`ati dokumente;i)kontrolirati osobe koje dolaze ili napu{taju carinskopodru~je, slobodnu zonu ili carinsko skladi{te ili ostaju uprovoznom podru~ju luka ili zra~nih luka, identificiratiosobe, zahtijevati prijavu i predo~avanje njihove osobneprtljage, obaviti pregled osobne prtljage, a po potrebi, injegovu pretragu;j)pretra`iti osobe koje dolaze ili napu{taju carinskopodru~je, slobodnu zonu ili carinsko skladi{te ili ostaju uprovoznom podru~ju luka ili zra~nih luka, ako postojeosnovi sumnje o prikrivanju robe koja podlije`ecarinskom nadzoru, pri ~emu ovla{tena osoba pretra`ujeosobu u odvojenoj prostoriji u nazo~nosti svjedoka, kojimoraju biti istoga spola kao osoba koja se podvrgavapretrazi, o ~emu se sa~injava zapisnik koji potpisujuovla{tena osoba, osoba koja se podvrgava pretrazi isvjedok;k)obaviti pregled robe i zahtijevati od poreznog obveznikapru`anje potrebne pomo}i sukladno zakonu i zakonskimpropisima;l)besplatno uzeti uzorak robe koja podlije`e nadzoru radilaboratorijske analize i drugih ispitivanja;m)ozna~iti robu koja podlije`e nadzoru, kao i prijevoznosredstvo, carinsko skladi{te i drugi prostor u kojemu se ta Petak, 23. 12. 2005.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 89 - Stranica 7217 Broj 89 - Stranica 7218S L U @ B E N I G L A S N I K B i HPetak, 23. 12. 2005.roba nalazi, radi osiguranja identiteta robe i njezineistovjetnosti;n)zatvoriti, zape~atiti i osloboditi od osoba i stvari mjesta iprostore gdje se obavlja utovar, istovar, skladi{tenje ilipregled robe i prijevoznog sredstva, ako je to potrebno za provo|enje nadzora, ili ograni~iti kretanje na takvimmjestima, prostorima ili prijevoznim sredstvima;o)unutar carinskoga podru~ja, kada je to potrebno radiprimjene nadzornih mjera, odrediti mjesto i kontroliratismjer kretanja robe i/ili pratnju robe;p)vr{iti naplatu nov~ane kazne sukladno zakonu;r)uporabiti opravdanu silu kada je to potrebno za izvr{enjenjegovih slu`benih du`nosti;s)nositi lako oru`je;t)obavljati inspekcijski nadzor, izvr{avati prisilnu naplatuneizravnih poreza i na drugi na~in primjenjivati ovlastisukladno zakonu;u)utvr|ivati porezni dug obveznika na temelju njegovihposlovnih knjiga i evidencija i drugih dokaza,uklju~uju}i sve ~injenice na temelju indicija;v)izuzeti knjige i evidencije i druge predmete potrebne zaprovedbu i izvr{enje poreznih zakona;z)privremeno oduzeti robu i predmete poreznog obveznikau svrhu naplate poreznih dugova, kada postoji osnovanasumnja da je naplata duga neizvjesna i prijaviti porezneprekr{aje;aa)dostavljati obavijesti tijelima koja nisu nadle`na zaporeze i od njih tra`iti da okon~aju ili odbiju izdavanje ili obnavljanje dozvole poreznim obveznicima koji nisuizmirili svoju obvezu, a postoji vjerojatno}a da dug ne}ebiti izmiren;bb)koristiti i druge ovlasti utvr|ene zakonom.(2)Bli`e propise o ovlastima i ovla{tenim slu`benim osobamaza poduzimanje mjera i radnji iz stavka (1) ovoga ~lankadonosi Odbor na prijedlog ravnatelja UNO-a.^lanak 30.(Shodna primjena zakona)Na ovla{tene slu`bene osobe u izvr{avanju du`nosti iobveza u svezi s kaznenim postupcima shodno se primjenjujuodredbe zakona koji reguliraju kaznene postupke u Bosni iHercegovini.^lanak 31.(No{enje oru`ja)(1)Ovla{tena slu`bena osoba UNO-a mo`e uporabitiopravdanu silu kada je to potrebno za obavljanje njezineslu`bene du`nosti te nositi lako oru`je, ako je to predvi|eno zakonom ili podzakonskim aktom.(2)Ovla{tena slu`bena osoba prije dobivanja odobrenja zano{enje lakog oru`ja mora zadovoljiti psihofizi~ko testiranje u pogledu uvjeta za no{enje oru`ja, pro}i odgovaraju}uobuku i dobiti certifikat od nadle`noga tijela.(3)Odobrenje za no{enje lakog oru`ja mora se obnavljatisvakih 12 mjeseci.(4)Ukoliko ovla{tena slu`bena osoba ne ispuni uvjete iz st. (2)i (3) ovoga ~lanka, rasporedit }e se na radno mjesto kojeodgovara njezinoj stru~noj spremi i sposobnosti.(5)Odbor, na prijedlog ravnatelja, donosi bli`e propise ona~inu no{enja i uporabi lakog oru`ja, o izdavanjuodobrenja i o ovlastima i obu~avanju osoba za no{enjelakog oru`ja.^lanak 32.(Odgovornost ovla{tenih slu`benih osoba)(1)Prilikom poduzimanja radnji sukladno ovlastima iz ~l. 29. i30. ovoga Zakona, ovla{tena slu`bena osoba du`na je voditi ra~una da ne prouzro~i ve}u {tetu nego {to je potrebno kako bi se postigla njihova svrha.(2)O uporabi sile propisane ovim Zakonom ovla{tena slu`bena osoba du`na je, odmah po zavr{etku slu`be, podnijetipisano izvje{}e neposrednom voditelju. Neposredni voditeljizvje{}e o navedenom slu~aju dostavlja Odjelu za internureviziju UNO-a, koji ispituje opravdanost uporabe sile.(3)Ukoliko Odjel za internu reviziju ocijeni uporabu sileopravdanom i u granicama potrebnoga, izvje{}e o tomudostavlja voditelju ovla{tene slu`bene osobe. Ukoliko Odjel za internu reviziju ocjeni uporabu sile neopravdanom ili daje pri njezinoj uporabi prekora~ena granica potrebnoga,poduzeti }e se daljnje radnje za utvr|ivanje stegovne idrugih oblika odgovornosti ovla{tene slu`bene osobe,sukladno valjanim zakonima.(4)Ovla{tena slu`bena osoba ne mo`e se smatrati odgovornomu gra|anskopravnom postupku za {tetu pri~injenu drugimosobama, ukoliko djeluje u sklopu svojih ovlasti. U slu~ajunastanka {tete, tu`ba se mo`e podnijeti protiv Bosne iHercegovine.(5)UNO }e za{tititi ovla{tenu slu`benu osobu u postupcimakoji se vode protiv nje za radnje koje je izvr{ila, sukladnozakonu, u primjeni svojih ovlasti.(6)Ovla{tene slu`bene osobe odgovorne su stegovno,prekr{ajno i kazneno za {tetu koju na radu prouzro~eprekora~enjem slu`benih ovlasti ili krajnjom nepa`njom.(7)Stegovni, prekr{ajni ili kazneni postupak iz stavka (4)ovoga ~lanka pokre}e UNO po slu`benoj du`nosti.^lanak 33.(Kontrola neizravnih poreza)(1)Osim ako nije druk~ije predvi|eno zakonom, kontrola jeispitivanje i utvr|ivanje to~ne porezne obveze obveznikaneizravnih poreza od strane inspektora i drugih osoba uUNO, ovla{tenih za poslove kontrole.(2)Predmet kontrole mo`e biti svaka osoba koja ima obveze po osnovi neizravnih poreza.(3)Kontrolu obveznika neizravnih poreza obavljaju osobe sposebnim ovlastima - inspektori, sukladno zakonu.(4)U odre|enim slu~ajevima, ravnatelj UNO-a mo`e ovlastiti idruge osobe da privremeno obavljaju poslove kontrole.(5)Osobe iz st. (3) i (4) ovoga ~lanka nadle`ne su za obavljanje poslova kontrole osoba koje imaju obveze po osnovineizravnih poreza, odnosno posjeduju komercijalnu robu na teritoriju cijele Bosne i Hercegovine.(6)U sklopu svojih nadle`nosti, inspektor ima pravo:a)obavljati kontrolu ispravnosti, pravodobnosti, to~nosti iurednosti obra~unavanja i pla}anja neizravnih poreza;b)obavljati kontrolu ispunjavanja drugih obveza, sukladnoovom i drugim zakonima o neizravnom oporezivanju;c)otkrivati, obra~unavati i nalagati uplatu obvezaneizravnih poreza po osnovi neprijavljene obveze;d)otkrivati, istra`ivati, spre~avati i prijavljivati kaznenadjela i prekr{aje prema zakonima o neizravnimporezima;e)privremeno, do pravomo}nosti rje{enja o po~injenomprekr{aju ili kaznenom djelu, oduzeti robu koja jepredmetom prekr{aja ili kaznenog djela;f)druga prava sukladno zakonu.(7)Inspektor ima slu`benu iskaznicu kojom dokazuje identitet i ovlasti predvi|ene zakonom. POGLAVLJE VI. RADNI ODNOSI ZAPOSLENIKA UNO-a^lanak 34.(Op}e odredbe o radnim odnosima)(1)Zaposlenici UNO-a su dr`avni slu`benici i zaposlenici,sukladno Pravilniku o unutarnjem ustroju.(2)Radni odnos u UNO-u zasniva se na na~elu zakonitosti,javnosti, stru~nosti i profesionalne osposobljenosti.(3)Na dr`avne slu`benike u UNO-u primjenjuju se odredbeZakona o dr`avnoj slu`bi u institucijama BiH, osim ako nije druk~ije propisano ovim Zakonom i Zakonom o sustavuneizravnog oporezivanja u Bosni i Hercegovini.(4)Na zaposlenike primjenjuju se odredbe Zakona o radu uinstitucijama BiH, osim ako nije druk~ije propisano ovimZakonom ili Zakonom o sustavu neizravnog oporezivanja uBosni i Hercegovini.^lanak 35.(Zdravstveni pregled)(1)Prije zasnivanja radnoga odnosa u UNO-u, kandidat zapostavljenje podnosi potvrdu da je zdravstveno sposobanobavljati du`nosti na radnome mjestu na kojem zasnivaradni odnos.(2)Ravnatelj, kada to smatra potrebnim, od zaposlenika mo`etra`iti da obavi izvanredni zdravstveni pregled kako bi seutvrdila njegova psihofizi~ka sposobnost za daljnjeobavljanje njegovih slu`benih du`nosti.(3)U odre|enim slu~ajevima odsutnosti zbog bolestizaposlenika, ravnatelj mo`e, bez obzira na lije~ni~kupotvrdu koju je izdao zaposlenikov lije~nik, tra`iti dodatnilije~ni~ki pregled koji }e obaviti lije~nik, odnosno lije~ni~ka komisija koju za to odredi UNO.POGLAVLJE VII. DU@NOSTI I PRAVA ZAPOSLENIKA^lanak 36.(Du`nosti i obveze zaposlenika)(1)Osim du`nosti i obveza utvr|enih drugim zakonom,zaposlenik UNO-a ima du`nost i obvezu:a)tijekom obavljanja svojih du`nosti i nakon radnogavremena treba po{tivati, primjenjivati ovaj Zakon idjelovati u skladu s ovim i drugim zakonom;b)fizi~kim i pravnim osobama, stranama u postupku ijavnim institucijama pru`iti zahtijevanu obavijest,odnosno informaciju za internu uporabu, sukladnozakonu i podzakonskim aktima;c)po{tivati radno vrijeme i koristiti ga za obavljaanje svojih slu`benih du`nosti;d)stru~no se usavr{avati i {to je mogu}e vi{e iskoristitiprednosti koje mu pru`a organiziranje aktivnosti zastru~no usavr{avanje;e)ne tra`iti niti prihva}ati bilo kakvu materijalnu korist zaispunjenje svojih slu`benih du`nosti;f)koristiti imovinu i opremu koja mu je dodijeljena zaizvr{enje njegovih obveza na ispravan na~in i da tuimovinu i opremu ne koristi u privatne svrhe;g)pona{ati se sukladno Kodeksu pona{anja;h)obavljati poslove koji su predvi|eni opisom radnogamjesta te druge zadatke koje mu povjeri voditelj;i)izvr{avati ostale du`nosti i obveze, sukladno zakonu.(2)Nepo{tivanje du`nosti i obveza propisanih ovim ~lankomima za posljedicu stegovnu odgovornost zaposlenika.^lanak 37.(Tajnost i povjerljivost podataka)(1)Zaposlenik koji ima pristup ili je u posjedu slu`bene tajne,odnosno povjerljivih podataka, du`an je takve podatke~uvati i sprije~iti njihovo odavanje i zlouporabu.(2)Zaposlenik podatke iz stavka (1) ovoga ~lanka ne smijeodati osobi koja nije ovla{tena primiti ih niti ih mo`ekoristiti za stjecanje osobne ili druge koristi.(3)Nepo{tivanje odredaba ovoga ~lanka mo`e imati zaposljedicu stegovnu odgovornost.^lanak 38.(Kodeks pona{anja)(1)Ravnatelj donosi Kodeks pona{anja zaposlenika UNO-a (udaljnjem tekstu: Kodeks), koji utvr|uje pravila pona{anjazaposlenika tijekom i izvan radnoga vremena.(2)Kodeksom se propisuju i daju smjernice kako se zaposlenici trebaju pona{ati u odnosima s fizi~kim i pravnim osobama,kolegama, voditeljima i osoblju koje mu je podre|eno, kao i prema drugim zaposlenicima.(3)Kodeks je dostupan svakom zaposleniku UNO-a.(4)Zaposlenici prolaze pro gram obuke u pogledu standarda iprimjene Kodeksa, a neposredni voditelji obvezni suosigurati njegovu primjenu.(5)Nepo{tivanje Kodeksa ima za posljedicu stegovnuodgovornost.(6)Osnovni standardi pona{anja predvi|eni Kodeksom kojiuklju~uju odnose s fizi~kim i pravnim osobama i drugimaizvan UNO-a objavljuju se na odgovaraju}i na~in. Fizi~ke ipravne osobe ula`u primjedbe na pona{anje zaposlenikakoje je suprotno pona{anju utvr|enom u Kodeksu.Postupanje po primjedbi regulira se posebnim pravilnikomkoji donosi ravnatelj.^lanak 39.(Prava zaposlenika)(1)Osim prava utvr|enih drugim zakonom, zaposlenik UNO-aima pravo:a)na za{titu svog fizi~kog i moralnog integriteta od stranedr`ave tijekom obavljanja slu`benih du`nosti;b)biti promaknut i premje{ten sukladno zakonu;c)osnovati, biti ~lanom ili sudjelovati u aktivnostimasindikata i stru~ne udruge sukladno zakonu;d)na pla}u, naknade, nagrade sukladno rezultatima rada iostale povlastice utvr|ene zakonom i podzakonskimaktom;e)da ga UNO, odnosno nadle`no ministarstvo, uputi na rad u me|unarodnu organizaciju ili instituciju kada se smatra da je to od interesa za Bosnu i Hercegovinu i nakonzavr{etka toga rada ima pravo vratiti se na isto ili sli~noradno mjesto u sklopu UNO-a;f)na potporu i pomo} u stru~nom usavr{avanju u svezi sasvojim poslom, a sukladno utvr|enim potrebamaUNO-a;g)na osiguranje odgovaraju}ih uvjeta rada, u kojima surizici po zdravlje i sigurnost zaposlenika, u pogledufizi~kih i materijalnih uvjeta, svedeni na najmanjumogu}u mjeru;h)podnositi prigovore koji se odnose na pitanja i okolnostiod utjecaja na njegov rad.(2)Postupak razmatranja prigovora iz to~ke h) stavak (1) ovoga ~lanka utvr|uje se podzakonskim aktom koji donosiravnatelj.Petak, 23. 12. 2005.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 89 - Stranica 7219 Broj 89 - Stranica 7220S L U @ B E N I G L A S N I K B i HPetak, 23. 12. 2005.^lanak 40.(Imunitet zaposlenika)Ravnatelj UNO-a i njegovi pomo}nici ne mogu se smatratiodgovornim u gra|anskopravnom postupku za bilo koje radnjekoje su u~inili sukladno zakonu tijekom izvr{enja zada}e usklopu svojih ovlasti.^lanak 41.(Iznimke od prava na {trajk)Ravnatelj definira klju~ne zada}e i min i mum rada zaodre|ene slu`be. Zaposlenik na tako definiranim zada}amanema pravo na {trajk.^lanak 42.(Op}e odredbe o slu`benoj odori i slu`benoj iskaznici)(1)Zaposlenik koji obavlja poslove i zada}e iz osnovnedjelatnosti i drugi zaposlenici kada to zahtijeva prirodaposla nose slu`benu odoru, imaju slu`bene iskaznice i pravo uporabe drugih slu`benih sredstava.(2)Oblik, kroj i boja slu`bene odore, kao i oblik i sadr`ajslu`bene iskaznice, odre|uju se podzakonskim aktom kojidonosi Odbor na prijedlog ravnatelja.^lanak 43.(Slu`bena iskaznica)(1)Zaposleniku iz ~lanka 42. stavak (1) ovoga Zakona izdaje se slu`bena iskaznica.(2)Zaposlenici su obvezni na zahtjev stranke u postupkupokazati slu`benu iskaznicu, a kada poslove i zada}eobavljaju u civilnoj odori, obvezni su slu`benu iskaznicupokazati prije poduzimanja bilo kakve radnje.(3)Kori{tenje i izdavanje slu`bene iskaznice odre|uje ravnatelj.^lanak 44.(Radna odora i za{titna oprema)(1)Zaposlenici koji obavljaju pregled robe u prijevoznim iprijenosnim sredstvima, carinskim skladi{tima i drugimprostorima, carinskim laboratorijima, ure|ajima za kontrolurobe i putnika te druge stru~notehni~ke poslove imaju pravo na radnu odoru i za{titnu opremu.(2)No{enje i rok uporabe radne odore i za{titne opremeutvr|uje ravnatelj posebnim aktom.^lanak 45.(Nespojivost s du`nostima zaposlenika UNO-a)(1)Zaposlenik ne smije poduzimati aktivnosti ili biti napolo`aju koji predstavlja sukob interesa ili koji mo`estvoriti sumnju o sukobu interesa s obavljanjem njegovihslu`benih du`nosti, a naro~ito:a)zaposlenik i ~lanovi njegove u`e obitelji ne smijuobavljati djelatnosti vezane uz vanjskotrgovinski promet, a zaposlenici ne mogu obavljati ni drugu djelatnost nadkojom UNO provodi kontrolnu funkciju;b)zaposlenik ne smije bez posebnoga odobrenja ravnateljaobavljati dodatnu djelatnost izvan UNO-a, bez obziraostvaruje li za to naknadu ili ne, ukoliko obavljanjetakvih djelatnosti dovodi u pitanje nepristranost uobavljanju slu`benih du`nosti. Ravnatelj obavljanjetakve djelatnosti odobrava sukladno zakonu ipodzakonskom aktu;c)zaposlenici ne mogu biti ~lanovima upravih i drugihodbora politi~kih stranaka i ne mogu slijediti savjete ilinaloge politi~kih stranaka;d)zaposlenk, na zahtjev ravnatelja, sa~injava pisanu izjavuo svojim dodatnim djelatnostima. Te se izjave ~uvaju uosobnom dosjeu zaposlenika i dostupne su samoovla{tenim osobama za potrebe UNO-a;(2)Nepo{tivanje odredaba stavka (1) ovoga ~lanka ima zaposljedicu stegovnu odgovornost zaposlenika.^lanak 46.(Uvjet nepristranosti)(1)U obavljanju svojih du`nosti, prilikom rada s fizi~kim,odnosno pravnim osobama, zaposlenici postupajunepristrano i to se mora jasno odra`avati u njihovom radu.(2)Zaposlenik koji prilikom obavljanja svojih du`nosti uo~i damu je osoba koja sudjeluje u vlasni{tvu ili upravljanjupravnim subjektom, odnosno koja nastupa kao pojedinac,poznata iz rodbinskih veza ili prijateljstva, mora o toj~injenici obavijestiti svog neposrednog voditelja.(3)Na na~in iz stavka (2) ovoga ~lanka zaposlenik postupa iukoliko ima i neki drugi interes, a u svezi s kojim morapoduzeti neku radnju sukladno ovom i drugim zakonima.(4)U slu~ajevima iz st. (2) i (3) ovoga ~lanka, neposrednivoditelj treba poduzeti sve potrebne radnje da za{titi ugledUNO-a i njegovog osoblja te osigura nepristranost, odnosno nepostojanje nagovje{taja pristranosti.(5)Nepo{tivanje odredaba ovoga ~lanka ima za posljedicustegovnu odgovornost zaposlenika.^lanak 47.(Izjava o imovini i djelatnostima)(1)Prilikom zasnivanja radnoga odnosa u UNO-u i na po~etkusvake kalendarske godine, zaposlenik popunjava obrazac osvojoj i o imovini ~lanova u`e obitelji, o svojimaktivnostima, djelatnostima i du`nostima koje obavljaju~lanovi u`e obitelji i potpisuje pisanu izjavu kojom seodobrava provjeravanje to~nosti danih obavijesti.(2)Obrazac izjave iz stavka (1) ovoga ~lanka propisujeravnatelj UNO-a.(3)Obrazac izjave iz stavka (1) ovoga ~lanka ~uva se uosobnom dosjeu zaposlenika i dostupan je samo ovla{tenimosobama u UNO-u.(4)Nepo{tivanje odredaba ovoga ~lanka ima za posljedicustegovnu odgovornost zaposlenika.POGLAVLJE VIII. UPRAVLJANJE LJUDSKIMPOTENCIJALIMA^lanak 48.(Op}a odredba)Ustrojbena jedinica Odsjek za upravljanje ljudskimpotencijalima odgovorna je za osiguranje primjene procedura,sustava i politika koje su predvi|ene zakonom, a u koordinaciji s operativnim voditeljima.^lanak 49.(Evidencija zaposlenika)(1)Ustrojbena jedinica Odsjek za upravljanje ljudskimpotencijalima vodi evidenciju o relevantnim profesionalnimi osobnim podacima sviju zaposlenika.(2)Podaci, koji mogu biti i u elektroni~kom obliku, ~uvaju sena siguran na~in, sukladno propisima o za{titi podataka.(3)Podaci iz evidencije povjerljivi su i mogu se koristiti zapotrebe UNO-a te dostavljati nadle`nim tijelima sukladnozakonu. Svaki zaposlenik ima pravo pristupa podacima izevidencije koja se o njemu vodi.(4)Podaci u evidenciji koji se odnose na stegovnu odgovornost bri{u se iz evidencije nakon tri godine ako se radi o lak{ojpovredi slu`bene du`nosti, odnosno sedam godina ako seradi o te`oj povredi slu`bene du`nosti, pod uvjetom da utom razdoblju nije po~injena nova povreda slu`benedu`nosti. U slu~aju prestanka radnoga odnosa, podaci ostegovnoj odgovornosti ~uvaju se trajno. Pravila i postupaku svezi s ~uvanjem drugih podataka ure|uju sepodzakonskim aktom koji donosi ravnatelj. ^lanak 50.(Op}e odredbe o ocjeni rada)(1)Ocjena rada odra`ava rezultate rada zaposlenika koji supokazani u obavljanju slu`benih du`nosti, kao i njegovesposobnosti. Rad se zaposlenika ocjenjuje najmanje svakih12 mjeseci, a vr{i se putem standardnih obrazaca kojepropisuje ravnatelj. Za svakog se zaposlenika utvr|ujeukupna ocjena rada prema jedinstvenom sustavuocjenjivanja za rezultate ostvarene tijekom izvje{tajnograzdoblja, prema utvr|enim standardima rada.(2)Ocjena rada zaposlenika mo`e se koristiti:a)za nagra|ivanje prema rezultatima rada;b)za raspore|ivanje na drugo radno mjesto, odnosno drugukategoriju u sklopu radnoga mjesta;c)za utvr|ivanje potreba za individualnom obukom;d)za utvr|ivanje nezadovoljavaju}eg i neu~inkovitog rada;e)za utvr|ivanje ispunjava li zaposlenik koji je na probnom radu zahtjeve posla, prije potvr|ivanja njegovapostavljenja.(3)Zaposleniku se dostavlja primjerak ocjene rada na koju onima pravo prigovora.(4)Podzakonskim se aktom mo`e odrediti da se rad ocjenjuje iu razdoblju kra}em od 12 mjeseci, a u slu~aju probnogarada i nezadovoljavaju}ih rezultata u radu - mo`e se izvr{itii izvanredno ocjenjivanje rada.(5)Ocjena rada ~uva se u osobnom dosjeu zaposlenika.(6)Svi voditelji od kojih se zahtijeva da sa~ine ocjenu rada bit}e obu~eni u smislu procedura i standarda koji seprimjenjuju. UNO priprema priru~nike za voditelje izaposlenike, putem kojih }e se upoznati o procedurama istandardima.(7)Bli`e odredbe o postupku i na~inu ocjenjivanja rada ure|uju se posebnim pravilnikom koji donosi Odbor na prijedlogravnatelja.^lanak 51.(Negativna ocjena rada)(1)Ukoliko je ocjena rada negativna, zaposlenik se, premaprocjeni nadre|enog voditelja, upu}uje na potrebnu dodatnu obuku i potporu od strane nadre|enoga voditelja kako bipostigao zadovoljavaju}e standarde u radu.(2)Ukoliko bude upu}en na dodatnu obuku i potporu iz stavka(1) ovoga ~lanka, zaposleniku }e biti ostavljen rok zapostizanje zadovoljavaju}eg standarda u radu, koji ne mo`ebiti dulji od {est mjeseci.(3)Ako i nakon obuke iz stavka (1) ovoga ~lanka u sljede}emrazdoblju ocjenjivanja ne postigne zadovoljavaju}erezultate, zaposleniku prestaje radni odnos.^lanak 52.(Probni rad)(1)Probni rad je razdoblje uvo|enja u posao zaposlenikatijekom kojega se ocjenjuju radne sposobnosti. Probni radodre|uje se zaposleniku koji prvi puta zasniva radni odnos u UNO-u, odnosno zaposleniku koji je promaknut, osimpromaknu}a dr`avnog slu`benika u vi{u kategoriju radnogamjesta.(2)Za dr`avne slu`benike probni rad traje {est mjeseci.Iznimno, neposredni voditelj mo`e odlu~iti produljiti probni rad za jo{ {est mjeseci.(3)Iznimno od odredbe stavka (1) ovoga ~lanka, dr`avnislu`benik koji je obavljao iste ili sli~ne poslove na bilokojoj razini vlasti ne podlije`e probnom radu.(4)Za zaposlenike probni rad traje {est mjeseci.(5)Razdoblje probnog rada mo`e se produljiti ako jezaposlenik na probnom radu dulje opravdano izbivao sposla.(6)Iznimno od odredaba st. (2) i (4) ovoga ~lanka, probni radmo`e trajati i kra}e od {est mjeseci ukoliko i ranije postaneo~ito da zaposlenik ne mo`e zadovoljiti zahtjeve radnogamjesta.(7)Zaposleniku iz st. (2) i (4) ovoga ~lanka odredit }e sesupervizor i omogu}it }e mu se stru~no usavr{avanje zaodre|eno radno mjesto.(8)Neposredni voditelj ocjenjuje rad zaposlenika nakonproteka razdoblja probnog rada. Ukoliko ocjena o raduzaposlenika zadovoljava, neposredni voditelj predla`epotvr|ivanje njegovog postavljenja. Ukoliko ocjena o raduzaposlenika ne zadovoljava, neposredni voditelj predla`eprestanak radnog odnosa.(9)Postupak i kriteriji za ocjenu rada zaposlenika na probnomradu odre|uju se pravilnikom koji donosi ravnatelj.^lanak 53.(Vje`benici i sta`isti)(1)UNO mo`e zapo{ljavati vje`benike na radna mjestadr`avnih slu`benika i zaposlenika. Vje`beni~ki sta` traje{est mjeseci za vje`benike sa srednjom stru~nom spremom,odnosno 12 mjeseci za vje`benike s visokom stru~nomspremom.(2)UNO zapo{ljava sta`iste na radna mjesta dr`avnogslu`benika putem natje~aja na razdoblje koje ne mo`e bitidulje od dvije godine.(3)Vje`benik koji se zapo{ljava na radnom mjestu dr`avnogslu`benika nakon isteka vje`beni~kog sta`a pola`e stru~niispit.(4)Vje`benik koji se zapo{ljava na radnom mjestu zaposlenikanakon isteka vje`beni~kog sta`a pola`e stru~ni ispit.Vje`benik koji polo`i stru~ni ispit i ukoliko postoji potrebaza popunom radnog mjesta zasnovat }e radni odnossukladno Zakonu o radu u institucijama BiH.(5)Vje`beniku koji ne polo`i stru~ni ispit, vje`beniku za ~ijimradom ne postoji potreba nakon polo`enog stru~nog ispita,odnosno sta`istu radni odnos prestaje istekom vje`beni~kogsta`a, odnosno razdoblja na koji je zaposlen u svojstvusta`ista.(6)Na vje`benike i sta`iste tijekom trajanja vje`beni~kog sta`ai sta`iranja primjenjivat }e se odredbe ovoga Zakona.^lanak 54.(Premje{taj)(1)U UNO-u se mo`e provesti premje{taj zaposlenika na istoili sli~no radno mjesto, sukladno objektivno utvr|enimpotrebama slu`be.(2)Odluku o premje{taju donosi ravnatelj UNO-a.(3)Postupak premje{taja ure|uje se podzakonskim aktom kojidonosi ravnatelj.^lanak 55.(Stru~no obrazovanje zaposlenika)UNO osigurava stru~no obrazovanje zaposleniku premautvr|enim potrebama i prvenstvima. Zaposlenik ima pravo iobvezu neprestano raditi na svom stru~nom obrazovanju iusavr{avanju te sudjelovati u svim oblicima obrazovnihaktivnosti koje organizira UNO. Strategiju i pro gram stru~nogobrazovanja i usavr{avanja odre|uje ravnatelj.^lanak 56.(Stru~ni ispit)(1)Zaposlenici koji obavljaju poslove iz osnovne djelatnostiUNO-a pola`u poseban stru~ni ispit za rad na poslovimaneizravnih poreza.Petak, 23. 12. 2005.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 89 - Stranica 7221 | |
Zakon o upravi za indirektno oporezivanje BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 89/05 | 23.12.2005 | zakon,indirektno oporezivanje,porez | u)vr{i obradu i pra}enje statisti~kih podataka o indirektnim porezima;v)vodi prvostepeni i drugostepeni upravni postupak;z)prati izvr{avanje ugovornih obaveza izme|u UIO ikomercijalnih banaka;aa)vr{i i druge poslove koje su mu povjereni zakonom.(2)Nadle`nosti propisane ovim ~lanom mogu biti bli`eregulirane podzakonskim aktima.^lan 8.(Ugovaranje saradnje)(1)Prilikom kontrole kretanja robe na grani~nim prijelazima,UIO sara|uje s drugim nadle`nim institucijama u skladu sazakonom. Uslovi i na~in saradnje reguliraju se posebnimsporazumom.(2)Zaposleni mogu slu`beno obavljati poslove van teritorijeBosne i Hercegovine ako je to propisano zakonom, odnosno me|unarodnim sporazumom.(3)UIO je ovla{ten da potpisuje ugovore o pitanjima kontroleporeskih prihoda s drugim organima javne uprave bilokojeg nivoa vlasti u Bosni i Hercegovini.(4)UIO je ovla{ten da sara|uje s poreskim i carinskimupravama drugih dr`ava, u skladu sa sporazumimazaklju~enim izme|u Bosne i Hercegovine i drugih dr`ava,odnosno me|unarodnih organizacija.^lan 9.(Me|unarodna pravna pomo})(1)Pru`anje me|unarodne pravne pomo}i zasniva se name|unarodnim ugovorima ili sporazumima, koje Bosna iHercegovina zaklju~i.(2)Ako pru`anje me|unarodne pravne pomo}i nije ure|enome|unarodnim ugovorima ili sporazumima, pravna pomo}pru`a se pod uslovom da:a)postoji uzajamnost ili opravdani interes;b)se dr`ava koja prima pravnu pomo} obave`e da }eprimljena obavje{tenja i dokumentaciju koristiti samo usvrhu poreskog, prekr{ajnog i krivi~nog postupka, s timda }e ta obavje{tenja i dokumentacija biti dostupni samolicima u organima uprave ili pravosudnim organima kojivode navedene postupke;c)dostavljanje podataka ne ugro`ava suverenitet, sigurnostili bilo koje druge zna~ajne interese Bosne iHercegovine.(3)Ako me|unarodnim ugovorom ili sporazumom nijepredvi|ena mogu}nost neposrednog kontakta sa stranimorganima, ili ako on nije zaklju~en, UIO, preko nadle`neinstitucije, kontaktira sa stranim organima.^lan 10.(Obaveza obavje{tavanja i informiranja)(1)UIO }e vr{iti edukaciju obveznika indirektnih poreza oprimjeni zakona o indirektnim porezima i na drugi na~inobveznicima pru`ati potrebna obavje{tenja.(2)UIO je du`an, u slu~ajevima i okolnostima predvi|enimzakonom, zainteresiranim licima osigurati potpun odgovorna odre|ena pitanja, izostavljaju}i bilo kakve podatke kojimogu omogu}iti identifikaciju obveznika indirektnih poreza koji je uklju~en u predmetna pitanja ili odgovore.(3)Obavje{tavanje i informiranje iz st. (1) i (2) ovog ~lanamo`e se vr{iti i elektronskim putem.^lan 11.(Obaveze tre}ih lica)(1)UIO mo`e zahtijevati od vlasnika prostora koji se koristi zapotrebe UIO da omogu}i kori{tenje objekta i opreme kojeUIO odredi s ciljem omogu}avanja kontrole robe, kako jedefinirano carinskim propisima.(2)Pravna i fizi~ka lica i drugi subjekti du`ni su postupati pozahtjevu ovla{tenog slu`benog lica i omogu}iti muprovo|enje svih mjera i radnji koje ovla{teno slu`beno licepreduzima shodno ovla{tenjima.(3)Fizi~ka, pravna lica i subjekti koji nemaju sta tus pravnoglica du`na su da daju na uvid i ustupe bilo koju vrstupodataka, izvje{taja i drugih dokaza koji se odnose naindirektne poreze u vezi s izvr{avanjem vlastitih obaveza iliobaveza proisteklih iz njihovih privrednih, profesionalnih ili finansijskih odnosa s drugim licima.^lan 12.(Obaveza na saradnju s UIO)(1)Fizi~ka lica, pravna lica i svi drugi subjekti odgovorni zapostupanje u vezi s indirektnim porezima, du`ni su da pru`e UIO bilo koju vrstu podataka, izvje{taja, slu`benih akata idrugih dokaza koji se odnose na indirektne poreze u vezi saizvr{avanjem vlastitih obaveza ili obaveza proisteklih iznjihovih poslovnih odnosa sa drugim licima.(2)Obaveze iz stava (1) ovog ~lana izvr{avaju se na na~in i urokovima propisanim podzakonskim aktima ili u hitnompostupku po zahtjevu UIO.(3)Propisi koji se odnose na za{titu tajnosti poslovanja banakaili odredbe drugih zakona koji obavezuju subjekte iz stava(1) ovog ~lana u njihovom radu, ne spre~avaju davanjeinformacija za potrebe UIO.^lan 13.(Obaveze organa na informiranje i saradnju)(1)Organi bilo kojeg nivoa vlasti, javne korporacije ipreduze}a, ustanove i druga pravna lica, koja po zakonuvr{e javna ovla{tenja, du`ni su da pru`e UIO bilo koju vrstu podataka, izvje{taja i drugih dokaza koji se odnose naindirektne poreze koje UIO mo`e tra`iti pojedina~nim iliop}im aktima.(2)UIO }e pomo}i drugim javnim organima u informiranjunjihovih slu`benika o pravnom polo`aju UIO inadle`nostima, pravima i ovla{tenjima zaposlenih.(3)Organi iz stava (1) ovog ~lana du`ni su da pru`aju pomo},podr{ku i za{titu UIO i njegovim zaposlenim.(4)Pravosudni organi po slu`benoj du`nosti, ili na zahtjevUIO, pru`aju bilo koju raspolo`ivu informaciju koja seodnosi na indirektne poreze ili koja se mo`e pojaviti upostupku, izuzev ako se radi o specifi~nom predmetu kojipravosudni or gan odredi.(5)UIO ostvaruje punu saradnju s Dr`avnom grani~nomslu`bom BiH, Dr`avnom agencijom za istrage i za{titu BiH,Obavje{tajno-sigurnosnom agencijom, policijskim organima i drugim nadle`nim organima Bosne i Hercegovine, entitetai Br~ko Distrikta.(6)Slu`benici u dr`avnoj upravi na bilo kojem nivou vlastidu`ni su da sara|uju s UIO u smislu pru`anja informacija za potrebe UIO, izuzev kada pru`anje informacija ne bi bilo uskladu s tajno{}u korespondencije i uspje{nim okon~anjemistrage u krivi~nom postupku.(7)Sve informacije koje su po svojoj prirodi povjerljive ili koje su dostavljene kao povjerljive ~uvaju se kao slu`bena tajnau skladu sa zakonom. Svako davanje takve informacije ilipodatka neovla{tenom licu podlije`e odgovaraju}emdisciplinskom, prekr{ajnom ili krivi~nom postupku. Ovaobaveza ne prestaje prestankom radnog odnosa u UIO.^lan 14.(Koordinacija pregleda robe)Pregled robe i prijevoznih sredstava pod carinskimnadzorom i carinskom plombom od drugih inpekcijskih iliPetak, 23. 12. 2005.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 89 - Stranica 7235 Broj 89 - Stranica 7236S L U @ B E N I G L A S N I K B i HPetak, 23. 12. 2005.dr`avnih organa ne mo`e se vr{iti bez prisustva ovla{tenih licaUIO.^lan 15.(Akti o indirektnom oporezivanju)(1)UIO i, ako je predvi|eno zakonom, Odbor donosepodzakonske akte, naredbe, uputstva i instrukcije u vezi sprimjenom propisa o indirektnom oporezivanju.(2)Akti iz stava (1) ovog ~lana objavljuju se u "Slu`benomglasniku BiH " i u slu`benim glasilima entiteta i Br~koDistrikta Bosne i Hercegovine.^lan 16.(Analogno tuma~enje, zloupotreba zakona o indirektnomoporezivanju i "pro forma" radnji)(1)Propisi o indirektnom oporezivanju ne mogu se tuma~itiprimjenom analogije, osim ako to zakonom nije izri~itopredvi|eno.(2)Radnje koje su preduzete radi izbjegavanja ili zloupotrebepropisa o indirektnom oporezivanju, ili imaju za posljedicuizbjegavanje ili zloupotrebu ovih propisa, ne mogu dovestido izbjegavanja i zloupotrebe propisa o indirektnomoporezivanju.(3)U slu~ajevima "pro forma" radnji, dati predmetoporezivanja smatra se onim {to on stvarno predstavlja, bezobzira kako ga strane u prometu nazivaju.^lan 17.(Mi{ljenje UIO)(1)UIO mo`e davati mi{ljenje obvezniku indirektnih poreza uvezi sa zna~ajnim pitanjima koja se odnose na indirektneporeze, u skladu s postupkom propisanim Zakonom opostupku indirektnog oporezivanja.(2)Mi{ljenje iz stava (1) ovog ~lana daje se u skladu sazakonom i aktima iz ~lana 15. stav (1) ovog zakona.^lan 18.(Registracija)(1)Za obveznike indirektnih poreza vodi se jedinstveni registar.(2)Obveznici indirektnih poreza du`ni su se registrirati nana~in i u roku koji je utvr|en zakonom i podzakonskimaktom.(3)Nakon izvr{enog postupka registracije, UIO izdajeuvjerenje o registraciji/upisu.^lan 19.(Identifikacioni broj)(1)Obvezniku indirektnih poreza dodjeljuje se identifikacionibroj u skladu sa zakonom.(2)Identifikacioni broj obveznika indirektnih poreza jejedinstven i jedini je broj tog lica u svrhu indirektnih poreza i za sve organizacione jedinice UIO.POGLAVLJE III. ORGANIZACIJA I NA^IN RADA UIO^lan 20.(Organizacija)(1)Poslove iz svoje nadle`nosti UIO vr{i u sjedi{tu UIO (udaljnjem tekstu: Glavni ured), regionalnim centrima, koji senalaze u Banjoj Luci, Mostaru, Sarajevu i Tuzli, i drugimorganizacionim jedinicama.(2)Organizaciona struktura UIO odre|uje se tako da osiguraefikasno izvr{avanje poslova iz nadle`nosti UIO.(3)Na~in osnivanja organizacionih jedinica, sjedi{te i podru~jeza koje se osnivaju, organizacija i njihov djelokrugdetaljnije se ure|uju Pravilnikom o unutra{njoj organizacijikoji donosi i objavljuje direktor uz prethodno odobrenjeOdbora, a u skladu s ekonomskim principima.^lan 21.(Glavni ured)(1)Glavni ured u okviru nadle`nosti iz ~lana 7. ovog zakonaobavlja poslove:a)organizira rad UIO, prati, prou~ava i unapre|uje njegovrad i razvoj, te preduzima dodatne mjere za njegovopravilno i efikasno funkcioniranje;b)vr{i nadzor i kontrolu rada regionalnih centara i drugihorganizacionih jedinica i osigurava jednoobraznuprimjenu zakonskih propisa;c)odlu~uje o organiziranju posebnih radnih tijela i komisija za vr{enje povremenih stru~nih i tehni~kih poslova zapotrebe UIO;d)vodi drugostepeni upravni postupak i prvostepeniupravni postupak kad je to odre|eno zakonom ili drugimpropisom;e)vodi jedinstveni registar obveznika indirektnih poreza idodjeljuje im odgovaraju}i identifikacioni broj upostupku registracije;f)vodi jedinstveni ra~un i vr{i naplatu prihoda po osnovuindirektnih poreza, dozna~avanje i raspodjelu prihoda po osnovu indirektnih poreza na na~in reguliran posebnimzakonom;g)vodi knjigovodstvenu evidenciju o obavezama poosnovu indirektnih poreza;h)izdaje poreske, kontrolne markice ili druge oznake zaobilje`avanje, pra}enje proizvodnje, prometa i upotrebepojedinih proizvoda u skladu sa zakonskim propisima;i)prikuplja i obra|uje podatke o utvr|enim i napla}enimporezima i predla`e Odboru izmjene poreskih i drugihpropisa i poreske politike indirektnih poreza;j)vr{i kontrolu po{tovanja propisa o indirektnomoporezivanju kod velikih poreskih obveznika;k)razvija, unapre|uje i odr`ava jedinstveni informacionisistem indirektnih poreza;l)ostvaruje saradnju s preduze}ima, privrednim komorama i stru~nim udru`enjima, drugim pravnim i fizi~kimlicima, i pru`a pomo} u primjeni propisa o indirektnomoporezivanju;m)daje mi{ljenja o primjeni propisa o indirektnomoporezivanju;n)predla`e i uz odobrenje Odbora, realizira programedugoro~nog kadrovskog, stru~nog i tehni~kogunapre|enja UIO, priprema i realizira godi{nje planove istvara uslove za uspje{no izvr{avanje poslova i zadatakaUIO;o)prati primjenu me|unarodnih ugovora i sporazuma izoblasti indirektnih poreza;p)ostvaruje saradnju s drugim dr`avnim institucijama, a poodobrenju Odbora, usagla{ava odre|ena pitanja zna~ajna za primjenu propisa o indirektnom oporezivanju;r)ostvaruje saradnju s carinskim i poreskim slu`bamadrugih dr`ava i me|unarodnim organizacijama;s)obavlja i druge poslove iz nadle`nosti UIO, na na~inutvr|en Pravilnikom o unutra{njoj organizaciji i drugimpodzakonskim aktima.^lan 22.(Regionalni centri)(1)Regionalni centri u okviru nadle`nosti utvr|ene u ~lanu 7.ovog zakona, neposredno ili putem svojih organizacionihjedinica:a)vr{e carinski nadzor nad robom, putnicima i prijevoznimsredstvima; b)vr{e carinjenje robe, obra~un i naplatu prihoda;c)vr{e kontrolu robe ~iji je uvoz, odnosno izvoz posebnoreguliran;d)vr{e devizno-valutnu kontrolu u me|unarodnomputni~kom i pograni~nom saobra}aju s inozemstvom;e)spre~avaju, otkrivaju i istra`uju carinske, poreske i druge prekr{aje u vezi s indirektnim oporezivanjem, te, uskladu s uputstvima nadle`nog tu`ioca, vode aktivnosti u vezi s istragom krivi~nih djela vezanih za indirektnooporezivanje;f)vode prvostepeni upravni postupak;g)vr{e kontrolu provedenih postupaka iz svoje nadle`nosti;h)ostvaruju saradnju s drugim organima koji imajuodre|ene nadle`nosti u kontroli prelaska granica;i)vr{e naknadnu naplatu i povrat napla}enih indirektnihporeza;j)vr{e kontrolu porijekla robe, ovjeravaju i vodeevidenciju o porijeklu robe;k)obavljaju provjeru, ograni~enu provjeru i kontroluporeskih obveznika indirektih poreza, u slu~ajevimakada kontrolu ne vr{i Glavni ured;l)provode postupak prinudne naplate;m)izdaju uvjerenje o ~injenicama o kojima vode slu`benuevidenciju;n)vr{e i druge poslove iz nadle`nosti UIO, na na~inutvr|en Pravilnikom o unutra{njoj organizaciji i drugimpodzakonskim aktima.^lan 23.(Organizacione jedinice regionalnog centra)Organizacione jedinice regionalnog centra su carinskeispostave, carinski referati i druge organizacione jediniceutvr|ene Pravilnikom o unutra{njoj organizaciji koje seosnivaju u privrednim i saobra}ajnim centrima i grani~nimprijelazima.POGLAVLJE IV. RUKOVO\ENJE UIO^lan 24.(Direktor)(1)UIO rukovodi direktor ~ije su du`nosti i odgovornostiutvr|ene Zakonom o sistemu indirektnog oporezivanja uBosni i Hercegovini, Zakonom o upravi i ovim zakonom.(2)Direktor je odgovoran za cjelokupan, jedinstven, ujedna~eni efikasan rad UIO.^lan 25.(Ovla{tenja direktora)(1)Direktor zastupa i predstavlja UIO, organizira i osiguravazakonito, pravilno i efikasno vr{enje poslova iz oblastiindirektnog oporezivanja.(2)Direktor nala`e postupanje zaposlenih u odre|enimsituacijama, radi osiguranja jedinstvenog provo|enjapropisa u indirektnom oporezivanju.(3)Direktor, uz saglasnost Odbora, posebnim aktom utvr|ujekriterije koji }e biti osnova za odre|ivanje kategorije velikih poreskih obveznika.(4)Direktor donosi odluke o pravima i obavezama zaposlenihiz radnog odnosa.(5)Direktor donosi odluku o radnom vremenu u UIO, s tim daukupan fond radnih sati zaposlenog mora biti u skladu sazakonom i kolektivnim ugovorom. Direktor mo`e odreditiposebne radne sate za zaposlene, zavisno od potreba slu`bei izvr{enja odre|enih du`nosti, kao i kada bi zaposlenitrebalo da budu na raspolaganju za izvr{avanje posebnihdu`nosti.(6)Direktor u pisanoj formi mo`e prenijeti odre|ena ovla{tenja, na odre|ene zaposlene, koji mogu dalje prenijeti ovla{tenjana drugog zaposlenog koja im je prenio direktor.(7)Direktor je du`an preduzeti mjere radi utvr|ivanjaneprimjerenog pona{anja kr{enja du`nosti zaposlenog.^lan 26.(Operativni rukovodioci)(1)Direktor postavlja i razrje{ava operativne rukovodioce uUIO u skladu sa Zakonom o sistemu indirektnogoporezivanja. Operativni rukovodioci imaju sta tuspomo}nika direktora za odre|eni sektor.(2)Pomo}nici direktora poma`u direktoru u vr{enju njegovihprava i du`nosti u vezi s rukovo|enjem odre|enimsektorom, obavljaju poslove utvr|ene Pravilnikom ounutra{njoj organizaciji i odgovorni su direktoru za svoj rad i rad sektora.^lan 27.(Rukovo|enje u regionalnim centrima)Organizacionim jedinicama u regionalnom centru rukovode rukovodioci organizacionih jedinica koji za svoj rad i radorganizacione jedinice u regionalnom centru odgovarajuna~elniku odjeljenja, pomo}niku direktora odre|enog sektora idirektoru.^lan 28.(Stru~ni kolegij, radna tijela i komisije)S ciljem razmatranja i rje{avanja odre|enih pitanja iznadle`nosti UIO, direktor UIO osniva stru~ni kolegij UIO,savjetodavno tijelo, radna tijela i komisije ~iji se djelokrug ina~in rada odre|uje Pravilnikom o unutra{njoj organizaciji.POGLAVLJE V. POSEBNA PRAVA I OBAVEZEOVLA[TENIH SLU@BENIH LICA UIO^lan 29.(Prava i obaveze ovla{tenih slu`benih lica)(1)Ovla{teno slu`beno lice UIO, u okviru svojih ovla{tenjautvr|enih zakonima Bosne i Hercegovine, ima pravo iobavezu da:a)zahtijeva pomo} od policijskih i vojnih organa, kada je to neophodno radi spre~avanja ili otkrivanja krivi~nih djelai prekr{aja;b)zahtijeva od lica koja mogu pru`iti pomo} prilikomprikupljanja potrebnih informacija da svjedo~e ili dajuinformacije, daju na uvid i ustupe dokumentaciju,omogu}e njeno kopiranje, pru`e i druge dokaze kojeposjeduju ili koji su pod njihovom kontrolom i da tra`eda navedene radnje izvr{e drugi ovla{teni organi;c)s drugim organima razmjenjuje informacije u vezi spostupcima;d)u objektima i u drugim prostorijama poreskog obveznika ili drugog lica, izvr{i uvid u poslovne knjige,dokumentaciju i podatke pohranjene u kompjuteru,zahtijeva kopiranje dokumentacije, u toku i nakonokon~anog postupka za sva pitanja naplate indirektnihporeza;e)da zaustavi prijevozno sredstvo unutar carinskogpodru~ja, stupi u njega, izvr{i pregled prijevoznogsredstva i robe, pregled dokumentacije i po potrebi jeizuzme i kopira, izvr{i identifikaciju lica zate~enih uprijevoznom sredstvu, da stupi u prostorije aerodroma,luke, `eljezni~ke i autobuske stanice, izvr{i pregled svihprostorija u njima i druge radnje navedene u ovoj ta~ki, au slu~aju potrebe, izvr{i nasilno otvaranje sredstava,odnosno objekata i prostorija;f)privremeno oduzme robu i prijevozno sredstvo u skladusa zakonom i dokumente koji se odnose na tu robu iprijevozno sredstvo;Petak, 23. 12. 2005.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 89 - Stranica 7237 Broj 89 - Stranica 7238S L U @ B E N I G L A S N I K B i HPetak, 23. 12. 2005.g)privremeno zadr`i robu i prijevozno sredstvo nad kojimanije proveden postupak ili nije proveden u skladu sazakonskim propisima;h)sprije~i polazak prijevoznog sredstva za koje se sumnjada namjerava napustiti carinsko podru~je prije zavr{etkapropisanog postupka i/ili da zadr`i dokumente;i)vr{i kontrolu lica koja dolaze ili napu{taju carinskopodru~je, slobodnu zonu ili carinsko skladi{te ili ostaju utranzitnom podru~ju luka ili aerodroma, vr{iidentifikaciju lica, zahtijeva prijavu i predo~avanjenjihovog li~nog prtljaga, izvr{i pregled li~nog prtljaga, apo potrebi i njegov pretres;j)da izvr{i pretres lica koja dolaze ili napu{taju carinskopodru~je, slobodnu zonu ili carinsko skladi{te ili ostaju utranzitnom podru~ju luka ili aerodroma, ako postojeosnovi sumnje o prikrivanju robe koja podlije`ecarinskom nadzoru, pri ~emu ovla{teno lice pretresa liceu odvojenoj prostoriji u prisustvu svjedoka, koji morajubiti istog spola kao lice nad kojim se vr{i pretres, o ~emuse sa~injava zapisnik koji potpisuju ovla{teno lice, licenad kojim se vr{i pretres i svjedok;k)izvr{i pregled robe i da zahtijeva od poreskog obveznikapru`anje potrebne pomo}i u skladu sa zakonom izakonskim propisima;l)besplatno uzme uzorak robe koja podlije`e nadzoru radilaboratorijske analize i drugih ispitivanja;m)stavi obilje`je na robu koja podlije`e nadzoru, kao i naprijevozno sredstvo, carinsko skladi{te i drugi prostor ukojem se ta roba nalazi, radi osiguranja identiteta robe injene istovjetnosti;n)zatvori, zape~ati i oslobodi od lica i stvari mjesta iprostore gdje se vr{i utovar, istovar, skladi{tenje ilipregled robe i prijevozna sredstva, ako je to potrebno zavr{enje nadzora ili da ograni~i kretanje na takvimmjestima, prostorima ili prijevoznim sredstvima;o)unutar carinskog podru~ja, kada je to potrebno radiprimjene mjera nadzora, odredi mjesto i kontrolirapravac kretanja robe i/ili pratnju robe;p)vr{i naplatu nov~ane kazne u skladu sa zakonom;r)upotrijebi opravdanu silu kada je to potrebno zaizvr{avanje njegovih slu`benih du`nosti;s)nosi lako oru`je;t)obavlja inspekcijski nadzor, izvr{ava prinudnu naplatuindirektnih poreza i na drugi na~in primjenjuje ovla{tenja u skladu sa zakonom;u)utvr|uje poreski dug obveznika na osnovu njegovihposlovnih knjiga i evidencija i drugih dokaza,uklju~uju}i sve ~injenice na osnovu indicija;v)izuzme knjige i evidencije i druge predmete potrebne zaprovo|enje i izvr{avanje poreskih zakona;z)privremeno oduzme robu i predmete poreskogobveznika u svrhu naplate poreskih dugova, kada postojiosnovana sumnja da je naplata duga neizvjesna i da vr{iprijavu poreskih prekr{aja;aa)dostavlja informacije organima koji nisu nadle`ni zaporeze i da od njih tra`i da okon~aju ili odbiju izdavanjeili obnavljanje dozvole poreskim obveznicima koji nisuizmirili svoju obavezu, a postoji vjerovatno}a da dugne}e biti izmiren;bb)koristi i druga ovla{tenja utvr|ena zakonom.(2)Bli`e propise o ovla{tenjima i ovla{etnim slu{benim licimaza preduzimanje mjera i radnji iz stava (1) ovog ~lanadonosi Odbor, na prijedlog direktora UIO.^lan 30.(Shodna primjena zakona)Na ovla{tena slu`bena lica pri izvr{avanju du`nosti iobaveza u vezi s krivi~nim postupcima shodno se primjenjujuodredbe zakona koji reguliraju krivi~ne postupke u Bosni iHercegovini.^lan 31.(No{enje oru`ja)(1)Ovla{teno slu`beno lice UIO mo`e da upotrijebi opravdanusilu kad je to neophodno za vr{enje njegove slu`benedu`nosti, te da nosi lako oru`je ako je to predvi|enozakonom ili podzakonskim aktom.(2)Ovla{teno slu`beno lice prije dobivanja odobrenja zano{enje lakog oru`ja mora zadovoljiti psihofizi~ko testiranje u pogledu uslova za no{enje oru`ja, pro}i odgovaraju}uobuku i dobiti certifikat nadle`nog organa.(3)Odobrenje za no{enje lakog oru`ja mora se obnavljatisvakih 12 mjeseci.(4)Ako ovla{teno slu`beno lice ne ispuni uslove iz st. (2) i (3)ovog ~lana, rasporedit }e se na radno mjesto koje odgovaranjegovoj stru~noj spremi i sposobnosti.(5)Odbor, na prijedlog direktora, donosi bli`e propise o na~inu no{enja i upotrebi lakog oru`ja, izdavanju odobrenja,ovla{tenjima i obuci lica za no{enje lakog oru`ja.^lan 32.(Odgovornost ovla{tenih slu`benih lica)(1)Prilikom preduzimanja radnji, shodno ovla{tenjima iz ~l.29. i 30. ovog zakona, ovla{teno slu`beno lice du`no jevoditi ra~una da ne prouzrokuje ve}u {tetu nego {to je toneophodno kako bi se postigla njihova svrha.(2)O upotrebi sile propisane ovim zakonom ovla{teno slu`beno lice du`no je, odmah po zavr{etku slu`be, podnijeti pisaniizvje{taj neposrednom rukovodiocu. Neposrednirukovodilac izvje{taj o navedenom slu~aju dostavlja Odjeluza internu reviziju UIO, koje ispituje opravdanost upotrebesile.(3)Ako Odjel za internu reviziju ocijeni da je upotreba sile bila opravdana i u granicama neophodnog, izvje{taj o tomedostavlja rukovodiocu ovla{tenog slu`benog lica. Ako Odjel za internu reviziju ocijeni da je upotreba sile bilaneopravdana ili da je pri njenoj upotrebi prekora~enagranica neophodnog, preduzet }e se daljnje radnje zautvr|ivanje disciplinske i drugih oblika odgovornostiovla{tenog slu`benog lica, u skladu s va`e}im zakonima.(4)Ovla{teno slu`beno lice ne mo`e se smatrati odgovornim ugra|anskopravnom postupku za {tetu pri~injenu drugimlicima, ako djeluje u okviru svojih ovla{tenja. U slu~ajunastanka {tete, tu`ba se mo`e podnijeti protiv Bosne iHercegovine.(5)UIO }e za{tititi ovla{teno slu`beno lice u postupcima koji se vode protiv njega za radnje koje je obavio u skladu sazakonom, pri kori{tenju svojih ovla{tenja.(6)Ovla{tena slu`bena lica odgovorna su disciplinski,prekr{ajno i krivi~no za {tetu koju na radu prouzrokujuprekora~enjem slu`benih ovla{tenja ili krajnjom nepa`njom.(7)Disciplinski, prekr{ajni ili krivi~ni postupak iz stava (4)ovog ~lana pokre}e Uprava po slu`benoj du`nosti.^lan 33.(Kontrola indirektnih poreza)(1)Osim ako nije druga~ije predvi|eno zakonom, kontrola jeispitivanje i utvr|ivanje ta~ne poreske obaveze obveznikaindirektnih poreza od inspektora i drugih lica UIOovla{tenih za poslove kontrole.(2)Predmet kontrole mo`e biti svako lice koje ima obaveze poosnovu indirektnih poreza. (3)Kontrolu obveznika indirektnih poreza vr{e lica s posebnimovla{tenjima - inspektori u skladu sa zakonom.(4)U odre|enim slu~ajevima direktor UIO mo`e ovlastiti idruga lica da privremeno obavljaju poslove kontrole.(5)Lica iz st. (3) i (4) ovog ~lana imaju nadle`nost da obavljaju poslove kontrole lica koja imaju obaveze po osnovuindirektnih poreza, odnosno posjeduju komercijalnu robu na teritoriji cijele Bosne i Hercegovine.(6)U okviru svojih nadle`nosti inspektor ima pravo da:(a)vr{i kontrolu ispravnosti, pravovremenosti, ta~nosti iurednosti obra~unavanja i pla}anja indirektnih poreza;b)vr{i kontrolu ispunjavanja drugih obaveza u skladu sovim i drugim zakonima o indirektnom oporezivanju;c)otkriva, obra~unava i nala`e uplatu obaveza indirektnihporeza po osnovu neprijavljene obaveze;d)otkriva, istra`uje, spre~ava i prijavljuje krivi~na djela iprekr{aje prema zakonima o indirektnim porezima;e)privremeno, do pravosna`nosti rje{enja o izvr{enomprekr{aju ili krivi~nom djelu, oduzme robu koja jepredmet prekr{aja ili krivi~nog djela;f)i druga prava u skladu sa zakonom.(7)Inspektor ima slu`benu legitimaciju kojom dokazujeidentitet i ovla{tenja predvi|ena zakonom.POGLAVLJE VI. RADNI ODNOSI ZAPOSLENIH U UIO^lan 34.(Op}e odredbe o radnim odnosima)(1)Zaposleni u UIO su dr`avni slu`benici i zaposlenici, uskladu s Pravilnikom o unutra{njoj organizaciji.(2)Radni odnos u UIO zasniva se na principu zakonitosti,javnosti, stru~nosti i profesionalne osposobljenosti.(3)Na dr`avne slu`benike u UIO primjenjuju se odredbeZakona o dr`avnoj slu`bi u institucijama BiH, osim ako nije druga~ije propisano ovim zakonom i Zakonom o sistemuindirektnog oporezivanja u Bosni i Hercegovini.(4)Na zaposlenike se primjenjuju odredbe Zakona o radu uinstitucijama BiH, osim ako nije druga~ije propisano ovimzakonom ili Zakonom o sistemu indirektnog oporezivanja uBosni i Hercegovini.^lan 35.(Zdravstveni pregled)(1)Prije zasnivanja radnog odnosa u UIO kandidat zapostavljenje podnosi uvjerenje da je zdravstveno sposobanza vr{enje du`nosti na radnom mjestu na kojem zasnivaradni odnos.(2)Direktor, kada to smatra potrebnim, od zaposlenog mo`ezatra`iti da izvr{i vanredni zdravstveni pregled kako bi seutvrdila njegova psihofizi~ka sposobnost za daljnjeobavljanje njegovih slu`benih du`nosti.(3)U odre|enim slu~ajevima odsustva zbog bolesti zaposlenog, direktor mo`e, bez obzira na ljekarsko uvjerenje koje jeizdao ljekar zaposlenog, tra`iti dodatni ljekarski pregledkoji }e izvr{iti ljekar, odnosno ljekarska komisija koju je zato odredio UIO.POGLAVLJE VII. DU@NOSTI I PRAVA ZAPOSLENIH^lan 36.(Du`nosti i obaveze zaposlenih)(1)Osim du`nosti i obaveza utvr|enih drugim zakonom,zaposleni u UIO ima du`nost i obavezu da:a)tokom vr{enja svojih du`nosti i nakon radnog vremena,po{tuje, primjenjuje ovaj zakon i djeluje u skladu s ovimi drugim zakonom;b)fizi~kim i pravnim licima, strankama u postupku ijavnim institucijama pru`i zahtijevanu informaciju,odnosno infomaciju za internu upotrebu u skladu sazakonom i podzakonskim aktom;c)po{tuje radno vrijeme i da ga koristi za izvr{avanje svojih slu`benih du`nosti;d)se stru~no usavr{ava i da, {to je mogu}e vi{e, iskoristiprednosti koje mu pru`a organiziranje aktivnosti zastru~no usavr{avanje;e)ne tra`i niti prihvata bilo kakvu materijalnu korist zaispunjavanje svojih slu`benih du`nosti;f)koristi imovinu i opremu koja mu je dodijeljena zaizvr{avanje njegovih obaveza na ispravan na~in, i da tuimovinu i opremu ne koristi u privatne svrhe;g)se pona{a u skladu s Kodeksom pona{anja zaposlenih uUIO;h)vr{i poslove koji su predvi|eni opisom radnog mjesta, tedruge zadatke povjerene od rukovodioca;i)ostale du`nosti i obaveze u skladu sa zakonom.(2)Nepo{tovanje du`nosti i obaveza propisanih ovim ~lanomima za posljedicu disciplinsku odgovornost zaposlenog.^lan 37.(Tajnost i povjerljivost podataka)(1)Zaposleni koji ima pristup ili je u posjedu slu`bene tajne,odnosno povjerljivih podataka, du`an je takve podatke~uvati i sprije~iti njihovo odavanje i zloupotrebu.(2)Podatke iz stava (1) ovog ~lana zaposleni ne smije odati licu koje nije ovla{teno da ih primi, niti ih mo`e koristiti zasticanje li~ne ili druge koristi.(3)Nepo{tovanje odredbi ovog ~lana mo`e imati za posljedicudisciplinsku odgovornost.^lan 38.(Kodeks pona{anja zaposlenih u UIO)(1)Direktor donosi Kodeks pona{anja zaposlenih u UIO (udaljnjem tekstu: Kodeks) koji utvr|uje pravila pona{anjazaposlenih u toku i van radnog vremena.(2)Kodeksom se propisuju i daju smjernice kako zaposlenitreba da se pona{a u odnosu s fizi~kim i pravnim licima,kolegama, rukovodiocima i osobljem koje mu je podre|eno,kao i prema drugim zaposlenima.(3)Kodeks je dostupan svakom zaposlenom u UIO.(4)Zaposleni prolaze pro gram obuke u pogledu standarda iprimjene Kodeksa, a neposredni rukovodioci obavezni suosigurati njegovu primjenu.(5)Nepo{tovanje Kodeksa ima za posljedicu disciplinskuodgovornost.(6)Osnovni standardi pona{anja predvi|eni Kodeksom kojiuklju~uju odnose s fizi~kim i pravnim licima i drugima vanUIO objavljuju se na odgovaraju}i na~in. Fizi~ka i pravnalica ula`u primjedbe na pona{anje zaposlenih koje jesuprotno pona{anju utvr|enom u Kodeksu. Postupanje poprimjedbi regulira se posebnim pravilnikom koji donosidirektor.^lan 39.(Prava zaposlenih)(1)Osim prava utvr|enih drugim zakonom, zaposleni u UIOima pravo:a)na za{titu svog fizi~kog i moralnog integriteta od dr`avetokom obavljanja slu`benih du`nosti;b)da bude unaprije|en i premje{ten u skladu sa zakonom;c)da osnuje, bude ~lan ili u~estvuje u aktivnostimasindikata i stru~nog udru`enja u skladu sa zakonom;Petak, 23. 12. 2005.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 89 - Stranica 7239 Broj 89 - Stranica 7240S L U @ B E N I G L A S N I K B i HPetak, 23. 12. 2005.d)na pla}u, naknade, nagrade u skladu s rezultatima rada iostale beneficije utvr|ene zakonom i podzakonskimaktom;e)da ga UIO, odnosno nadle`no ministarstvo, uputi na radu me|unarodnu organizaciju ili instituciju kada se smatra da je to od interesa za Bosnu i Hercegovinu, i da nakonzavr{etka tog rada ima pravo da se vrati na isto ili sli~noradno mjesto u okviru UIO;f)na podr{ku i pomo} u stru~nom usavr{avanju u vezi sasvojim poslom, a u skladu s utvr|enim potrebama UIO;g)da mu se osiguraju odgovaraju}i uslovi rada, u kojima surizici po zdravlje i sigurnost zaposlenog, u pogledufizi~kih i materijalnih uslova, svedeni na najmanjumogu}u mjeru;h)da podnosi prigovore koji se odnose na pitanja iokolnosti od uticaja na njegov rad.(2)Postupak razmatranja prigovora iz ta~ke h) stava (1) ovog~lana utvr|uje se podzakonskim aktom koji donosi direktor.^lan 40.(Imunitet zaposlenih)(1)Direktor UIO i njegovi pomo}nici ne mogu se smatratiodgovornim u gra|anskopravnom postupku za bilo kojeradnje koje su izvr{ili u skladu sa zakonom u toku izvr{enjazadataka u okviru svojih ovla{tenja.^lan 41.(Izuzeci od prava na {trajk)Direktor definira klju~ne zadatke i min i mum radaodre|enih slu`bi. Zaposleni na tako definiranim zadacimanema pravo na {trajk.^lan 42.(Op}e odredbe o slu`benom odijelu i slu`benoj legitimaciji)(1)Zaposleni koji obavlja poslove i zadatke iz osnovnedjelatnosti i drugi zaposleni, kada to zahtijeva priroda posla, nosi slu`beno odijelo, ima slu`benu legitimaciju i pravo dakoristi druga slu`bena sredstva.(2)Oblik, kroj i boja slu`benog odijela, kao i oblik i sadr`ajslu`bene legitimacije odre|uju se podzakonskim aktom koji donosi Odbor, na prijedlog direktora.^lan 43.(Slu`bena legitimacija)(1)Zaposlenom iz ~lana 42. stav (1) ovog zakona izdaje seslu`bena legitimacija.(2)Zaposleni su obavezni, na zahtjev stranke u postupku,pokazati slu`benu legitimaciju, a kada poslove i zadatkeobavljaju u gra|anskom odijelu obavezni su slu`benulegitimaciju pokazati prije preduzimanja bilo kakve radnje.(3)Kori{tenje i izdavanje slu`bene legitimacije odre|ujedirektor.^lan 44.(Radno odijelo i za{titna oprema)(1)Zaposleni koji obavljaju pregled robe u prijevoznim iprijenosnim sredstvima, carinskim skladi{tima i drugimprostorima, carinskim laboratorijama, ure|ajima za kontrolu robe i putnika i vr{e druge stru~no-tehni~ke poslove imajupravo na radno odijelo i za{titnu opremu.(2)No{enje i rok upotrebe radnog odijela i za{titne opremeutvr|uje direktor posebnim aktom.^lan 45.(Nespojivost s du`nostima zaposlenih UIO)(1)Zaposleni ne smije preduzimati aktivnosti ili biti napolo`aju koji ~ini sukob interesa ili koji mo`e stvoritisumnju o sukobu interesa s izvr{avanjem njegovihslu`benih du`nosti, a naro~ito:a)zaposleni i ~lanovi njegove u`e porodice ne smijuobavljati aktivnosti vezane za vanjskotrgovinski promet,a zaposleni ne mogu obavljati ni drugu djelatnost nadkojim UIO vr{i kontrolnu funkciju;b)zaposleni ne smije, bez posebnog odobrenja direktora,obavljati dodatnu aktivnost van UIO, bez obzira da li zato ostvaruje naknadu ili ne, ako obavljanje takvihaktivnosti dovodi u pitanje nepristrasnost u obavljanjuslu`benih du`nosti. Direktor obavljanje takve djelatnostiodobrava u skladu sa zakonom i podzakonskim aktom;c)zaposleni ne mogu biti ~lanovi upravnih i drugih odborapoliti~kih stranaka i ne mogu slijediti savjete iliinstrukcije politi~kih stranaka;d)zaposleni, na zahtjev direktora, sa~injava pisanu izjavu osvojim dodatnim aktivnostima. Te izjave ~uvaju se uli~nom dosjeu zaposlenog i dostupne su samo ovla{tenim licima za potrebe UIO;(2)Nepo{tovanje odredbi stava (1) ovog ~lana ima zaposljedicu disciplinsku odgovornost zaposlenog.^lan 46.(Uslov nepristrasnosti)(1)U izvr{avanju svojih du`nosti prilikom rada s fizi~kim,odnosno pravnim licima zaposleni postupaju nepristrasno, ito se mora jasno odra`avati u njihovom radu.(2)Zaposleni koji prilikom obavljanja svojih du`nosti uo~i damu je lice koje u~estvuje u vlasni{tvu ili upravljanjupravnim subjektom, odnosno koje nastupa kao pojedinac,poznato iz srodni~kih veza ili prijateljstva, mora o toj~injenici obavijestiti svog neposrednog rukovodioca.(3)Na na~in iz stava (2) ovog ~lana postupa zaposleni i akoima i neki drugi interes, a u vezi s kojim mora preduzetineku radnju u skladu sa ovim i drugim zakonima.(4)U slu~ajevima iz st. (2) i (3) ovog ~lana neposrednirukovodilac treba da preduzme sve potrebne radnje daza{titi ugled UIO i njegovog osoblja, i osiguranepristrasnost, odnosno nepostojanje nagovje{tajapristrasnosti.(5)Nepo{tovanje odredbi ovog ~lana ima za posljedicudisciplinsku odgovornost zaposlenog.^lan 47.(Izjava o imovini i djelatnostima)(1)Prilikom zasnivanja radnog odnosa u UIO i na po~etkusvake kalendarske godine, zaposleni popunjava obrazac osvojoj i imovini ~lanova u`e porodice, o svojimaktivnostima, djelatnostima i funkcijama koje obavljaju~lanovi u`e porodice i potpisuje pisanu izjavu kojom seodobrava provjeravanje ta~nosti datih informacija.(2)Obrazac izjave iz stava (1) ovog ~lana propisuje direktorUIO.(3)Obrazac izjave iz stava (1) ovog ~lana ~uva se u li~nomdosjeu zaposlenog i dostupan je samo ovla{tenim licima uUIO.(4)Nepo{tovanje odredbi ovog ~lana ima za posljedicudisciplinsku odgovornost zaposlenog.POGLAVLJE VIII. UPRAVLJANJE LJUDSKIMPOTENCIJALIMA^lan 48.(Op}a odredba)Organizaciona jedinica Odsjek za upravljanje ljudskimpotencijalima odgovoran je za osiguranje primjene procedura,sistema i politika koji su predvi|eni zakonom, a u koordinacijis operativnim rukovodiocima. ^lan 49.(Evidencija zaposlenih)(1)Organizaciona jedinica Odsjek za upravljanje ljudskimpotencijalima vodi evidenciju relevantnih profesionalnih ili~nih podataka svih zaposlenih.(2)Podaci, koji mogu biti i u elektronskoj formi, ~uvaju se nasiguran na~in u skladu s propisima o za{titi podataka.(3)Podaci iz evidencije su povjerljivi i mogu se koristiti zapotrebe UIO i dostavljati nadle`nim organima u skladu sazakonom. Svaki zaposleni ima pravo pristupa podacima izevidencije, koja se o njemu vodi.(4)Podaci u evidenciji koji se odnose na disciplinskuodgovornost bri{u se iz evidencije nakon tri godine ako seradi o lak{oj povredi slu`bene du`nosti, odnosno sedamgodina ako se radi o te`oj povredi slu`bene du`nosti, poduslovom da u tom periodu nije po~injena nova povredaslu`bene du`nosti. U slu~aju prestanka radnog odnosapodaci o disciplinskoj odgovornosti ~uvaju se trajno. Pravila i postupak u vezi s ~uvanjem drugih podataka ure|uju sepodzakonskim aktom koji donosi direktor.^lan 50.(Op}e odredbe o ocjeni rada)(1)Ocjena rada odra`ava rezultate rada zaposlenog koji supokazani u obavljanju slu`benih du`nosti, kao i njegovesposobnosti. Rad zaposlenog ocjenjuje se najmanje svakih12 mjeseci, a obavlja se putem standardnih obrazaca kojepropisuje direktor. Za svakog zaposlenog utvr|uje seukupna ocjena rada prema jedinstvenom sistemuocjenjivanja za rezultate ostvarene tokom izvje{tajnogperioda, prema utvr|enim standardima rada.(2)Ocjena rada zaposlenog mo`e se koristiti za:a)nagradu prema rezultatima rada;b)raspore|ivanje na drugo radno mjesto, odnosno drugukategoriju u okviru radnog mjesta;c)utvr|ivanje potreba za individualnom obukom;d)utvr|ivanje nezadovoljavaju}eg i neefikasnog rada;e)utvr|ivanje da li zaposleni koji je na probnom raduispunjava zahtjeve posla, prije potvr|ivanja njegovogpostavljenja.(3)Zaposlenom se dostavlja primjerak ocjene rada na koju onima pravo prigovora.(4)Podzakonskim aktom mo`e se odrediti da se ocjenjivanjerada vr{i i u periodu kra}em od 12 mjeseci, a u slu~ajuprobnog rada i nezadovaljavaju}ih rezultata u radu, mo`e se vr{iti i vanredno ocjenjivanje rada.(5)Ocjena rada ~uva se u li~nom dosjeu zaposlenog.(6)Svi rukovodioci od kojih se zahtijeva da sa~ine ocjenu radabit }e obu~eni u smislu procedura i standarda koji seprimjenjuju. UIO priprema priru~nike za rukovodioce izaposlene, koji }e ih upoznati s procedurama i standardima.(7)Bli`e odredbe o postupku i na~inu ocjenjivanja rada ure|uju se posebnim pravilnikom koje donosi Odbor, na prijedlogdirektora.^lan 51.(Negativna ocjena rada)(1)Ako je ocjena rada negativna, zaposleni se, prema procjeninadre|enog rukovodioca, upu}uje na potrebnu dodatnuobuku i podr{ku od strane nadre|enog rukovodioca, kako bi postigao zadovoljavaju}e standarde u radu.(2)Ako bude upu}en na dodatnu obuku i podr{ku iz stava (1)ovog ~lana, zaposlenom }e biti ostavljen rok za postizanjezadovoljavaju}eg standarda u radu, koji ne mo`e biti du`iod {est mjeseci.(3)Ako i nakon obuke iz stava (1) ovog ~lana u narednomperiodu ocjenjivanja ne postigne zadovoljavaju}e rezultate,zaposlenom prestaje radni odnos.^lan 52.(Probni rad)(1)Probni rad je pe riod uvo|enja u posao zaposlenog tokomkojeg se vr{i ocjena radnih sposobnosti. Probni rad odre|uje se zaposlenom koji prvi put zasniva radni odnos u UIO,odnosno zaposlenom koji je unaprije|en, osim unapre|enjadr`avnog slu`benika u vi{u kategoriju radnog mjesta.(2)Za dr`avne slu`benike probni rad traje {est mjeseci.Izuzetno, neposredni rukovodilac mo`e odlu~iti da probnirad produ`i za jo{ {est mjeseci.(3)Izuzetno od odredbe stava (1) ovog ~lana, dr`avnislu`benik, koji je obavljao iste ili sli~ne poslove na bilokojem nivou vlasti, ne podlije`e probnom radu.(4)Za zaposlenike probni rad traje {est mjeseci.(5)Probni rad mo`e se produ`iti ako je zaposleni na probnomradu imao du`e opravdano odsustvovanje s posla.(6)Izuzetno od odredbi st. (2) i (4) ovog ~lana, probni radmo`e trajati i kra}e od {est mjeseci ako i ranije postaneo~igledno da zasposleni ne mo`e zadovoljiti zahtjeveradnog mjesta.(7)Zaposlenom iz st. (2) i (4) ovog ~lana odredit }e sesupervizor i bit }e mu omogu}eno stru~no usavr{avanje zaodre|eno radno mjesto.(8)Neposredni rukovodilac ocjenjuje rad zaposlenog po istekuperioda probnog rada. Ako ocjena o radu zaposlenogzadovoljava, neposredni rukovodilac predla`e potvr|ivanjepostavljenja zaposlenog. Ako ocjena o radu zaposlenog nezadovoljava, neposredni rukovodilac predala`e prestanakradnog odnosa.(9)Postupak i kriteriji za ocjenu rada zaposlenih na probnomradu odre|uju se pravilnikom koji donosi direktor.^lan 53.(Pripravnici i sta`isti)(1)UIO mo`e zapo{ljavati pripravnike na radna mjestadr`avnih slu`benika i zaposlenika. Pripravni~ki sta` traje{est mjeseci za pripravnike sa srednjom stru~nom spremom, odnosno 12 mjeseci za pripravnike s visokom stru~nomspremom.(2)UIO zapo{ljava sta`iste na radna mjesta dr`avnogslu`benika putem konkursa na pe riod koji ne mo`e biti du`iod dvije godine.(3)Pripravnik koji se zapo{ljava na radnom mjestu dr`avnogslu`benika, po isteku pripravni~kog sta`a, pola`e stru~niispit.(4)Pripravnik koji se zapo{ljava na radnom mjestu zaposlenika, po isteku pripravni~kog sta`a, pola`e stru~ni ispit.Pripravnik koji polo`i stru~ni ispit, i ako postoji potreba zapopunom radnog mjesta, zasnovat }e radni odnos u skladusa Zakonom o radu u institucijama BiH.(5)Pripravniku koji ne polo`i sru~ni ispit, pripravniku za ~ijimradom ne postoji potreba nakon polo`enog stru~nog ispita,odnosno sta`isti, radni odnos prestaje istekom pripravni~kog sta`a, odnosno perioda na koje je zaposlen kao sta`ista.(6)Na pripravnike i sta`iste, u toku trajanja pripravni~kog sta`a i sta`iranja, primjenjivat }e se odredbe ovog zakona.^lan 54.(Premje{taj)(1)U UIO se mo`e vr{iti premje{taj zaposlenog na isto ilisli~no radno mjesto u skladu s objektivno utvr|enimpotrebama slu`be.(2)Odluku o premje{taju donosi direktor UIO.Petak, 23. 12. 2005.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 89 - Stranica 7241 | ||
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 13/05 | 03.09.2005 | SG BiH 68/18, SG BiH 72/13, SG BiH 12/09, SG BiH 16/09, SG BiH 93/09, SG BiH 58/08, SG BiH 53/07, SG BiH 29/07, SG BiH 46/06, SG BiH 48/05, SG BiH 63/04, SG BiH 26/04, SG BiH 36/03 | krivični postupak | ZAKONO IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA OKRIVI^NOM POSTUPKU BOSNE I HERCEGOVINE^lan 1.U Zakonu o krivi~nom postupku Bosne i Hercegovine("Slu`beni glasnik BiH", broj 36/03) ~lan 144. stav (1) mijenjase i glasi:"Pritvorenik ima pravo na posjete lica po svom izboru,osim u slu~ajevima kada sudija za prethodni postupak donesepisanu odluku o zabrani odre|enih posjeta zbog njihovog{tetnog djelovanja na tok postupka".U ~lanu 144. stav (2) mijenja se i glasi:"Pritvorenici koji su strani dr`avljani imaju pravo naposjete svojih diplomatskih i konzularnih predstavnika ilipredstavnika dr`ave koja {titi njihove interese, u skladu sme|unarodnim pravom i internim propisima kojima se regulirapritvor, osim u slu~ajevima kada sudija za prethodni postupakdonese pisanu odluku o zabrani odre|enih posjeta zbognjihovog {tetnog djelovanja na tok postupka".U ~lanu 144. stav (3) mijenja se i glasi:"Pritvorenik smije odr`avati povjerljivu prepisku s bilokojim drugim licem, osim u slu~ajevima kada sudija zaprethodni postupak donese pisanu odluku o zabrani takveprepiske. Pritvoreniku se ne mo`e zabraniti slanje molbi,pritu`bi i `albi".^lan 2.^lan 145. bri{e se.^lan 3.^lan 146. mijenja se i glasi:"^lan 146.Obilazak pritvorenikaPredsjednik Suda, sudija za prethodni postupak, sudija ili predsjednik vije}a mogu u svako doba obilaziti pritvorenike, snjima razgovarati i od njih primati pritu`be". | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 48/05 | 19.07.2005 | SG BiH 68/18, SG BiH 72/13, SG BiH 12/09, SG BiH 16/09, SG BiH 93/09, SG BiH 58/08, SG BiH 53/07, SG BiH 29/07, SG BiH 46/06, SG BiH 13/05, SG BiH 63/04, SG BiH 26/04, SG BiH 36/03 | krivični postupak | AKONO IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA OKRIVI^NOM POSTUPKU BOSNE I HERCEGOVINEZakon o krivi~nom postupku Bosne i Hercegovine("Slu`beni glasnik BiH", br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04 i 63/04), mijenja se i dopunjuje kako slijedi:^lan 1.U ~lanu 112. (Analize dezoksiribonukleinske kiseline),rije~i: "ustanova specijalizovana" zamjenjuju se rije~ima:"institucija koja posjeduje potrebnu stru~nost, u smislu osobljai opreme, da obavlja forenzi~ku DNK analizu".^lan 2.U ~lanu 115. (Registar izvr{enih analiza DNK i za{titapodataka), u stavu 1., rije~i: "u posebnom registru prinadle`nom ministarstvu u Bosni i Hercegovini" zamjenjuju serije~ima: "u posebnom registru pri Ministarstvu sigurnostiBosne i Hercegovine".Nakon stava 1. dodaje se novi stav 2., koji glasi:"(2)Ministar pravde BiH donosi Pravilnik o na~inu prikupljanja i uzimanja uzoraka biolo{kog materijala za potrebe DNKanalize u krivi~nom postupku, o na~inu pakovanjaprikupljenog biolo{kog materijala, ~uvanja, obrade ipohranjivanja uzoraka i dobijenih rezultata DNK analize uBosni i Hercegovini".Dosada{nji stav 2. postaje stav 3.^lan 3.Ovaj zakon stu pa na snagu osmog dana od danaobjavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH".PSBiH broj 190/0529. juna 2005. godineSarajevoPredsjedavaju}iPredstavni~kog domaParlamentarne skup{tine BiH[efik D`aferovi}, s. r.Predsjedavaju}iDoma narodaParlamentarne skup{tine BiHVelimir Juki}, s. r.Na temelju ~lanka IV. 4.a) Ustava Bosne i HercegovineParlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine na 58. sjedniciZastupni~koga doma, odr`anoj 8. lipnja 2005, i na 43. sjedniciDoma naroda, odr`anoj 29. lipnja 2005, usvojila jeZAKONO IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA OKAZNENOM POSTUPKU BOSNE I HERCEGOVINEZakon o kaznenom postupku Bosne i Hercegovine("Slu`beni glasnik BiH", br. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04 i 63/04), mijenja se i dopunjuje kako slijedi:^lanak 1.U ~lanku 112. (Analize dezoksiribonukleinske kiseline),rije~i: "ustanova specijalizirana" zamjenjuju se rije~ima:"institucija koja posjeduje potrebnu stru~nost, u smislu osobljai opreme, za obavljanje forenzi~ne DNK analize".^lanak 2.U ~lanku 115. (Registar izvr{enih analiza DNK i za{titapodataka), u stavku 1., rije~i: "u posebnom registru prinadle`nom ministarstvu u Bosni i Hercegovini" zamjenjuju serije~ima: "u posebnom registru pri Ministarstvu sigurnostiBosne i Hercegovine".Nakon stavka 1. dodaje se novi stavak 2., koji glasi:"(2)Ministar pravde BiH donosi Pravilnik o na~inu prikupljanja i uzimanja uzoraka biolo{kog materijala za potrebe DNKanalize u kaznenom postupku, o na~inu pakiranjaprikupljenoga biolo{kog materijala, ~uvanja, obradbe ipohrane uzoraka i dobivenih rezultata DNK analize u Bosni i Hercegovini".Dosada{nji stavak 2. postaje stavak 3 | |
Zakon o konkurenciji BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 48/05 | 19.07.2005 | SG BiH 80/09, SG BiH 76/07 | konkurencija,zakon,bih | Broj 48 - Strana 4032 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 19. 7. 2005. (2) Rok zastare ra~una}e se od dana kada je rje{ewe postalo kona~no. (3) Rok zastare prekida se: a) objavqivawem rje{ewa kojim se mijewa prvobitni iznos nov~ane kazne ili periodi~nog pla}awa kazne ili odbijawa tu`be za promjenu; b) svaki postupak Konkurencijskog savjeta koji ima za ciq izvr{ewe pla}awa nov~ane kazne ili periodi~nog pla}awa kazne. (4) Prekidom roka zastare rok se po~iwe ponovo ra~unati. (5) Rok zastare za izv{ewe nov~ane kazne prekida se za vremenski pe riod: a) dok je odobreno vrijeme isplate; b) dok je obustavqeno izvr{ewe pla}awa prema odluci nadle`nog suda. VI - PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lan 57. (Prelazni pe riod) (1) Poslove kancelarija za konkurenciju uspostavqenih ovim zakonom do 31. decembra 2005. godine obavqa}e Kancelarije za konkurenciju i za{titu potro{a~a (u daqem tekstu: KKZP), formirane na osnovu Zakona o konkurenciji ("Slu`beni glasnik BiH", broj 30/01). (2) Od 1. januara 2006. godine dio KKZP koje obavqaju poslove iz oblasti konkurencije nastavqaju obavqati poslove u sastavu Konkurencijskog savjeta, u skladu sa ~lanom 20. ovog zakona. (3) Od 1. januara 2006. godine nadle`nosti KKZP iz oblasti za{tite potro{a~a obavqa}e tijela uspostavqena propisima iz oblasti za{tite potro{a~a. (4) Od 1. januara 2006. godine Konkurencijski savjet preuze}e zaposlenike KKZP koje obavqaju poslove u oblasti konkurencije, u skladu sa Zakonom o dr`avnoj slu`bi u institucijama Bosne i Hercegovine ("Slu`beni glasnik BiH", br. 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04 i 37/04), kao i opremu i osnovna sredstva koja im pripadaju. (5) Sta tus zaposlenih u KKZP koje obavqaju poslove za{tite potro{a~a bi}e regulisan propisima iz oblasti za{tite potro{a~a. (6) Broj zaposlenih u KKZP koje obavqaju poslove u oblasti konkurencije do 31. decembra 2005. godine ne mo`e se pove}avati bez saglasnosti Konkurencijskog savjeta. ^lan 58. (Dono{ewe podzakonskih akata) Konkurencijski savjet u roku od 6 {est mjeseci od dana stupawa na snagu Zakona donije}e podzakonske i druge akte koji se odnose na sprovo|ewe odredaba ovog zakona. ^lan 59. (Ranije pokrenuti postupci) Postupci zapo~eti pred Konkurencijskim savjetom prema odredbama Zakona o konkurenciji ("Slu`beni glasnik BiH", broj 30/01), a nisu okon~ani do dana stupawa na snagu ovog zakona, nastavi}e se po odredbama ovog zakona. ^lan 60. (Prihodi od taksi i nov~anih kazni) Takse i nov~ane kazne izre~ene odlukama Konkurencijskog savjeta prihodi su buxeta institucija Bosne i Hercegovine. ^lan 61. (Objava) Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaje da va`i Zakon o konkurenciji ("Slu`beni glasnik BiH", broj 30/01), osim odredaba koje se odnose na nadle`nosti KKZP koje se primjewuju do 31. decembra 2005. godine. ^lan 62. (Stupawe na snagu) Ovaj zakon stu pa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u "Slu`benom glasniku BiH", a objavi}e se u slu`benim glasilima entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine. PSBiH broj 193/05 29. juna 2005. godine Sarajevo Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH [efik Xaferovi}, s. r. Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Velimir Juki}, s. r. Na osnovu ~lana IV. 4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine na sjednici Doma naroda, odr`anoj 29. juna 2005. godine, i na sjednici Predstavni~kog doma, odr`anoj 29. juna 2005. godine, usvojila je ZAKON O KONKURENCIJI I - OP]E ODREDBE ^lan 1. (Predmet) Ovim zakonom ure|uju se pravila, mjere i postupci za{tite tr`i{ne konkurencije, nadle`nosti i na~in rada Konkurencijskog vije}a na za{titi i promociji tr`i{ne konkurencije u Bosni i Hercegovini. ^lan 2. (Primjena) (1) Ovaj zakon primjenjuje se na sva pravna i fizi~ka lica koja posredno ili neposredno u~estvuju u prometu roba i usluga i koja svojim djelovanjem spre~avaju, ograni~avaju ili naru{avaju tr`i{nu konkurenciju na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine ili zna~ajnijem dijelu tr`i{ta (u daljnjem tekstu: privredni subjekti), i to na: a) privredna dru{tva, preduze}a i preduzetnike, bez obzira na oblik vlasni{tva, sjedi{te ili prebivali{te; b) organe dr`avne uprave i lokalne samouprave, kada posredno ili neposredno u~estvuju ili utje~u na tr`i{te; c) ostala fizi~ka i pravna lica koja neposredno ili posredno, stalno, povremeno ili jednokratno u~estvuju na tr`i{tu, bez obzira na pravni sta tus, na oblik vlasni{tva, sjedi{te ili prebivali{te, kao {to su udru`enja, sportske organizacije, ustanove, zadruge, nosioci prava intelektualne svojine. (2) Ovaj zakon primjenjuje se i na privredne subjekte koji imaju kontrolu nad drugim privrednim subjektima. Kontrolirani privredni subjekt je subjekt u kojem drugi privredni subjekt, neposredno ili posredno, pravno ili ~injeni~no, odlu~uju}e utje~e na upravljanje, naro~ito ako: a) ima vi{e od polovine udjela u osnovnom kapitalu ili dionica; b) mo`e ostvarivati vi{e od polovine glasa~kih prava; c) ima pravo na postavljanje vi{e od polovine ~lanova uprave, upravnih i nadzornih odbora; d) na drugi na~in ima pravo upravljanja poslovanjem kontroliranog privrednog subjekta. (3) Ovaj zakon primjenjuje se i na privredne djelatnosti privrednih subjekata sa sjedi{tem i prebivali{tem u inozemstvu, ako njihovo djelovanje proizvodi zna~ajan efekt na tr`i{te Bosne i Hercegovine ili na zna~ajnijem dijelu tr`i{ta. ^lan 3. (Relevantno tr`i{te) (1) Relevantno tr`i{te, u smislu ovog zakona, odre|uje se kao tr`i{te odre|enih proizvoda koji su predmet obavljanja djelatnosti privrednih subjekata na odre|enom geografskom podru~ju. (2) Relevantno tr`i{te proizvoda obuhvata sve proizvode koje potro{a~i i/ili korisnici smatraju me|usobno zamjenjivim, pod prihvatljivim uslovima, imaju}i u vidu naro~ito njihove bitne karakteristike, kvalitet, uobi~ajnu namjenu, na~in upotrebe, uslove prodaje i cijene. (3) Relevantno geografsko tr`i{te obuhvata cjelokupan ili zna~ajan dio teritorije Bosne i Hercegovine na kojem privredni subjekti djeluju u prodaji i/ili kupovini relevantnog proizvoda pod jednakim ili dovoljno ujedna~enim u uslovima i koji to tr`i{te bitno razlikuju od uslova konkurencije na susjednim geografskim tr`i{tima. (4) Izuzetno od stava (3) ovog ~lana, u odre|enim slu~ajevima, relevantno geografsko tr`i{te mo`e biti utvr|eno na me|unarodnom nivou. (5) Konkurencijsko vije}e podzakonskim aktom }e propisati bli`e kriterije i na~in utvr|ivanja relevantnog tr`i{ta. II - ZABRANJENA KONKURENCIJSKA DJELOVANJA ^lan 4. (Sporazumi) (1) Zabranjeni su sporazumi, ugovori, pojedine odredbe sporazuma ili ugovora, zajedni~ka djelovanja, izri~iti i pre{utni dogovori privrednih subjekata, kao i odluke udru`enja privrednih subjekata (u daljnjem tekstu: sporazumi) koji za cilj i posljedicu imaju spre~avanje, ograni~avanje ili naru{avanje tr`i{ne konkurencije na relevantnom tr`i{tu, a koji se odnose na: a) direktno ili indirektno utvr|ivanje kupovnih i prodajnih cijena ili bilo kojih drugih trgovinskih uslova; b) ograni~avanje i kontrolu proizvodnje, tr`i{ta, tehni~kog razvoja ili ulaganja; c) podjelu tr`i{ta ili izvora snabdijevanja; d) primjenu razli~itih uslova za identi~ne transakcije s drugim privrednim subjektima, dovode}i ih u nepovoljan polo`aj u odnosu na konkurenciju; e) zaklju~ivanje takvih sporazuma kojima se druga strana uslovljava da prihvati dodatne obaveze koje po svojoj prirodi ili obi~ajima u trgovini nisu u vezi s predmetom sporazuma. (2) Sporazumi zabranjeni u skladu sa stavom (1) ovog ~lana su ni{tavni. (3) Sporazumi iz stava (1) ovog ~lana nisu zabranjeni ako doprinose unapre|enju proizvodnje ili distribucije robe i/ili usluga unutar Bosne i Hercegovine, ili promociji tehni~kog i ekonomskog razvoja, pri ~emu potro{a~ima omogu}avaju pravi~an udio koristi koja iz njih proizilazi, a koji: a) name}u samo ograni~enja neophodna za postizanje ciljeva; b) ne omogu}avaju isklju~ivanje konkurencije u bitnom dijelu predmetnih proizvoda ili usluga. ^lan 5. (Pojedina~na izuze}a) (1) Konkurencijsko vije}e, na zahtjev jedne ili vi{e stranki u sporazumu mo`e donijeti rje{enje o pojedina~nom izuze}u od zabrane sporazuma iz ~lana 4. stav (1) ovog zakona, ako sporazum ispunjava uslove iz ~lana 4. stav (3) ovog zakona. (2) Konkurencijsko vije}e donosi rje{enje o izuze}u tog sporazuma od zabrane propisane u ~lanu 4. stav (1) ovog zakona u roku od ~etiri mjeseca. (3) Ako Konkurencijsko vije}e u navedenom roku nije donijelo rje{enje, smatra se da je predmetni sporazum izuzet od zabrane propisane u ~lanu 4. stav (1) ovog zakona. (4) Konkurencijsko vije}e mo`e, po slu`benoj du`nosti ili na zahtjev stranke, ve} izuzeti sporazum iz stava (1) ovog ~lana ponovo preispitati, ukoliko utvrdi: a) da je rje{enje doneseno na osnovu nepotpunih i neta~nih podataka i informacija; b) da su materijalni uslovi i ~injenice na relevantnom tr`i{tu zna~ajno promijenjeni; c) da jedna od strana u sporazumu djeluje suprotno utvr|enim obavezama Konkurencijskog vije}a. (5) Ukoliko Konkurencijsko vije}e utvrdi da je do{lo do kr{enja u smislu stava (4) ovog ~lana, mo`e poni{titi, ukinuti ili izmijeniti rje{enje. ^lan 6. (Sadr`aj i trajanje pojedina~nog izuze}a) (1) Pojedina~no izuze}e mo`e sadr`avati uslove i zabrane. (2) Pojedina~no izuze}e ima ograni~en rok va`enja, s tim da ono ne mo`e trajati du`e od pet godina. (3) Rok iz stava (2) ovog ~lana mo`e se na zahtjev stranaka ponovo produ`iti za najvi{e pet godina, ako se doka`e da sporazum i dalje zadovoljava uslove iz ~lana 4. stav ( 3) ovog zakona. (4) Zahtjev za produ`enje roka va`enja pojedina~nog izuze}a, stranke podnose Konkurencijskom vije}u najkasnije ~etiri mjeseca prije isteka roka va`enja. (5) Pojedina~no izuze}e va`i od dana zaklju~enja sporazuma, a kada sadr`i uslove i zabrane va`i od dana dono{enja, odnosno najkasnije od dana ispunjenja uslova. ^lan 7. (Grupna izuze}a) (1) Konkurencijsko vije}e usvojit }e sljede}a grupna izuze}a za provo|enje odredbi ~lana 4. stav (3) ovog zakona, i to: a) horizontalne sporazume, a posebno o istra`ivanju, razvoju i specijalizaciji; b) vertikalne sporazume, a posebno sporazume o isklju~ivoj distribuciji, selektivnoj distribuciji, isklju~ivoj kupovini i fran{izi; c) sporazume o transferu tehnologije, licenci i know how; d) sporazume o distribuciji i servisiranju motornih vozila; e) sporazume o osiguranju. (2) Konkurencijsko vije}e podzakonskim aktima }e bli`e definirati grupne sporazume iz stava (1) ovog ~lana, a posebno: a) ograni~enja ili ugovorne odredbe koje mogu biti sadr`ane u sporazumu; b) ugovorne odredbe koje moraju biti sadr`ane u sporazumu; c) njihovo trajanje i ostale uslove koji moraju biti ispunjeni. Utorak, 19. 7. 2005. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 48 - Strana 4033 Broj 48 - Strana 4034 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 19. 7. 2005. (3) Sporazumi koji ispunjavaju uslove iz ~lana 4. stav (3) ovog zakona ne moraju se podnositi na ocjenu Konkurencijskom vije}u radi pojedina~nog izuze}a iz ~lana 5. ovog zakona. (4) Konkurencijsko vije}e, po slu`benoj du`nosti ili na zahtjev stranke, mo`e pokrenuti postupak za ocjenu pojedinog sporazuma iz stava (3) ovog ~lana ako njegovi efekti ne ispunjavaju uslove iz ~lana 4. stav (3) ovog zakona. ^lan 8. (Sporazumi male vrijednosti) (1) Odredbe ~lana 4. stav (1) ovog zakona ne primjenjuju se na sporazume male vrijednosti. (2) Sporazumom male vrijednosti smatra se sporazum ako je zajedni~ko tr`i{no u~e{}e u~esnika sporazuma i privrednih subjekata pod njihovom kontrolom na relevantnom tr`i{tu neznatno, pod uslovom da sporazum ne sadr`i odredbe koje uprkos neznatnom tr`i{nom u~e{}u dovode do spre~avanja, ograni~avanja ili naru{avanja konkurencije. (3) Sporazumi male vrijednosti u smislu ovog zakona su: a) ako ukupni tr`i{ni udjel u~esnika sporazuma na relevantnom tr`i{tu ne prema{uje 10% u slu~aju kada je sporazum zaklju~en izme|u privrednih subjekata koji su stvarni ili potencijalni konkurenti, odnosno kada djeluju na istom nivou proizvodnje ili trgovine; b) ako tr`i{ni udjel svake od strana na relevantnom tr`i{tu ne prema{uje 15% u slu~aju kada je privredni sporazum zaklju~en izme|u privrednih subjekata koji nisu konkurenti, odnosno kada djeluju na razli~itim nivoima proizvodnje ili trgovine; c) sporazumi u kojima je te{ko odrediti da li se radi o sporazumu izme|u konkurentnih ili privrednih subjekata koji nisu konkurentni, kod kojih }e se primijeniti prag do 10% udjela na relevantnom tr`i{tu. (4) Konkurencijsko vije}e podzakonskim aktom }e bli`e definirati uslove i kriterije koje sporazumi male vrijednosti moraju ispunjavati. ^lan 9. (Dominantan polo`aj) (1) Privredni subjekt ima dominantan polo`aj na relevantnom tr`i{tu roba ili usluga, ako se zbog svoje tr`i{ne snage mo`e pona{ati u zna~ajnoj mjeri nezavisno od stvarnih ili mogu}ih konkurenata, kupaca, potro{a~a ili dobavlja~a, tako|er uzimaju}i u obzir udio tog privrednog subjekta na relevantnom tr`i{tu, udjele koje na tom tr`i{tu imaju njegovi konkurenti, kao i pravne i druge zapreke za ulazak drugih privrednih subjekata na tr`i{te. (2) Pretpostavlja se da privredni subjekt mo`e imati dominantan polo`aj na tr`i{tu roba ili usluga ako na relevantnom tr`i{tu Bosne i Hercegovine ima udio ve}i od 40%. (3) Pretpostavlja se da vi{e privrednih subjekata mogu imati dominantan polo`aj na tr`i{tu roba ili usluga ako na relevantnom tr`i{tu Bosne i Hercegovine dva ili vi{e privredna subjekta imaju zajedni~ki tr`i{ni udio ve}i od 60%. (4) Konkurencijsko vije}e podzakonskim aktom }e bli`e definirati kategoriju dominantnog polo`aja. ^lan 10. (Zloupotreba dominantnog polo`aja) (1) Zabranjena je svaka zloupotreba dominantnog polo`aja jednog ili vi{e privrednih subjekata na relevantnom tr`i{tu. (2) Zloupotreba dominantnog polo`aja posebno se odnosi na: a) direktno ili indirektno nametanje nelojalnih kupovnih i prodajnih cijena ili drugih trgovinskih uslova kojima se ograni~ava konkurencija; b) ograni~avanje proizvodnje, tr`i{ta ili tehni~kog razvoja na {tetu potro{a~a; c) primjenu razli~itih uslova za istu ili sli~nu vrstu poslova s ostalim stranama, ~ime ih dovode u neravnopravan i nepovoljan konkurentski polo`aj; d) zaklju~ivanje sporazuma kojima se uslovljava da druga strana prihvati dodatne obaveze koje po svojoj prirodi ili prema trgovinskom obi~aju nemaju veze s predmetom takvog sporazuma. ^lan 11. (Rje{enje o zloupotrebi dominantnog polo`aja) (1) Konkurencijsko vije}e, na osnovu ~l. 9. i 10. ovog zakona, donosi odgovaraju}e rje{enje kojim: a) utvr|uje dominantni pola`aj i postupanja privrednih subjekata kojim se zloupotrebljava taj polo`aj i spre~ava, ograni~ava ili naru{ava tr`i{na konkurencija, te trajanje takvog pona{anja; b) zabranjuje svako daljnje postupanje privrednog subjekta; c) odre|uje rokove i mjere za otklanjanje {tetnih posljedica takvog postupanja; d) odre|uje privrednom subjektu da obavi i druge odgovaraju}e mjere koje doprinose osiguravanju konkurencije izme|u privrednih subjekata na relevantnom tr`i{tu, te rokove za njihovo izvr{avanje. (2) Konkurencijsko vije}e donosi rje{enje iz stava ( 1) ovog ~lana u roku do ~etiri mjeseca. (3) Ako Konkurencijsko vije}e nije donijelo rje{enje u roku iz stava (2) ovog ~lana i ~lana 41. ovog zakona, smatra se da zaklju~enim sporazumom ne zloupotrebljava se dominatan polo`aj. (4) Ukoliko nije doneseno rje{enje iz stava (3) ovog ~lana, na poseban zahtjev privrednog subjekta, Konkurencijsko vije}e donosi rje{enje, u skladu s procedurom ovog zakona, da predmetni sporazum ne zloupotrebljava dominantan polo`aj. ^lan 12. (Koncentracija) (1) Koncentracijom, u smislu ovog zakona, smatra se: a) spajanje ili pripajanje nezavisnih privrednih subjekata ili dijelova privrednih subjekata; b) stjecanje kontrole ili prevladavaju}eg utjecaja jednog, odnosno vi{e privrednih subjekata nad drugim, odnosno nad vi{e drugih privrednih subjekata ili dijelom drugog privrednog subjekta, odnosno dijelovima drugih privrednih subjekata, i to: 1) stjecanjem kupovinom ve}ine dionica ili udjela osnovnog kapitala; ili 2) stjecanjem ve}ine prava glasa; ili 3) na drugi na~in, u skladu s odredbama zakona koji reguliraju osnivanje privrednih subjekata i njihovo upravljanje; c) zajedni~ko ulaganje na dugoro~noj osnovi, dva ili vi{e nezavisnih privrednih subjekata, koji djeluju kao nezavisan privredni subjekt. (2) Stjecanje kontrole u smislu stava (1) ovog ~lana ostvaruje se putem prava, zaklju~ivanjem sporazuma ili drugim sredstavima kojima jedan ili vi{e privrednih subjekata, bilo posebno, bilo zajedni~ki, uzimaju}i u obzir sve pravne i ~injeni~ne okolnosti, stje~u mogu}nost ostvarivanja dominantnog utjecaja nad jednim ili vi{e privrednih subjekata. (3) Koncentracijom, u smislu stava (1) ovog ~lana, ne smatra se: a) kada bankarske i druge finansijske institucije ili osiguravaju}a dru{tva, u svom redovnom poslovanju, privremeno steknu dionice ili udjele s namjerom njihove dalje prodaje i stave ih na prodaju najkasnije u roku do 12 mjeseci, i ako u navedenom roku vlasni{tvo na te udjele nije upotrijebljeno na na~in da to utje~e na konkurentno pona{anje tog pravnog subjekta, odnosno da ne preduzima mjere kojima se naru{ava, ograni~ava ili spre~ava tr`i{na konkurencija. Konkurencijsko vije}e mo`e produ`iti rok na zahtjev stranke ako privredni subjekt doka`e da transakciju nije mogu}e provesti u utvr|enom roku; b) kad do|e do stjecanja kontrole nad privrednim subjektom od lica koje obavlja funkciju ste~ajnog ili likvidacionog upravnika u smislu zakona o ste~aju i likvidaciji; c) kad zajedni~ko ulaganje za cilj ima koordinaciju tr`i{nih aktivnosti izme|u dva ili vi{e privrednih subjekata koji zadr`avaju svoju nezavisnost, pri ~emu }e ovakvo zajedni~ko ulaganje biti ocjenjivano u skladu s ~lanom (4) ovog zakona. ^lan 13. (Zabranjene koncentracije) Zabranjene su koncentracije privrednih subjekata koje kao rezultat imaju zna~ajno naru{avanje efikasne tr`i{ne konkurencije, na cijelom tr`i{tu Bosne i Hercegovine ili na njenom zna~ajnijem dijelu, a posebno kojima se stvara novi ili ja~a postoje}i dominantni polo`aj. ^lan 14. (Ukupni prihod za kontrolu koncentracije) (1) Namjeravanu koncentraciju privrednih subjekata, iz ~lana 12. stav (1) ovog zakona, u~esnici koncentracije su obavezni prijaviti, i to kada su ispunjeni sljede}i uslovi: a) da ukupni godi{nji prihod u~esnika koncentracije ostvaren prodajom roba i /ili usluga na svjetskom tr`i{tu iznosi 100.000.000 KM po zavr{nom ra~unu u godini koja je prethodila koncentraciji, pri ~emu je najmanje jedan privredni subjekt u~esnik koncentracije registriran na teritoriji Bosne i Hercegovine (djeluje na doma}em tr`i{tu roba i/ili usluga ); ili b) da ukupni godi{nji prihod svakog od najmanje dva privredna subjekta u~esnika koncentracije ostvaren prodajom roba i /ili usluga na tr`i{tu Bosne i Hercegovine iznosi najmanje 5 000.000 KM po zavr{nom ra~unu u godini koja je prethodila koncentraciji, ili ako je njihovo zajedni~ko u~e{}e na relevantnom tr`i{tu ve}e od 40%. (2) U ukupni godi{nji prihod iz stava (1) ovog ~lana ne}e se ra~unati prihod koji ti privredni subjekti ostvare me|usobnom razmjenom. (3) U slu~aju kad se koncentracija iz ~lana 12. stav (1) ovog zakona odnosi na spajanje ili pripajanje dijela ili dijelova jednog ili vi{e privrednih subjekata, bez obzira da li ti dijelovi imaju sta tus pravnog lica, pri izra~unavanju prihoda iz stava (1) ovog ~lana obra~unavat }e se samo prihod onih dijelova privrednog subjekta koji su predmet kontrole koncentracije. (3) Dvije ili vi{e koncentracija iz stava (3) ovog ~lana provedene u vremenskom periodu kra}em od dvije godine smatrat }e se jednom koncentracijom (vi{e sukcesivnih stjecanja dijelova privrednog subjekta), izvr{enom na dan posljednje od ovih koncentracija. ^lan 15. (Ukupan prihod u bankama, drugim finansijskim institucijama i osiguravaju}im dru{tvima) U svrhu kontrole koncentracije u bankama, drugim finansijskim institucijama i osiguravaju}im dru{tvima, umjesto godi{njeg ukupnog prihoda uzima se sljede}e: a) za pravna lica koja se bave pru`anjem finansijskih usluga, nakon odbijanja direktnih poreza koji se odnose na njih, uzima se zbir sljede}ih prihoda: 1) prihod od kamata i sli~ni prihodi; 2) prihod od vrijednosnih papira: 2.1.prihod od dionica i drugih vrijednosnih papira koje imaju promjenljivu dobit, 2.2.prihod od udjela u privrednim subjektima, 2.3.prihod od dionica u povezanim privrednim subjektima; 3) potra`ivanje provizije; 4) netoprofit od finansijskih operacija; i 5) drugi prihodi iz poslovanja. b) za osiguravaju}a dru{tva i dru{tva koja se bave poslovima reosiguranja vrijednost bruto premija koja uklju~uje upla}ene i potra`ivane iznose koji se odnose na ugovore o osiguranju koji su zaklju~eni od ili u ime osiguravaju}ih dru{tava, uklju~uju}i tako|er i premije reosiguranja, nakon odbijanja poreza i parafiskalnih taksi koje se napla}uju na osnovu iznosa individualnih premija ili u odnosu na ukupan iznos premija. ^lan 16. (Prijava namjere koncentracije) (1) Privredni subjekti, u~esnici koncentracije obavezni su podnijeti prijavu namjere koncentracije u smislu ~l. 12. i 14. ovog zakona, u roku od osam dana od zaklju~enja sporazuma, objavljivanja javne ponude dionica ili stjecanja kontrole, zavisno od toga {ta nastupi ranije. (2) U slu~aju kada kontrolu nad cijelim ili dijelovima jednog ili vi{e privrednih subjekata stje~e drugi privredni subjekt prijavu podnosi privredni subjekt koji stje~e kontrolu, a u svim ostalim slu~ajevima privredni subjekti podnose zajedni~ku prijavu. (3) Konkurencijsko vije}e mo`e objaviti podatke iz prijave namjere koncentracije u dnevnim novinama i "Slu`benom glasniku BiH", a naro~ito: a) nazive privrednih subjekata u~esnika u koncentraciji; b) oblik koncentracije; i c) privredni sektor u okviru kojeg se koncentracija vr{i. ^lan 17. (Procjena namjeravane koncentracije) Konkurencijsko vije}e prilikom procjene namjeravane koncentracije analizira pozitivne i negativne efekte, odnosno da li se takvom koncentracijom stvara ili ja~a dominantan polo`aj koji za posljedicu ima zna~ajno naru{avanje tr`i{ne konkurencije, a naro~ito: a) strukturu relevantnog tr`i{ta; b) efekte koncentracije na ostale stvarne i potencijalne konkurente; c) polo`aj u~esnika u konkurenciji, njihove tr`i{ne udjele, ekonomsku i finansijsku snagu; d) mogu}nost i izbor dobavlja~a i korisnika; e) ekonomske, pravne i druge prepreke ulaska na tr`i{te; Utorak, 19. 7. 2005. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 48 - Strana 4035 Broj 48 - Strana 4036 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 19. 7. 2005. f) nivo unutra{nje i me|unarodne konkurentnosti u~esnika u koncentraciji; g) trendovi ponude i potra`nje relevantnih roba i/ili usluga; h) trendove tehni~kog i ekonomskog razvoja; i) interese potro{a~a. ^lan 18. (Rje{enje o koncentraciji) (1) Ako Konkurencijsko vije}e utvrdi da bi provo|enje koncentracije iz ~l. 12. i 14. ovog zakona moglo imati za posljedicu negativne efekte koji mogu zna~ajno naru{avati konkurenciju na relevantnom tr`i{tu, donijet }e zaklju~ak o pokretanju postupka. (2) Konkurencijsko vije}e nakon zavr{etka postupka, u rokovima iz ~lana 41. ovog zakona, donijet }e rje{enje kojim se: a) koncentracija ocjenjuje dopu{tenom; b) koncentracija ocjenjuje nedopu{tenom; c) koncentracija ocjenjuje uslovno dopu{tenom. (3) Konkurencijsko vije}e }e u rje{enju, iz stava (2) ta~ka c) ovog ~lana, kojim se ocjenjuje koncentracija uslovno dopu{tenom, odrediti mjere, uslove i rokove njihovog ispunjavanja. (4) U~esnici koncentracije iz stava (2) ta~ka c) ovog ~lana, u pravilu, mogu nastaviti provo|enje koncentracije tek nakon ispunjavanja mjera i uslova i rokova iz stava (3) ovog ~lana, osim ako Konkurencijsko vije}e iz naro~ito opravdanih zahtjeva ne utvrdi druga~ije. (5) Konkurencijsko vije}e na osnovu informacija i dokumentacije dostavljene uz prijavu namjere koncentracije, stepena vjerovatno}e povrede pravila konkurencije takvom koncentracijom i procjene da namjeravana koncentracija nema za posljedicu negativne efekte mo`e donijeti rje{enje u roku do 60 dana. (6) Ako Konkurencijsko vije}e u rokovima iz ~lana 41. ovog zakona ne donese rje{enje o koncentraciji, smatra se da je koncentracija dopu{tena. (7) Konkurencijsko vije}e, po slu`benoj du`nosti i na zahtjev stranke, mo`e izmijeniti rje{enje iz stava (2) ovog ~lana kada stranke ne mogu ispuniti neke od uslova ili kr{e neku od mjera odre|enu rje{enjem Konkurencijskog vije}a, zbog okolnosti koje se nisu mogle predvidjeti i izbje}i i koje ne zavise od volje stranaka. (8) Koncentracije se ne}e mo}i provesti prije dono{enja rje{enja kojim se potvr|uje uskla|enost predmetne koncentracije iz ~l. 12. i 14. ovog zakona. (9) Odredba stava (8) ovog ~lana ne spre~ava provo|enje javne ponude dionica koja je prijavljena nadle`nim organima u skladu s va`e}om legislativom, kao i aktivnosti stjecanja kontrole nad privrednim subjektima regulirane drugim propisima. ^lan 19. (Mjere nakon provo|enja nedopu{tene koncentracije) (1) Konkurencijsko vije}e }e po slu`benoj du`nosti ili na zahtjev stranke posebnim rje{enjem odrediti neophodne mjere za osiguranje slobodne tr`i{ne konkurencije na relevantnom tr`i{tu, te odrediti rokove za njihovo izvr{enje u slu~ajevima: a) kada je koncentracija provedena protivno rje{enju Konkurencijskog vije}a kojim se ista ocjenjuje nedopu{tenom u smislu ~lana 18. stav (2) ta~ka b) ovog zakona; b) kada je koncentracija provedena bez podno{enja prijave o namjeri koncentracije, a dovela je do zna~ajnog naru{avanja tr`i{ne konkurencije, u smislu ~lana 13. ovog zakona; (2) Rje{enjem iz stava (1) ovog ~lana Konkurencijsko vije}e naro~ito mo`e: a) nalo`iti da se ste~ene dionice ili poslovni udjeli otu|e (prenesu); b) zabraniti ili ograni~iti ostvarivanje prava glasa vezanog uz dionice ili udjele u privrednim subjektima u~esnicima koncentracije i prestanak kontrole zajedni~kog ulaganja ili drugih oblika iz ~lana 14. ovog zakona koji su doveli do nedopu{tene koncentracije. III- OR GAN ZA PROVO\ENJE ^lan 20. (Konkurencijsko vije}e) (1) Or gan za provo|enje za{tite tr`i{ne konkurencije u smislu ovog zakona je Konkurencijsko vije}e. (2) U sastavu Konkurencijskog vije}a djeluju uredi za konkurenciju u Federaciji Bosne i Hercegovine i Republici Srpskoj, kao organizacione jedinice izvan sjedi{ta Konkurencijskog vije}a. ^lan 21. (Sta tus Konkurencijskog vije}a) (1) Konkurencijsko vije}e je samostalno tijelo koje }e osigurati dosljednu primjenu ovog zakona na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine i ima isklju~ivu nadle`nost u odlu~ivanju o postojanju zabranjenog konkurentskog djelovanja na tr`i{tu. (2) Konkurencijsko vije}e ima sta tus pravnog lica, sa sjedi{tem u Sarajevu. (3) Sredstva za provo|enje nadle`nosti i obavljanje poslova Konkurencijskog vije}a osiguravaju se iz Bud`eta institucija Bosne i Hercegovine. ^lan 22. (Sastav Konkurencijskog vije}a) (1) Konkurencijsko vije}e sa~injava {est ~lanova, koji se imenuju na mandat od {est godina, s mogu}no{}u jo{ jednog ponovnog izbora. Mandat ~lana Konkurencijskog vije}a ne mo`e prestati prije isteka propisanog roka, osim u slu~ajevima predvi|enim ~lanom 23. ovog zakona. (2) ^lanovi Konkurencijskog vije}a biraju se iz reda priznatih stru~njaka u odgovaraju}oj oblasti, imaju sta tus jednak upravnim sudijama koji je nespojiv s obavljanjem bilo koje direktne ili indirektne, stalne ili povremene funkcije, s izuzetkom akademskih djelatnosti i rada u stru~nim i nau~nim tijelima. (3) Imenovanje ~lanova Konkurencijskog vije}a provodi se na sljede}i na~in: a) tri ~lana Konkurencijskog vije}a imenuje Vije}e ministara Bosne i Hercegovine, po jednog iz sva tri konstitutivna naroda; b) dva ~lana Konkurencijskog vije}a imenuje Vlada Federacije Bosne i Hercegovine; c) jednog ~lana Konkurencijskog vije}a imenuje Vlada Republike Srpske. (4) Vije}e ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Konkurencijskog vije}a, imenuje svake godine imenuje predsjednika iz reda ~lanova Konkurencijskog vije}a na pe - riod od jedne godine, bez prava na ponovni izbor tokom mandata ~lana Konkurencijskog vije}a. ^lan 23. (Prijevremeni prestanak mandata) (1) Mandat ~lana Konkurencijskog vije}a mo`e prijevremeno prestati samo u sljede}im slu~ajevima: a) smrti; b) ostavke; c) opoziva, na prijedlog Konkurencijskog vije}a iz sljede}ih razloga: 1) vr{enja nespojive funkcije propisane u ~lanu 22. stav (2) ovog zakona; 2) uzastopnog neopravdanog izostanka s tri sjednice Konkurencijskog vije}a; 3) nesavjesnog, nemarnog i lo{eg rada. (2) U slu~aju opoziva mandata ~lana Konkurencijskog vije}a iz stava (1) ta~ka c) ovog ~lana, Konkurencijsko vije}e odlu~uje bez glasanja ~lana Konkurencijskog vije}a o ~ijem se opozivu odlu~uje. (3) U slu~aju prijevremenog prestanka mandata ~lana Konkurencijskog vije}a, organi navedeni u ~lanu 22. stav (3) ovog zakona imenuju novog ~lana Konkurencijskog vije}a za preostali dio trajanja mandata. ^lan 24. (Na~in rada i odlu~ivanja Konkurencijskog vije}a) (1) Konkurencijsko vije}e mo`e punova`no odlu~ivati ako sjednici prisustvuje najmanje pet ~lanova Konkurencijskog vije}a. (2) Odluke Konkurencijskog vije}a donose se ve}inom glasova prisutnih ~lanova, s tim da za svaku odluku mora glasati najmanje po jedan ~lan iz reda konstitutivnih naroda. ^lan Konkurencijskog vije}a ne mo`e biti suzdr`an od glasanja. (3) Predsjednik Konkurencijskog vije}a ovla{ten je da: a) rukovodi radom Konkurencijskog vije}a; b) zastupa i predstavlja Konkurencijsko vije}e; c) saziva i predsjedava sjednicama Konkurencijskog vije}a koje se odr`avaju najmanje jednom mjese~no; d) sastavlja dnevni red za svaku sjednicu, koji mo`e biti dopunjen na sjednici na zahtjev najmanje dva prisutna ~lana Konkurencijskog vije}a; e) potpisuje sve odluke i druge akte Konkurencijskog vije}a. (4) Konkurencijsko vije}e donosi Poslovnik o radu, kojim }e definirati na~in rada, odlu~ivanja, kao i druga pitanja u vezi s radom. ^lan 25. (Nadle`nosti Konkurencijskog vije}a) (1) Konkurencijsko vije}e u vr{enju svojih poslova, u skladu s ovim zakonom i drugim propisima koji reguliraju konkurencijsku politiku u Bosni i Hercegovini nadle`no je da: a) donosi podzakonske akte na osnovu odredbi ovog zakona i druge podzakonske akte potrebne za njegovo provo|enje; b) propisuje definicije i obra~unske metode za odre|ene djelatnosti, i to bankarstvo, osiguranje i sli~no; c) propisuje i daje tuma~enje op}ih i posebnih definicija konkurencijskih pojmova, kao i obra~unske metode za klju~ne konkurencijske pojmove; d) odlu~uje o zahtjevima za provo|enje postupka i vodi postupak; e) donosi upravne akte kojima se okon~ava postupak pred Konkurencijskim vije}em; f) daje mi{ljenja i preporuke o bilo kom aspektu konkurencije, po slu`benoj du`nosti ili na zahtjev dr`avnog organa, privrednog subjekta ili udru`enja; g) donosi interne akte o unutra{njoj organizaciji Konkurencijskog vije}a, osim Pravilnika o unutra{njoj organizaciji i sistematizaciji, koji se donosi uz saglasnost Vije}a ministara Bosne i Hercegovine; h) daje inicijativu za izmjene i dopune Zakona o konkurenciji; i) predla`e Vije}u ministara Bosne i Hercegovine odluku o visinu iznosa administrativnih taksi u vezi s procesnim radnjama pred Konkurencijskim vije}em. (2) Konkurencijsko vije}e na nacrte i prijedloge zakona i drugih propisa iz oblasti koje imaju utjecaja na tr`i{nu konkurenciju, koje su obavezni dostaviti predlaga~i, daje mi{ljenje o njihovoj saglasnosti s ovim zakonom. (3) Konkurencijsko vije}e u provo|enju ovog zakona i drugih propisa iz oblasti konkurencije mo`e osnovati stru~na i savjetodavna tijela, koja mu poma`u u dono{enju odluka. (4) Konkurencijsko vije}e sara|uje s me|unarodnim i nacionalnim organizacijama i institucijama iz oblasti konkurencije, na osnovu ~ega mo`e davati i tra`iti podatke i informacije vezane za ~injeni~na ili pravna pitanja, uklju~uju}i i povjerljive podatke. Prilikom razmjene povjerljivih podataka, legitimni poslovni interesi zainteresiranih privrednih subjekata moraju se za{tititi u skladu s propisima. (5) Konkurencijsko vije}e podnosi na usvajanje Vije}u ministara Bosne i Hercegovine izvje{taj o radu kao i godi{nji izvje{taj. Usvojen godi{nji izvje{taj o radu Konkurencijsko vije}e objavljuje u javnosti. IV - POSTUPAK DONO[ENJA ODLUKA ^lan 26. (Pravila postupka) U postupcima pred Konkurencijskim vije}em, ukoliko druga~ije nije propisano ovim zakonom, primjenjuje se Zakon o upravnom postupku ("Slu`beni glasnik BiH", broj 29/02). ^lan 27. (Pokretanje postupka) (1) Konkurencijsko vije}e pokre}e postupak, u smislu ovog zakona, po slu`benoj du`nosti ili na osnovu zahtjeva stranke. (2) Konkurencijsko vije}e pokrenut }e postupak po slu`benoj du`nosti ako postoji osnovana sumnja da se zna~ajno spre~ava, ograni~ava i naru{ava tr`i{na konkurencija. (3) Zahtjev za pokretanje postupka pred Konkurencijskim vije}em, u skladu s odredbama ovog zakona, mo`e podnijeti: a) svako pravno ili fizi~ko lice koje za to ima pravni ili ekonomski interes; b) privredne komore, udru`enja poslodavaca i preduzetnika; c) udru`enja potro{a~a; d) organi izvr{ne vlasti u Bosni i Hercegovini. ^lan 28. (Zahtjev za pokretanje postupka) (1) Zahtjev za pokretanje postupka pred Konkurencijskim vije}em mora sadr`avati: a) naziv sjedi{ta pravnog lica, odnosno ime i prezime i prebivali{te ovla{tenog fizi~kog lica podnosioca zahtjeva; b) podatke iz kojih se mo`e odrediti protiv koga se podnosi zahtjev; c) opis ~injeni~nog stanja, prakse ili okolnosti koje su razlog za podno{enje zahtjeva. Utorak, 19. 7. 2005. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 48 - Strana 4037 Broj 48 - Strana 4038 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 19. 7. 2005. (2) Uz zahtjev za pokretanje postupka, podnosilac zahtjeva mo`e prilo`iti, a naro~ito: a) isprave i druge dokaze kojima raspola`e te kojima se potvr|uju navodi iz stava (1) ta~ka c) ovog ~lana; b) procjenu relevantnog tr`i{ta; c) procjenu tr`i{nog udjela podnosioca zahtjeva te tr`i{nih udjela konkurenata na tr`i{tu; d) izvod iz sudskog registra, dozvolu za rad ili druge odgovaraju}e isprave o registraciji podnosica zahtjeva; e) godi{nji izvje{taj, finansijske izvje{taje ili druge ra~unovodstvene dokumente podnosioca zahtjeva za finansijsku godinu koja prethodi podono{enju zahtjeva. (3) Danom prijema zahtjeva smatra se dan kada je Konkurencijsko vije}e primilo kompletne i uredne podatke iz stava (1) ovog ~lana. Konkurencijsko vije}e obavijestit }e u pisanoj formi podnosioca zahtjeva dostavljanjem potvrde o prijemu kompletnog i urednog zahtjeva. ^lan 29. (Zahtjev za pojedina~no izuze}e sporazuma) (1) Uz zahtjev za pojedina~no izuze}e sporazuma prila`e se: a) orig i nal ili ovjereni prijepis, odnosno ovjereni prijevod sporazuma, ako slu`beni tekst sporazuma nije na slu`benim jezicima koji su u upotrebi u Bosni i Hercegovini; b) izvod iz sudskog registra, dozvola za rad, ili druge odgovaraju}e isprave o registraciji podnosioca zahtjeva; c) godi{nji izvje{taj ili finansijski izvje{taj te druge ra~unovodstvene isprave za finansijsku godinu koja prethodi sklapanju sporazuma (svi u~esnici sporazuma); d) druge podatke za koje Konkurencijsko vije}e utvrdi da su neophodni. (2) Uz zahtjev za pojedina~no izuze}e sporazuma mo`e se prilo`iti: a) procjena relevantnog tr`i{ta; b) procjena tr`i{nih udjela u~esnika sporazuma te njihovih konkurenata na tr`i{tu. (3) Konkurencijsko vije}e obavijestit }e u pisanoj formi podnosioca zahtjeva, dostavljanjem potvrde, o prijemu kompletnog i urednog zahtjeva. ^lan 30. (Prijava namjere koncentracije) (1) Uz prijavu namjere koncentracije prila`e se: a) orig i nal pravnog osnova koncentracije ili ovjereni prijepis, odnosno ovjereni prijevod, ako slu`beni tekst originala pravnog osnova koncentracije nije na slu`benim jezicima koji su u upotrebi u Bosni i Hercegovini; b) godi{nje finansijske izvje{taje za u~esnike koncentracije za finansijsku godinu koja prethodi koncentraciji; c) ostale podatke ure|ene propisom o koncentraciji. (2) Podnosilac prijave koncentracije du`an je navesti u prijavi da li namjerava podnijeti zahtjev za ocjenu koncentracije nekom drugom tijelu ovla{tenom za ocjenu koncentracije izvan teritorije Bosne i Hercegovine ili je ve} takav zahtjev podnio, te dostaviti odluku tog organa ukoliko je ve} ista donesena. (3) Konkurencijsko vije}e obavijestit }e u pisanoj formi podnosioca prijave dostavljanjem potvrde o prijemu kompletne i uredne prijave. ^lan 31. (Dopuna zahtjeva i odustajanje od zahtjeva) (1) Ako podnosilac zahtjeva za pokretanje postupka pred Konkurencijskim vije}em pri podono{enju zahtjeva ne dostavi podatke u smislu ovog zakona, Konkurencijsko vije}e tra`it }e dopunu podataka od podnosioca zahtjeva. (2) Ako podnosilac zahtjeva u roku od osam dana ne postupi po tra`enju Konkurencijskog vije}a iz stava (1) ovog ~lana, smatra se da je odustao od zahtjeva. U posebnim slu~ajevima, Konkurencijsko vije}e na zahtjev stranke mo`e produ`iti rok za dodatnih 15 dana, ako postoje opravdani razlozi za to. ^lan 32. (Zaklju~ak o pokretanju postupka) (1) Konkurencijsko vije}e donosi zaklju~ak o pokretanju postupka po slu`benoj du`nosti ili nakon prijema zahtjeva, u smislu odredbi ovog zakona. Zaklju~ak o pokretanju postupka naro~ito sadr`i: a) oznaku predmeta na koji se zaklju~ak odnosi; b) odredbe ovog zakona na osnovu kojih se pokre}e postupak; c) zahtjev za dostavu relevantne dokumentacije. (2) Konkurencijsko vije}e du`no je donijeti zaklju~ak o pokretanju postupka u roku od 15 dana od dana prijema kompletnog i urednog zahtjeva. (3) Protiv zaklju~ka o pokretanju postupka nije dopu{tena `alba. ^lan 33. (Odgovor na zahtjev) (1) Konkurencijsko vije}e po jedan primjerak zaklju~ka o pokretanju postupka i zahtjeva za pokretanje postupka iz ~l. 27. i 28. ovog zakona dostavit }e na odgovor stranci protiv koje je postupak pokrenut, te licima za koje je utvr|eno da imaju svojstvo stranke, osim podataka koji se smatraju poslovnom tajnom u smislu ~lana 38. ovog zakona. (2) Odgovor se daje u roku koji odredi Konkurencijsko vije}e u svakom pojedina~nom slu~aju, a koji ne mo`e biti kra}i od osam dana niti du`i od 30 dana. (3) U ostavljenom roku stranka je du`na Konkurencijskom vije}u dostaviti tra`eni odgovor i druge informacije, te ostale priloge i dokumentaciju koja se odnosi na zahtjev. (4) Iuzetno od st. (2) i (3) ovog ~lana, stranka mo`e iz opravdanih razloga tra`iti produ`enje roka za dostavu odgovora. Konkurencijsko vije}e mo`e odobriti produ`enje roka najdu`e za 30 dana. (5) Ako stranka ne postupi po zahtjevu i u rokovima koje joj odredi Konkurencijsko vije}e ili ako izjavi da nije u mogu}nosti postupiti po zahtjevu, Konkurencijsko vije}e preoduzet }e neophodne radnje propisane Poglavljem V. ovog zakona, a ~injenice i okolnosti relevantne za postupak utvrdit }e po slu`benoj du`nosti na osnovu vlastitih saznanja, raspolo`ivih podataka i dokumentacije. ^lan 34. (Provo|enje postupka) (1) Konkurencijsko vije}e, nakon donesenog zaklju~ka o pokretanju postupka, imenuje odgovornog ~lana Konkurencijskog vije}a koji rukovodi postupkom i odre|uje slu`beno lice zadu`eno za vo|enje postupka (u daljnjem tekstu: slu`beno lice). (2) Slu`beno lice du`no je prilikom provo|enja postupka slijediti uputstva odgovornog ~lana Konkurencijskog vije}a iz stava (1) ovog ~lana i redovno dostavljati informacije i dokumente prikupljene tokom provo|enja postupka. (3) Odgovorni ~lan Konkurencijskog vije}a, slu`beno lice i druga lica koja pru`aju stru~nu pomo} u vo|enju postupka obavljaju slu`bene radnje na osnovu ovla{tenja u pisanoj formi ili naloga Konkurencijskog vije}a. U nalogu se posebno navodi predmet i svrha vo|enja postupka, kao i kazne predvi|ene u slu~aju ometanja ili namjerno date nepotpune, neta~ne ili obmanjuju}e informacije. (4) Odgovorni ~lan Konkurencijskog vije}a, slu`beno lice i druga lica du`na su prije po~etka obavljanja slu`bene radnje pokazati ovla{tenje ili nalog Konkurencijskog vije}a. ^lan 35. (Prikupljanje podataka) (1) U provo|enju postupka, stranke i druga pravna i fizi~ka lica du`na su na zahtjev Konkurencijskog vije}a ili slu`benog lica: a) dostaviti sva potrebna obavje{tenja u formi pisanih podnesaka ili usmenih izjava te dostaviti na uvid potrebne podatke i dokumentaciju bez obzira na kojem se mediju nalaze; b) omogu}iti neposredan uvid u sve poslovne prostorije, svu nepokretnu i pokretnu imovinu, poslovne knjige, baze podataka i drugu dokumentaciju, i u tome ne mo`e biti sprije~en poslovnom, dr`avnom ili tehni~kom tajnom; c) dostaviti potrebne podatke i obavje{tenja drugim licima koja mogu doprinijeti rje{avanju i poja{njenju odre|enih pitanja o spre~avanju, ograni~avanju ili naru{avanju tr`i{ne konkurencije; d) omogu}it }e obavljanje drugih neophodnih radnji radi utvr|ivanja svih relevantnih ~injenica u postupku. (2) Ako postoji osnovana sumnja da stranke ili druga lica imaju u posjedu isprave ili druga sredstva zna~ajna za utvr|ivanje materijalne istine u postupku, a ne `ele ih staviti na uvid, od nadle`nog suda zatra`it }e se izdavanje naloga u pisanoj formi za pretres stana, odnosno prostorije i drugih lica te zapljena predmeta i dokumentacije stranaka ili drugih lica. (3) Zahtjev iz stava (1) ovog ~lana mora sadr`avati pravni osnov, predmet i svrhu zahtjeva, rok za njegovo provo|enje te kazne za nepostupanje po ovom zahtjevu propisane ovim zakonom. ^lan 36. (Teret dokazivanja) (1) U bilo kom zahtjevu za primjenu va`e}ih odredbi o konkurenciji iz ovog zakona teret dokazivanja je na stranci koja je podnijela zahtjev za pokretanje postupka. (2) Privredni subjekt ili udru`enje privrednih subjekata koji imaju dobit ili su izuzeti prema ~lanu 4. stav (3) ili ~l. 5. i 7. ovog zakona snose teret dokazivanja. ^lan 37. (Pravo uvida u spis) (1) Stranke u postupku pred Konkurencijskim vije}em imaju pravo uvida u spis predmeta. (2) Konkurencijsko vije}e na zahtjev stranke napravit }e kopiju spisa ili pojedinih isprava dostavljenih od drugih stranaka. (3) Zahtjev za uvid u spis iz stava (1) ovog ~lana podnosi se u pisanoj formi Konkurencijskom vije}u. Konkurencijsko vije}e odredit }e termin za uvid u spis u roku od osam dana od dana prijema zahtjeva. (4) Izuzetno od odredbi st. (1) i (2) ovog ~lana, ne mogu se razgledati, prepisivati niti kopirati nacrti akata Konkurencijskog vije}a, slu`beni referati, zapisnici sjednica Konkurencijskog vije}a, interna uputstva i zabilje{ke o predmetu te druge isprave i dokumenti koji se smatraju poslovnom tajnom u smislu ~lana 38. ovog zakona. ^lan 38. (Poslovna tajna) (1) ^lanovi Konkurencijskog vije}a, slu`bena lica i drugo osoblje du`ni su ~uvati poslovnu tajnu, bez obzira na na~in na koji su je doznali, a obaveza ~uvanja poslovne tajne traje i nakon prestanka rada u ovom organu. (2) Pod poslovnom tajnom iz stava (1) ovog ~lana naro~ito se podrazumijeva: a) sve ono {to je kao poslovna tajna odre|eno zakonom ili drugim propisom; b) sve ono {to je kao poslovna tajna odre|eno op}im ili drugim aktom stranaka u postupku ili drugih lica; c) sve ono {to su stranke u postupku ili druga lica posebno ozna~ili kao poslovnu tajnu. (3) Izuzetno od odredbi st. ( 1) i (2) ovog ~lana, ne}e se smatrati poslovnom tajnom podaci i dokumenti koji su na bilo koji na~in bili javno dostupni, odnosno koji se javno objavljuju na osnovu posebnih propisa. ^lan 39. (Usmena rasprava) (1) Odr`avanje usmene rasprave obavezno je u svim predmetima kada se radi o strankama sa suprotnim interesima. Usmena rasprava je, u pravilu, javna. (2) Izuzetno od odredbi stava (1) ovog ~lana, kada se nakon prijema izja{njavanja u pisanoj formi stranke protiv koje se vodi postupak utvrdi da me|u strankama nije sporno ~injeni~no stanje i ne postoje druge smetnje za dono{enje rje{enja mo`e se i bez zakazivanja usmene rasprave donijeti rje{enje. (3) Usmena rasprava odr`at }e se u svakom predmetu kada se to smatra korisnim. (4) Ako bilo koja od pozvanih stranaka, odnosno njihov punomo}nik, ne do|e na prvu usmenu raspravu, ona se, u pravilu, odga|a i zakazuje se nova. (5) Ako bilo koja od pozvanih stranaka, odnosno njihov opunomo}enik, ne do|e na sljede}u usmenu raspravu, zakazanu na osnovu stava (4) ovog ~lana, u pravilu, ne}e se zakazivati nova usmena rasprava, ve} se u postupku odlu~uje na osnovu vlastitih saznanja, dostupnih podataka i dokumentacije. ^lan 40. (Privremena mjera) (1) Konkurencijsko vije}e mo`e donijeti rje{enje o privremenoj mjeri, na osnovu preliminarno utvr|ene povrede, kada smatra da pojedine radnje sprje~avaju, ograni~avaju ili naru{avaju tr`i{nu konkurenciju, u smislu ovog zakona, prijete nastanku direktnog {tetnog utjecaja za pojedine privredne subjekte, odnosno pojedine grane privrede ili za interese potro{a~a. (2) U rje{enju o privremenoj mjeri iz stava 1. ovog ~lana, Konkurencijsko vije}e mo`e nalo`iti obustavu postupanja, ispunjenje posebnih uslova ili druge mjere potrebne za uklanjanje {tetnog spre~avanja, ograni~avanja ili naru{avanja tr`i{ne konkurencije. Trajanje privremene mjere, u pravilu, ne mo`e trajati du`e od tri mjeseca, ali ju je mogu}e produ`iti ukoliko je to potrebno i opravdano. ^lan 41. (Trajanje postupka) (1) Nakon dono{enja zaklju~ka o pokretanju postupka, Konkurencijsko vije}e du`no je donijeti kona~no rje{enje u roku od {est mjeseci, ukoliko ovim zakonom za pojedine slu~ajeve nije odre|en druga~iji rok. Utorak, 19. 7. 2005. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 48 - Strana 4039 Broj 48 - Strana 4040 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 19. 7. 2005. (2) Ako u roku iz stava (1) ovog ~lana, kao i ~l. 5. i 11. ovog zakona, Konkurencijsko vije}e ne donese kona~no rje{enje, u slu~ajevima kada ocijeni da je za utvr|ivanje ~injeni~nog stanja i ocjenu dokaza potrebno izvr{iti dopunsko vje{ta~enje ili analize, ili kada je rije~ o osjetljivim privrednim granama ili tr`i{tima, mo`e produ`iti rok za dono{enje kona~nog rje{enja do tri mjeseca, o ~emu je obavezno u pisanoj formi obavijestiti stranke u postupku. ^lan 42. (Upravni akti Konkurencijskog vije}a) U smislu ~lana 25. ovog zakona, Konkurencijsko vije}e posebno donosi rje{enja kojima se: a) ocjenjuje uskla|enost sporazuma s odredbama ovog zakona; b) utvr|uje izuze}e sporazuma na osnovu ~lana 5. ovog zakona; c) utvr|uje zloupotreba dominantnog polo`aja na osnovu ~l. 10. i 11. ovog zakona; d) ocjenjuje dopu{tenost koncentracija na osnovu ~lana 18. ovog zakona; e) odre|uju privremene mjere na osnovu ~lana 40. ovog zakona; f) odre|uju posebne mjere za ponovno uspostavljanje efikasne tr`i{ne konkurencije kod zabranjenih koncentracija na osnovu ~lana 18. ovog zakona; g) donose druga rje{enja, odnosno zaklju~ci na osnovu odredbi ovog zakona. ^lan 43. (Kona~na rje{enja Konkurencijskog vije}a) (1) Nakon zavr{etka postupka odgovorni ~lan Konkurencijskog vije}a dostavlja Konkurencijskom vije}u izvje{taj o provedenom postupku s prijedlogom rje{enja. (2) Konkurencijsko vije}e na sjednici donosi kona~no rje{enje da li postoji povreda ovog zakona. (3) Rje{enje iz stava 2. ovog ~lana mo`e sadr`avati preporuke i/ili sankcije i ostale mjere za stranke u postupku. (4) Konkurencijsko vije}e mo`e, prije dono{enja kona~nog rje{enja, u pisanoj formi obavijestiti stranke o sadr`aju rje{enja koje namjerava donijeti. (5) Konkurencijsko vije}e, na zahtjev stranke ili po slu`enoj du`nosti, mo`e ponovo preispitati rje{enje u sljede}im slu~ajevima: a) gdje je bila stvarna promjena u ~injenicama na kojima je bilo zasnovano to rje{enje, a od zna~ajnog su utjecaja na tr`i{nu konkurenciju; b) gdje stranke u postupku djeluju u suprotnosti s obavezama koje je utvrdilo Konkurencijsko vije}e; c) gdje je rje{enje zasnovano na nepotpunim, neta~nim ili la`nim informacijama koje su dale stranke u postupku. (6) Rje{enje koje donosi Konkurencijsko vije}e nije od utjecaja na eventualnu krivi~nu i/ili gra|ansku odgovornost o kojoj odlu~uju nadle`ni sudovi. (7) Konkurencijsko vije}e, u svrhu ocjene datog slu~aja, mo`e se koristiti sudskom praksom Evropskog suda pravde i odlukama Evropske komisije. ^lan 44. (Objavljivanje odluka) (1) Odluke Konkurencijskog vije}a dostavljaju se strankama u postupku i objavljuju u "Slu`benom glasniku BiH", slu`benim glasilima entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine. (2) U odlukama iz stava ( 1) ovog ~lana objavit }e se imena stranaka u postupku, glavni sadr`aj odluke, uklju~uju}i i kazne koje su izre~ene. Konkurencijsko vije}e vodit }e ra~una o legitimnim interesima privrednih subjekata u smislu za{tite njihovih poslovnih tajni. ^lan 45. (Primjena odluka i drugih akata Konkurencijskog vije}a) Odluke Konkurencijskog vije}a obavezuju}e su na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine i primjenjuju se danom objavljivanja. ^lan 46. (Sudska za{tita) (1) Odluka Konkurencijskog vije}a je kona~na. (2) Nezadovoljna stranka u postupku mo`e pokrenuti upravni spor pred Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od prijema odluke, odnosno od dana objavljivanja odluke. ^lan 47. (Prinudno izvr{enje odluka Konkurencijskog vije}a) (1) Ako stranke u postupku ne provode ili ne izvr{avaju odluku, Konkurencijsko vije}e mo`e zatra`iti pravnu pomo} nadle`nih organa za njihovo prinudno izvr{enje. (2) U zahtjevu za pravnu pomo} Konkurencijsko vije}e mora ta~no navesti vrstu tra`ene mjere za prinudno izvr{enje. (3) U primjeni prinudnih mjera nadle`ni organi du`ni su postupiti po zahtjevu Konkurencijskog vije}a, pridr`avaju}i se mjera navedenih u zahtjevu. V - KAZNENE ODREDBE ^lan 48. (Nov~ane kazne za te`e povrede Zakona) (1) Nov~anom kaznom u iznosu navi{e do 10 % vrijednosti ukupnog godi{njeg prihoda privrednog subjekta, iz prethodne godine koja je prethodila godini u kojoj je nastupila povreda zakona, kaznit }e se privredni subjekt ili fizi~ko lice, ako: a) sklopi zabranjeni sporazum ili na koji drugi na~in u~estvuje u sporazumu kojim je naru{ena, ograni~ena ili sprije~ena tr`i{na konkurencija u smislu ~lana 4. ovog zakona; b) zloupotrijebi dominantni polo`aj na na~in propisan odredbama ~lana 10. ovog zakona; c) u~estvuje u provo|enju zabranjene koncentracije privrednih subjekata u skladu s odredbama ~lana 13. ovog zakona; d) ne postupi po odlukama Konkurencijskog vije}a iz ~lana 42. ovog zakona. (2) Konkurencijsko vije}e mo`e izre}i odgovornim licima privrednog subjekta iz stava (1) ovog ~lana nov~ane kazne u iznosu od 15.000 KM do 50.000 KM. ^lan 49. (Nov~ane kazne za ostale povrede Zakona) (1) Konkurencijsko vije}e mo`e izre}i privrednim subjektima nov~ane kazne koje ne prelaze 1% od ukupnog prihoda u prethodnoj godini poslovanja, ako: a) ne postupe po zahtjevu u smislu ~l. 33. i 35. ovog zakona dostavljaju}i neta~ne ili pogre{ne informacije ili ne osiguraju potrebne informacije u okviru datog roka; b) ne podnesu prijavu namjere koncentracije u smislu ~lana 16. ovog zakona; c) dostave neta~ne ili pogre{ne informacije u postupku ocjene koncentracije u smislu ~l. 16.,17. i 18. ovog zakona; d) ne postupaju po rje{enju ili zaklju~ku Konkurencijskog vije}a u smislu ~lana 42. stav (1) ta~ka g) ovog zakona ili po nalogu nadle`nog suda. (2) Konkurencijsko vije}e mo`e izre}i i odgovornim licima privrednih subjekata iz stava (1) ovog ~lana nov~ane kazne u iznosu od 5.000 KM do 15.000 KM. ^lan 50. (Periodi~no pla}anje kazne) (1) Konkurencijsko vije}e mo`e odrediti strankama u postupku periodi~no pla}anje kazne koje ne prelazi 5% od prosje~nog dnevnog prihoda u prethodnoj godini. (2) Konkurencijsko vije}e podzakonskim aktom bli`e }e definirati na~in periodi~nog pla}anja kazne. ^lan 51. (Kazna za lica koja nisu stranke u postupku) Konkurencijsko vije}e mo`e izre}i nov~ane kazne za pravna i/ili fizi~ka lica koja nisu stranke u postupku u slu~ajevima nepostupanja po zahtjevu ili nalogu Konkurencijskog vije}a u smislu ~l. 33. i 35. ovog zakona, i to: a) za pravna lica u iznosu od 5.000 KM do 15.000 KM; b) za odgovorna lica u pravnim licima u iznosu od 1.500 KM do 3.000 KM; c) za fizi~ka lica u iznosu od 1.500 KM do 3.000 KM. ^lan 52. (Odre|ivanje visine kazni) Konkurencijsko vije}e prilikom odre|ivanja visine nov~ane kazne uzet }e u obzir namjeru i trajanje povrede kojom su povre|ene odredbe ovog zakona. ^lan 53. (Napla}ivanje kazni) (1) Nov~ane kazne iz ~l. 48. i 49. ovog zakona odnose se i na udru`enja privrednih subjekata. (2) Ako je udru`enju privrednih subjekata izre~ena nov~ana kazna, imaju}i u vidu prihod njegovih ~lanova, a udru`enje nije solventno, ono je obavezno od svojih ~lanova tra`iti doprinos da bi se pokrio iznos nov~ane kazne. (3) Ako se doprinosi ne uplate udru`enju u datom roku koji je odredilo Konkurencijsko vije}e, mo`e se zahtijevati pla}anje nova~ane kazne od bilo kog privrednog subjekta koji je ~lan udru`enja. ^lan 54. (Procedura ubla`avanja kazni) (1) Konkurencijsko vije}e mo`e procentualno smanjiti ili ukinuti nov~anu kaznu privrednom subjektu za povredu odredbi ~lana 4. ovog zakona ako privredni subjekt dobrovoljno u toku postupka osigura dokaze bitne za utvr|ivanje povrede i ako u momentu predaje dokaza prestane sa zabranjenim djelovanjem. (2) Ukoliko privredni subjekt ostvari dobrovoljnu saradnju iz stava (1) ovog ~lana, Konkurencijsko vije}e mo`e u potpunosti ili djelimi~no osloboditi privredni subjekt od nov~ane kazne. (3) Konkurencijsko vije}e }e ubla`avanje odnosno osloba|anje od kazne, u smislu st. (1)i (2) ovog ~lana, primijeniti u slu~ajevima: a) kada je dokaz dostavljen u trenutku kada Konkurencijsko vije}e nema neophodnih informacija za pokretanje postupka po slu`benoj du`nosti; b) kada privredni subjekt efikasno sara|uje s Konkurencijskim vije}em tokom cijelog postupka; c) ako je u vrijeme davanja dokaza privredni subjekt prekinuo svoje u~e{}e u sporazumu, dogovoru ili zajedni~koj praksi i ne obavezuje druge privredne subjekte da u~estvuju u sporazumu. (4) Konkurencijsko vije}e podzakonskim aktom }e detaljnije odrediti proceduru ubla`avanja odnosno osloba|anja od kazne. ^lan 55. (Rok zastare za izricanje kazni) (1) Rok zastare za izricanje nov~ane kazne iz ~lana 48. ovog zakona nastupa nakon isteka roka od pet godina, dok zastara za izricanje nov~ane kazne iz ~l. 49. i 50. ovog zakona nastupa nakon isteka roka od tri godine. (2) Rok zastare ra~unat }e se i od dana kada je u~injena povreda. U slu~aju nastavljanja ili ponovnog kr{enja zakona, rok }e se ra~unati od dana prestanka povrede. (3) Svaka radnja koju poduzme Konkurencijsko vije}e s ciljem provo|enja postupka ili postupaka zbog povrede ovog zakona prekinut }e rok zastare za izricanje nov~anih kazni ili periodi~nih nov~anih kazni. Rok zastare bit }e prekinut na dan kada je odre|ena radnja bila najavljena najmanje jednom privrednom subjektu ili udru`enju privrednih subjekata koji su u~estvovali u povredi zakona. Radnje koje prekidaju trajanje roka zastare odnose se na: a) zahtjeve u pisanoj formi za informacijama od Konkurencijskog vije}a; b) odobrenja u pisanoj formi za provo|enje postupka koje je Konkurencijsko vije}e izdalo svom slu`benom licu; c) pokretanje postupaka od Konkurencijskog vije}a; d) obavje{tenje o zaklju~ku o pokretanju postupka Konkurencijskog vije}a. (4) Prekidanje roka zastare odnosit }e se na sve privredne subjekte koji su u~estvovali u povredi. (5) Svi prekidi roka zastare ponovo }e po~eti. Rok zastare iste}i }e najkasnije na dan kada je vrijeme predvi|enog roka isteklo dva puta a da Konkurencijsko vije}e nije odredilo nov~anu kaznu ili periodi~nu nov~anu kaznu. ^lan 56. (Rok zastare za izvr{enje nov~anih kazni) (1) Zastara za izvr{enje nov~anih kazni iz ~l. 48., 49. i 50. ovog zakona nastupa nakon isteka roka od pet godina. (2) Rok zastare ra~unat }e se od dana kada je rje{enje postalo kona~no. (3) Rok zastare prekida se: a) objavljivanjem rje{enja kojim se mijenja prvobitni iznos nov~ane kazne ili periodi~nog pla}anja kazne ili odbijanja tu`be za promjenu; b) svaki postupak Konkurencijskog vije}a koji ima za cilj izvr{enje pla}anja nov~ane kazne ili periodi~nog pla}anja kazne. (4) Prekidom roka zastare rok se po~inje ponovo ra~unati. (5) Rok zastare za izv{enje nov~ane kazne prekida se za vremenski pe riod: a) dok je odobreno vrijeme isplate; b) dok je obustavljeno izvr{enje pla}anja prema odluci nadle`nog suda. VI - PRIJELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lan 57. (Prijelazni pe riod) (1) Poslove ureda za konkurenciju uspostavljenih ovim zakonom do 31. decembra 2005. godine obavljat }e Uredi za Utorak, 19. 7. 2005. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 48 - Strana 4041 Broj 48 - Strana 4042 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 19. 7. 2005. konkurenciju i za{titu potro{a~a (u daljnjem tekstu: UKZP) osnovani na osnovu Zakona o konkurenciji ("Slu`beni glasnik BiH", broj 30/01). (2) Od 1. januara 2006. godine dio UKZP koji obavljaju poslove iz oblasti konkurencije nastavljaju obavljati poslove u sastavu Konkurencijskog vije}a u skladu s ~lanom 20. ovog zakona. (3) Od 1. januara 2006. nadle`nosti UKZP iz oblasti za{tite potro{a~a obavljat }e tijela uspostavljena propisima iz oblasti za{tite potro{a~a. (4) Od 1. januara 2006. Konkurencijsko vije}e preuzet }e zaposlenike UKZP koji obavljaju poslove u oblasti konkurencije, u skladu sa Zakonom o dr`avnoj slu`bi u institucijama Bosne i Hercegovine ("Slu`beni glasnik BiH", br. 19/02, 35/03, 4/04, 17/04, 26/04 i 37/04), kao i opremu i osnovna sredstva koja im pripadaju. (5) Sta tus zaposlenih u UKZP koji obavljaju poslove za{tite potro{a~a bit }e reguliran propisima iz oblasti za{tite potro{a~a. (6) Broj zaposlenih u UKZP koji obavljaju poslove u oblasti konkurencije do 31. decembra 2005. ne mo`e se pove}avati bez saglasnosti Konkurencijskog vije}a. ^lan 58. (Dono{enje podzakonskih akata) Konkurencijsko vije}e u roku od {est mjeseci od dana stupanja na snagu Zakona donijet }e podzakonske i druge akte koji se odnose na provo|enje odredbi ovog zakona. ^lan 59. (Ranije pokrenuti postupci) Postupci zapo~eti pred Konkurencijskim vije}em prema odredbama Zakona o konkurenciji ("Slu`beni glasnik BiH", broj 30/01), a nisu okon~ani do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavit }e se po odredbama ovog zakona. ^lan 60. (Prihodi od taksi i nov~anih kazni) Takse i nov~ane kazne, izre~ene odlukama Konkurencijskog vije}a, prihodi su Bud`eta institucija Bosne i Hercegovine. ^lan 61. (Objava) Danom stupanja na snagu ovog zakona, prestaje da va`i Zakon o konkurenciji ("Slu`beni glasnik BiH", broj 30/01), osim odredbi koje se odnose na nadle`nosti UKZP koje se primjenjuju do 31. decembra 2005. godine. ^lan 62. Stupanje na snagu Ovaj zakon stu pa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH", a objavit }e se u slu`benim glasilima entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine. PSBiH broj 193/05 29. juna 2005. godine Sarajevo Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH [efik D`aferovi}, s. r. Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Velimir Juki}, s. r. Na temelju ~lanka IV. 4. a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine na sjednici Doma naroda, odr`anoj 29. lipnja 2005. i na sjednici Zastupni~kog doma, odr`anoj 29. lipnja 2005, usvojila je ZAKON O KONKURENCIJI I - OP]E ODREDBE ^lanak 1. (Predmet) Ovim se Zakonom ure|uju: pravila, mjere i postupci za{tite tr`i{ne konkurencije, djelokrug i na~in rada Konkurencijskog vije}a na za{titi i promociji tr`i{ne konkurencije u Bosni i Hercegovini. ^lanak 2. (Primjena) (1) Ovaj Zakon primjenjuje se na sve pravne i fizi~ke osobe, koje posredno ili neposredno sudjeluju u prometu roba i usluga i koja svojim djelovanjem spre~avaju, ograni~avaju ili naru{avaju tr`i{nu konkurenciju na cijelome teritoriju Bosne i Hercegovine ili zna~ajnijem dijelu tr`i{ta (u daljnjem tekstu: gospodarski subjekti), i to na: a) gospodarska dru{tva, poduze}a i poduzetnike, bez obzira na oblik vlasni{tva, sjedi{te ili prebivali{te; b) tijela dr`avne uprave i lokalne samouprave, kada izravno ili neizravno sudjeluju ili utje~u na tr`i{te; c) ostale fizi~ke i pravne osobe koje neizravno ili izravno, stalno, povremeno ili jednokratno sudjeluju na tr`i{tu, bez obzira na pravni sta tus, na oblik vlasni{tva, sjedi{te ili prebivali{te, kao {to su udruge, {portske organizacije, ustanove, zadruge, nositelji prava intelektualnog vlasni{tva. (2) Ovaj Zakon primjenjuje se i na gospodarske subjekte koji imaju nadzor nad drugim gospodarskim subjektima. Kontroliranim gospodarskim subjektom smatra se subjekt u kojem drugi gospodarski subjekt, neizravno ili izravno, pravno ili ~injeni~no, odlu~uju}e utje~e na upravljanje, naro~ito ako: a) ima vi{e od polovice udjela u osnovnom kapitalu ili dionicama; b) mo`e ostvarivati vi{e od polovice glasa~kih prava; c) ima pravo na postavljanje vi{e od polovice ~lanova uprave, upravnih i nadzornih odbora; d) na drugi na~in ima pravo na upravljanja poslovanjem kontroliranog gospodarskog subjekta. (3) Ovaj Zakon primjenjuje se i na gospodarske djelatnosti gospodarskih subjekata sa sjedi{tem i prebivali{tem u inozemstvu, ako njihovo djelovanje proizvodi zna~ajan u~inak na tr`i{te Bosne i Hercegovine ili na zna~ajnijem dijelu tr`i{ta. ^lanak 3. (Mjerodavno tr`i{te) (1) Mjerodavno tr`i{te, u smislu ovoga Zakona, odre|uje se kao tr`i{te odre|enih proizvoda koji su predmetom obavljanja djelatnosti gospodarskih subjekata na odre|enom zemljopisnom podru~ju. (2) Mjerodavno tr`i{te proizvoda obuhva}a sve proizvode koje potro{a~i i/ili korisnici smatraju me|usobno zamjenjivim, pod prihvatljivim uvjetima, imaju}i u vidu osobito: njihove bitne zna~ajke, kvalitetu, uobi~ajnu namjenu, na~in uporabe, uvjete prodaje i cijene. (3) Mjerodavno zemljopisno tr`i{te obuhva}a cjelokupan ili zna~ajan dio teritorija Bosne i Hercegovine na kojem gospodarski subjekti djeluju u prodaji i/ili kupnji mjerodavnog proizvoda pod jednakim ili dovoljno ujedna~enim uvjetima i koji to tr`i{te bitno razlikuju od uvjeta konkurencije na susjednim zemljopisnim tr`i{tima. | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o porezu na dodatnu vrijednost BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 35/05 | 06.06.2005 | SG BiH 20/25, SG BiH 80/23, SG BiH 46/23, SG BiH 33/17, SG BiH 100/08, SG BiH 09/05 | PDV,zakon,dodatna vrijednost | "Službeni glasnik BiH", broj 35/05 od 06.06.2005.g. Na osnovu clana IV 4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine na 57. sjednici Predstavnickog doma, održanoj 17. maja 2005. godine i na 42. sjednici Doma naroda, održanoj 18. maja 2005. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DODATU VRIJEDNOST Clan 1. U Zakonu o porezu na dodatu vrijednost ("Službeni glasnik BiH", broj 9/05), u clanu 29. stav 1.iza alineje 3. dodaje se nova alineja 4. koja glasi: "4. snabdijevanje dobrima i uslugama u okviru medunarodnih projekata pružanja pomoci u kojima je Bosna i Hercegovina obavezana medunarodnim ugovorom da obezbijedi da takvi projekti ne budu optereceni PDV-om". Clan 2. U clanu 32., stav 5. u alineji 1. broj "8" zamjenjuje se brojem "7". Clan 3. U clanu 72. rijeci, ukljucujuci i naslov: "30.06.2006. godine" zamjenjuju se rijecima: "31.12.2006.", a rijeci: "01.07.2005." zamjenjuju se rijecima: "01.01.2006.". U clanu 73. rijeci, ukljucujuci i naslov: "30.06.2005. godine" zamjenjuju se rijecima: "31.12.2005.", a rijeci: "01.07.2005." zamjenjuju se rijecima: "01.01.2006.". U clanu 74. rijeci: "30.06.2005. godine" zamjenjuju se rijecima: "31.12.2005.", rijeci: "20.08.2005.godine" zamjenjuju se rijecima:"20.02.2006.", a rijeci: "31.12.2005. godine" zamjenjuju se rijecima: "30.06.2006.". U clanu 75. rijeci: "30.06.2005. godine" zamjenjuju se rijecima: "31.12.2005.". U clanu 76. rijeci: "30.06.2005. godine" zamjenjuju se rijecima: "31.12.2005.", rijeci: "10.07.2005.godine" zamjenjuju se rijecima: "10.01.2006.", rijeci: "31.07.2005." zamjenjuju se rijecima: "31.01.2006.", a rijeci: "31.08.2005." zamjenjuju se rijecima: "28.02.2006.". U clanu 77. rijeci: "30.06.2005. godine" zamjenjuju se rijecima: "31.12.2005.", a rijeci: "10.07.2005. godine" zamjenjuju se rijecima: "10.01.2006.". U clanu 78. rijeci: "30.03.2005. godine" zamjenjuju se rijecima: "30.09.2005.", rijeci: "31.05.2005. godine" zamjenjuju se rijecima: "30.11.2005.", a rijeci: "30.06.2005. godine" zamjenjuju se rijecima: "31.12.2005.". U clanu 79. rijeci: "30.06.2005. " zamjenjuju se rijecima: "31.12.2005.", a rijeci: "31.12.2005." zamjenjuju se rijecima: "30.06.2006.". U clanu 80. rijeci: "31.12.2005. godine" zamjenjuju se rijecima:"30.06.2006.". U clanu 81. rijeci: "01.07.2005. godine" zamjenjuju se rijecima:"01.01.2006.". Clan 4. Clan 82. mijenja se i glasi: "Od 01.01.2006. prestaje da se primjenjuje Zakon o porezu na promet proizvoda i usluga ("Službeni glasnik BiH", broj 62/04)". Clan 5. U clanu 83. stav 1. mijenja se i glasi: "Ovaj zakon stupa na snagu 15 dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a primjenjuje se od 01.01.2006, izuzev odredaba sadržanih u cl. od 72. do 79. ovog zakona, koje se primjenjuju od 01.07.2005.". PS BiH broj 178/05 18. maja 2005. godine Sarajevo Predsjedavajuci Predstavnickog doma Parlamentarne skup{tine BiH [efik Xaferovic, s. r. Predsjedavajuci Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Velimir Jukic, s. r. | |
Zakon o poštama BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 33/05 | 30.05.2005 | pošte,zakon,bih | ZAKONO PO[TAMA BOSNE I HERCEGOVINEI - PREDMET ZAKONA^lan 1.(1)Ovim zakonom utvr|uju se osnovna pitanja organizacije ifunkcionisanja po{tanskog saobra}aja u Bosni i Hercegovinii po{tanskog saobra}aja s drugim zemljama.(2)Po{tanske usluge obavljaju se u skladu sa uslovima koji suutvr|eni zakonom, op}im i posebnim uslovima za obavljanje po{tanskih usluga, aktima po{tanskih operatera, kao i naosnovu ratificiranih, odnosno potvr|enih me|unarodnihkonvencija, drugih me|unarodnih akata i ugovora.II - DEFINICIJE^lan 2.Svi izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sljede}azna~enja:a)"po{tanske usluge" zna~e usluge prijenosa po{tanskihpo{iljki i sve druge usluge koje su navedene unomenklaturi po{tanskih usluga;b)"po{tanske po{iljke" zna~e sve po{iljke koje primi naprijenos i za koje odgovara operater po{tanskogsaobra}aja;c)"pismonosna po{iljka" zna~i svaku po{tansku po{iljkukoja sadr`i neko saop}enje u pisanoj formi, na svakojvrsti fizi~kog medija, koju treba dostaviti ozna~enomprimaocu. Ra~uni za re`ije, drugi ra~uni, finansijski idrugi izvje{taji smatraju se pismonosnim po{iljkama;d)"po{iljalac" zna~i svaku fizi~ku ili pravnu osobu koja jedala ili u ~ije ime je po{tanska po{iljka data na prijenosoperateru po{tanskog saobra}aja;e)"univerzalne po{tanske usluge" zna~e sve one po{tanskeusluge koje, u skladu s ovim zakonom i drugimpo{tanskim propisima, moraju biti dostupne na ~itavompodru~ju Bosne i Hercegovine;f)"rezervirane po{tanske usluge" zna~e one vrsteuniverzalnih po{tanskih usluga koje mo`e pru`ati samojavni po{tanski operater;g)"nerezervirane po{tanske usluge" zna~e pojedine vrsteuniverzalne po{tanske usluge koje, osim javnih, moguvr{iti i drugi operateri po{tanskog saobra}aja;h)"operateri po{tanskog saobra}aja" zna~e sve subjekte koji su registrirani za obavljanje djelatnosti iz podru~japo{tanskog saobra}aja;i)"javni po{tanski operater" zna~i preduze}e koje je uve}inskom dr`avnom vlasni{tvu i koje je u trenutkudono{enja ovog zakona ve} registrirano za pru`anjerezerviranih i nerezerviranih po{tanskih usluga;j)"po{tanski operater" zna~i organizaciju koja je, u skladu sovim zakonom, ovla{tena za pru`anje nerezerviranihpo{tanskih usluga;k)"finansijske po{tanske usluge" zna~e doma}e ime|unarodne `iralne usluge, nov~ane doznake i ~ekovneusluge, kao i sve druge usluge ~iji je predmet novac, akoje su definirane po{tanskim propisima u okviru propisaSvjetskog po{tanskog saveza;l)"posebne usluge" koje su definirane op}im uslovima inomenklaturom po{tanskog saobra}aja;m)"ostale usluge" zna~e dopunske i ostale po{tanske uslugekoje zahtijeva po{iljalac ili primalac;n)"po{tanski propisi" zna~e svaki propis koji je donioovla{teni or gan, a odnosi se na pru`anje po{tanskihusluga; o)"po{tanska marka" zna~i svaku po{tansku marku koja jejavno izdata od javnog po{tanskog operatera, uklju~uju}ii sve po{tanske naljepnice i sva druga propisanapo{tanska obilje`ja koja slu`e kao dokaz pla}anjapo{tanske usluge;p)"direktna po{ta" predstavlja sve po{iljke koje sadr`epromotivne i sve druge marketin{ke poruke {tampane uvi{e istih primjeraka, koji se {alju na najmanje 30razli~itih adresa;r)"kurirske usluge" predstavljaju po{tanske usluge sdodatnom vrijedno{}u koju davalac po{tanskih uslugaobavlja na osnovu posebnog zahtjeva po{iljaoca, apodrazumijevaju preuzimanje pismonosne po{iljke naadresi po{iljaoca, te direktan prijenos i uru~enje na adresiprimaoca;s)"dr`avni por tal" predstavlja po{tansku uslugu putem kojegra|anin elektronskim putem ispunjava svoje obavezeprema dr`avi i tra`i usluge dr`avnih i entitetskih organa.III - PRINCIPI PO[TANSKE POLITIKE^lan 3.Svi subjekti koji u Bosni i Hercegovini pru`aju po{tanskeusluge moraju konsekventno uva`avati i provoditi sljede}eprin cipe po{tanske politike:a)Po{tanske usluge moraju biti dostupne svim gra|animaBosne i Hercegovine, pod jednakim uslovima, bez bilokakve diskriminacije;b)Sloboda komunikacije, putem pismonosnih i drugihpo{tanskih po{iljki, mora biti zagarantirana svim fizi~kimi pravnim osobama u Bosni i Hercegovini, bez bilokakvih ograni~enja;c)Interes svih korisnika po{tanskih usluga mora bitiza{ti}en raspolo`ivo{}u i kvalitetom tih usluga;d)Tarife po{tanskih usluga moraju biti nediskriminatorske itransparentne;e)Pru`anje po{tanskih usluga mora se organizirati na na~inkoji ne dovodi u opasnost zdravlje i sigurnost ljudi iimovine;f)Organizacijom po{tanskog sistema mora se osiguratimogu}nost primjene propisa koji se odnose na uvozno iizvozno carinjenje roba;g)Sva tehnolo{ka rje{enja u po{tanskom saobra}aju morajuuva`avati prin cipe ekonomi~nosti, efikasnosti isigurnosti;h)Tehni~ki standardi koji se odnose na nivo po{tanskihusluga moraju se uskla|ivati sa standardima Evropskeunije;i)Cijene rezerviranih po{tanskih usluga su pod dr`avnomkontrolom, a ukoliko se ovakvim cijenama ne osiguravapokri}e stvarnih tro{kova i razvojne potrebe po{tanskogsistema, dr`ava i entiteti osiguravaju subvencije javnimpo{tanskim operaterima. Nije dozvoljeno subvencio ni ra -nje nerezerviranih i drugih po{tanskih usluga iz sredstavarezerviranih po{tanskih usluga;j)Konkurencija u po{tanskom saobra}aju podsti~e se donivoa kojim se ne ugro`ava dru{tvena funkcijauniverzalnih po{tanskih usluga;k)Sistemi po{tanske numeracije moraju osiguratiidentifikaciju dr`ave i po{tanskih operatera;l)Saradnja izme|u javnih po{tanskih operatera ne smije biti monopolisti~ki orijentirana i mora se zasnivati na ~istimekonomskim odnosima u interesu svih gra|ana Bosne iHercegovine;m)Razvoj po{tanskih usluga podsti~e se odgovaraju}immjerama ekonomske politike i kontinuirano uskla|uje spotrebama korisnika, te tehnolo{kim, ekonomskim idru{tvenim prilikama;n)Predstavljanje po{tanskog sistema Bosne i Hercegovine uSvjetskom po{tanskom savezu i drugim me|unarodnimorganizacijama mora osigurati potpunu ravnopravnostsvih javnih po{tanskih operatera Bosne i Hercegovine;o)Zastupljenost po{tanskih opreratera koji djeluju napodru~ju Bosne i Hercegovine u slobodnimme|unarodnim asocijacijama ne smije se na bilo kojina~in ograni~avati, a njihovo djelovanje ne smije biti na{tetu i protiv interesa ostalih po{tanskih operatera.^lan 4.Investitor, vlasnik stambene zgrade, eta`ni vlasnik, vlasnikstambenog i poslovnog bloka ili porodi~ne ku}e du`an je, napogodnom mjestu u objektu ili dvori{tu kod ulaza, postaviti iodr`avati po{tanski sandu~i} za pismonosne po{iljke iliosigurati drugi adekvatan na~in za prijem pismonosnih po{iljki.IV - PO[TANSKE USLUGEa) Univerzalne po{tanske usluge^lan 5.(1)Univerzalne po{tanske usluge su po{tanske usluge koje seobavezno organiziraju na ~itavom podru~ju Bosne iHercegovine i obuhvataju prijem, otpremu, prijevoz,prispije}e i uru~enje:a)pismonosnih po{iljki do 2 kg;b)paketskih do 31,5 kg;c)po{tanskih uputnica;d)direktne po{te;e)po{tanskih i telegrafskih saop}enja;f)preporu~enih i vrijednosnih po{iljki;g)sekograma do 7 kg.(2)Maksimalne i minimalne dimenzije po{tanskih po{iljkiobuhva}enih univerzalnim po{tanskim uslugama sudimenzije koje su utvr|ene Univerzalnom po{tanskomkonvencijom, odnosno Konvencijom Svjetskog po{tanskogsaveza.(3)Univerzalne po{tanske usluge osiguravaju se svakog radnogdana, najmanje pet dana u sedmici, osim pod uslovima iprilikama koje su po{tanskim propisima definirane kaovanredne.(4)Univerzalne po{tanske usluge u Bosni i Hercegovini pru`ajujavni po{tanski operateri i drugi po{tanski operateri naosnovu licenci .b) Rezervirane po{tanske usluge^lan 6.(1)U okviru univerzalnih po{tanskih usluga, rezerviranepo{tanske usluge u unutra{njem i me|unarodnom saobra}aju obuhvataju prijem, otpremu, prijevoz, prispije}e i uru~enje:a)pismonosne po{iljke do 1000 gr;b)tiskovina, novina i ~asopisa;c)paketskih po{iljki do 10 kg;d)po{tanskih i telegrafskih uputnica;e)isplata nov~anih doznaka na ku}nu adresu;f)direktne po{te;g)kurirske usluge, ukoliko iznos tarife nije deset puta ve}iod obi~ne tarife,h)preporu~enih i vrijednosnih po{iljki, bez obzira na te`inu;i)sudskih pisama, pisama u upravnom i prekr{ajnompostupku, bez obzira na te`inu.(2)Rezervirane po{tanske usluge mogu obavljati samo javnipo{tanski operateri.Ponedeqak, 30. 5. 2005.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 33 - Strana 2787 Broj 33 - Strana 2788S L U @ B E N I G L A S N I K B i HPonedeqak, 30. 5. 2005.c) Finansijske po{tanske usluge^lan 7.(1)Javni po{tanski operateri mogu putem jedinica po{tanskemre`e i drugih punktova za univerzalne po{tanske uslugepru`ati korisnicima i finansijske po{tanske usluge.(2)Finansijskim po{tanskim uslugama osiguravaju se razli~itioblici `iralnih doznaka, te doznaka gotovog novca i ~ekova,koje upu}uju fizi~ke i pravne osobe ili su takva nov~anasredstva njima upu}ena.(3)U okviru svoje djelatnosti javni po{tanski operateri moguobavljati i druge finansijske usluge, kao {to su {tedni ulozigra|ana, vezani depoziti, ra~uni nerezidenata, trezorsko iblagajni~ko poslovanje, mjenja~ko poslovanje, kreditiranjestanovni{tva, karti~no poslovanje, `iro i teku}i ra~uni uplata,faktura za re`ije komunalnih i drugih javnih preduze}a i dr.(4)Javni po{tanski operater organizira posebnu finansijskuorganizaciju - po{tansku banku, posredstvom koje }eobavljati poslove iz ovog ~lana, a u skladu sa zakonom idrugim propisima koji ure|uju ovu oblast.(5)Do uspostavljanja odgovaraju}e zakonske reg u la tive iosnivanja po{tanskih banaka, po{tanski operateri finansijskeusluge mogu obavljati putem odgovaraju}eg poslovnogaran`mana s drugim bankama, a u skladu sa zakonom idrugim propisima koji reguliraju finansijske usluge u okvirubankarskog sektora.d) Ostale usluge^lan 8.(1)Pod ostalim uslugama, u smislu ovog zakona,podrazumijevaju se posebne, dopunske i ostale po{tanskeusluge koje zahtijevaju po{iljalac ili primalac, a koje seutvr|uju Op}im uslovima za obavljanje po{tanskih usluga.(2)Operateri po{tanskog saobra}aja s ciljem svojesamoodr`ivosti mogu organizirati i ostale usluge na novimtr`i{tima, a koje su definirane ovim zakonom i op}imuslovima.(3)Javni po{tanski operateri mogu organizirati i obavljanjekurirskih usluga koje su liberalizirane i nalaze se na tr`i{tu.V - ORGANIZACIJA PO[TANSKOG SAOBRA]AJAa) Operateri po{tanskog saobra}aja^lan 9.(1)Po{tanske usluge pru`aju operateri po{tanskog saobra}aja.(2)Operater po{tanskog saobra}aja mo`e biti svaka pravnaosoba koja ispunjava odre|ene tehni~ke, kadrovske i drugeuslove, ukoliko za obavljanje po{tanskih usluga posjedujeovla{tenje dobiveno od nadle`nog organa i ukoliko te usluge obavlja u okviru svoje registrirane djelatnosti.a)Javni po{tanski operateri ovla{teni su za pru`anjerezerviranih po{tanskih usluga. Ovo ovla{tenjepodrazumijeva istovremeno pravo na pru`anjenerezerviranih i svih ostalih po{tanskih usluga.b)Javni po{tanski operateri su u isklju~ivom ili ve}inskomvlasni{tvu dr`ave.c)Drugi operateri po{tanskog saobra}aja, osim javnihpo{tanskih operatera, ne mogu imati ovla{tenja zapru`anje rezerviranih po{tanskih usluga, ve} samonerezerviranih i ostalih po{tanskih usluga, svih ili samopojedinih. Osnivaju se u skladu s ovim zakonom, a mogubiti u privatnom vlasni{tvu.(3)Ovla{tenje za rad po{tanskim opreraterima daje i oduzima, uskladu s odredbama ovog zakona, Agencija za po{tanskisaobra}aj Bosne i Hercegovine, uz saglasnost Ministarstvakomunikacija i saobra}aja.b) Agencija za po{tanski saobra}aj Bosne i Hercegovine^lan 10.(1)S ciljem obavljanja regulatornih funkcija u oblastipo{tanskog saobra}aja, ovim zakonom osniva se Agencija zapo{tanski saobra}aj Bosne i Hercegovine (u daljnjemtekstu:Agencija) koja djeluje u skladu s principimaobjektivnosti, transparentnosti i nediskriminacije.(2)Agencija djeluje u interesu Bosne i Hercegovine i svihnjenih gra|ana.(3)Agencija ima sta tus pravne osobe.(4)Agencijom rukovodi Vije}e Agencije, sastavljeno od tri~lana na paritetnoj osnovi triju konstitutivnih naroda u Bosni i Hercegovini.a)^lanovi Vije}a Agencije, iz reda konstitutivnih naroda,imenuju se u skladu sa Zakonom o ministarskimimenovanjima, imenovanjima Vije}a ministara i drugimimenovanjima Bosne i Hercegovine.b)Mandat ~lanova Vije}a Agencije traje ~etiri godine, apredsjedavaju}i Vije}a Agencije mijenja se svakih godinu dana.c)Vije}e Agencije donosi sve odluke koncenzusom.d)Vije}e Agencije donosi akta Agencije kojima se definiraunutra{nja organizacija Agencije, nadle`nost Vije}aAgencije i druga pitanja bitna za rad Agencije.e)Sjedi{te Agencije odre|uje Vije}e ministara Bosne iHercegovine.(5)Nadle`nosti Agencije:a)Ostvaruje kontakte s po{tanskim upravama ime|unarodnim po{tanskim organizacijama,b)Izdaje i oduzima licence po{tanskim operaterima zaobavljanje po{tanskih usluga u skladu s pravilnikom kojidonosi Vije}e Agencije,c)Donosi tehnolo{ke propise od interesa za funkcioniranjepo{tanskog saobra}aja na podru~ju ~itave Bosne iHercegovine, te predla`e propise kojima se definirajujedinstveni Op}i uslovi za obavljanje po{tanskih usluga iop}i standardi univerzalnih po{tanskih usluga,d)Prati da li se po{tanski operater pridr`ava uslovasadr`anih u izdatim licencama, a u slu~aju povrede tihuslova ili odredbi ovog zakona, preduzima mjere iz svojenadle`nosti,e)Prati po{tivanje utvr|enih principa po{tanske politike iinicira mjere za otklanjanje svih odstupanja od tihprincipa,f)Prati me|unarodne po{tanske propise i obavje{tava javneoperatere i druge operatere po{tanskog saobra}aja onjihovom dono{enju, izmjenama i dopunama,g)Daje saglasnost na ugovore koje zaklju~uju po{tanskioperateri u Bosni i Hercegovini s operaterima po{tanskogsaobra}aja po{tanskih uprava drugih zemalja,h)Utvr|uje metodologiju i prin cipe za obra~unme|uoperaterskih, tranzitnih i terminalnih tro{kova i prati njihovu realizaciju,i)Prati me|unarodni obra~un u skladu s utvr|enimprincipima i propisima Svjetskog po{tanskog saveza iraspodjelu unutar operatera,j)Utvr|uje jedinstvenu tarifnu politiku za rezerviraneusluge na podru~ju Bosne i Hercegovine,k)Predla`e kriterije za formiranje maksimalnih cijenaizvr{avanja po{tanskih usluga,l)Utvr|uje visinu tro{kova za izdavanje licenci i visinugodi{nje naknade za obavljanje po{tanskih usluga, kao irokove za izmirenje obaveza pla}anja, m)Daje saglasnost na pro gram izdavanja po{tanskih marakakoje izdaju javni po{tanski operateri,n)Donosi op}i red prijevoza po{tanskih po{iljki i iznalazioptimalne pravce tog prijevoza,o)Utvr|uje iznos naknade za pokri}e gubitaka javnihpo{tanskih operatera,p)Organizira simpozije, stru~ne seminare i sl.,r)Vr{i druge nadle`nosti koje su joj povjerene ovimzakonom ili drugim aktima u skladu s ovim zakonom.(6)Za obavljanje poslova iz stava (5) alineje b)., g)., j). i l).Agencija tra`i saglasnost Ministarstva komunikacija isaobra}aja.(7)Radi izvr{avanja povjerenih poslova, Agencija zapo{ljavapotreban broj stru~nog i tehni~kog osoblja. Broj i strukturupotrebnog radnog osoblja utvr|uje Vije}e Agencije, a prinjihovom anga`iranju osigurava zastupljenost konstitutivnihnaroda prema posljednjem popisu stanovni{tva Bosne iHercegovine iz 1991. godine, a u skladu s planom kadrovaAgencije.(8)Tro{kovi Agencije podmiruju se iz prihoda od izdavanjalicenci po{tanskim operaterima, Bud`eta institucija BiH idrugih prihoda Agencije.(9)Agencija po zavr{etku svake poslovne godine objavljujeizvje{taj o svom radu, uklju~uju}i i finansijski izvje{taj iizvje{taj nezavisnog revizora i dostavlja ga na razmatranjeVije}u ministara i Parlamentarnoj skup{tini BiH.c) Nadle`nosti Vije}a ministara BiH i Ministarstvakomunikacija i saobra}aja^lan 11.(1)U ukupnoj organizaciji po{tanskog saobra}aja u Bosni iHercegovini nadle`nosti Vije}a ministara BiH, odnosnoMinistarstva komunikacija i saobra}aja posebno obuhvataju:a)definiranje osnovnih kriterija koje moraju ispunjavatizainteresirani subjekti za dobivanje ovla{tenja zaobavljanje po{tanskih usluga ,b)odre|ivanje na~ina predstavljanja javnih po{tanskihoperatera u Svjetskom po{tanskom savezu, kao i drugimme|unarodnim organizacijama u kojima se po{tanskisistem BiH mora reprezentirati kao jedinstven sistem,c)propisivanje, putem propisa i drugih akata, osnovnihuslova za osiguranje dostupnosti po{tanskih usluga na~itavoj teritoriji Bosne i Hercegovine,d)predlaganje Zakona o po{ti, davanje saglasnosti na Op}euslove o obavljanju po{tanskih usluga,e)definiranje ciljeva politike Bosne i Hercegovine ipra}enje me|unarodnih standarda u oblasti po{tanskogsistema,f)propisivanje i nadziranje tarifne politike za rezerviraneusluge i kvaliteta pru`anja po{tanskih usluga,g)davanje suglasnosti na Statut Agencije,h)predlaganje izmjena i dopuna zakonskih propisa kojimase regulira po{tanski saobra}aj u BiH,i)davanje saglasnosti Agenciji za rad po{tanskih operatera,j)ostala pitanja utvr|ena Ustavom Bosne i Hercegovine,ovim zakonom i drugim aktima u skladu s ovimzakonom.(2)Nadle`nosti i odgovornosti iz stava (1) ovog ~lana Vije}eministara Bosne i Hercegovine realizira putem Ministarstvakomunikacija i saobra}aja. Ministarstvo komunikacija isaobra}aja pojedine poslove povjerava Agenciji i u tomslu~aju daje smjernice za realizaciju povjerenih poslova.d) Me|uoperaterski po{tanski saobra}aj^lan 12.(1)Svaki operater po{tanskog saobra}aja obavezan je daprijenos po{tanskih po{iljki koje primi od bilo kojeg drugogoperatera po{tanskog saobra}aja na podru~ju Bosne iHercegovine tretira na potpuno jednak na~in, kao i prijenospo{tanskih po{iljki koje mu je povjerila bilo koja fizi~ka ilipravna osoba u Bosni i Hercegovini.(2)Operateri po{tanskog saobra}aja mogu izme|u sebezaklju~ivati bilateralne i multilateralne sporazume uzsaglasnost Agencije, a koji moraju biti u skladu s principimapo{tanske politike utvr|enim ovim zakonom.e) Me|uentitetski po{tanski saobra}aj^lan 13.(1)Prijenos po{tanskih po{iljki izme|u entiteta ima tretmanunutra{njeg po{tanskog saobra}aja i ne mo`e se ograni~avati administrativnim mjerama.(2)Operateri po{tanskog saobra}aja uz saglasnost Agencijeusagla{avaju na~ine i pravce po{tanske razmjene,uva`avaju}i prin cipe ekonomi~nosti, efikasnosti i sigurnosti.f) Me|unarodni po{tanski saobra}aj^lan 14.(1)Obavljanje me|unarodnih po{tanskih usluga mora biti uskladu s relevantnim odredbama Svjetskog po{tanskogsaveza i drugim sporazumima me|unarodnih organizacijakoje su obavezuju}e za Bosnu i Hercegovinu, utvr|enimpravcima prijevoza i zaklju~enim ugovorima izme|uoperatera po{tanskog saobra}aja u Bosni i Hercegovini soperaterima po{tanskog saobra}aja drugih po{tanskihuprava.(2)Agencija je du`na, u skladu sa stavom (1) ovog ~lana idrugim relevantnim odredbama ovog zakona, putempo{tanskih propisa osigurati svim osobama u Bosni iHercegovini nediskriminatorski, siguran i efikasan pristupme|unarodnim po{tanskim uslugama i s tim u vezi naprikladan na~in pratiti izvr{avanje preuzetih obaveza javnih i drugih po{tanskih operatera.g) Principi za obra~un tro{kova i refundacije^lan 15.(1)Javni po{tanski operateri pokri}e gubitaka, u slu~aju kadacijene rezerviranih po{tanskih usluga ne pokrivaju njegovetro{kove, nadokna|uju iz drugih prihoda ostvarenihobavljanjem po{tanskih usluga.(2)Radi ostvarivanja utvr|enih principa po{tanske politike,javni po{tanski operateri du`ni su osigurati takav internira~unovodstveni sistem iz koga }e se vidjeti strukturaprihoda i tro{kova rezerviranih i nerezerviranih univerzalnihusluga, te struktura i visina prihoda i tro{kova posebnihpo{tanskih usluga. Interni ra~unovodstveni sistemi morajuosigurati lokaciju tro{kova svih po{tanskih usluga u skladusa standardima Evropske unije.(3)Me|usobne refundacije, po osnovu me|unarodnih ime|uoperaterskih po{tanskih usluga, moraju pokriti tro{kove prijenosa i prerade po{tanskih po{iljki.a)Refundacije na osnovu me|unarodnih po{tanskih usluga,koje pripadaju javnom operateru po{tanskog saobra}aja,vr{e se na osnovu me|unarodnog obra~una, a na osnovupropisa Svjetskog po{tanskog saveza.b)Refundacije koje pripadaju javnom operateru po{tanskogsaobra}aja po osnovu unutra{njeg me|uoperaterskogpo{tanskog saobra}aja reguliraju se na osnovumetodologije i principa koje odre|uje Agencija.Ponedeqak, 30. 5. 2005.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 33 - Strana 2789 Broj 33 - Strana 2790S L U @ B E N I G L A S N I K B i HPonedeqak, 30. 5. 2005.VI - PO[TANSKE MARKE^lan 16.(1)Po{tanske marke izdaju javni po{tanski operateri.(2)Po{tanske marke moraju imati identifikaciju Bosne iHercegovine, entiteta i identifikaciju po{tanskog operatera.(3)Na markama javnih po{tanskih operatera ne mogu biti slike,znamenja, simboli ili neke druge oznake i sadr`aj koji suuvredljivog karaktera ili su u suprotnosti sa zakonskimpropisima Bosne i Hercegovine.(4)Za svaku emisiju po{tanskih maraka, javni po{tanskioperater du`an je pribaviti saglasnost Agencije. UkolikoAgencija utvrdi da marke koje se emitiraju sadr`e elementezabranjene stavom (3) ovog ~lana, obustavit }e ovu emisiju.VII - POVJERLJIVOST PO[TANSKIH PO[ILJKI^lan 17.(1)Po{tanski operateri obavezni su osigurati tajnost po{tanskihpo{iljki. Po{tanskom operateru zabranjeno je neovla{tenodoznati sadr`aj po{tanske po{iljke ili zadr`ati, prikriti ilineovla{tenoj osobi dati po{tansku po{iljku, neovla{tenojosobi saop}iti bilo kakve podatke koji su u vezi spo{tanskom po{iljkom ili neovla{tenoj osobi omogu}iti ilipomo}i u obavljanju neke od tih radnji. Zabrana se odnosi ina zaposlenike po{tanskog operatera i nakon prestanka radakod po{tanskog operatera.(2)Po{tanski operater mo`e otvoriti i pregledati sadr`ajpo{tanske po{iljke, u pravilu uz pristanak po{iljaoca iliprimaoca.(3)Izuzetno od odredbi stava (2) ovog ~lana, po{tanski operatermo`e otvoriti i pregledati po{tansku po{iljku bez pristankapo{iljaoca ili primaoca u sljede}im slu~ajevima:a)kada se po{tanska po{iljka ne mo`e uru~iti primaocu nitivratiti po{iljaocu,b)kada postoji opravdana sumnja da po{iljka sadr`ipredmete zabranjene za prijenos u po{tanskimpo{iljkama,c)kada je po{tanska po{iljka o{te}ena tako da je ugro`ennjen sadr`aj, id)kada po{tanska po{iljka u me|unarodnom saobra}ajupodlije`e carinskom pregledu i deviznom pregledu usmislu carinskog zakona i deviznih propisa.(4)Postupak otvaranja i pregleda sadr`aja po{tanskih po{iljakaure|uje se Op}im uslovima za obavljanje po{tanskih uslugakoje donosi Ministarstvo saobra}aja i komunikacija BiH, akoji su uskla|eni s propisima Evropske unije.VIII - ODGOVORNOST ZA PRIJENOS PO[TANSKIHPO[ILJKI^lan 18.(1)Po{tanski operater du`an je platiti odgovaraju}u od{tetupo{iljaocu preporu~ene ili vrijednosne pismonosne po{iljke,paketa, uputnica i telegrama u slu~aju njihovog gubitka,o{te}enja ili ka{njenja, do kojih je do{lo krivicom, namjerom ili nehatom javnog po{tanskog operatera.(2)Postupak pla}anja od{tete i njena visina utvr|uju sepo{tanskim propisima, koji su uskla|eni s propisimaSvjetskog po{tanskog saveza.(3)U pogledu odgovornosti za od{tetu, ne mo`e postojatirazlika izme|u gubitka, o{te}enja ili ka{njenja po{tanskihpo{iljki u unutra{njem i me|unarodnom po{tanskomsaobra}aju.(4)U slu~aju kada se ne mo`e utvrditi odgovornost iz stava (1)ovog ~lana, javni po{tanski operateri solidarno snoseodgovornost za naknadu {tete.(5)Po{iljalac po{tanske po{iljke odgovoran je operaterupo{tanskog saobra}aja za {tetu koju po{tanska po{iljkananese osobama u slu`bi operatera po{tanskog saobra}aja,opreme operatera po{tanskog saobra}aja ili ostalimpo{tanskim po{iljkama, pod uslovom da se nastanak {tetemo`e pripisati u krivicu, namjeru ili nehat po{iljaoca.IX - PRINUDNA IZVR[ENJA^lan 19.Po{tanske po{iljke koje ulaze u okvir univerzalnih usluga ikoje se po tom osnovu nalaze kod operatera po{tanskogsaobra}aja ne mogu biti predmet sudskog, administrativnog ilibilo kojeg drugog oblika prinudnog izvr{enja, osim uslu~ajevima izri~ito predvi|enim posebnim zakonom.X - KAZNENE ODREDBE^lan 20.(1)Nov~anom kaznom od 5.000 KM do 15.000 KM kaznit }ese za prekr{aj po{tanski operater i drugi subjekt poslovanjakoji ima svojstvo pravne osobe kao i poduzetnik akoneovla{teno obavlja djelatnost iz ~lana 6. i 16. ovog zakona.(2)Za radnje iz stava (1) ovog ~lana kaznit }e se za prekr{aj iodgovorna osoba po{tanskog operatera ili drugog subjektaposlovanja koji ima svojstvo pravne osobe kaznom od 500KM do 1.500 KM.^lan 21.(1)Nov~anom kaznom od 5.000 KM do 15.000 KM kaznit }ese za prekr{aje javni po{tanski operateri ako se nepridr`avaju ~lanova 3., 5., 6. i 16. ovog zakona.(2)Za radnje iz stava (1) ovog ~lana kaznit }e se za prekr{aj iodgovorna osoba javnog po{tanskog operatera nov~anomkaznom od 500 KM do 1.500 KM.(3)Istovremeno sa izricanjem nov~ane kazne u slu~ajuvi{estrukog ponavljanja prekr{aja, operateru po{tanskogsaobra}aja oduzet }e se licenca na vremenski pe riod od {estmjeseci.(4)Pod vi{estrukim ponavljanjem prekr{aja podrazumijeva seprekr{aj koji se tri puta ponovi u vremenu od tri do {estmjeseci.XI - DR@AVNI PORTAL^lan 22.Javni po{tanski operateri du`ni su organizirati dr`avni por -tal, tj. mjesto gdje gra|anin mo`e, putem posrednika ilineposredno, putem elektronskih medija, ispunjavati obavezeprema dr`avi i etitetima i tra`iti usluge od dr`avnih i entitetskih organa.^lan 23.Bosna i Hercegovina obavezuje se da }e putem dr`avnogportala realizirati sve transakcije iz odnosa s gra|anima, kojedr`avni por tal mo`e tehni~ki realizirati. Javni po{tanskioperateri obavezni su uvesti dr`avni por tal u roku od ~etirigodine od stupanja na snagu ovog zakona.XII - PRIJELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE^lan 24.(1)Postoje}i javni po{tanski operateri: Preduze}e za po{tanskisaobra}aj RS A.D. Banja Luka, JPBH Po{ta d.o.o. Sarajevo i HP Mostar d.o.o. nastavljaju s pru`anjem univerzalnih iostalih usluga u skladu s odredbama ovog zakona.(2)Javni po{tanski operateri du`ni su uskladiti svoju registraciju i organizaciju s odredbama ovog zakona u roku od {estmjeseci od dana njegovog stupanja na snagu, a prema uredbi koju }e donijeti Vije}e ministara na prijedlog Agencije uroku od tri mjeseca od stupanja na snagu ovog zakona.(3)Ostali po{tanski operateri du`ni su uskladiti svoje poslovanje s odredbama ovog zakona u roku od {est mjeseci od dananjegovog stupanja na snagu. (4)Do dono{enja novih po{tanskih propisa neophodnih zaprimjenu ovog zakona, a najdu`e tokom 12 mjeseci odstupanja na snagu ovog zakona, primjenjivat }e se po{tanskipropisi koji su na snazi u vrijeme stupanja na snagu ovogzakona.^lan 25.(1)Ovaj zakon stu pa na snagu osmog dana od danaobjavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH", a bit }e objavljen i u slu`benim glasilima Federacije BiH, Republike Srpske iBr~ko Distrikta BiH.(2)Svi po{tanski propisi sa~injeni na osnovu ovog zakonastupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u"Slu`benom glasniku BiH", a bit }e objavljeni i u slu`benimglasilima Federacije BiH, Republike Srpske i Br~ko Distrikta BiH.(3)Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju va`iti:Odredbe Zakona o po{tanskim, telegrafskim i telefonskimuslugama ("Slu`beni list SFRJ", br. 2/86 i 26/90) u dijelukoji se odnosi na po{tanski saobra}aj i obavljanje po{tanskihusluga i odredbe Zakona o sistemima veza, ra dio-saobra}ajai PTT saobra}aja ("Slu`beni list SRBiH", broj 15/90) udijelu koji se odnosi na po{tanski saobra}aj i obavljanjepo{tanskih usluga i svi drugi propisi koji reguliraju materijukoja je predmet ovog zakona.PSBiH broj 170/0525. aprila 2005. godineSarajevoPredsjedavaju}iPredstavni~kog doma[efik D`aferovi}, s. r.Predsjedavaju}iDoma narodaVelimir Juki}, s | ||
Zakon o dopuni krivičnom zakona BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 30/05 | 17.05.2005 | SG BiH 46/21, SG BiH 35/18, SG BiH 40/15, SG BiH 22/15, SG BiH 47/14, SG BiH 08/10, SG BiH 55/06, SG BiH 53/06, SG BiH 61/04, SG BiH 54/04, SG BiH 37/03 | krivični zakon | ZAKONO DOPUNI KRIVI^NOG ZAKONA BOSNE IHERCEGOVINE^lan 1.U Krivi~nom zakonu Bosne i Hercegovine ("Slu`beniglasnik BiH", br. 37/03 i 61/04), u XX Glavi -"KRIVI^NADJELA PROTIV PRAVOSU\A", iza ~lana 231. dodaje senovi ~lan 231a. koji glasi:"^lan 231a.Ko zna mjesto gdje se nalazi masovna grobnica, pa to neprijavi, kaznit }e se kaznom zatvora do tri godine."^lan 2.Ovaj zakon stu pa na snagu osmog dana od danaobjavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH" | |
Zakon o porezu na dodatnu vrijednost BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 09/05 | 24.02.2005 | SG BiH 20/25, SG BiH 80/23, SG BiH 27/19, SG BiH 33/17, SG BiH 100/08, SG BiH 35/05 | PDV,zakon | Na osnovu člana IV. 4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine , na 50. sjednici Predstavničkog doma , održanoj 12.1.2005. godine, i na 37. sjednici Doma naroda , održanoj 26.1.2005. godine, usvojila je ZAKON O POREZU NA DODATU VRIJEDNOST I . OPĆE ODREDBE Član 1. Teritorijalna primjena Ovim zakonom uvodi se obaveza i regulira se sistem plaćanja poreza na dodatu vrijednost (u daljnjem tekstu: PDV) na teritoriji Bosne i Hercegovine. Teritoriju Bosne i Hercegovine čini teritorija koja se nalazi pod suverenitetom Bosne i Hercegovine, uključujući i zračni prostor i morsko područje koje se, prema državnom i međunarodnom zakonu, nalazi pod suverenitetom ili jurisdikcijom Bosne i Hercegovine. Član 2. Raspodjela prihoda po osnovu PDV-a Sistem raspodjele i metod izračunavanja udjela prikupljenih prihoda po osnovu PDV-a uređuju se Zakonom o uplatama na jedinstveni račun i raspodjeli prihoda, prema kriterijima utvrđenim u članu 21. stav 3. tač. (i), (ii) i (iii) Zakona o sistemu indirektnog oporezivanja u Bosni i Hercegovini. II . PREDMET OPOREZIVANJA Član 3. Predmet oporezivanja PDV se, u skladu s odredbama ovog zakona, plaća na: 1. promet dobara i usluga (u daljnjem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik, u okviru obavljanja svojih djelatnosti, izvrši na teritoriji Bosne i Hercegovine uz naknadu; 2. uvoz dobara u Bosnu i Hercegovinu. III. PROMET DOBARA I USLUGA Član 4. Promet dobara Promet dobara je, u smislu ovog zakona, prijenos prava raspolaganja na stvarima (u daljnjem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik. Dobrima se smatraju i voda, električna energija, plin, toplotna energija ili slično. Prometom dobara, u smislu ovog zakona, smatra se i: 1. prijenos prava raspolaganja na dobrima uz naknadu na osnovu odluke državnog organa, organa lokalne samouprave ili na osnovu zakona; 2. isporuka dobara po ugovoru na osnovu kojeg se plaća provizija pri prodaji ili kupovini dobara; 3. isporuka dobara na osnovu ugovora o iznajmljivanju na određeni period na osnovu kupoprodajnog ugovora s odgođenim plaćanjem kojim je predviđeno da se pravo vlasništva prenosi najkasnije otplatom posljednje rate; 4. prijenos prava raspolaganja na novosagrađenim građevinskim objektima ili ekonomski djeljivim cjelinama u okviru tih objekata (u daljnjem tekstu: objekti); 5. prijenos poslovne imovine poreskog obveznika od strane ovlaštenog lica, uključujući likvidatore, stečajne upravnike i nadzornike, osim slučajeva iz stava 2. člana 7. ovog zakona; 6. upotreba dobara poreskog obveznika u vanposlovne svrhe; 7. razmjena dobara za druga dobra ili usluge. Član 5. Upotreba dobara u vanposlovne svrhe Kada dobra koja čine dio njegove poslovne imovine poreski obveznik koristi u privatne svrhe ili u privatne svrhe svojih zaposlenika, odnosno kada dobrima raspolaže besplatno ili uz smanjenu naknadu, ili koristi robu u svrhe koje nisu povezane s njegovim poslovnim djelatnostima, te ako se PDV na dobra koja su u pitanju ili njihove sastavne dijelove može u potpunosti ili djelimično odbiti, takva upotreba ili raspolaganje smatra se prometom dobara izvršenim uz naknadu. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, ne smatra se prometom dobara uz naknadu: 1. besplatno davanje poslovnih uzoraka kupcima ili budućim kupcima u uobičajenim količinama za tu namjenu, pod uslovom da ih ti kupci ili potencijalni kupci ne stave u prodaju, odnosno da su u obliku koji onemogućava njihovu prodaju; 2. davanje poklona male vrijednosti u svrhu unapređivanja poslovne djelatnosti poreskog obveznika, ako se oni daju samo povremeno i ako se ne daju istim licima. Poklonima male vrijednosti, u smislu stava 2. tačke 2. ovog člana, smatraju se pokloni čija pojedinačna cijena ne prelazi 20,00 KM. Član 6. Upotreba lično proizvedenih dobara, promjena svrhe i zadržavanje dobara nakon prestanka poslovanja Prometom dobara uz naknadu smatra se i: 1. stavljanje u vlastitu upotrebu dobara koje poreski obveznik proizvodi, izgrađuje, obrađuje, kupuje ili uvozi u okviru obavljanja svojih poslovnih djelatnosti; 2. korištenje dobara za koja je ulazni porez u potpunosti ili djelimično odbijen a koja poreski obveznik u potpunosti ili djelimično koristi u svrhe obavljanja djelatnosti koje su oslobođene od plaćanja PDV-a; 3. zadržavanje dobara nakon prestanka obavljanja djelatnosti ili nakon prestanka registracije, a za koja je ulazni porez u potpunosti ili djelimično odbijen. Prometom dobara uz naknadu smatra se i prodaja ili iznajmljivanje zgrada koje je poreski obveznik izgradio od vlastitih sredstava i na vlastitom ili iznajmljenom zemljištu (gradilištu). Izgradnja zgrada, u smislu stava 2. ovog člana, znači svaku izmjenu ili renoviranje vlastitih ili iznajmljenih zgrada poreskog obveznika u vrijednosti većoj od 10.000,00 KM. Odredbe stava 2. ovog člana odnose se i na zgrade koje poreski obveznik izgradi radi unapređivanja njegovih privrednih djelatnosti. Član 7. Prijenos imovine poreskog obveznika Prijenosom dobara uz naknadu smatra se prijenos cjelokupne ili dijela imovine poreskog obveznika, ako je ulazni porez moguće u cijelosti ili djelimično odbiti, kada je ta imovina kupljena, proizvedena ili na drugi način stečena. Izuzetno od stava 1. ovog člana, ne smatra se prometom dobara uz naknadu prijenos cjelokupne ili dijela imovine poreskog obveznika, koja tvori zaseban poslovni subjekt, sa ili bez naknade, ili kao ulog, ako je sticalac poreski obveznik ili tim sticanjem postane poreski obveznik i ako produži da obavlja istu privrednu djelatnost, pod uslovom da kupac ima mogućnost dobiti istu stopu za odbijanje ulaznog poreza kao prodavac. Odredbe stava 2. ovog člana primjenju se bez obzira da li je prijenos izvršen uz novčanu ili neku drugu naknadu. Prodavac poslovne imovine dužan je da, u roku od osam dana od dana prodaje, obavijesti Upravu za indirektno oporezivanje (u daljnjem tekstu: UIO) o identitetu novog vlasnika poslovne imovine i iznosu koji je plaćen za nju. Član 8. Promet usluga Prometom usluga, u smislu ovog zakona, smatraju se svi poslovi i radnje izvršene u okviru obavljanja privredne djelatnosti, a koji ne čini promet dobara iz članova 4. – 7. ovog zakona. Prometom usluga smatra se: 1. prijenos i ustupanje autorskih prava, patenata, licenci, zaštitnih znakova, kao i drugih imovinskih prava (u daljnjem tekstu: imovinska prava); 2. pružanje usluga uz naknadu na osnovu odluke državnog organa, organa lokalne samouprave ili na osnovu zakona; 3. pružanje usluga koje poreski obveznik bez naknade izvrši u vanposlovne svrhe osnivača, zaposlenih i drugih lica; 4. razmjena usluga za druga dobra ili usluge. Član 9. Korištenje usluga u vanposlovne svrhe Prometom usluga uz naknadu smatra se i: 1. upotreba dobara koja čine dio poslovne imovine, za vanposlovnu upotrebu poreskog obveznika, zaposlenih ili drugih lica, kada je PDV na takva dobra moguće u potpunosti ili djelimično odbiti; 2. pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši bez naknade ili uz smanjenu naknadu u vanposlovne svrhe osnivača, zaposlenih i drugih lica ili u svrhe koje nisu povezane s njegovim poslovanjem; 3. pružanje usluga koje poreski obveznik vrši u svrhe njegovog poslovanja, kada PDV na takvu uslugu, da je pruža drugi poreski obveznik, ne bi bilo moguće u potpunosti odbiti. Član 10. Vršenje usluga u svoje ime a za račun drugog lica Kada poreski obveznik vrši usluge u svoje ime a za račun drugog lica, smatra se da je istovremeno i sam primio i pružio te usluge. Stav 2. člana 7. se na sličan način primjenjuje na pružanje usluga. Član 11. Uvoz dobara ''''''''Uvoz dobara'''''''' je svaki unos dobara u carinsko područje Bosne i Hercegovine. PDV se obračunava na sva dobra koja se uvoze. Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, PDV se ne obračunava na dobra za koja je odmah po unošenju u Bosnu i Hercegovinu dato odobrenje za privremeno uskladištenje, carinski odobreni postupak ili upotrebu dobara prema članu 30. stav 1. tačka 2. ovog zakona, a za koja je pokrenut postupak privremenog uvoza uz oslobađanje od plaćanja uvoznih poreza, odnosno carinski postupak prijevoza. IV. PORESKI OBVEZNICI Član 12. Definicije Poreski obveznik je svako lice koje samostalno obavlja privrednu djelatnost. Pod pojmom djelatnosti, u smislu stava 1. ovog člana, podrazumijeva se djelatnost proizvođača, trgovca ili pružaoca usluga koja se vrši s ciljem ostvarivanja prihoda, uključujući i djelatnosti eksploatacije prirodnih bogatstava, poljoprivrede, šumarstva i profesionalnih djelatnosti. Pod “privrednom djelatnošću” podrazumijeva se iskorištavanje imovine ili imovinskih prava u svrhu ostvarivanja prihoda. Obveznik je lice u čije ime i za čiji račun se vrši promet dobara, odnosno usluga ili uvoz dobara. Obveznik je i lice koje vrši promet dobara, odnosno usluga ili uvoz dobara u svoje ime, a za račun drugog lica. Država i njeni organi, entitetski organi, organi Distrikta i lokalne samouprave, kao i pravna lica osnovana u skladu sa zakonom s ciljem obavljanja poslova iz djelokruga organa uprave, ne smatraju se obveznicima u smislu ovog zakona ako obavljaju promet dobara i usluga u okviru djelatnosti i transakcija u koje ulaze kao organi uprave. Organi iz stava 6. ovog člana smatraju se obveznicima ako obavljaju promet dobara i usluga a takav promet dobara i usluga ili transakcije obavljaju se kao konkurencija firmama u privatnom vlasništvu. Član 13. Lica koja podliježu plaćanju PDV-a Lica koja, u smislu ovog zakona, podliježu plaćanju PDV-a su: 1. obveznici koji vrše promet dobrima ili uslugama na koje se obračunava PDV; 2. poreski zastupnik koga odredi obveznik koji u Bosni i Hercegovini nema sjedište ni stalnu poslovnu jedinicu, a koji obavlja promet dobara i usluga u Bosni i Hercegovini; 3. primalac usluga nabavljenih prilikom unapređivanja poslovanja, ako pružalac usluga koji nema sjedište u Bosni i Hercegovini, iz tačke 2. ovog stava, ne odredi poreskog zastupnika; 4. svako lice koje u fakturi ili drugom dokumentu koji služi kao faktura (u daljnjem tekstu: faktura) iskaže PDV, a koje, u skladu s ovim zakonom, nije dužno obračunati i uplatiti PDV; 5. u slučaju uvoza: primalac dobara, odnosno carinski dužnik utvrđen u skladu sa carinskim propisima; i 6. primalac dobara i usluga povezanih sa izgradnjom nepokretne imovine prema Poglavlju XII. ovog zakona. V. MJESTO OPOREZIVANJA Član 14. Mjesto prometa dobara PDV se obračunava, naplaćuje i plaća na mjestu prometa dobrima i uslugama a Bosna i Hercegovina smatra se jednim mjestom za vršenje prometa. Za mjesto prometa dobrima smatra se da je u BiH ako je to mjesto: 1. gdje se dobra nalaze u trenutku slanja ili prijevoza do primaoca ili, po njegovom nalogu, do trećeg lica, ako dobra šalje ili prevozi isporučilac, primalac ili treće lice, po njegovom nalogu; 2. ugradnje ili montaže dobara, ako se ona ugrađuju ili montiraju od strane isporučioca, primaoca ili, po njegovom nalogu, od strane trećeg lica; 3. gdje se dobra nalaze u trenutku isporuke, ako se dobra isporučuju bez otpreme, odnosno prijevoza; 4. gdje dobra ulaze u carinsko područje Bosne i Hercegovine. Član 15. Mjesto prometa usluga Za promet usluga smatra se da je izvršen u BiH ako obveznik: 1. ima stalno sjedište u BiH iz kojeg se pružaju usluge, ili 2. u nedostatku takvog mjesta, ima stalnu adresu ili uobičajeno mjesto stanovanja u BiH. Uz odredbe stava 1. ovog člana, mjestom gdje se vrši takav promet usluga smatra se da se nalazi u BiH kada se radi o mjestu gdje: 1. se nalazi nepokretna imovina, ako se radi o pružanju usluge koja je neposredno povezana s tom nepokretnom imovinom, uključujući djelatnost posredovanja i procjene vrijednosti u vezi s tom nepokretnom imovinom, kao i projektiranje, pripremu i izvođenje građevinskih radova i nadzor nad njima; 2. se obavlja prijevoz, a ako se prijevoz obavlja i u Bosni i Hercegovini i u inozemstvu (u daljnjem tekstu: međunarodni transport), odredbe ovog zakona primjenjuju se samo na onaj dio prijevoza izvršen u Bosni i Hercegovini; 3. je usluga stvarno izvršena, ako se radi o: a) sporednim uslugama u oblasti transporta, kao što su utovar, istovar, pretovar i slične usluge; b) uslugama iz oblasti kulture, umjetnosti, obrazovanja i nauke, sporta, zabavnoestradnim i sličnim uslugama, uključujući usluge organiziranja manifestacija, kao i s njima povezane usluge; c) uslugama procjene vrijednosti pokretne imovine; d) uslugama izvršenim na pokretnoj imovini. 4. primalac usluge obavlja djelatnost, ima stalno sjedište, ispostavu, stalnu adresu ili uobičajeno prebivalište, ako se radi o uslugama: a) prijenosa, ustupanja, propuštanja i stavljanja nekome na raspolaganje imovinskih prava, autorskih prava, prava na patente, licence, zaštitnih znakova i drugih prava intelektualne svojine; b) reklamiranja; c) savjetnika, inženjera, advokata, revizora, računovođa, tumača, obrade podataka i davanja podataka; d) preuzimanja obaveze da se u potpunosti ili djelimično odustane od vršenja neke djelatnosti ili korištenja nekog prava; e) bankarskim, finansijskim uslugama i uslugama u oblasti osiguranja i reosiguranja, osim iznajmljivanja sefova; f) stavljanja osoblja na raspolaganje; g) pružanja telekomunikacionih usluga, što znači prijenos, emitiranje ili prijem znakova, signala, teksta, slika, zvukova ili informacija putem kablovskih, optičkih ili drugih elektromagnetnih sistema, uključujući i pravo na korištenje takvog prijenosa, emitiranja ili prijema; h) iznajmljivanja pokretnih stvari, osim prijevoznih sredstava; i) posredovanja prilikom pružanja usluga iz podtački a) do h). 5. Ako usluge iz tačke 4. ovog člana pruža obveznik koji ima sjedište ili prebivalište u BiH za primaoca usluga koji nema svoje sjedište ili prebivalište u BiH, mjestom pružanja usluga smatra se mjesto gdje primalac usluge ima sjedište svoje firme ili prebivalište. Član 16. Posebna pravila UIO, radi izbjegavanja duplog oporezivanja ili neoporezivanja, može u preciziranim slučajevima odrediti mjesto pružanja usluga za usluge iz člana 15. stav 2. tačka 4., kao i za usluge iznajmljivanja prijevoznih sredstava. VI . NASTANAK PORESKE OBAVEZE Član 17. Opće Poreska obaveza nastaje u momentu kada se izvrši jedna od sljedećih radnji, koja god bude najranija: 1. isporuka dobara ili vršenje usluga; 2. izdavanje fakture u skladu s ovim zakonom; 3. plaćanje ili djelimično plaćanje izvršeno prije izdavanja fakture; 4. nastanak obaveze plaćanja carinskog duga kod uvoza dobara, a ako te obaveze nema, u momentu kada bi nastala obaveza plaćanja tog duga; 5. za promet dobrima i uslugama prema članu 5., 6. i 9., po isteku poreskog perioda za vrijeme kojeg je izvršen promet; i 6. za svaku izmjenu u poreskoj osnovici prema članu 20., kada se izda faktura ili drugi dokument. Član 18. Nastanak poreske obaveze na promet dobara Poreska obaveza na promet dobara nastaje u momentu: 1. otpreme ili početka prijevoza dobara primaocu ili trećem licu, po nalogu isporučioca, primaoca ili trećeg lica o kojem se radi; 2. preuzimanja vlasništva nad dobrima od strane primaoca u slučaju ugradnje ili montaže dobara od strane isporučioca ili, po njegovom nalogu, trećeg lica; 3. prijenosa prava raspolaganja na dobrima primaocu, ako se dobra isporučuju bez otpreme, odnosno prijevoza; 4. očitanja stanja primljene vode, električne energije, plina ili toplotne energije s ciljem obračuna potrošnje; 5. uvoza dobara u carinsko područje Bosne i Hercegovine. U slučajevima iz stavova 2. i 3. člana 11., PDV postaje zaračunljiv kada dobra više ne podliježu carinski odobrenom postupanju. Izuzetno od odredbi stava 1. tačke 5. i stava 2. ovog člana, kada uvezena dobra podliježu carinskim dažbinama ili drugim dažbinama s podjednakim učinkom, PDV se obračunava u momentu kada bi obaveza naplate uvoznih dažbina nastala da je tako propisano. Odredbe stava 1. ovog člana odnose se i na djelimične isporuke dobara. Djelimične isporuke iz stava 4. ovog člana postoje ako je za isporuku određenih dijelova ekonomski djeljive cjeline posebno ugovorena naknada. Član 19. Nastanak poreske obaveze na pružanje usluga Usluga se smatra pruženom u momentu kada je izvršeno pojedinačno pružanje usluge. Ako se za pružanje usluga izdaju periodične fakture, za promet usluga smatra se da je završen posljednjeg dana perioda za koji se izdaje faktura. Djelimična usluga smatra se završenom u momentu kada je okončano pružanje tog dijela usluge. Djelimična usluga iz stava 3. ovog člana postoji ako je za određene dijelove ekonomski djeljive usluge posebno ugovorena naknada. VII. PORESKA OSNOVICA Član 20. Poreska osnovica kod prometa dobara i usluga Poreska osnovica (u daljnjem tekstu : osnovica) prometa dobara i usluga jeste oporezivi iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik primi ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge, uključujući subvencije koje su neposredno povezane sa cijenom tih dobara ili usluga, u koju nije uključen PDV, ako ovim zakonom nije drukčije propisano. U osnovicu se uračunavaju i: 1. akciza, carina i druge uvozne dažbine, kao i ostali javni prihodi, osim PDV-a; 2. svi sporedni troškovi koje obveznik obračunava primaocu dobara i usluga (provizije, troškovi pakiranja, prijevoza, osiguranja i drugi vanredni troškovi koje isporučilac obračunava kupcu); 3. bilo koji iznosi koji se obračunavaju na povratnu ambalažu; 4. bilo koji troškovi priključivanja, naknade za ugradnju i drugi iznosi koji se obračunavaju kupcu od strane isporučioca dobara ili davaoca usluga kao uslov da se izvrši promet dobara i usluga. Ako naknada ili dio naknade nije plaćen u novcu, već u obliku prometa dobara i usluga, osnovicom se smatra tržišna vrijednost tih dobara i usluga u momentu njihove isporuke, u koju nije uključen PDV. Pri razmjeni dobara i usluga, osnovicom se smatra vrijednost dobara ili usluga koje su predmet razmjene. Osnovicu kod prometa dobara i usluga koje izvrši poreski obveznik koji nema uspostavljeno poslovanje u Bosni i Hercegovini čini naknada koju je primalac dobara ili usluga platio ili će platiti isporučiocu tih dobara, odnosno davaocu tih usluga koje izvrši promet dobara ili pruži usluge, uključujući i subvencije koje su direktno povezane sa cijenom takvog prometa. U slučaju prometa dobara iz člana 5. i 6. ovog zakona, osnovicom se smatra nabavna cijena tih ili sličnih dobara u momentu prometa, bez PDV-a. Osnovica za promet usluga iz člana 9. ovog zakona je iznos naknade za izvršene usluge. Ako je naknada za promet dobara ili usluga manja od tržišne vrijednosti ili ako je promet izvršen bez naknade, osnovica je tržišna vrijednost dobara, odnosno usluga u momentu njihovog prometa, bez PDV-a. Ako je naknada za promet dobara ili usluga viša od iznosa na koji je poreski obveznik imao pravo, osnovicu čini iznos primljene naknade, u koju nije uključen PDV. Sljedeće se ne uključuje u osnovicu: 1. popusti i druga umanjenja cijene, koji se primaocu dobara ili usluga daju na fakturi najkasnije u momentu izvršenja prometa dobara ili usluga; 2. iznosi koje obveznik primi od kupca kao naknadu troškova plaćenih u ime i za račun drugog, a koji su u njegovim knjigama knjiženi kao troškovi; 3. iznosi kamata koje je prodavac, odnosno davalac usluga obračunao na iznos koji je kupac dugovao, ako se iz ugovora ili druge dokumentacije o uplatama može utvrditi koji se dio uplata odnosi na kamate. Ako se osnovica naknadno izmijeni, zbog vraćanja dobara isporučiocu, popusta koji kupac dobije nakon primljenih dobara ili pruženih usluga, ili ako se iznos naknade ne može naplatiti nakon iscrpljivanja svih zakonskih sredstava, obveznik koji je izvršio promet dobara ili usluga može, primjenom člana 55.stav 6. ovog zakona, izvršiti ispravku iznosa PDV-a. Obveznik koji je izvršio promet dobara i usluga može ispraviti iznos PDV-a samo ako obveznik kome je izvršen promet dobara i usluga izmijeni odbitak ulaznog PDV-a i pod uslovom da o tome pismeno obavijesti isporučioca dobara i usluga. Ako se mijenja PDV obračunat i naplaćen na uvoz dobara, koji poreski obveznik uzima u obzir kao odbitak ulaznog poreza, odbitak ulaznog poreza može se ispraviti za razliku koja se javlja, na osnovu carinskih dokumenata ili odluke UIO. Ako je PDV za uvoz dobara, koji je odbijen kao ulazni porez, povećan, smanjen ili je obveznik oslobođen obaveze plaćanja, obveznik je dužan , na osnovu carinskog dokumenta ili rješenja UIO, ispraviti odbitak ulaznog poreza u skladu s tom izmjenom. Ako se ambalaža na koju je PDV obračunat i plaćen vrati, vrši se ispravka osnovice u periodu u kojem je ambalaža vraćena. UIO može: 1. odrediti norme utvrđivanja osnovice kada se određena vrsta dobara izuzimaju za privatnu upotrebu; i 2. utvrditi standardne vrijednosti za određena dobra koja se izuzimaju za privatnu upotrebu od strane određenih grupa poreskih obveznika. Član 21. Poreska osnovica kod uvoza dobara Poreska osnovica kod uvoza dobara u Bosnu i Hercegovinu je vrijednost tih dobara utvrđena u skladu sa carinskim propisima. U osnovicu iz stava 1. ovog člana uračunava se i : 1. akciza, carina i druge uvozne dažbine, kao i ostali javni prihodi, osim PDV-a; 2. svi zavisni troškovi (provizija, troškovi pakiranja, prijevoza i osiguranja) koji nastanu nakon uvoza dobara do prvog odredišta u Bosni i Hercegovini. Prvim odredištem, u smislu stava 2. tačke 2. ovog člana, smatra se mjesto koje je navedeno u otpremnici ili drugom dokumentu na osnovu kojeg se dobra uvoze u Bosnu i Hercegovinu. Prilikom uvoza dobara u osnovicu se ne uračunava smanjena cijena i popusti u skladu s članom 20. stav 10. tačka 1. ovog zakona. Kod uvoza dobara koje je obveznik privremeno izvezao radi popravka, prerade, dorade ili druge obrade izvan Bosne i Hercegovine, osnovicu čini vrijednost te popravke, prerade, dorade ili druge obrade. Član 22. Pretvaranje vrijednosti strane valute u domaću valutu Ako je osnovica za uvoz dobara u Bosnu i Hercegovinu izražena u stranoj valuti, za obračun te vrijednosti u domaćoj valuti primjenjuju se carinski propisi za obračunavanje carinske vrijednosti koji važe na dan nastanka poreske obaveze. Ako je vrijednost dobara ili usluga izražena u stranoj valuti, za obračun te vrijednosti u domaćoj valuti primjenjuje se srednji devizni kurs Centralne banke Bosne i Hercegovine koji važi na dan nastanka poreske obaveze. VIII . PORESKA STOPA Član 23. Standardna stopa Standardna stopa PDV-a na oporezivi promet dobara i usluga i uvoz dobara u Bosnu i Hercegovinu iznosi 17%. IX. OSLOBAĐANJA OD PLAĆANJA PDV-A Član 24. Djelatnosti u javnom interesu Sljedeće se oslobađa od plaćanja PDV-a: 1. javne poštanske usluge, osim telekomunikacionih usluga; 2. medicinske usluge i usluge zdravstvene zaštite, uključujući davanje ljudskih organa, krvi i mlijeka, koje se vrše u skladu sa zakonom kojim se regulira oblast zdravstvene zaštite, te usluge koje pružaju stomatolozi, zubotehničari i protetičari; 3. usluge socijalnog osiguranja, kao i s njima neposredno povezani promet dobara, pod uslovom da se vrše u skladu s propisima kojima je regulirana oblast socijalnog osiguranja; 4. usluge obrazovanja (predškolsko, osnovno, srednje, više i visoko), kao i s njima neposredno povezani promet dobara i usluga, pod uslovom da se vrše u skladu s propisima kojima je regulirana ta oblast; 5. usluge iz oblasti sporta i fizičkog vaspitanja, a koje pojedincima pružaju lica čija djelatnost nije usmjerena ka sticanju dobiti; 6. usluge lica koje angažiraju vjerske organizacije ili filozofska udruženja za obavljanja djelatnosti u tačkama 2.-4. ovog člana; 7. promet dobara i usluga koje su neposredno povezane s vjerskim obredima, a koje vrše registrirane vjerske organizacije, u skladu s propisima kojima je regulirano obavljanje te djelatnosti; 8. promet dobara i usluga koje su direktno povezane sa uslugama koje pružaju političke, sindikalne, humanitarne, dobrotvorne, invalidske i slične organizacije svojim članovima za članarinu, u skladu s propisima kojima su regulirane te djelatnosti, pod uslovom da takva oslobađanja ne dovode do poremećaja konkurencije na tržištu; 9. usluge iz oblasti kulture, uključujući i karte za kulturne manifestacije, kao i s njima neposredno povezani promet dobara i usluga, a koje lica čija djelatnost nije usmjerena ka sticanju dobiti vrše u skladu s propisima kojima je regulirana oblast kulture; 10. promet dobara i usluga koji vrše lica čije su djelatnosti oslobođene prema tačkama 2. i 9. ovog člana, pod uslovom da je takav promet izvršen isključivo za njihove vlastite potrebe i pod uslovom da takva oslobađanja ne dovode do poremećaja u konkurenciji; 11. usluge javnih radio i televizijskih servisa, osim onih koje su komercijalnog karaktera. Član 25. Finansijske i novčane usluge Sljedeće se oslobađa od plaćanja PDV-a: 1. usluge osiguranja i reosiguranja, uključujući i prateće usluge posrednika i agenata (zastupnika) u osiguranju; 2. promet nepokretne imovine, izuzev prvog prijenosa prava svojine ili prava raspolaganja novoizgrađenom nepokretnom imovinom; 3. usluge izdavanja pod zakup i podzakup kuća za stanovanje, stanova i stambenih objekata na period duži od 60 dana, kao i usluge izdavanja pod zakup poljoprivrednog i šumskog zemljišta registriranog u zemljišnim knjigama; 4. finansijske usluge, uključujući: a) odobravanje i upravljanje kreditima, garancijama ili drugim oblicima kreditnog osiguranja od strane kreditora; b) usluge koje su povezane s upravljanjem depozitima, ušteđevinom i bankovnim računima, vođenjem platnih transakcija, prijenosom i izvršavanjem dospjelih obaveza, unovčavanjem čekova ili drugih finansijskih instrumenata, izuzev s plaćanjem dugova i faktoringa; c) transakcije, uključujući vrijednosne papire, koje se odnose na novčanice i kovanice koje predstavljaju zakonsko sredstvo plaćanja u svakoj zemlji, osim kolekcionarskih predmeta (kovanica od zlata, srebra i drugih materijala, novčanica koje se ne koriste kao zakonsko sredstvo plaćanja i kovanica numizmatičke vrijednosti); d) trgovanje dionicama ili drugim vidovima učešća u preduzećima, obveznicama i drugim vrijednosnim papirima, uključujući njihovo izdavanje, osim čuvanja vrijednosnih papira; e) upravljanje investicionim fondom; 5. isporuke zlata Centralnoj banci Bosne i Hercegovine; 6. važeće poštanske marke, poreske markice, administrativne i sudske takse; 7. igre na sreću. Član 26. Uvoz dobara Sljedeće se oslobađa od plaćanja PDV-a: 1. konačni uvoz dobara čiji bi svaki daljnji promet od strane poreskog obveznika bio oslobođen od PDV-a u Bosni i Hercegovini; 2. konačni uvoz dobara koja su oslobođena od plaćanja carine, osim ako nije drugačije propisano u Zakonu o carinskoj politici Bosne i Hercegovine («Službeni glasnik BiH», br. 57/04 – u daljnjem tekstu: Zakon o carinskoj politici). Olakšica se ne primjenjuje na dobra oslobođena od plaćanja carine prema članu 176., stavovi 1. do 3. Zakona o carinskoj politici ; 3. dobra u tranzitu kroz carinsko područje Bosne i Hercegovine; 4. dobra koja se, u okviru carinskog postupka, privremeno izvoze i u nepromijenjenom stanju ponovo uvoze, pod uslovom da su takva dobra oslobođena od plaćanja carine u skladu sa carinskim propisima; 5. uvezena dobra koja su oslobođena od plaćanja carine, a namijenjena za: a) službene potrebe diplomatskih ili konzularnih predstavnika akreditiranih od strane Bosne i Hercegovine; b) službene potrebe međunarodnih organizacija, ako je to regulirano međunarodnim ugovorima čiji je potpisnik Bosna i Hercegovina; c) lične potrebe stranih lica diplomatskih i konzularnih predstavnika akreditiranih od strane Bosne i Hercegovine, uključujući i članove njihovih porodica; d) lične potrebe stranih lica međunarodnih organizacija, uključujući i članove njihovih porodica, ako je to regulirano međunarodnim ugovorima čiji je potpisnik Bosna i Hercegovina; 6. uvoz ulova s ribarskih brodova u lukama, pod uslovom da je takav ulov neprerađen ili da je bio podvrgnut samo onim postupcima koji su potrebni za očuvanje kvaliteta i da prije takvog uvoza nije izvršen nikakav promet; 7. usluge povezane s uvozom dobara, pod uslovom da je vrijednost takvih usluga uključena u osnovicu, u skladu s članom 21. stav 2. tačka 2. ovog zakona; 8. zlato i dragocjeni metali, novčanice i kovanice koje uvozi Centralna banka Bosne i Hercegovine. Član 27. Izvoz dobara Sljedeće se oslobađa od plaćanja (oporezuje nultom stopom) PDV-a: 1. izvoz dobara iz Bosne i Hercegovine od strane ili u ime prodavca; 2. pružanje usluga, uključujući i prijevoz i druge pomoćne usluge, koje su direktno povezane sa izvozom ili uvozom dobara, u skladu s članom 11. stav 3. ovog zakona; 3. dobra koja iz Bosne i Hercegovine izveze kupac ili drugo lice u ime kupca koji nema sjedište u Bosni i Hercegovini, osim dobara koja su namijenjena za opremanje privatnih brodova, zrakoplova ili bilo kojih drugih prijevoznih sredstava koja se koriste za lične potrebe; 4. usluge izvršene na dobrima koja su uvezena u Bosnu i Hercegovinu i izvezena od strane lica koja su izvršila te usluge licu koje nema stalno sjedište, a ni stalno ili uobičajeno mjesto boravka u Bosni i Hercegovini; 5. usluge isporuke dobara ovlaštenim organizacijama koje ta dobra izvoze u okviru registriranih humanitarnih ili dobrotvornih aktivnosti; 6. pružanje usluga koje vrše predstavnici i drugi posrednici u ime i za račun drugog, pod uslovom da te usluge čine dio usluga koje su navedene u ovom članu ili usluge koje se vrše van BiH; 7. izvoz zlata centralnim bankama. Član 28. Međunarodni prijevoz Sljedeće se oslobađa od plaćanja PDV-a: 1. snabdijevanje plovnih objekata gorivom i drugim dobrima: a) koji se koriste za plovidbu na otvorenom moru i koji prevoze putnike uz naknadu, odnosno koji su namijenjeni za obavljanje komercijalnih, industrijskih ili ribarskih aktivnosti; b) koji se koriste za spašavanje i pomoć na moru. 2. snabdijevanje, popravak, održavanje i iznajmljivanje objekata prema podtačkama a) i b) tačke 1. ovog člana, kao i snabdijevanje, iznajmljivanje, davanje u zakup, popravak i održavanje opreme, uključujući i opremu za ribarenje, koja je ugrađena ili se koristi na takvim plovnim objektima; 3. kupovina, popravak i davanje u zakup zrakoplova koje avioprijevoznici koriste za letove na međunarodnim linijama uz naknadu, kao i opticaj, davanje u zakup, popravak i održavanje opreme koja je ugrađena ili se koristi u takvim zrakoplovima; 4. snabdijevanje gorivom i drugim dobrima zrakoplova iz tačke 3. ovog člana; 5. pružanje usluga, osim usluga iz tačke 2. ovog člana, u svrhe zadovoljavanja direktnih potreba plovnih objekata iz tačke 2. ovog člana ili njihovog tereta; 6. pružanje usluga, osim usluga iz tačke 3. ovog člana, za zadovoljavanje direktnih potreba zrakoplova iz tačke 3. ovog člana ili njihovog tereta. Član 29. Diplomatske i međunarodne organizacije Sljedeće podliježe povratu PDV-a plaćenom za snabdijevanje dobrima i uslugama: 1. diplomatskih ili konzularnih predstavništava; 2. međunarodnih organizacija, ako je to regulirano međunarodnim ugovorima čiji je potpisnik Bosna i Hercegovina; 3. članova međunarodnih organizacija, uključujući i članove njihovih porodica, ako je to regulirano međunarodnim ugovorima čiji je potpisnik Bosna i Hercegovina. UIO donosi propise kojima regulira pravo na povrat PDV-a prilikom kupovine dobara. Član 30. Posebna oslobađanja Sljedeće se oslobađa od plaćanja PDV-a: 1. uvozi dobara namijenjenih za potrebe slobodnih zona i skladišta, osim carinskih; 2. isporuka dobara, pod uslovom da su: a) prijavljena UIO, da je prethodno odobrenje za takvu isporuku izdato u skladu sa carinskim propisima i da su privremeno uskladištena; b) isporučena u bescarinske zone ili bescarinska skladišta; c) isporučena unutar slobodne zone i slobodnih skladišta; d) isporučena za carinska skladišta. 3. svako pružanje usluga koje su povezane s prometom dobara iz tačke 2. ovog člana. Mjesta iz tačke 2. podtački a) do d) definirana su carinskim propisima. Svako oslobađanje od PDV-a po odredbama ovog člana priznaje se samo pod uslovom da određena dobra nisu puštena u slobodan promet i da je iznos PDV-a koji dospijeva puštanjem robe u slobodni promet jednak iznosu koji bi bio obračunat i naplaćen da su takva dobra oporeziva njihovim uvozom u Bosnu i Hercegovinu i unutar teritorije Bosne i Hercegovine. PDV se ne plaća na promet dobara koji je izvršen u bescarinskim prodavnicama na međunarodnim aerodromima ili međunarodnim lukama koje su registrirane za međunarodni promet, pod uslovom da ta dobra iz Bosne i Hercegovine iznose putnici, u propisanim količinama, u drugu zemlju. Pojam ''''putnik'''', kako je naveden u stavu 4. ovog člana, znači svako lice koje posjeduje kartu na kojoj je naznačen odredišni aerodrom ili odredišna luka u drugoj zemlji. UIO bliže propisuje uslove za primjenu stava 4. ovog člana, uključujući i PDV na izvoz na malo. Član 31. Uslovi za primjenu oslobađanja UIO propisuje uslove za primjenu oslobađanja propisanih članom 24. - 30. ovog zakona. X . ODBITAK ULAZNOG POREZA Član 32. Opće Ulazni porez je, u vezi s poreskim obveznikom, iznos PDV-a koji mu je obračunat na promet dobara ili usluga i PDV koji plati ili treba platiti prilikom uvoza dobara, gdje se (u oba slučaja) radi o dobrima ili uslugama koje koristi ili treba koristiti u svrhu poslovanja koje vrši. Obveznik ima pravo odbiti PDV koji je obavezan platiti ili ga je platio prilikom kupovine dobara ili usluga od drugog obveznika ili prilikom uvoza dobara, pod uslovom da ta dobra, odnosno usluge koristi za promet dobara i usluga koji podliježe plaćanju PDV-a. Obveznik može ostvariti pravo na odbitak ulaznog poreza za promet dobara i usluga koji izvrši u inozemstvu, pod uslovom da bi pravo na odbitak ulaznog poreza postojalo da je takav promet izvršen u Bosni i Hercegovini. Obveznik ne može ostvariti pravo na odbitak ulaznog poreza na: 1. promet dobara i usluga koje su oslobođene od plaćanja PDV-a, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano; 2. promet dobara i usluga izvršenih u inozemstvu, ako za taj promet ne bi imao pravo na odbitak ulaznog poreza da je izvršen u Bosni i Hercegovini; 3. promet dobara i usluga kupljenih od lica s prebivalištem u Bosni i Hercegovini, a koji nije registriran u skladu s ovim zakonom. Obveznik ima pravo na odbitak ulaznog poreza na promet dobara i usluga koje su oslobođene plaćanja PDV-a prema: 1. članu 26. tačka 8. ovog zakona i 2. članovima 27. i 28. ovog zakona. Obveznik ne može ostvariti pravo na odbitak ulaznog poreza na: 1. nabavku, proizvodnju i uvoz putničkih automobila, autobusa, motocikla, plovnih objekata i zrakoplova i rezervnih dijelova za takva prijevozna sredstva, goriva i potrošnog materijala za potrebe prijevoza, kao i iznajmljivanje, održavanje, popravke i druge usluge koje su povezane s korištenjem tih prijevoznih sredstava, osim ako prijevozna sredstva i druga dobra koristi isključivo za obavljanje svoje poslovne djelatnosti; 2. izdatke za poslovne zabave i smještaj; 3. izdatke koji se odnose na sticanje nepokretne imovine koju obveznik ili njegovo osoblje koristi kao objekat za stanovanje, boravak djece ili kao objekat za rekreaciju i aktivnosti u slobodno vrijeme, kao i dobra i usluge povezane s njima ili njihovom upotrebom; 4. izdatke obveznika i zaposlenih lica za reprezentaciju; 5. isplate zaposlenim u naturi. Pravo na odbitak ulaznog poreza obveznik može ostvariti samo ako posjeduje: 1. fakturu izdatu od strane drugog obveznika na kojoj je iskazan PDV u skladu s članom 55. ovog zakona; 2. dokument koji se odnosi na uvoz dobara, a kojim se potvrđuje da je primalac ili uvoznik prilikom uvoza platio PDV koji je na ovaj način iskazan; 3. ako ne raspolaže osnovnim sredstvima u skladu s članom 36. stav 2. i ako prijava za PDV sadrži sve podatke iz člana 39. stav 4. ovog zakona. Obveznik može odbiti ulazni porez od izlaznog PDV-a, ako ga ima, u poreskom periodu u kojem je PDV obračunat u skladu s članom 17. i 38. ovog zakona. Ako obveznik za kupljena dobra dobije fakturu u kojoj je PDV iskazan od strane lica koje, u skladu sa zakonom, ne može izdati takvu fakturu, on ne može ostvariti pravo na odbitak PDV-a koji je iskazan kao ulazni porez, bez obzira što je taj porez platio u dobroj namjeri. Ako obveznik primi fakturu na kojoj je iskazan iznos PDV-a u višem iznosu od iznosa koji je trebalo da bude obračunat i naplaćen u skladu s ovim zakonom, obveznik ne može više obračunati iznos odbiti kao ulazni porez, čak i ako je PDV plaćen. Član 33. Obračunavanje dijela ulaznog poreza koji se može odbiti – djelimično oslobađanje Ako obveznik koristi isporučena ili uvezena dobra za potrebe svoje poslovne djelatnosti ili prima usluge da bi izvršio promet dobara i usluga s pravom ili bez prava na odbitak ulaznog poreza, može da koristi pravo na odbitak srazmjernog dijela tog ulaznog poreza. Srazmjerni dio ulaznog poreza odgovara onom dijelu prometa dobara i usluga s pravom na odbitak ulaznog poreza u ukupnom prometu u koji nije uključen PDV. Srazmjerni poreski odbitak utvrđuje se primjenom procenta srazmjernog odbitka na iznos ulaznog poreza umanjenog za iznos koji obveznik nema pravo odbiti. U dio PDV-a koji se može odbiti ne ulazi: 1. iznos za promet koji se odnosi na opremu koju obveznici koriste u obavljanju svojih poslovnih djelatnosti; 2. iznos za pružanje finansijskih usluga, ako se vrše kao povremene transakcije i 3. iznos za promet nepokretne imovine, ako se promet vrši kao povremene transakcije. Iznos PDV-a koji se može odbiti utvrđuje se godišnje kao procenat i zaokružuje se na cijeli broj. Iznos koji se može odbiti za tekuću godinu određuje se na osnovu podataka dostavljenih u prethodnoj godini, a ako nema podataka o prometu iz prethodne godine ili ako se radi o zanemarivom (minimalnom) iznosu, iznos koji se može odbiti određuje UIO na osnovu izjave obveznika. Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, obveznik može, posebno za svaku djelatnost koju obavlja, odrediti dio koji se može odbiti, pod uslovom da odvojeno vodi knjige za svaku djelatnost i da dobije odobrenje od UIO. UIO može od obveznika zahtijevati da odvojeno vodi knjige za svaku pojedinu oblast privrednih djelatnosti koje obavlja. Član 34. Zgrade s dvostrukom namjenom PDV koji se odnosi na izgradnju zgrade, uključujući i njeno proširenje, a koja, uz prostorije za obavljanje privrednih djelatnosti obveznika, obuhvata i druge prostorije, može se odbiti u srazmjeri troškova za izgradnju prostorija firme u odnosu na ukupne troškove izgradnje. Poslovnim prostorijama ne smatraju se: 1. prostorije koje se koriste za boravak vlasnika ili njegovih zaposlenika, bez obzira da li se te prostorije koriste i kao poslovne prostorije; 2. prostorije koje se iznajmljuju, osim u slučaju kada je obveznik dobrovoljno registriran za iznajmljivanje u smislu člana 61. ovog zakona. PDV se može u potpunosti odbiti, pod uslovom da je dobavljač dobara, odnosno davalac usluga u fakturi jasno izvršio podjelu troškova koji se odnose na poslovne prostorije i druge prostorije. PDV na bilo kakav popravak, renoviranje, izmjenu i održavanje zgrada iz stava 1. ovog člana, a koji se ne može direktno pripisati poslovnim prostorijama, može se odbiti u srazmjeri površine poslovnih prostorija u odnosu na ukupnu površinu zgrade. PDV na bilo kakvu izgradnju, popravak ili održavanje nepokretne imovine, osim zgrada, može se odbiti saglasno općim odredbama zakona. Član 35. Drugi slučajevi dvostruke namjene UIO može propisati način obračunavanja i odbijanja dijela ulaznog poreza koji se može odbiti za one vrste dobara koje često služe dvostrukoj namjeni. Član 36. Ispravka odbitka ulaznoga poreza Obveznik koji izvrši odbitak ulaznog poreza u skladu s odredbama ovog zakona dužan je da isti ispravi ako: 1. naknadno utvrdi da je odbitak ulaznog poreza obračunat u većem ili manjem iznosu od iznosa na koji je obveznik imao pravo; 2. je nakon obračunavanja poreza došlo do otkazivanja kupovine ili smanjenja cijena. Obveznik, koji je ostvario pravo na odbitak ulaznog poreza pri nabavci opreme i objekata za vršenje svoje poslovne djelatnosti, dužan je izvršiti ispravku odbitka ulaznog poreza ako prestane ispunjavati uslove za ostvarivanje ovog prava, i to u roku od pet godina od kalendarske godine u kojoj je počela upotreba opreme, a u slučaju nepokretne imovine, deset godina od momenta početka upotrebe objekata. Momenat početka upotrebe opreme i objekata iz stava 2. ovog člana smatra se poreskim periodom u kojem je izvršen odbitak ulaznog poreza. Opremom iz stava 2. ovog člana smatraju se stalna sredstva koja podliježu amortizaciji, čija nabavna cijena prelazi iznos od 10.000,00 KM, a koja se, prema propisima o računovodstvu, klasificiraju kao stalna materijalna aktiva obveznika. Ispravka odbitka ulaznog poreza ne vrši se ako je iznos ispravke dijela PDV-a koji se može odbiti manji od pet procenata (najniži nivo). UIO može bliže regulirati primjenu odredbi ovog člana u pogledu ispravke odbitaka ulaznog poreza. Član 37. Odbitak ulaznog poreza prilikom početka obavljanja oporezivih djelatnosti Dobra na zalihama Svako lice koje se registrira kao PDV obveznik ima pravo na proporcionalni odbitak ulaznog poreza na dobra koja ima na zalihama na dan prije nego što se prvi put registrira kao PDV obveznik. Proporcionalni odbitak ulaznog poreza određuje UIO na osnovu računovodstvenih podataka koje obveznik dostavi i podataka o zalihama robe drugih poreskih obveznika koji obavljaju sličnu djelatnost. Obveznik iz stava 1. ovog člana može odbiti ulazni porez srazmjerno prometu dobara i usluga koje izvrši, ali nema pravo na povrat PDV-a po tom osnovu. XI. PERIOD OPOREZIVANJA, OBRAČUNAVANJA I PLAĆANJA PDV-A Član 38. Period obračunavanja PDV-a Poreski period za koji se obračunava PDV je jedan kalendarski mjesec. Obveznik je dužan obračunati PDV za odgovarajući poreski period na osnovu ukupnog prometa dobara ili usluga iskazanih u fakturama u tom poreskom periodu. Član 39. Podnošenje prijave za plaćanje PDV-a i plaćanje poreza Obveznici su dužni svoju PDV obavezu obračunatu za određeni poreski period navesti u mjesečnoj PDV prijavi. Prijavu iz stava 1. ovog člana obveznik podnosi do 10-og u mjesecu po isteku poreskog perioda. Obveznik podnosi prijavu za PDV bez obzira da li je obavezan platiti PDV u periodu za koji je prijava podnesena. Prijava za PDV sadrži sve neophodne podatke za obračunavanje poreske obaveze obveznika. Lica iz Poglavlja III. ovog zakona, koja podliježu obavezi plaćanja PDV-a, također plaćaju PDV u rokovima iz stava 2. ovog člana. Kod uvoza dobara, PDV koji dospijeva na njih obračunava se, naplaćuje i plaća u skladu s propisima zakona koje se odnose na naplatu carinskih i drugih dažbina koje dospijevaju prilikom uvoza. Oblik i sadržaj prijave za PDV propisuje UIO prema propisima donesenim prema ovom zakonu. XII. POSEBNA SHEMA ZA NAPLATU PDV-A NA PROMET POVEZAN S GRAĐEVINSKIM RADOVIMA Član 40. Opseg Posebne sheme Obaveza plaćanja PDV-a kod prometa dobara i usluga koje su u vezi sa izgradnjom nepokretne imovine prebacuje se na lice kojem je izvršen promet u vezi sa izgradnjom te imovine (u daljnjem tekstu: Posebna shema). Posebna shema odnosi se na građevinske radove na izgradnji novih zgrada, kao i radove na renoviranju, proširivanju i održavanju postojećih zgrada, a čija ukupna vrijednost prelazi iznos od 25.000,00 KM. Član 41. Funkcioniranje Posebne sheme Izvođač radova koji je angažirao kooperanta za promet dobrima i uslugama, koje utiču na izvođenje građevinskih radova koje vrši izvođač, obveznik je plaćanja PDV-a koji mu obračuna kooperant. Plaćanje PDV-a koji kooperant obračuna izvođaču, izvođač radova vrši s pozivanjem na PDV identifikacioni broj kooperanta. Dokaz da je izvršio plaćanje izvođač radova dostavlja kooperantu. Član 42. Prava i obaveze prema Posebnoj shemi Kooperant i izvođač radova su solidarno i pojedinačno odgovorni za plaćanje PDV-a, dok se ne primi dokaz da je fakturirani PDV plaćen. Kooperant obračunava, plaća i podnosi prijavu za PDV prema Posebnoj shemi u skladu s odredbama ovog zakona, na isti način kao i za bilo koju drugu privrednu djelatnost. Plaćanje PDV-a od strane izvođača radova, koji obračunava kooperant, tretira se kao ulazni porez, a dokaz o plaćanju istog je osnov za odbitak ulaznog poreza za dobavljača robe, odnosno davaoca usluga. Član 43. Produžetak primjene Posebne sheme UIO može propisima produžiti primjenu Posebne sheme, tako da pravdanje i plaćanje PDV-a u ime isporučioca dobara, odnosno davaoca usluga postane obaveza registriranog PDV obveznika koji prima građevinske radove. XIII. POSEBNI POSTUPCI OPOREZIVANJA Član 44. Male firme Lice čiji ukupan promet dobara ili usluga (u daljnjem tekstu: ukupan promet) u prethodnoj godini ne prelazi ili nije vjerovatno da će preći iznos određen članom 57. stav 1. ovog zakona nije obveznik u smislu odredbi ovog zakona. Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na obveznika koji je prethodno registriran, odnosno čiji je ukupan promet bio veći od iznosa određenog u članu 57. stav 1. ovog zakona. Lice koje kao predstavnik domaćinstva obavlja poljoprivrednu ili šumarsku djelatnost za koju se porez na dohodak plaća u skladu s katastarskim prihodom od poljoprivrednog i šumskog zemljišta (u daljnjem tekstu: poljoprivrednik) nije obveznik u smislu odredbi ovog zakona ako je ukupan katastarski prihod svih članova domaćinstva niži od 15.000 KM. Pojam "domaćinstvo" znači zajednica življenja, privređivanja i trošenja zajednički ostvarenih prihoda. Lica iz stava 1. do 3. ovog člana nemaju pravo iskazivanja PDV-a u fakturama ili odbitka ulaznog poreza i nisu dužna voditi knjige na način propisan ovim zakonom. Lica iz stava 1. do 3. ovog člana mogu, u bilo kom momentu, podnijeti zahtjev UIO za plaćanje PDV-a. UIO, na osnovu zahtjeva od strane lica iz stava 6. ovog člana, donosi rješenje o njihovoj registraciji za PDV, a obaveza plaćanja PDV-a za takva lica traje najmanje 60 mjeseci. Član 45. Poljoprivrednici Svi poljoprivrednici opisani u stavu 3. člana 44. koji nisu poreski obveznici imaju pravo na paušalnu naknadu za ulazni porez (u daljnjem tekstu: paušalna naknada) prilikom kupovine poljoprivrednih i šumarskih dobara i usluga koje nastaju kao rezultat djelatnosti na koje se plaća porez na katastarski dohodak od poljoprivrede i šumarstva, pod uslovima i na način utvrđen ovim članom i pod uslovom da su prethodno dobili odobrenje od UIO. Paušalna naknada plaća se poljoprivredniku koji izvrši promet koji uključuje poljoprivredna i šumarska dobra i usluge licima koja se smatraju obveznicima u smislu ovog zakona. Obveznici iz stava 2. ovog člana, kojima poljoprivrednici vrše promet dobara ili usluga, obavezni su paušalnu naknadu dodati na iznos koji plaćaju za promet dobara ili izvršene usluge. Obveznici iz stava 3. ovog člana imaju pravo na odbitak paušalnog iznosa kao ulaznog poreza pod uslovima propisanim ovim zakonom. Bliže uslove za primjenu ovog člana donosi UIO. UIO prije isteka tekuće godine utvrđuje iznos godišnje naknade za narednu godinu. Iznos naknade utvrđuje se tako da se obveznicima prema ovom članu kompenzira PDV koji su im za promet dobara i usluga obračunali poljoprivrednici. Član 46. Usluge koje pružaju putničke agencije i turoperatori Putničkim agencijama i turoperatorima (u daljnjem tekstu: putničke agencije), u smislu ovog zakona, smatraju se obveznici koji pružaju turističke usluge i koji, u vezi s tim uslugama, postupaju u svoje ime, pri čemu za organizaciju putovanja koriste dobra i usluge drugih obveznika koje putnici neposredno koriste (u daljnjem tekstu: putničke pogodnosti) i plaćaju PDV u skladu s ovim članom. Sve usluge koje putnička agencija izvrši za organizaciju putničkih pogodnosti smatraju se, u smislu ovog zakona, jedinstvenom uslugom. Mjesto vršenja jedinstvene turističke usluge utvrđuje se u skladu s članom 15. stavovi 1. i 2. ovog zakona. Osnovica jedinstvene usluge koju vrši turistička agencija je iznos koji predstavlja razliku između ukupne naknade koju plaća putnik i stvarnih troškova koje putnička agencija plaća za primljena dobra i izvršene usluge od strane drugih obveznika, bez PDV-a. Ako se lica koja vrše promet dobara i usluga turističkoj agenciji nalaze izvan Bosne i Hercegovine, PDV se ne plaća saglasno članu 28. stav 1. tačka 6. ovog zakona. Ako se promet dobara i usluga djelimično vrši u Bosni i Hercegovini, a djelimično izvan Bosne i Hercegovine, PDV se plaća samo na onaj dio prometa koji se vrši u Bosni i Hercegovini. Putnička agencija nema pravo na odbitak ulaznog poreza koji je obračunat od strane obveznika koji su izvršili promet dobara i usluga za neposrednu korist putnika. Član 47. Korištena roba, umjetnička djela, kolekcionarski predmeti i antikviteti Svaki obveznik koji, u okviru obavljanja svojih djelatnosti, radi ili u svoje ime ili u ime drugog lica prema ugovoru, na osnovu kojeg se provizija plaća za kupovine i prodaje, a koji kupi ili dobije korištenu robu, umjetnička djela, kolekcionarske predmete i antikvitete, s namjerom da ih preproda (u daljnjem tekstu: preprodavac), može se opredijeliti da PDV obračuna na transakcije koje se odnose na pojedine stavke, u skladu s ovim članom i članovima 48. i 49. Pojam ''''korištena roba'''' znači svaki pokretni predmet koji je pogodan za daljnju upotrebu u postojećem stanju ili nakon popravka, osim umjetničkih djela, kolekcionarskih predmeta, antikviteta, plemenitih metala i dragog kamenja. Sljedeće se smatra plemenitim metalima: srebro (uključujući srebro kombinirano sa zlatom ili platinom), zlato (uključujući zlato kombinirano s platinom), platina i svi predmeti izrađeni od tih metala, pod uslovom da naknada za promet ovih metala ne prelazi tržišnu vrijednost. Dragim kamenjem smatraju se: dijamanti, rubini, safiri i smaragdi, bez obzira da li su u obrađenom ili neobrađenom stanju, pod uslovom da nisu ugrađeni ili povezani u niske. ''''Umjetnička djela'''', kolekcionarski predmeti'''' i ''''antikviteti'''' slijede definicije pojmova navedene u Aneksu 1. ovog zakona. Ako preprodavci istovremeno obračunavaju, naplaćuju i plaćaju PDV prema općim uslovima, obavezni su u svojim knjigama posebno knjižiti nabavku. Preprodavci mogu obračunati i naplatiti PDV prema posebnim uslovima, ako su kupili ili dobili dobra iz stava 1. ovog člana: 1. od lica koja nisu obveznici; 2. od drugih obveznika koji, u skladu s ovim zakonom, nisu imali pravo na odbitak ulaznog poreza za promet takvim dobrima, a koji su oslobođeni prema članovima 24. i 25. ovog zakona; 3. od obveznika iz člana 44. stav 1. i 2. ovog zakona, ako je u pitanju poslovna imovina; 4. od drugih preprodavaca, u mjeri u kojoj promet podliježe plaćanju PDV-a prema posebnim uslovima prema ovom članu. Ako su ispunjeni uslovi precizirani u članu 27. ovog zakona, promet dobara prema ovom članu također je oslobođen od PDV-a. Preprodavci koji obračunavaju PDV u skladu s ovim članom i članovima 48. i 49. ovog zakona ne mogu na ispostavljenim fakturama iskazati PDV ili navesti bilo koji podatak na osnovu kojeg se može PDV obračunati. UIO izdaje bliže propise kojima se propisuje primjena posebnih uslova, uključujući zahtjeve za fakturiranjem i vođenjem knjigovodstva itd. Član 48. Osnovica za promet korištene robe, umjetničkih djela, kolekcionarskih predmeta i antikviteta Osnovica za promet dobara iz člana 47. ovog zakona je razlika između prodajne i nabavne cijene dobra, uz odbitak PDV-a koji je sadržan u toj razlici. Nabavna cijena za preprodavca je ukupno plaćeni iznos u gotovini, dobrima ili uslugama, u koji ulaze svi porezi, provizije, troškovi i dažbine koje preprodavac plati licu od kojeg je nabavio ta dobra. Prodajna cijena za preprodavca je ukupni iznos koji je preprodavac primio ili treba primiti od kupca ili trećeg lica, a u koji ulaze i subvencije koje su direktno povezane s takvim prometom, porezi, provizije, troškovi pakiranja, prijevoza i osiguranja koje preprodavac obračunava kupcu, uključujući i PDV. Ako je nabavna cijena veća od prodajne cijene, oporezivi iznos je nula. Preprodavac koji se odluči za vršenje obračuna izlaznog poreza prema općim uslovima propisanim ovim zakonom ima pravo na odbitak ulaznog poreza u skladu s općim odredbama u momentu kada je obračunata obaveza PDV-a postala naplativa. Član 49. Drugi slučajevi prometa umjetničkih djela, kolekcionarskih predmeta i antikviteta Preprodavac može također odabrati da obračunavanje PDV-a vrši na razliku između prodajne i nabavne cijene za promet sljedećih dobara: 1. umjetničkih djela, kolekcionarskih predmeta i antikviteta koje on sam uvozi; 2. umjetničkih djela koja dobije direktno od umjetnika ili njegovog pravnog nasljednika; 3. umjetničkih djela koja dobije po nižoj stopi od obveznika koji nije preprodavac. Osnovica za promet dobara prema ovom članu je razlika između prodajne cijene preprodavca za takva dobra i nabavne cijene preprodavca za ta dobra, umanjena za PDV na tu razliku. Nabavna cijena za uvoze je iznos koji je jednak osnovici za uvoz dobara, uvećan za PDV koji je obračunat i naplaćen ili plaćen na takav uvoz. Nabavna cijena prema stavu 1. tačke 2. i 3. ovog člana je ukupno plaćeni iznos, u koji su uračunati svi porezi, provizije, troškovi i dažbine koje je preprodavac platio licu od kojeg je ta dobra dobio. Prodajna cijena preprodavca je ukupno plaćeni iznos koji preprodavac primi ili treba primiti od kupca ili trećeg lica, u koji su uključene subvencije koje su direktno povezane s prometom, porezi i sve druge dažbine i zavisni troškovi nabavke, provizije, troškovi pakiranja, isporuke i osiguranja koje preprodavac obračunava kupcu, u koji je uključen PDV. Ako je nabavna cijena veća od prodajne cijene za ista dobra, za osnovicu se smatra da je nula. Preprodavac koji vrši promet dobara prema ovom članu ne može odbiti ulazni porez na dobra koja je dobio ili uvezao na ovaj način. Odredbe člana 48. stav 2. i 3. ovog zakona primjenjuju se i na promet dobara u smislu ovog člana. U slučajevima kada nije moguće obračunati PDV na svaki isporučeni artikal, jer su kupovina i prodaja izvršene u cijelosti, obveznik može odrediti maržu za oporezivanje prema posebnim uslovima za određeni poreski period, kao razliku između ukupnog prometa u tom periodu i ukupne nabavke dobara navedenih u članu 47. stav 2. ovog zakona. UIO može izdati detaljnije propise u vezi s primjenom ovog člana. Član 50. Promet dobara na javnoj aukciji Obveznik koji, prilikom unapređivanja svoje djelatnosti, radi ili u svoje ime ili u ime drugog lica po ugovoru na osnovu kojeg se plaća provizija za kupovinu ili prodaju korištene robe, umjetničkih djela, kolekcionarskih predmeta i antikviteta na javnoj aukciji (u daljnjem tekstu: aukcionar), s namjerom da ih proda najboljem ponuđaču, može obračunavati i naplaćivati PDV saglasno ovom članu i članu 51. Zakona. Ako aukcionar istovremeno obračunava i naplaćuje PDV prema općim i posebnim uslovima, obavezan je u svojim knjigama navesti odvojene podatke o prometu i obračunati i naplatiti PDV za svaki posebno. Aukcionar može obračunati i naplatiti PDV u skladu sa stavom 1. ovog člana ako radi u ime nalogodavca koji je: 1. lice koje nije oporezivo lice; 2. drugi obveznik koji prema ovom zakonu nema pravo na odbitak ulaznog PDV-a za ta dobra; 3. obveznik prema stavu 1. i 2. člana 44. ovog zakona, ako se radi o njegovim stalnim sredstvima; 4. preprodavac prema članu 47. ovog zakona. Definicije iz stava 2. i 3. člana 47. primjenjuju se i na slučajeve navedene u ovom članu. Član 51. Osnovica za promet dobara na javnoj aukciji Osnovica za promet dobara iz člana 50. ovog zakona je razlika između cijene koja je postignuta na javnoj aukciji i iznosa koji je aukcionar platio nalogodavcu za izvršeni promet dobara, u koji je uključen PDV koji je aukcionar platio na proviziju. Iznos koji aukcionar treba platiti nalogodavcu jednak je razlici između cijene postignute na javnoj aukciji i iznosa provizije koju aukcionar primi ili treba primiti od nalogodavca, prema ugovoru kojim se provizija plaća pri prodaji. Cijena koja je postignuta na aukciji je ukupni iznos u koji su uključeni porez i direktni troškovi, kao što su: provizija, troškovi pakiranja, prijevoza i osiguranja, a koje kupac plaća aukcionaru za robu. Aukcionar je obavezan kupcu i nalogodavcu ispostaviti fakturu za svaki promet dobara na javnoj aukciji. U fakturi koja se ispostavlja kupcu mora se navesti cijena dobara postignuta na aukciji, porezi i druge dažbine, te direktni troškovi (provizija, troškovi pakiranja, prijevoza i osiguranja) koje aukcionar obračunava kupcu dobara. PDV se ne može posebno iskazivati na fakturi. U fakturi koju aukcionar ispostavlja nalogodavcu mora odvojeno biti navedena cijena postignuta na aukciji i iznos provizije koju aukcionar treba primiti ili je primio od nalogodavca. Ako je aukcionar fakturu navedenu u stavu 7. ovog člana ispostavio nalogodavcu koji je obveznik, takva faktura zadovoljava uslove za izdavanje fakture predviđene u članu 55. ovog zakona. Smatra se da je nalogodavac izvršio promet dobara kada aukcionar ta dobra proda na javnoj aukciji. XIV. POVRAT PDV-A Član 52. Povrat ulaznog poreza Ako je iznos ulaznog poreza u poreskom periodu veći od iznosa izlazne poreske obaveze za isti period, obveznik ima pravo na povrat razlike. Ako obveznik odluči da mu se ne izvrši povrat razlike iz stava 1. ovog člana, ta razlika se priznaje kao poreski kredit. Svaki poreski kredit, koji se ne iskoristi nakon perioda od šest mjeseci, vraća se. Svaki dospjeli povrat iz stava 1. ovog člana, na zahtjev obveznika, vrši se najkasnije u roku od 60 dana po isteku roka za predaju prijave za PDV. Povrat ulaznog poreza zbog ispravke greške u plaćanju vrši se u roku iz stava 3. ovog člana, nakon što obveznik obavijesti UIO o nastaloj grešci ili nakon što je UIO utvrdi na bilo koji drugi način. Obveznik čija je osnovna djelatnost izvoz dobara i koji u uzastopnim prijavama za PDV iskazuje iznos ulaznog poreza koji je veći od iznosa njegove izlazne poreske obaveze, ima pravo na povrat u roku od 30 dana od podnošenja prijave za PDV. Obveznik, koji ne primi razliku u PDV-u u roku iz stava 3. i 4. ovog člana, ima pravo na kamatu po stopi propisanoj zakonom kojim se regulira stopa zatezne kamate, počevši od prvog dana nakon isteka roka od 30 dana od dana podnošenja prijave za PDV. Ako je obvezniku dospio rok za plaćanje drugih poreza, obveznik prima povrat razlike umanjen za iznos poreskog duga. Propise kojima se obuhvataju detaljni uslovi i način povrata ulaznog poreza donosi UIO. Član 53. Povrat PDV-a obveznicima koji nemaju uspostavljeno poslovanje u Bosni i Hercegovini Svaki obveznik koji nema uspostavljeno poslovanje u Bosni i Hercegovini ima pravo na povrat ulaznog poreza koji mu je obračunat na promet dobara i usluga izvršenih od strane obveznika iz Bosne i Hercegovine ili koji je obračunat na uvezenu robu u Bosnu i Hercegovinu, pod uslovima i na način propisan ovim zakonom. Obveznik iz stava 1. ovog člana ima pravo na povrat ulaznog poreza ako: 1. dobra kupi ili uveze, odnosno primi usluge u svrhu obavljanja djelatnosti koju strani obveznik obavlja u inozemstvu, pod uslovom da bi strani obveznik imao pravo na odbitak ulaznog poreza na tu djelatnost da je obavlja u Bosni i Hercegovini; 2. u toku perioda u kojem se priznaje pravo na povrat ulaznog poreza, ne vrši promet dobara i usluga koji bi se smatrao prometom izvršenim u Bosni i Hercegovini, osim: a) usluga u vezi s uvozom dobara povezanim s članom 21. stav 2. tačka 2. ovog zakona; b) usluga u vezi s uvozom u skladu s članom 26. i izvozom u skladu s članom 27. ovog zakona; c) usluga na koje je PDV plaćen od strane lica za koje su te usluge izvršene. 3. Obveznici imaju pravo na povrat ulaznog poreza u određenom periodu na osnovu zahtjeva koji podnesu UIO. Propise kojima će se bliže regulirati uslovi i način povrata ulaznog poreza donosi UIO. Član 54. Povrat PDV-a vezanog za izvoz od strane putnika Fizička lica koja nemaju stalno mjesto prebivališta u Bosni i Hercegovini imaju pravo na povrat PDV-a na robu koju kupe u Bosni i Hercegovini i iznesu je izvan Bosne i Hercegovine, osim na: mineralna ulja, alkohol i alkoholna pića i prerađevine od duhana. Propise kojima će se bliže regulirati uslovi i način povrata PDV-a donosi UIO. XV. ISPOSTAVLJANJE FAKTURE, KNJIGOVODSTVO I ČUVANJE DOKUMENATA Član 55. Poreske fakture Obveznik je dužan klijentu izdati fakturu ili drugi dokument koji služi kao faktura (u daljnjem tekstu: faktura) za svaki promet dobara i usluga, izuzev za onaj promet koji je oslobođen u svrhe PDV-a u smislu člana 24. i 25. ovog zakona. Obaveza izdavanja fakture iz stava 1. ovog člana postoji i ako je nastala obaveza plaćanja za dio prometa, odnosno prije nego što je izvršen cijeli promet. Lice koje prima fakturu ili izdaje izvod o plaćanju mora osigurati da je dobavljač robe, odnosno davalac usluga obveznik. Obaveza ispostavljanja poreske fakture smatra se ispunjenom kada kupac ili klijent ispostavi potvrdu o plaćanju, koja sadrži iste podatke kao što su oni na fakturi opskrbljivača. UIO izdaje bliže propise o uslovima za poresko fakturiranje, uključujući i dopuštanje da se blagajnički računi ispostavljaju samo u maloprodaji, osim ako kupac ne traži fakturu, utvrđujući ograničenja za korištenje platnih izvoda klijenta. Knjižno obavještenje izdaje se u sljedećim slučajevima kada: 1. se roba vraća nakon ispostavljanja fakture; 2. dobavljač dobara, odnosno davalac usluga nakon ispostavljanja fakture odobri sniženje cijene ili popust; i 3. dobavljač dobara, odnosno davalac usluga primi dodatnu uplatu za isporučena dobra, odnosno izvršene usluge nakon ispostavljanja fakture. Lica koja nisu registrirana kao obveznici, kao i registrirani obveznici koji vrše promet dobara i usluga koji je oslobođen od PDV-a, ne mogu na fakturi iskazati iznos PDV-a ili na bilo koji drugi način naznačiti da je u fakturi sadržan iznos PDV-a. Obveznik prema stavu 7. ovog člana, koji primi potvrdu o plaćanju na kojoj je naznačeno da iznos uključuje PDV, obavještava lice koje je ispostavilo potvrdu o plaćanju o ovim okolnostima i vraća primljeni iznos PDV-a. Obveznik koji, suprotno stavu 7. i 8. ovog člana, prikaže iznos PDV-a na fakturi ili na bilo koji drugi način naznači da je u iznosu fakture uključen PDV, naznačeni iznos PDV-a plaća UIO. Isto tako, PDV se plaća UIO ako obveznik iskaže previsok iznos PDV-a na fakturi ili na fakturi koja se odnosi na promet na koji se PDV ne treba plaćati u iznosu iskazanog PDV-a ili ako na drugi način naznači da fakturirani iznos uključuje PDV. Plaćanje UIO pogrešno fakturiranog ili dobijenog iznosa može se izbjeći ako se greška ispravi u korist kupca. U kalkulaciji cijena jasno se navodi da u cijenu nije uključen PDV. Član 56. Knjigovodstvo Svaki obveznik obavezan je voditi knjige s dovoljno podataka koji će omogućiti urednu primjenu PDV-a, uključujući i obračunavanje obaveze PDV-a za svaki period PDV-a i inspekciju od strane UIO. Navedene knjige vode se u skladu s propisima o računovodstvu. Dobavljač dobara, odnosno davalac usluga dužan je čuvati kopije svih faktura, knjižnih obavještenja i izvoda o plaćanju. UIO može donijeti bliže propise o računovodstvu i knjigovodstvu, uključujući i utvrđivanje zahtjeva i uslova za pretvaranje računovodstva i knjigovodstva koje se vodi u stranoj valuti u državnu valutu u svrhu utvrđivanja poreske obaveze i drugih podataka koji se obavezno vode. XVI . REGISTRACIJA OBVEZNIKA Član 57. Registracija za PDV Svako lice čiji oporezivi promet dobrima ili uslugama i promet dobrima oslobođenim uz kredit u prethodnoj godini prelazi ili je vjerovatno da će preći prag od 50.000 KM dužno je da se registrira prema ovom zakonu kao poreski obveznik. Kada se određuje da li je ili nije pređen prag od 50.000 KM, uzima se u obzir i promet povezanih firmi i ostalih subjekata koji su kroz posjedovanje dionica, ili na bilo koji drugi način, pod zajedničkom neposrednom ili posrednom kontrolom. Bliže propise za registraciju obveznika, uključujući i registracije dozvoljene prema članu 44. stav 6. zakona, donosi UIO. Registrirani obveznici ili lica koja raspolažu dobrima u pogledu kojih se prema ovom zakonu smatra da s njima raspolažu obveznici zavode se u jedinstveni registar (u daljnjem tekstu: poreski registar) koji vodi UIO, a koji služi u svrhu provođenja ovog zakona. Bliže propise o zavođenju u jedinstveni registar obveznika, kao i o unošenju i ispravljanju podataka u tom registru donosi UIO. Obveznik je dužan obavijestiti UIO o izmjenama podataka koji utiču na obračunavanje i plaćanje PDV-a, a koji su vezani za početak, mijenjanje ili prestanak djelatnosti, osim ako nije drukčije propisano ovim zakonom. UIO izdaje rješenje o registraciji obaveze plaćanja PDV-a u poreski registar za svako lice iz stava 1. ovog člana. Uvjerenje o registraciji jasno se izlaže na istaknutom mjestu u poslovnim prostorijama. Obveznici podnose zahtjev za registraciju najkasnije osam dana prije započinjanja oporezivog poslovanja. Sva lica koja prvi put postaju ili mogu postati obveznici dužna su UIO podnijeti zahtjev za registraciju najkasnije do 20-og u kalendarskom mjesecu po isteku mjeseca u kojem su ostvarila ili je vjerovatno da će ostvariti promet dobara ili usluga u iznosu koji je veći od iznosa propisanog u stavu 1. ovog člana. Ta lica postaju registrirani obveznici danom koji utvrdi UIO u rješenju o registraciji koje se izdaje u roku od 15 dana od dana prijema zahtjeva. Izuzetno od odredbi stava 1. ovog člana, UIO po službenoj dužnosti određuje PDV obavezu poljoprivrednika čiji katastarski prihod prelazi iznos predviđen stavom 3. člana 44. ovog zakona. Sva lica koja raspolažu dobrima, koja se prema ovom zakonu tretiraju kao da su isporučena od strane obveznika koji obavljaju svoju poslovnu djelatnost, obavezna su UIO podnijeti zahtjev za registraciju u roku od 15 dana od dana kada steknu pravo na raspolaganje takvim dobrima. Oblik i sadržaj zahtjeva za registraciju propisuje UIO. Član 58. Registracija zasebnih poslovnih subjekata Kada obveznik ima više od jednog poslovnog subjekta u Bosni i Hercegovini, podnosi zahtjev za registraciju kao da se radi o jednom poslovnom subjektu. Na zahtjev obveznika prema prethodnom stavu, UIO može posebno registrirati svaki poslovni subjekt, pod uslovom da se knjigovodstvo vodi odvojeno za svaki od njih. Član 59. Zajednička registracija Kada više obveznika zajednički obavlja djelatnosti koje su oporezive prema ovom zakonu, UIO može, na zahtjev tih obveznika, odobriti zajedničku registraciju. Zajednička registracija može se odobriti i u slučaju kada dva ili više obveznika obavljaju djelatnosti koje su i oporezive i oslobođene prema ovom zakonu. Uslov za zajedničku registraciju je da jedan obveznik, pravno lice ili matična firma, direktno ili indirektno, kroz posjedovanje svih dionica, u potpunosti posjeduje podružnu firmu ili firme drugog obveznika koje su uključene u zajedničku registraciju. Član 60. Registracija poreskih punomoćnika Obveznik koji nema sjedište u Bosni i Hercegovini, a koji vrši promet dobara i usluga u Bosni i Hercegovini, registrira se kod poreskog punomoćnika koji ima sjedište u Bosni i Hercegovini. Obveznik i punomoćnik su solidarno i pojedinačno odgovorni za porez koji se obračunava u skladu s ovim zakonom. Prava i obaveze koje imaju obveznici u Bosni i Hercegovini, u skladu s ovim zakonom, odnose se i na punomoćnika. Član 61. Dobrovoljna registracija UIO može dati odobrenje za dobrovoljnu registraciju licima koja vrše iznajmljivanje, poljoprivrednu obradu posjeda ili bilo kojeg njegovog dijela. Dobrovoljna registracija može se odobriti licu koje iznajmljuje prostorije, osim ako se te prostorije izdaju za stanovanje. Dobrovoljna registracija ne uključuje već ustanovljene zakupe osim ako to zakupac ne prihvati. UIO može uslovno dati rješenje za dobrovoljnu registraciju licu koje kupuje i izgrađuje objekte i vrši unapređenja zemljišta u svrhu prodaje obvezniku. Dobrovoljna registracija iz stava 1. ovog člana daje se na period od najmanje dvije kalendarske godine. U slučaju da se dobrovoljna registracija odobri prije nego što se završi izgradnja objekata koji se izdaju u zakup, vrijeme registracije počinje teći od početka prvog zakupa. UIO može bliže propisati postupak dobrovoljne registracije prema ovom članu. Član 62. Prestanak registracije UIO, na zahtjev obveznika ili po službenoj dužnosti, može donijeti rješenje o brisanju obveznika iz jedinstvenog registra kada obveznik u prethodnoj kalendarskoj godini nije ostvario ukupan promet veći od iznosa utvrđenog odredbama stavova 1. do 3. člana 44. i stava 1. člana 57. ovog zakona. Ako obveznik prestane obavljati poslovne djelatnosti, UIO po službenoj dužnosti donosi rješenje o prestanku registracije za PDV. Prije donošenja rješenja o prestanku registracije, obveznik je dužan obračunati i platiti PDV na sve nabavke koje je izvršio do dana obavještavanja UIO o prestanku obavljanja djelatnosti i izvršiti popis svih dobara na zalihama. Obveznik je dužan obračunati PDV na dobra koja su popisana na zalihama, kao da se radi o kupovini dobara za njegove vlastite potrebe. UIO donosi rješenje o prestanku registracije nakon izmirivanja poreskih obaveza iz stavova 3. i 4. ovog člana. XVII. NADZOR OBRAČUNAVANJA, PLAĆANJA I NAPLATE PDV-A Član 63. Nadzor obračunavanja, plaćanja i naplate PDV-a Nadzor obračunavanja, plaćanja i naplate PDV-a vrši UIO, u skladu s posebnim zakonom. Kod uvoza robe, obračunavanje, naplaćivanje i plaćanje PDV-a nadzire UIO u skladu sa carinskim propisima kao da PDV predstavlja uvoznu carinsku dažbinu. XVIII. PREVENTIVNE MJERE PROTIV OBVEZNIKA KOJI VRŠE FIKTIVNI PROMET Član 64. Tumačenje "Fiktivni promet" znači obavljanje poslovnih djelatnosti s ciljem da se prijevarom izbjegne plaćanje PDV-a. Član 65. Promet i poslovanje zasnovani na ugovorima koji su suprotni javnom redu i interesu Izuzetno od odredbi propisanih u Poglavlju X. ovog zakona, UIO odbija zahtjeve za povrat PDV-a, ako do prometa na kojem je zasnovan zahtjev nije došlo zbog toga što se ugovorni osnov između dobavljača i primaoca osnovano smatra nevažećim. UIO odbija zahtjeve iz stava 1. ovog člana, bez obzira na dobre namjere lica koje vrši potraživanje, a u vezi s nevaženjem ugovorne osnove. Član 66. Solidarna odgovornost UIO odbija zahtjeve za povrat PDV-a u slučaju kada je podnosilac zahtjeva znao ili mogao znati da je isporučilac dobara, odnosno davalac usluga nepravilno izvršio obračun svog PDV-a. Za podnosioca zahtjeva smatra se da je znao ili imao razloga znati da je promet izvršen pod uslovima koji ukazuju na to da su poslovne djelatnosti isporučioca dobara, odnosno davatelja usluga neprofitabilne ako su svi troškovi poslovanja, uključujući i PDV, plaćeni. UIO je ovlaštena naložiti za određene registrirane poreske obveznika koji su u dugu – dužnike da PDV na isporuke registriranim obveznicima PDV-a, plati od strane primaoca isporuke. Članovi 41. do 43. ovog zakona u vezi s prometom koji se odnosi na građevinske radove također se primjenjuju na primaoce i isporučioce dobara i usluga prema posebnoj shemi za poreske obveznike- dužnike, propisanoj u prethodnom stavu. Posebna shema za poreske obveznike-dužnike može se primijeniti na određenog poreskog obveznika – dužnika ako je u opasnosti značajan iznos poreskih prihoda i ako UIO smatra da je korištenje ove posebne sheme neophodno i najprikladnije da bi se spriječilo akumuliranje dugova. UIO će svojim propisima odrediti dodatne uslove za primjenu ove posebne sheme na poreske obveznike – dužnike. Odluka o uvođenju posebne sheme za određenog poreskog obveznika-dužnika objavljuje se u ''''''''Službenom glasniku BiH'''''''' i u najmanje tri najčitanije dnevne novine i ne može se primjenjivati na bilo kog poreskog obveznika – primaoca isporuke prije njenog objavljivanja. XIX. KAZNENE ODREDBE Član 67. Prekršaji Svaki poreski obveznik koji činjenjem ili nečinjenjem napravi prekršaj podliježe novčanoj kazni za prekršaj. Poreski obveznik koji: 1. obračuna i naplati PDV na prijenos imovine koja čini firmu ili dio firme, u suprotnosti sa stavom 2. člana 7. ovog zakona, bit će novčano kažnjen u iznosu koji odgovara iznosu od 50% od obračunatog iznosa; 2. ne obračuna i ne plati PDV na osnovicu u skladu s članom 20. ovog zakona bit će novčano kažnjen u iznosu koji odgovara iznosu od 50% od neobračunatog ili neplaćenog iznosa, a minimalno u iznosu od 100 KM; 3. ne obračuna i ne plati ili pogrešno obračuna i plati PDV u skladu sa stavom 2. člana 38. i stavom 5. člana 39. ovog zakona bit će novčano kažnjen u iznosu koji odgovara iznosu od 50% od neplaćenog ili pogrešno obračunatog iznosa, a minimalno u iznosu od 100 KM; 4. ne podnese prijavu za PDV ili je ne podnese u propisanom roku, u skladu sa stavovima 1. do 4. člana 39. ovog zakona, bit će novčano kažnjen u iznosu od 300 KM, osim u slučajevima kada je prijava negativna; 5. pogrešno obračuna iznos ulaznog poreza u skladu s Poglavljem X. ovog zakona bit će novčano kažnjen u iznosu od 50% od nezakonski stečene dobiti; 6. obračuna PDV, iskaže PDV na fakturama i odbije ulazni porez suprotno članu 44. ovog zakona, bit će novčano kažnjen u iznosu od 100% od obračunatog iznosa, a minimalno u iznosu od 100 KM; 7. obračuna veću paušalnu naknadu od one koja je dozvoljena prema članu 45. ovog zakona, bit će novčano kažnjen u iznosu od 100% od premašene naknade; 8. ne obračuna i ne plati PDV u skladu s članom 46. ovog zakona bit će novčano kažnjen u iznosu koji odgovara iznosu od 50% od neobračunatog ili neplaćenog iznosa, a minimalno u iznosu od 100 KM; 9. ne obračuna i ne plati PDV u skladu s članovima 47. - 49. ovog zakona, kao preprodavac korištene robe, umjetničkih djela, kolekcionarskih predmeta i antikviteta bit će novčano kažnjen u iznosu koji odgovara iznosu od 50% od neobračunatog ili neplaćenog iznosa, a minimalno u iznosu od 100 KM; 10. ne obračuna i ne plati PDV u skladu s članovima 50. i 51. ovog zakona, kao aukcionar, bit će novčano kažnjen u iznosu koji odgovara iznosu od 50% od neobračunatog ili neplaćenog iznosa, a minimalno u iznosu od 100 KM; 11. ne ispostavi fakturu ili ne sačuva primjerak fakture, u skladu s članom 55. stavovima 1. i 2. ovog zakona, bit će novčano kažnjen u iznosu od 300 KM; 12. na fakturi ne iskaže PDV ili druge podatke iz kojih se iznos PDV može odbiti saglasno članovima 47. i 51. i PDV ne prikaže na fakturi ili u izvodima s cijenama jasno ne naznači da PDV nije uključen u skladu s članom 55. ovog zakona bit će novčano kažnjen u iznosu od 100% iskazanog PDV-a ili iznosa PDV-a koji se može oduzeti , a u iznosu od 300 KM u ostalim slučajevima; 13. ne vodi i ne čuva knjige u skladu s članom 56. ovog zakona, podliježe novčanoj kazni u rasponu od 300 KM do 10.000 KM; 14. ne obavijesti UIO o početku, izmjeni ili prestanku obavljanja svoje djelatnosti saglasno članu 57., 60. i 62. ovog zakona, bit će novčano kažnjen u iznosu od 100% od obaveze o kojoj se nije obavijestilo zbog propusta poreskog obveznika, a minimalno sa 1.000KM. Ovlašteno lice koje radi za pravno lice podliježe istoj novčanoj kazni kao i pravno lice kako je propisano prethodnim stavom. Kazne koje su propisane stavovima 1. i 2. ovog člana povećavaju se za 50%: 1. svaki put kada je počinilac povratnik (ranije kažnjavan); 2. u slučajevima kada je poreski obveznik sprečavao UIO u otkrivanju prekršaja, i 3. u slučajevima kada je poreski obveznik počinio prekršaj primjenom sredstava prevare ili kroz uplitanje trećeg lica koje nije zaposlenik poreskog obveznika i ne zavisi od njega na bilo koji drugi način. XX. ŽALBENI POSTUPAK Član 68. Žalbe Kada obveznik od službenika primi rješenje koje: 1. utiče na bilo koji iznos PDV-a koji mora platiti, direktno ili indirektno, ili 2. predstavlja rješenje kojim mu se nameće određena administrativna kazna; ili 3. predstavlja rješenje o oduzimanju bilo koje stvari koja mu pripada a koja je zadržana, odnosno kojom se produžava rok za sačinjavanje rješenja o tom oduzimanju; ili 4. predstavlja uslov za povrat bilo koje stvari koja je zadržana ili oduzeta, 5. utiče na registraciju ili poništenje registracije bilo kojeg lica prema ovom zakonu. od UIO može zahtijevati da izvrši reviziju tog rješenja. Zahtjev za reviziju rješenja od strane UIO podnosi se u roku od 60 dana od dana donošenja rješenja putem pismenog obavještenja potkrijepljenog materijalnim dokazima koje određeno lice želi predočiti. UIO može produžiti rok u okviru kojeg se zahtjev za reviziju treba izvršiti prema stavu 1. ovog člana za onoliko dugo koliko smatra da je potrebno. UIO u roku od 60 dana od prijema zahtjeva u pisanom obliku obavještava obveznika koji je zahtijevao reviziju prema stavu 1. ovog člana o svojoj odluci u vezi s revizijom rješenja. Kada UIO ne obavijesti obveznika kako se to od nje traži, smatra se da je potvrdila rješenje. U roku od 60 dana od dana kada je UIO ili poslala obavještenje o svojoj odluci po zahtjevu za reviziju ili od kada se smatra da je potvrdila svoje rješenje, obveznik koji je zahtijevao reviziju može se žaliti Osnovnom sudu za prekršaje. Žalba Osnovnom sudu za prekršaje sačinjava se u pisanom obliku i prate je materijalni dokazi koje obveznik (u daljnjem tekstu: podnosilac žalbe) želi predočiti. UIO, u roku od 30 dana od dana kada je obaviještena o žalbi, odgovara u pisanom obliku. Osnovni sud za prekršaje vodi saslušanje žalbe u roku od 60 dana od dana kada je žalba podnesena. Podnosilac žalbe može usmene ili pisane dokaze dati Osnovnom sudu za prekršaje tokom saslušanja žalbe, a u slučajevima kada do toga dođe i UIO se daje mogućnost da predoči usmene i pisane dokaze. Osnovni sud za prekršaje obavještava učesnike u postupku o svojoj odluci, zajedno s pisanim razlozima za odluku, u roku od 30 dana od dana okončanja saslušanja. Podnosilac žalbe ili UIO mogu se žaliti Vrhovnom sudu u svrhu revizije odluke koju je donio Osnovni sud za prekršaje. Teret dokazivanja da je rješenje UIO pogrešno leži na podnisiocu žalbe. Zahtjev za reviziju rješenja od strane UIO koji je sačinjen u skladu sa stavom 1. ovog člana, žalba podnesena Osnovnom sudu za prekršaje prema stavu 6. ovog člana ili molba Vrhovnom sudu za reviziju rješenja prema stavu 12. ovog člana ne obustavlja bilo kakvu obavezu plaćanja bilo kakve dažbine oko koje se vodi spor, osim ako UIO, Osnovni sud za prekršaje ili Vrhovni sud, po molbi zbog poteškoća u poslovanju, ne nalože da se obaveza plaćanja obustavi dok ne donesu svoju odluku. Kada se spor konačno riješi u korist: 1. UIO, obveznik plaća neplaćeni porez, kazne i kamate koje su narasle do trenutka kada je ta stvar riješena, i 2. podnosioca žalbe, UIO: (a) vrši povrat više uplaćenog poreza zajedno s kamatom na taj iznos koja je narasla do trenutka kada je ta stvar riješena, i (b) u slučaju kada je bilo šta vraćeno vlasniku, prodano ili uništeno – (i) vraća se iznos koji je jednak iznosu plaćenom od strane vlasnika za vraćanje te stvari, ili (ii) u slučaju kada je određena stvar uništena, iznos koji je jednak dobitku od prodaje; ili (iii) izvršiti povrat iznosa koji je jednak tržišnoj vrijednosti te stvari u momentu njenog oduzimanja prije uništenja. UIO u predviđenim propisima donosi bliže odredbe prema ovom članu. XXI. POSEBNE I DODATNE ODREDBE Član 69. Odobrenje UIO može izmijeniti iznose precizirane u članu 44. stav 3. i članu 57. stav 1. ovog zakona, ako se kurs Centralne banke Bosne i Hercegovine za KM prema EUR-u značajno mijenja, ili ako se propisi o utvrđivanju katastarskog prihoda izmijene. Član 70. Detaljni propisi Kombinirana nomenklatura tarifnih oznaka koristi se za razvrstavanje proizvoda, dok se standardna klasifikacija djelatnosti koristi za klasifikaciju poslovnih djelatnosti. UIO donosi propise za provođenje ovog zakona, uključujući i kriterije u vezi s oslobađanjima, te način na koji se mogu ostvariti. UIO može propisima izdatim u skladu s ovim zakonom propisati da svako fizičko lice koje krši odredbe propisa podliježe novčanoj kazni do 3.000 KM, da odgovorno lice u pravnom licu podliježe novčanoj kazni do 5.000 KM i da svako pravno lice podliježe novčanoj kazni do 10.000 KM. Član 71. Tumačenje U ovom zakonu ''''poslovanje'''' uključuje svaki oblik trgovine, profesije ili zanimanja. Sljedeće se smatra obavljanjem poslovanja: 1. stavljanje objekata od strane kluba, udruženja ili organizacije (za članarinu ili drugu naknadu) na raspolaganje njihovim članovima; 2. ulaz lica u prostorije uz naknadu. ''''Stalna sredstva'''' obuhvataju kompjutersku opremu, zemljište i zgrade, građevinske radove, renoviranje i radove na postavljanju instalacija. ''''Dokument'''' znači sve na čemu su zabilježeni podaci bilo kakvog opisa. ''''Ulazni porez'''' u vezi s poreskim obveznikom znači iznos PDV-a koji se zaračunava prilikom isporuke dobara ili usluga tom obvezniku, i PDV koji je on platio ili treba da plati prilikom uvoza dobara, pri čemu se (u oba slučaja) radi o dobrima ili uslugama koje se koriste ili se trebaju koristiti u poslovne svrhe tog obveznika. ''''Faktura'''' obuhvata i svaki dokument koji je sličan fakturi. ''''Izlazni porez'''', u pogledu poreskog obveznika, znači PDV koji obračunava na promet koji vrši. ''''Propisan'''' znači propisan propisima. ''''Propisi'''' znači propisi koje donese UIO prema ovom zakonu. ''''Promet'''' ima značenje koje je dato članom 4. i 8. ''''Porez'''' znači porez na dodatu vrijednost. ''''Poreska faktura'''' ima značenje dato članom 55. ''''Poreski obveznik'''' ima značenje dato članom 12. i predstavlja lice koje je obavezno da bude registrirano u svrhe PDV-a prema članu 57. ovog zakona. U članovima ovog zakona, gdje je dato ovlaštenje UIO da izdaje propise, «UIO» se također odnosi i na Upravni odbor, uspostavljen prema Zakonu o sistemu indirektnog oporezivanja u Bosni i Hercegovini («Službeni glasnik BiH», br. 44/03), uz poštivanje podjele odgovornosti između Odbora i UIO, kako je propisano navedenim zakonom. XXII . PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 72. Povrat PDV-a u periodu do 30.6.2006.godine U periodu od 1.7.2005. do 30. 6. 2006. godine, primjena člana 52. ovog zakona bit će suspendirana na način da se za iznose ulaznog poreza poreskih obveznika, koji prelaze iznose izlaznog poreza za bilo koji dati poreski period, neće vršiti povrat, nego će se prenositi kao akontacija za buduće obaveze po PDV-u za period od šest mjeseci. U slučajevima gdje poreska akontacija nije iskorištena u okviru perioda navedenog u stavu 1. ovog člana, poreski obveznik će, po svom zahtjevu, imati pravo na povrat. UIO može produžiti period u kojem je suspendirana primjena člana 52. najviše na još jedan period od 12 mjeseci. Primjena stava 6.člana 52. ovog zakona, bez obzira na prethodne stavove ovog člana, neće biti suspendirana. Član 73. Obračunavanje vrijednosti prometa dobara i usluga izvršenog do 30.06.2005. Dobavljač dobara i davalac usluga dužan je da, na dan 30.6.2005. godine, izvrši obračun vrijednosti dobavljenih dobara i izvršenih usluga, a koja nije naplatio od kupaca i da ih obračuna navedenim kupcima. Obaveza iz stava 1. ovog člana odnosi se i na usluge kooperanata glavnog izvođača radova. Ako je obračun iz stava 1. ovog člana izvršen poslije 1.7.2005., a u kojem je evidentirana ukupna vrijednost dostavljene robe i izvršenih usluga , osnovica za obračun PDV-a je samo ona vrijednost koja je obračunata za period poslije 1.7.2005. godine. Osnovica iz stava 3. ovog člana umanjuje se i za unaprijed plaćene iznose koji su uplaćeni do 30.6.2005.godine i koji se odnose na promet investicione opreme, stalnih sredstava, izgradnju nekretnina i usluge koje treba da se izvrše nakon 1.7.2005.godine, ako je porez na promet proizvoda i usluga obračunat i plaćen u skladu s propisima koji reguliraju oporezivanje po navedenom osnovu. Svaka faktura koja se ispostavi do 30.6.2005., a u vezi s kojom se ne izvrši promet dobrima ili uslugama, poništava se. Svaki dobavljač robe, odnosno davalac usluga koji vrši kontinuirani promet dobara i usluga i koji ispostavlja naknadne fakture za takav promet, te izvrši obračun do 30.6.2005. godine, obračunava porez na promet proizvoda i usluga u skladu s propisima koji su regulirali oporezivanje po navedenom osnovu. Član 74. Konačni obračun poreza na promet proizvoda i usluga i rokovi za plaćanje poreza Obveznici poreza na promet proizvoda i usluga dužni su da, najkasnije do 20.8.2005. godine, UIO dostave konačan obračun poreza na promet proizvoda i usluga, za period poslovanja od 1.1. do 30.6.2005. godine. Porez na promet proizvoda i usluga u vezi s kojim se javlja obaveza obračunavanja do 30.6.2005. godine plaća se u rokovima i na način propisan za plaćanje tog poreza nakon podnesene prijave. Iznos poreza na promet koji je uključen u nenaplaćena potraživanja na dan 30.6.2005. godine, a koji nije plaćen po podnošenju prijave za period od 1.1. do 30.6.2005. godine, plaća se istovremeno s naplatom potraživanja, i to u roku od pet dana od dana prijema uplate, ali ne kasnije od 31.12.2005.godine. Član 75. Popis nenaplaćenih faktura Obveznici poreza na promet proizvoda i usluga dužni su sačiniti popis svih nenaplaćenih a ispostavljenih faktura, te izvršenih avansnih plaćanja na dan 30.6.2005. godine, koji uključuje obračunati porez za svaki okončani promet dobrima i uslugama, te isti, zajedno s obračunom poreza na promet za period od 1.1. do 30.6.2005.godine, dostaviti UIO. Član 76. Popis robe u maloprodaji Obveznici poreza na promet, koji vrše promet na malo, dužni su sačiniti popis proizvoda na zalihama na dan 30.6.2005. godine. Obveznici iz stava 1. ovog člana dužni su obračunati PDV u skladu s odredbama ovog zakona. Obveznici su dužni UIO dostaviti inventurne liste zaliha do 10.7.2005. godine. Svaki obveznik iz stava 2. ovog člana, koji nije obavezan platiti PDV, podnosi svoj PDV račun do 31.7.2005. i plaća obračunati PDV do 31.8.2005. Prodajne cijene prati tržišna inspekcija u skladu sa zakonom. Član 77. Popis određenih dobara u maloprodaji i ugostiteljstvu Obveznici koji obavljaju trgovinsku i ugostiteljsku djelatnost, a obveznici su PDV-a u skladu s ovim zakonom, dužni su da na dan 30.6.2005. godine izvrše popis zaliha proizvoda (bezalkoholnih pića, piva, mineralnih voda, sokova, alkoholnih pića i vinskih destilata) po nabavnim cijenama s uračunatim porezom na promet proizvoda. Ista obaveza važi i za druge obveznike koji podliježu obavezi plaćanja poreza a koji svoje obaveze u pogledu poreza na promet obračunavaju na osnovu isporuka prodavnicama ili drugim poslovnim jedinicama. Ako se iznos poreza na promet koji je uključen u nabavnu cijenu ne može utvrditi, porez na promet utvrđuje se iz stopa obračunatih na osnovu stopa prema Zakonu o porezu na promet. Liste popisanih zaliha s naznačenim porezom na promet obveznici dostavljaju UIO do 10.7.2005. godine. Kada UIO odobri inventurne liste dobara na zalihama prema stavu 1. ovog člana, porez na promet prikazan u inventurnoj listi tretira se, prema ovom zakonu, kao ulazni porez. Obveznik ima pravo izvršiti odbitak ulaznog poreza iz stava 4. ovog člana u srazmjeri s prometom, ali nema pravo na povrat ulaznog poreza po tom osnovu. Obveznici iz stava 1. ovog člana dužni su izvršiti popis zaliha dobara - duhanskih prerađevina na dan 30.6.2005. godine, te taj popis dostaviti UIO do 10.7.2005. godine. Zalihe duhanskih prerađevina, koje su popisane na dan 30.6.2005. godine, obveznici su dužni prodavati po cijenama koje su važile na dan popisa dok se zalihe ne potroše. Prodaju zaliha po maloprodajnim cijenama prati tržišna inspekcija u skladu sa zakonom. Član 78. Zahtjev za registraciju za PDV Lica iz člana 12. ovog zakona postaju obveznici prema odredbama ovog zakona ako su u 2005. godini ostvarili ili procjenjuju da će ostvariti promet koji je veći od iznosa određenog u članu 57. stav 1. ili katastarski prihod veći od iznosa propisanog u članu 44. stav 3. ovog zakona. Lica iz stava 1. ovog člana obavezna su zahtjev za registraciju podnijeti UIO najkasnije do 30.3.2005. godine, osim poljoprivrednika koje UIO registrira po službenoj dužnosti. UIO licima iz stava 2. ovog člana izdaje rješenje o registraciji, najkasnije do 31.5.2005., a ostalim licima najkasnije do 30.06.2005. godine. Član 79. Kazne za prekršaje učinjene u periodu između stupanja na snagu Zakona i njegove primjene Poreski obveznici koji, činjenjem ili nečinjenjem, naprave prekršaj u vezi sa samostalnim obavljanjem poslovne djelatnosti podliježu novčanoj kazni za prekršaje. Poreski obveznik koji: (a) ne obračuna vrijednost kupljenih dobara i izvršenih usluga za nabavke na dan 30.6.2005. (stav 1. člana 73. ovog zakona) bit će novčano kažnjen u iznosu koji odgovara 100% neobračunatog iznosa, a minimalno 500 KM; (b) ne plati porez na promet na propisani način i u propisanim rokovima (stav 2. člana 74. ovog zakona) bit će novčano kažnjen u iznosu koji odgovara 150% neplaćenog poreza na promet, a minimalno 500 KM; (c) ne plati iznos poreza na promet uključen u neplaćena potraživanja na dan 30.6.2005. do 31.12.2005. (stav 3. člana 74. ovog zakona) bit će novčano kažnjen u iznosu koji odgovara 150% neplaćenog iznosa, a minimalno 500 KM; (d) ne sačini popis na dan 30.6.2005. svih ispostavljenih, neplaćenih faktura ili ih ne preda UIO u propisanom roku (član 75. ovog zakona) bit će novčano kažnjen u iznosu od 1.000 KM; (e) ne sačini popis na dan 30.6.2005. svih dobara na zalihama, ili UIO ne preda inventurne liste u propisanim rokovima (člana 76. ovog zakona) bit će novčano kažnjen u iznosu od 1.000 KM; (f) ne sačini popis na dan 30.6.2005. proizvoda po prodajnim cijenama gdje je porez na promet naveden odvojeno, ili ne podnese UIO inventurne liste u propisanom roku (stavovi 1. i 3. člana 77. ovog zakona) bit će novčano kažnjen u iznosu od 1.000 KM; (g) ne podnese zahtjev za registraciju u propisanom roku (stav 2. člana 78. ovog zakona) bit će novčano kažnjen u iznosu od 5.000 KM. Svaki zaposlenik, zastupnik ili posrednik obveznika koji je odgovoran za izvršenje zadataka navedenih u prethodnom stavu podliježe istoj novčanoj kazni kao i glavni obveznik za prekršaje prema stavu 1. u gornjem tekstu. Kazne propisane stavovima 1. i 2. ovog člana povećavaju se za 50% u slučajevima kada je poreski obveznik: 1. pravio smetnje s ciljem sprečavanja UIO u otkrivanju prekršaja; i 2. počinio prekršaj primjenom sredstava prijevare ili kroz uplitanje trećeg lica koje nije zaposlenik poreskog obveznika i ne zavisi od njega na bilo koji drugi način. Član 80. Obustava primjene člana 33. ovog zakona Izuzetno od odredbi člana 52. ovog zakona, odbitak dijela ulaznog poreza utvrđuje se na osnovu stvarnih podataka o izvršenom prometu dobara i usluga na koje se PDV plaća, do 31.12. 2005. godine. Član 81. Primjena člana 37. ovog zakona Član 37. ovog zakona ne primjenjuje se na dobra na zalihama, koja su nabavljena prije 1.7.2005. godine. Član 82. Prestanak važenja propisa Danom primjene ovog zakona prestaju važiti: 1. Zakon o porezu na promet proizvoda i usluga - prečišćeni tekst ("Službene novine Federacije BiH", br. 42/02); 2. Zakon o akcizama i porezu na promet ("Službeni glasnik Republike Srpske", br. 25/02, 30/02, 60-Dio II/03 i 96/03); 3. Zakon o porezu na promet proizvoda i usluga ("Službeni glasnik Brčko Distrikta", br. 7/02 i 16/03). Član 83. (Stupanje na snagu) Ovaj zakon stupa na snagu 15 dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a primjenjuje se od 1.7.2005. godine, osim odredbi članova 72. do 79. koje se primjenjuju od dana stupanja na snagu ovog zakona. Ovaj zakon bit će objavljen i u službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine. PSBIH broj: 146/05 26.1.2005. godine Sarajevo Predsjedavajući Predsjedavajući Predstavničkog doma Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Parlamentarne skupštine BiH Šefik Džaferović Goran Milojević ANEKS 1. UMJETNIČKA DJELA, KOLEKCIONARSKI PREDMETI I ANTIKVITETI Stav 5. člana 47. (a) “Umjetnička djela” znači: - slike, kolaži i slične dekorativne ploče, slike i crteži, koje su u cijelosti izrađene rukom, ustima ili stopalima umjetnika, osim planova i crteža za arhitektonske, inženjerske, industrijske, komercijalne, topografske ili slične svrhe, ručno ukrašeni proizvedeni artikli, pozorišne dekoracije, studijska platna koja stoje u pozadini ili slična obojena platna. (oznaka KN 9701); - originalne gravure, štampane slike i litografije, koje predstavljaju otiske koji su proizvedeni u ograničenom broju primjeraka direktnu u crno-bijeloj boji ili u koloru od jedne od nekoliko ploča koje su u cijelosti izrađene ručno, ustima ili stopalima umjetnika, bez obzira na proces ili tehniku ili materijal koji je koristio, ali ne uključujući bilo kakav mehanički ili fotomehanički proces (oznaka KN 9702 00 00); - originalne skulpture i statue, u bilo kom materijalu, pod uslovom da su u cijelosti izrađene od strane umjetnika; - odljevci skulptura, čija je proizvodnja ograničena na osam kopija koju nadzire umjetnik ili njegov nasljednik po pravu (oznaka KN 9703 00 00); - tapiserije (oznaka KN 5805 00 00) i tekstilni proizvodi koji se stavljaju na zid (oznaka KN 6304 00 00) izrađeni rukom od originalnih nacrta koje su dali umjetnici, pod uslovom da nema više od osam kopija svakog od njih; - pojedini predmeti od keramike u cijelosti izrađeni i potpisani od strane umjetnika, - cakline na bakru izrađene isključivo rukom, ograničene na osam brojevima označenih kopija koje nose potpis umjetnika ili studija, isključujući nakit, zlatninu i srebrninu; - fotografije koje snimi umjetnik i koje odštampa on ili koje se odštampaju pod njegovim nadzorom, potpisane i označene brojevima i ograničene na 30 kopija, uključujući sve veličine i okvirove; (b) “kolekcionarski predmeti” znači: - poštanske ili taksene marke, poštanski žigovi, koverte prvog dana, prethodno oštambiljani uredski materijal i slično, frankirani ili, ako nisu frankirani, da ne predstavljaju zakonsko sredstvo plaćanja i da nisu namijenjeni za upotrebu kao zakonsko sredstvo plaćanja (oznaka KN 9704 00 00); - kolekcije i kolekcionarski primjerci od zoološkog, botaničkog, mineraloškog, anatomskog, arheološkog, etnografskog ili numizmatičkog interesa (oznaka KN 9705 00 00); (c) “antikviteti” znači objekti osim umjetničkih djela i kolekcionarskih predmeta koji su stariji od 100 godina (oznaka KN 9706 00 00). | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 63/04 | 31.12.2004 | SG BiH 68/18, SG BiH 72/13, SG BiH 12/09, SG BiH 16/09, SG BiH 93/09, SG BiH 58/08, SG BiH 53/07, SG BiH 29/07, SG BiH 46/06, SG BiH 13/05, SG BiH 48/05, SG BiH 26/04, SG BiH 36/03 | krivični postupak | AKONO IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA OKRIVI^NOM POSTUPKU BOSNE I HERCEGOVINEZakon o krivi~nom postupku Bosne i Hercegovine("Slu`beni glasnik BiH", br. 3/03, 32/03, 36/03 i 26/04)mijenja se i dopunjuje kako slijedi.^lan 1.U ~lanu 20. (Osnovni pojmovi), iza ta~ke s. dodaje senova ta~ka t. koja glasi:"t)"Supru`nik" i "vanbra~ni part ner" su one osobe kojetakav sta tus imaju prema porodi~nom pravu.^lan 2.U ~lanu 83. (Osobe koje mogu odbiti svjedo~enje) stavu1., ta~ka b. se mijenja i glasi:"b)roditelj ili dijete, usvojitelj ili usvojenikosumnji~enog odnosno optu`enog."Ta~ka c. se bri{e.^lan 3.U ~lanu 293. (Subjekti `albe), stavu 2., rije~i: "srodnikpo krvi u pravoj liniji, usvojitelj, usvojenik, brat, sestra ihranitelj" se zamjenjuju rije~ima: "roditelj ili dijete i usvojiteljodnosno usvojenik". | |
Zakon o izmjenama i dopunama krivičnog zakona BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 61/04 | 29.12.2004 | SG BiH 46/21, SG BiH 35/18, SG BiH 40/15, SG BiH 22/15, SG BiH 47/14, SG BiH 08/10, SG BiH 55/06, SG BiH 53/06, SG BiH 30/05, SG BiH 54/04, SG BiH 37/03 | krivični zakon | ZAKONO IZMJENAMA I DOPUNAMA KRIVI^NOG ZAKONABOSNE I HERCEGOVINE^lan 1.U Krivi~nom zakonu Bosne i Hercegovine ("Slu`beniglasnik BiH", broj 37/03) u ~lanu 1. dodaje se novi stav (30)koji glasi:"(30)Hemijsko oru`je je svaka hemikalija koja svojimdjelovanjem na `ivotne procese mo`e prouzrokovati smrt,privremenu nesposobnost ili trajna o{te}enja na ljudima,`ivotinjama ili biljkama, nezavisno od njenog porijekla iliproizvodnje (otrovna hemikalija); svaki hemijski reagenskoji u~estvuje u bilo kojoj fazi proizvodnje nekehemikalije bilo kojim na~inom (prekursor); municija inaprava namijenjena izazivanju smrti ili drugog zla ili{tete te svaka oprema posebno na~injena za direktnuupotrebu u vezi s primjenom te municije ili naprave, akotakva hemikalija, reagens, municija, naprava ili opremapodlije`u kontroli po me|unarodnoj konvenciji koju jeBosna i Hercegovina ratificirala ili po propisima Bosne iHercegovine".Dosada{nji stavovi (30) i (31) postaju stavovi (31) i (32).^lan 2.Iza ~lana 4. dodaje se novi ~lan 4.a ) koji glasi:"Su|enje ili ka`njavanje za krivi~na djela prema op}imna~elima me|unarodnog prava^lan 4.a)^lanovi 3. i 4. ovog zakona ne spre~avaju su|enje ilika`njavanje bilo kojeg lica za bilo koje ~injenje ili ne~injenjekoje je u vrijeme kada je po~injeno predstavljalo krivi~no djelo u skladu s op}im na~elima me|unarodnog prava".^lan 3.^lan 186. mijenja se i glasi:"(1)Ko upotrebom sile ili prijetnjom upotrebe sile ili drugimoblicima prinude, otmicom, prevarom ili obmanom,zloupotrebom vlasti ili utjecaja ili polo`aja bespomo}nosti ili davanjem ili primanjem isplata ili drugih koristi kako bi se postigla privola lica koje ima kontrolu nad drugimlicem, vrbuje, preveze, preda, sakrije ili primi lice, u svrhu iskori{tavanja prostitucije drugog lica ili drugih oblikaseksualnog iskori{tavanja, prisilnog rada ili usluga,ropstva ili njemu sli~nog odnosa, slu`enja, odstranjivanjadijelova ljudskog tijela ili drugog izrabljivanja,kaznit }e se kaznom zatvora od jedne do deset godina.(2)Ko vrbuje, preveze, preda, sakrije ili primi dijete ilimaloljetnika, radi izrabljivanja iz stava (1) ovog ~lana,Srijeda, 29. 12.2004.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 61- Strana 7009 Broj 61- Strana 7010S L U @ B E N I G L A S N I K B i HSrijeda, 29. 12.2004.kaznit }e se kaznom zatvora najmanje pet godina.(3)Ko organizira ili bilo kako rukovodi grupom ljudi radi~injenja krivi~nog djela iz stava (1) ili (2) ovog ~lana,kaznit }e se kaznom zatvora najmanje deset godina ilikaznom dugotrajnog zatvora.(4)Bez utjecaja je na postojanje krivi~nog djela trgovineljudima okolnost da li je lice pristalo na izrabljivanje izstava (1) ovog ~lana".^lan 4.U ~lanu 188. iza rije~i "Ko" dodaje se zarez i rije~i: "sciljem ograni~avanja slobode kretanja ili ispoljavanja vlasti nad drugim licem", a rije~i: "njegova identifikacijska dokumenta ili paso{" zamjenjuju se rije~ima: "njegovu li~nu ili putnuispravu".^lan 5.^lan 189. mijenja se i glasi:"(1)Ko iz koristoljublja prevede preko dr`avne granice jednoili vi{e lica koja ne ispunjavaju uslove za zakoniti ulazakpreko dr`avne granice ili ko omogu}i drugomenedozvoljeni prelazak granice,kaznit }e se kaznom zatvora od {est mjeseci do pet godina.(2)Ko iz koristoljublja omogu}i licu koje nije dr`avljanindr`ave primateljice niti u njoj ima stalni boravak da ostane na podru~ju te dr`ave bez ispunjavanja uslova za zakonitiboravak,kaznit }e se nov~anom kaznom ili kaznom zatvora do trigodine.(3)Ako je pri po~injenju krivi~nog djela iz stava (1) ovog~lana doveden ili je mogao biti doveden u opasnost `ivotili sigurnost lica koja se prevode preko dr`avne granice, ili je prema njima postupano u svrhu izrabljivanja ili na drugi ne~ovje~an ili poni`avaju}i na~in,po~inilac }e se kazniti kaznom zatvora od jedne do osamgodina.(4)Ako je pri po~injenju krivi~nog djela iz stava (2) ovog~lana doveden ili je mogao biti doveden u opasnost `ivotili sigurnost lica kojima je omogu}en nezakonit ostanak na podru~ju dr`ave primateljice, ili je prema njima postupano u svrhu izrabljivanja ili na drugi ne~ovje~an iliponi`avaju}i na~in,po~inilac }e se kazniti kaznom zatvora od {est mjeseci dopet godina.(5)Ko organizira grupu ljudi ili bilo kako rukovodi grupomljudi, s ciljem po~injenja krivi~nog djela iz stava (1) ili (2) ovog ~lana,kaznit }e se kaznom zatvora najmanje deset godina ilikaznom dugotrajnog zatvora".^lan 6.U ~lanu 192. stav (1) rije~i: "li{i `ivota" i zarez iza rije~i: "Ko lice pod me|unarodnopravnom za{titom" bri{u se.^lan 7.U naslovu ~lana 193. iza rije~i: "vojnom opremom"dodaju se rije~i: "te proizvodima dvojne upotrebe".U ~lanu 193. stav (1) iza rije~i: "bez dozvole propisanezakonom Bosne i Hercegovine" dodaju se rije~i: "ili usuprotnosti s me|unarodnim pravom".Iza stava (1) dodaje se novi stav (2) koji glasi:"(2)Ko po~ini krivi~no djelo iz stava (1) ovog ~lana u pogledu proizvoda, ra~unarskih programa ili tehnologije koji semogu upotrijebiti u vojne svrhe,kaznit }e se kaznom zatvora od jedne do pet godina".Dosada{nji stavovi (2) i (3) postaju stavovi (3) i (4).Iza dosada{njeg stava (3), koji postaje stav (4), dodaje se novi stav (5) koji glasi:"(5)Ko po~ini krivi~no djelo iz stava (2) ovog ~lana iz nehata,kaznit }e se nov~anom kaznom ili kaznom zatvora do trigodine".^lan 8.Iza ~lana 193. dodaje se novi ~lan 193.a) koji glasi:"Nedozvoljeno oru`je i druga sredstva borbe^lan 193.a)(1)Ko, protivno propisima Bosne i Hercegovine ili pravilimame|unarodnog prava, izra|uje ili usavr{ava, proizvodi,nabavlja, gomila ili skladi{ti, nudi na prodaju ili kupuje,posreduje u kupovini ili prodaji ili na drugi na~inneposredno ili posredno prenosi drugome, posjeduje iliprevozi hemijsko ili biolo{ko oru`je ili kakvo drugosredstvo borbe koje je zabranjeno pravilimame|unarodnoga prava,kaznit }e se kaznom zatvora od jedne do deset godina.(2)Ko za vrijeme rata ili oru`anog sukoba naredi da seupotrijebi hemijsko ili biolo{ko oru`je ili kakva borbenasredstva ili na~in borbe koji su zabranjeni pravilimame|unarodnog prava, ili ih sam upotrijebi,kaznit }e se kaznom zatvora najmanje tri godine.(3)Ako je krivi~nim djelom iz stava (1) i (2) ovog ~lanaprouzrokovana smrt jednog ili vi{e lica, ili su nastupilete{ke posljedice za zdravlje ljudi ili `ivotinja ili te{keposljedice po okoli{,po~inilac }e se kazniti kaznom zatvora najmanje petgodina ili kaznom dugotrajnog zatvora.(4)Ko vojno priprema upotrebu oru`ja, sredstva ili na~ina izstava (2) ovog ~lana,kaznit }e se kaznom zatvora do tri godine".^lan 9.^lan 237. mijenja se i glasi:"(1)Ko neovla{teno drugom otkrije ono {to je saznao izsudskog, prekr{ajnog, upravnog ili disciplinskog postupkapred institucijama Bosne i Hercegovine, a {to se pozakonu ne smije objaviti ili je odlukom Suda Bosne iHercegovine ili drugog nadle`nog organa ili institucijeBosne i Hercegovine progla{eno tajnim,kaznit }e se nov~anom kaznom ili kaznom zatvora dojedne godine.(2)Ko neovla{teno objavi, posreduje u objavljivanju,omogu}i objavljivanje ili u~ini dostupnim ono {to jesaznao iz sudskog, prekr{ajnog, upravnog ili disciplinskog postupka pred institucijama Bosne i Hercegovine, a {to sepo zakonu ne smije objaviti ili je odlukom Suda Bosne iHercegovine ili drugog nadle`nog organa ili institucijeBosne i Hercegovine progla{eno tajnim,kaznit }e se nov~anom kaznom ili kaznom zatvora do trigodine".^lan 10.Naziv ~lana 240. mijenja se i glasi: "Otkrivanje identitetaza{ti}enog svjedoka".^lan 240. mijenja se i glasi:"(1)Ko neovla{teno drugome saop}i, preda ili preduzme drugu radnju s ciljem otkrivanja podataka o identitetu iliinformacija koje mogu dovesti do otkrivanja identiteta lica koje je pru`ilo dokaz ili treba pru`iti dokaz predinstitucijama Bosne i Hercegovine, a koje se po zakonu ne smiju objaviti ili su odlukom Suda Bosne i Hercegovine ili drugog nadle`nog organa ili institucije Bosne iHercegovine progla{ene tajnima,kaznit }e se kaznom zatvora od tri mjeseca do tri godine.(2)Sudija Suda Bosne i Hercegovine ili drugo slu`beno licekoje neovla{tenom licu u~ini dostupnim podatke iliinformacije iz stava (1) ovog ~lana,kaznit }e se kaznom zatvora od {est mjeseci do pet godina. (3)Kaznom iz stava (2) ovog ~lana kaznit }e se i koneovla{teno objavi, posreduje u objavljivanju, omogu}iobjavljivanje ili u~ini dostupnim podatke ili informacije iz stava (1) ovog ~lana.(4)Ko slu~ajno do{av{i do otkrivenih, ali ne i objavljenihpodataka ili informacija iz stava (1) ovog ~lana, te podatke ili informacije prenese ili u~ini dostupnima, znaju}i zanjihovu prirodu,kaznit }e se nov~anom kaznom ili kaznom zatvora dojedne godine.(5)Po~inilac krivi~nog djela iz stava (1) i (3) ovog ~lana, kojina zahtjev nadle`nog organa ne otkrije izvor i na~insaznanja podataka ili informacija iz stava (1) ovog ~lana,kaznit }e se kaznom zatvora od jedne do osam godina.(6)Po~inilac krivi~nog djela iz stava (4) ovog ~lana, koji nazahtjev nadle`nog organa ne otkrije izvor i na~in saznanjapodataka ili informacija iz stava (1) ovog ~lana,kaznit }e se nov~anom kaznom ili kaznom zatvora do trigodine".^lan 11.Ovaj zakon stu pa na snagu osmog dana od danaobjavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH". | |
Zakon o izmjenama i dopunama krivičnog zakona BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 54/04 | 08.12.2004 | SG BiH 46/21, SG BiH 35/18, SG BiH 40/15, SG BiH 22/15, SG BiH 47/14, SG BiH 08/10, SG BiH 55/06, SG BiH 53/06, SG BiH 30/05, SG BiH 61/04, SG BiH 37/03 | krivični zakon | AKONO IZMJENAMA I DOPUNAMA KRIVI^NOG ZAKONABOSNE I HERCEGOVINEKrivi~ni zakon Bosne i Hercegovine ("Slu`beni glasnikBiH", br. 3/03, 32/03 i 37/03) mijenja se i dopunjuje kakoslijedi:^lan 1.U ~lanu 119. stav 1, rije~i: "oslobo|enje od krivi~noggonjenja ili" bri{u se.U stavu 2. rije~i: "krivi~na djela propisana ovimzakonom", zamjenjuju se rije~ima: "krivi~na djela utvr|enaprema krivi~nom zakonodavstvu Bosne i Hercegovine", arije~i: "u skladu sa zakonom", zamjenjuju se rije~ima: "naosnovu posebnog zakona" | |
Zakon o nadzoru nad tržištem u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 45/04 | 15.10.2004 | SG BiH 102/09, SG BiH 44/07 | tržište | ZAKONO NADZORU NAD TR@I[TEM U BOSNI IHERCEGOVINII - OP]E ODREDBECilj i obim^lan 1.1.Ovim zakonom ure|uje se nadzor proizvoda stavljenih natr`i{te Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: nadzor nadtr`i{tem), utvr|uju op}i principi i uspostavlja sistemnadzora nad tr`i{tem, njegova organizacija i funkcio ni -ranje, te obaveze i odgovornosti prioizvo|a~a i distributera u sistemu nadzora nad tr`i{tem.2.Nadzor nad tr`i{tem provodi se od strane nadle`nih organa nadziranjem uskla|enosti proizvoda stavljenih na tr`i{te ili u upotrebu, s propisanim zahtjevima za sigurnost ipoduzimanje, kada je to potrebno, odgovaraju}ih mjeraradi dovo|enja u sklad s tim zahtjevima kako bi seosigurao visok nivo za{tite zdravlja i sigurnosti ljudi,`ivotinja, biljaka, imovine i `ivotne sredine.3.Ovaj zakon primjenjuje se na sve proizvode definirane~lanom 2. ovog zakona ~iji }e zahtjevi za sigurnost bitiure|eni Zakonom o op}oj sigurnosti proizvoda iliposebnim tehni~kim propisom.Definicije^lan 2.Pojmovi koji se upotrebljavaju u ovom zakonu imajusljede}e zna~enje:a)Proizvod je svaki proizvod koji je namijenjenpotro{a~ima ili koji bi u razumno predvidljivimuslovima mogao biti upotrijebljen od potro{a~a ~ak iako im nije namijenjen, a koji je isporu~en ili u~injendostupnim, uz pla}anje ili besplatno u okviru kakvetrgovinske djelatnosti, uklju~uju}i i proizvodisporu~en ili u~injen dostupnim u okviru pru`anjausluga, bez obzira na to da li je nov, upotrijebljen ilipopravljen.Ova definicija proizvoda ne odnosi se na polovneproizvode koji se dobavljaju kao anitikviteti ili naproizvode koji zahtijevaju popravku ili prepravkuprije upotrebe, pod uvjetom da dobavlja~ u tomsmislu jasno obavijesti osobu kojoj dostavlja datiproizvod.Ova definicija primjenjuje se i na opremu, ure|aje,instrumente i druge proizvode ~iji su zahtjevi zasigurnost ure|eni posebnim tehni~kim propisom.b)Siguran proizvod je svaki proizvod koji unormalnim ili razumno predvidljivim uslovimaupotrebe, uklju~uju}i trajanje i, po potrebi, stavljanjeu upotrebu, zahtjeve za ugradnju i odr`avanje, nepredstavlja nikakav rizik ili samo najmanji rizikkompatibilan s upotrebom proizvoda te koji se smatra prihvatljivim i saglasnim s visokim nivoom za{titesigurnosti i zdravlja potro{a~a, posebno uzimaju}i uobzir sljede}e elemente:-karakteristike proizvoda, posebno njegov sastav,pakovanje, uputstva za sklapanje te,popotrebi,ugradnju i odr`avanje,-utjecaj nekog proizvoda na druge proizvode uslu~aju kad se razumno mo`e predvidjeti da }e se on upotrebljavati s drugim proizvodima,-predstavljanje proizvoda, njegovo ozna~avanje,upozorenja i uputstva za njegovu upotrebu iuklanjanje i sve druge oznake ili obavijesti kojese odnose na taj proizvod,-kategorije potro{a~a izlo`enih riziku kadupotrebljavaju odre|eni proizvod, posebno djecai starije osobe.Da bi se proizvod smatro opasnim nije dovoljno samo ukazivanje na mogu}nost postizanja vi{eg nivoasigurnosti ili na dostupnost drugih proizvoda kojipredstavljaju manji stepen sigurnosnog rizika.c)Opasan proizvod je svaki proizvod koji nije saglasan s definicijom iz ta~ke b) stav 1. ovoga ~lana.d)Ozbiljan rizik je svaki rizik koji zahtijeva brzodjelovanje nadle`nih organa, uklju~uju}i i rizik ~ijeposljedice nisu trenutne.e)Proizvo|a~ je svaka fizi~ka ili pravna osoba sasjedi{tem u Bosni i Hercegovini koja je odgovorna zauskla|enost proizvoda s op}im ili posebnimzahtjevima za sigurnost prema odredbama Zakona oop}oj sigurnosti proizoda i/ili posebnim tehni~kimpropisima u pogledu stavljanja proizvoda na tr`i{tepod vlastitim imenom i/ili stavljanja u upotrebu zavlastite svrhe.f)Distributer je svaka osoba u lancu snadbijevanja ~ijadjelatnost ne utje~e na sigurnosne karakteristikeproizvoda.g)Povla~enje proizvoda podrazumijeva svaku mjeruusmjerenu na vra}anje opasnog proizvoda koga jeproizvo|a~ ili distributer ve} isporu~io potro{a~u iliga u~inio dostupnim potro{a~u.h)Spre~avanje distribucije je svaka mjera usmjerenana spre~avanje distribucije i izlaganja proizvoda tenu|enje proizvoda potro{a~ima.i)Stavljanje proizvoda na tr`i{te je prva radnja kojom se proizvod prvi put stavlja na raspolaganje, bilo zanovac bilo besplatno, na tr`i{te Bosne i Hercegovine s namjerom distribuiranja ili upotrebe na tr`i{tu Bosne i Hercegovine.j)Stavljanje proizvoda u upotrebu podrazumijevatrenutak prve upotrebe proizvoda u Bosni iHercegovini od strane krajnjeg korisnika.k)Tehni~ki propis je propis u kojem se tehni~kizahtjevi ure|uju direktno ili upu}ivanjem na standard, tehni~ku specifikaciju, uputstva za primjenu ilikodeks praksi ili uklju~ivanjem sadr`aja tihdokumenata.l)Nadzor nad tr`i{tem podrazumijeva cjelovit sistemmjera, postupaka i radnji nadle`nih organa koje seprovode da bi se osiguralo da proizvodi na tr`i{tuzadovoljavaju propisane zahtjeve za sigurnost auklju~uju nadziranje i poduzimanje korektivnih radnji radi dovo|enja u sklad s propisanim zahtjevima. II - OP]I PRINCIPI NADZORA NAD TR@I[TEMProvo|enje nadzora^lan 3.Nadzor nad tr`i{tem provode nadle`ni organi putemaktivnosti koje uklju~uju:a)nadziranje da li su proizvodi koji se nalaze na tr`i{tuili koji su stavljeni u upotrebu u pogledu zahtjeva zasigurnost uskla|eni s odredbama propisa iz ~lana 1.stav 3;b)preduzimanje mjera, kako bi se osigurala uskla|enostzahtjeva za sigurnost proizvoda s navedenimpropisima.Predostro`nost i proporcionalnost^lan 4.Prilikom preduzimanja mjera radi osiguranja uskla -|enosti zahtjeva za sigurnost proizvoda sa propisima iz ~lana 1. stav 3. ovog zakona, a naro~ito prilikom dono{enja odluka omjerama usmjerenim na spre~avanje distribucije i povla~enjeproizvoda, nadle`ni organi osiguravaju proporcionalnost mjeraustanovljenom sigurnosnom riziku, uz du`no uva`avanjeprincipa predostro`nosti.Saradnja^lan 5.Radi osiguranja efikasnog nadzora nad tr`i{tem, {topodrazumijeva jednoobraznu i djelotvornu primjenu ovogzakona kao i propisa ~lana 1. stav 3. ovog zakona, izbjegavanja razli~ite prakse nadzora nad tr`i{tem i preklapanja nadle`nostiu provo|enju nadzora, svi nadle`ni organi koji u~estvuju usistemu nadzora nad tr`i{tem me|usobno sara|uju,uzajamnorazvijaju}i povjerenje i transparentnost, omogu}avaju}i ipodsti~u}i saradnju s drugim dr`avama i me|unarodnimorganizacijama.Transparentnost^lan 6.1.Informacije kojima raspola`u organi u sistemu nadzoranad tr`i{tem, a odnose se na rizike za sigurnost i zdravljeljudi i `ivotinja ili za{titu `ivotne sredine kao i informacije o poduzetim mjerama su dostupne javnosti.2.Javnost informacija iz stava 1. ovog ~lana ne odnosi se napodatke o proizvodu koji se ti~u profesionalne tajne,izuzev kada su sigurnosni rizici takvog obima da okolnosti konkretnog slu~aja zahtijevaju njihovo javno objavljivanje radi prevencije tih rizika.3.Svi organi u sistemu nadzora nad tr`i{tem du`ni suosigurati efektivno po{tivanje za{tite profesionalne tajneod strane svojih zvani~nika, slu`benika ili namje{tenika.III - ORGANIZACIJA I FUNKCIONIRANJE SISTEMANADZORA NAD TR@I[TEMSistem nadzora nad tr`i{tem^lan 7.Sistem nadzora nad tr`i{tem nadzire uskla|enostproizvoda stavljenih na tr`i{te sa zahtjevima za sigurnostproizvoda utvr|enim Zakonom o op}oj sigurnosti proizvoda iposebnim tehni~kim propisima, ispunjavanje obavezaproizvo|a~a i distributera sadr`anih u ovim propisima teprovo|enje mjera od strane nadle`nih organa radi uskla|ivanjazahtjeva za sigurnost proizvoda s ovim propisima.Organizacija i funkcioniranje sistema nadzora nad tr`i{tem^lan 8.Sistem nadzora nad tr`i{tem Bosne i Hercegovine ~ine:a)Agencija za nadzor nad tr`i{tem Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Agencija),b)Inspekcijski i drugi organi uprave Federacije Bosne iHercegovine, Republike Srpske i Br~ko DistriktaBosne i Hercegovine koji su posebnim zakonima ipropisima ovla{teni za vr{enje inspekcijskih i drugihposlova koji se odnose na kontrolu proizvoda natr`i{tu Bosne i Hercegovine(u daljem tekstu: nadle`ni organi).Ovla{tenja i odgovornosti nadle`nih organa^lan 9.1.U provo|enju ovog zakona a naro~ito u ostvarivanjuciljeva nadzora nad tr`i{tem iz ~lana 7. ovog zakona,nadle`ni organi ovla{teni su da, kada i gdje je potrebno,preduzmu sljede}e mjere:a)za bilo koji proizvod:-da organiziraju, ~ak i nakon {to je bio plasiran natr`i{te kao siguran, odgovaraju}e provjerenjegovih sigurnosnih svojstava, u odgovaraju}ojrazmjeri, sve do kona~nog stadija upotrebe ilipotro{nje;-da uzmu uzorke proizvoda i podvrgnu ihsigurnosnim provjerama;-da zahtijevaju sve neophodne informacije odzainteresiranih strana.b)za bilo koji proizvod koji bi mogao predstavljati rizikpod odre|enim uslovima:-da zahtijevaju da on bude ozna~en odgo va ra -ju}im, jasno izre~enim i lako shvatljivimupozorenjima, na jezicima koji su u slu`benojupotrebi u Bosni i Hercegovini, o rizicima kojeon mo`e predstavljati;-da njegov plasman na tr`i{te ispuni preduslovekako bi se on u~inio sigurnim.c)za bilo koji proizvod koji bi mogao predstavljati rizikza odre|ene osobe:-da naredi da se izda upozorenje o opasnostipravo vremeno i u odgovaraju}em oblikuuklju~uju}i publikovanje posebnih upozorenja.d)za bilo koji proizvod koji bi mogao biti opasan:-za vremenski pe riod potreban za razli~itesigurnosne procjene, provjere i kontrole, daprivremeno zabrani njegovu isporuku, ponudu za isporuku ili njegovo prikazivanje.e)za bilo koji opasan proizvod:-da zabrani njegov plasman na tr`i{te i uvedeprate}e mjere.f)za bilo koji opasan proizvod koji je ve} na trzi{tu:-da naredi ili organizira trenutno spre~avanjedistribucije, prikazivanja i nu|enja potro{a~ima i upozori potro{a~e na opasnosti koje onpredstavlja;-da naredi ili koordinira ili, ukoliko je toprimjereno, organizira zajedno s proizvo|a~ima i distributerima vra}anje od potro{a~a i njegovouni{tavanje pod prikladnim uslovima.2.Kada postupaju vr{e}i nadzor nad proizvodima ~iji suzahtjevi za sigurnost ure|eni propisima iz ~lana 1. stav 3.ovog zakona, nadle`ni organi podsti~u i promovirajudobrovoljne akcije proizvo|a~a i distributera, u skladu sobavezama koje su im nametnute ovim propisima,uklju~uju}i, tamo gdje je to primjenjivo, razvoj kodeksadobre prakse.3.Kada je neophodno, nadle`ni organi organizuju ili nala`umjere predvi|ene u alineji f) ovog ~lana, ukoliko akcijapoduzeta od strane proizvo|a~a i distributera naispunjavanju njihovih obaveza nije zadovoljavaju}a ili jenedovoljna.Povla~enje proizvoda koristi se kao posljednja mjera.Petak, 15. 10. 2004.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 45 - Strana 4583 Broj 45 - Strana 4584S L U @ B E N I G L A S N I K B i HPetak, 15. 10. 2004.4.Nadle`ni organi ovla{teni su da poduzmu neophodneradnje i primjene odgovaraju}e mjere kao {to su onenavedene u alineji b) do f) ovog ~lana kada proizvodipredstavljaju ozbiljan rizik. Ozbiljnost rizika cijeni seuzimaju}i u obzir okolnosti i odlike svakog pojedina~nogslu~aja.5.Odluka o povla~enju proizvoda ili spre~avanju distribucije mora biti obrazlo`ena, sadr`avati pouku o pravnom lijekui bez odga|anja biti dostavljena zainteresiranoj strani.@alba i zahtjev za sudsko preispitivanje o spre~avanjudistribucije i povla~enju proizvoda osigurava se popostupku utvr|enom relevantnim zakonom o upravnompostupku i zakonom o upravnom sporu.Subjekti prema kojima nadle`ni organi mogu izricati mjere^lan 10.Mjere iz ~lana 9. ovog zakona, koje nadle`ni organipoduzimaju u vr{enju svojih ovla{tenja, mogu biti usmjerenena:a)proizvo|a~a u smislu ~lana 2. ovog zakona;b)distributera, u granicama njegove djelatnosti, anaro~ito na osobe odgovorne za po~etnu distribucijuna tr`i{tu Bosne i Hercegovine;c)bilo koju drugu osobu, kada je to neophodno zaostvarivanje saradnje u mjerama poduzetim radiizbjegavanja rizika koji poti~u od proizvoda.Osnivanje Agencije za nadzor nad tr`i{tem^lan 11.1.Ovim zakonom se, u cilju osiguranja funkcionalnog iefikasnog sistema nadzora nad tr`i{tem, obavljanjatehni~kih, koordinacionih i drugih poslova utvr|enihzakonom, te poslova ~ije obavljanje proisti~e izme|unarodnih pravnih akata koji obavezuju Bosnu iHercegovinu, osniva Agencija za nadzor nad tr`i{temBosne i Hercegovine(u daljem tekstu: Agencija).2.Agencija je samostalna upravna organizacija, ima svojstvo pravne osobe i sva prava i obaveze utvr|ene ovimzakonom.3.Agencija se finansira iz Bud`eta institucija Bosne iHercegovine.Rukovo|enje, upravljanje i odgovornost Agencije^lan 12.1.Agencijom rukovodi direktor u saradnji sa zamjenikomdirektora i pomo}nicima direktora u skladu sa zakonom,Pravilnikom o unutra{njoj organizaciji Agencije, kao idrugim op}im aktom.2.Direktora i zamjenika direktora Agencije imenuje Vije}eministara na pe riod od ~etiri godine, s tim da na istufunkciju mogu biti imenovani jo{ jedan mandat.Pomo}nici direktora imenuju se u skladu sa Zakonom odr`avnoj slu`bi u institucijama Bosne i Hercegovine("Slu`beni glasnik BiH", br. 19/02, 35/03, 4/04 i 17/04).3.Direktor, zamjenik direktora i pomo}nici direktora nemogu biti iz reda istog konstitutivnog naroda Bosne iHercegovine.4.Direktor i zamjenik direktora Agencije za svoj radodgovaraju Vije}u ministara Bosne i Hercegovine.Zadaci Agencije^lan 13.Zadaci Agencije su:a)osiguranje sistemati~nog, uskla|enog i djelotvornogsistema nadzora nad tr`i{tem Bosne i Hercegovine;b)razvoj me|udr`avne i me|unarodne saradnje u oblasti nadzora nad tr`i{tem uklju~uju}i integriranje Bosne iHercegovine u institucionalne i administrativnestrukture me|unarodne saradnje;c)promocija i razvoj nau~nog i stru~nog znanja,spoznaja i metodologije i njihova primjena uformuliranju i provo|enju politike nadzora nadtr`i{tem;d)promocija i izgradnja profesionalnih i stru~nihkapaciteta u svim strukturama nadzora nad tr`i{tem;e)afirmacija principa nezavisnosti, nepristrasnosti inediskriminacije u provo|enju nadzora nad tr`i{tem;f)podizanje nivoa sigurnosti ljudi i `ivotinja, te za{tita`ivotne sredine od opasnih proizvoda.Nadle`nosti Agencije^lan 14.U svrhu provo|enja ovog zakona, Agencija ima sljede}enadle`nosti:a)koordinira i uskla|uje aktivnosti sistema nadzora nadtr`i{tem Bosne i Hercegovine;b)osigurava identi~no i jednoobrazno provo|enjepropisa o sigurnosti proizvoda na teritoriji Bosne iHercegovine, uklju~uju}i tuma~enje propisa osigurnosti proizvoda i izdavanje smjernica za njihovoprovo|enje;c)u~estvuje u pripremi i izradi svih propisa o sigurnostiproizvoda bilo da se donose na nivou entiteta iliBosne i Hercegovine, osiguravaju}i primjenuaktuelnih nau~nih i stru~nih saznanja, te iskustavadobre prakse, naro~ito savremenih iskustava i pravneprakse zemalja ~lanica Evropske unije;d)u~estvuje, podsti~e i poma`e razvoj stru~nih iprofesionalnih kapaciteta u svim strukturama nadzora nad tr`i{tem;e)osigurava nau~nu i tehni~ku podr{ku svim nadle`nimorganima u okviru svog djelokruga o pitanjima kojase ti~u nadzora nad tr`i{tem;f)vr{i promociju izgradnje kapaciteta u oblasticertificiranja i testiranja i dokazivanja kompetentnosti putem akreditiranja;g)osigurava unificirane pro ce dure za postupanje poprigovorima potro{a~a koji se ti~u sigurnostiproizvoda ili rada nadle`nih organa, njihovocentralno evidentiranje, pra}enje rje{avanja iinformiranje javnosti o dostupnosti takvihmehanizama a u cilju jednake za{tite potro{a~a nacijelom tr`i{tu Bosne i Hercegovine;h)uspostavlja efikasne, formalne i/ili neformalnemehanizme me|usobne saradnje svih aktera sistemanadzora nad tr`i{tem;i)permanentno informira javnost i sve zainteresiranesubjekte o aktivnostima u provo|enju nadzora nadtr`i{tem;j)provodi me|unarodnu i me|udr`avnu saradnju uoblasti nadzora nad tr`i{tem, posebno saradnju sEvropskom unijom i nadle`nim organima zemalja~lanica te Svjetskom trgovinskom organizacijom,prati i provodi izvr{avanje obaveza Bosne iHercegovine proisteklih iz te saradnje te inicirazakonodavne, administrativne i institucionalne mjerepotrebne za ostvarivanje te saradnje;k)periodi~no informira organe vlasti Bosne iHercegovine i entiteta o stanju u oblasti nadzora nadtr`i{tem. Saradnja u okviru sistema nadzora nad tr`i{tem^lan 15.Kako bi se osigurao djelotvoran nadzor nad tr`i{tem koji}e garantirati visok nivo za{tite zdravlja i sigurnosti ljudi,`ivotinja, biljaka, imovine i `ivotne sredine, svi organi u okviru sistema nadzora nad tr`i{tem me|usobno sara|uju, razvijaju}iuzajamno povjerenje i transparentnost, osiguravaju}i primjenuodgovaraju}ih sredstava i postupaka a naro~ito:a)uspostavu, periodi~no a`uriranje i provo|enje prog ra -ma sektorskog nadziranja po kategorijama proizvodaili rizika, kao i posmatranja nadzornih aktivnosti,nalaza i rezultata;b)dalje pra}enje i a`uriranje nau~nih i tehni~kih saz na -nja koja se ti~u sigurnosti proizvoda;c)periodi~no preispitivanje i ocjenjivanje funk cio -niranja kontrolnih aktivnosti i njihove djelotvornostii, ukoliko je neophodno, reviziju nadzornog pristupa i postoje}e organizacije.IV - OBAVEZE I ODGOVORNOSTI PROIZVO\A^A ITRGOVINE U SISTEMU NADZORA NAD TR@I[TEMObaveze i odgovornosti proizvo|a~a i trgovine^lan 16.1.Proizvo|a~ i dis trib uter su du`ni poznavati i osiguratiprimjenu zakona i tehni~kih propisa o sigurnostiproizvoda koji se odnose na proizvode koji su predmetnjihove djelatnosti.2.Proizvo|a~i su du`ni provoditi primjenjive kodekse, kao{to su Kodeks dobre proizvodne prakse (GMP), Kodeksdobre laboratorijske prakse (GLP), i uspostaviti i koristitiodgovaraju}e sisteme kontrole kao {to je Analizaopasnosti i kriti~ne ta~ke kontrole (HACCP).V - POSEBNE OBAVEZE I ODGOVORNOSTI AGENCIJEObavje{tavanje o riziku i opasnim proizvodima^lan 17.1.Agencija blagovremeno informira javnost i zainteresiranesubjekte u Bosni i Hercegovini i inozemstvu o riziku iopasnim proizvodima.2.Agencija djeluje u operacijama iz svoje nadle`nosti usaradnji s organima drugih dr`ava Evrope nadle`nim zasigurnost proizvoda, a posebno u formi administrativnesaradnje, kako bi se omogu}ilo:a)razmjena informacija o ocjenjivanju rizika, opasnimproizvodima, metodama testiranja i rezultatima,skora{njim nau~im dostignu}ima kao i drugimaspektima relevantnim za aktivnosti kontrole;b)uspostavljanje i provo|enje projekata zajedni~kognadzora i ispitivanja;c)razmjena znanja i dobre prakse i saradnja uaktivnostima obuke;d)unapre|enje saradnje s Evropskom unijom u vezi spra}enjem, spre~avanjem distribucije i vra}anjemopasnih proizvoda | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o administrativnim taksama BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 43/04 | 22.09.2004 | SG BiH 83/22, SG BiH 30/22, SG BiH 18/20, SG BiH 68/19, SG BiH 62/17, SG BiH 53/17, SG BiH 32/17, SG BiH 78/14, SG BiH 15/14, SG BiH 98/12, SG BiH 03/10, SG BiH 42/08, SG BiH 03/08, SG BiH 76/07, SG BiH 13/07, SG BiH 76/06, SG BiH 08/06, SG BiH 19/02, SG BiH 16/02 | administrativne takse,takse | ovim zakonom i Pravilnikom o unutra{woj organizaciji Instituta. 2. Prava rukovodnih radnika koji su stavqeni na raspolagawe rje{avaju se u skladu sa Zakonom o dr`avnoj slu`bi u institucijama BiH i Pravilnikom o radnim odnosima Instituta. ^lan 17. Sva rje{ewa, odluke, certifikati i ostali dokumenti u oblasti metrologije, koje je naslijedio ili donio Institut za standarde, metrologiju i intelektualno vlasni{tvo Bosne i Hercegovine do dana stupawa na snagu ovog zakona, ostaju na snazi, dok u zakonskoj proceduri ne budu zamijeweni ili dok im se ne produ`i trajawe. ^lan 18. Ovaj zakon stu pa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u "Slu`benom glasniku BiH". PS BiH broj 85/04 29. jula 2004. godine Sarajevo Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH Mar tin Ragu`, s. r. Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Goran Milojevi}, s. r. 309 Na osnovu ~lana IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine, na 42.sjednici Predstavni~kog doma, odr`anoj dana 27. jula 2004. godine, i 27.sjednici Doma naroda, odr`anoj 29. jula 2004.godine, usvojila je ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ADMINISTRATIVNIM TAKSAMA ^lan 1. U Zakonu o administrativnim taksama ("Slu`beni glasnik BiH", br.16/02 i 19/02) u ~l.21. i 28. rije~i: "Ministarstvo civilnih poslova i komunikacija" zamjenjuju se rije~ima: "Ministarstvo finansija i trezora". U ~lanu 29. rije~i: "ministrom civilnih poslova i komunikacija" zamjenjuju se rije~ima: "ministrom finansija i trezora". ^lan 2. U ~lanu 3. (a) rije~i: "nadle`no ministarstvo" zamjenjuju se rije~ima: "Vije}e ministara Bosne i Hercegovine". ^lan 3. Ovaj zakon stu pa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH", a objavit }e se i u slu`benim glasilima entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine. IZMJENE I DOPUNE TARIFE ADMINISTRATIVNIH TAKSI U Tarifi administrativnih taksi u TAR.br. 5. i 23. rije~i: "Ministarstvo civilnih poslova i komunikacija" zamjenjuju se rije~ima: "Ministarstvo civilnih poslova". Iza TAR.br.39 dodaju se poglavlja III., IV., V. i VI., sa TAR.br.40 do 82 koji glase: "III - TAKSE NA SPISE I RADNJE ZA STICANJE I ODR@AVANJE PRAVA INDUSTRIJSKOG VLASNI[TVA 1. Pat ent TAR.broj 40. a) Za prijavu patenta 5,00 KM b) Za svaku stranicu sadr`ine prijave preko trideset stranica 1,00 KM c) Za svaki patentni zahtjev preko desetog 1,00 KM Napomena: a) Fizi~ka lica - podnosioci prijave, koji su ujedno pro - na laza~i, pla}aju taksu iz ovog tar.broja u iznosu umanjenom za 50% b) ~lanovi Saveza inovatora BiH (SIBIH) ne pla}aju taksu iz ovog tar.broja. TAR.broj 41. Za zahtjev za potpuno ispitivanje prijave patenta 50,00 KM Napomena: Postupanje po zahtjevu iz ovog tarifnog broja uslovljeno je obaveznim prethodnim osiguranjem izvje{taja o stanju tehnike. TAR.broj 42. Za dodjelu patenta prema ~lanu 41. Zakona o indus - trijskom vlasni{tvu u Bosni i Hercegovini (pat ent sa skra}enim trajanjem) 20,00 KM Za dodjelu patenta prema ~lanu 41. Zakona o industrijskom vlasni{tvu u Bosni i Hercegovini 30,00 KM TAR.broj 43. Za odr`avanje patenta: a) I. godina 5,00 KM b) II. godina 5,00 KM c) III. godina 10,00 KM d) IV. godina 18,00 KM e) V. godina 20,00 KM f) VI. godina 22,00 KM g) VII. godina 24,00 KM h) VIII. godina 26,00 KM i) IX. godina 28,00 KM j) X. godina i svaka sljede}a do XX. 30,00 KM Napomena: a) Fizi~ka lica-podnosioci prijave, koji su ujedno i pronalaza~i, pla}aju takse iz ovog tar.broja u iznosu umanjenom za 50%. b) Godi{nja taksa iz ovog broja po~inje te}i danom podno{enja prijave, a upla}uje se prije po~etka 12-mjese~nog perioda na koji se odnosi. c) Ako godi{nja taksa iz ovog tar.broja nije pla}ena u roku, mo`e se platiti u naknadnom 6-mjese~nom roku, i to u iznosu redovne takse uve}ane za 50%. TAR.broj 44. Za rje{enje po zahtjevu: a) za upis u registar prijenosa prava ili licence 30,00 KM b) za upis ostalih promjena u registar 15,00 KM TAR.broj 45. Za zahtjev za prestanak patenta u slu~aju nekori{tenja 50,00 KM Srijeda, 22. 9. 2004. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 43 - Strana 4275 Broj 43 - Strana 4276 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Srijeda, 22. 9. 2004. Za prijedlog za ogla{avanje ni{tavnim rje{enja o priznanju patenta 100,00 KM TAR.broj 46. Za prijedlog za utvr|ivanje da je dopunska postala osnovna prijava patenta, odnosno da je dopunski pat ent postao osnovni pat ent 20,00 KM TAR.broj 47. Za zahtjev za pretvaranje prijave industrijskog dizajna u prijavu patenta, odnosno za pretvaranje prijave patenta u prijavu industrijskog dizajna 5,00 KM TAR.broj 48. Za zahtjev za prekoredno objavljivanje prijave patenta 20,00 KM TAR.broj 49. Za odre|ivanje MKP broja (Me|unarodna klasifikacija patenta) 5,00 KM 2. @ig TAR.broj 50. 1. Za prijavu `iga: a) osnovna taksa 20,00 KM b) dodatna taksa, za svaku klasu roba i usluga preko tri klase me|unarodne klasifikacije roba i usluga utvr|ene Ni~anskim aran`manom(Ni~anska klasifi - kacija) 1,00 KM 2. Za zahtjev za me|unarodnu registraciju `iga 20,00 KM Napomena: Za prijavu kolektivnog `iga taksa iz ovog tar.broja pla}a se u dvostrukom iznosu. TAR.broj 51. Za ure|enje prijave `iga, ako robe i usluge nisu klasificirane prema Ni~anskoj klasifikaciji: a) po klasi 2,00 KM b) po naznaci robe i usluge 1,00 KM TAR.broj 52. Za zahtjev za razdvajanje prijave `iga 20,00 KM Za zahtjev za razdvajanje `iga 40,00 KM TAR.broj 53. Za odr`avanje prava na `ig, za pe riod od 10 godina: a) osnovna taksa 30,00 KM b) dodatna taksa, za svaku klasu roba i usluga preko tri klase Ni~anske klasifikacije 2,00 KM Napomena: 1. Za odr`avanje prava na kolektivni `ig taksa iz ovog tarifnog broja pla}a se u dvostrukom iznosu. 2. Ako taksa iz ovog tarifnog broja nije pla}ena u zakonskom roku, mo`e se platiti u roku od {est mjeseci nakon isteka datuma va`enja `iga i to u iznosu redovne takse uve}ane za 50%. TAR.broj 54. Za rje{enje po zahtjevu za upis u registar, i to: a) promjene koje se odnose na `ig (prijenos prava, statusne promjene oblika organiziranja nastale kod podnosioca prijave, odnosno nosioca `iga, sticatelja licence, fran{ize, odnosno zalogopri maoca, ogra ni - ~enje popisa roba i usluga) 15,00 KM b) upis licence, podlicence, fran{ize, zaloga, prinudno izvr{enje 20,00 KM TAR.broj 55. Za rje{enje po zahtjevu: a) za ogla{avanje ni{tavnim rje{enja o priznanju `iga 100,00 KM b) za prestanak `iga zbog nekori{tenja 50,00 KM TAR.broj 56. Za zahtjev za ponovni upis `iga u registar 20,00 KM 3. Industrijski dizajn TAR.broj 57. Za prijavu industrijskog dizajna: a) osnovna taksa 20,00 KM b) dodatna taksa, za svaki industrijski dizajn kod vi{estruke prijave 10,00 KM TAR.broj 58. Za odr`avanje va`enja industrijskog dizajna za pe riod od 10 godina: a) za jedan industrijski dizajn 60,00 KM b) za svaki sljede}i industrijski dizajn, kod vi{estruke prijave 20,00 KM TAR.broj 59. Za rje{enje po zahtjevu: a) za upis prijenosa prava ili licence u registre 20,00 KM b) za upis ostalih promjena u registre 15,00 KM TAR.broj 60. Za prijedlog za ogla{avanje rje{enja o priznanju industrijskog dizajna 100,00 KM 4. Geografska oznaka TAR.broj 61. Za upis u registar geografske oznake 20,00 KM TAR.broj 62. Za upis promjena u registar geografske oznake 15,00 KM 5. @alba TAR.broj 63. Za `albu komisiji za `albe Instituta 20,00 KM 6. Zastupnici za za{titu industrijskog vlasni{tva TAR.broj 64. Stru~ni ispit za zastupnika 100,00 KM TAR.broj 65. Popravni ispit za zastupnika 50,00 KM TAR.broj 66. Upis u registar zastupnika 50,00 KM Upis promjena podataka u registar zastupnika 15,00 KM TAR.broj 67. Obnavljanje upisa u registru zastupnika, za svaku godinu 25,00 KM 7. Pretra`ivanje baza podataka TAR.broj 68. Pretra`ivanje baza podataka prijavljenih i priznatih `igova, po jednom upitu, ukoliko su poznate robe, odnosno usluge ili klase, po identi~nosti ukoliko nisu poznate robe, odnosno usluge ili klase, po podnosiocu, odnosno po posebno definiranom upitu 5,00 KM Pretra`ivanje baza podataka prijavljenih i priznatih `igova, po jednom upitu ukoliko nisu poznate robe, odnosno usluge ili klase 50,00 KM TAR.broj 69. Pretra`ivanje baza podataka prijava i priznatih patenata po jednom kriteriju 5,00 KM TAR.broj 70. Izrada izvje{taja o stanju tehnike 30,00 KM TAR.broj 71. Za pretra`ivanje raspolo`ivog fonda industrijskog dizajna: a) po zadatom nazivu proizvoda prema Lokarnskoj klasifikaciji za industrijski dizajn 15,00 KM b) po jednom od kriterija 20,00 KM 8. Ostale radnje i spisi TAR.broj 72. Za zaklju~ak po prijedlogu za vra}anje u pre|a{nje stanje 25,00 KM TAR.broj 73. Za zahtjev za produ`enje roka koji se odre|uje u toku postupka 15,00 KM TAR.broj 74. Za izdavanje uvjerenja o pravu prvenstva: a) za jedan primjerak uvjerenja 15,00 KM b) za svaki dodatni primjerak uvjerenja 5,00 KM TAR.broj 75. Za izdavanje izvoda iz registra prijavljenih i priznatih prava: a) za jedan primjerak izvoda 5,00 KM b) za svaki dodatni primjerak izvoda 2,00 KM TAR.broj 76. Za zahtjev za hitno ispitivanje uslova za priznanje prava 50,00 KM IV - TAKSE NA SPISE I RADNJE U PODRU^JU CERTIFICIRANJA TAR.broj 77. Za certifikate i potvrde o uskla|enosti proizvoda 45,00 KM TAR.broj 78. Za odobrenje za kori{tenje znaka uskla|enosti proizvoda 30,00 KM TAR.broj 79. Za rje{enje o ovla{tenju lica za obavljanje poslova is pi - tivanja, certificiranja i inspekcije proizvoda 40,00 KM V - TAKSE NA SPISE I RADNJE U PODRU^JU MJERITELJSTVA TAR.broj 80. Za potvrdu o ispunjavanju mjeriteljskih i drugih uslova za mjerila 70,00 KM TAR.broj 81. Za rje{enje o imenom znaku proizvo|a~a predmeta od plemenitih metala 70,00 KM." VI - TAKSE ZA SPISE I RADNJE U PODRU^JU AKREDITIRANJA TAR.broj 82. Za izdavanje akreditacije ili druge isprave kojom se utvr|uje kompetentnost za obavljanje odre|enih zadataka u podru~ju ocjenjivanja uskla|enosti 50,00 KM PS BiH broj 88/04 29. jula 2004. godine Sarajevo Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH Mar tin Ragu`, s. r. Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Goran Milojevi}, s. r. Na temelju ~lanka IV.4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine, na 42.sjednici Zastupni~kog doma, odr`anoj dana 27. srpnja 2004, i 27.sjednici Doma naroda, odr`anoj 29. srpnja 2004, usvojila je ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ADMINISTRATIVNIM PRISTOJBAMA ^lanak 1. U Zakonu o administrativnim pristojbama ("Slu`beni glasnik BiH", br. 16/02 i 19/02) u ~l. 21. i 28. rije~i: "Mini star - stvo civilnih poslova i komunikacija" zamjenjuju se rije~ima: "Ministarstvo financija i trezora". U ~lanku 29. rije~i: "ministrom civilnih poslova i komunikacija" zamjenjuju se rije~ima: "ministrom financija i trezora". ^lanak 2. U ~lanku 3. (a) rije~i: "mjerodavno ministarstvo" zam je - nju ju se rije~ima: "Vije}e ministara Bosne i Hercegovine". ^lanak 3. Ovaj zakon stu pa na snagu osmog dana od dana objave u "Slu`benom glasniku BiH", a objavit }e se i u slu`benim glasilima entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine. IZMJENE I DOPUNE TARIFE ADMINISTRATIVNIH PRISTOJBI U Tarifi administrativnih pristojbi u TAR.br. 5. i 23. rije~i: "Ministarstvo civilnih poslova i komunikacija" zamjenjuju se rije~ima: "Ministarstvo civilnih poslova". Iza TAR.br.39 dodaju se poglavlja III, IV, V i VI, sa TAR.br.40 do 82 koji glase: "III - PRISTOJBE NA SPISE I RADNJE ZA STJECANJE I ODR@AVANJE PRAVA INDUSTRIJSKOG VLASNI[TVA 1. Pat ent TAR.broj 40. a) Za prijavu patenta 5,00 KM b) Za svaku stranicu sadr`ine prijave preko trideset stranica 1,00 KM c) Za svaki patentni zahtjev preko desetog 1,00 KM Napomena: a) Fizi~ka osoba - podnositelj prijave, koji su ujedno pronalaza~i, pla}aju pristojbu iz ovog tar.broja u iznosu umanjenom za 50% b) ~lanovi Saveza inovatora BiH (SIBIH) ne pla}aju pristojbu iz ovog tar.broja. Srijeda, 22. 9. 2004. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 43 - Strana 4277 | |
Zakon o hrani BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 50/04 | 11.09.2004 | hrana,voda,životinje | PARLAMENTARNA SKUP[TINA BOSNE I HERCEGOVINE 399 Na temelju ~lanka IV. 4.a) Ustava Bosne i Her ce go vi ne, Parlamentarna skup{tina Bosne i Her ce go vi ne, na sjednici Zastupni~kog doma, odr`anoj 27. srpnja 2004, i na sjednici Doma naroda, odr`anoj 9. rujna 2004, usvojila je ZAKON O HRANI I - OP]E ODREDBE ^lanak 1. Cilj i opseg 1. Ovim se zakonom ure|uje osnova za osiguranje visoke razine za{tite zdravlja ljudi i interesa potro{a~a vezano uz hranu, uzimaju}i u obzir osobito raznolikost opskrbe hranom uklju~uju}i tradicionalne proizvode, uz osiguranje efikasnog funkcioniranja unutarnjeg tr`i{ta. Utvr|uju se jedinstvena na~ela i mjerodavnosti, pretpostavke ostvarivanja sna`nije znanstvene osnove, u~inkovita organizacijska struktura i postupci koji }e biti u osnovi odlu~ivanja u pitanjima zdravstvene ispravnosti i kvaliteta hrane i sto~ne hrane. 2. Za pitanja iz stavka 1. ovaj zakon iznosi op}a na~ela o hrani i hrani za `ivotinje op}enito, te osobito zdravstvene ispravnosti i kvalitetu hrane i sto~ne hrane, na razini Bosne i Hercegovine. 3. Njime se utvr|uju postupci za pitanja koja izravno ili neizravno utje~u na zdravstvenu ispravnost i kvalitet hrane i sto~ne hrane. 4. Ovim se zakonom propisuje osnivanje Agencije za sigurnost hrane Bosne i Her cegovi ne (u daljnjem tekstu: Agencija). 5. Ovaj se zakon primijenjuje na sve faze proizvodnje, prerade, obradbe i distribucije hrane i sto~ne hrane. 6. Odredbe ovog zakona ne primjenjuju se na primarnu proizvodnju za privatnu ku}nu uporabu niti na ku}nu pripremu, rukovanje ili skladi{tenje hrane za privatno ku}no konzumiranje. ^lanak 2. Definicija hrane 1. U smislu ovog zakona, hrana je svaka tvar ili proizvod prera|en, djelomi~no prera|en ili neprera|en, a namijenjen je konzumiranju od strane ljudi ili se mo`e o~ekivati da }e ga ljudi konzumirati. 2. Pojam hrane uklju~uje i pi}e, `vaka}u gumu, prehrambene aditive i bilo koju drugu tvar koja se namjerno ugra|uje u hranu tijekom njezine proizvodnje, pripreme ili obrade. 3. Pojam hrane uklju~uje i vodu, i to: a) vodu koja slu`i za javnu opskrbu pu~anstva kao voda za pi}e, b) vodu koja se upotrebljava i/ili ugra|uje u hranu tijekom njezine proizvodnje, pripreme ili obrade, c) vodu pakiranu u originalno pakiranje kao stolna voda, mineralna voda i izvorska voda. 4. Pojam hrane ne uklju~uje: a) hranu za `ivotinje koje ne proizvode hranu ili se ne upotrebljavaju za proizvodnju hrane b) `ive `ivotinje, osim ako su pripremljene za stavljanje u promet radi konzumiranja od strane ljudi, c) biljke prije `etve, berbe ili pobiranja plodova, d) lijekove i medicinske proizvode definirane posebnim propisom, e) kozmetiku definiranu posebnim propisom, f) duhan i duhanske proizvode definirane posebnim propisom, g) narkotike ili psihotropne tvari unutar zna~enja iz Jedinstvene konvencije Ujedinjenih naroda o narkoticima, 1961. i Konvencije Ujedinjenih naroda o psihotropnim tvarima, 197., te h) rezidue i kontaminante, kao i prirodne sastojke biljnog i `ivotinjskog podrijetla koji {tetno djeluju na zdravlje ljudi. Godina VIII Utorak, 9. studenoga/novembra 2004. godine Broj/Broj 50 Godina VIII Utorak, 9. novembra 2004. godine ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik ISSN 1512-7508 - srpski jezik ISSN 1512-7486 - bosanski jezik Broj 50 - Stranica 5186 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 9. 11. 2004. ^lanak 3. Zna~enje pojedinih izraza Izrazi upotrijebljeni u ovom zakonu imaju sljede}e zna~enje: 1. Propisi o hrani su ovaj Zakon, provedbeni propisi doneseni na temelju ovoga zakona te drugi posebni propisi (zakoni i podzakonski propisi) koji se odnose na hranu, osobito na higijenu, zdravstvenu ispravnost i kvalitetu hrane, a obuhvataju sve faze proizvodnje, prerade, obrade i distribucije hrane, kao i hrane za `ivotinje koje proizvode hranu ili se upotrebljavaju za proizvodnju hrane, 2. Poslovanje s hranom je poslovni postupak, bez obzira na to je li poduzet zbog ostvarivanja dobiti ili ne, javni ili privatni, u sklopu kojeg se izvr{avaju poslovi vezani za bilo koju fazu proizvodnje, prerade, obrade, skladi{tenja, prijevoza ili distribucije hrane, 3. Subjekt u poslovanju s hranom je fizi~ka ili pravna osoba, registrirana za obavljanje odre|enih djelatnosti vezanih uz poslovanje s hranom, odgovorna da osigura nesmetanu provedbu odredbi propisa o hrani unutar poslovanja kojim upravlja, 4. Hrana za `ivotinje je svaka tvar ili proizvod, uklju~uju}i i dodatke hrani za `ivotinje, prera|en, djelomi~no prera|en ili neprera|en, a namijenjen je hranidbi `ivotinja, koje proizvode hranu ili se upotrebljavaju za proizvodnju hrane, 5. Poslovanje s hranom za `ivotinje je poslovni postupak, bez obzira na to je li poduzet zbog ostvarivanja dobiti ili ne, javni ili privatni, u sklopu kojeg se izvr{avaju poslovi proizvodnje, prerade, obrada, skladi{tenja, prijevoza ili distribucije hrane za `ivotinje, uklju~uju}i i proizvodnju, preradu ili skladi{tenje hrane za `ivotinje namijenjene ishrani `ivotinja na vlastitom gospodarstvu, 6. Subjekt u poslovanju s hranom za `ivotinje je fizi~ka ili pravna osoba, registrirana za obavljanje odre|enih djelatnosti vezanih uz poslovanje s hranom za `ivotinje, odgovorna da osigura nesmetanu provedbu odredbi propisa o hrani unutar poslovanja kojim upravlja, 7. Mjerodavni organi u smislu ovog zakona su tijela koja upravljaju rizikom, a to su: Agencija, Ured za veterinarstvo Bosne i Her ce go vi ne, Uprava Bosne i Her ce - go vi ne za za{titu zdravlja bilja i mjerodavni organi entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Her ce go vi ne (u daljnjem tekstu: Br~ko Distrikt), 8. Maloprodaja je rad s i/ili prerada hrane i skladi{tenje hrane na prodajnom mjestu ili isporuka krajnjem potro{a~u, a uklju~uje distributivne terminale, djelatnosti pripreme i poslu`ivanja hrane, kantine, institucijsko ugostiteljstvo, restorane i druge sli~ne djelatnosti poslu`ivanja hrane, prodavaonice, distributivne cen tre u supermarketima i veleprodajna mjesta, 9. Stavljanje na tr`i{te je dr`anje hrane ili hrane za `ivotinje u svrhu prodaje, uklju~uju}i i ponudu za prodaju, te prodaju ili bilo koji drugi oblik prijenosa, bez obzira na to je li besplatan ili nije, distribuciju i druge oblike prijenosa, i to na podru~ju Bosne i Her ce go vi ne, 10. Rizik je vjerojatnost i te`ina {tetnog djelovanja opasnosti na zdravlje ljudi, 11. Analiza rizika je proces koji se sastoji od tri me|usobno povezane komponente: procjene rizika, upravljanja rizikom i obavje{tavanja o riziku, 12. Procjena rizika je znanstveno utemeljen proces koji se sastoji od ~etiri faze: identifikacije opasnosti, karakterizacije opasnosti, procjene izlo`enosti i karakterizacije rizika, 13. Upravljanje rizikom je proces kojim se uspore|uju razli~ite mogu}nosti postupanja mjerodavnih tijela u svezi s rizikom, u suradnji sa zainteresiranim sudionicima, uzimaju}i u obzir procjenu rizika i druge relevantne ~imbenike, a ako je potrebno i proces odabiranja odgovaraju}ih preventivnih i kontrolnih mjera, 14. Obavje{tavanje o riziku je interaktivna razmjena infor maci ja i mi{ljenja tijekom cijeloga procesa analize rizika, a u ve zi s opasnostima i rizicima, s rizikom povezanim ~im be - nicima i predod`bama o riziku, izme|u procjenitelja rizika, mjerodavnih tijela, potro{a~a, proizvo|a~a hrane i hrane za `ivotinje, akademske zajednice i drugih zainteresiranih strana, uklju~uju}i obja{njenje nalaza pri procjeni rizika, te osnove za dono{enje odluka pri upravljanju rizikom, 15. Opasnost je biolo{ki, kemijski, radiolo{ki ili fizi~ki ~imbenik u hrani i hrani za `ivotinje ili stanje hrane i hrane za `ivotinje, s mogu}no{}u da {tetno djeluje na zdravlje ljudi, 16. Sljedivost (mogu}nost pra}enja) je mogu}nost ula`enja u trag hrani, hrani za `ivotinje, `ivotinji koja proizvodi hranu, odnosno slu`i za proizvodnju hrane, sirovini ili tvari koja je namijenjena ugra|ivanju ili se o~ekuje da }e biti ugra|ena u hranu ili hranu za `ivotinje, kroz sve faze proizvodnje, prerade i distribucije, 17. Faza proizvodnje, prerade, obrade i distribucije je bilo ko ja faza, uklju~uju}i uvoz i primarnu proizvodnju, pre radu, obradu, skladi{tenje, prijevoz, prodaju ili opskrbu krajnjeg potro{a~a hranom, i gdje je to u vezi, uvoz, proizvodnju, izradu, obradbu, skladi{tenje, prijevoz, distribuciju, prodaju hrane za `ivotinje te opskrbu hranom za `ivotinje, 18. Primarna proizvodnja je proizvodnja i uzgoj primarnih poljoprivrednih proizvoda u biljnogojstvu, sto~arstvu i ribarstvu, uklju~uju}i `etvu i pobiranje plodova, mu`u i uzgoj `ivotinja prije klanja, lov i ribolov, te sakupljanje samoniklih plodova i biljaka, 19. Potro{a~ je krajnji konzument prehrambenih proizvoda koji ne}e koristiti prehrambeni proizvod kao dio bilo kakvog posla ili djelatnosti vezane uz prehrambeni proizvodi, 20. Slu`bena kontrola je nadzor nad higijenom, zdrav stve - nom ispravno{}u i kvalitetom hrane i hrane za `ivotinje radi utvr|ivanja uskla|enosti s odredbama propisa o hrani, 21. Grani~ni inspektori, u smislu odredaba ovog zakona su grani~ni inspektori nadle`nih organa, 22. Zdravstvena ispravnost hrane podrazumijeva sigurnost da hrana ne}e prouzro~iti {tetne utjecaje na zdravlje ljudi ako je pripremljena i konzumirana sukladno njenoj namjeni, 23. Higijena hrane podrazumijeva mjere i uvjete potrebne za kontrolu opasnosti i osiguranje prikladnosti hrane za ljudsku konzumaciju sukladno njenoj namjeni, 24. Sigurna hrana je ona hrana koja ne mo`e {tetno utjecati na zdravlje ljudi i koja je prikladna za ljudsku uporabu, 25. Zdravstvena ispravnost hrane za `ivotinje podrazumijeva ne{kodljivost hrane za `ivotinje za zdravlje `ivotinja te pos redno za zdravlje ljudi, koji konzumiraju proizvode dobivene od tih `ivotinja, a s obzirom na prisutnost odre|enih biolo{kih, kemijskih, radiolo{kih ili fizi~kih tvari u hrani za `ivotinje, 26. Kontaminant (ili {tetna tvar) je biolo{ka, kemijska, ra - dio lo{ka ili fizi~ka tvar {tetna za zdravlje ljudi, koja nije namjerno dodana hrani, a prisutnost koje je u hrani posljedica postupaka tijekom proizvodnje (uklju~uju}i postupke izvr{ene tijekom uzgoja usijeva i `ivotinja te primjene veterinarskih lijekova), prerade, pripreme, tretiranja, pakiranja, transporta ili skladi{tenja te hrane, ili posljedica zaga|enja okoli{a, 27. Rezidua (zaostala tvar) je ostatak biolo{kih ili kemijskih tvari koje se dopu{teno koriste u odre|enim koli~inama i u odre|enim razdobljima primarne proizvodnje hrane, kao i ostatak njihovih metabolita te produkata njihove raz - gradnje;rezidue ne podrazumijevaju prehrambene aditive, 28. Prehrambeni aditiv je svaka tvar koja se uobi~ajeno ne konzumira, niti je tipi~an sastojak hrane, bez obzira na prehrambenu vrijednost, a dodaje se namjenski radi tehnolo{kih i senzorskih svojstava hrane u tehnolo{kom postupku proizvodnje, tijekom pripreme, obradbe, prerade, oblikovanja, pakiranja, transporta i ~uvanja, 29. Dodatak hrani za `ivotinje je svaka tvar koja, kad je ugra|ena u hranu za `ivotinje, mo`e utjecati na svojstva hrane za `ivotinje ili na uzgoj `ivotinja koje proizvode hranu ili se upotrebljavaju za proizvodnju hrane namijenjene ljudskoj konzumaciji, 30. Kvalitete hrane su sveukupna svojstva hrane koja pridonose njezinoj sposobnosti da zadovolji potrebe krajnjeg potro{a~a, 31. Deklariranje je stavljanje pisanih oznaka, trgova~kih oznaka, za{titnog znaka, naziva marke, slikovnih prikaza ili simbola koji se odnose na hranu ili hranu za `ivotinje, a stavljaju se na ambala`u, naljepnicu ili privjesnicu ili na mjesto vidljivo potro{a~u za nepakiranu hranu, 32. Predmeti koji dolaze u neposredan dodir s hranom su posu|e, pribor, oprema, ure|aji i ambala`a koji se rabe u poslovanju s hranom, 33. Nova hrana su hrana i sastojci hrane koji se do sada nisu znatnije rabili za prehranu ljudi u Bosni i Her ce go vi ni, 34. Genetski modificirani organizam(u daljnjem tekstu: GMO) je organizam, osim ljudskog bi}a, kojemu je nasljedni materijal namjerno izmijenjen na na~in koji se ne mo`e posti}i prirodno razmno`avanjem i/ili prirodnom rekombinacijom. II - OP]A NA^ELA 1. Na~ela analize rizika ^lanak 4. Op}i ciljevi 1. Propisi o hrani imaju jedan ili vi{e op}ih ciljeva visokog stupnja za{tite `ivota i zdravlja ljudi i za{tite interesa potro{a~a, uklju~uju}i ~estito postupanje u trgovini hranom, uzimaju}i u obzir, prema potrebi, za{titu zdravlja i dobrobiti `ivotinja, te zdravlja bilja i okoli{a. 2. Ako postoje me|unarodni standardi ili je neminovno njihovo usvajanje, oni }e se uzeti u obzir pri izradi ili prilagodbi propisa o hrani, osim ako su ti standardi ili njihovi dijelovi neu~inkoviti ili neprikladni za ispunjavanje legitimnih ciljeva propisa o hrani ili postoji znanstveno opravdanje za njihovu neprimjenu. ^lanak 5. Procjena rizika 1. Da bi se postigao glavni cilj, odnosno visoka razina za{tite `ivota i zdravlja ljudi, mjere koje se primjenjuju sukladno propisima o hrani temelje se na procjeni rizika, osim kada to nije primjereno okolnostima ili naravi same mjere. 2. Procjena rizika temelji se na dostupnim znanstvenim dokazima i obavlja se na neovisan, objektivan i transparentan na~in. 3. Procjenu rizika obavlja Agencija, u suradnji s nadle`nim organima entiteta i Br~ko Distrikta. ^lanak 6. Obavje{tavanje o riziku Obavje{tavanje o riziku obavlja Agencija da bi: a) mjerodavna tijela, b) subjekti u poslovanju s hranom i subjekti u poslovanju s hranom za `ivotinje, c) potro{a~i, d) druge mjerodavne institucije i zainteresirane strane, dobili pravovremenu, pouzdanu, objektivnu i razumljivu informaciju o opasnostima, odnosno riziku povezanom s hranom, odnosno hranom za `ivotinje. ^lanak 7. Upravljanje rizikom 1. Upravljanje rizikom osigurava da preventivne i kontrolne mjere, poduzete radi smanjenja, uklanjanja ili izbjegavanja rizika za zdravlje ljudi pri konzumiranju hrane, budu utemeljene na rezultatima procjene rizika te da budu u~inkovite, nepristrane i primjerene. 2. Upravljanje rizikom obavljaju mjerodavni organi. 2. Na~elo predostro`nosti ^lanak 8. Na~elo predostro`nosti 1. U posebnim okolnostima kad je, nakon procjene dostupnih informacija, identificirana mogu}nost {tetnog djelovanja hrane na zdravlje ljudi, da bi se razjasnile znanstvene nedoumice, mjerodavni organi mogu poduzeti privremene mjere upravljanja rizikom prijeko potrebne za osiguranje najvi{e mogu}e razine za{tite zdravlja ljudi do pribavljanja daljnjih znanstveno utemeljenih informacija potrebnih za sveobuhvatnu procjenu rizika. 2. Mjere poduzete na temelju stavka 1. ovoga ~lanka moraju biti primjerene i ne ograni~avati trgovinu vi{e nego {to je potrebno da bi se postigla visoka razina za{tite zdravlja ljudi, vode}i pritom ra~una o njihovoj tehni~koj i ekonomskoj izvedivosti te utvr|enom ~injeni~nom stanju. 3. Poduzete se mjere moraju ponovno razmotriti u primjerenom roku, ovisno o naravi identificiranog rizika za `ivot i zdravlje ljudi, te o tipu znanstveno utemeljenih informacija potrebnih za razja{njavanje znanstvenih nedoumica, kao i za provedbu sveobuhvatne procjene rizika. 3. Na~elo transparentnosti ^lanak 9. Otvorenost u radu Agencija neposredno ili putem ovla{tenih predstavnika potro{a~a ili drugih zainteresiranih skupina, tijekom pripremanja, vrednovanja i revizije mjera za upravljanje rizikom mora provoditi otvorene i transparentne javne konzultacije, osim kada to hitnost ne dopu{ta. ^lanak 10. Izvje{tavanje javnosti Ako postoji osnovana sumnja da bi hrana ili sto~na hrana mogli predstavljati rizik za zdravlje ljudi ili `ivotinja Agencija }e poduzeti korake da obavijeste javnost o opasnostima za zdravlje; pri tome treba identificirati hranu ili sto~nu hranu u najve}oj mogu}oj mjeri, navode}i vrstu hrane ili sto~ne hrane, rizik koji predstavlja, te mjere koje se poduzimaju ili }e se poduzeti za sprje~avanje, smanjenje ili uklanjanje rizika. 4. Za{tita interesa potro{a~a ^lanak 11. Za{tita interesa potro{a~a Propisi o hrani usmjereni su za{titi interesa potro{a~a i osiguravaju osnovu temeljem kojih }e potro{a~i biti informirani prije izbora prehrambeni proizvodi koju }e konzumirati. Cilj propisa o prehrambenim proizvodima je spre~avanje: a) ne~estitih ili obmanjuju}ih postupaka, b) patvorenje prehrambenih proizvoda, i c) svih drugih postupaka koji mogu dovesti potro{a~a u zabludu. III - ZDRAVSTVENA ISPRAVNOST HRANE ^lanak 12. Op}e odredbe 1. Zdravstveno je ispravna hrana koja ne mo`e prouzro~iti {tetne utjecaje na zdravlje ljudi, ako je proizvedena, pripremljena i konzumirana sukladno njenoj namjeni. 2. Nije dopu{teno stavljanje na tr`i{te zdravstveno neispravne hrane. 3. Hrana je zdravstveno neispravna ako je: a) {tetna za zdravlje ljudi, b) neprikladna za ljudsku konzumaciju. ^lanak 13. Zdravstvena neispravnost 1. Pri odlu~ivanju je li neka hrana zdravstveno neispravna, uzimaju se u obzir: a) uvjeti u svakoj fazi proizvodnje, prerade, obradbe i distribucije hrane te uvjeti ~uvanja i dr`anja do Utorak, 9. 11. 2004. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 50 - Stranica 5187 Broj 50 - Stranica 5188 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 9. 11. 2004. prodaje krajnjem potro{a~u, kao i uvjeti za pripremanje i konzumiranje sukladno njenoj namjeni, b) informacije koje su dane krajnjem potro{a~u, uklju~uju}i podatke na deklaraciji i informacije koje su op}enito dostupne krajnjem potro{a~u u svezi s izbjegavanjem specifi~nih {tetnih djelovanja na zdravlje ljudi neke odre|ene hrane ili kategorije hrane. 2. Pri odlu~ivanju je li neka hrana {tetna za zdravlje ljudi, uzimaju se u obzir: a) mogu}i neposredni ili posredni, kratkoro~ni ili dugoro~ni {tetni u~inci te hrane na zdravlje osobe koja je konzumira te u~inci na budu}e generacije, b) mogu}e kumulativno toksi~no djelovanje, c) posebna zdravstvena osjetljivost specifi~ne kategorije potro{a~a na hranu namijenjenu toj kategoriji potro{a~a. 3. Pri odlu~ivanju je li neka hrana neprikladna za ljudsku konzumaciju, treba uzeti u obzir je li ta hrana neprihvatljiva za uporabu kojoj je namijenjena zbog njezine kontaminacije, vanjskim uzro~nikom ili na neki drugi na~in, zbog truljenja, kvarenja ili raspadanja. 4. Kada je hrana, za koju je utvr|eno da je zdravstveno neispravna, dio jedne proizvodne partije, serije ili po{iljke istovrsne hrane po kategoriji i opisu, dr`i se da je sva hrana u toj proizvodnoj partiji, seriji ili po{iljci zdravstveno neispravna, osim ako se nakon obavljene laboratorijske analize i/ili superanalize utvrdi suprotno. ^lanak 14. Hrana {tetna i neprikladna za zdravlje ljudi 1. [tetnom za zdravlje ljudi smatra se hrana ako: a) sadr`i mikroorganizme ili tkivne parazite opasne za zdravlje ljudi, bakterijske toksine, mikotoksine, histamin i njemu sli~ne tvari ili i druge mikroorganizme ili tkivne parazite iznad dopu{tenih koli~ina, b) sadr`i prirodne toksine ili druge prirodne toksi~ne tvari iznad dopu{tenih koli~ina, c) sadr`i ostatke pesticida, veterinarskih lijekova, metale i metaloide te druge tvari {tetne za zdravlje ljudi iznad dopu{tenih koli~ina, d) sadr`i prehrambene aditive koji se ne smiju rabiti u odre|enoj vrsti hrane ili ako je sadr`aj prehrambenih aditiva prisutnih u hrani iznad dopu{tenih koli~ina, e) sadr`i radionuklide iznad propisane granice ili ako je ozra~ena iznad dopu{tene granice, f) ambala`a sadr`i mikroorganizme ili druge tvari koje mogu utjecati na pove}anje sadr`aja tvari {tetnih za zdravlje ljudi u hrani, g) ako potje~e od uginulih `ivotinja ili od `ivotinja kojih klaoni~ka obradba iz bilo kojeg razloga nije dopu{tena. 2. Neprikladnom za ljudsku konzumaciju smatra se hrana ako: a) su senzorska svojstva hrane zbog fizikalnih, kemijskih, mikrobiolo{kih ili drugih procesa izmijenjena toliko da hrana nije prikladna za prehranu ljudi, b) sadr`i tvari ili sirovine koje nisu toksikolo{ki evaluirane, provjerene i sigurne za ljudsku uporabu, c) sadr`i mehani~ka one~i{}enja i primjese koje mogu biti {tetne za zdravlje ljudi, d) je ambala`a neprikladna ili o{te}ena tako da su mogu}e mikrobiolo{ke i kemijske promjene hrane u granicama ve}im od dopu{tenih. ^lanak 15. Ograni~enje i povla~enje hrane na tr`i{tu 1. Agencija, u suradnji s mjerodavnim organima, donosi mjere ograni~enja stavljanja hrane na tr`i{te i zahtjev za povla~enje hrane s tr`i{ta, ako postoje razlozi za sumnju da je hrana zdravstveno neispravna. 2. O poduzetim mjerama iz stavka 1. Agencija je du`na odmah izvijestiti Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa (u daljnjem tekstu: Ministarstvo) i Vije}e ministara Bosne i Her ce go vi ne (u daljnjem tekstu: Vije}e ministara). ^lanak 16. Provedbeni propisi iz domena higijene i zdravstvena ispravnost Vije}e ministara, na prijedlog Agencije, u suradnji sa mjerodavnim organima, donosi provedbene propise o primjeni bilo kojeg postupka u proizvodnji, preradi, obradbi i distribuciji, a koji mo`e utjecati na higijenu i zdravstvenu ispravnost hrane i hrane za `ivotinje. IV - KVALITETA HRANE ^lanak 17. Uvjeti za stavljanje na tr`i{te 1. Subjektima u poslovanju s hranom dopu{teno je da proizvode, stavljaju na tr`i{te hranu propisanog kvaliteta, kao i hranu za koju nisu propisani zahtjevi kvaliteta, ako hrana odgovara odredbama o zdravstvenoj ispravnosti i navodima na deklaraciji. 2. Vije}e ministara, na prijedlog Agencije, u suradnji s mjerodavnim organima entiteta i Br~ko Distrikta, donosi provedbene propise kojima se ure|uje kvaliteta hrane, radi: a) za{tite interesa potro{a~a, b) omogu}avanja potro{a~ima da izvr{e izbor u vezi s hranom koju konzumiraju, c) za{tita interesa proizvo|a~a. 3. Provedbenim propisima iz stavka 2. ovoga ~lanka utvr|uju se zahtjevi koji se odnose na: a) obveze subjekata u poslovanju s hranom vezano za kvalitetu, b) klasifikaciju, kategorizaciju i naziv hrane, c) senzorska svojstva i sastav hrane, d) vrstu i koli~inu sirovina, dodataka i drugih tvari koji se rabe u proizvodnji i preradi hrane, e) tehnolo{ke postupke koji se primjenjuju u proizvodnji i preradi hrane, f) metode uzimanja uzoraka i analiti~ke metode radi kontrole kvaliteta hrane, g) dodatne ili specifi~ne podatke koji bi trebali biti navedeni na deklaraciji hrane, a od interesa su za potro{a~a. ^lanak 18. Hrana neodgovaraju}e kvalitete Hranom neodgovaraju}e kvalitete smatra se: a) hrana koja ne zadovoljava propisane standarde kva - litete, b) nepotpuno, neodgovaraju}e ili nepropisno dekla ri rana hrana, c) neovla{tena uporaba tu|eg robnog `iga, imena tvrtke i oznake. ^lanak 19. Ograni~enje i povla~enje nekvalitetne hrane na tr`i{tu Agencija, u suradnji s mjerodavnim organima, donosi mjere ograni~enja stavljanja hrane na tr`i{te i zahtjev za povla~enje hrane s tr`i{ta, ako postoje razlozi za sumnju da je hrana neodgovaraju}e kvalitete. V - UVOZ I IZVOZ HRANE ^lanak 20. Uvoz Hrana koja se uvozi u Bosnu i Her ce go vi nu mora biti u skladu s relevantnim odredbama propisa o hrani ili uvjetima koje Bosna i Her ce go vi na priznaje barem kao ekvivalentne istima ili, ako postoji poseban sporazum izme|u Bosne i Her - ce go vi ne i zemlje izvoza, s odredbama tog sporazuma. ^lanak 21. Izvoz 1. Hrana izvezena iz Bosne i Her ce go vi ne, radi stavljanja na tr`i{te u drugoj zemlji, mora udovoljavati odredbama propisa o hrani. 2. Hrana izvezena iz Bosne i Her ce go vi ne, radi stavljanja na tr`i{te u drugoj zemlji, mora udovoljavati uvjetima utvr|enim zakonima koji su na snazi u zemlji uvoznici. ^lanak 22. Nadzor zdravstvene ispravnosti i kvaliteta hrane pri uvozu 1. Uvoznik hrane mora grani~nom inspektoru podnijeti zahtjev za pregled po{iljke hrane koju uvozi radi utvr|ivanja zdravstvene ispravnosti i kvaliteta. 2. Mjerodavnosti grani~nih inspektora u pogledu mjerodavnosti prema pojedinim vrstama hrane i hrane za `ivotinje utvr|uje Vije}e ministara na prijedlog Agencije, u suradnji s mjerodavnim organima. 3. Pregled po{iljke radi utvr|ivanja zdravstvene ispravnosti i kvaliteta hrane obavlja se na grani~nim prijelazima ili u mjestu carinjenja robe. 4. Mjerodavni grani~ni inspektor, radi provjere zdravstvene ispravnosti i kvalitete hrane koja se uvozi, ima pravo uzimati uzorke i dati ih na ispitivanje u ovla{tene laboratorije. ^lanak 23. Me|unarodna svjedod`ba (certifikat) 1. Pri uvozu hrane za koju je, sukladno propisima o hrani obvezatna me|unarodna svjedod`ba (certifikat) o zdravstvenoj ispravnosti i kvaliteti, po{iljke mora pratiti propisana me|unarodna svjedod`ba (certifikat) o zdravstvenoj ispravnosti i kvaliteti. 2. Me|unarodna svjedod`ba (certifikat) i drugi dokumenti moraju biti i na jednom od slu`benih jezika i pisama koji su u uporabi u Bosni i Her cegovi ni. VI - UPISNIK I ODOBRAVANJE OBJEKATA ^lanak 24. Objekti 1. Objekti koji se koriste u primarnoj proizvodnji, proizvodnji, preradi, obradbi i skladi{tenju hrane moraju biti upisani u Registru Agencije. 2. Agencija, u suradnji s mjerodavnim organima entiteta i Br~ko Distrikta, donosi propis o sadr`aju, obliku i na~inu vo|enja upisa. 3. Agencija, u suradnji s mjerodavnim organima entiteta i Br~ko Distrikta, donijet }e provedbene propise kojim }e se utvrditi vrsta objekata za koje je potrebno provest postupak odobravanja te rok u kojemu }e subjekti koji ve} posluju s hranom u objektima koji podlije`u postupku odobravanja udovoljiti uvjetima propisanim posebnim propisima. VII - OBVEZE SUBJEKATA U POSLOVANJU S HRANOM ^lanak 25. Op}a odgovornost za higijenu i zdravstvenu ispravnost hrane 1. Subjekti koji obavljaju djelatnosti vezane uz hranu u svim fazama proizvodnje, prerade, obradbe i distribucije du`ni su osigurati da hrana zadovoljava odredbe propisa o hrani relevantnih za njihove djelatnosti i nadzirati po{tivanje propisa. 2. Za svaku {tetu o{te}enja zdravlja ljudi zbog konzumacije zdravstveno neispravne hrane odgovaraju subjekti u poslovanju s hranom u svim fazama proizvodnje, prerade, obradbe, distribucije i prodaje. ^lanak 26. Op}i i specifi~ni uvjeti higijene hrane 1. Subjekti u poslovanju s hranom na razini primarne proizvodnje moraju osigurati sustavno provo|enje op}ih ili specifi~nih uvjeta higijene hrane koje utvr|uje Agencija, u suradnji s mjerodavnim organima. 2. Subjekti za proizvodnju, preradu, obradbu skladi{tenje i prijevoz hrane moraju osigurati sustavnu provedbu op}ih ili specifi~nih uvjeta higijene koje utvr|uje provedbenim propisima Agencije, u suradnji s mjerodavnim organima entiteta i Br~ko Distrikta. 3. Subjekti koji posluju s hranom u maloprodaji moraju udovoljavati op}im minimalno-tehni~kim uvjetima koje propisuje Agencija, u suradnji s mjerodavnim organima entiteta i Br~ko Distrikta. 4. Subjekti koji hranu na maloprodajnom mjestu pripremaju, obra|uju ili prera|uju te rashla|uju i/ili skladi{te tu hranu, moraju osigurati sustavnu provedbu specifi~nih uvjeta higijene koje utvr|uje provedbenim propisima Agencije, u suradnji s mjerodavnim organima entiteta i Br~ko Distrikta. 5. Subjekti koji posluju s hranom u ugostiteljskoj djelatnosti moraju osigurati sustavnu provedbu op}ih i/ili specifi~nih uvjeta higijene koje utvr|uje provedbenim propisom Agencija, u suradnji s mjerodavnim organima entiteta i Br~ko Distrikta. ^lanak 27. Odgovornost u svezi s hranom koja ne udovoljava propisanim zahtjevima 1. Ako subjekt u poslovanju s hranom zna ili opravdano sumnja da hrana koju je uvezao, proizveo, preradio, stavio na tr`i{te ili distribuirao, ne udovoljava zahtjevima zdravstvene ispravnosti, du`an je odmah sprije~iti stavljanje hrane na tr`i{te, odnosno u slu~ajevima kada proizvod nije vi{e pod njegovom neposrednom kontrolom o tome odmah obavijestiti mjerodavne organe. 2. Ako je hrana ve} stigla do potro{a~a, subjekt u poslovanju s hranom mora u~inkovito i to~no obavijestiti potro{a~e o razlozima za njezino povla~enje, i ako je potrebno, od potro{a~a tra`iti povrat hrane kojom su ve} opskrbljeni, kada ostale mjere nisu dovoljne za postizanje visoke razine za{tite zdravlja. 3. Subjekt u poslovanju s hranom u maloprodaji ili distribucijskoj djelatnosti, koja nema izravnog utjecaja na ambala`u, deklariranje, zdravstvenu ispravnost i kvalitetu hrane, unutar granica svoje djelatnosti mora zapo~eti postupak povla~enja s tr`i{ta hrane koja ne udovoljava zahtjevima o zdravstvenoj ispravnosti kad o tome dobije obavijest, odnosno rje{enje kojim se nala`e poduzimanje mjera. 4. Subjekt u poslovanju s hranom mora sura|ivati i ne smije spre~avati drugu osobu da sura|uje s mjerodavnim organima u mjerama poduzetim radi smanjivanja rizika koji potje~e od hrane kojom oni opskrbljuju ili su opskrbljivali tr`i{te. 5. Subjekt u poslovanju s hranom mora mjerodavnim organima dati informacije prijeko potrebne za sljedivost hrane. ^lanak 28. Zahtjevi koji se odnose na mogu}nost sljedivosti hrane 1. Mogu}nost sljedivosti mora biti uspostavljena u svim fazama proizvodnje, prerade,obrade i distribucije hrane, sirovina biljnog i `ivotinjskog podrijetla, `ivotinja koje proizvode hranu ili slu`e za proizvodnju hrane, kao i sljedivosti bilo koje druge tvari koja je namijenjena ugradnji ili se mo`e o~ekivati da }e biti ugra|ena u hranu. 2. Subjekti u poslovanju s hranom du`ni su uspostaviti sustav evidencija, odnosno baze podataka i osigurati postupke koji }e im omogu}iti da u svakom trenutku mogu identificirati svaku pravnu i fizi~ku osobu koja ih je opskrbljivala hranom, `ivotinjama koje proizvode hranu ili slu`e za proizvodnju hrane ili bilo kojim drugim tvarima koje su namijenjene proizvodnji ili se mo`e o~ekivati da }e biti upotrijebljene u proizvodnji hrane. Utorak, 9. 11. 2004. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 50 - Stranica 5189 Broj 50 - Stranica 5190 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 9. 11. 2004. 3. Subjekti u poslovanju s hranom du`ni su uspostaviti baze podataka i osigurati postupke koji }e im omogu}iti da u svakom trenutku mogu identificirati druge subjekte u poslovanju s hranom kojima su isporu~ivali hranu. 4. Subjekti u poslovanju s hranom du`ni su podatke iz st. 2. i 3. ovoga ~lanka ~uvati tri godine te ih na zahtjev u svakom trenutku u~initi dostupnim mjerodavnim tijelima. 5. Hrana koja je stavljena na tr`i{te ili je vjerojatno da }e biti stavljena na tr`i{te mora biti deklarirana ili na drugi na~in identificirana putem odgovaraju}e propisane dokumen - tacije ili drugih informacija, da bi se osigurala mogu}nost sljedivosti. 6. Detaljne uvjete koji se odnose na zahtjeve sljedivosti iz ovog ~lanka propisuje Vije}e ministara na prijedlog Agencije, u suradnji s mjerodavnim organima entiteta i Br~ko Distrikta. ^lanak 29. Zahtjevi koji se odnose na sustav samokontrole 1. Subjekt u poslovanju s hranom, osim na razini primarne proizvodnje, du`an je uspostaviti i provoditi redovite kontrole higijenskih i zdravstveno-tehni~kih uvjeta proizvodnje u svakom objektu pod njegovom kontrolom, provedbom preventivnog postupka samokontrole, razvijenog sukladno na~elima sustava analize opasnosti i kriti~nih kontrolnih to~aka. 2. Subjekt u poslovanju s hranom na razini primarne proizvodnje du`an je uspostaviti i provoditi redovite kontrole higijenskih i zdravstveno-tehni~kih uvjeta proizvodnje u svakom objektu pod njegovom kontrolom provedbom preventivnog postupka samokontrole, razvijenog sukladno dobroj proizvo|a~koj praksi. 3. Hrana koja se stavlja na tr`i{te mora posjedovati odgovaraju}i dokumenat o zdravstvenoj ispravnosti i kvaliteti. 4. Uvjete za provedbu sustava samokontrole u objektima iz st. 1. 2. i 3. ovoga ~lanka utvr|uju provedbenim propisima Vije}e ministara, na prijedlog Agencije, u suradnji s mjerodavnim organima sukladno mjerodavnostima utvr|enim u ~lanku 26. st. 2. i 4. ovoga zakona. 5. Vije}e ministara, na prijedlog Agencije, u suradnji s mjerodavnim organima mo`e u provedbenim propisima iz stavka 4. utvrditi izuze}a od odredbi iz stavka 1. ovoga ~lanka za odre|ene subjekte koji posluju s hranom, a posebice za male subjekte, odre|ene kategorije subjekata u maloprodaji te u proizvodnji tradicionalnih proizvoda, uz uvjet da je osigurana primjerena razina higijene provedbom postupka samokontrole, razvijenog sukladno dobroj proizvo|a~koj praksi. VIII - NOVA HRANA ^lanak 30. Vrste nove hrane 1. U novu hranu ubrajaju se sljede}e vrste hrane: a) hrana i sastojci hrane koji sadr`e genetski modi fi cirane organizme ili se sastoje od njih (u daljnjem tekstu: GMO), b) hrana i sastojci hrane, osim prehrambenih aditiva (aroma i enzima), koji su proizvedeni od GMO, ali ne sadr`e GMO, c) hrana ili sastojci hrane s novom ili namjerno modi fi - ci ranom primarnom molekularnom strukturom, d) hrana i sastojci hrane koji se sastoje od mikro or gani - za ma, gljivica ili algi ili su izolirani iz njih, e) hrana ili sastojci hrane koji se sastoje od biljaka ili `ivotinja, mineralnih ili sintetskih tvari ili su izlu~eni iz njih, osim hrane i sastojaka hrane koji su dobiveni tradicionalnim na~inima razmno`avanja ili za koje je odavno poznato da se sigurno mogu konzumirati, f) hrana i sastojci hrane na kojoj je bio primijenjen proizvodni postupak koji se sada ne koristi, a u slu~ajevima kada on uzrokuje znatne promjene u sastavu ili strukturi hrane ili sastojaka hrane, koje utje~u na njihovu prehrambenu vrijednost, metabolizam, ili razinu nepo`eljnih tvari. 2. Kategorije nove hrane navedene u stavku 1. ovoga ~lanka ne smiju: a) biti opasnosne za zdravlje krajnjeg potro{a~a, b) stvarati zabludu kod krajnjeg potro{a~a, c) razlikovati se toliko od hrane ili sastojaka hrane koju bi po svojoj namjeni trebali zamijeniti da bi njihova potro{nja bila za krajnjeg potro{a~a u prehrambenom smislu nepovoljna. 2. Na kategorije nove hrane iz stavka 1., a) i b) primjenjuju se odredbe ovoga zakona i posebnih propisa. ^lanak 31. Stavljanje na tr`i{te nove hrane 1. Za stavljanje nove hrane prvi put na tr`i{te Bosne i Hercergovine podnositelj zahtjeva mora pribaviti dopu{tenje sukladno odredbama ovoga zakona i posebnog propisa. 2. Dopu{tenje iz stavka 1. ovoga ~lanka izdaje Agencija, na temelju prethodne suglasnosti mjerodavnih organa. 3. Dopu{tenje za stavljanje na tr`i{te hrane i sastojaka hrane koja sadr`i ili se sastoji od GMO, te hrane i sastojaka hrane koja je proizvedena od GMO, ali ih ne sadr`i,izdaje Agencija na temelju prethodne suglasnosti mjerodavnih organa. 4. Uvjete i postupak za izdavanje dopu{tenja iz stavka 1. ovoga ~lanka propisuje Vije}e ministara na prijedlog Agencije, uz prethodnu suglasnost nadle`nih organa. ^lanak 32. Upisnik o izdanim dopu{tenjima za stavljanje na tr`i{te nove hrane 1. Agencija vodi upisnik o izdanim dopu{tenjima za stavljanje na tr`i{te nove hrane. 2. Sadr`aj, oblik i na~in vo|enja upisnika iz stavka 1. propisuje Agencije, u suradnji s mjerodavnim organima. ^lanak 33. Zabrana stavljanja na tr`i{te nove hrane 1. Ako postoje znanstvene nedoumice glede {tetnog djelovanja nove hrane na zdravlje ljudi, posebice hrane i sastojaka hrane koji sadr`e genetski modificirane organizme ili se sastoje od njih, Agencija, u suradnji s mjerodavnim organima, mo`e privremeno zabraniti njezino stavljanje na tr`i{te radi spre~avanja ili umanjivanja mogu}ih negativnih utjecaja na zdravlje ljudi. 2. Agencija }e, uz prethodnu suglasnost mjerodavnih organa, trajno zabraniti stavljanje na tr`i{te nove hrane, posebice hrane i sastojaka hrane koji sadr`e genetski modificirane organizme ili se sastoje od njih, ako se na temelju znanstvene procjene rizika utvrdi njezina {tetnost za zdravlje ljudi. 3. Vije}e ministara, na prijedlog Agencije, u suradnji s mjerodavnim organima, mo`e zabraniti privremeno ili trajno uvoz nove hrane koja sadr`i genetski modificirane organizme u slu~aju nedostatka znanstvenih informacija i znanja o mogu}im razmjerima negativnih posljedica na `ivot i zdravlje ljudi. ^lanak 34. Ne{kodljivo uklanjanje nove hrane Nova hrana, posebice hrana i sastojci hrane koji sadr`e genetski modificirane organizme ili se sastoje od njih, a za koju se utvrdi da ne udovoljava zahtjevima zdravstvene ispravnosti propisane ovim zakonom, mora se ne{kodljivo ukloniti sukladno posebnom propisu. IX - SLU@BENA KONTROLA ZDRAVSTVENE ISPRAVNOSTI, HIGIJENSKE ISPRAVNOSTI I KVALITETE HRANE ^lanak 35. Slu`bena kontrola zdravstvene ispravnosti, higijenske ispravnosti i kvalitete hrane 1. Slu`bena kontrola zdravstvene ispravnosti, higijenske ispravnosti i kvalitete hrane uklju~uje jednu ili vi{e od sljede}ih aktivnosti: a) inspekcijski nadzor, b) pregled deklaracija, dokumetnacije i slu`benih evidencija, c) uzorkovanje i analizu, d) pregled evidencija iz ~lanka 28. ovoga zakona, e) pregled provedbe i u~inkovitosti sustava samokontrole objekta na temelju provjere evidencija i dokumentacije navedenih u ~lanku 29. ovoga zakona. 2. Na~in provedbe slu`bene kontrole, op}a na~ela i sadr`aj iz stavka 1. propisuje Vije}e ministara, na prijedlog mjerodavnih organa. ^lanak 36. Inspekcijski nadzor 1. Inspekcijski nadzor u svrhu slu`bene kontrole zdravstvene ispravnosti,higijene i kvalitete hrane provode nadle`ni inspekcijski organi. 2. Inspekcijski nadzor provodi se i na temelju posebnih propisa ako nisu u opreci s odredbama ovoga zakona. ^lanak 37. Uzimanje uzoraka za laboratorijsku analizu 1. Radi slu`bene kontrole zdravstvene ispravnosti i kvalitete hrane mogu se za potrebe laboratorijskih analiza uzeti uzorci sirovina, sastojka, tehnolo{kih pomagala i drugih tvari koje se rabe za pripremu i proizvodnju hrane, poluproizvoda, gotove hrane, predmeta koji dolaze u neposredan dodir s hranom, kao i sredstava za ~i{}enje i odr`avanje koja se rabe u poslovanju s hranom. 2. Subjekti u poslovanju s hranom du`ni su za potrebe uzimanja uzoraka staviti besplatno na raspolaganje potrebne koli~ine hrane, predmeta i sredstava iz stavka 1. X - OVLA[TENI ISPITNI LABORATORIJI I REFERENTNI LABORATORIJI ^lanak 38. Ovla{teni ispitni laboratoriji 1. Laboratorijske analize uzoraka iz ~l. 22. i 37. ovoga zakona, uzetih radi slu`bene kontrole hrane, provode laboratoriji ovla{teni od Vije}a ministara. 2. Uzorke uzima i dostavlja ovla{tenom ispitnom laboratoriju mjerodavni inspektor. 3. Tro{kove obavljenih analiza hrane proizvedene u Bosni i Hercegovi ni snosi mjerodavno tijelo, a ako hrana ne udovoljava zahtjevima propisanim na temelju ovoga zakona i/ili na deklaraciji navedenim podacima, tro{kove snosi subjekt u poslovanju s hranom koji hranu proizvodi i/ili stavlja na tr`i{te. 4. Popis ispitnih laboratorija u kojem se navodi vrsta laboratorija i analize za koje su ovla{teni objavljuje se u "Slu`benom glasniku BiH" i slu`benim glasilima entiteta i Br~ko Distrikta. ^lanak 39. Ispitni laboratoriji 1. Ovla{teni ispitni laboratoriji iz ~lanka 38. stavka 1. ovoga zakona mogu biti ovla{teni za obavljanje: a) osnovnih analiza, b) specijaliziranih analiza, c) specijaliziranih analiza s mogu}no{}u izdavanja me|unarodnih certifikata. 2. Ispitni laboratoriji ovla{teni za obavljanje analiza iz stavka 1. moraju ispunjavati uvjete utvr|ene provedbenim pro pi - sima koje na temelju ovoga zakona, donosi Vije}e ministara, na prijedlog Agencije, u suradnji s mjerodavnim organima. 3. Ispitni laboratoriji ovla{teni za obavljanje analiza moraju ispunjavati uvjete utvr|ene dobrom laboratorijskom praksom i dokazati kompetentnost. 4. Ispitni laboratoriji ovla{teni za obavljanje specijaliziranih analiza i izdavanje me|unarodnih certifikata moraju ispunjavati uvjete utvr|ene odgovaraju}im normama i biti akreditirani od nezavisne institucije. 5. Vije}e ministara mo`e utvr|ivati i posebne uvjete koje moraju zadovoljavati ispitni laboratoriji iz stavka 1. b) i c). 6. Postupak ocjenjivanja i ovla{}ivanja ispitnih laboratorija iz stavka 1. ure|uje Vije}e ministara, na prijedlog Agencije,uz prethodno mi{ljenje Instituta za akreditiranje Bosne i Hercegovine. 7. Akreditacija, ocjenjivanje i ovla{}ivanje ispitnih laboratorija mo`e se odnositi na pojedine analize ili skupine analiza te za pojedine vrste hrane. 8. Ovla{teni ispitni laboratoriji du`ni su sudjelovati u odgovaraju}im programima provjere stru~nosti. ^lanak 40. Referentni laboratoriji 1. Za svaku analizu koja se provodi radi slu`bene kontrole zdravstvene ispravnosti ili kvalitete hrane Vije}e ministara na prijedlog Agencije ovla{}uje referentni laboratorij za pojedine vrste analiza. Jedan laboratorij mo`e biti referentan za vi{e analiza. 2. Referentni laboratoriji moraju ispunjavati uvjete utvr|ene odgovaraju}im normama i biti akreditirani od nezavisne institucije. 3. Referentni laboratoriji iz stavka 1.: a) savjetuju Agenciju i mjerodavne organe, ovisno o mjerodavnosti pri ovla{}ivanju laboratorija koji su osposobljeni za obavljanje analiza radi slu`bene kontrole, b) koordiniraju i pru`aju potporu, uklju~uju}i obu~avanje i druge usluge, aktivnostima laboratorija u svezi s tehni~kim standardima i metodologijama analiza koje obavljaju, c) organiziraju usporedne testove standardiziranih uzoraka i sudjeluju u njima, na nacionalnoj i me|unarodnoj razini, radi pra}enja stru~nosti ispitnih laboratorija, d) osiguravaju da laboratoriji primjenjuju unutarnji sustav osiguranja kvalitete rada ({to uklju~uje vrednovanje metode, vo|enje evidencija, skladi{tenje reagensa, sigurnost i rutinsko kalibriranje opreme). 4. Tro{kove financiranja referentnih laboratorija za obavljanje poslova navedenih u stavku 3. snose mjerodavni organi. 5. Popis referentnih laboratorija u kojem se navode analize za koje su ovla{teni kao referentni laboratoriji objavljuje se u "Slu`benom glasniku BiH" i slu`benim glasilima entiteta i Br~ko Distrikta. XI - UPRAVLJANJE KRIZOM I HITNIM SLU^AJEVIMA ^lanak 41. Hitne mjere za osiguravanje zdravstvene ispravnosti hrane a) Kad mjerodavni or gan iz ~lanka 15. ovoga zakona utvrdi da je hrana ozbiljan rizik za zdravlje ljudi ili okoli{, te da taj rizik ne mo`e na zadovoljavaju}i na~in biti uklonjen, mo`e ovisno o te`ini situacije, narediti jednu ili vi{e mjera iz st. 3. i 4. ovoga ~lanka. b) Agencija mo`e narediti mjere iz st. 3. i 4. ovoga ~lanka bez suglasnosti mjerodavnog organa, ako hitnost slu~aja ne dopu{ta druk~ije. c) Ako je hrana doma}eg podrijetla, mjere iz stavka 1. ovoga ~lanka mogu biti: Utorak, 9. 11. 2004. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 50 - Stranica 5191 Broj 50 - Stranica 5192 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 9. 11. 2004. a) privremena zabrana stavljanja na tr`i{te ili uporabe hrane, b) odre|ivanje posebnih uvjeta za navedenu hranu, c) odre|ivanje mjera ne{kodljivog uklanjanja navedene hrane, d) druge odgovaraju}e privremene mjere. d) Ako je hrana podrijetlom iz uvoza, mjere iz stavka 1. mogu biti: a) privremena zabrana uvoza hrane iz zemlje ili dijela zemlje izvoznice ili zemlje provoza, b) odre|ivanje posebnih mjera za navedenu hranu iz zemlje ili dijela zemlje izvoznice ili zemlje provoza, c) odre|ivanje mjera ne{kodljivog uklanjanja navedene hrane, d) druge odgovaraju}e privremene mjere. ^lanak 42. Op}i plan upravljanja krizom 1. Agencija u suradnji s mjerodavnim organima, mora izraditi op}i plan za upravljanje krizom na podru~ju zdravstvene ispravnosti hrane. 2. Plan iz stavka 1. koji donosi Vije}e ministara utvr|uje vrste rizika koji potje~u od hrane i mogu neposredno ili posredno biti opasnost za ljudsko zdravlje, a koji vjerojatno ne}e biti uklonjeni ili smanjeni na prihvatljivu razinu primjenom postoje}ih odredaba ovoga zakona, ili kojima se ne}e mo}i upravljati na odgovaraju}i na~in primjenom odredaba iz VIII poglavlja ovoga zakona. 3. Planom iz stavka 1. utvr|uju se i prakti~ni postupci prijeko potrebni za upravljanje krizom, uklju~uju}i organizaciju krizne jedinice u mjerodavnim organima, njezino popunjavanje osobljem uz primjenu na~ela transparentnosti i utvr|ivanje strategije komuniciranja izme|u Agencije, mjerodavnih organa, drugih mjerodavnih tijela dr`avne uprave i ustanova, potro{a~a, te subjekata u poslovanju s hranom. XII - HRANA ZA @IVOTINJE ^lanak 43. Zahtjevi koji se odnose na zdravstvenu ispravnost i kvalitet hrane za `ivotinje 1. Na tr`i{te nije dopu{teno stavljati zdravstveno neispravnu hranu za `ivotinje. 2. Hrana za `ivotinje smatra se zdravstveno neispravnom za uporabu ako {tetno djeluje na zdravlje `ivotinja koje proizvode hranu ili se rabe za proizvodnju hrane, te hranu dobivenu od tih `ivotinja ~ini zdravstveno neispravnom za ljudsku konzumaciju. 3. Kada je hrana za `ivotinje, koja ne zadovoljava zahtjeve zdravstvene ispravnosti i kvalitete dio jedne proizvodne serije ili po{iljke istovrsne hrane za `ivotinje, pretpostavlja se da je sva hrana za `ivotinje u toj proizvodnoj seriji ili po{iljci tako|er neispravna, osim ako se nakon obavljene laboratorijske analize i superanalize utvrdi suprotno. ^lanak 44. Sto~na hrana neprikladna za uporabu 1. Kada postoje razlozi za sumnju da je hrana za `ivotinje zdravstveno neispravna i ne zadovoljava uvjete kvalitete, Agencija u suradnji s mjerodavnim organima poduzet }e mjere ograni~enja stavljanja hrane za `ivotinje na tr`i{te, odnosno njezino povla~enje s tr`i{ta. 2. Agencija u suradnji s mjerodavnim organima donosi provedbene propise kojim }e utvrditi: a) zahtjeve koji se odnose na zdravstvenu ispravnost i kvalitetu hrane za `ivotinje, b) higijenske uvjete i postupanja u poslovanju s hranom za `ivotinje, c) uvo|enje sustava samokontrole te njihovu primjenu od subjekata u poslovanju s hranom za `ivotinje radi osiguranja zdravstvene ispravnosti i kvalitete hrane za `ivotinje koju stavljaju na tr`i{te, d) propisati uvjete glede stru~nih djelatnika, prostorija i opreme koje moraju ispunjavati laboratoriji za obavljanje analiza i superanaliza hrane za `ivotinje, e) propisati zabranu ili ograni~enje uporabe odre|enih sirovina u proizvodnji hrane za `ivotinje koje potje~u iz specifi~nih izvora, bilo po vrsti `ivotinje, mjestu podrijetla, svojoj prirodi, naknadnoj obradbi ili drugim karakteristikama, f) propisati i druge uvjete u svezi s hranom za `ivotinje, za koje se utvrdi da su prijeko potrebni da bi se osiguralo da hrana za `ivotinje udovoljava zahtjevima zdravstvene ispravnosti i kvalitete. ^lanak 45. Uvoz i izvoz hrane za `ivotinje Na uvoz i izvoz hrane za `ivotinje u Bosnu i Her ce go vi - nu primjenjuju se odredbe ~l. 20. do 23. ovoga zakona. ^lanak 46. Upis u upisnik objekata Na upis u registar (registraciju i/ili odobravanje) objekata u kojima se proizvodi i skladi{ti hrana za `ivotinje primjenjuju se odredbe propisa o veterinarstvu. ^lanak 47. Obveze i odgovornosti subjekata u poslovanju s hranom za `ivotinje Obveze i odgovornosti subjekata u poslovanju s hranom za `ivotinje u svezi s: a) higijenom, zdravstvenom ispravno{}u i kvalitetom hrane za `ivotinje, b) postupanjem ako hrana za `ivotinje ne udovoljava propisanim zahtjevima, c) uvo|enjem sustava samokontrole u objektima koji se rabe u poslovanju s hranom za `ivotinje, d) uvo|enjem sustava koji }e omogu}iti sljedivost hrane za `ivotinje, sukladne su obvezama i odgovornostima subjekata u poslovanju s hranom propisanim u Poglavlju VI ovoga zakona. ^lanak 48. Stavljanje na tr`i{te hrane za `ivotinje koja se sastoji ili sadr`i GMO Odredbe Poglavlja VII ovoga zakona u potpunosti se primjenjuju na stavljanje na tr`i{te hrane za `ivotinje koja se sastoji ili sadr`i GMO. ^lanak 49. Slu`bena kontrola hrane za `ivotinje Na slu`benu kontrolu hrane za `ivotinje primjenjuju se odredbe sadr`ane u Poglavlju VIII ovoga zakona. ^lanak 50. Ovla{teni ispitni i referentni laboratoriji Odredbe Poglavlja IX ovoga zakona primjenjuju se u potpunosti na ovla{tene ispitne i referentne laboratorije za hranu za `ivotinje. ^lanak 51. Upravljanje krizom i hitnim slu~ajevima Na hitne mjere za osiguranje zdravstvene ispravnosti hrane za `ivotinje i izradu op}eg plana za upravljanja krizom na podru~ju zdravstvene ispravnosti hrane za `ivotinje primjenuju se odredbe ~l. 41. i 42. ovoga zakona. XIII - AGENCIJA ZA SIGURNOST HRANE ^lanak 52. Op}e odredbe 1. U cilju osiguranja sigurnosti hrane i hrane za `ivotinje, vr{enja znanstvenih i stru~no-tehni~kih poslova iz ovoga zakona i primjene me|unarodnih konvencija i me|unarodnih sporazuma iz podru~ja sigurnosti hrane i hrane za `ivotinje obvezuju}ih za Bosnu i Her ce go vi nu, osniva se Agencija za sigurnost hrane Bosne i Her ce go vi - ne. 2. Vije}e ministara posebnim aktom osniva Agenciju, sukladno ovom zakonu, na prijedlog Ministarstva. 3. Agencija ima svojstvo pravne osobe s pravima i obvezama propisanim ovim Zakonom i statutom Agencije. 4. Statut Agencije donosi Upravno vije}e uz suglasnost Vije}a ministara. 5. Sredstva za rad Agencije osiguravaju se u dr`avnom prora~unu Bosne i Hercegovine. 6. Agencija ostvaruje i prihode od drugih aktivnosti koje organizira i provodi unutar vlastite djelatnosti. ^lanak 53. Djelatnost Agencije 1. Agencija je obvezna pru`ati znanstvene savjete, te znanstvenu i tehni~ku potporu zakonodavstvu i politici Bosne i Her ce go vi ne u svim podru~jima koja imaju izravan ili neizravan utjecaj na sigurnost hrane i hrane za `ivotinje. Ona daje neovisne podatke o svim pitanjima u okviru tih podru~ja i prenosi podatke o rizicima. 2. Agencija predstavlja kontaktnu to~ku za aktivnosti u komisiji Co dex Alimentarius. 3. Agencija je du`na doprinositi visokoj razini za{tite `ivota i zdravlja ljudi te, u tom smislu, voditi ra~una o zdravlju i dobrobiti `ivotinja, zdravlju bilja i okoli{a, na teritoriju Bosne i Hercegovine. 4. Agencija je du`na prikupljati i analizirati podatke kako bi se omogu}ilo karakteriziranje i pra}enje rizika koji imaju izravan ili neizravan utjecaj na sigurnost hrane i hrane za `ivotinje. 5. Zadaci Agencije obuhvataju i pru`anje: a) znanstvenih savjeta, te znanstvene i tehni~ke potpore vezano uz ljudsku prehranu u svezi sa zakonodavstvom Bosne i Her ce go vi ne, kao i pomo}i u komunikaciji vezano uz pitanja prehrane u okviru programa zdravstvene za{tite u Bosne i Her ce go vi ne, b) znanstvenih mi{ljenja o drugim pitanjima vezanima uz zdravlje i dobrobit `ivotinja i zdravlje bilja, c) znanstvenih mi{ljenja o proizvodima, uklju~uju}i hranu i hranu za `ivotinje vezano uz genetski modificirane organizme. 6. Agencija je du`na pru`ati znanstvena mi{ljenja koja }e slu`iti kao znanstvena osnova za izradu i usvajanje mjera Vije}a ministara, a koja su u okviru djelatnosti Agencije. 7. Agencija je du`na obavljati svoje zadatke u uvjetima koji }e joj omogu}iti da bude referentna to~ka zahvaljuju}i svojoj neovisnosti, znanstvenoj i tehni~koj kvaliteti mi{ljenja koje daje i informacija koje proslje|uje, transparentnosti svojih procedura i metoda rada i pa`nji koju posve}uje provedbi povjerenih joj zadataka. 8. Agencija je du`na djelovati u uskoj suradnji s mjerodavnim organima, koji su obvezni unutar svojih mjerodavnosti, osigurati ispunjenje zadataka Agencije. 9. Agencija i mjerodavni organi sura|uju u promicanju efektivne povezanosti izme|u funkcija procjene rizika, upravljanja rizikom i objave rizika. ^lanak 54. Zada}e Agencije 1. Zada}e Agencije su sljede}e: a) pru`a mjerodavnim organima najbolja znanstvena mi{ljenja u svim predmetima utvr|enim zakono davstvom i o svim pitanjima u okviru svojih djelatnosti, b) promi~e i koordinira razvoj jedinstvenih metodo lo gi - ja ocjenjivanja rizika u podru~jima u okviru svoje djelatnosti, c) inicira, priprema i organizira izradu provedbenih propisa iz ovoga zakona, d) pru`a znanstvenu i tehni~ku potporu mjerodavnim organima u podru~jima u okviru svoje dijelatnosti i, kad se to od nje zatra`i, u tuma~enju i razmatranju mi{ljenja ocjene rizika, e) stavlja na raspolaganje znanstvene studije u okviru svojih djelatnosti, f) tra`iti, prikupljati, uspore|ivati, analizirati i sumira znanstvene i tehni~ke podatke u podru~jima u okviru svoje djelatnosti, g) poduzima mjere kojima se utvr|uju i karakteriziraju rizike koji se pojavljuju u podru~jima u okviru svoje djelatnosti, h) uspostavlja sustav mre`a organizacija koje djeluju u podru~jima u okviru njezine djelatnosti i odgovora za njihovo djelovanje, i) pru`a znanstvenu i tehni~ku pomo} u postupcima upravljanja kriznim stanjima koje provode mjerodavni organi vezano uz sigurnost hrane i hrane za `ivotinje, j) osigurava da javna tijela i zainteresirane strane `urno dobiju pouzdane, objektivne i opse`ne podatke u podru~jima u okviru djelatnosti Agencije, k) izra`ava samostalno vlastite zaklju~ke i usmjerenja u pitanjima u okviru svoje mjerodavnosti. 2. Agencija obavlja i druge poslove utvr|ene ovim zakonom i drugim propisima. ^lanak 55. Tijela Agencije Tijela Agencije su: a) Upravni odbor, b) direktor, c) Savjetodavno vije}e, d) Znanstveno vije}e i znanstveni odbori. ^lanak 56. 1. Agencijom upravlja direktor u suradnji sa zamjenikom direktora, tajnikom sukladno zakonu, Pravilnikom o unutarnjem ustroju Agencije i drugim op}im aktima sukladno Zakonu. 2. Direktor Agencije sudjeluje u radu Upravnog odbora Agencije bez prava glasa. 3. Direktor Agencije donosi op}a akta Agencije sukladno Zakonu. ^lanak 57. 1. Direktora i zamjenika direktora Agencije imenuje Vije}e ministara Bosne i Her cegovi ne na prijedlog predsjedatelja Vije}a ministara sukladno Zakonu o dr`avnoj slu`bi u institucijama Bosne i Hercegovine. 2. Direktora i zamjenika direktora imenuje Vije}e ministara na razdoblje od ~etiri godine, s tim da na istu funkciju mogu biti imenovani jo{ jedan mandat. 3. Tajnik Agencije bira se sukladno Zakonu o dr`avnoj slu`bi u institucijama Bosne i Her ce go vi ne. ^lanak 58. 1. Direktor, zamjenik direktora i tajnik ne mogu biti iz reda istog konstitutivnog naroda Bosne i Her cegovi ne. 2. Direktor i zamjenik direktora Agencije za svoj rad odgovaraju Vije}u ministara. ^lanak 59. Sastav i mandat Upravnog odbora 1. Upravni odbor Agencije ima 15 ~lanova koje imenuje Vije}e ministara na zajedni~ki prijedlog mjerodavnih organa. 2. Upravni odbor Agencije ~ine predstavnici: a) Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine, b) Ureda za veterinarstvo Bosne i Her ce go vi ne, c) Uprave za za{titu bilja Bosne i Her cego vi ne, d) Federalnog ministarstva zdravstva, e) Ministarstva zdravlja i socijalne za{tite Republike Srpske, Utorak, 9. 11. 2004. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 50 - Stranica 5193 Broj 50 - Stranica 5194 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 9. 11. 2004. f) Federalnog ministarstva poljoprivrede,vodoprivrede i {umarstva, g) Ministarstva poljoprivrede,vodoprivrede i {umarstva Republike Srpske, h) Federalnog ministarstva trgovine, i) Ministarstva trgovine i turizma Republike Srpske, j) Vlade Br~ko Distrikta, k) entitetskkih ministarstava nadle`nih za prehrambenu industriju, l) a ostala tri ~lana Upravnog odbora imenuje Vije}e ministara na osnovu posebnih propisa. 3. Mandat ~lanova Upravnog odbora je ~etiri godine. 4. Predsjednika Upravnog odbora biraju ~lanovi vije}a iz svojih redova na razdoblje od tri godine. ^lanak 60. Zada}e i na~in rada Upravnog odbora 1. Upravni odbor Agencije: a) odobrava, odnosno usvaja interne propise Agencije i njezinih sastavnih dijelova, b) predla`e propise za podru~je hrane i hrane za `ivotinje, c) usvaja financijske propise Agencije, d) osigurava da Agencija obavlja svoje funkcije i izvr{ava zadatke koji su joj dodijeljeni sukladno zakonu, e) osigurava da radni programi Agencije budu sukladni propisima i politici prioriteta Vije}a ministara na podru~ju sigurnosti hrane, f) u {to kra}em roku, ~ini dostupnim javnosti dnevne radove, zapisnike i druge dokumente sa sastanaka Upravnog odbora, uklju~uju}i i interne propise Agencije, proceduralne propise Upravnog odbora i financijske propise Agencije, g) usvaja Pro gram aktivnosti najdulje za razdoblje od ~etiri godine, h) usvaja prije 31. sije~nja svake godine Pro gram rada Agencije za razdoblje do 31. sije~nja idu}e godine, i) prije 30. o`ujka svake godine usvaja Op}e izvje{}e o radu Agencije u prethodnoj godini. 2. Upravni odbor Agencije donosi odluke ve}inom glasova svojih ~lanova. 3. Upravni odbor Agencije sastaje se na poziv predsjednika ili direktora ili na zajedni~ki zahtjev tri svoja ~lana. ^lanak 61. Savjetodavno vije}e 1. Savjetodavno vije}e ima 15 ~lanova i ~ine ga predstavnici instituta i zavoda za javno zdravstvo, institucija za prehrambenu tehnologiju, veterinarskih instituta i zavoda, agronomskih instituta, institucija mjerodavnih za za{titu okoli{a, Instituta za standarde Bosne i Her ce go vi ne, Instituta za akreditiranje Bosne i Her ce go vi ne, te ~lanova iz reda udruga potro{a~a, komora i udruga koje imaju interes na podru~ju sigurnosti hrane, odnosno hrane za `ivotinje. 2. ^lanove Savjetodavnog vije}a imenuje Upravni odbor na prijedlog mjerodavnih organa sukladno posebnim propisima. 3. Savjetodavno vije}e savjetuje rukovodioca u izvr{avanju poslova Agencije. 4. Zada}e i na~in rada Savjetodavnog vije}a kojemu predsjeda direktor Agencije utvr|uju se Statutom i drugim op}im aktima Agencije. ^lanak 62. Znanstveno vije}e i znanstveni odbori 1. Agencija ima Znanstveno vije}e i znanstvene odbore, kao stru~na tijela za utvr|ivanje znanstvenih mi{ljenja u okviru djelokruga Agencije. 2. Djelokrug i broj ~lanova Znanstvenog vije}a, te djelokrug, broj znanstvenih odbora s brojem ~lanova, kao i postupak i na~in rada utvr|uje se Statutom i drugim op}im aktima Agencije, sukladno me|unarodnim propisima i pravilima. ^lanak 63. Znanstvena mi{ljenja 1. Znanstveno vije}e daje znanstvena mi{ljenja: a) na zahtjev Upravnog odbora, u svezi s bilo kojim predmetom unutar njegove mjerodavnosti, te u svim slu~ajevima za koje dr`avno zakonodavstvo predvi|a da se konzultira Znanstveno vije}e, b) na vlastitu inicijativu, o predmetima u okviru svoje mjerodavnosti. 2. Zahtjevi navedeni u stavku 1. a) moraju biti popra}eni svim potrebnim informacijama koje obja{njavaju o kojem znanstvenom pitanju se radi. 3. Znanstveno vije}e daje znanstveno mi{ljenje u roku koji je naveden u zahtjevu za dobijanje mi{ljenja, osim ako objektivne okolnosti to onemogu}avaju. 4. Ako je vi{e razli~itih zahtjeva predano u svezi s istim pitanjem, ili ako zahtjev nije sukladan stavku 2. ako je nejasan, ili ako je Znanstveno vije}e ve} dalo mi{ljenje o nekom odre|enom pitanju te je zaklju~ilo da nema novih informacija koje bi trebalo razmatrati, ono mo`e ili odbiti zahtjev ili predlo`iti da ga se izmijeni i dopuni u dogovoru s rukovoditeljem. Odbijanje mora biti obrazlo`eno Upravnom odboru. ^lanak 64. Naknade i tro{kovi ^lanovima Upravnog odbora, Savjetodavnog vije}a, Znanstvenog vije}a i znanstvenih odbora Agencije pripada naknada za rad i naknada tro{kova u svezi s radom, a visinu naknada utvr|uje Vije}e ministara. XIV - DR@AVNI SLU@BENICI I UPOSLENICI AGENCIJE ^lanak 65. 1. Poslove osnovnih djelatnosti koje su ovim zakonom stavljeni u mjerodavnost Agencije obavljaju dr`avni slu`benici, koji se postavljaju na radna mjesta utvr|ena Zakonom o dr`avnoj slu`bi u institucijama Bosne i Her cegovine. 2. Kategorija u okviru radnih mjesta koje obavljaju dr`avni slu`benici utvr|uje se Pravilnikom o unutarnjem ustroju Agencije. 3. Pomo}no-tehni~ke poslove u Agenciji obavljaju uposlenici sukladno va`e}im propisima. ^lanak 66. 1. Rad Agencije je dostupan javnosti. 2. Javnost rada Agencije mo`e se osigurati ili isklju~iti samo u slu~ajevima utvr|enim u legislativi BiH. Agencija ima pravo pristupa informacijama sukladno Zakonu o pristupu informacijama u Bosni i Her ce go vi ni. 3. Agencija je du`na ~uvati potpuno povjerljivost komercijalnih informacija koje su joj dane u smislu da ih mo`e dalje plasirati samo uz odobrenje davaoca komercijalnih usluga. XV - UNUTARNJI USTROJ - PRO GRAM RADA I IZVJE[]E ^lanak 67. 1. Unutarnji ustroj Agencije utvr|uje se Pravilnikom o unutarnjem ustroju koji donosi direktor Agencije, uz suglasnost Vije}a ministara. 2. Pravilnikom o unutarnjem ustroju Agencije utvr|uju se: a) organizacijske jedinice i njihova mjerodavnost, b) na~in upravljanja, c) programiranje i izvr{avanje poslova, d) ovlasti i odgovornosti dr`avnih slu`benika u obavljanju poslova, e) ukupan broj dr`avnih slu`benika u obavljanju poslova, f) naziv i raspored poslova po organizacijskim jedinicama, s opisom poslova za svakog dr`avnog slu`benika i uposlenika ili skupinu dr`avnih slu`benika i uposlenika s potrebnim uvjetima u pogledu stru~ne spreme i drugih uvjeta za rad na odre|enim poslovima, g) broj pripravnika koji se primaju u radni odnos i uvjeti za njihov prijem. ^lanak 68. 1. Direktor Agencije du`an je za svaku godinu donijeti Pro - gram rada i podnijeti izvje{}e o radu. 2. Pro gram rada i izvje{}e o radu podnosi Vije}u ministara. XVI - KAZNENE ODREDBE ^lanak 69. 1. Nov~anom kaznom od 25.000 KM do 100.000 KM kaznit }e se za prekr{aj pravna osoba ako: a) stavlja na tr`i{te novu hranu protivno ~lanku 31. stavku 1. ovoga zakona, b) stavlja na tr`i{te hranu zdravstveno neispravnu iz ~lanka 12. stavak 2. ovoga zakona, c) pu{ta na tr`i{te hranu neodgovaraju}e kakvo}e iz ~lanka 18. ovoga zakona, d) stavlja na tr`i{te hranu za `ivotinje protivno ~lanku 48. ovoga zakona. 2. Za prekr{aje iz stavka 1. ovoga ~lanka kaznit }e se i odgovorna osoba u pravnoj osobi nov~anom kaznom od 1.250 KM do 2.500 KM. 3. Za prekr{aje iz stavka 1. ovoga ~lanka kaznit }e se fizi~ka osoba nov~anom kaznom od 1.250 KM do 2.500 KM. ^lanak 70. 1. Nov~anom kaznom od 12.500 KM do 25.000 KM kaznit }e se za prekr{aj pravna osoba ako: a) uvozi hranu protivno ~lanku 20. stavak 1. ovoga zakona, b) obavlja djelatnost u neregistriranom objektu protivno ~lanku 22. stavak 1. ovoga zakona, c) obavlja radnje protivno ~lanku 27. ovoga zakona, d) obavlja radnje protivno ~lanku 29. ovoga zakona, e) stavlja na tr`i{te hranu za `ivotinje protivno ~lanku 43. stavak 1. ovoga zakona. 2. Za prekr{aje iz stavka 1. ovoga ~lanka kaznit }e se i odgovorna osoba u pravnoj osobi nov~anom kaznom od 1.250 KM do 2.500 KM. 3. Za prekr{aje iz stavka 1. ovoga ~lanka kaznit }e se fizi~ka osoba nov~anom kaznom od 1.250 KM do 2.500 KM. ^lanak 71. 1. Nov~anom kaznom od 7.500 KM do 17.500 KM kaznit }e se za prekr{aj pravna osoba ako: a) obavlja radnje protivno ~lanku 25. stavak 1. ovoga zakona, b) obavlja radnje protivno ~lanku 28. ovoga zakona. 2. Za prekr{aje iz stavka 1. ovog ~lanka kaznit }e se i odgovorna osoba u pravnoj osobi nov~anom kaznom od 1.250 KM do 2.500 KM. 3. Za prekr{aje iz stavka 1. ovoga ~lanka kaznit }e se fizi~ka osoba nov~anom kaznom od 1.250 KM do 2.500 KM. XVII - PRIJELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lanak 72. Ostali propisi Vije}e ministara na prijedlog Agencije donijet }e: a) propise o novoj hrani, b) propise o ozna~avanju i reklamiranju hrane, c) propise o oznaci tradicionalnog ugleda hrane, d) propiseo oznaci izvornosti i oznaci zemljopisnog podrijetla hrane kao i druge potrebne propise iz ovog podru~ja oblasti. ^lanak 73. Rok za dono{enje provedbenih propisa 1. Mjerodavni organi du`ni su u roku od 18 mjeseci od dana stupanja na snagu ovoga zakona donijeti provedbene propise iz ovog zakona, izuzev propisa iz ~lanka 22. stavak 2. koji je potrebno donijeti u roku 12 mjeseci. 2. Do dono{enja propisa iz stavka 1, primjenjivat }e se va`e}i propisi, ako nisu u opreci s odredbama ovoga zakona. 3. Mjerodavni organi mogu donijeti i druge propise, osim propisa predvi|enih ovim zakonom, ukoliko su potrebni za primjenu Zakona. ^lan 74. Upravni odbor i v.d. direktor 1. Vije}e ministara imenovat }e ~lanove Upravnog odbora Agencije, te privremenog direktora Agencije u roku od tri mjeseca od dana stupanja na snagu ovoga zakona. 2. Obvezuje se Upravni odbor Agencije da donese statut u roku od ~etiri mjeseca i druge op}e akte u roku od {est mjeseci od dana imenovanja. 3. Obvezuje se privremeni direktor Agencije da obavi pripreme za po~etak rada Agencije te da podnese prijavu za upis u sudski registar u roku od tri mjeseca od dana imenovanja. ^lanak 75. Dopu{tenja za stavljanje na tr`i{te GMO Dopu{tenja za stavljanje na tr`i{te nove hrane iz ~lanka 31. ovoga zakona i hrane za `ivotinje koja sadr`i ili se sastoji od GMO iz ~lanka 48. ovoga zakona, ne}e se izdavati do dono{enja provedbenih propisa utvr|enih ~lankom 31. stavkom 4. ^lanak 76. Stupanje na snagu zakona Ovaj zakon stu pa na snagu osam dana od dana objave u "Slu`benom glasniku BiH", a objavit }e se i u slu`benim glasilima entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Her ce go vi ne. PS BiH broj 107/04 9. rujna 2004. godine Sarajevo Predsjedatelj Zastupni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH Mar tin Ragu`, v. r. Predsjedatelj Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Goran Milojevi}, v. r. Utorak, 9. 11. 2004. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 50 - Stranica 5195 | ||
Okvirni zakon o registraciji poslovnih subjekata u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 42/04 | 10.09.2004 | zakon,poslovni subjekti,bih | OKVIRNI ZAKONO REGISTRACIJI POSLOVNIH SUBJEKATA U BOSNII HERCEGOVINII - OP]E ODREDBEPredmet^lan 1.Okvirnim zakonom o registraciji poslovnih subjekata uBosni i Her ce go vi ni (u daljem tekstu: Zakon) ure|uje se: ciljZakona; zna~enje pojedinih izraza upotrijebljenih u Zakonu;na~ela, subjekti i predmet registracije; vo|enje i sadr`ajRegistra; tro{kovi registracije; obavezni podaci o subjektimaupisa; registracija dijela subjekta upisa; supsidijarna dru{tva;promjene podataka od zna~aja za pravni promet i statusnepromjene; registarske isprave; podno{enje, obrazac i postupakpo prijavi za registraciju; rje{enje o registraciji i obaveznaobavje{tenja; rok za izdavanje rje{enja o registraciji;uspostavljanje Registra te primjena i stupanje na snagu Zakona.Cilj Zakona^lan 2.1.Cilj ovog zakona je utvr|ivanje na~ina registracije poslov -nih subjekata u Federaciji Bosne i Her ce go vi ne iRepublici Srpskoj (u daljem tekstu: entiteti) i Br~koDistriktu Bosne i Her ce go vi ne (u daljem tekstu: Br~koDistrikt), te usagla{avanje ovog zakona i zakona entiteta iBr~ko Distrikta s propisima EU kreiranjem jedinstveneidentifikacije poslovnih subjekata.2.Zakon je koncipiran tako da utvr|uje brz i jednoobrazanpostupak registracije poslovnih subjekata na teritorijiBosne i Her ce go vi ne, koji je primjenjiv na sve poslovnesubjekte osnovane u Bosni i Her ce go vi ni, kako oddoma}ih tako i od stranih pravnih i fizi~kih lica.Zna~enje pojedinih izraza upotrijebljenih u Zakonu^lan 3.Izrazi koji se upotrebljavaju u ovom zakonu imajusljede}e zna~enje:a)Registar - baza podataka koja sadr`i podatke i isprave o subjektima upisa koji su obavezni registrirati se uskladu s odredbama ovog zakona, zakona entiteta iBr~ko Distrikta, a sastoji se od Glavne knjige Registra i Zbirke isprava Registra;b)Registarski sud - svaki sud koji je nadle`an zaposlove registracije i kao takav ozna~en zakonomentiteta i Br~ko Distrikta;c)Nadle`ni registarski sud - sud nadle`an za registraciju subjekta upisa, a odre|uje se prema mjestu sjedi{tasubjekta upisa;d)Glavna knjiga Registra - javni dio Registra koji sadr`i podatke o subjektima upisa propisane ovim zakonom, a vodi se u elektronskom i {tampanom obliku. Glavnu knjigu Registra u {tampanom obliku vodi nadle`niregistarski sud;e)Zbirka isprava Registra - dio Registra koji sadr`iisprave na osnovu kojih je izvr{en upis podataka osubjektima upisa u Glavnu knjigu Registra, kao idruge dokaze dostavljene i sastavljene u postupkuupisa u Registar, kao i odluke donesene o postupkuregistracije;f)Subjekt upisa - poslovni subjekt, odnosno pravno lice~iji je upis obavezan po ovom zakonu. To jeprivredno dru{tvo, odnosno preduze}e osnovano sciljem obavljanja privredne djelatnosti, zadruga ilizadru`ni savez i drugo pravno lice koje obavljaprivrednu djelatnost, koje se osniva u skladu sposebnim zakonima entiteta i Br~ko Distrikta, sciljem ostvarivanja profita;Petak, 10. 9. 2004.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 42 - Strana 4219 Broj 42 - Strana 4220S L U @ B E N I G L A S N I K B i HPetak, 10. 9. 2004.g)Mati~ni broj subjekta upisa (u daljem tekstu: MBS) -evidencioni identifikacioni broj, koji svakomsubjektu upisa, prilikom upisa u Registar, dodjeljujenadle`ni registarski sud, a on je jedinstven,nepromjenjiv i neponovljiv;h)Upis u Registar - svaki unos jednog ili vi{e podatakaod zna~aja za pravni promet u Glavnu knjiguRegistra;i)Brisanje iz Registra - svaki unos ~ije je zna~enjeprestanak subjekta upisa, odnosno prestanak va`enjapojedina~nog podatka upisanog u Glavnoj knjiziRegistra vezanog za pojedina~ni subjekt upisa;j)U~esnik u postupku registracije - lice koje jepokrenulo postupak registracije, lice o ~ijim sepravima i pravnim interesima odlu~uje u postupku, tenadle`ni or gan;k)Podnosilac prijave - u~esnik u postupku registracijekoji je pokrenuo postupak registracije;l)Izvod iz Registra - ovjerena isprava koja se izdaje nazahtjev zainteresiranog lica na propisan na~in, asadr`i tra`eni podatak, odnosno podatke koji senalaze u Registru za neki od subjekata upisa, kojiva`e u odre|enom trenutku, odnosno odre|enomvremenskom periodu.Na~ela registracije^lan 4.1.Registracija poslovnih subjekata zasniva se na na~elima:a)obaveznosti - svi poslovni subjekti definirani kaotakvi ovim i posebnim zakonima entiteta i Br~koDistrikta du`ni su se, prije zapo~injanja poslovnedjelatnosti koju namjeravaju obavljati, registrirati kod nadle`nog registarskog suda;b)zakonitosti - postupak registracije utvr|en je ovimzakonom i zakonima entiteta i Br~ko Distrikta;c)oficijelnosti - nadle`ni registarski sud ne mo`e odbitiuredno podnesenu i dokumentiranu prijavupodnosioca prijave, i po prijemu prijave, po istojpostupa po slu`benoj du`nosti;d)formalnosti - registracioni obrasci imaju obaveznupismenu formu, a njihovo popunjavanje, sadr`aj idostupnost utvr|ena je u ~lanu 16.ovog zakona;e)prioriteta - nadle`ni registarski sud du`an je postupatipo pojedina~nim zaprimljenim prijavama premaredoslijedu njihovog prijema;f)konstitutivnosti - trenutkom upisa u Registar, fakti~ke ~injenice koje se odnose na subjekt upisa postajupravne, odnosno momentom upisa u Registarkonstituiraju se odre|ena prava kao i djelovanjeregistracije prema tre}im licima;g)jednoobraznosti - na~in registracije poslovnihsubjekata utvr|uje se jednoobrazno propisima entiteta i Br~ko Distrikta;h)javnosti - svako mo`e, bez dokazivanja pravnoginteresa, razgledati podatke upisane u Glavnoj knjiziRegistra i javne podatke iz Zbirke isprava Registra, tezahtijevati da mu se izda izvod, odnosno prijepisjavnih podataka iz Zbirke isprava Registra, a jedino se zakonom propisuje kada je za uvid ili za pribavljanjeizvoda iz Zbirke isprava Registra neophodnodokazivanje pravnog interesa.2.Ostvarenje prava uvida u podatke Glavne knjige Registra,koja se vodi u elektronskom obliku, te davanje izvoda iznje, du`an je omogu}iti svaki registarski sud, bez obzirada li je proveo registraciju subjekta upisa. Uvid u Zbirkuisprava Registra du`an je omogu}iti nadle`ni registarskisud, uz dokaz pravnog interesa od lica koje uvid zahtijeva, u skladu sa zakonom.Subjekti registracije^lan 5.1.Subjekti obavezni na registraciju uklju~uju sve subjektedefinirane kao poslovni subjekti, ovim zakonom, kao iposebnim zakonima entiteta i Br~ko Distrikta.2.Subjekti koji nisu osnovani kao poslovni, u smislu ovogzakona, odnosno nisu osnovani s ciljem ostvarivanjaprofita vr{enjem registrirane djelatnosti, nisu obavezni naregistraciju utvr|enu odredbama ovog zakona, osim akodruga~ije nije regulirano posebnim zakonima entiteta iBr~ko Distrikta.Predmet registracije^lan 6.U Registar se upisuje osnivanje, povezivanje i prestanaksubjekta upisa, osnivanje i prestanak dijela subjekta upisa, svestatusne promjene, uklju~uju}i promjene oblika organiziranjasubjekta upisa, podaci o subjektu upisa koji su od zna~aja zapravni promet i njihova izmjena, podaci u vezi sa ste~ajnim ilikvidacionim postupkom, podaci o pokretanju postupkabrisanja subjekta upisa, kao i drugi podaci utvr|eni zakonimaentiteta i Br~ko Distrikta.II - ORGANIZACIJA REGISTRAVo|enje Registra^lan 7.1.Registar vode sudovi entiteta i Br~ko Distrikta nadle`ni za poslove registracije, u skladu s ~lanom 3. ta~ka b) ovogzakona.2.Subjekt upisa mo`e biti upisan samo kod jednogregistarskog suda.3.Prijava za registraciju subjekta upisa se, u pravilu, predajenadle`nom registarskom sudu.4.Prijava za registraciju subjekta upisa mo`e se predati bilokojem registarskom sudu, nezavisno od sjedi{ta subjektaupisa. Ako je prijava za registraciju subjekta upisa predana nenadle`nom registarskom sudu, taj sud }e tu prijavu, poslu`benoj du`nosti, bez odga|anja, zajedno sa ispravama u {tampanom obliku, koje su predane uz prijavu zaregistraciju, dostaviti nadle`nom registarskom sudu, uskladu s ~lanom 3. ta~ka c) ovog zakona, koji izdajerje{enje o registraciji i vodi Registar tog subjekta upisa.5.Nadle`ni registarski sud du`an je uredno i a`urno ~uvati ivoditi Glavnu knjigu Registra i Zbirku isprava Registra u{tampanom obliku, kao i osigurati odgovaraju}e uslove za~uvanje tih knjiga.6.Ukoliko u sastavu subjekta upisa ima i takvih subjekata~ije se sjedi{te nalazi na podru~ju drugog registarskogsuda, svi subjekti vode se samo u Registru nadle`nogregistarskog suda kod kojeg je izvr{ena registracija.Nadle`ni registarski sud du`an je obavijestiti o postojanjutakvih subjekata registarske sudove, kao i organe utvr|ene ~lanom 19. ovog zakona, na podru~jima na kojima se oninalaze.7.Odredba stava 6. ovog ~lana odnosi se i na upis dijelasubjekta upisa.8.U slu~aju promjene sjedi{ta subjekta upisa, koja dovodi do promjene nadle`nosti registarskog suda, {tampane isprave, koje se odnose na subjekt upisa koji je promijenio sjedi{te, dostavljaju se po slu`benoj du`nosti nadle`nomregistarskom sudu. Sadr`aj Registra^lan 8.1.Registar se sastoji od Glavne knjige Registra i Zbirkeisprava Registra. Nadle`ni registarski sud vodi Glavnuknjigu Registra i Zbirku isprava Registra za svakogpojedina~nog subjekta upisa.2.Glavna knjiga Registra je knjiga podataka koja seistovremeno vodi u {tampanom i elektronskom obliku.[tampana knjiga podataka vodi se u nadle`nomregistarskom sudu, a elektronska knjiga podataka jeelektronska baza podataka za podru~je entiteta i Br~koDistrikta.3.Nadle`ni registarski sud du`an je osigurati da je kona~niupis u Glavnu knjigu Registra, odmah po upisu u Registarsubjekta upisa, dostupan svim registarskim sudovima, kaoi svim elektronskim knjigama podataka na teritoriji Bosnei Her ce go vi ne.4.U momentu predaje prijave za registraciju, podaci koji sudostupni ograni~eni su na momenat predaje prijave, kao isubjekt upisa prijavljen za registraciju. Nakon okon~anogpostupka registracije, odnosno nakon izdavanja rje{enja oregistraciji, svi podaci sadr`ani u Glavnoj knjizi Registradostupni su u {tampanom i elektronskom obliku, u skladusa stavom 3. ovog ~lana.5.Ministarstva pravde entiteta i Pravosudna komisija Br~koDistrikta obavezni su osigurati tehni~ku ispravnost,odr`avanje, trenutnu isporuku elektronskih podataka izglavnih knjiga, kao i funkcioniranje sistema.6.Zbirka isprava Registra vodi se u {tampanom obliku, amo`e se voditi i u elektronskom obliku.7.Nadle`ni registarski sud odgovara za vjerodostojnost upisa podataka, koje je unio u Registar.Tro{kovi registracije^lan 9.Svaki u~esnik u postupku registracije du`an je snositisvoje tro{kove.III - OBAVEZNI PODACI REGISTRAObavezni podaci o subjektima upisa^lan 10.Obavezni javni podaci koje nadle`ni registarski sudunosi u Glavnu knjigu Registra o subjektima upisa su:a)firma i sjedi{te, odnosno ime i prezime (svih)osniva~a/vlasnika subjekta upisa;b)predmet upisa;c)da tum prijema prijave za upis;d)firma i sjedi{te, odnosno adresa prebivali{ta subjektaupisa;e)skra}eni naziv i oznaka firme subjekta upisa;f)MBS;g)oblik subjekta upisa;h)naziv, broj i da tum akta o osnivanju subjekta upisa;i)ime, prezime i polo`aj ovla{tenog predstav ni ka/zas -tupnika subjekta upisa;j)ograni~enja ovla{tenja ovla{tenog predstavnika/zas -tupnika subjekta upisa;k)visina ugovorenog (upisanog) osnovnog kapitala;l)visina upla}enog kapitala u novcu;m)vrijednost kapitala u stvarima i pravima;n)procentualno u~e{}e pojedina~nog osniva~a ukapitalu poslovnog subjekta (u novcu, pravima istvarima);o)djelatnost subjekta upisa sa {iframa djelatnostipredvi|enom va`e}om klasifikacijom djelatnosti.Registracija dijela subjekta upisa^lan 11.Podaci koji se obavezno unose u Registar u slu~ajuregistracije dijela subjekta upisa su:a)firma i sjedi{te dijela subjekta upisa;b)djelatnost dijela subjekta upisa;c)broj i da tum akta o osnivanju dijela subjekta upisa;d)ime, prezime i pozicija ovla{tenog predstavnika/zas -tupnika dijela subjekta upisa.Supsidijarna dru{tva^lan 12.Prilikom registracije subjekta upisa koji je pravnosamostalan, ali je u me|usobnim odnosima, povodom kapitala i vo|enja poslova, odnosno upravljanja, s drugim poslovnimsubjektom (supsidijarno dru{tvo), u Glavnoj knjizi Registra,izvodima i rje{enju o registraciji ve}inskog dru{tva, nadle`niregistarski sud upisat }e vezu, upisom MBS supsidijarnogdru{tva uz podatke ve}inskog subjekta, odnosno upisom MBSve}inskog subjekta uz podatke supsidijarnog subjekta.Promjene podataka od zna~aja za pravni promet i statusnepromjene^lan 13.1.Propisima entiteta i Br~ko Distrikta bit }e na identi~anna~in ure|eno pitanje unosa promjena bilo kojeg odobaveznih podataka, odnosno podataka zna~ajnih zapravni promet, utvr|enih odredbom ~lana 10. ovogzakona.2.Propisima entiteta, odnosno Br~ko Distrikta bit }e, naidenti~an na~in, utvr|eni obavezni podaci Registra uslu~aju statusnih promjena subjekta upisa, u slu~aju:a)spajanja dva ili vi{e subjekata upisa;b)pripajanja jednog ili vi{e subjekata upisa drugomsubjektu upisa;c)podjele subjekta upisa na dva ili vi{e subjekata upisa;d)promjene oblika subjekta upisa; ie)prestanka subjekta upisa.3.Postupak brisanja subjekata upisa iz Registra pokrenut odlica koja imaju pravni interes, kao i po zahtjevu nadle`nog organa, bit }e na identi~an na~in ure|en propisima entiteta i Br~ko Distrikta.IV - ISPRAVE NEOPHODNE ZA UPIS U REGISTARRegistarske isprave^lan 14.1.Lista isprava, koje su neophodne za utvr|ivanje obaveznih javnih, kao i za{ti}enih podataka koji se unose u Registar,bit }e na identi~an na~in ure|ena zakonima entiteta iBr~ko Distrikta.2.Ako je posebnim zakonom utvr|eno davanje saglasnosti,odobrenja, uvjerenja, ovla{tenja, potvrde ili drugihodgovaraju}ih akata, kao uslov za registraciju subjektaupisa, uz prijavu za upis u Registar prila`u se i ti akti.V - POSTUPAK UPISA U REGISTAR I ISPITIVANJEPRIJAVE ZA UPIS U REGISTARPodno{enje prijave za registraciju^lan 15.1.Osniva~/i poslovnog subjekta prijavu za registracijusubjekta upisa mogu podnijeti li~no ili putem ovla{tenogpredstavnika/zastupnika, odnosno punomo}nika.Petak, 10. 9. 2004.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 42 - Strana 4221 Broj 42 - Strana 4222S L U @ B E N I G L A S N I K B i HPetak, 10. 9. 2004.2.Podnosilac prijave li~no je odgovoran za istinitostpodataka unesenih u prijavu.Obrazac prijave^lan 16.1.Podnosilac prijave za registraciju subjekta upisa du`an jeuredno popuniti obrazac prijave za registraciju subjektaupisa.2.Pored podataka utvr|enih u ~lanu 10. ovog zakona,prijava za registraciju sadr`i i broj li~ne karte, odnosnoputne isprave podnosioca prijave, osniva~a/vlasnikasubjekta upisa i ovla{tenog predstavnika/zastupnikasubjekta upisa, s naznakom njegovog svojstva.3.Obrazac prijave za registraciju bit }e dostupan uregistarskim sudovima ili na odgovaraju}im internetstranicama i on ne mo`e biti predmet trgovine.Postupak po prijemu prijave^lan 17.1.Postupak po prijemu prijave za registraciju bit }e ure|enpropisima entiteta i Br~ko Distrikta, po{tuju}i odredbe iz~lana 7. stava 4. ovog zakona.2.Po prijemu prijave, Sud mo`e provjeravati samo identitetpodnosioca prijave, isklju~ivost firme subjekta upisa iuplatu utvr|ene takse.3.Obavje{tenje o zaprimljenoj prijavi za registraciju uelektronskom obliku dostavlja se, odmah po prijemu prijave,poreskom i, po potrebi, carinskom organu nadle`nom premamjestu sjedi{ta subjekta upisa, radi pribavljanja poreskogidentifikacionog broja, odnosno i carinskog broja.Rje{enje o registraciji^lan 18.1.Nakon izvr{enih provjera utvr|enih odredbama ovogzakona i zakona entiteta i Br~ko Distrikta, nadle`niregistarski sud izdat }e rje{enje o registraciji i ono jevalidno na teritoriji cijele BiH, nezavisno od toga gdje jeizvr{ena registracija.2.Rje{enje o registraciji sadr`i obavezne javne podatke osubjektu upisa utvr|ene u ~lanu 10. ovog zakona. Znacirazlikovanja nadle`nih registarskih sudova, odnosnonjihova entitetska pripadnost i pripadnost Br~ko Distriktuure|uju se propisima entiteta i Br~ko Distrikta.3.Rje{enje o registraciji sadr`i MBS i poreski broj subjektaupisa, te carinski broj subjekta upisa, ako postoji.Obavezna obavje{tenja^lan 19.Elektronski primjerak rje{enja o registraciji subjektaupisa, odmah po njegovom izdavanju, dostavlja se:a)poreskom organu prema mjestu sjedi{ta subjektaupisa;b)op}ini, prema mjestu sjedi{ta subjekta upisa;c)entitetskom, odnosno organu za statistiku Br~koDistrikta;d)zavodu za penzijsko i invalidsko osiguranje, premasjedi{tu subjekta upisa, radi njegove registracije;e)nadle`nom carinskom organu, ako subjekt upisaregistrira vanjskotrgovinsko poslovanje;f)nadle`nim regulatornim tijelima, u skladu s propisima Bosne i Her ce go vi ne, entiteta i Br~ko Distrikta, kojireguliraju uslove za obavljanje pojedinih djelatnosti,ako subjekt upisa registrira takvu djelatnost.VI - ROKOVIRok za izdavanje rje{enja o registraciji^lan 20.1.Nadle`ni registarski sud izdat }e rje{enje o registraciji uroku od pet radnih dana od dana predaje urednopodnesene prijave.2.Ako nadle`ni registarski sud utvrdi da postoje nedostacizbog kojih ne mo`e izvr{iti registraciju u skladu s ovim ientitetskim zakonom i zakonom Br~ko Distrikta,obavijestit }e podnosioca prijave da u odre|enom rokuotkloni konkretne nedostatke.3.U slu~aju iz stava 2. ovog ~lana, nadle`ni registarski sudizdat }e rje{enje u roku od pet radnih dana od danaotklanjanja nedostataka.VII - PRIJELAZNE I ZAVR[NE ODREDBEUspostavljanje Registra^lan 21.1.Uspostavljanje baze podataka, odnosno Registra iorganiziranje nadle`nih registarskih sudova u entitetima iBr~ko Distriktu bit }e provedeno u roku od 180 dana oddana stupanja na snagu ovog zakona.2.Preuzimanje podataka o postoje}im subjektima upisa izdosada{njih registara nadle`nih tijela bit }e provedeno uroku od 180 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Iz dosada{njih registara bit }e preuzete sve utvrdive~injenice, na osnovu kojih je mogu}e formirati Glavnuknjigu Registra i Zbirku isprava Registra pojedina~no zasvaki subjekt upisa, sa svim obaveznim podacima, kao iregistarske isprave koje su arhivirane u dosada{njimregistrima, a po preuzimanju navedenih podataka iisprava, raniji upis u Registar prestaje biti aktivan i on sepohranjuje i ~uva, u skladu sa zakonom.3.U slu~aju da se, prilikom preuzimanja podataka i isprava,ustanovi da neki subjekt upisa nije aktivan, nadle`niregistarski sud pozvat }e subjekt upisa na adresu iz dostupnih isprava, odnosno Registra, da se u roku utvr|enom zakonima entiteta i Br~ko Distrikt izjasni o statusu, odnosno da dostavipotrebne podatke, odnosno isprave.4.Ako subjekt upisa ne postupi po tra`enju nadle`nogregistarskog suda u roku iz stava 3. ovog ~lana, nadle`niregistarski sud donijet }e rje{enje u skladu sa stanjem spisa.Primjena Zakona^lan 22.1.Primjena ovog zakona po~inje najkasnije 180 dana oddana njegovog stupanja na snagu.2.Entiteti i Br~ko Distrikt donijet }e propise o registracijiposlovnih subjekata u roku od 60 dana od dana stupanjana snagu ovog zakona.3.Entiteti i Br~ko Distrikt }e propise, koji nisu u saglasnostis ovim zakonom, uskladiti u roku od 30 dana od danapo~etka primjene ovog zakona.Stupanje na snagu^lan 23.Ovaj zakon stu pa na snagu osmog dana od danaobjavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH", a objavit }e se i uslu`benim glasilima entiteta i Br~ko Distrikta.PS BiH broj 87 /0429. jula 2004. godineSarajevoPredsjedavaju}iPredstavni~kog domaParlamentarne skup{tine BiHMar tin Ragu`, s. r.Predsjedavaju}iDoma narodaParlamentarne skup{tine BiHGoran Milojevi} | ||
Zakon o računovodstvu i reviziji BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 42/04 | 10.09.2004 | računovodstvo,revizija,novac,zakon,komisija,tropkovi,smjernice | ZAKONO RA^UNOVODSTVU I REVIZIJI BOSNE IHERCEGOVINEI - OSNOVNE ODREDBE^lan 1.Cilj i predmet zakona1.Ovim zakonom se: utvr|uju obavezni standardi ra ~u no -vod stva i revizije, uklju~uju}i i kodeks profesionalne etike za profesionalne ra~unovo|e i revizore koji se obaveznoprimjenjuju na cijeloj teritoriji Bosne i Her ce go vi ne (udaljem tekstu: BiH), propisuju jednoobrazni zahtjevi zasticanje kvalifikacija i provo|enje obuke, testiranja,certifikacije i licenciranja profesionalnih ra~unovo|a irevizora, koji su obavezni na cijeloj teritoriji BiH,propisuje uzajamno priznavanje kvalifikacija profe sio nal -nih ra~unovo|a i revizora i nesmetano obavljanje revizijena cijeloj teritoriji BiH, utvr|uje obaveza usagla{avanjaprovedbenih i drugih propisa u Federaciji Bosne i Her ce -go vi ne i Republici Srpskoj (u daljem tekstu: entiteti) iBr~ko Distriktu BiH (u daljem tekstu: Distrikt) sodredbama ovog zakona, ure|uje osnivanje nezavisnekomisije za ra ~u no vod stvo i reviziju BiH (u daljem tekstu: Komisija), koja }e nadgledati primjenu standarda i vr{itidruge poslove u skladu s ovla{tenjima iz ovog zakona, zacijelu teritoriju BiH.2.Pojmovi upotrijebljeni u ovom zakonu imaju sljede}ezna~enje:a)Ra~unovodstvena profesija je profesija koja obavljara ~u no vod stvene, revizijske i srodne usluge u BiH;b)Komisija je nezavisna i stru~na komisija za ra ~u no -vod stvo i reviziju BiH, koja je zadu`ena za ra ~u no -vod stvene i revizijske standarde i prate}a uputstva iprakse iz ~lana 2. ovog zakona i za druge aktivnosti iz ~lana 3. ovog zakona;c)Standardi su ra ~u no vod stveni standardi i standardirevizije, prate}a uputstva, obja{njenja i smjernice ina~ela profesionalne etike iz ~lana 2. ovog zakona,koji su obavezni za ra ~u no vod stvenu profesiju nacijeloj teritoriji BiH;d)Profesionalna tijela su nevladina, dobrovoljna istru~na udru`enja u BiH, koja su priznata kao dobreprofesionalne ra ~u no vod stvene organizacije dobrereputacije i koja ispunjavaju uslove iz ~lana 11. ovogzakona.II - STANDARDI^lan 2.Ra~unovodstveni standardi i standardi revizije1.Ra~unovodstveni standardi koji se primjenjuju na cijelojteritoriji BiH su:a)me|unarodni ra ~u no vod stveni standardi (IAS),odnosno Me|unarodni standardi finansijskogizvje{tavanja (IFRS);b)prate}a uputstva, obja{enjenja i smjernice koje donosi Odbor za me|unarodne ra ~u no vod stvene standarde(IASB).2.Standardi revizije i na~ela profesionalne etikeprofesionalnih ra~unovo|a i revizora koji se primjenjujuna cijeloj teritoriji BiH su:a)me|unarodni standardi revizije (ISA);b)kodeks etike za profesionalne ra~unovo|e;c)prate}a uputstva, obja{enjenja i smjernice koje donosi Me|unarodna federacija ra~unovo|a (IFAC).3.Standardi iz ovog ~lana obuhvataju i standarde, uputstva,obja{njenja, smjernice i na~ela koje IFAC i IASB donesunakon stupanja na snagu ovog zakona.4.Standardi iz ovog ~lana primjenjuju se na sva privatna ijavna preduze}a i druga pravna lica sa sjedi{tem u BiH.5.Izuzetno od odredbe stava 4. ovog ~lana, a doobjavljivanja me|unarodnih ra ~u no vod stvenih standardaza vlade i druga pravna lica iz javnog sektora, bud`eti,bud`etski korisnici i vanbud`etski fondovi u BiHprimjenjivat }e va`e}e propise institucija BiH, entiteta iDistrikta o ra ~u no vod stvu i finansijskom izvje{tavanju.III - KOMISIJA ZA RA^UNOVODSTVO I REVIZIJU BiH^lan 3.Uspostavljanje i nadle`nosti Komisije1.Ovim zakonom propisuje se osnivanje Komisije, kojuformira specijalni me|unarodni savjetnik imenovan uskladu s ~lanom 12. ovog zakona.2.Komisija obavlja sljede}e aktivnosti: a)prevodi i objavljuje standarde, prate}a uputstva,obja{enjenja i smjernice i na~ela profesionalne etikeiz ~lana 2. ovog zakona;b)utvr|uje kriterije i donosi jedinstveni pro gramkvalifikacija, obuke, testiranja, certifikacije ilicenciranja za ra ~u no vod stvenu profesiju, koji je upotpunosti usagla{en sa standardima i smjernicamaIFAC-a i koji se primjenjuje na cijeloj teritoriji BiH,te nadgleda njegovo provo|enje u entitetima iDistriktu;c)nadgleda provo|enje jedinstvenog programa obukeza sticanje kvalifikacija za ra ~u no vod stvenu profesiju i, u saradnji s profesionalnim tijelima i davaocimausluga obuke, izdaje obavezna uputstva koja supotrebna za pravilnu i jednoobraznu primjenu togprograma na cijeloj teritoriji BiH;d)uspostavlja jedinstveni pro gram testiranja kandidataza ra ~u no vod stvenu profesiju i provodi taj pro gramna cijeloj teritoriji BiH;e)u skladu s ~lanom 5. ovog zakona, nadgledacertifikaciju koju vr{e profesionalna tijela, u smisluispunjavanja uslova u pogledu prethodne obuke,polo`enih ispita, stru~ne spreme i prakti~nog iskustva koji su jedinstveni na cijeloj teritoriji BiH;f)nadgleda licenciranje i certifikaciju ~lanova ra ~u no -vod stvene profesije;g)inicira i koordinira aktivnosti za uspostavljanjezajedni~kog profesionalnog tijela na nivou BiH,ukoliko isto dobrovoljno formiraju postoje}a profe -sio nalna tijela u BiH u roku od {est (6) mjeseci oddana stupanja na snagu ovog zakona;h)odr`ava redovne sastanke u cilju kontrole primjenestandarda, provo|enja jedinstvenog programasticanja kvalifikacija i ostalih povezanih pitanja;i)priprema godi{nju informaciju za Vije}e ministaraBiH, koja obavezno sadr`i i podatke o prihodima irashodima Komisije, i ~ija }e dostupnost kao javnogdokumenta biti osigurana najkasnije do kraja februara svake godine.3.Opravdani tro{kovi koji nastanu kao rezultat obavljanjaaktivnosti Komisije u skladu s ovim zakonom finansirajuse doprinosima koje pla}aju profesionalna tijela,naknadama za ispite koje pla}aju kandidati, mogu}ompodr{kom me|unarodnih donatora i iz drugih dostupnihizvora. Visinu i kriterije u~e{}a profesionalnih tijela utro{kovima Komisije utvr|uje Komisija u koordinaciji sprofesionalnim tijelima.4.Naknade za ispite i ostali prihodi Komisije:a)nezavisni su i odvojeni od bud`eta BiH, entiteta iDistrikta;b)mogu se koristiti isklju~ivo za provo|enje aktivnostiKomisije u skladu s ovim zakonom i za razvoj ra ~u -no vod stvene profesije u BiH.^lan 4.Sastav Komisije1.Komisija ima sedam (7) ~lanova koji se biraju iz ra ~u no -vod stvene profesije, od kojih su:a)tri ~lana iz Federacije Bosne i Her ce go vi ne;b)tri ~lana iz Republike Srpske;c)jedan ~lan iz Br~ko Distrikta BiH.2.Svaki ~lan Komisije imenuje se na prijedlogprofesionalnog tijela. Profesionalno tijelo ima obavezuosigurati da je ~lan kojeg imenuje za Komisijureprezentativan u odnosu na ~lanstvo tog tijela. UkolikoKomisija u roku od devet mjeseci od dana stupanja nasnagu ovog zakona primi peticiju potpisanu od stranedeset posto ili vi{e ~lanova bilo kog profesionalnogudru`enja, specijalni me|unarodni savjetnik nadzirat }enovo glasanje ~lanova pomenutog udru`enja u ciljuutvr|ivanja, na osnovu obi~ne ve}ine glasova, kojikandidati za ~lanove Komisije predstavljaju izbor ~lanstva tog udru`enja.3.^lanovi Komisije imenuju se na pe riod od dvije godine.^lan Komisije ne mo`e se kandidirati za ponovne izborenakon uzastopne ~etiri godine provedene u tom svojstvu.IV - ZVANJE I KVALIFIKACIJA^lan 5.Zvanja, testiranje, certifikacija i licenciranje1.Ovim zakonom propisuju se sljede}a zvanja u ra ~u no vod -stvenoj profesiji u BiH:a)certificirani ra ~u no vod stveni tehni~ar (CRT);b)certificirani ra~unovo|a (CR);c)ovla{teni revizor (OR).2.Testiranje kandidata za zvanja iz stava 1. ovog ~lana,izdavanje certifikata uspje{nim kandidatima i licenciranje(izdavanje dozvole za rad) vr{e:a)testiranje kandidata za CRT, CR i OR vr{i Komisija.Testiranje kandidata vr{i se na osnovu jedinstvenogprograma za cijelu teritoriju BiH, koji je u cijelostiuskla|en sa standardima i smjernicama IFAC-a.Komisija mo`e prenijeti aktivnosti vezano zaadministraciju testiranja na jedno ili vi{eprofesionalnih tijela pri ~emu }e Komisija pobli`enadgledati provo|enje takvih aktivnosti, s tim daodgovornost za testiranje i izradu testova zadr`avasama Komisija;b)izdavanje certifikata za CRT i CR vr{e profesionalnatijela uz nadzor Komisije.Izdavanje certifika za OR vr{i Komisija;c)licenciranje CRT i CR koji pru`aju nezavisne ra ~u no -vod stvene usluge tre}im licima vr{e profesionalneasocijacije. Licenciranje se ne vr{i za CRT i CR kojiobavljaju ra ~u no vod stvene poslove za interne potrebe preduze}a i drugih pravnih lica u kojima su zaposleni. Licenciranje OR vr{e entiteti i Distrikt. Reviziju uBiH mogu vr{iti samo lica koja imaju odgovaraju}ulicencu izdatu u BiH. Revizijske izvje{taje mogudavati samo preduze}a koja imaju odgovaraju}ulicencu izdatu u BiH.3.Nezakonita je upotreba zvanja i naziva iz ovog ~lana odstrane lica koja nisu certificirana u skladu s ovimzakonom, kao i nu|enje ili obavljanje nezavisnih ra ~u no -vod stvenih ili revizijskih usluga tre}im licima od stranelica koja nisu licencirana u skladu s ovim zakonom.4.Ranija zvanja u ra~u no vod stvenoj profesiji u BiH, ste~enapo propisima koji su se primjenjivali prije dana stupanjana snagu ovog zakona, preimenovat }e se kako slijedi:a)Ra~unovodstveni tehni~ar - ra~unovo|a dobija zvanje certificirani ra ~u no vod stveni tehni~ar;b)Samostalni ra~unovo|a dobija zvanje certificiranira~unovo|a;c)Ovla{teni ra~unovo|a dobija zvanje certificiranira~unovo|a;d)Pomo}nik revizora dobija zvanje certificiranira~unovo|a;e)Ovla{teni revizor zadr`ava zvanje ovla{teni revizor.5.Na zahtjev lica s va`e}im ranijim zvanjem iz stava 4. ovog ~lana, profesionalna tijela }e, u skladu s ovla{tenjima izstava 2.b) ovog ~lana, u roku od {est (6) mjeseci od danaPetak, 10. 9. 2004.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 42 - Strana 4233 Broj 42 - Strana 4234S L U @ B E N I G L A S N I K B i HPetak, 10. 9. 2004.stupanja na snagu ovog zakona izdati novi certifikat zaodgovaraju}e zvanje u skladu sa st. 1. i 4. ovog ~lana.Komisija }e urediti odgovaraju}i postupak za ~lanove onih profesionalnih tijela koja nisu u stanju ispuniti ovajzahtjev. Komisija }e preporu~iti standardnu, admini stra tiv -nu naknadu nominalnog iznosa ~ijom naplatom seomogu}uje udru`enjima da nadoknade neophodne admi ni -strativne tro{kove koji }e nastati usljed ispunjavanjazahtjeva ove odredbe.6.Lica s ranijim zvanjem pomo}nika revizora iz stava 4.d)ovog ~lana postaju ovla{teni revizori samo ako u perioduod dvanaest mjeseci od dana stupanja na snagu ovogzakona odslu{aju specijalni kurs kontinuiraneprofesionalne edukacije iz napredne revizije u trajanju od40 ~asova i iz ovog kursa polo`e ispit. Kurs kontinuiraneprofesionalne edukacije kao i ispit na kraju kursaorganizira Savez ra~unovo|a i revizora Republike Srpskepod nadzorom Komisije. ^lan 6.Kvalifikacije1.Novi kandidati za profesionalna zvanja iz ~lana 5. stav 1.ovog zakona moraju ispunjavati uslove u pogledu stru~nespreme, prakti~nog iskustva, obuke i testiranja kojeutvr|uje Komisija, a koji su uskla|eni s odgovaraju}imstandardima i smjernicama IFAC-a. Nadle`no tijelo iz~lana 5. stava 2. b) ovog zakona izdaje certifikate naosnovu dokaza o zadovoljenju svih propisanih uslova.2.Sva lica iz ra ~u no vod stvene profesije, uklju~uju}i i licakoja su zvanja stekla u skladu s ~lanom 5. stav 4. ovogzakona, du`na su poha|ati kontinuiranu profesionalnuedukaciju u okviru kriterija koje utvrdi Komisija, a utrajanju od najmanje 120 sati u periodima od tri godine.3.Licence koje su izdate prije dana stupanja na snagu ovogzakona i dalje }e se priznavati, s tim {to nosioci takvihlicenci moraju ispuniti zahtjeve kontinurane profesionalneedukacije iz stava 2. ovog ~lana. Na zahtjev nosiocalicenci iz ovog stava, entiteti ili Distrikt izdat }e novulicencu u skladu s ~lanom 5. stav 2. c) ovog zakona.^lan 7.Pro gram za sticanje kvalifikacija i obuku na nivou BiH1.Za ra ~u no vod stvenu profesiju u BiH primjenjuje sejedinstveni Pro gram za sticanje kvalifikacija i obuku nanivou BiH (u daljem tekstu: Pro gram), na isti na~in i podistim uslovima za cijelu teritoriju BiH.2.Pro gram utvr|uje Komisija, u skladu sa standardima ismjer nicama IFAC-a. Jedinstvenost testiranja i certi fi ka ci -je za zvanja CRT, CR i OR predstavlja klju~nu kom po -nen tu Programa. Razlike izme|u entiteta i Distrikta u po -gle du testiranja ni u kojem slu~aju nisu dozvoljene.3.Komisija objavljuje Pro gram najkasnije u roku od tri (3)mjeseca od dana njenog formiranja.4.Komisija donosi i objavljuje i izmjene Programa, ako ikada IFAC izmijeni ili dopuni svoje standarde i smjernice.5.Lica koja pristupaju ra ~u no vod stvenoj profesiji u BiHnakon stupanja na snagu ovog zakona mogu ste}i zvanjaiz ~lana 5. stav 1. ovog zakona samo ako ispunjavajuuslove odgovaraju}eg dijela ili dijelova Programa.6.Pored uslova u pogledu testiranja i certifikacije, Pro gramsadr`i i potrebne uslove koje kandidati treba daispunjavaju u pogledu:a)stru~ne spreme i radnog iskustva za odgovaraju}inivo certifikacije;b)odgovaraju}eg znanja iz pravne reg u la tive i poreskogsistema BiH, {to se dokazuje putem pismenog ispita.7.Usluge obuke kandidata za ra ~u no vod stvenu profesiju, uskladu s Programom, pru`aju preduze}a iz privatnogsektora, profesionalna tijela i obrazovne ustanove u BiH,koji ispunjavaju uslove koje utvrdi Komisija. Po zavr{enoj obuci, organizator obuke izdaje uvjerenje polaznicimaobuke o broju sati i programu pru`ene obuke. Poha|anjekurseva obuke za kandidate nije obavezno, ali je polaganje testa, kao komponenta Programa, obavezno zacertifikaciju kandidata.8.Ispiti se vr{e po programu koji utvr|uje Komisija, podistim uslovima za sva lica u BiH. Izradu testova vr{iKomisija, dok aktivnosti u vezi s administracijomtestiranja Komisija mo`e prenijeti na jedno ili vi{eprofesionalnih tijela pri ~emu }e pobli`e nadgledatiprovo|enje takvih aktivnosti.9.Kontinuirana profesionalna edukacija je uklju~ena u Pro -gram u skladu s uputstvima koja izdaje Komisija, a vr{e je profesionalna tijela.^lan 8.Priznavanje stranih kvalifikacija1.Komisija, u skladu s ovla{tenjima iz ~lana 5. stav 2. c)ovog zakona, vr{i certifikaciju lica koja su steklakvalifikacije izvan BiH, nakon {to ta lica doka`u da suispunila IFAC-ove uslove edukacije u zemlji u kojoj sustekla kvalifikaciju, kao i da ispunjavaju uslove stru~nespreme, radnog iskustva i poznavanja pravne reg u la tive iporeskog sistema BiH u skladu s Programom.2.Komisija }e bli`e propisati uslove i postupak certifikacijelica iz stava 1. ovog ~lana, u roku od {est (6) mjeseci oddana stupanja na snagu ovog zakona.^lan 9.Uzajamno priznavanje kvalifikacija u BiH1.Svim licima, koja imaju va`e}e zvanje ste~eno u skladu sovim zakonom, to zvanje se priznaje na cijeloj teritorijiBiH bez dodatnih zahtjeva.2.Sva lica, koja imaju va`e}e licence izdate u skladu s ovimzakonom, usluge za koje su ovla{tena tom licencom mogu pru`ati na cijeloj teritoriji BiH bez dodatnih zahtjeva.3.Izvr{ene revizije i revizijski izvje{taji priznaju se na cijeloj teritoriji BiH bez dodatnih zahtjeva.4.Nezakonito je odbijanje ovla{tenog organa za licenciranjeu entitetu ili Distriktu da izda licencu propisnocertificiranom kandidatu zbog toga {to je kandidat ilinjegova profesionalna kvalifikacija vezana za drugi entitet ili Distrikt, kao i bilo kakvo druga~ije i dodatnouslovljavanje izdavanja licence izvan uslova koji suutvr|eni u skladu s ovim zakonom.5.Reviziju obavljaju revizorske firme koje su licencirane uskladu s odgovaraju}im zakonima o ra ~u no vod stvu ireviziji entiteta. Sve revizorske firme, licencirane u skladusa zahtjevima va`e}ih zakona entiteta i Distrikta, imajupravo obavljati usluge revizije za koje su tom licencomovla{tene na cijelom prostoru BiH bez dodatnih zahtjeva.V - MJERE ZA PROVO\ENJE ZAKONA U ENTITETIMA I DISTRIKTU^lan 10.Obaveze entiteta i Distrikta1.Entiteti i Distrikt }e u roku od tri (3) mjeseca od datumastupanja na snagu ovog zakona preduzeti sve neophodnemjere za njegovo provo|enje. Svi provedbeni propisientiteta i Distrikta, kao i drugi postoje}i zakoni i propisientiteta i Distrikta kojima se ure|uju pitanja iz ovogzakona bit }e uskla|eni s odredbama ovog zakona.Zakonima o ra ~u no vod stvu entiteta i Distrikta propisat }ese jednoobrazni obrasci finansijskih izvje{taja i drugi ra ~u -no vod stveni zahtjevi za preduze}a.2.Od svih lica koja nude nezavisne ra ~u no vod stvene ilirevizijske usluge zahtijeva se da budu certificirana i licencirana u skladu s odredbama ovog zakona.Provedbenim propisima entiteta i Distrikta propisat }e seprestanak obaveze licenciranja ra ~u no vod stvenih ifinansijskih radnika koji u preduze}ima i drugim pravnimlicima u kojima su zaposleni obavljaju ra ~u no vod stvene,knjigovodstvene i poreske poslove za interne potrebepreduze}a uklju~uju}i, ali ne i ograni~avaju}i se na, izradu poreskog bilansa i sli~ne usluge.^lan 11.Priznavanje profesionalnih tijela1.Profesionalna tijela u BiH obavezna su:a)sara|ivati s Komisijom vezano za sva pitanjautvr|ena ovim zakonom;b)provoditi jedinstveni pro gram za sticanje kvali fi ka -cija, certifikata i licenci za ra ~u no vod stvenu profesijuna nivou BiH.2.Komisija je du`na u skladu s ovim zakonom da prizna iliodbije da prizna udru`enje kao profesionalno tijelo, a u tusvrhu sa~injava poslovnik. Komisija definira saradnju nana~in kojim se osigurava efektivno provo|enjejedinstvenog programa iz stava 1.b) ovog ~lana.3.Komisija uspostavlja postupke za reguliranje svih sporovanastalih povodom odluke Komisije o odbijanjupriznavanja udru`enja kao profesionalnog tijela. @alba naodluku Komisije podnosi se Sudu Bosne i Her ce go vi ne uskladu s ~lanom 14. Zakona o Sudu Bosne i Her ce go vi ne("Slu`beni glasnik BiH", broj 29/00).4.Nezakonita je etni~ka, spolna ili diskriminacija po osnovugeografskog porijekla bilo kog udru`enja ili ra~unovo|eili revizora kao pojedinca od strane Komisije.VI - PRIJELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE^lan 12.Specijalni me|unarodni savjetnik1.Vije}e ministara BiH imenuje specijalnog me|unarodnogsavjetnika sa znanjem iz oblasti ra ~u no vod stva i revizije.2.U periodu od {est (6) mjeseci od stupanja na snagu ovogzakona, specijalni me|unarodni savjetnik obavljat }esljede}e zadatke i poslove i to prema datom redoslijedu:a)izraditi statut, poslovnik i interni pravilnik Komisije;b)izraditi eti~ki kodeks za Komisiju i ra ~u no vod stvenuprofesiju;c)koordinirati izborne postupke koje vr{e profesionalna tijela za izbor ~lanova Komisije.3.Specijalni me|unarodni savjetnik obavljat }e funkcijudirektora Komisije u periodu od {est mjeseci od danaizbora Komisije. Specijalni me|unarodni savjetnik mo`ebiti zadr`an na pe riod od dodatnih {est (6) mjeseci u ulozispecijalnog savjetnika Komisije, ukoliko tako odlu~iKomisija ve}inom glasova.4.Po zavr{etku mandata specijalnog me|unarodnog savjet -nika, sve izmjene Statuta i postoje}ih propisa Komisija }edonositi samo po osnovu jednoglasne odluke svih sedam~lanova Komisije.^lan 13.Sva lica koja su zapo~ela pro gram obuke i certifikacijeprije stupanja na snagu ovog zakona a u skladu s ranijimpropisima entiteta, u skladu s ovim zakonom imaju pravozavr{iti taj pro gram u periodu od najvi{e jedne godine od danastupanja na snagu ovog zakona.^lan 14.Standardi iz ~lana 2. ovog zakona primjenjuju se nafinansijske izvje{taje za periode koji po~inju od 1. januara2004. godine i poslije.^lan 15.Stupanje na snaguOvaj zakon stu pa na snagu osmog dana od danaobjavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH".PS BiH broj 77/0429. juna 2004. godineSarajevoPredsjedavaju}iPredstavni~kog domaParlamentarne skup{tine BiHMar tin Ragu`, s. r.Predsjedavaju}iDoma narodaParlamentarne skup{tine BiHGoran Milojevi}, | ||
Zakon o izmjeni i dopuni Zakona o statistici BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 42/04 | 10.09.2004 | SG BiH 26/04 | zakon,statistika | Poglavlju IV. Zakona o statistici Bosne i Her ce go vi ne("Slu`beni glasnik BiH", broj 26/04), rije~i: "NJEGOVOGZAMJENIKA" zamjenjuju se rije~ima: "NJEGOVIHZAMJENIKA".^lanak 2.1.U ~lanku 9. stavak 3. rije~ "dodirektora" zamjenjuje serije~ju "dodirektore".2.U istom ~lanku stavak 4. iza rije~i "ima" dodaje se rije~"dva", a rije~ "zamjenjuje", zamjenjuje se rije~ju"zamjenjuju".3.U istom ~lanku u stavku 6. rije~i: "njegov dodirektor"zamjenjuju se rije~ima: "njegovi dodirektori".^lanak 3.U ~lanku 10. rije~ "dodirektorom" zamjenjuje se rije~ju"dodirektorima".^lanak 4.Ovaj zakon stu pa na snagu osmog dana od dana objave u "Slu`benom glasniku Bi | |
Zakon o osnivanju kompanije za prenos električne energije u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 35/04 | 29.07.2004 | SG BiH 20/14, SG BiH 76/09 | električna energija | Broj 35 - Stranica 3080 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H ^etvrtak, 29. 7. 2004. 2. U toku prelaznog perioda nezavisni ~lan Upravnog odbora i Upravni odbor }e dostavqati mjese~ne izvje{taje premijeru Federacije Bosne i Hercegovine, premijeru Republike Srpske i predsjedavaju}em Savjeta ministara Bosne i Hercegovine, a kopije izvje{taja }e dostavqati ministru spoqne trgovine i ekonomskih odnosa, ministru za energiju, industriju i rudarstvo Federacije BiH i ministru privrede, energetike i razvoja Republike Srpske. 3. Po zavr{etku prelaznog perioda entitetske vlade imenova}e novog nezavisnog ~lana u skladu sa odredbama ~lana 29. ovog zakona. ZAVR[NE ODREDBE ^lan 53. Stupawe na snagu Ovaj zakon stu pa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u "Slu`benom glasniku BiH", a objavi}e se i u slu`benim glasilima entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine. PS BiH broj 75/04 16. jula 2004. godine Sarajevo Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Mar tin Ragu`, s. r. Predsjedavaju}i Doma naroda Goran Milojevi}, s. r. Na osnovu ~lana IV. 4. a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine, na 41. sjednici Predstavni~kog doma, odr`anoj 14. jula 2004.godine, i na 26. sjednici Doma naroda, odr`anoj 16. jula 2004.godine, usvojila je ZAKON O OSNIVANJU KOMPANIJE ZA PRIJENOS ELEKTRI^NE ENERGIJE U BOSNI I HERCEGOVINI OP]E ODREDBE ^lan 1. Ciljevi 1. Ovim zakonom uspostavlja se akcionarsko/dioni~arsko dru{tvo za prijenos elektri~ne energije "Elektroprijenos Bosne i Hercegovine"(u daljem tekstu: Kompanija) i definiraju se njegove funkcije, ovla{tenja, upravljanje i vlasni{tvo. Kompanija }e obavljati svoje djelatnosti na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine. 2. Cilj ovog zakona je formiranje jedinstvene prijenosne kompanije i osiguranje kontinuiranog snabdijevanja elektri~nom energijom po definiranim standardima kvaliteta za dobrobit gra|ana Bosne i Hercegovine. Zakonom se namjerava podr`ati stvaranje tr`i{ta elektri~ne energije u Bosni i Hercegovini i integracija tog tr`i{ta u regionalno tr`i{te elektri~ne energije i regionalne razvojne aktivnosti u vezi s energijom. Zakon se bazira na postoje}oj me|unarodnoj praksi i primjenjivim direktivama Evropske unije (i implementaciji direktiva EU u zemljama ~lanicama Evropske unije). ^lan 2. Svrha osnivanja Kompanije i isklju~ivo ovla{tenje 1. Kompanija }e obavljati djelatnosti koje se odnose na rad sistema za prijenos elektri~ne energije u skladu s odredbama ovog zakona. Djelatnosti uklju~uju prijenos elektri~ne energije i djelatnosti vezane za prijenos, u skladu s ~lanom 7. ovog zakona (reguliranje prijenosa Kompanije i me|usobnih odnosa). Nakon osnivanja Elektroprijenosa Bosne i Hercegovine, nijedna elek tro - ener get ska niti druga kompanija ne}e imati ovla{tenje da se bavi prijenosom elektri~ne energije i djelatnostima vezanim za prijenos. 2. Kompanija se mo`e baviti prijenosom i djelatnostima vezanim za prijenos u susjednim elekroenergetskim mre`ama, pod uslovom da su te djelatnosti direktno vezane za pobolj{avanje djelatnosti prijenosa i svih drugih djelatnosti vezanih za prijenos u Bosni i Hercegovini i susjednim elektroenergetskim sistemima. Kompanija }e imati posebne ra~une za djelatnosti izvan podru~ja Bosne i Hercegovine. 3. Osim uz prethodno odobrenje DERK-a, Kompanija se ne}e baviti djelatnostima koje na bilo koji na~in uklju~uju sljede}e aktivnosti: proizvodnju, isporuku, trgovinu ili distribuciju elektri~ne energije; ili bilo kojim djelatnostima koje su izvan djelokruga prijenosa ili djelatnosti vezanih za prijenos. Ova zabrana odnosi se i na Kompaniju i na njene podru`nice. 4. Kriteriji na osnovu kojih }e se donositi odluke za odobravanje djelatnosti vezanih za prijenos ili koje nisu vezane za prijenos su sljede}i: 4.1. Kompanija ne}e obavljati djelatnosti koje uklju~uju proizvodnju, trgovinu ili distribuciju elektri~ne energije, osim ukoliko ne postoje veoma jaki dokazi da je obavljanje te djelatnosti u interesu korisnika i dioni~ara te da je korist za korisnika i dioni~ara ve}a od rizika nekonkurentnog uticaja na tr`i{te. 4.2. Kompanija mo`e obavljati druge poslovne djelatnosti, uklju~uju}i bilo koje djelatnosti vezane za prijenos ili djelatnosti koje nisu vezane za prijenos ukoliko postoji dokaz da su te djelatnosti u interesu korisnika i dioni~ara. 4.3. Sljede}i kriteriji bit }e opredjeljuju}i za te odluke: a) da nema negativnog uticaja na kreditnu spo - sob nost Kompanije i da Kompanija mo`e osigurati kapitalna ulaganja na racionalnom nivou; b) da nema negativnog uticaja na sposobnost Kompanije da obezbijedi sigurnu i odgovaraju}u uslugu; c) da je ukupan nivo ulaganja u djelatnosti vezane za prijenos ili djelatnosti koje nisu vezane za prijenos tro{kovno isplativ u odnosu na osnovnu prijenosnu djelatnost Kompanije. 5. U vr{enju svojih nadle`nosti na osnovu ove odredbe, DERK }e imati pravo pristupa i istra`ivanja svih informacija i transakcija koje se odnose na Kompaniju i predlo`ene poslovne aktivnosti, kao i da nametne uslove ili zatra`i dodatne mjere za djelatnosti koje nisu vezane za prijenos ili koje su odnose na prijenos. 6. Kompanija }e imati odvojene ra~une za svako takvo poslovanje odobreno od strane DERK-a. ^lan 3. Definicije U okviru ovog zakona primjenjivat }e se sljede}e definicije: 1. "Sredstva" podrazumijevaju svu imovinu i prava koja su propisno unesena u ra~unovodstvene izvje{taje i bilanse stanja Kompanije, izra`ene u nov~anoj vrijednosti, u skladu s va`e}om ra~unovodstvenom praksom. 2. "Odobrene akcije" podrazumijevaju akcije svih klasa koje je Kompanija ovla{tena da izda. 3. "Kompanija" ozna~ava Elektroprijenos Bosne i Hercegovine. 4. "Vije}e ministara" ozna~ava Vije}e ministara Bosne i Hercegovine. 5. "Pravilnici" su definirani u smislu ~lana 12. ovog zakona (Pravilnici i Eti~ki kodeks). 6. "Distribucija" elektri~ne energije ozna~ava prijenos elektri~ne energije kroz srednjenaponske i niskonaponske distributivne sisteme za isporuku krajnjim korisnicima. 7. "Entitet" ozna~ava Federaciju Bosne i Hercegovine ili Republiku Srpsku. "Entiteti" se odnose i na Federaciju Bosne i Hercegovine i na Republiku Srpsku. 8. "Skup{tina akcionara/dioni~ara" ozna~ava or gan Kompanije koji se sastoji od svih akcionara/dioni~ara Kompanije. 9. "Proizvodnja" ozna~ava proizvodnju elektri~ne energije. 10. "Va`e}e ra~unovodstvene prakse" zna~i ra~unovodstvene prin cipe i prakse uspostavljene Me|unarodnim kodeksom ra~unovodstvenih principa i Me|unarodnim ra~unovodstvenim standardima koji su usvojeni i objavljeni od strane Me|unarodnog instituta za ra~unovodstvo i reviziju. 11. "Dobra vjera" zna~i po{tenje u obavljanju poslova ili djelovanju; ako se odnosi na direktora ili ~lana Upravnog odbora, dobra vjera zahtijeva ispoljavanje razumnog poslovnog prosu|ivanja nakon racionalnog razmatranja ~injenica. 12. "Nezavisan ~lan" je definiran u ~lanu 29. (Imenovanje Upravnog odbora), ~lanu 49. (Registracija Kompanije i po~etne aktivnosti) i ~lanu 51. (Vanredna ovla{tenja nezavisnog ~lana Upravnog odbora za osnivanje Kompanije) ovog zakona. 13. "NOS" zna~i Nezavisni operater sistema kao {to je definirano u Zakonu o prijenosu, regulatoru i operateru sistema elektri~ne energije u Bosni i Hercegovini ("Slu`beni glasnik BiH", br. 7/02 i 13/03) ("Zakon o prijenosu"). 14. "Obaveze" zna~e sve dugove koji name}u obaveznu i ta~no odre|enu isplatu ili, ukoliko su uslovljene, da ima dovoljno mogu}nosti da postanu ta~no odre|ene da bi se procijenio vjerovatan iznos, koji treba da se unese u ra~unovodstvene izvje{taje i bilanse stanja Kompanije kao nov~ane vrijednosti na osnovu va`e}ih ra~unovodstvenih praksi i standarda. 15. "Netoprihod" ozna~ava preostali iznos prihoda Kompanije nakon odbijanja operativnih tro{kova (uklju~uju}i amortizaciju), finansijskih tro{kova i poreza. Netoprihod }e se obra~unati u skladu s va`e}im ra~unovodstvenim praksama. 16. "DERK" ozna~ava Dr`avnu regulatornu komisiju za elekri~nu energiju kako je definirano u Zakonu o prijenosu. 17. "Statut" ozna~ava akt Kompanije, koji je, na prijedlog Upravnog odbora, odobrila Skup{tina akcionara/dioni~ara; Statut regulira poslovanje Kompanije i podre|eni su mu svi drugi akti Kompanije. 18. "Akcionar/dioni~ar" ozna~ava lice koje je vlasnik akcija u Kompaniji. 19. "Akcija" ozna~ava jedinice na koje je imovinski interes podijeljen. 20. "Prijenos" zna~i trans port elektri~ne energije preko visokonaponskog povezanog sistema za isporuku elektri~ne energije krajnjim korisnicima, distribucijama i susjednim elektroenergetskim sistemima. 21. "Djelatnosti vezane za prijenos" uklju~uju sve one aktivnosti koje se odnose na rad, odr`avanje, izgradnju i pro{irenje prijenosnog sistema. 22. "Glas" ozna~ava, bez ograni~enja, glasove, odustajanja, obavijesti, saglasnosti i pisane dokumente potpisane od strane akcionara umjesto poduzimanja aktivnosti na Skup{tini akcionara, kao i primjedbe i neslaganja na prethodno. ^lan 4. Naziv i sjedi{te 1. Naziv Kompanije je "Elektroprijenos Bosne i Hercegovine", akcionarsko dru{tvo Banja Luka. 2. Sjedi{te Kompanije je u Banjoj Luci. ^lan 5. Osnivanje Kompanije 1. Nakon registracije Kompanije i u skladu s odredbama ovog zakona, sva sredstva i obaveze, neophodni za prijenos i djelatnosti koje se odnose na prijenos a koje obavljaju sljede}e kompanije, bit }e preneseni i postat }e imovina Kompanije: 1. Javno mati~no preduze}e "Elektroprivreda" Repub - like Srpske, Trebinje, Luke Vukalovi}a br.3; 2. Javno preduze}e "Elek tro pri vre da" Bosne i Herce - govine, 71000 Sarajevo, Vilsonovo {etali{te br.15; 3. Elektropri vreda Hrvatske zajednice Herceg-Bosna, Jav no poduze}e za proizvodnju, prijenos i distribuciju elektri~ne energije, Mostar, Dr. Mile Budaka br.106 A; 2. Ovaj automatski prijenos vlasni{tva uklju~ivat }e sva sredstva, obaveze i vlasni~ka prava nad imovinom, uklju~uju}i pokretnu, nepokretnu, materijalnu ili nematerijalnu imovinu, finansijska sredstva, kao i svako drugo pravo ili interes na dio ili cjelokupnu imovinu koju su upravni odbori elektroprivreda u BiH, uz saglasnost vlada entiteta, odobrili za prijenos. U skladu s odredbama ovog zakona, elektroprivrede u Bosni i Hercegovini formirat }e komisije koje }e sa~initi prijedlog razdvajanja i izdvajanja sredstava za prijenos elektri~ne energije koja su u vlasni{tvu i kojima upravljaju elektroprivrede i po potrebi sredstava ZDP-a Elektroprivrede Republike Srpske, te }e taj prijedlog podnijeti upravnim odborima triju elektroprivreda. Upravni odbori elektroprivreda obavit }e cjelokupan proces alokacije sredstava u roku od (60) dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Ukoliko se cjelokupni postupak alokacije sredstava, uklju~uju}i i davanje saglasnosti na taj postupak, ne zavr{i u navedenom roku od {ezdeset (60) dana, nezavisni ~lan preuzet }e isklju~ivu nadle`nost za dono{enje odluka u vezi s prijenosom sredstava, te }e postupak prijenosa sredstava zavr{iti u roku od trideset (30) dana od dana njegovog imenovanja u skladu s odredbama ~lana 51. (Vanredna ovla{tenja nezavisnog ~lana Upravnog odbora za osnivanje Kompanije), odnosno po isteku navedenog roka od {ezdeset (60) dana. Nakon prijenosa, elektroprivrede koje prenose imovinu, kao i njihovi pravni sljednici, bit }e posebno i solidarno odgovorni prema Kompaniji za bilo koje obaveze koje su nastale na osnovu bilo kojeg zajma ili kredita koji su direktno ili indirektno uzeti od dr`ave ili entiteta, osim ako se druga~ije ne dogovori sa svakom pojedina~nom relevantnom me|unarodnom finansijskom institucijom. Isklju~ivo u svrhu prijenosa ovih sredstava, smatrat }e se da je pravo vlasni{tva na ovim sredstvima pravno valjano. 3. Imovina i sredstva neophodna za ispunjenje distributivnih djelatnosti ne}e biti uklju~eni u imovinu koja }e biti prenesena na Kompaniju. Sredstva distribucije koja su isklju~ena iz prijenosa sredstava uklju~uju svu niskonaponsku i srednjenaponsku distributivnu mre`u nominalnog napona 35kV do, ili ni`e, ali ne uklju~uju}i trafostanice 110/x kV, koje se prenose na Kompaniju. ^etvrtak, 29. 7. 2004. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 35 - Stranica 3081 Broj 35 - Stranica 3082 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H ^etvrtak, 29. 7. 2004. 4. Imovina i sredstva neophodna za ispunjenje proizvodnih djelatnosti ne}e biti uklju~ena u imovinu koja }e biti prenesena na Kompaniju. Sredstva proizvodnje koja su isklju~ena iz prijenosa imovine uklju~ivat }e svu imovinu uklju~enu u proizvodnju elektri~ne energije do, ali ne uklju~uju}i prijenosne vodove koji povezuju proizvodne trafostanice s prijenosnim sistemom, dok }e vodovi prijenosa biti preneseni na Kompaniju. 5. Imovina i sredstva koja su neophodna kako bi NOS ispunio obaveze u okviru svojih nadle`nosti ne}e biti uklju~ena u sredstva koja se prenose na Kompaniju. 6. Nezavisni ~lan mo`e, u skladu sa svojim diskrecionim pravom, u ograni~enom broju odobriti izuzetke isklju~enju sredstava distribucije, proizvodnje i imovine NOS-a iz ovog ~lana da bi osigurao maksimalnu efikasnost sistema prijenosa elektri~ne energije. Odluka nezavisnog ~lana bit }e kona~na do kraja prijelaznog perioda definiranog u ~lanu 50. ovog zakona (Trajanje prijelaznog perioda). U slu~aju bilo kojeg spora nastalog na osnovu odluke nezavisnog ~lana, a koja se ti~e alokacije imovine i sredstava, na osnovu ovog ~lana zakona, tada }e se ispo{tovati arbitra`na procedura navedena u ~lanu 49. ovog zakona (Registracija Kompanije i po~etak poslovanja). 7. Na dan izvr{enja prijenosa sredstava i obaveza, prijenos elektri~ne energije i aktivnosti vezane za taj prijenos postat }e isklju~iva nadle`nost i zakonsko pravo Kompanije. Javno preduze}e Elek tro pri vre da Bosne i Hercegovine, Elektroprivreda Hrvatske zajednice Herceg-Bosne i Javno mati~no preduze}e Elek tro pri vre da Republike Srpske prestat }e imati nadle`nost i zakonsko pravo nad prijenosom elektri~ne energije i aktivnostima vezanim za prijenos. 8. Tro{kove osnivanja Kompanije snosit }e tri bosanskohercegova~ke elektroprivrede koje su navedene u ovom ~lanu u skladu s odredbama ~lana 46. (Tro{kovi osnivanja Kompanije i zahtjev za odobrenje DERK-u) i 51. (Vanredna ovla{tenja nezavisnog ~lana Upravnog odbora za formiranje Kompanije) ovog zakona. 9. Vlasni{tvo nad Kompanijom definirano je u skladu s odredbama ovog zakona, tako {to }e se akcije izdati Federaciji Bosne i Hercegovine i Republici Srpskoj u skladu s ~lanom 13. ovog zakona (Utvr|ivanje po~etnog kapitala), proporcionalno ulogu kapitala od strane tri elektroprivrede u BiH. ^lan 6. Ovla{tenja Kompanija }e, u skladu s ovim zakonom i Statutom Kompanije, imati sva neposredno i posredno izra`ena ovla{tenja, prava i odgovornosti koja su op}epriznata va`e}im zakonima u Bosni i Hercegovini. ^lan 7. Reguliranje Prijenosne kompanije i me|usobnih odnosa 1. Djelatnost Kompanije regulirat }e DERK. DERK je ovla{ten da izvr{i uvid u poslovne knjige i arhiv Kompanije. 2. Osim ako druga~ije nije odre|eno ovim stavom, DERK }e, u skladu sa svojim nadle`nostima definiranim u Zakonu o prijenosu, imati ovla{tenja da rje{ava nastale sporove vezane za primjenu ovog zakona nakon obra}anja bilo koje od sljede}ih strana: dr`ave, entiteta, NOS-a, Upravnog odbora Kompanije, nezavisnog proizvo|a~a energije, trgovca elektri~nom energijom, snabdjeva~a ili svakog drugog lica koje je direktno povezano na, ili se oslanja na, prijenosnu mre`u. Odluka DERK-a podlije`e reviziji od strane Suda u skladu s ~lanom 14. Zakona o Sudu Bosne i Hercegovine ("Slu`beni glasnik BiH", broj 29/00). Javno mati~no preduze}e Elek tro pri vre da Republike Srpske, Javno preduze}e Elek tro pri vre da Bosne i Hercegovine i Elek tro pri vre da Hrvatske zajednice Herceg-Bosne - Javno poduze}e za proizvodnju, prijenos i distribuciju elektri~ne energije Mostar, kao i njihovi pravni sljednici u oblasti proizvodnje i distribucije, mogu se po ovoj odredbi tako|er obratiti DERK-u. DERK nema ovla{tenje rje{avati bilo koji spor u vezi s vr{enjem ovla{tenja nezavisnog ~lana Upravnog odbora, datih u ~lanu 5. (Osnivanje Kompanije) i ~lanu 51. (Vanredna ovla{tenja nezavisnog ~lana Upravnog odbora za osnivanje Kompanije) ovog zakona. 3. Kompanija }e obavljati svoje prijenosne djelatnosti i djelatnosti vezane za prijenos u punom skladu s tehni~kim standardima NOS-a, operativnim planiranjem, uputstvima za dispe~iranje, rasporedom odr`avanja, planovima pro{irenja mre`e, kao i odredbama DERK-a gdje je to primjenljivo. Ove djelatnosti ne uklju~uju djelatnosti koje su rezervirane isklju~ivo za NOS. ^lan 8. Registracija Kompanije Kompanija }e biti registrirana kao pravno lice Bosne i Hercegovine, u skladu sa Zakonom o registraciji pravnih lica koje osnivaju institucije Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Zakon o registraciji) ("Slu`beni glasnik BiH," broj 33/02). Statut Kompanije bit }e objavljen u "Slu`benom glasniku BiH" odmah nakon usvajanja, odnosno njegovih naknadnih izmjena i dopuna. ^lan 9. Saradnja dr`ave i entiteta Vlade entiteta i Vije}e ministara BiH sara|ivat }e kako bi razmatrali i rije{ili pitanja od zajedni~kog interesa koja se odnose na implementaciju ovog zakona i druga pitanja koja se odnose na uspje{an rad i upravljanje Kompanijom. ^lan 10. Vlasnici Po~etni vlasnici Kompanije su: 1. Federacija Bosne i Hercegovine i 2. Republika Srpska. ^lan 11. Statut Statutom Kompanije reguliraju se djelatnosti Kompanije, uspostavljaju op}a pravila i postupci za rad organa Kompanije, uklju~uju}i i odredbe o ovla{tenjima, obavje{tenjima o odr`avanju skup{tina akcionara, organizaciji Kompanije, odlu~ivanju, vo|enju zapisnika i svih drugih pitanja koja se ti~u rada ovih organa, kao i popis i procjenu sredstava i obaveza Kompanije, te utvr|ivanje po~etnog kapitala Kompanije. ^lan 12. Pravilnici i Eti~ki kodeks 1. Pravilnicima }e se regulirati, izme|u ostalog, detaljna pravila i odredbe, koji nisu utvr|eni Statutom, a odnose se na zapo{ljavanje, finansije, ra~unovodstvo, unutarnju organizaciju i klasifikaciju poslova, kao i detaljne tehni~ke propise. 2. Eti~ki kodeks utvr|uje eti~ke du`nosti i obaveze ~lanova Upravnog odbora i zaposlenika Kompanije. ^lan 13. Utvr|ivanje po~etnog kapitala 1. Statut utvr|uje iznos po~etnog odobrenog kapitala Kompanije, kao i broj akcija i njihovu nominalnu vrijednost. 2. Po~etni odobreni kapital Kompanije sastojat }e se od jedne klase akcija, koje }e sve biti izdate entitetima, na na~in utvr|en Statutom, u skladu s ~lanom 18. ovog zakona. (Izdavanje i registracija akcija) i prema sljede}em omjeru: a) akcije izdate Federaciji Bosne i Hercegovine, dodijeljene u omjeru prema relativnoj netovrijednosti sredstava ulo`enih od Federacije Bosne i Hercegovine; i b) akcije izdate Republici Srpskoj, dodijeljene u omjeru prema relativnoj netovrijednosti sredstava ulo`enih od Republike Srpske. ^lan 14. Finansiranje 1. Kompanija }e ostvarivati prihode na osnovu tarifa za prijenos i iz drugih izvora, kao {to su naknade za mre`ni priklju~ak, koje, na prijedlog Upravnog odbora,odobrava DERK. 2. Kompanija mo`e sklapati ugovore i sporazume kako bi osigurala svoje finansiranje na bilo koji na~in, uklju~uju}i, ali ne ograni~avaju}i se na zajmove, izdavanje mjenica ili obveznica s odgovaraju}om kamatom, naplativih u vrijeme i mjesto i na na~in na koji se odredi, u bilo kojoj valuti, kao i nepovratne grantove me|unarodnih organizacija. Kompanija mo`e ste}i imovinu u ovu svrhu i mo`e izdati pod zakup, prenijeti ili opteretiti bilo koji dio svoje imovine. Sve finansijske odluke u smislu ovog ~lana moraju se donijeti u skladu s ovla{tenjima iz ~lana 27. (Ovla{tenja Upravnog odbora) i odgovaraju}im odred - bama ovog zakona, i bit }e odobrene od strane DERK-a, prema potrebi. ^lan 15. Finansije i ra~unovodstvo 1. Finansijske aktivnosti Kompanije obavljaju se u skladu s odgovaraju}im pravilnikom Kompanije, u skladu s va`e}om ra~unovodstvenom praksom. 2. Reviziju godi{njih finansijskih izvje{taja vr{it }e nezavisna ra~unovodstvena firma. 3. Upravni odbor osigurat }e da godi{nji finansijski izvje{taji Kompanije budu revidirani od strane nezavisnog ra~unovo|e ili ra~unovodstvene firme u roku od stotinuidvadeset (120) dana po zavr{etku fiskalne godine Kompanije. ^lan 16. Rezerve Upravni odbor mo`e oformiti rezerve, u skladu s va`e}im ra~unovodstvenim praksama, Statutom, i svim odobrenjima DERK-a koja se mogu primijeniti. Rezerve se mogu koristiti da se izbjegne promjenjivost tarifa i omogu}i Kompaniji da ispuni svoje finansijske obaveze, i da osigura dugoro~nu finansijsku stabilnost i likvidnost Kompanije. ^lan 17. Raspodjela i kori{tenje netoprihoda 1. Netoprihodi Kompanije odre|uju se na osnovu revidiranog finansijskog izvje{taja za svaku fiskalnu godinu. 2. Kompanija ne mo`e vr{iti raspodjelu dobiti akcionari - ma/dio ni~arima, bilo putem dividendi ili na drugi na~in, u periodu od deset (10) godina nakon registracije Kompanije. Sav netoprihod koristit }e se samo za potrebe rezervi, popravki, pobolj{anja i pro{irenja prijenosnog sistema. 3. Deset (10) godina nakon registracije Kompanije, Upravni odbor mo`e odobriti raspodjelu dobiti akcionarima, u dividendama ili na drugi na~in, u iznosu i pod uslovima koji su u skladu s ovim zakonom, Statutom i savjesnim finansijskim upravljanjem Kompanijom. ^lan 18. Izdavanje i registracija akcija 1. Akcije se izdaju i registruju u skladu sa Statutom. Statut }e u najve}oj mogu}oj mjeri biti u skladu sa sljede}im zakonima Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske: Zakonom o Registru vrijednosnih papira ("Slu`bene novine Federacije BiH", broj 39/98), Zakonom o vrijednosnim papirima ("Slu`bene novine Federacije BiH, broj 39/98), Zakonom o Komisiji za vrijednosne papire Federacije Bosne i Hercegovine ("Slu`bene novine Federacije BiH," broj 39/98), Zakonom o hartijama od vrijednosti ("Slu`beni glasnik Republike Srpske," br. 24/98 i 37/01), i Zakonom o Centralnom registru hartija od vrijednosti ("Slu`beni glasnik Republike Srpske," br. 24/98). U slu~aju sukoba zakona, Statutom se odre|uje koji }e se pravni re`im primijeniti. Tako|er, u slu~aju usvajanja zakona od strane Parlamentarne skup{tine Bosne i Hercegovine koji se odnose na izdavanje i registraciju akcija, primjenjivat }e se ~lan 42. (Odnosi s drugim zakonima) ovog zakona. 2. Bez obzira na bilo koji drugi zakon ili propis, akcije Kompanije bit }e registrirane i izdate entitetima u skladu s ovim zakonom. ^lan 19. Podaci o akcijama 1. Kompanija }e voditi evidenciju o izdatim akcijama uklju~uju}i i informacije o imenima vlasnika akcija, tipu i klasi akcija, vrijednosti akcija, broju akcija, datumu prenosa akcija na ime i o datumu prestanka statusa akcionara. 2. Kompanija }e voditi detaljnu evidenciju o registraciji akcija i svim izmjenama koje su vezane za registraciju u skladu sa Statutom. Vlasnici akcija i druge strane imaju pravo uvida u evidenciju, u skladu sa Statutom. ^lan 20. Organi Kompanije Upravlja~ki organi Kompanije su: 1. Skup{tina akcionara; 2. Upravni odbor; i 3. Uprava. ^lan 21. Skup{tina akcionara / dioni~ara Statut }e utvrditi ovla{tenja Skup{tine akcionara, kao i uslove obavje{tavanja, mjesto i na~in sazivanja godi{nje i ostalih skup{tina. ^lan 22. Dono{enje odluka na Skup{tini akcionara Odluke i akti Skup{tine akcionara donose se prostom ve}inom akcionara prisutnih i koji su glasali na Skup{tini, osim u slu~ajevima kada je Zakonom ili Statutom predvi|eno jednoglasno usvajanje. U slu~aju da je potrebna jednoglasna odluka Skup{tine akcionara, to mora biti jednoglasna odluka svih akcionara koji posjeduju odobrene i izdate akcije Kompanije. Ovla{tenja akcionara utvr|ena su u ~lanu 27. (Ovla{tenja Upravnog odbora) ovog zakona. ^lan 23. Prodaja ili prijenos akcija U periodu od deset (10) godina nakon dana stupanja na snagu ovog zakona, po~etni entitetski vlasnici ne}e drugoj strani vr{iti prodaju, prijenos, dodjelu, stavljati pod hipoteku, davati u zalog, iznajmiti, dati kao garanciju, zamijeniti, prenijeti, niti na drugi na~in opteretiti ili raspolagati svojim akcijama. Nakon deset godina akcionar ima pravo da proda, prenese, dodijeli, stavi pod hipoteku, da u zalog, iznajmi, da kao garanciju, zamijeni, prenese ili na drugi na~in optereti ili ^etvrtak, 29. 7. 2004. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 35 - Stranica 3083 Broj 35 - Stranica 3084 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H ^etvrtak, 29. 7. 2004. raspola`e svojim akcijama bez jednoglasne odluke akcionara, po odobrenju Upravnog odbora u skladu s ~lanom 28. ovog zakona. (Odlu~ivanje Upravnog odbora). Bez obzira na ostale odredbe Zakona, vlasni{tvo nad akcijama Kompanije ne mo`e se prenijeti na novog akcionara Zakonom ili sporazumno bez odobrenja Upravnog odbora. ^lan 24. Prava akcionara Podlije`u}i ograni~enjima navedenim u odredbama ovog zakona, prava vlasnika akcija obuhva}aju: a) pravo glasa o pitanjima u okviru svojih ovla{tenja; b) pravo da bude informiran o relevatnim poslovnim doga|ajima; c) pravo da u~estvuje u netoprihodu Kompanije podlije`u}i ograni~enjima predvi|enim u ~lanu 17. (Raspodjela i kori{tenje netoprihoda) ovog zakona; d) pravo da prodaje, prenosi, dodijeli, stavi pod hipoteku, da u zalog, iznajmi, da kao garanciju, zamijeni, izvr{i trans fer ili na drugi na~in optereti ili raspola`e akcijama, koje podlije`e ograni~enjima iz ~l. 23. (Prodaja ili prijenos akcija) i 28. (Dono{enje odluka Upravnog odbora); i e) pravo sticanja akcija, vrijednosnih papira, opcija i prava na budu}a izdanja klasa akcija, proporcionalno procentu kapitala prve emisije koji posjeduju, nakon {to su te emisije odobrene od Upravnog odbora i Skup{tine akcionara. ^lan 25. Uvid u poslovne knjige Kompanije Vlasnici akcija Kompanije imaju pravo uvida u poslovne knjige Kompanije, kao i druga lica u skladu sa Statutom. Upravni odbor i direktori Kompanije osigurat }e da poslovanje Kompanije bude transparentno gra|anima Bosne i Hercegovine. ^lan 26. Upravljanje Kompanijom U skladu s odredbama ovog zakona, poslovanje Kompanije nadzire Upravni odbor, a Kompanijom rukovodi Uprava u kojoj je isti broj predstavnika tri konstitutivna naroda u BiH. Odgovornost i na~in rada Uprave ure|uje se Statutom i pravilnicima. ^lan 27. Ovla{tenja Upravnog odbora 1. Upravni odbor imat }e sljede}a ovla{tenja, koja zahtijevaju prethodno jednoglasno odobrenje Skup{tine akcionara : a) Dono{enje i izmjene Statuta; b) Usvajanje ili odbijanje godi{njih finansijskih izvje{taja; c) Dono{enje odluke o raspodjeli dobiti; d) Dono{enje odluke o pove}anju ili smanjenju po~etnog kapitala; e) Imenovanje generalnog direktora i, na njegov prijedlog, ~lanova Uprave ; f) Dono{enje odluka o spajanju, preuzimanju drugih kompanija, osnivanju kontroliranih kompanija i drugim promjenama u statusu i vrsti Kompanije, kao i prestanku njenog poslovanja; g) Dono{enje odluke o izdavanju dodatnih klasa ili serija akcija; h) Dono{enje odluke o pove}anju ili smanjenju rezervi: i) Dono{enje odluka o ulaganjima u iznosu preko 1.000.000 EUR, ili bilo kojeg iznosa revidiranog u skladu s ~lanom 28. (Dono{enje odluka Upravnog odbora) ovog zakona. 2. Upravni odbor imat }e sljede}a ovla{tenja koja ne zahtijevaju prethodno odobrenje akcionara: a) Podno{enje svih zahtjeva za registraciju Kompanije u skladu sa Zakonom o registraciji kao i preduzimanje svih potrebnih aktivnosti na osnivanju Kompanije u skladu s ovim zakonom; b) Razrada smjernica za generalnog direktora koje se odnose na provo|enje poslovne politike i obaveza; c) Dono{enje odluka o ulaganjima ispod ili jednakim 1.000.000,00 EUR ili o svakom revidiranom limitu u skladu s ~lanom 28. ovog zakona (Odlu~ivanje Upravnog odbora) ovog zakona; d) Odlu~ivanje o prodaji, prijenosu, dodjeli, stavljanju pod hipoteku, davanju u zalog, iznajmljivanju, davanju garancija, zamjeni, transferu i drugom vidu optere}enja ili raspolaganja akcijama, po prijedlogu vlasnika; e) Usvajanje ili odbijanje finansijskih izvje{taja, osim godi{njeg izvje{taja; Usvajanje i provo|enje godi{njih planova; Dono{enje odluka o pitanjima koja su upu}ena od generalnog direktora i na njegov prijedlog ~lanova Uprave i drugih direktora; f) Podno{enje prijedloga vezanih za tarife DERK-u; g) Odobrenje pravilnika i Eti~kog kodeksa Kompanije; i h) Odlu~ivanje o drugim pitanjima u okviru svojih ovla{tenja u skladu sa Statutom. ^lan 28. Dono{enje odluka Upravnog odbora 1. Odluke i akti Upravnog odbora donose se prostom ve}inom glasova onih ~lanova Upravnog odbora koji su prisutni i glasali su na sjednici Odbora, odr`anoj u skladu s ~lanom 33. (Sjednice Upravnog odbora) ovog zakona, izuzev odluka o prodaji, prijenosu, dodjeli, stavljanju pod hipoteku, davanju u zalog, iznajmljivanju, davanju garancija, zamjeni, transferu i drugom vidu optere}enja ili raspolaganja akcijama bilo koje vrijednosti i svim investicijama kapitala u iznosu koji prelazi 1.000.000,00 EUR. 2. Nakon isteka perioda od deset godina u skladu s ~lanom 23. ovog zakona, u slu~aju dono{enja odluka o prodaji, prijenosu, dodjeli, stavljanju pod hipoteku, davanju u zalog, iznajmljivanju, davanju garancija, zamjeni, transferu i drugom vidu optere}enja ili raspolaganja akcijama bilo koje vrijednosti i investicijama kapitala u iznosu koji prelazi 1.000.000,00 EUR, potrebna je jednoglasna odluka onih ~lanova Upravnog odbora koji su prisutni i glasali su na sjednici odr`anoj u skladu s ~lanom 33. (Sjednice Upravnog odbora) ovog zakona. 3. Dvije (2) godine nakon registracije Kompanije Upravni odbor mo`e, u bilo koje vrijeme, zatra`iti odobrenje od DERK-a da pove}a iznos od 1.000.000,00 EUR ograni~enja za ulaganja kapitala bez jednoglasnog odobrenja Skup{tine akcionara. DERK mo`e uspostaviti ve}i iznos ograni~enja, sve dok taj novi iznos ograni~enja pobolj{ava efikasnost Kompanije i odgovorno upravljanje i omogu}ava dugoro~nu finansijsku stabilnost i likvidnost Kompanije. ^lan 29. Imenovanje Upravnog odbora 1. Upravni odbor sastoji se od sedam (7) ~lanova s punim pravom glasa i jednog (1) nezavisnog ~lana s ograni~enim pravom glasa, uz ravnopravnu zastupljenost konstitutivnih naroda u BiH. 2. Jednog (1) nezavisnog ~lana s pravom glasa utvr|enim u ~lanu 28. ovog zakona (Dono{enje odluka Upravnog odbora), kandidirat }e vlade entiteta, a imenovati Vije}e ministara. Imenovanje nezavisnog ~lana odbora vr{it }e se prema ~lanu 52. ovog zakona (Imenovanje i sta tus nezavisnog ~lana u prijelaznom periodu). Nakon isteka prijelaznog perioda, nezavisni ~lan mo`e biti dr`avljanin bilo koje zemlje. Mandat nezavisnog ~lana traje pet godina. 3. Sedam (7) ~lanova s punim pravom glasa imenuju entiteti. U zavisnosti od prvih imenovanja utvr|enih u ovom ~lanu, raspodjela imenovanja me|u entitetima bit }e proporcionalna relativnoj netovrijednosti sredstava prenesenih na Kompaniju od strane entiteta, u skladu sa Statutom. 4. Vlada Federacije Bosne i Hercegovine predla`e ~lanove Upravnog odbora iz Federacije Bosne i Hercegovine. Vlada Republike Srpske predla`e ~lanove Upravnog odbora iz Republike Srpske. Vije}e ministara glasanjem prihva}a ili odbija predlo`ene kandidature. Sva prva imenovanja u Upravni odbor bit }e zavr{ena u skladu s ~lanom 44. ovog zakona (Imenovanje i prva sjednica Odbora). 5. Prva imenovanja kandidata za ~lanove Upravnog odbora i du`ina njihovih mandata bit }e raspore|eni izme|u entiteta na sljede}i na~in: a) Dva ~lana, od kojih jednog predla`e Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, a drugog Vlada Republike Srpske, na pet (5) godina; b) Dva ~lana, od kojih jednog predla`e Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, a drugog Vlada Republike Srpske, na ~etiri (4) godine; c) Dva ~lana, od kojih jednog predla`e Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, a drugog Vlada Republike Srpske, na tri (3) godine; d) Jedan ~lan, kojeg predla`e Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, na dvije (2) godine. 6. Nakon registracije Kompanije, raspodjela broja ~lanova me|u entitetima mo`e se izmijeniti u slu~aju promjene entitetskog vlasni{tva u Kompaniji. U slu~aju promjene u udjelu entiteta u kapitalu Kompanije na osnovu transfera akcija, unosu kapitala ili iz nekih drugih razloga, Kompanija je ovla{tena da donese izmjene Statuta kojim se utvr|uje nova raspodjela broja ~lanova Upravnog odbora me|u entitetima i du`ina njihovih mandata, u cilju osiguranja proporcionalne zastupljenosti u Upravnom odboru prema vlasni{tvu. 7. U slu~aju da oba entiteta imaju frakcijski udio kod imenovanja jednog ~lana Odbora, to imenovanje dodijelit }e se entitetu koji posjeduje ve}i frakcijski dio. 8. U slu~aju prodaje ili bilo kojeg vida transfera ili raspolaganja akcijama od strane entiteta - akcionara privatnim akcionarima u skladu s ovim zakonom, Kompanija je ovla{tena da usvoji izmjene Statuta kako bi uspostavio novi raspored imenovanja kandidata i funkcija u Upravnom odboru. Ova preraspodjela osigurat }e imenovanja ~lanova Upravnog odbora od strane entiteta - akcionara i izbor ~lanova Upravnog odbora od strane privatnih akcionara. U slu~aju postojanja necijelog udjela za pojedina~no imenovanje ~lana Upravnog odbora, imenovanje }e biti dodijeljeno entitetu ili privatnom akcionaru s ve}im frakcijskim dijelom. Bit }e odobreni sporazumi o glasanju kako bi se omogu}ilo da vi{estruki frakcijski udjeli budu ura~unati zbirno za ovu dodjelu. 9. ^lanovi Upravnog odbora u narednom mandatu bit }e imenovani odmah na na~in predvi|en ovim ~lanom. 10. U onoj mjeri u kojoj se taj zakon odnosi na Kompaniju, kandidature i imenovanja vr{it }e se u skladu sa Zakonom o ministarskim imenovanjima, imenovanjima Vije}a ministara i drugim imenovanjima ("Slu`beni glasnik BiH", broj 7/03). ^lan 30. Mandati ~lanova Upravnog odbora 1. Mandati ~lanova u prvom sastavu bit }e raspore|eni kako je predvi|eno ~lanom 29.ovog zakona (Imenovanje ~lanova Upravnog odbora). 2. Svaki ~lan Upravnog odbora bit }e na du`nosti do isteka mandata na koji je imenovan i do imenovanja njegovog nasljednika, ili do opoziva u skladu s ~lanom 32. (Opoziv ~lana Upravnog odbora i generalnog direktora). 3. Nakon prvog mandata, ~lanovi Odbora imenuju se na pe - riod od najdu`e pet (5) godina i zadr`avaju raspore|ene man date. Nijedan ~lan odbora ne mo`e obavljati du`nost u vi{e od dva (2) mandata. ^lan 31. Uslovi za imenovanje u Upravni odbor i na mjesto generalnog direktora 1. ^lanovi Upravnog odbora moraju imati univerzitetsku diplomu iz tehni~kih, ekonomskih ili pravnih nauka ili ekvivalentne kvalifikacije i moraju imati zna~ajno iskustvo i stru~nost u oblastima prijenosa elektri~ne energije, usluga elektri~ne energije, pravnog restrukturiranja i reformi elektroenergetskog sektora, privatizacije, finansija, ra~unovodstva, konkurentnosti, tr`i{ta, regulacije ili potreba korisnika prijenosne mre`e za uslugama elektri~ne energije. 2. Lice se ne mo`e kvalificirati za ~lana Upravnog odbora ili za generalnog direktora ukoliko je: a) osu|ivano za krivi~no djelo ili privredni prijestup {to je nespojivo s du`nostima ~lana Upravnog odbora ili generalnog direktora; b) ukoliko mu je zakonom zabranjeno obavljanje drugih du`nosti; c) ukoliko ima preko {ezdesetpet (65) godina starosti na dan imenovanja ili u slu~aju produ`enja mandata; ili d) ukoliko postoji sukob interesa na na~in propisan u Eti~kom kodeksu, ili kad je on prekr{en. 3. ^lanovi Uprave Kompanije, uklju~uju}i i generalnog direktora, ne mogu u isto vrijeme biti i ~lanovi Upravnog odbora Kompanije. ^lan 32. Opoziv ~lana Upravnog odbora i generalnog direktora 1. ^lan Upravnog odbora i generalni direktor mogu biti opozvani ili njihova ostavka prihva}ena od strane organa koji ih je imenovao i prije isteka njegovog mandata, i to: a) U slu~aju bolesti, smrti ili nesposobnosti da obavlja svoje du`nosti; b) U slu~aju da mu je izre~ena presuda za po~injeno krivi~no djelo; c) U slu~aju sukoba interesa, kako je to propisano u Eti~kom kodeksu Kompanije ili Zakonu o sukobu interesa u institucijama vlasti Bosne i Hercegovine ("Slu`beni glasnik BiH", broj 16/02), ili drugim kr{enjem Eti~kog kodeksa; ili d) U slu~aju neobavljanja du`nosti ili ukoliko je ~lan djelovao nezakonito ili s krajnjom nepa`njom. 2. ^lan Upravnog odbora mo`e dobrovoljno podnijeti ostavku. ^etvrtak, 29. 7. 2004. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 35 - Stranica 3085 Broj 35 - Stranica 3086 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H ^etvrtak, 29. 7. 2004. ^lan 33. Sjednice Upravnog odbora 1. Vrijeme, mjesto i na~in odr`avanja sjednica Upravnog odbora utvrdit }e se Statutom i Poslovnikom o radu, s tim da se sjednice moraju odr`ati najmanje jednom u tri mjeseca. 2. Sjednicu Upravnog odbora mo`e sazvati predsjednik Upravnog odbora ili bilo koja dva ~lana. Na sjednici mora biti sve vrijeme osiguran kvorum od ~etiri (4) ~lana Upravnog odbora pored nezavisnog ~lana, kako bi punopravno mogli raditi. Poziv za sjednicu dostavlja se najmanje tri (3) radna dana prije njenog odr`avanja, osim ukoliko ~lan ne potpi{e saop}enje da ne mo`e prisustvovati, prije ili za vrijeme te sjednice, u kom slu~aju prethodni poziv nije potreban. 3. Me|utim, na sjednici mora biti osiguran kvorum od pet (5) ~lanova Upravnog odbora, pored nezavisnog ~lana, kako bi mogli donijeti odluke o pitanju prodaje, prijenosa, dodjele, stavljanja pod hipoteku, davanja u zalog, iznajmljivanja, davanja garancija, zamjene, transfera i drugog vida optere}enja ili raspolaganja akcijama bilo koje vrijednosti i svim investicijama kapitala u iznosu koji prelazi 1.000.000,00 EUR. ^lan 34. Du`nost ~lanova Upravnog odbora 1. ^lanovi Upravnog odbora Kompanije izvr{avat }e svoje obaveze i ovla{tenja marljivo, u dobroj vjeri i u interesu Kompanije i akcionara, s marljivo{}u, pa`njom i sposobnostima koje razumna lica pokazuju u sli~nim situacijama i na sli~nim funkcijama. ^lanovi Upravnog odbora imaju obavezu povjerljivosti prema Kompaniji. U obavljanju svojih du`nosti, ~lanovi Odbora mogu se u svim slu~ajevima pouzdati u finansijske izvje{taje Kompanije, bilo da su pismeno ovjereni od strane nezavisnog me|unarodnog ra~unovo|e ili ra~unovodstvene firme, da bi se na pravi na~in predstavilo finansijsko stanje Kompanije ili u vidu izvje{taja odboru dostavljenog od generalnog direktora ili direktora za finansijska i administrativna pitanja. 2. ^lanovi Upravnog odbora obavijestit }e Odbor o njihovom li~nom interesu u bilo kojoj drugoj instituciji, bilo da su vlasnici ili nosioci odre|ene funkcije ili imaju neki drugi li~ni interes, bez obzira da li ih ovi interesi mogu dovesti ili ne u sukob s interesima Kompanije. ^lanovi Upravnog odbora koji nemaju interes u konkretnom slu~aju odredit }e da li taj interes zahtijeva povla~enje prava tog ~lana odbora da glasa o bilo kojim pitanjima. Godi{nji izvje{taj koji je vezan za gore navedene slu~ajeve bit }e poslan premijeru Federacije Bosne i Hercegovine, premijeru Republike Srpske i DERK-u. 3. ^lanovi Upravnog odbora ne mogu biti tu`eni za slu`bene radnje obavljene u dobroj vjeri prilikom vr{enja svojih funkcija. Kompanija }e, u skladu sa Statutom i odgovaraju}im pravilnikom, za{tititi od odgovornosti ~lana Upravnog odbora ili direktora od bilo kojeg postupka koji se mo`e pokrenuti zbog obavljanja du`nosti tog lica u dobroj vjeri, na mjestu ~lana Odbora ili direktora, u skladu sa Statutom i pravilnikom. ^lan 35. Komisije i funkcije ~lanova Upravnog odbora 1. Upravni odbor mo`e ve}inom glasova svojih ~lanova oformiti izvr{nu komisiju i druge radne organe iz redova svojih ~lanova. Svaki or gan i komisija se sastoji od dva ili vi{e ~lanova. Odbor mo`e toj komisiji ili drugim radnim tijelima dodijeliti dio ili cjelokupna ovla{tenja Upravnog odbora, osim ukoliko nije druga~ije odre|eno Statutom. Struktura, sastav i obaveze takvih komisija i funkcije pojedina~nih ~lanova Odbora utvr|uju se Poslovnikom o radu. 2. Predsjednika Upravnog odbora me|u sobom biraju ~lanovi Upravnog odbora, osim nezavisnog ~lana Odbora, i to prostom ve}inom glasova. Sve druge funkcije u Upravnom odboru biraju se glasanjem ~lanova Odbora na na~in utvr|en Statutom. ^lan 36. Proces imenovanja generalnog direktora Upravni odbor imenuje generalnog direktora Kompanije na osnovu javnog konkursa i transparentnog procesa izbora kandidata. ^lan 37. Ovla{tenja generalnog direktora 1. Generalni direktor odgovoran je za: a) Upravljanje programima, slu`bama i osobljem Kompanije; b) Organiziranje i rukovo|enje poslovnim aktivnostima; c) Utvr|ivanje poslovne politike; d) Usmjeravanje i nadgledanje pravnih poslova; e) Usmjeravanje i implementaciju planova poslovanja i razvoja; f) Utvr|ivanje i predlaganje Upravnom odboru pravilnika i Eti~kog kodeksa, g) Provo|enje odluka Upravnog odbora; h) Odlu~ivanje o organizacionim pitanjima, uklju~uju}i i imenovanje i razrje{enje direktora Kompanije, u skladu sa Statutom i pravilnicima; i) Pripremanje tromjese~nih i godi{njih izvje{taja o poslovnim aktivnostima i njihovo podno{enje na uvid Upravnom odboru; j) Dono{enje pravilnika i drugih akata i propisa Kompanije, osim Statuta, a za ~ije dono{enje nije nadle`an Upravni odbor; k) Zastupanje Kompanije u pravnim sporovima; i l) Provo|enje svih drugih aktivnosti koje Odbor smatra neophodnim i koje su potrebne za efikasno poslovanje Kompanije, u skladu s ovim zakonom, Statutom i pravilnicima. 2. Generalni direktor imenuje ostale ~lanove Uprave na osnovu otvorenog procesa zapo{ljavanja koje }e za cilj imati odabir najkvalificiranijeg kandidata na na~in propisan Statutom. Ostali ~lanovi Uprave podnose izvje{taje generalnom direktoru. 3. Generalni direktor obavlja svoju du`nost i koristi ovla{tenja u dobroj vjeri, imaju}i u vidu interese Kompanije i vlasnika akcija, marljivo, s brigom i vje{tinom koje bi razumna lica pokazivala u sli~nim situacijama i na sli~nim funkcijama. 4. Generalni direktor obavijestit }e Upravni odbor u slu~aju sukoba izme|u njegovih li~nih interesa na drugom poslu, bilo kao vlasnika ili nosioca funkcije ili bilo kojeg drugog li~nog interesa, s interesima Kompanije. Upravni odbor odlu~it }e da li potencijalni sukob interesa zahtijeva od generalnog direktora da prenese svu odgovornost za dono{enje odluka o pitanjima u vezi s potencijalnim sukobom interesa na drugog direktora Kompanije. ^lan 38. Mandat generalnog direktora Mandat generalnog direktora traje ~etiri (4) godine, osim ukoliko se ne razrije{i du`nosti u skladu s ~lanom 39. (Opoziv) ovog zakona, s tim da mu mandat mo`e biti obnovljen samo jednom, u trajanju od naredne ~etiri (4) godine. Nijedno lice ne mo`e obavljati funkciju generalnog direktora du`e od osam (8) godina. ^lan 39. Opoziv Generalni direktor mo`e biti opozvan s du`nosti od strane Upravnog odbora, u skladu s ~lanom 32. ovog zakona (Opoziv ~lana Upravnog odbora i generalnog direktora). ^lan 40. Pravo na eksproprijaciju 1. U svrhu obavljanja svojih djelatnosti u skladu s ~lanom 2. ovog zakona (Svrha i isklju~ivo ovla{tenje), Kompanija mo`e pokrenuti proceduru za eksproprijaciju zemlji{ta u privatnom vlasni{tvu. 2. Svaki postupak eksproprijacije, uklju~uju}i i svaku reviziju tog postupka od strane Suda, provodit }e se u skladu sa zakonom entiteta u kojem se zemlji{te nalazi, koji }e vlasniku eksproprirane imovine u privatnom vlasni{tvu isplatiti nadoknadu. ^lan 41. Likvidacija 1. Vije}e ministara Bosne i Herecegovine, Vlada Republike Srpske ili Vlada Federacije Bosne i Hercegovine mogu pokrenuti postupak za likvidaciju Kompanije. Nakon toga, Skup{tina akcionara mo`e glasati o pitanju likvidacije nakon {to se utvrdi da postojanje Kompanije nije vi{e potrebno za ispunjenje ciljeva i svrha utvr|enih u ~l. 1. (Ciljevi) i 2. (Svrha i isklju~ivo ovla{tenje) ovog zakona. Prije po~etka procesa likvidacije Kompanije, neophodno je dobiti odobrenje DERK-a. 2. U roku od tri (3) dana nakon pokretanja postupka za likvidaciju od strane Skup{tine akcionara i prispije}a odobrenja za likvidaciju od strane DERK-a, obavijest o namjeri likividacije Kompanije dostavit }e se u skladu sa Zakonom o registraciji. 3. Nakon podno{enja obavijesti o namjeri likvidacije, Kompanija }e biti likvidirana u skladu s postupkom koji je utvrdio Upravni odbor i u skladu s va`e}im propisima koji se odnose na likvidaciju kompanija registriranih po Zakonu o registraciji. PRIJELAZNE ODREDBE ^lan 42. Odnos prema drugim zakonima 1. Ovaj zakon zasniva se na odredbama Zakona o prijenosu. Sve odredbe ovog zakona zamjenjuju vremenske rokove, raspored i zahtjeve propisane Zakonom o prijenosu ili drugim zakonima i propisima koji su va`ili prije stupanja na snagu ovog zakona, a koji mogu biti u suprotnosti s odredbama ovog zakona. 2. Osim ukoliko nije druga~ije predvi|eno ovim zakonom, dok se ne donesu zakoni i propisi Bosne i Hercegovine koji reguliraju izdavanje i registraciju akcija, likvidaciju i druga pravna pitanja koja su potrebna za efikasno funkcioniranje Kompanije, primjenjivat }e se zakoni i propisi Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, u skladu sa Statutom. U slu~aju sukoba zakona o pitanjima koja proisti~u iz ugovora, Statutom }e se utvrditi pravni re`im koji }e se primijeniti. U slu~aju sukoba zakona o pitanjima koja nisu povjerljive prirode, kao {to su, izme|u ostalog, oporezivanje i eksproprijacija, primjenjuje se princip teritorijalnosti. 3. Nakon stupanja na snagu zakona koji reguliraju izdavanje i registraciju akcija, entitetski zakoni iz ~lana 18. ovog zakona. (Izdavanje i registracija akcija) ne}e se primjenjivati na Kompaniju. Me|utim, ova odredba ne}e uticati na proporcionalno vlasni{tvo akcija entiteta. Nakon stupanja na snagu zakona koji reguliraju druga pitanja iz stava 2. ovog ~lana, entitetski zakoni i propisi ne}e se primjenjivati na Kompaniju. ^lan 43. Prijelaz zaposlenika 1. Od dana registracije Kompanije svi zaposlenici, zaposleni radi obavljanja aktivnosti vezanih za prijenos za Javno mati~no preduze}e Elektroprivreda Republike Srpske, Javno preduze}e Elek tro pri vre da Bosne i Hercegovine i Javno preduze}e za proizvodnju, prenos i distribuciju elektri~ne energije, Elektropri vreda Hrvatske zajednice Herceg-Bosna, postat }e zaposlenici Kompanije. 2. Ni{ta {to je sadr`ano u ovom ~lanu ne}e ograni~iti diskreciono pravo Upravnog odbora, niti generalnog direktora, da uru~i otkaz ili izmijeni opis poslova, doprinose i nadoknade za bilo kojeg zaposlenika Kompanije, u skladu sa zakonima Bosne i Hercegovine. ^lan 44. Imenovanje i prva sjednica Upravnog odbora 1. Prva imenovanja u Upravni odbor obavit }e se najkasnije devedeset (90) dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. 2. Upravni odbor sastat }e se u roku od deset (10) dana od dana imenovanja. 3. Najstariji ~lan Upravnog odbora privremeno }e obavljati du`nost predsjednika Odbora u svrhu sazivanja prve sjednice Upravnog odbora, sve dok Upravni odbor ne izabere predsjednika. Na prvoj sjednici ~lanovi Upravnog odbora }e: a) preduzeti sve potrebne aktivnosti da okon~aju popis sredstava, donesu odluke o pitanju zaposlenika i procjeni sredstava, b) utvrditi po~etni bud`et za sve svoje tro{kove koji }e se pojaviti u procesu osnivanja Kompanije prije njene registracije i bud`et dostaviti DERK-u na odobrenje u skladu s ~lanom 46. (Osniva~ki tro{kovi Kompanije i zahtjev za odobrenje DERK-u) ovog zakona. ^lan 45. Imenovanje generalnog direktora Najkasnije ~etrdesetpet dana (45) od svoje prve sjednice, Upravni odbor imenovat }e generalnog direktora. Generalni direktor ne mo`e biti iz istog konstitutivnog naroda kao i predsjednik Upravnog odbora. ^lan 46. Tro{kovi osnivanja Kompanije i zahtjev za odobrenje DERK-u 1. Najkasnije trideset (30) dana nakon prve sjednice, Upravni odbor podnijet }e prijedlog obra~una tro{kova za osnivanje Kompanije kao i prijedlog bud`eta Javnom preduze}u Elek tro pri vre da Bosne i Hercegovine, Elek tro - pri vre di Hrvatske zajednice Herceg-Bosne i Javnom mati~nom preduze}u Elektroprivreda Republike Srpske. Elek tro pri vre de su odgovorne za pla}anje tro{kova osnivanja Kompanije proporcionalno relativnoj netovrijednosti sredstava koja je odre|ena elektroprivreda unijela u Kompaniju. Ukoliko proporcionalne iznose nije mogu}e odrediti, predlo`eni osnov za obra~un mo`e biti po jedna tre}ina udjela za svaku od tri elektroprivrede, a elektroprivrede }e biti odgovorne za odgovaraju}e kona~no utvr|ivanje tro{kova nakon osnivanja Kom pa - nije. Upravni odbor mo`e podnijeti elektropri vre dama revidirani obra~un za dodatne tro{kove, kako bi tro{kovi bili pokriveni usljed ka{njenja ili iz nekog drugog opravdanog razloga. 2. Ako se elektroprivrede saglase s predlo`enim bud`etom, one su odgovorne za urgentno pla}anje svojih udjela u tro{kovima osnivanja Kompanije. ^etvrtak, 29. 7. 2004. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 35 - Stranica 3087 Broj 35 - Stranica 3088 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H ^etvrtak, 29. 7. 2004. 3. Ako elektroprivrede ne izvr{e pla}anje svojih proporcionalnih udjela iz obra~una tro{kova podnesenog od Upravnog odbora u roku od 30 dana od dana podno{enja, spor }e se hitno uputiti na rje{avanje po skra}enom arbitra`nom postupku propisanom u ovom ~lanu. Ovaj postupak arbitra`e bit }e kona~ni pravni lijek za bilo koji spor koji se bude odnosio na tro{kove osnivanja na osnovu ovog ~lana. 4. Kako bi pokrenuo skra}eni arbitra`ni postupak koji bi se odnosio na tro{kove osnivanja, Upravni odbor ili elektroprivrede podnijet }e obra~un tro{kova ministru za energiju, industriju i rudarstvo Federacije Bosne i Hercegovine i ministru industrije, energetike i razvoja Republike Srpske. Dva ministra odabrat }e tre}eg arbitra na osnovu sporazuma u roku od 30 dana od dana podno{enja prvog zahtjeva za arbitra`u nakon isteka prijelaznog perioda. Ako dva ministra u propisanom roku ne odaberu tre}eg arbitra, tada }e Vije}e ministara imati dodatni rok od 30 dana da to u~ini. U slu~aju da Vije}e ministara ne odabere tre}eg arbitra u propisanom roku, Visoki predstavnik mo`e odlu~iti da imenuje tre}eg arbitra. Upravni odbor i elektroprivrede }e u potpunosti sara|ivati kao strane u arbitra`nom postupku. Arbitra`a }e biti obavljena po skra}enom postupku u roku od 30 dana od dana imenovanja tre}eg arbitra. Arbitra`na odluka donijet }e se na osnovu ve}ine glasova me|u tri arbitra. Odluka }e biti kona~na i obavezuju}a za Kompaniju i elektroprivrede kao i za njihove sljednike u oblasti proizvodnje ili distribucije i ne}e biti mogu}nosti `albe na ovu odluku. 5. U roku od {ezdeset (60) dana od prve sjednice, Upravni odbor uputit }e DERK-u zahtjev za odobrenje po~etnih tarifa. DERK }e donijeti rje{enje o utvr|ivanju privremene tarife u roku od 60 ({ezdeset) dana od dana podno{enja zahtjeva, a to rje{enje mo`e uklju~ivati uslove za naredna pode{avanja tarife. ^lan 47. Usvajanje Statuta U roku od ~etrdesetpet (45) dana od dana izdavanja kona~nog rje{enja DERK-a povodom zahtjeva za odobrenje po~etnih tarifa, Upravni odbor uputit }e prijedlog statuta na odobrenje Skup{tini akcionara koja }e ga i usvojiti. Statut Kompanije kao i svaka njegova izmjena i dopuna bit }e objavljeni u "Slu`benom glasniku BiH". ^lan 48. Usvajanje pravilnika i Eti~kog kodeksa U roku od devedeset (90) dana od dana svog imenovanja, generalni direktor predlo`it }e, a Upravni odbor odobriti pravilnike i Eti~ki kodeks Kompanije kako bi se omogu}ilo uspje{no funkcioniranje Kompanije. ^lan 49. Registracija Kompanije i po~etak poslovanja 1. U roku od trideset (30) dana od dana usvajanja Statuta od strane Skup{tine akcionara, Upravni odbor podnijet }e prijavu za registraciju Kompanije. Ta prijava bit }e sa~injena u skladu sa uslovima propisanim u Zakonu o registraciji i bazirat }e se na popisu sredstava i obaveza neophodnih za prijenos i djelatnosti vezane za prijenos, u skladu s ~lanom 5. ovog zakona (Osnivanje Kompanije). 2. Upravni odbor preduzet }e sve neophodne aktivnosti kako bi se osiguralo da Javno preduze}e Elek tro pri vre da Bosne i Hercegovine, Elektroprivreda Hrvatske zajednice Herceg-Bosne i Javno mati~no preduze}e Elek tro pri vre da Republike Srpske okon~aju prijenos i aktivnosti vezane za prijenos elektri~ne energije nakon registracije i po~etka poslovanja Kompanije. Pored toga, Upravni odbor preduzet }e sve neophodne aktivnosti kako bi se osiguralo da su sva sredstva, obaveze i zaposlenici potrebni za poslovanje Kompanije preneseni na istu, od strane Javnog preduze}a Elek tro pri vre da Bosne i Hercegovine, Elek tro - pri vre de Hrvatske zajednice Herceg-Bosne i Javnog mati~nog preduze}a Elek tro pri vre da Republike Srpske u skladu s ~lanom 5. (Osnivanje Kompanije) i ~lanom 43. (Prijelaz zaposlenika) ovog zakona. 3. Ako nastane spor o pitanju odluka nezavisnog ~lana vezanih za alokaciju imovine i sredstava prema ~lanu 5.(Osnivanje Kompanije), spor }e se rje{avati putem podno{enja zahtjeva za arbitra`u na osnovu ovog ~lana po isteku prijelaznog perioda. Procedura arbitra`e bit }e isklju~ivi, kona~ni i obavezuju}i pravni lijek za bilo koji spor nastao zbog odluke nezavisnog ~lana, a koja se odnosi na alokacije imovine i sredstava u skladu s ovim ~lanom, i nakon dono{enja arbitra`ne odluke ne}e biti mogu}e koristiti nijedan drugi pravni lijek. 4. O{te}ena strana mo`e podnijeti zahtjev za arbitra`u u roku od 120 (stotinuidvadeset) dana po isteku prijelaznog perioda ministru za energiju, industriju i rudarstvo Federacije Bosne i Hercegovine i ministru industrije, energetike i razvoja Republike Srpske. Dva ministra odabrat }e tre}eg arbitra na osnovu sporazuma u roku od 30 dana od dana podno{enja prvog zahtjeva za arbitra`u nakon isteka prijelaznog perioda. Ako dva ministra u propisanom roku ne odaberu tre}eg arbitra, Vije}e ministara imat }e dodatni rok od 30 dana da to u~ini. U slu~aju da Vije}e ministara ne odabere tre}eg arbitra u propisanom roku, Visoki predstavnik mo`e odlu~iti da imenuje tre}eg arbitra. Kompanija i elektroprivrede }e u potpunosti sara|ivati u arbitra`nom postupku. Arbitra`na odluka donijet }e se na osnovu ve}ine glasova me|u tri arbitra. ^lan 50. Trajanje prijelaznog perioda 1. Prijelazni pe riod po~inje danom stupanja na snagu ovog zakona i prestaje kada: a) su zavr{eni svi prenosi sredstava, obaveza i zaposlenika neophodnih da bi Kompanija djelovala u skladu s ~lanom 5. (Osnivanje Kompanije) i 43. (Prijelaz zaposlenika) ovog zakona; b) je Kompanija registrirana prema ~lanu 8. ovog zakona. (Registracija Kompanije), i c) je imenovano pet ~lanova Upravnog odbora pored nezavisnog ~lana, u skladu s ~lanom 29. ovog zakona. (Imenovanje Upravnog odbora). Nakon datuma prestanka prijelaznog perioda, nezavisni ~lan bit }e ~lan Upravnog odbora u skladu s ovla{tenjima iz ~lana 28. (Odlu~ivanje Upravnog odbora) i 29. (Imenovanje Upravnog odbora) ovog zakona. 2. Kada se ispune uslovi iz ovog ~lana za okon~anje prijelaznog perioda, Upravni odbor formalno }e proglasiti kraj prijelaznog perioda i to objaviti u "Slu`benom glasniku BiH". ^lan 51. Vanredna ovla{tenja nezavisnog ~lana za osnivanje Kompanije 1. U slu~aju da se bilo koja od sljede}ih aktivnosti ne zavr{i u rokovima navedenim u ovom ~lanu, nezavisni ~lan preuzet }e isklju~iva ovla{tenja za osnivanje Kompanije u skladu s ovim ~lanom preuzimaju}i bilo koje vr{enje ovla{tenja za osnivanje Kompanije od ostalih ~lanova Odbora: a) u roku od stotinui{ezdeset dana (160) nakon stupanja na snagu ovog zakona: sva imenovanja u Upravni odbor (~lan 29.); prvi sastanak Upravnog odbora (~lan 44.); imenovanje generalnog direktora (~lan 45.); podno{enje obra~una tro{kova osnivanja Kompanije i podno{enje zahtjeva na odobrenje DERK-u (~lan 46.); b) usvajanje Statuta u roku propisanom u ~lanu 47. ovog zakona; c) usvajanje pravilnika i Eti~kog kodeksa u roku propisanom u ~lanu 48. ovog zakona; i d) zahtjev za registraciju Kompanije u roku propisanom u ~lanu 49. ovog zakona. 2. U preostalom prijelaznom periodu na osnovu ~lana 50. ovog zakona (Trajanje prijelaznog perioda) nezavisni ~lan imat }e sva ovla{tenja potrebna za osnivanje i poslovanje Kompanije. Tokom ovog perioda, ~lanovi Upravnog odbora }e i dalje nastojati pomo}i nezavisnom ~lanu kako bi zavr{io aktivnosti na osnivanju Kompanije. Nezavisni ~lan nastojat }e redovno sazivati sastanke s imenovanim ~lanovima Upravnog odbora i s njima vr{iti konsultacije kako bi postigao konsensus u vezi s primjenom odluka o osnivanju Kompanije. 3. Nakon zavr{etka prijelaznog perioda na osnovu ~lana 50. ovog zakona (Trajanje prijelaznog perioda) sva ovla{tenja prelaze ponovo na Upravni odbor. 4. Ako nezavisni ~lan preuzme isklju~iva ovla{tenja za osnivanje Kompanije na osnovu ovog ~lana, imat }e sva ovla{tenja Upravnog odbora iz ovog zakona, kao i sljede}a vanredna ovla{tenja: a) Do mjere koja bude neophodna kako bi se osiguralo osnivanje Kompanije, nezavisni ~lan vr{it }e sva ovla{tenja akcionara i skup{tine akcionara na osnovu ~l. 22. (Dono{enje odluka na Skup{tini akcionara) i 27. (Ovla{tenja Upravnog odbora) ovog zakona do zavr{etka prijelaznog perioda. Vr{enje prava akcionara od strane nezavisnog ~lana bit }e isklju~ivo i preduprijedit }e svako drugo vr{enje ovla{tenja od strane akcionara, s tim da }e nezavisni ~lan akcionarima pru`ati razumne informacije u vezi s aktivnostima koje preduzima u skladu s ovla{tenjima iz ovog ~lana. 5. Za vrijeme trajanja prijelaznog perioda, nezavisni ~lan ne}e biti krivi~no odgovoran ili tu`en u parnici za bilo koji akt izvr{en u okviru njegovog djelokruga du`nosti u skladu s ovim zakonom. ^lan 52. Imenovanje i sta tus nezavisnog ~lana Upravnog odbora u prijelaznom periodu 1. Bez obzira na odredbe ~lana 29. (Imenovanje Upravnog odbora), u toku prijelaznog perioda iz ~lana 50. (Trajanje prijelaznog perioda), nezavisni ~lan Upravnog odbora imenuje se u skladu sa Zakonom o ministarskim imenovanjima, imenovanjima u Vije}u ministara i drugim imenovanjima ("Slu`beni glasnik BiH", broj 7/03), ali u svakom slu~aju bit }e imenovan najkasnije {ezdeset (60) dana nakon dana stupanja na snagu ovog zakona. Nezavisnog ~lana predla`u entitetski premijeri a imenuje ga Vije}e ministara BiH, samo za prijelazni pe riod. U slu~aju da Vije}e ministara ne imenuje nezavisnog ~lana u roku i u skladu s ovim ~lanom, Visoki predstavnik mo`e odlu~iti da imenuje nezavisnog ~lana. Nezavisni ~lan mo`e biti u prijelaznom periodu dr`avljanin druge dr`ave. 2. U toku prijelaznog perioda nezavisni ~lan Upravnog odbora i Upravni odbor dostavljat }e mjese~ne izvje{taje premijeru Federacije Bosne i Hercegovine, premijeru Republike Srpske i predsjedavaju}em Vije}a ministara Bosne i Hercegovine, a kopije izvje{taja dostavljat }e ministru vanjske trgovine i ekonomskih odnosa, ministru za energiju, industriju i rudarstvo Federacije BiH i ministru privrede, energetike i razvoja Republike Srpske. 3. Po zavr{etku prijelaznog perioda, entitetske vlade imenovat }e novog nezavisnog ~lana u skladu s odredbama ~lana 29. ovog zakona. ZAVR[NE ODREDBE ^lan 53. Stupanje na snagu Ovaj zakon stu pa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH", a objavit }e se i u slu`benim glasilima entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine. PS BiH broj 75/04 16. jula 2004. godine Sarajevo Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Mar tin Ragu`, s. r. Predsjedavaju}i Doma naroda Goran Milojevi}, s. r. 250 Na temelju ~lanka IV. 4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine na sjednici Zastupni~kog doma, odr`anoj 18. lipnja 2004. i sjednici Doma naroda, odr`anoj 29. lipnja 2004, usvojila je ZAKON O DOPUNAMA ZAKONA O SUDU BOSNE I HERCEGOVINE ^lanak 1. U Zakonu o Sudu Bosne i Hercegovine ("Slu`beni glasnik BiH", br. 29/00, 16/02, 24/02, 42/03 i 9/04) u ~lanku 65. stavku 4. to~ka na kraju stavka zamjenjuje se zarezom i dodaju rije~i: "a po izboru stranke koja odre|uje na koji od slu`benih jezika Bosne i Hercegovine }e se izvr{iti prijevod ili tuma~enje s engleskoga jezika". ^lanak 2. Ovla{}uju se ustavno-pravne komisije oba doma Parlamentarne skup{tine Bosne i Hercegovine da, u roku od {est mjeseci, utvrde pro~i{}eni tekst Zakona o Sudu Bosne i Hercegovine. ^lanak 3. Ovaj zakon stu pa na snagu osmog dana od dana objave u "Slu`benom glasniku BiH". PS BiH broj 66/04 29. lipnja 2004. godine Sarajevo Predsjedatelj Zastupni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH Mar tin Ragu`, v. r. Predsjedatelj Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Goran Milojevi}, v. r. Na osnovu ~lana IV. 4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine na sjednici Predstavni~kog doma, odr`anoj 18. juna 2004. godine i sjednici Doma naroda, odr`anoj 29. juna 2004. godine, usvojila je ZAKON O DOPUNAMA ZAKONA O SUDU BOSNE I HERCEGOVINE ^lan 1. U Zakonu o Sudu Bosne i Hercegovine ("Slu`beni glasnik BiH", br 29/00, 16/02, 24/02, 42/03 i 9/04) u ~lanu 65. stavu 4. ta~ka na kraju stava zamjewuje se zapetom i dodaju rije~i: "a po izboru stranke koja odre|uje na koji od ^etvrtak, 29. 7. 2004. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 35 - Stranica 3089 | |
Zakon o izmjeni Zakona o vanjskotrgovinskoj politici BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 35/04 | 29.07.2004 | SG BiH 07/98 | zakon,vanjskotrgovinska politika,politika | ZAKONO IZMJENI ZAKONA O VANJSKOTRGOVINSKOJPOLITICI BiH^lan 1.U Zakonu o vanjskotrgovinskoj politici BiH ("Slu`beniglasnik BiH, broj 7/98), u ~lanu 9. stav 3. bri{e se.^lan 2.Ovaj zakon stu pa na snagu osmog dana od dana objav lji -vanja u "Slu`benom glasniku BiH", a objavit }e se i u slu`benimglasilima entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine.PS BiH broj 69/0416. jula 2004. godineSarajevoPredsjedavaju}iPredstavni~kog domaParlamentarne skup{tine BiHMar tin Ragu`, s. r.Predsjedavaju}iDoma narodaParlamentarne skup{tine BiHGoran Milojevi}, s. r. | |
Zakon o izmjenama Zakona o krivičnom postupku BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 26/04 | 06.07.2004 | SG BiH 68/18, SG BiH 72/13, SG BiH 12/09, SG BiH 16/09, SG BiH 93/09, SG BiH 58/08, SG BiH 53/07, SG BiH 29/07, SG BiH 46/06, SG BiH 13/05, SG BiH 48/05, SG BiH 63/04, SG BiH 36/03 | krivični postupak | ZAKONO IZMJENAMA ZAKONA O KRIVI^NOM POSTUPKUBOSNE I HERCEGOVINE^lan 1.U Zakonu o Krivi~nom postupku Bosne i Hercegovine("Slu`beni glasnik BiH", broj 36/03) u ~lanu 20. ta~ka g) semijenja i glasi:"g) "Ovla{teno slu`beno lice" je lice koje imaodgovaraju}a ovla{tenja unutar policijskih organa u Bosni iHercegovini, uklju~uju}i Dr`avnu agenciju za istrage i za{titu,Dr`avnu grani~nu slu`bu, sudsku i finansijsku policiju, kao iunutar carinskih organa, poreskih organa i organa vojnepolicije u Bosni i Hercegovini". | |
Zakon o statistici BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 26/04 | 06.07.2004 | SG BiH 42/04 | statistika,zakon,bih | Na osnovu þlana IV. 4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupãtina Bosne i Hercegovine, nasjednici Predstavniþkog doma odråanoj 23. aprila 2004. godine i sjednici Doma naroda odråanoj 26. aprila2004. godine, usvojila jeZAKONO STATISTICI BOSNE I HERCEGOVINEI - OPûE ODREDBE^lan 1.Ovim zakonom se uspostavlja pravni okvir za organizaciju, izradu i distribuciju statistiþkih podataka Bosnei Hercegovine u smislu ovog zakona.^lan 2.Ovaj zakon se ne primjenjuje na Centralnu banku Bosne i Hercegovine po pitanjima iz ovog zakona koja suveü regulisana Zakonom o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine ("Sluåbeni glasnik BiH", broj 1/97).^lan 3.1. "Statistiþki podaci Bosne i Hercegovine"su podaci dobijeni iz date oblasti statistiþkih jedinica iobra|eni, odnosno distribuirani u okviru realizacije Programa, ili drugi statistiþki podaci potrebni za Bosnu iHercegovinu, odnosno bilo koji statistiþki podaci koje prikupe dråavni organi, a odobri Agencija. U tomsmislu, statistiþki podaci Bosne i Hercegovine ne ukljuþuju statistiþke podatke koje entiteti Bosne iHercegovine za svoje potrebe distribuiraju, odnosno objavljuju ("entitetska statistika"). Me|utim, Agencijamoåe zahtijevati od entiteta da u skladu sa odredbama ovog zakona dostave sve podatke iz entitetskihstatistika, ukljuþujuüi i dijelove pojedinih statistiþkih jedinica, koje Agencija smatra relevantnim zarealizaciju Programa.2. "Nadleåni organi" su organi na nivou Bosne i Hercegovine i entiteta nadleåni za organizaciju, izradu idistribuciju statistiþkih podataka. Nadleåni organ na nivou Bosne i Hercegovine je Agencija osnovana uskladu sa odredbama ovoga Zakona. Nadleåni organi entiteta su organi u entitetima zaduåeni da obavljajuove djelatnosti (entitetski zavodi).3. "Izrada statistiþkih podataka Bosne i Hercegovine" ukljuþuje sve aktivnosti potrebne za pripremu,prikupljanje, pohranjivanje, obradu, kompilaciju, analizu i distribuciju statistiþkih podataka za Bosnu iHercegovinu.4. "Statistiþke jedinice" podrazumijevaju svaku grupu ili podgrupu (ukljuþujuüi metode uzimanjauzoraka), koja obuhvata fiziþka lica, pravna lica ili bilo koju drugu vrstu privrednih subjekata ili institucija.5. "Statistiþki program Bosne i Hercegovine" (u daljem tekstu: Program) podrazumijeva detaljnoregulisanu strukturu iz Poglavlja V ovog zakona, koja se odnosi na koordinaciju, uskla|ivanje, planiranje,sakupljanje, izradu i distribuciju statistiþkih podataka Bosne i Hercegovine.6. "Povjerljivi podaci" su svi podaci dobiveni od nadleånih organa u toku prikupljanja podataka, odnosnopodaci koji se koriste za izradu statistiþkih podataka Bosne i Hercegovine iz kojih se posredno ilineposredno mogu identifikovati sve pojedinaþne statistiþke jedinice, osim u sluþajevima kada seprimjenjuju odredbe iz þlana 26. ovog zakona.DocumentsPDFCompleteClick Here & UpgradeExpanded FeaturesUnlimited Pages 7. "Korisnici" su sve osobe (ukljuþujuüi fiziþke osobe, pravne osobe, institucije i organe vlasti, odnosnosve druge vrste privrednih subjekata) koji se koriste statistiþkim podacima Bosne i Hercegovine.II - AGENCIJA ZA STATISTIKU BOSNE I HERCEGOVINE^lan 4.U skladu sa ovim zakonom, Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Agencija) obavljaadministrativne i druge struþne poslove u okviru prava i duånosti dråave Bosne i Hercegovine, osim ako tiposlovi nisu dodijeljeni drugim organima, odnosno ako izvrãenje tih zadataka nije po sili zakona povjerenodrugim organizacijama i udruåenjima.^lan 5.1. Agencija u smislu ovog zakona, jeste Agencija osnovana Odlukom Vijeüa ministara objavljenom u"Sluåbenom glasniku BiH", broj 4/97.2. Agencija üe se reorganizovati tako da üe imati status pravne osobe, kao i nadleånosti utvr|ene ovimzakonom.3. Sjediãte Agencije je u Sarajevu.4. U prelaznom periodu utvr|enom u þlanu 33. ovog zakona, Agencija preuzima statistiþke aktivnostipostojeüeg Biroa za statistiku Brþko Distrikta, koji time stiþe status ekspoziture Agencije (EkspozituraBrþko). Biro za statistiku Brþko Distrikta üe poduzeti sve neophodne mjere kako bi se reorganizovao kaoekspozitura Agencije u skladu sa ovim zakonom i u prelaznom periodu utvr|enom u þlanu 33. ovog zakona.Ekspozitura Brþko direktno prikuplja sve statistiþke podatke na podruþju Brþko Distrikta na naþin na kojito zahtijeva Program, a obavlja i druge funkcije u skladu sa þlanom 33. ovog zakona.5. U skladu sa svojim potrebama, Agencija moåe osnivati druge ekspoziture.^lan 6.1. Na reorganizaciju Agencije i Ekspoziture Brþko primjenjuju se sljedeüe odredbe.2. Peþat Agencije üe biti napravljen u skladu sa Zakonom o peþatima institucija Bosne i Hercegovine("Sluåbeni glasnik BiH", broj 12/98).3. Naziv Agencije i dråavni grb postavljaju se na objekat u kojem je Agencija smjeãtena.4. Naziv Agencije se ispisuje na bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku, na latinici i üirilici.5. Agencija utvr|uje izgled peþata za Ispostavu Brþko, koji je identiþan peþatu Agencije, sa dodatnimtekstom: "Ekspozitura Brþko".6. Naziv Ekspoziture Brþko se stavlja na vidno mjesto u prostorijama Ekspoziture. Na svim sluåbenimdopisima üe stajati oznaka da se radi o ispostavi Agencije. Memorandum Ekspoziture üe sadråavati sljedeüitekst: "Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine (Ekspozitura Brþko)".^lan 7.U Agenciji se ravnopravno koriste jezici koji su u sluåbenoj upotrebi u Bosni i Hercegovini.DocumentsPDFCompleteClick Here & UpgradeExpanded FeaturesUnlimited Pages | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o upravnom postupku BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 12/04 | 14.04.2004 | SG BiH 53/16, SG BiH 41/13, SG BiH 93/09, SG BiH 88/07, SG BiH 29/02 | upravni postupak | ZAKONO IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UPRAVNOM POSTUPKU^lanak 1.U Zakonu o upravnom postupku ("Slu`beni glasnik BiH", broj 29/02) u ~lanku 287. rije~i: "Ministarstvo civilnih poslova ikomunikacija" zamjenjuju se rije~ima: "Ministarstvo pravde".^lanak 2.U ~lanku 288. stavak 1. rije~i: "organ uprave odre|enposebnim zakonom" zamjenjuju se rije~ima: "Ministarstvopravde".^lanak 3.Ovaj zakon stu pa na snagu osmog dana od dana objave u"Slu`benom glasniku BiH". | |
Zakon o parničnom postupku pred Sudom BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 26/04 | 08.03.2004 | SG BiH 94/16, SG BiH 09/13, SG BiH 84/07 | parnični postupak | Službeni glasnik BiH, broj 36/04 Na osnovu člana IV. 4. a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na 36. sjednici Predstavničkog doma, održanoj 11. maja 2004. godine, i 24. sjednici Doma naroda, odražnoj 21. maja 2004. godine, usvojila je ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU PRED SUDOM BOSNE I HERCEGOVINE Dio prvi - OSNOVNE ODREDBE I - NADLEŽNOST SUDA Član 1. (1) Ovim zakonom određuju se pravila postupka pred Sudom Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Sud) u rješavanju imovinskih sporova (parnični postupak) između države Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: države) i entiteta, između države i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Distrikt), između entiteta, između entiteta i Distrikta i između institucija Bosne i Hercegovine koje vrše javna ovlaštenja. (2) Odredbe ovog zakona primjenjivat će se i u imovinskim sporovima, proisteklim iz štete koja je nastala pri vršenju poslova organa uprave Bosne i Hercegovine, drugih institucija Bosne i Hercegovine i službenih lica tih organa i institucija. (3) Odredbe ovog zakona primjenjivat će se i u drugim imovinskim sporovima, kad je nadležnost Suda utvrđena zakonima Bosne i Hercegovine ili međunarodnim ugovorom. Član 2. (1) Sud će po prijemu tužbe prvo ocijeniti da li je nadležan. (2) Prilikom ocjenjivanja nadležnosti, Sud će uzeti u obzir navode u tužbi i činjenice koje su Sudu poznate. Član 3. Sud u toku cijelog postupka, po službenoj dužnosti, pazi da li rješavanje spora spada u sudsku nadležnost i vodi računa o svojoj stvarnoj nadležnosti. Član 4. (1) Kad Sud u toku postupka utvrdi da za rješavanje spora nije nadležan sud, nego neki drugi organ vlasti, oglasit će se nenadležnim, ukinuti provedene radnje u postupku i odbaciti tužbu. (2) Kad Sud u toku postupka utvrdi da za rješavanje spora nije nadležan sud u Bosni i Hercegovini, po službenoj dužnosti će se oglasiti nenadležnim, ukinut će provedene radnje u postupku i odbaciti tužbu. (3) Kad u toku postupka Sud utvrdi da je za rješavanje spora nadležan drugi sud u Bosni i Hercegovin, rješenjem će se oglasiti nenadležnim. Član 5. (1) Nakon pravosnažnosti rješenja kojim se oglasio nenadležnim, Sud će bez odgađanja, a najkasnije u roku od tri dana, ustupiti predmet nadležnom sudu. (2) Sud kome je predmet ustupljen kao nadležnom nastavit će postupak kao da je kod njega bio pokrenut. (3) Parnične radnje Suda, kao što su uviđaj, vještačenje, saslušavanje svjedoka i drugo, nisu bez važnosti zato što ih je preduzeo nenadležan sud. Član 6. Ako sud kome je predmet ustupljen kao nadležnom smatra da je nadležan neki drugi sud, dostavit će, u roku od tri dana, predmet sudu koji treba riješiti taj sukob nadležnosti, osim ako nađe da mu je predmet ustupljen zbog očite pogreške, a trebalo je da bude ustupljen drugom sudu, u kom slučaju će predmet ustupiti drugom sudu i o tome obavijestiti Sud. II - OSNOVNA NAČELA Član 7. (1) U parničnom postupku Sud odlučuje u granicama zahtjeva koji su stavljeni u postupku. (2) Sud u postupku primjenjuje materijalno pravo po vlastitoj ocjeni i nije vezan za navode stranaka u pogledu materijalnog prava. Član 8. (1) Stranke mogu slobodno raspolagati zahtjevima koje su stavile tokom postupka. (2) Sud neće uvažiti raspolaganja stranaka koja su protivna prinudnim propisima. Član 9. Sud odlučuje o tužbenom zahtjevu, u pravilu, na osnovu usmene, neposredne i javne rasprave. Član 10. Svaka stranka ima pravo očitovati se o prijedlozima i zahtjevima protivne stranke. Samo kad je to ovim zakonom određeno, Sud je ovlašten odlučiti o zahtjevu o kojem protivnoj stranci nije bila data mogućnost izjašnjavanja. Član 11. Parnični postupak vodi se na jednom od jezika u službenoj upotrebi u Bosni i Hercegovini, a službeno pismo je latinica i ćirilica. Član 12. (1) Stranke su dužne iznijeti sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahtjeve i izvoditi dokaze kojima se utvrđuju te činjenice. (2) Sud je ovlašten utvrditi i činjenice koje stranke nisu iznijele, ako iz rezultata rasprave i dokazivanja proizilazi da stranke idu za tim da raspolažu zahtjevima kojima ne mogu raspolagati (član 8. stav 2.). Član 13. Koje će činjenice uzeti kao dokazane odlučuje Sud na osnovu slobodne ocjene dokaza. Sud će savjesno i brižljivo cijeniti svaki dokaz posebno i sve dokaze zajedno. Član 14. Stranke su dužne pred Sudom govoriti istinu i savjesno se koristiti pravima koja su im priznata ovim zakonom. Član 15. Sud je dužan provesti postupak bez odugovlačenja i sa što manje troškova, te onemogućiti svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku. Član 16. (1) Prvostepeni postupak će se, u pravilu, sastojati od dva ročišta i to jednog pripremnog ročišta i jednog ročišta za glavnu raspravu. (2) U složenijim parnicama, u rješavanju imovinskih sporova iz člana 1. stav 1. ovog zakona može se odrediti da pripremno ročište može trajati više dana, a najduže 30 dana od dana otvaranja pripremnog ročišta. Član 17. (1) Kad odluka Suda zavisi od rješavanja nekog prethodnog pitanja koje se odnosi na to da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitanju još nije donio odluku sud ili drugi nadležni organ (prethodno pitanje), Sud može sam riješiti to pitanje, ako posebnim propisima nije drugačije određeno. (2) U parničnom postupku Sud je u pogledu postojanja krivičnog djela i krivične odgovornosti učinioca vezan za pravosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim. Član 18. (1) U prvostepenom postupku sudi vijeće Upravnog odjeljenja Suda sastavljeno od trojice sudija (prvostepeno vijeće). (2) U drugostepenom postupku sudi vijeće Apelacionog odjeljenja Suda sastavljenom od trojice sudija (drugostepeno vijeće). (3) U postupku odlučivanja po reviziji odlučuje vijeće Apelacionog odjeljenja Suda, sastavljeno od trojice sudija, koji nisu učestvovali u drugostepenom postupku (revizijsko vijeće). (4) U postupku po prijedlogu za ponavljanje postupka odlučuje sudija Apelacionog odjeljenja Suda, kao sudija pojedinac. (5) Osim odluka na glavnoj raspravi pred prvostepenim vijećem, koje donosi vijeće, predsjednik prvostepenog vijeća donosi sve odluke kada Sud postupa u prvom stepenu, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Član 19. Stranke preduzimaju parnične radnje pismeno izvan ročišta ili usmeno na ročištu, ako za pojedine radnje nije zakonom određen poseban oblik u kome se mogu preduzeti. Dio drugi - TOK POSTUPKA A. POSTUPAK PRED PRVOSTEPENIM VIJEĆEM III - TUŽBA 1. Tužba i njen sadržaj Član 20. (1) Parnični postupak pokreće se tužbom. (2) Tužba mora sadržavati: 1) osnovu za nadležnost Suda, 2) određen zahtjev u pogledu glavne stvari i sporednih potraživanja (tužbeni zahtjev), 3) činjenice na kojima tužilac zasniva tužbeni zahtjev, 4) dokaze kojima se utvrđuju te činjenice, 5) naznaku vrijednosti spora, 6) pravni osnov tužbenog zahtjeva i 7) druge podatke koje u skladu s odredbama člana 274. ovog zakona mora imati svaki podnesak. (3) Sud nije vezan za pravni osnov tužbenog zahtjeva. (4) Sud će postupiti po tužbi i kad tužilac nije naveo pravni osnov tužbenog zahtjeva. 2. Tužba za utvrđenje Član 21. (1) Tužilac može u tužbi tražiti da Sud samo utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa, ili istinitost, odnosno neistinitost neke isprave. (2) Takva tužba može se podići kad je to posebnim propisima predviđeno ili, kad tužilac ima pravni interes da Sud utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost, odnosno neistinitost neke isprave prije dospjelosti zahtjeva za činidbu iz istog odnosa. (3) Ako odluka o sporu zavisi od toga da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos koji je tokom parnice postao sporan, tužilac može pored postojećeg zahtjeva istaknuti i tužbeni zahtjev da Sud utvrdi da takav odnos postoji, odnosno da ne postoji, ako je Sud nadležan za takav zahtjev. (4) Isticanje zahtjeva prema odredbi stava 3. ovog člana neće se smatrati preinačenjem tužbe. 3. Isticanje više tužbenih zahtjeva u jednoj tužbi Član 22. (1) U jednoj tužbi tužilac može istaknuti više zahtjeva protiv istog tuženog kad su svi zahtjevi povezani istom činjeničnom i pravnom osnovom i to kad je Sud stvarno nadležan za svaki od tih zahtjeva i kad je za sve zahtjeve određena ista vrsta postupka, a Sud ocijeni da isticanje takvih tužbenih zahtjeva u jednoj tužbi doprinosi ekonomičnosti postupka. (2) Ako Sud, u slučaju iz stava 1. ovog člana, ocijeni da isticanje više tužbenih zahtjeva u jednoj tužbi ne doprinosi ekonomičnosti postupka, najkasnije na pripremnom ročištu donijet će rješenje o razdvajanju postupaka. (3) Tužilac može u jednoj tužbi istaknuti dva ili više tužbenih zahtjeva koji su u međusobnoj vezi i tražiti da Sud usvoji sljedeći od tih zahtjeva ako nađe da onaj koji je u tužbi istaknut ispred njega nije osnovan. (4) Zahtjevi se mogu, prema stavu 3. ovog člana, istaknuti u jednoj tužbi samo ako je Sud stvarno nadležan za svaki od istaknutih zahtjeva i ako je za sve zahtjeve određena ista vrsta postupka. 4. Preinačenje tužbe Član 23. (1) Preinačenje tužbe je promjena istovjetnosti zahtjeva, povećanje postojećeg ili isticanje drugog zahtjeva uz postojeći. (2) Tužba nije preinačena ako je tužilac promijenio pravnu osnovu tužbenog zahtjeva, ako je smanjio tužbeni zahtjev ili ako je promijenio, dopunio ili ispravio pojedine navode. Član 24. (1) Tužilac može preinačiti tužbu najkasnije do zaključenja pripremnog ročišta ili do početka glavne rasprave, ako pripremno ročište nije održano. (2) Nakon održavanja pripremnog ročišta, a najkasnije do zaključenja glavne rasprave, Sud može dopustiti preinačenje tužbe samo ako ocijeni da preinačenje nije usmjereno na odugovlačenje postupka i ako tuženi pristaje na preinačenje. (3) Smatrat će se da postoji pristanak tuženog na preinačenje tužbe ako se on upusti u raspravljanje o glavnoj stvari po preinačenoj tužbi, a nije se prije toga protivio preinačenju. (4) Sud će, u slučaju iz stava 2. ovog člana, dopustiti preinačenje tužbe i kad se tuženi protivi preinačenju, ako su ispunjeni svi sljedeći uslovi: 1) tužilac bez svoje krivice nije mogao tužbu preinačiti ranije; 2) tuženi je u mogućnosti da raspravlja po preinačenoj tužbi bez odgađanja glavne rasprave. (5) Protiv rješenja kojim se usvaja ili odbija preinačenje tužbe nije dopuštena posebna žalba. Član 25. (1) Tužilac može, u roku iz člana 24. ovog zakona, tužbu preinačiti i tako da umjesto prvobitnog tuženog tuži drugo lice. (2) Za preinačenje tužbe prema stavu 1. ovog člana potreban je pristanak lica koje treba stupiti u parnicu umjesto prvobitnog tuženog. Ako se prvobitni tuženi već upustio u raspravljanje o glavnoj stvari, potreban je i njegov pristanak. (3) Lice koje stupa u parnicu umjesto prvobitnog tuženog mora primiti parnicu u onom stanju u kom se ona nalazi u trenutku kad u nju stupa. 5. Povlačenje tužbe Član 26. (1) Tužilac može povući tužbu bez pristanka tuženog prije nego što je tužba dostavljena tuženom. Tužba se može povući i nakon dostave tuženom, sve do zaključenja glavne rasprave, ako tuženi na to pristane. Ako se tuženi u roku od osam dana od dana obavijesti o povlačenju tužbe ne izjasni o tome, smatrat će se da je pristao na povlačenje. (2) Povučena tužba smatra se kao da nije ni bila podnesena i može se ponovo podnijeti. 6. Postojanje parnice Član 27. (1) Parnica počinje teći dostavom tužbe tuženom. (2) U pogledu zahtjeva koji je stranka postavila tokom postupka, parnica počinje teći od trenutka kad je o tom zahtjevu obaviještena protivna stranka. (3) Dok parnica teče, ne može se u pogledu istog zahtjeva pokrenuti nova parnica među istim strankama, a ako takva parnica bude pokrenuta, Sud će tužbu odbaciti. (4) Ako među istim strankama već teče druga parnica o istom zahtjevu pred sudom u Bosni i Hercegovini, stranke su o tome dužne obavijestiti Sud. (5) Sud će tokom cijelog postupka po službenoj dužnosti paziti teče li već druga parnica o istom zahtjevu među istim strankama pred sudom u Bosni i Hercegovini. Član 28. (1) Ako koja od stranaka otuđi stvar ili pravo o kojem teče parnica, to ne sprečava da se parnica među istim strankama dovrši. (2) Lice koje je pribavilo stvar ili pravo o kojem teče parnica može stupiti u parnicu umjesto tužioca, odnosno tuženog, samo ako na to pristanu obje stranke. IV - PRIPREMANJE GLAVNE RASPRAVE 1. Opće odredbe Član 29. (1) Sud će odmah nakon prijema tužbe početi pripreme za glavnu raspravu. (2) Pripreme za glavnu raspravu obuhvataju prethodno ispitivanje tužbe, dostavu tužbe na obavezni odgovor, održavanje pripremnog ročišta i zakazivanje glavne rasprave. Član 30. U toku pripremanja glavne rasprave stranke mogu upućivati podneske u kojima će navesti činjenice na kojima zasnivaju svoje zahtjeve, te predložiti dokaze kojima se utvrđuju te činjenice. Član 31. (1) Sud u toku pripremanja glavne rasprave donosi odluke o upravljanju postupkom u skladu s odredbama ovog zakona. (2) Protiv rješenja iz stava 1. ovog člana nije dopuštena posebna žalba. Član 32. Sud može u toku pripremanja glavne rasprave donijeti presudu na osnovu priznanja, presudu na osnovu odricanja i presudu zbog propuštanja, te primiti na zapisnik nagodbu stranaka. 2. Prethodno ispitivanje i dostava tužbe Član 33. Kad utvrdi da je tužba nerazumljiva ili da ne sadrži elemente propisane odredbom člana 20. ovog zakona (nepotpuna tužba), ili da postoje nedostaci koji se tiču sposobnosti tužioca ili tuženog da budu stranke u parnici, ili nedostaci u pogledu zakonskog zastupanja stranke, ili nedostaci koji se odnose na ovlaštenje zastupnika da pokrene parnicu kad je takvo ovlaštenje potrebno, Sud će, radi otklanjanja tih nedostataka, preduzeti potrebne radnje predviđene odredbama čl. 239. i 276. ovog zakona. Član 34. (1) Nakon prethodnog ispitivanja tužbe Sud donosi rješenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi: 1) da rješavanje o tužbenom zahtjevu ne spada u sudsku nadležnost; 2) da je tužba podnesena neblagovremeno, ako je posebnim propisima određen rok za podnošenje tužbe; 3) da o istom zahtjevu već teče parnica; 4) da je stvar pravosnažno presuđena; 5) da je o predmetu spora sklopljena sudska nagodba; 6) da se tužilac pred sudom odrekao tužbenog zahtjeva; 7) da ne postoji pravni interes tužioca za podnošenje tužbe za utvrđenje; ili 8) da tužilac u roku koji je Sud odredio nije otklonio nedostatke iz člana 33. ovog zakona. (2) Sud donosi rješenje kojim se Sud oglašava nenadležnim i predmet ustupa drugom sudu, ako utvrdi da nije stvarno nadležan da rješava o tužbenom zahtjevu. Član 35. Ako smatra da nema dovoljno činjenica za donošenje odluke o pitanju koje se postavilo u toku prethodnog ispitivanja tužbe, Sud će o tom pitanju odluku donijeti naknadno, čim bude raspolagao s dovoljno činjenica. Član 36. Tužba s prilozima dostavlja se tuženom na odgovor u roku od 30 dana od dana prijema ispravne i potpune tužbe u Sudu. 3. Odgovor na tužbu a) Odgovor na tužbu i njegov sadržaj Član 37. (1) Nakon prijema tužbe s prilozima, tuženi je dužan najkasnije u roku od 30 dana dostaviti Sudu pismeni odgovor na tužbu. (2) Prilikom dostavljanja tužbe tuženom, Sud će poučiti tuženog o obavezi iz stava 1. ovog člana, o tome šta treba sadržavati odgovor na tužbu i obavijestiti ga o posljedicama nedostavljanja odgovora na tužbu u određenom roku. Član 38. (1) U odgovoru na tužbu, tuženi će istaći moguće procesne prigovore i izjasniti se da li priznaje ili osporava postavljeni tužbeni zahtjev, te navesti i druge podatke koje, u skladu s odredbama člana 274. ovog zakona, mora imati svaki podnesak. (2) Ako tuženi osporava tužbeni zahtjev, odgovor na tužbu mora sadržavati i razloge iz kojih se tužbeni zahtjev osporava, činjenice na kojima tuženi zasniva svoje navode, dokaze kojima se utvrđuju te činjenice, te pravni osnov za navode tuženog. Član 39. Kad je u ovom zakonu predviđeno da stranka može staviti određeni prigovor ili prijedlog ili preduzeti kakvu drugu parničnu radnju dok se tuženi ne upusti u raspravljanje o glavnoj stvari, takav prigovor, odnosno prijedlog može se staviti dok Sud ne primi odgovor na tužbu. Član 40. Kad utvrdi da je odgovor na tužbu nerazumljiv ili nepotpun, Sud će radi otklanjanja tih nedostataka postupiti u skladu s odredbom člana 276. ovog zakona. b) Protutužba i odgovor na protutužbu Član 41. (1) Tuženi može u odgovoru na tužbu, a najkasnije na pripremnom ročištu, podnijeti protutužbu, ako je zahtjev protutužbe u vezi s tužbenim zahtjevom, ili ako se ti zahtjevi mogu prebiti, ili ako se protutužbom traži utvrđenje nekog prava ili pravnog odnosa o čijem postojanju ili nepostojanju zavisi u cijelosti ili djelimično odluka o tužbenom zahtjevu. (2) Nakon održavanja pripremnog ročišta, protutužba se može podnijeti samo ako tuženi na to pristane i ako Sud ocijeni da podnošenje protutužbe nije usmjereno na odugovlačenje postupka. (3) Protutužba se ne može podnijeti ako je za zahtjev iz protutužbe stvarno nadležan drugi sud. (4) Odredbe ovog zakona o tužbi i odgovoru na tužbu na odgovarajući način se primjenjuju i na protutužbu i odgovor na protutužbu, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. 4. Pripremno ročište a) Opće odredbe Član 42. (1) Nakon prijema odgovora na tužbu, odnosno odgovora na protutužbu, Sud će zakazati pripremno ročište. (2) Ako tuženi nije dostavio odgovor na tužbu, a tužilac u tužbi nije tražio donošenje presude zbog propuštanja, Sud će zakazati pripremno ročište nakon proteka roka za podnošenje odgovora na tužbu. (3) Datum održavanja pripremnog ročišta Sud će, u pravilu, odrediti uz prethodnu konsultaciju sa strankama. (4) Pripremno ročište održat će se, u pravilu, najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema u Sudu pismenog odgovora na tužbu, odnosno od dana proteka roka za podnošenje odgovora na tužbu, ili, ako je tuženi podnio protutužbu, u roku od 30 dana od dana prijema odgovora na protutužbu. Član 43. Održavanje pripremnog ročišta je obavezno, osim u slučajevima u kojima Sud, nakon ispitivanja tužbe i odgovora na tužbu, utvrdi da među strankama nema spornih činjenica ili da zbog jednostavnosti spora održavanje pripremnog ročišta nije potrebno. Član 44. U pozivu za pripremno ročište Sud će obavijestiti stranke o posljedicama izostanka s pripremnog ročišta, kao i o tome da su dužne najkasnije na pripremnom ročištu iznijeti sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahtjeve i predložiti sve dokaze koje žele izvesti u toku postupka, te na pripremno ročište donijeti sve isprave i predmete koje žele upotrijebiti kao dokaz. Član 45. (1) Pripremno ročište počinje tako što tužilac ukratko izlaže tužbu, a zatim tuženi ukratko izlaže odgovor na tužbu. (2) Kad je potrebno, Sud će zatražiti od stranaka razjašnjenje u vezi s njihovim navodima ili prijedlozima. Član 46. (1) Nakon izlaganja tužbe i odgovora na tužbu, raspravljat će se o pitanjima koja se odnose na smetnje za dalji tok postupka. O tim pitanjima mogu se na pripremnom ročištu izvoditi dokazi kad je to potrebno. (2) Sud će, po prigovoru stranke ili po službenoj dužnosti, postupiti u skladu s odredbama člana 34. ovog zakona, ako odredbama ovog zakona nije drugačije određeno. (3) Ako Sud ne usvoji prigovor da postoji koja od smetnji za vođenje postupka, odluku o prigovoru donijet će zajedno s odlukom o glavnoj stvari. (4) Protiv odluke iz stava 3. ovog člana nije dopuštena posebna žalba. Član 47. U daljem toku pripremnog ročišta raspravljat će se o prijedlozima stranaka i činjeničnim navodima kojima stranke obrazlažu svoje prijedloge. Član 48. (1) Sud će prema rezultatima raspravljanja na pripremnom ročištu odlučiti o čemu će se raspravljati i koji će se dokazi izvesti na glavnoj raspravi. (2) Prijedloge koje ne smatra bitnim za donošenje odluke Sud će odbiti i u rješenju naznačiti razlog odbijanja. (3) Protiv rješenja iz stava 2. ovog člana nije dopuštena posebna žalba. (4) Sud nije u daljem toku parnice vezan za svoja ranija rješenja iz ovog člana. Član 49. (1) Ako Sud, na prijedlog stranke, odredi izvođenje dokaza vještačenjem, uvijek će odrediti rok u kom vještak treba pripremiti i dostaviti svoj nalaz i mišljenje. (2) Pri određivanju ovog roka Sud će voditi računa o tome da pismeni nalaz i mišljenje mora dostaviti strankama najkasnije osam dana prije održavanja ročišta za glavnu raspravu. Član 50. (1) Ako pred Sudom teče više parnica između istih lica ili u kojim je isto lice protivnik raznih tužilaca ili raznih tuženih, Sud može, uz saglasnost stranaka, rješenjem spojiti sve te parnice radi zajedničkog raspravljanja, ako bi se time ubrzalo raspravljanje ili smanjili troškovi. Za sve spojene parnice Sud će donijeti zajedničku presudu. (2) Sud može, uz saglasnost stranaka, odrediti da se odvojeno raspravlja o pojedinim zahtjevima iz iste tužbe, te će nakon završetka odvojenog raspravljanja donijeti posebne odluke o tim zahtjevima. (3) Rješenja iz st. 1. i 2. ovog člana mogu se, u pravilu, donijeti najkasnije na pripremnom ročištu ili do početka glavne rasprave, ako pripremno ročište nije održano. (4) Protiv rješenja iz st. 1 i 2. ovog člana nije dopuštena posebna žalba. Član 51. (1) Ako na pripremno ročište ne dođe tužilac, a bio je uredno obaviješten, smatrat će se da je tužba povučena, osim ako tuženi ne zahtijeva da se ročište održi. (2) Ako na pripremno ročište ne dođe uredno obaviješten tuženi, ročište će se održati bez njegovog prisustva. Član 52. Na pripremnom ročištu Sud ima u pogledu upravljanja postupkom sva ovlaštenja koja ima i na glavnoj raspravi. b) Medijacija i sudska nagodba Član 53. (1) Najkasnije na pripremnom ročištu, Sud može, ukoliko ocijeni da je to svrsishodno s obzirom na prirodu spora i druge okolnosti, predložiti strankama da spor riješe u postupku medijacije, kako je predviđeno posebnim zakonom. (2) Takav prijedlog mogu staviti i stranke sporazumno do zaključenja glavne rasprave. Član 54. Stranke mogu zaključiti nagodbu o predmetu spora u toku cijelog postupka (sudska nagodba). Član 55. (1) Sud će, na način koji ne ugrožava njegovu nepristrasnost, na pripremnom ročištu, kao i u toku cijelog postupka, nastojati da stranke zaključe sudsku nagodbu. (2) U cilju doprinošenja nagodbi, Sud može, kada ocijeni da je to osnovano, strankama predložiti kako da se nagode, vodeći računa o željama stranaka, prirodi spora, odnosima među strankama i drugim okolnostima. Član 56. (1) Sudska nagodba može se odnositi na tužbeni zahtjev ili na jedan njegov dio. (2) Pred Sudom se ne može zaključiti nagodba u pogledu zahtjeva kojima stranke ne mogu raspolagati (član 8. stav 2.). (3) Kada Sud donese rješenje kojim ne dopušta nagodbu stranaka, zastat će s postupkom dok to rješenje ne postane pravosnažno. Član 57. (1) Sporazum stranaka o nagodbi unosi se u zapisnik. (2) Nagodba je zaključena kad stranke potpišu zapisnik. (3) Nagodba sadrži i sporazum o troškovima. Ako stranke ne postignu sporazum o troškovima, mogu se dogovoriti da odluku o troškovima donese Sud. (4) Sud će strankama izdati ovjeren prijepis zapisnika u koji je unesena nagodba. Član 58. Sudska nagodba ima snagu izvršnog naslova. Član 59. (1) Sudska nagodba može se pobijati samo tužbom. (2) Sudska nagodba može se pobijati ako je zaključena u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare. (3) Tužba iz stava 1. ovog člana može se podnijeti u roku od tri mjeseca od dana saznanja za razloge pobijanja, a najkasnije u roku od pet godina od dana zaključenja sudske nagodbe. Član 60. Sud će u toku cijelog postupka po službenoj dužnosti paziti da li se vodi parnica o predmetu o kojem je ranije bila zaključena sudska nagodba, pa ako utvrdi da se radi o takvoj parnici, odbacit će tužbu. c) Zakazivanje ročišta za glavnu raspravu Član 61. (1) Na pripremnom ročištu Sud će rješenjem odrediti: 1) dan i sat održavanja glavne rasprave; 2) pitanja o kojima će se raspravljati na glavnoj raspravi; 3) dokaze koji će se izvesti na glavnoj raspravi; 4) lica koja će biti pozvana na glavnu raspravu. (2) Glavna rasprava će se, u pravilu, održati najkasnije u roku od 30 dana od dana održavanja pripremnog ročišta. (3) Sud može odrediti da se glavna rasprava održi odmah nakon pripremnog ročišta. (4) Ako se procjenjuje da će glavna rasprava trajati duže od jednog dana, ročište će biti zakazano za onoliko dana uzastopno koliko je neophodno da se rasprava održi u kontinuitetu. Član 62. Sa sadržajem rješenja iz stava 1. člana 61. ovog zakona upoznat će se prisutna stranka, te joj se neće dostavljati rješenje, niti poziv za glavnu raspravu. Sud će obavijestiti prisutnu stranku i o posljedicama izostanka s ročišta za glavnu raspravu. Član 63. (1) Sud će na ročište za glavnu raspravu pozvati stranke koje nisu bile prisutne na pripremnom ročištu, kao i svjedoke i vještake koje je na pripremnom ročištu odlučio pozvati. (2) U pozivu za glavnu raspravu, Sud će obavijestiti pozvane o posljedicama izostanka s ročišta. (3) Stranci koja nije bila prisutna na pripremnom ročištu uz poziv za glavnu raspravu dostavlja se ovjeren prijepis rješenja iz stav člana 61.stav 1. ovog zakona. V - GLAVNA RASPRAVA 1. Tok glavne rasprave Član 64. (1) Predsjednik vijeća otvara glavnu raspravu i objavljuje sastav vijeća i predmet raspravljanja. (2) Nakon toga, predsjednik vijeća utvrđuje jesu li došla sva pozvana lica, pa ako nisu, provjerava jesu li odsutna lica uredno pozvana i imaju li opravdan razlog za izostanak. (3) Ako tužilac bez opravdanog razloga ne dođe na ročište za glavnu raspravu, a bio je uredno pozvan, smatrat će se da je povukao tužbu, osim ako se tuženi na tom ročištu upusti u raspravljanje. (4) Ako na ročište za glavnu raspravu bez opravdanog razloga ne dođe tuženi, a bio je uredno pozvan, rasprava će se održati bez njegovog prisustva. Član 65. (1) Sud će prvo, po prigovoru stranke ili po službenoj dužnosti, utvrditi postoje li procesne smetnje za dalje postupanje i postupiti u skladu s odredbama člana 34. ovog zakona, ako odredbama ovog zakona nije drugačije predviđeno. (2) Ako Sud ne usvoji prigovor iz stava 1. ovog člana, bez obzira da li je o njemu raspravljano odvojeno od glavne stvari ili zajedno s njom, odluku o prigovoru donijet će zajedno s odlukom o glavnoj stvari. (3) Protiv rješenja kojim se odbijaju prigovori stranaka iz stava 1. ovog člana nije dopuštena posebna žalba. Član 66. (1) Glavna rasprava odvija se sljedećim redom: 1) Tužilac ukratko izlaže sva bitna pitanja iz tužbe, uključujući izvođenje dokaza čitanjem isprava; 2) Tuženi ukratko izlaže odgovor na tužbu i daje odgovor na bitne navode tužioca iz tačke 1. ovog stava; 3) Ako je stavljen prijedlog za izvođenje dokaza saslušanjem stranaka, saslušavaju se stranke, i to prvo tužilac, a zatim tuženi; 4) Saslušavaju se svjedoci, i to prvo svjedoci tužioca, a zatim svjedoci tuženog; 5) Izvode se ostali dokazi, uključujući i vještačenje; 6) Nakon izvođenja svih dokaza, obje stranke, počevši od tužioca, imaju pravo da se obrate Sudu završnim izlaganjem, kojim se rezimiraju pravni i činjenični aspekti predmeta; 7) Sud može dopustiti tužiocu da se ukratko izjasni na završno izlaganje tuženog; 8) Ako je tužiocu dopušteno da se izjasni na završno izlaganje tuženog, i tuženi će imati pravo da se ukratko izjasni na konačne navode tužioca. (2) Izuzetno, Sud može odrediti redoslijed odvijanja glavne rasprave drugačiji od redoslijeda predviđenog u stavu 1. ovog člana. Član 67. (1) Sud će voditi računa da se glavna rasprava odvija na pravilan način, bez nepotrebnih odgađanja, te da se raspravlja samo o pitanjima bitnim za donošenje odluke. (2) Predsjednik vijeća se u toku glavne rasprave brine o održavanju reda u sudnici i o dostojanstvu Suda. (3) Sud će kazniti lica koja narušavaju red u sudnici ili vrijeđaju dostojanstvo suda i drugih učesnika u postupku u skladu s odredbama ovog zakona o nepoštivanju Suda. Član 68. Postupak na glavnoj raspravi odvija se usmeno, a dokazi se izvode neposredno pred Sudom, ukoliko nije drugačije predviđeno ovim zakonom. Član 69. (1) Stranka treba u izlaganjima iznijeti činjenice potrebne za obrazloženje svojih prijedloga, ponuditi dokaze potrebne za utvrđivanje svojih navoda, te se izjasniti o navodima i ponuđenim dokazima protivne stranke. (2) Stranke mogu tokom glavne rasprave iznositi nove činjenice i predlagati nove dokaze samo ako učine vjerovatnim da ih bez svoje krivice nisu bili u mogućnosti iznijeti, odnosno predložiti na pripremnom ročištu. Član 70. Stranke iznose i svoja pravna shvatanja koja se odnose na predmet spora. Član 71. (1) Prilikom izvođenja dokaza saslušanjem stranaka, stranku prvo ispituje njen punomoćnik, a nakon toga suprotna stranka. (2) Ako stranka koja se saslušava nema punomoćnika, najprije je ispituje Sud. Član 72. Stranke ispituju svjedoke i vještake. Predsjednik vijeća prvo daje riječ stranci koja je predložila svjedoka ili vještaka, zatim suprotnoj strani, a zatim, ukoliko je potrebno, ponovo stranci koja ih je predložila. Član 73. Predsjednik vijeća, a po njegovom odobrenju i članovi vijeća mogu postavljati pitanja strankama, svjedocima ili vještacima u svakoj fazi saslušanja. Član 74. (1) Sud će odbiti provođenje procesnih radnji koje nisu bitne za postupak. (2) Sud neće dopustiti postavljanje pitanja u kojima je sadržano kako na njih treba odgovoriti. (3) Sud neće dopustiti pitanja koja su nebitna za predmet i pitanja na koja je već dovoljno odgovoreno. (4) Na zahtjev stranke, u zapisnik će se unijeti pitanja koja Sud nije dopustio. (5) Sud neće dopustiti vrijeđanje i uznemiravanje stranaka, svjedoka i vještaka za vrijeme ispitivanja. Član 75. (1) Saslušani svjedoci i vještaci ostaju u sudnici, ako im Sud to naloži. (2) Ako stranka to zahtijeva, a svjedok je još uvijek prisutan, Sud može odlučiti da svjedoka koji je već saslušan na istom ročištu za glavnu raspravu još jednom pozove na ponovno saslušanje. Član 76. (1) Sud nije vezan za svoje rješenje koje se odnosi na rukovođenje raspravom. (2) Protiv rješenja koja se odnose na rukovođenje raspravom nije dopuštena posebna žalba. Član 77. Nakon što budu okončane sve faze glavne rasprave i predmet bude spreman za presuđenje, Sud će proglasiti da je glavna rasprava zaključena. 2. Odgađanje i nastavak ročišta Član 78. (1) Sud može odgoditi zakazano ročište za glavnu raspravu prije njegovog održavanja, ako utvrdi da nisu ispunjene zakonske pretpostavke za njegovo održavanje ili da dokazi čije je izvođenje određeno neće biti pribavljeni do ročišta (odgađanje ročišta). (2) Sud je dužan, najkasnije osam dana prije održavanja ročišta, provjeriti da li su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana. (3) Kad odgodi ročište, Sud će o vremenu održavanja novog ročišta odmah obavijestiti sve pozvane. Član 79. (1) Sud može, na prijedlog stranke, odgoditi započeto ročište (odgađanje ročišta) samo iz sljedećih razloga: 1) ako bez krivice stranke, koja predlaže odgađanje ročišta, na ročištu nije moguće izvesti neki od dokaza čije je izvođenje određeno, a koji je važan za pravilno donošenje odluke; 2) ako obje stranke predlažu odgađanje radi pokušaja mirnog rješenja spora ili zaključenja sudske nagodbe. (2) Stranka može samo jednom tražiti odgađanje ročišta iz istog razloga. (3) Kad se ročište odgodi, Sud će prisutnima odmah saopćiti mjesto i vrijeme novog ročišta. Sud nije dužan o mjestu i vremenu novog ročišta obavijestiti stranku koja nije bila prisutna odgođenom ročištu, a bila je uredno obaviještena. Član 80. Ako na ročištu nije moguće izvesti neki od dokaza čije je izvođenje određeno, Sud može odlučiti da se rasprava nastavi, s tim da se naknadno, na novom ročištu, izvede samo taj dokaz, i iznesu navodi u vezi s njim. Član 81. Na novom ročištu zakazanom nakon odgađanja rasprave, radnje koje su već provedene ponovo se provode samo ako se ročište drži pred novim vijećem ili ako sud smatra da je to neophodno za pravilno donošenje presude. Član 82. (1) Ročište za glavnu raspravu ne može se odgoditi na neodređeno vrijeme. (2) Ročište za glavnu raspravu ne može se odgoditi duže od 30 dana, osim u slučaju iz člana 96. ovog zakona. (3) Predsjednik vijeća je o svakom odgađanju ročišta dužan obavijestiti predsjednika Suda. Predsjednik Suda vodi evidenciju o odgađanjima ročišta za svakog sudiju pojedinačno, koji u predmetu postupa kao predsjednik vijeća. (4) Prilikom odgađanja ročišta Sud će datum održavanja novog ročišta, u pravilu, odrediti uz prethodnu konsultaciju sa strankama. (5) Kada odgodi ročište, Sud je dužan preduzeti sve radnje koje mu stoje na raspolaganju kako bi se do sljedećeg ročišta otklonili uzroci koji su doveli do odgađanja, te kako bi se na tom ročištu rasprava mogla zaključiti. (6) Protiv rješenja Suda kojim se odgađa ročište ili rješenja kojim se odbijaju prijedlozi stranaka za odgađanje ročišta, nije dopuštena posebna žalba. Član 83. Ako se započeto ročište ne može okončati u toku istog dana, Sud će odrediti nastavak ročišta za sljedeći radni dan (nastavak ročišta). Član 84. Odredbe čl. 78., 79., 82. i 83 ovog zakona, na odgovarajući način, primjenjuju se na pripremno ročište. 3. Javnost glavne rasprave Član 85. (1) Glavna rasprava je javna. (2) Raspravi mogu prisustvovati samo punoljetna lica. (3) Lica koja su prisutna raspravi ne smiju nositi oružje ili opasno oruđe. (4) Odredba stava 3. ovog člana ne odnosi se na pripadnike policije, ako je nošenje oružja neophodno za vršenje njihove dužnosti. Član 86. (1) Sud može isključiti javnost za cijelu glavnu raspravu ili jedan njen dio ako to zahtijevaju interesi čuvanja službene, poslovne ili lične tajne, zaštita interesa maloljetnika, interesi javnog reda ili razlozi morala. (2) Sud može isključiti javnost i kada se mjerama za održavanje reda predviđenim u ovom zakonu ne bi moglo osigurati nesmetano održavanje rasprave. Član 87. (1) Isključenje javnosti ne odnosi se na stranke, njihove zakonske zastupnike, punomoćnike i umješače i ombudsmena. (2) Sud može dopustiti da glavnoj raspravi, na kojoj je javnost isključena, budu prisutna pojedina službena lica, kao i naučni i javni radnici, ako je to od interesa za njihovu službu, odnosno naučnu ili javnu djelatnost. (3) Sud će upozoriti lica koja budu prisutna raspravi na kojoj je javnost isključena da su dužna kao tajnu čuvati ono što su na raspravi saznala, a što nije već poznato javnosti, i upozoriti ih na posljedice odavanja tajne. Član 88. (1) O isključenju javnosti odlučuje Sud rješenjem koje mora biti obrazloženo i javno objavljeno. (2) Protiv rješenja o isključenju javnosti nije dopuštena posebna žalba. Član 89. Odredbe o javnosti na glavnoj raspravi na odgovarajući način će se primjenjivati i na pripremnom ročištu, na ročištu izvan glavne rasprave pred Sudom, te na ročištu pred zamoljenim sudom. VI - DOKAZI I IZVOĐENJE DOKAZA 1. Opće odredbe Član 90. (1) Svaka stranka dužna je dokazati činjenice na kojima zasniva svoj zahtjev. (2) Sud će slobodnom ocjenom dokaza utvrditi činjenice na osnovu kojih će donijeti odluku. Član 91. Sud će naložiti strankama da izvedu i one dokaze koji su bitni za donošenje odluke, a koje stranke nisu predložile, ako utvrdi da stranke idu za tim da raspolažu zahtjevima kojima ne mogu raspolagati u smislu člana 8. stav 2. ovog zakona. Član 92. (1) Ne treba dokazivati činjenice koje je stranka priznala pred Sudom tokom parnice. (2) Ako stranka porekne činjenice koje je priznala, Sud će ocijeniti da li će te činjenice smatrati priznatim ili osporenim. (3) Činjenice čije postojanje zakon pretpostavlja ne treba dokazivati, ali se može dokazivati da te činjenice ne postoje, ako zakonom nije šta drugo određeno. (4) Ne treba dokazivati činjenice koje su općepoznate. Član 93. Ako Sud na osnovu ocjene izvedenih dokaza ne može sa sigurnošću utvrditi neku činjenicu, o postojanju te činjenice zaključit će primjenom pravila o teretu dokazivanja. Član 94. Ako se utvrdi da stranci pripada pravo na naknadu štete, na novčani iznos ili na zamjenjive stvari, ali se tačna visina iznosa, odnosno količina stvari ne može utvrditi ili bi se mogla utvrditi samo s nesrazmjernim teškoćama, Sud će o tome odlučiti prema svojoj ocjeni. Član 95. (1) Dokazi se izvode na glavnoj raspravi. (2) Na prijedlog stranke, podnesen najkasnije na pripremnom ročištu, Sud može odlučiti da se određeni dokazi izvedu pred drugim sudom (zamoljeni sud). U tom slučaju zapisnici o izvedenim dokazima pročitat će se na glavnoj raspravi. (3) Kad Sud donese odluku iz stava 2. ovog člana, u zamolnici za izvođenje dokaza ukratko će opisati predmet spora, izložiti stanje parnice i odrediti koji će se dokazi izvesti, uz naznaku o kojim okolnostima treba posebno voditi računa. (4) O ročištu za izvođenje dokaza pred zamoljenim sudom obavijestit će se stranke. (5) Sudija zamoljenog suda ima pri izvođenju dokaza sva ovlaštenja koja ima vijeće kad se dokazi izvode na glavnoj raspravi. (6) Protiv rješenja Suda kojim se određuje izvođenje dokaza pred zamoljenim sudom nije dopuštena posebna žalba. Član 96. (1) Ako se zbog izuzetnih okolnosti neki dokaz ne može izvesti u rokovima predviđenim ovim zakonom, Sud rješenjem može odrediti duži rok za izvođenje dokaza. (2) Kad određeni rok protekne, rasprava će se provesti bez obzira na to što određeni dokaz nije izveden. 2. Uviđaj Član 97. (1) Uviđaj se preduzima kad je za utvrđivanje neke činjenice ili za razjašnjenje neke okolnosti potrebno neposredno opažanje Suda. (2) Uviđaj se može obavljati i uz učešće vještaka. Član 98. Ako u postupku treba razgledati stvar koja se nalazi kod jedne od stranaka, kod trećeg lica, kod organa vlasti ili kod pravnog lica kome je povjereno vršenje javnog ovlaštenja, na odgovarajući način će se primijeniti odredbe čl. 101., 102. i 103. ovog zakona o pribavljanju isprava od ovih organa ili pravnih lica. 3. Isprave Član 99. (1) Isprava koju je u propisanom obliku izdao organ vlasti u granicama svoje nadležnosti, te isprava koju je u takvom obliku izdalo pravno lice u vršenju javnog ovlaštenja, koje mu je povjereno zakonom ili propisom zasnovanim na zakonu (javna isprava), dokazuje istinitost onoga što se u njoj potvrđuje ili određuje. (2) Istu dokaznu snagu imaju i druge isprave koje su posebnim propisima u pogledu dokazne snage izjednačene s javnim ispravama. (3) Dopušteno je dokazivati da su u javnoj ispravi neistinito utvrđene činjenice ili da je isprava nepravilno sastavljena. (4) Ako se posumnja u autentičnost isprave, stranka može tražiti da Sud traži da se o tome izjasni organ, odnosno pravno lice od koga bi ona trebalo da potiče. Član 100. Ako međunarodnim ugovorom nije što drugo određeno, inozemne javne isprave koje su propisno ovjerene imaju, uz uslov uzajamnosti, istu dokaznu snagu kao i domaće javne isprave. Član 101. (1) Stranka je dužna sama podnijeti ispravu na koju se poziva za dokaz svojih navoda. (2) Uz ispravu sastavljenu na stranom jeziku podnosi se i ovjereni prijevod. (3) Ako se isprava nalazi kod organa vlasti ili pravnog lica kome je povjereno vršenje javnog ovlaštenja, a sama stranka ne može isposlovati da se isprava preda ili pokaže, Sud će po prijedlogu stranke narediti tom organu, odnosno licu da ispravu dostave Sudu. Član 102. (1) Kad se jedna stranka poziva na ispravu i tvrdi da se ona nalazi kod druge stranke, Sud može tu stranku pozvati da podnese ispravu, ostavljajući joj za to određeni rok. (2) Stranka ne može uskratiti podnošenje isprave ako se ona sama u parnici pozvala na tu ispravu za dokaz svojih navoda, ili ako je riječ o ispravi koju je po zakonu dužna predati ili pokazati, ili ako se isprava s obzirom na njen sadržaj smatra zajedničkom za obje strane. (3) U pogledu prava stranke da uskrati podnošenje drugih isprava na odgovarajući način će se primjenjivati odredbe čl. 106 i 107. ovog zakona. (4) Kad stranka koja je pozvana da podnese ispravu poriče da se isprava kod nje nalazi, mogu se radi utvrđivanja te činjenice izvoditi dokazi. (5) Sud će, s obzirom na sve okolnosti, cijeniti od kakvog je značaja što stranka koja drži ispravu neće postupiti po rješenju Suda kojim joj se nalaže da podnese ispravu ili poriče da se isprava kod nje nalazi. (6) Protiv odluke suda iz stava 1. ovog člana nije dopuštena posebna žalba. Član 103. (1) Sud može, na prijedlog stranke, narediti trećem licu da podnese ispravu samo kad je ono po zakonu dužno pokazati je ili je podnijeti ili kad je riječ o ispravi koja je po svom sadržaju zajednička za to lice i stranku koja se poziva na ispravu. (2) Prije nego što donese odluku kojem trećem licu naređuje da podnese ispravu, Sud će pozvati treće lice da se o tome izjasni. (3) Kad treće lice poriče svoju dužnost da podnese ispravu koja se kod njega nalazi, Sud će riješiti da li je treće lice dužno podnijeti ispravu. (4) Kad treće lice poriče da se isprava nalazi kod njega, mogu se radi utvrđivanja te činjenice izvoditi dokazi. (5) Pravosnažno rješenje o dužnosti trećeg lica da podnese ispravu može se izvršiti prema pravilima izvršnog postupka. Sud će ovo rješenje po službenoj dužnosti dostaviti nadležnom izvršnom sudu radi prinudnog izvršenja. (6) Treće lice ima pravo na naknadu opravdanih troškova koje je imalo u vezi s podnošenjem isprava. Odredbe člana 113. ovog zakona na odgovarajući način će se primjenjivati i u tom slučaju. 4. Svjedoci Član 104. (1) Svako lice koje se poziva kao svjedok dužno je odazvati se pozivu, a ako ovim zakonom nije drugačije određeno, dužno je i svjedočiti. (2) Kao svjedoci mogu se saslušati samo lica koja su sposobna dati obavijesti o činjenicama koje se dokazuju. (3) Stranka koja predlaže da se određeno lice sasluša kao svjedok mora prije toga naznačiti o čemu ono treba svjedočiti i navesti njegovo ime i prezime i boravište. Član 105. Ne može se saslušati kao svjedok lice koje bi svojim iskazom povrijedilo dužnost čuvanja službene ili vojne tajne, dok ga nadležni organ ne oslobodi te dužnosti. Član 106. (1) Svjedok može uskratiti svjedočenje: 1) o onome što mu je stranka kao svom punomoćniku povjerila; 2) o onome o čemu se stranka ili drugo lice svjedoku kao vjerskom ispovjedniku ispovjedala; 3) o činjenicama koje je svjedok saznao kao advokat, ljekar ili u obavljanju nekog drugog poziva ili neke druge djelatnosti, ako postoji obaveza da se kao tajna čuva ono što se saznalo u obavljanju tog poziva ili djelatnosti. (2) Sud će upozoriti ta lica da u slučajevima navedenim u stavu 1. ovog člana mogu uskratiti davanje iskaza. Član 107. (1) Svjedok može uskratiti odgovor na pojedina pitanja ako bi svojim odgovorom na ta pitanja izložio opasnosti od krivičnog gonjenja sebe ili svoje srodnike po krvi u pravoj liniji do bilo kojeg stepena, a u pobočnoj liniji do trećeg stepena zaključno, svoga bračnog druga ili srodnike po tazbini do drugog stepena zaključno i onda kad je brak prestao, lice s kojim živi u vanbračnoj zajednici ili njegove srodnike do drugog stepena zaključno, te svog staratelja ili štićenika, usvojitelja ili usvojenika. (2) Sud će upozoriti svjedoka da može uskratiti davanje odgovora na postavljeno pitanje. Član 108. (1) Opravdanost razloga za uskraćivanje svjedočenja ili odgovora na pojedina pitanja ocjenjuje Sud pred kojim svjedok treba svjedočiti, nakon što se o tome izjasne stranke. (2) Protiv rješenja iz stava 1. ovog člana stranke nemaju pravo na posebnu žalbu. (3) Svjedok može rješenje iz stava 1. ovog člana pobijati u žalbi protiv rješenja o novčanoj kazni ili o zatvoru zbog toga što je uskratio svjedočenje ili odgovor na pojedino pitanje. Član 109. (1) Svjedoci se pozivaju dostavljanjem pismenog poziva u kojem se navodi ime i prezime i ime jednog roditelja pozvanog, vrijeme i mjesto dolaska, predmet u vezi s kojim se poziva i naznaka da se poziva kao svjedok. U pozivu će se svjedok upozoriti na posljedice neopravdanog izostanka predviđene odredbama člana 347. ovog zakona i na pravo na naknadu troškova iz člana 113. ovog zakona. (2) Svjedoci koji se zbog starosti, bolesti ili teških tjelesnih mana ne mogu odazvati pozivu mogu se saslušati i u svom stanu, odnosno u prostorijama u kojima borave. Član 110. (1) Svjedoci se saslušavaju pojedinačno i bez prisustva svjedoka koji će se kasnije saslušavati. Svjedok je dužan odgovore davati usmeno. (2) Svjedok će se najprije opomenuti da je dužan govoriti istinu i da ne smije ništa prešutjeti, a nakon toga će se upozoriti na posljedice davanja lažnog iskaza. (3) Zatim će se svjedok pitati za ime i prezime, ime jednog roditelja, boravište, mjesto i datum rođenja, godine života i njegov odnos sa strankama. Član 111. (1) Poslije općih pitanja, svjedoka ispituje stranka koja ga je predložila, a nakon toga suprotna stranka. (2) Sud uvijek može postavljati pitanja svjedoku. (3) Svjedok će se uvijek pitati od kuda mu je poznato ono o čemu svjedoči. Član 112. (1) Svjedok koji ne zna jezik na kome se vodi postupak saslušat će se preko tumača. (2) Ako je svjedok gluh, postavljat će mu se pitanja pismeno, a ako je nijem, pozvat će se da pismeno odgovara. Ako se saslušanje ne može obaviti na taj način, pozvat će se kao tumač lice koje se sa svjedokom može sporazumjeti. (3) Sud će tumača upozoriti na dužnost vjernog prenošenja pitanja koja se svjedoku postavljaju i izjava koje svjedok bude davao. Član 113. (1) Svjedok ima pravo na naknadu putnih troškova i troškova za prehranu i prenoćište, te na naknadu nastale zarade, nastale usljed njegove obaveze da svjedoči. (2) Naknadu iz stava 1. ovog člana svjedok mora zahtijevati odmah nakon saslušanja, jer u protivnim gubi pravo na nju. Sud je dužan na to upozoriti svjedoka. (3) U rješenju kojim se odmjeravaju troškovi svjedoku, Sud će odrediti da se određeni iznos isplati iz položenog predujma, a ako predujam nije položen, naredit će stranci da određeni iznos plati svjedoku u roku od osam dana. Žalba protiv tog rješenja ne zadržava izvršenje rješenja. 5. Vještaci Član 114. Sud može, na prijedlog stranke, odrediti izvođenje dokaza vještačenjem kada je radi utvrđenja ili razjašnjenja određenih činjenica potrebno stručno znanje kojim Sud ne raspolaže. Član 115. (1) Stranka koja predlaže vještačenje dužna je u prijedlogu naznačiti predmet i obim vještačenja, te predložiti lice koje će obaviti vještačenje. (2) Protivna stranka izjasnit će se o predloženom vještaku, kao i o predmetu i obimu vještačenja. (3) Ako stranke ne postignu sporazum o licu koje treba biti određeno za vještaka i predmetu i obimu vještačenja, odluku o tome donijet će Sud. Član 116. (1) Vještačenje obavlja jedan vještak. (2) Sud može, na prijedlog stranke, odrediti više vještaka za različite vrste vještačenja. (3) Vještaci se određuju prvenstveno iz reda imenovanih sudskih vještaka za određenu vrstu vještačenja. (4) Složenija vještačenja povjerit će se prvenstveno stručnim ustanovama kao što su bolnice, hemijski laboratoriji, fakulteti i slično. (5) Ako postoje ustanove za određene vrste vještačenja, kao što su vještačenje lažnog novca, rukopisa, daktiloskopsko vještačenje i slično, takva vještačenja povjerit će se, u prvom redu, tim ustanovama. Član 117. Izvođenje dokaza vještačenjem određuje Sud rješenjem koje sadrži: 1) ime i prezime i zanimanje vještaka, 2) predmet spora, 3) obim i predmet vještačenja, 4) rok za podnošenje pismenog nalaza i mišljenja. Član 118. (1) Vještak se uvijek poziva na ročište za glavnu raspravu. (2) Prijepis rješenja iz člana 117. ovog zakona dostavlja se vještaku zajedno s pozivom na ročište za glavnu raspravu. (3) U pozivu će Sud upozoriti vještaka da svoje mišljenje mora iznijeti savjesno i u skladu s pravilima nauke i vještine i obavijestiti ga o posljedicama nedostavljanja nalaza i mišljenja u ostavljenom roku, odnosno neopravdanog izostanka s ročišta i pravu na nagradu i naknadu troškova. Član 119. (1) Vještaci su dužni odazvati se pozivu Suda i iznijeti svoj nalaz i mišljenje. (2) Sud će vještaka na njegov zahtjev osloboditi dužnosti vještačenja iz razloga iz kojih svjedok može uskratiti svjedočenje ili odgovor na pojedino pitanje. (3) Sud može vještaka na njegov zahtjev osloboditi dužnosti vještačenja i iz drugih opravdanih razloga. Oslobođenje od dužnosti vještačenja može tražiti i ovlašteno lice organa ili pravnog lica u kom vještak radi. Član 120. (1) Vještak će biti izuzet iz istih razloga iz kojih može biti izuzet sudija, ali se izuzetno za vještaka može uzeti i lice koje je ranije bilo saslušano kao svjedok. (2) Stranka je dužna podnijeti zahtjev za izuzeće vještaka čim sazna da postoji razlog za izuzeće, a najkasnije prije početka izvođenja dokaza vještačenjem. (3) U zahtjevu za izuzeće vještaka stranka je dužna navesti okolnosti na kojima zasniva svoj zahtjev za izuzeće. (4) O zahtjevu za izuzeće odlučuje Sud. (5) Protiv rješenja kojim se usvaja ili odbija zahtjev za izuzeće nije dopuštena posebna žalba. (6) Ako je stranka saznala za razlog za izuzeće poslije obavljenog vještačenja i prigovara vještačenju iz tog razloga, Sud će postupiti kao da je zahtjev za izuzeće stavljen prije obavljenog vještačenja. Član 121. (1) Vještak svoj pismeni nalaz i mišljenje uvijek dostavlja Sudu prije rasprave, ukoliko Sud ne odredi drugačije. (2) Vještak mora uvijek obrazložiti svoje mišljenje. Član 122. (1) Ako vještak ne dostavi nalaz i mišljenje u ostavljenom roku, Sud će, nakon proteka roka koji strankama ostavi da se o tome pismeno izjasne, odrediti drugog vještaka. (2) Ako vještak dostavi nalaz ili mišljenje koji su nejasni, nepotpuni ili proturječni sami sebi ili izvedenim dokazima, Sud će pozvati vještaka da ih dopuni, odnosno ispravi, i odrediti rok za ponovno dostavljanje nalaza i mišljenja. (3) Ukoliko vještak ni po pozivu Suda ne dostavi potpun i razumljiv nalaz i mišljenje, Sud će, uz prethodno izjašnjenje stranaka, odrediti drugog vještaka. Član 123. Sud dostavlja strankama pismeni nalaz i mišljenje vještaka najmanje osam dana prije ročišta za glavnu raspravu. Član 124. (1) Ročište za glavnu raspravu održat će se i ako vještak ne pristupi na glavnu raspravu. (2) Izuzetno od stava 1. ovog člana, Sud može na prijedlog stranke odgoditi raspravu i zakazati novo ročište na koje će ponovo pozvati vještaka, ako utvrdi da je njegovo prisustvo raspravi neophodno radi razjašnjenja ili dopune nalaza i mišljenja. Član 125. Sud će vještaku dopustiti da razmatra spise, kao i da postavlja pitanja strankama i drugim vještacima u vezi s predmetom vještačenja. Član 126. Protiv rješenja Suda iz čl. 115., 117., 119. i 122. ovog zakona nije dopuštena žalba. Član 127. Vještak ima pravo na naknadu putnih troškova, troškova za prehranu i prenoćište i troškova vještačenja, te pravo na razumnu nagradu za obavljeno vještačenje. Član 128. Ako odredbama ovog zakona nije drugačije određeno, na izvođenje dokaza vještačenjem na odgovarajući način primjenjuju se odredbe o saslušanju svjedoka. Član 129. Odredbe člana 115. stav 1., člana 116. stav 3., člana 118. st. 1. i 3, i čl. 119., 120. i 126. ovog zakona na odgovarajući način se primjenjuju i na tumače. 6. Saslušanje stranaka Član 130. Na prijedlog stranke, Sud će odrediti izvođenje dokaza saslušanjem stranaka. Član 131. Sud će odlučiti da se sasluša samo jedna stranka, ako druga stranka uskrati davanje iskaza ili se ne odazove pozivu Suda. Član 132. (1) Za stranku koja nema parničnu sposobnost saslušat će se njen zakonski zastupnik. Sud može odlučiti da se umjesto ili pored zakonskog zastupnika sasluša sama stranka, ako je njeno saslušanje moguće. (2) Za pravno lice saslušat će se lice koje je zakonom ili pravilima pravnog lica određeno da je zastupa. Član 133. (1) Poziv na ročište dostavit će se punomoćniku stranke, koji je dužan o tome stranku obavijestiti, odnosno ako stranka nema punomoćnika, stranci ili licu koje će se za stranku saslušati. (2) U pozivu će se naznačiti da će se na ročištu izvoditi dokaz saslušanjem stranaka i da će stranka koja dođe na ročište biti saslušana u odsustvu druge stranke. Član 134. Ne mogu se primijeniti nikakve prisilne mjere prema stranci koja se nije odazvala pozivu Suda radi saslušanja niti se stranka može prisiliti na davanje iskaza. Član 135. Odredbe o izvođenju dokaza saslušanjem svjedoka primjenjivat će se i pri izvođenju dokaza saslušanjem stranaka, ako za saslušanje stranaka nije šta drugo propisano. 7. Osiguranje dokaza Član 136. (1) Ako postoji opravdana bojazan da se dokaz neće moći izvesti ili da će njegovo kasnije izvođenje biti otežano, može se tokom, a i prije pokretanja parnice, predložiti da se taj dokaz izvede. (2) Osiguranje dokaza može se tražiti i tokom postupka po prijedlogu za ponavljanje postupka. Član 137. (1) Ako je prijedlog za osiguranje dokaza stavljen tokom parničnog postupka, za postupanje je nadležno vijeće Suda pred kojim je postupak u toku. (2) Kad se traži osiguranje dokaza prije pokretanja postupka, analogno se primjenjuju odredbe prvostepenog postupka pred Sudom. Član 138. U podnesku kojim se traži osiguranje dokaza predlagač je dužan navesti činjenice koje se imaju dokazati, dokaze koje treba izvesti i razloge iz kojih smatra da se kasnije dokaz neće moći izvesti ili da će njegovo izvođenje biti otežano. U podnesku treba navesti ime i prezime protivnika, osim ako iz okolnosti proističe da on nije poznat. Član 139. (1) Podnesak u kojem je stavljen prijedlog za osiguranje dokaza Sud će dostaviti protivniku, ako je poznat, ostavljajući mu odgovarajući rok za odgovor. (2) Izuzetno, ako postoji opasnost za osiguranje dokaza, Sud će o prijedlogu odlučiti i bez prethodnog izjašnjenja protivnika. (3) U rješenju kojim se usvaja prijedlog Sud će odrediti ročište za izvođenje dokaza, navest će činjenice o kojima će se izvoditi dokazi, te dokaze koji će se izvesti. (4) Ako protivniku nije prije bio dostavljen podnesak u kojem je stavljen prijedlog za osiguranje dokaza, on će mu se dostaviti zajedno s rješenjem Suda kojim se usvaja prijedlog za osiguranje dokaza. (5) Sud može, u izuzetnim slučajevima, odrediti da izvođenje dokaza započne i prije nego što se rješenje kojim se usvaja prijedlog za osiguranje dokaza dostavi protivniku. (6) Protiv rješenja Suda kojim se usvaja prijedlog za osiguranje dokaza, te protiv rješenja kojim se odlučuje da izvođenje dokaza započne prije nego što se rješenje dostavi protivniku, nije dopuštena žalba. Član 140. (1) Ako su dokazi izvedeni prije nego što je postupak pokrenut, zapisnik o izvođenju dokaza čuvat će se kod suda pred kojim su dokazi izvedeni. (2) Ako je postupak u toku, a osiguranje dokaza nije izveo Sud (koji vodi postupak), zapisnik će se dostaviti Sudu. VII - SUDSKE ODLUKE 1. Zajedničke odredbe Član 141. Sud donosi odluke na ročištu ili van ročišta. Član 142. (1) Sud donosi odluke u obliku presude ili rješenja. (2) O tužbenom zahtjevu Sud odlučuje presudom, a u postupku zbog smetanja posjeda rješenjem. (3) O svim drugim pitanjima Sud odlučuje rješenjem. (4) Odluka o troškovima u presudi smatra se rješenjem. 2. Presuda a) Opće odredbe Član 143. (1) Presudom Sud odlučuje o zahtjevu koji se tiče glavne stvari i sporednih potraživanja. (2) Ako postoji više zahtjeva, Sud će o svim tim zahtjevima odlučiti jednom presudom. Član 144. (1) Sud može naložiti tuženom da obavi određenu činidbu samo ako je ona dospjela do zaključenja glavne rasprave. (2) Presuda kojom se tuženi obavezuje da preda ili preuzme stvari date u najam ili zakup može se donijeti i prije prestanka tih odnosa. Član 145. Ako je tužilac u tužbi tražio da mu se dosudi određena stvar, a istovremeno je u tužbi ili do zaključenja glavne rasprave izjavio da je voljan umjesto stvari primiti određeni novčani iznos, Sud će, ako usvoji tužbeni zahtjev, izreći u presudi da se tuženi može osloboditi davanja stvari, ako plati taj novčani iznos. Član 146. (1) Kad se stranci u presudi nalaže izvršenje kakve činidbe, odredit će se i rok u kome je tu činidbu dužna izvršiti. (2) Ako posebnim propisima nije drugačije određeno, rok za izvršenje činidbe je 30 dana, ali za činidbe koje se ne sastoje u novčanom davanju Sud može odrediti duži rok. U mjeničnim i čekovnim sporovima taj rok je 15 dana. (3) Rok za izvršenje činidbe počinje teći prvog dana nakon donošenja presude, odnosno ako se presuda dostavlja u skladu s odredbama ovog zakona o dostavi, prvog dana nakon dostave prijepisa presude stranci kojoj je naloženo izvršenje. b) Presuda na osnovu priznanja Član 147. (1) Ako tuženi do zaključenja glavne rasprave prizna tužbeni zahtjev, Sud će bez daljeg raspravljanja donijeti presudu kojom usvaja tužbeni zahtjev (presuda na osnovu priznanja). (2) Sud neće donijeti presudu na osnovu priznanja i kad je udovoljeno potrebnim uslovima, ako nađe da je riječ o zahtjevu kojim stranke ne mogu raspolagati (član 8. stav 2.). (3) Donošenje presude na osnovu priznanja odgodit će se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2. ovog člana prije toga pribave obavijesti. (4) Priznanje tužbenog zahtjeva, na ročištu ili u pismenom podnesku, tuženi može i bez pristanka tužioca opozvati do donošenja presude. c) Presuda na osnovu odricanja Član 148. (1) Ako se tužilac do zaključenja glavne rasprave odrekne tužbenog zahtjeva, Sud će bez daljeg raspravljanja donijeti presudu kojom odbija tužbeni zahtjev (presuda na osnovu odricanja). (2) Za odricanje od tužbenog zahtjeva nije potreban pristanak tuženog. (3) Tužilac može do donošenja presude, na ročištu ili u pisanom podnesku, opozvati odricanje od tužbenog zahtjeva bez pristanka tuženog. d) Presuda zbog propuštanja Član 149. (1) Kad tuženi, kome je uredno dostavljena tužba u kojoj je tužilac predložio donošenje presude zbog propuštanja, ne dostavi pismeni odgovor na tužbu u zakonskom roku, Sud će donijeti presudu kojom se usvaja tužbeni zahtjev (presuda zbog propuštanja), osim ako je tužbeni zahtjev očigledno neosnovan. (2) Tužbeni zahtjev očigledno je neosnovan: 1) ako je tužbeni zahtjev očigledno protivan činjenicama navedenim u tužbi; 2) ako su činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtjev u očiglednoj protivnosti s dokazima koje je sam tužilac predložio ili s činjenicama koje su općepoznate. (3) Ako je zahtjev očigledno neosnovan, Sud će donijeti presudu kojom se odbija tužbeni zahtjev. (4) Presuda zbog propuštanja neće se donijeti o zahtjevu ili dijelu zahtjeva kojim stranke ne mogu raspolagati. Član 150. (1) Protiv presude zbog propuštanja nije dopuštena žalba, ali tuženi može podnijeti prijedlog za povrat u prijašnje stanje u skladu s odredbama ovog zakona. (2) Blagovremeno podnesen prijedlog iz stava 1. ovog člana sprečava da presuda zbog propuštanja postane pravosnažna. (3) Ako prijedlogu tuženog iz stava 1. ovog člana bude udovoljeno, tuženi će podmiriti sve opravdane troškove postupka koji su nastali do donošenja presude zbog propuštanja. e) Donošenje, pismena izrada i dostava presude Član 151. (1) Sud će donijeti presudu i izraditi pismeni otpravak najkasnije u roku od 30 dana od dana zaključenja glavne rasprave. (2) Odredbe članova 189. i 190. ovog zakona, kojima je propisan način donošenja drugostepene presude, analogno se primjenjuju i na prvostepeni postupak, ukoliko ovim zakonom nije drugačije određeno. (3) Ukoliko predsjednik vijeća prekorači rok iz stava 1. ovog člana, dužan je u pismenoj formi izvijestiti predsjednika Suda o razlozima prekoračenja. Član 152. (1) Nakon zaključenja glavne rasprave, Sud će prisutne stranke obavijestiti o datumu donošenja presude. Ako jedna od stranaka nije prisustvovala glavnoj raspravi, Sud će je pismeno obavijestiti o datumu donošenja presude. (2) Stranke, odnosno njihovi zastupnici ili punomoćnici, dužni su sami preuzeti presudu u zgradi Suda, te im Sud neće dostavljati presudu u skladu s odredbama ovog zakona o dostavi. (3) Ako su stranke bile uredno obaviještene o datumu donošenja presude, rok za žalbu protiv presude počinje teći prvog narednog dana nakon donošenja presude. Član 153. (1) U izuzetnim okolnostima, Sud može na zahtjev stranke odlučiti da se dostava presude izvrši na način predviđen odredbama ovog zakona o dostavi. (2) Stranci koja nije bila uredno obaviještena o datumu donošenja presude, Sud će u svakom slučaju dostaviti presudu u skladu s odredbama ovog zakona o dostavi. Član 154. Presuda zbog propuštanja i presuda vijeća Apelacionog odjeljenja donesena bez rasprave dostavlja se strankama u skladu sa odredbama ovog zakona o dostavi. Član 155. U slučaju iz člana 151. stav 3. ovog zakona, Sud će čim bude saznao da će doći do odgode datuma donošenja presude o tome obavijestiti stranke, nakon čega će strankama presudu dostaviti prema odredbama ovog zakona o dostavi. Član 156. U slučajevima iz čl. 153., 154. i 155. ovog zakona, rok za podnošenje pravnog lijeka počinje teći prvog narednog dana nakon dostave prijepisa presude. Član 157. Izvornik presude potpisuje predsjednik vijeća. Član 158. (1) Pismeno izrađena presuda mora imati uvod, izreku, obrazloženje i uputstvo o pravu na izjavljivanje pravnog lijeka protiv presude. (2) Uvod presude sadrži: naziv suda, ime i prezime predsjednika vijeća i članova vijeća, ime i prezime i prebivalište, odnosno boravište stranaka, njihovih zastupnika i punomoćnika, kratku oznaku predmeta spora i njegovu vrijednost, dan zaključenja glavne rasprave, naznaku stranaka, njihovih zastupnika i punomoćnika koji su toj raspravi bili prisutni, te dan kad je presuda donesena. (3) Izreka presude sadrži odluku o usvajanju ili odbijanju pojedinih zahtjeva koji se tiču glavne stvari i sporednih traženja, te odluku o postojanju ili nepostojanju potraživanja istaknutog radi prebijanja. (4) U obrazloženju Sud će izložiti: zahtjeve stranaka i njihove navode o činjenicama na kojima se ti zahtjevi zasnivaju, dokaze i ocjenu dokaza, kao i propise na kojima je sud zasnovao presudu. (5) U obrazloženju presude zbog propuštanja, presude na osnovu priznanja ili presude na osnovu odricanja, iznijet će se samo razlozi koji opravdavaju donošenje takvih presuda. f) Dopunska presuda Član 159. (1) Ako je Sud propustio odlučiti o dijelu zahtjeva ili o svim zahtjevima o kojima se mora odlučiti presudom, a koji su već raspravljeni, stranka može u roku od 30 dana od prijema presude predložiti Sudu da se presuda dopuni. (2) Neblagovremeni ili neosnovani prijedlog za dopunu presude odbacit će, odnosno odbiti Sud bez održavanja ročišta. Član 160. Kad Sud nađe da je prijedlog za dopunu presude osnovan, bez ponovnog otvaranja glavne rasprave donijet će, u roku od osam dana, presudu o zahtjevu koji nije riješen (dopunska presuda). Član 161. (1) Ako je uz prijedlog za dopunu presude podnesena i žalba protiv presude, prvostepeno vijeće zastat će s dostavom te žalbe drugostepenom vijeću dok se ne donese odluka o prijedlogu za dopunu presude i dok ne protekne rok za žalbu protiv te odluke. (2) Ako protiv odluke o dopuni presude bude podnesena žalba, ta žalba zajedno sa žalbom protiv prvostepene presude dostavit će se drugostepenom vijeću. (3) Ako se prvostepena presuda pobija žalbom samo zato što prvostepeno vijeće nije presudom odlučilo o svim zahtjevima stranaka koji su predmet parnice, žalba će se smatrati prijedlogom stranke da se donese dopunska presuda. g) Ispravljanje presude Član 162. (1) Pogreške u imenima i brojevima, i druge očite pogreške u pisanju i računanju, nedostatke u obliku i nesaglasnost prijepisa presude s izvornikom ispravit će Sud u svako doba. (2) Ispravljanje će se obaviti posebnim rješenjem i unijeti na kraju izvornika, a strankama će se dostaviti prijepis rješenja. (3) Ako između izvornika i prijepisa presude postoji nesaglasnost u pogledu neke odluke sadržane u izreci presude, strankama će se dostaviti ispravljeni prijepis presude s naznakom da se tim prijepisom presude zamjenjuje prijašnji prijepis presude. U takvom slučaju rok za izjavljivanje pravnog lijeka u pogledu ispravljenog dijela presude teče od dana dostave ispravljenog prijepisa presude. (4) O ispravljanju presude Sud može odlučiti bez saslušanja stranaka. h) Pravosnažnost presude Član 163. (1) Presuda koja se više ne može pobijati žalbom postaje pravosnažna. (2) Sud tokom cijelog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravosnažno presuđena i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtjevu o kojem je već pravosnažno odlučeno, odbacit će tužbu. (3) Ako je u presudi odlučeno o potraživanju koje je tuženi istakao prigovorom radi prebijanja, odluka o postojanju ili nepostojanju tog potraživanja postaje pravosnažna. Član 164. (1) Sud je vezan za svoju presudu čim je donesena. (2) Presuda prema strankama ima učinak od dana donošenja, a od dana kad im je dostavljena u slučajevima u kojima strankama prema odredbama ovog zakona presudu dostavlja Sud. 3. Rješenje Član 165. (1) Sva rješenja koja se donose na ročištu objavljuje predsjednik vijeća. (2) Rješenje koje je na ročištu objavljeno dostavit će se strankama u ovjerenom prijepisu samo ako je protiv tog rješenja dopuštena posebna žalba, ili ako se na osnovu rješenja može odmah tražiti izvršenje, ili ako to zahtijeva upravljanje parnicom. (3) Sud je vezan za svoja rješenja ako se ona ne odnose na upravljanje parnicom ili ako ovim zakonom nije šta drugo određeno. (4) Kad se rješenje ne dostavlja pismeno, ono prema strankama ima učinak čim je objavljeno. Član 166. Rješenja koja Sud donosi izvan ročišta saopćavaju se strankama dostavom ovjerenog prijepisa rješenja. Član 167. (1) Rješenje mora biti obrazloženo ako se njime odbija prijedlog stranke ili ako se njime rješava o prijedlozima stranaka koji su među sobom u opreci, a može biti obrazloženo i u drugim slučajevima kad je to potrebno. (2) Pismeni sastav rješenja treba sadržavati uvijek uvod i izreku, a obrazloženje samo ako prema stavu 1. ovog člana rješenje mora biti obrazloženo. Član 168. Rješenja o kaznama izrečenim prema odredbama ovog zakona izvršavaju se po službenoj dužnosti. Član 169. (1) Odredbe člana 146., 157. do 162. i člana 164. stav 2. ovog zakona na odgovarajući način će se primjenjivati i na rješenja. (2) Odredbe čl. 151. do 153. i čl. 155. i 156. ovog zakona na odgovarajući način će se primjenjivati i na rješenja iz člana 198. stav 2. ovog zakona. B. POSTUPAK PO PRAVNIM LIJEKOVIMA VIII - REDOVNI PRAVNI LIJEKOVI 1. Žalba protiv presude a) Pravo na žalbu Član 170. (1) Protiv presude donesene u prvom stepenu stranke mogu podnijeti žalbu u roku od 30 dana od dana donošenja presude, odnosno ako se presuda dostavlja u skladu s odredbama ovog zakona o dostavi, 30 dana nakon dostave prijepisa presude, ako u ovom zakonu nije određen drugi rok. U mjeničnim i čekovnim sporovima taj rok je 15 dana. (2) Blagovremeno podnesena žalba sprečava da presuda postane pravosnažna u dijelu koji se pobija žalbom. (3) O žalbi protiv presude odlučuje vijeće Apelacionog odjeljenja Suda (drugostepeno vijeće). Član 171. (1) Stranka se može odreći prava na žalbu od trenutka prijema presude. (2) Do donošenja odluke drugostepenog vijeća stranka može odustati od već podnesene žalbe. (3) Odricanje ili odustanak od žalbe ne može se opozvati. b) Sadržaj žalbe Član 172. ŽŽalba mora sadržati: 1) označenje presude protiv koje se izjavljuje žalba; 2) izjavu da se presuda pobija u cjelini ili u određenom dijelu; 3) razlog žalbe; 4) potpis podnosioca žalbe. Član 173. (1) Ako žalba ne sadrži podatke iz člana 172. ovog zakona (nepotpuna žalba), predsjednik prvostepenog vijeća će rješenjem protiv koga nije dopuštena žalba pozvati žalioca da u roku od osam dana dopuni ili ispravi žalbu. (2) Ako žalilac u roku iz stava 1. ovog člana ne postupi po traženju Suda, Sud će rješenjem odbaciti žalbu kao nepotpunu. Član 174. (1) U žalbi se ne mogu iznositi nove činjenice i predlagati novi dokazi, osim ako žalilac pruži dokaze da ih bez svoje krivice nije mogao iznijeti, odnosno predložiti do zaključenja glavne rasprave. (2) Pozivajući se na nove činjenice, žalilac je dužan navesti dokaze kojima bi se te činjenice utvrdile, a predlažući nove dokaze, dužan je navesti činjenice koje tim dokazima treba utvrditi. (3) Prigovor zastare i prigovor radi prebijanja koji nisu izneseni pred prvostepenim vijećem ne mogu se iznositi u žalbi. (4) Ako su zbog iznošenja novih činjenica i predlaganja novih dokaza uzrokovani troškovi u postupku u povodu žalbe, te troškove će, nezavisno od ishoda spora, podmirivati ona stranka koja je iznijela nove činjenice, odnosno predložila nove dokaze. c) Razlozi zbog kojih se presuda može pobijati Član 175. (1) Presuda se može pobijati: 1) zbog povrede odredbi parničnog postupka; 2) zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja; 3) zbog pogrešne primjene materijalnog prava. (2) Presuda na osnovu priznanja i presuda na osnovu odricanja mogu se pobijati zbog povrede odredbi parničnog postupka ili zbog toga što je izjava o priznanju, odnosno o odricanju data u zabludi ili pod uticajem prisile ili prevare. Član 176. Povreda odredbi parničnog postupka postoji ako Sud u toku postupka nije primijenio ili je nepravilno primijenio koju odredbu ovog zakona, a to je bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude. Član 177. (1) Pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje postoji kad je Sud neku odlučnu činjenicu pogrešno utvrdio, odnosno kad je nije utvrdio. (2) Nepotpuno utvrđeno činjenično stanje postoji i kad na to upućuju nove činjenice ili novi dokazi. Član 178. Pogrešna primjena materijalnog prava postoji kad Sud nije primijenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primijeni ili kad takvu odredbu nije pravilno primijenio. d) Postupak po žalbi Član 179. ŽŽalba se podnosi Sudu (prvostepenom vijeću) koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju primjeraka za Sud i protivnu stranku. Član 180. (1) Neblagovremenu, nepotpunu ili nedopuštenu žalbu odbacit će rješenjem predsjednik prvostepenog vijeća bez održavanja ročišta. (2) Žalba je neblagovremena ako je podnesena nakon proteka zakonskog roka za njeno podnošenje. (3) Žalba je nedopuštena ako je žalbu podnijelo lice koje nije ovlašteno za podnošenje žalbe, ili lice koje se odreklo ili je odustalo od žalbe, ili ako lice koje je podnijelo žalbu nema pravnog interesa za podnošenje žalbe. Član 181. (1) Primjerak blagovremene, potpune i dopuštene žalbe dostavit će prvostepeno vijeće protivnoj stranci odmah, a najkasnije u roku od osam dana od dana prijema žalbe. Protivna stranka može u roku od osam dana od prijema žalbe podnijeti tom vijeću odgovor na žalbu. (2) Primjerak odgovora na žalbu dostavit će prvostepeno vijeće žaliocu odmah, a najkasnije u roku od osam dana od prijema odgovora na žalbu. (3) Neblagovremeno podnesen odgovor na žalbu neće se uzeti u razmatranje. (4) Podnesci primljeni nakon prijema odgovora na žalbu ili nakon proteka roka za odgovor na žalbu neće se uzimati u razmatranje, osim ukoliko Sud od stranke izričito zatraži dodatno izjašnjenje. Član 182. (1) Nakon prijema odgovora na žalbu ili nakon proteka roka za odgovor na žalbu, prvostepeno vijeće će žalbu i odgovor na žalbu, ako je podnesen, sa svim spisima dostaviti drugostepenom vijeću, najkasnije u roku od osam dana. (2) Ako žalilac tvrdi da su u prvostepenom postupku povrijeđene odredbe parničnog postupka, predsjednik prvostepenog vijeća dat će objašnjenje u povodu navoda žalbe koji se tiču tih povreda, a prema potrebi, provjerit će istinitost tih navoda u žalbi. Član 183. (1) Kad spisi po žalbi stignu drugostepenom vijeću, određuje se sudija izvjestilac. (2) Sudija izvjestilac može, prema potrebi, od prvostepenog vijeća pribaviti izvještaj o povredama odredbi parničnog postupka i zatražiti da se radi utvrđivanja tih povreda provedu provjere. Član 184. (1) Drugostepeno vijeće odlučuje o žalbi u sjednici vijeća ili na osnovu održane rasprave. (2) Drugostepeno vijeće zakazat će raspravu kada ocijeni da je radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja potrebno pred ovim vijećem utvrditi nove činjenice ili izvesti nove dokaze ili ponovo izvesti već izvedene dokaze, kao i kada ocijeni da je zbog povrede odredbi parničnog postupka u prvostepenom postupku potrebno održati raspravu pred drugostepenim vijećem. (3) Drugostepeno vijeće održat će sjednicu, odnosno raspravu, u roku od 45 dana nakon što od prvostepenog vijeća primi spise po žalbi. (4) Drugostepeno vijeće donijet će odluku u roku od 30 dana od dana održavanja sjednice vijeća na kojoj je odlučeno o žalbi, odnosno ako je održana rasprava, u roku od 30 dana od dana zaključenja rasprave. Član 185. (1) Na raspravu se pozivaju stranke, odnosno njihovi zakonski zastupnici ili punomoćnici, a i oni svjedoci i vještaci za koje Sud odluči da se saslušaju. (2) Ako sa rasprave izostane žalilac, rasprava se neće održati, a odluka će se donijeti na osnovu navoda žalbe i odgovora na žalbu. (3) Ako sa rasprave izostane stranka koja nije žalilac, Sud će raspravljati o žalbi i donijeti odluku. (4) U pozivu za raspravu stranka će biti upozorena na posljedice nedolaska na raspravu. Član 186. (1) Rasprava pred drugostepenim vijećem počinje kratkim izlaganjem izvjestioca o stanju predmeta, bez iznošenja njegovog mišljenja o osnovanosti žalbe. (2) Nakon toga pročitat će se presuda ili dio presude na koji se odnosi žalba, a prema potrebi i zapisnik o glavnoj raspravi pred prvostepenim vijećem. Zatim će žalilac obrazložiti svoju žalbu, a protivna stranka odgovor na žalbu. Član 187. Ako u čl. 184. do 186. ovog zakona nije šta drugo određeno, odredbe ovog zakona o glavnoj raspravi pred prvostepenim vijećem na odgovarajući način se primjenjuju i na raspravu pred drugostepenim vijećem. e) Granice ispitivanja prvostepene presude Član 188. Drugostepeno vijeće ispituje prvostepenu presudu u onom dijelu u kojem se pobija žalbom, u granicama razloga navedenih u žalbi, pazeći po službenoj dužnosti na primjenu materijalnog prava i povrede odredbi parničnog postupka koje se odnose na stranačku sposobnost i zastupanje. f) Odluke drugostepenog vijeća o žalbi Član 189. (1) Odluke drugostepenog vijeća donose se nakon vijećanja glasanjem. (2) U prostoriji u kojoj se vijeća i glasa mogu biti prisutni samo članovi vijeća i zapisničar. Kad treba donijeti odluku o jednostavnijim pitanjima, vijeće može odluku donijeti i u samom zasjedanju. Član 190. (1) Predsjednik vijeća rukovodi vijećanjem i glasanjem i glasa posljednji. On se brine da se sva pitanja svestrano i potpuno razmotre. (2) Za svaku odluku vijeća potrebna je većina glasova. (3) Članovi vijeća ne mogu odbiti da glasaju o pitanjima koja postavi predsjednik vijeća. (4) Član vijeća koji je pri glasanju o kojem ranijem pitanju ostao u manjini ne može se suzdržati od glasanja o pitanju o kojem se ima kasnije odlučiti. (5) Ako se u vezi s pojedinim pitanjima o kojima se odlučuje glasovi podijele na više različitih mišljenja, tako da nijedno od njih nema većinu, razdvojit će se pitanja i glasanje će se ponavljati sve dok se ne postigne većina. Ako se u pogledu visine novčanog iznosa ili količine glasovi podijele na više od dva mišljenja, ponovo će se raspravljati o razlozima za svako mišljenje. Ako se i nakon toga ne može postići većina, glasovi dati za najveći novčani iznos ili količinu dodat će se glasovima datim za najbliži manji novčani iznos ili količinu dok se ne postigne većina. Član 191. Drugostepeno vijeće može u sjednici vijeća ili na osnovu održane rasprave: 1) odbaciti žalbu kao neblagovremenu, nepotpunu ili nedopuštenu; 2) odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu; 3) ukinuti prvostepenu presudu i uputiti predmet prvostepenom vijeću na ponovno suđenje; 4) ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tužbu, ili 5) preinačiti prvostepenu presudu. Član 192. Neblagovremenu, nepotpunu ili nedopuštenu žalbu odbacit će drugostepeno vijeće rješenjem, ako to nije učinio predsjednik prvostepenog vijeća. Član 193. Drugostepeno vijeće će presudom odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu kad ustanovi da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, a ni razlozi na koje pazi po službenoj dužnosti. Član 194. (1) Drugostepeno vijeće će u sjednici vijeća ili na osnovu održane rasprave rješenjem ukinuti prvostepenu presudu i predmet vratiti prvostepenom vijeću radi održavanja nove glavne rasprave, ako utvrdi da postoji jedan od sljedećih razloga iznesenih u žalbi: 1) ako je protivno odredbama ovog zakona Sud donio presudu na osnovu priznanja ili presudu na osnovu odricanja; 2) ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem, a posebno propuštanjem dostave nije data mogućnost da raspravlja pred Sudom, a to je postupanje bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude; 3) ako je Sud donio presudu bez glavne rasprave; 4) ako je u radu vijeća učestvovao sudija koji se po zakonu mora izuzeti. (2) Ako drugostepeno vijeće utvrdi da je u postupku pred prvostepenim vijećem odlučeno o zahtjevu koji nije u sudskoj nadležnosti ili o zahtjevu o kome već teče parnica ili o kojem je već prije pravosnažno presuđeno ili koga se tužilac odrekao ili o kojem je već zaključena sudska nagodba, ukinut će prvostepenu presudu i odbaciti tužbu. (3) Ako drugostepeno vijeće utvrdi da je u prvostepenom postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku ili ako stranku u postupku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašteno lice ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebna ovlaštenja za vođenje parnice, odnosno obavljanje pojedinih radnji u postupku, ako vođenje parnice, odnosno obavljanje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno, s obzirom na prirodu povrede ukinut će prvostepenu presudu i vratiti predmet prvostepenom vijeću ili će ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tužbu. (4) Kad drugostepeno vijeće ukine presudu prvostepenog vijeća i predmet vrati prvostepenom vijeću na ponovno suđenje, može narediti da novom glavnom raspravom rukovodi drugi predsjednik vijeća. (5) U obrazloženju rješenja kojim se prvostepena presuda ukida treba navesti koje su odredbe parničnog postupka povrijeđene i u čemu se povrede sastoje. Član 195. Predsjednik prvostepenog vijeća dužan je, odmah po prijemu rješenja drugostepenog vijeća, odrediti pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu, koje će se održati najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema rješenja drugostepenog vijeća, na kojem će se izvesti sve parnične radnje i raspraviti sva sporna pitanja na koja ga je upozorilo drugostepeno vijeće u svom rješenju. Član 196. Drugostepeno vijeće će, u sjednici vijeća ili na osnovu održane rasprave, presudom preinačiti prvostepenu presudu, ako utvrdi da postoji jedan od sljedećih razloga iznesenih u žalbi: 1) ako je utvrdilo da postoji povreda odredbi parničnog postupka, osim u slučajevima iz člana 194. ovog zakona; 2) ako je u sjednici vijeća drugačijom ocjenom isprava i posredno izvedenih dokaza koji su izvedeni pred prvostepenim vijećem utvrdilo drugačije činjenično stanje nego što je ono u prvostepenoj presudi; 3) ako je nakon održane rasprave, na osnovu novih dokaza ili ponovnog izvođenja već izvedenih dokaza, utvrdilo drugačije činjenično stanje nego što je ono u prvostepenoj presudi; 4) ako smatra da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvrđeno, ali da je prvostepeno vijeće pogrešno primijenilo materijalno pravo; 5) ako je utvrdilo da je prvostepenom presudom prekoračen tužbeni zahtjev. Član 197. Drugostepeno vijeće ne može preinačiti presudu na štetu stranke koja se žalila, ako je samo ona podnijela žalbu. Član 198. U obrazloženju presude, odnosno rješenja, drugostepeno vijeće ocijenit će žalbene navode koji su od odlučnog značaja. Član 199. Drugostepeno vijeće dostavit će svoju odluku strankama i drugim zainteresiranim licima, kao i prvostepenom vijeću. 2. Žalba protiv rješenja Član 200. (1) Protiv rješenja prvostepenog vijeća dopuštena je žalba ako u ovom zakonu nije određeno da žalba nije dopuštena. (2) Ako ovaj zakon izričito određuje da posebna žalba nije dopuštena, rješenje prvostepenog vijeća može se pobijati samo u žalbi protiv konačne odluke. Član 201. (1) Blagovremeno podnesena žalba zadržava izvršenje rješenja, ako ovim zakonom nije drugačije propisano. (2) Rješenje protiv kojeg nije dopuštena posebna žalba može se odmah izvršiti. Član 202. Rješavajući o žalbi, drugostepeno vijeće može: 1) odbaciti žalbu kao neblagovremenu, nepotpunu ili nedopuštenu; 2) odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi rješenje prvostepenog vijeća; 3) uvažiti žalbu i rješenje preinačiti ili ukinuti, te, prema potrebi, predmet vratiti na ponovni postupak. Član 203. U postupku po žalbi protiv rješenja na odgovarajući način će se primjenjivati odredbe ovog zakona koje važe za žalbu protiv presude, osim odredbi o održavanju rasprave pred drugostepenim vijećem. IX - VANREDNI PRAVNI LIJEKOVI 1. Revizija Član 204. (1) Stranke mogu izjaviti reviziju protiv pravosnažne presude donesene u drugom stepenu u roku od 30 dana od dana dostave prepisa presude. (2) Revizija nije dopuštena ako vrijednost pobijanog dijela pravosnažne presude ne prelazi 10.000 konvertibilnih maraka. (3) Izuzetno, Sud može dopustiti reviziju u svim predmetima ako ocijeni da bi odlučivanje po reviziji bilo od značaja za primjenu prava u drugim slučajevima. Član 205. O reviziji odlučuje Sud u vijeću utvrđenom članom 18. stav 3. ovog zakona. Član 206. Podnesena revizija ne zadržava izvršenje pravosnažne presude protiv koje je izjavljena. Član 207. (1) Revizija se može izjaviti: 1) zbog povrede odredbi parničnog postupka iz člana 176. ovog zakona koja je učinjena u postupku pred drugostepenim vijećem; 2) zbog pogrešne primjene materijalnog prava; 3) zbog prekoračenja tužbenog zahtjeva, ako je ta povreda učinjena u postupku pred drugostepenim vijećem. (2) Revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Član 208. Revizijsko vijeće ispituje pobijanu presudu samo u onom dijelu u kojemu se ona pobija revizijom, u granicama razloga navedenih u reviziji, pazeći po službenoj dužnosti na primjenu materijalnog prava i povrede odredbi parničnog postupka koje se odnose na stranačku sposobnost i zastupanje. Član 209. Stranke mogu u reviziji iznositi nove činjenice i predlagati nove dokaze samo ako se oni odnose na povrede odredbi parničnog postupka koje su učinjene u postupku pred drugostepenim vijećem. Član 210. Revizija se podnosi prvostepenom vijeću, u dovoljnom broju primjeraka za Sud i protivnu stranku. Član 211. Neblagovremenu ili nepotpunu reviziju odbacit će rješenjem predsjednik prvostepenog vijeća, bez održavanja ročišta. Član 212. (1) Primjerak blagovremene i potpune revizije predsjednik prvostepenog vijeća dostavit će protivnoj stranci. (2) U roku od osam dana od dana dostave revizije protivna stranka može podnijeti Sudu odgovor na reviziju. (3) Nakon prijema odgovora na reviziju ili nakon proteka roka za odgovor, predsjednik prvostepenog vijeća dostavit će reviziju i odgovor na reviziju, ako je podnesen, sa svim spisima, revizijskom vijeću. (4) Primjerak revizije i odgovora na reviziju dostavlja se i drugostepenom vijeću. Član 213. O reviziji revizijsko vijeće odlučuje bez rasprave. Član 214. (1) Nedopuštenu reviziju odbacit će revizijsko vijeće rješenjem, kao i neblagovremenu ili nepotpunu reviziju, ako to, u granicama svojih ovlaštenja, nije učinio predsjednik prvostepenog vijeća. (2) Revizija je nedopuštena ako ju je izjavilo lice koje nije ovlašteno na podnošenje revizije, ili lice koje je odustalo od revizije, ili ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnošenje revizije ili ako je revizija izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može podnijeti. Član 215. Revizijsko vijeće će presudom odbiti reviziju kao neosnovanu, ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena. Član 216. (1) Ako utvrdi da postoji povreda odredbi parničnog postupka zbog koje se revizija može izjaviti, osim povreda određenih u st. 2. i 3. ovog člana, revizijsko vijeće će, s obzirom na prirodu povrede, presudom preinačiti presudu drugostepenog vijeća ili rješenjem ukinuti u cijelosti ili djelimično presudu drugostepenog vijeća i predmet vratiti na ponovno suđenje istom ili drugom drugostepenom vijeću, odnosno drugom nadležnom sudu. (2) Ako je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim vijećem odlučeno o zahtjevu koji nije u sudskoj nadležnosti ili o kojem je već prije pravosnažno presuđeno ili koga se tužilac odrekao ili o kojem je već zaključena sudska nagodba, revizijsko vijeće ukinut će rješenjem donesene odluke i odbaciti tužbu. (3) Ako je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim vijećem, kao tužilac ili tuženi, učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku ili ako stranku u postupku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašteno lice ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebna ovlaštenja za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, ako vođenje parnice, odnosno obavljanje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno, revizijsko vijeće će, s obzirom na prirodu povrede, postupiti prema odredbama st. 1. ili 2. ovog člana. Član 217. (1) Ako revizijsko vijeće utvrdi da je materijalno pravo pogrešno primijenjeno, presudom će usvojiti reviziju i preinačiti pobijanu presudu. (2) Ako revizijsko vijeće ustanovi da je zbog pogrešne primjene materijalnog prava ili zbog povrede pravila postupka činjenično stanje nepotpuno utvrđeno i da zbog toga nema uslova za preinačenje pobijane presude, rješenjem će usvojiti reviziju, ukinuti u cijelosti ili djelimično presudu drugostepenog vijeća i predmet vratiti na ponovno suđenje istom ili drugom drugostepenom vijeću. Član 218. Ako utvrdi da je pravosnažnom presudom donesenom u drugom stepenu prekoračen tužbeni zahtjev, revizijsko vijeće će presudom preinačiti pobijanu presudu. Član 219. Revizijsko vijeće dostavlja svoje odluke strankama, kao i prvostepenom i drugostepenom vijeću. Član 220. Ako u čl. 204. do 219. ovog zakona nije šta drugo određeno, u postupku povodom revizije na odgovarajući način će se primjenjivati odredbe ovog zakona o žalbi protiv presude, osim odredbi o održavanju rasprave pred drugostepenim vijećem. Član 221. (1) Stranke mogu izjaviti reviziju i protiv rješenja drugostepenog vijeća kojim je postupak pravosnažno završen. (2) Revizija protiv rješenja iz stava 1. ovog člana nije dopuštena u sporovima u kojima ne bi bila dopuštena revizija protiv pravosnažne presude. (3) Revizija je uvijek dopuštena protiv rješenja drugostepenog vijeća kojim se podnesena žalba odbacuje, odnosno kojim se potvrđuje rješenje prvostepenog vijeća o odbacivanju revizije. (4) U postupku u povodu revizije protiv rješenja na odgovarajući način će se primjenjivati odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude. 2. Ponavljanje postupka Član 222. Postupak koji je odlukom Suda pravosnažno završen može se na prijedlog stranke ponoviti: 1) ako je pri donošenju odluke učestvovao sudija koji je po zakonu morao biti izuzet; 2) ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem nije bila data mogućnost da raspravlja pred Sudom; 3) ako je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koja ne može biti stranka u postupku, ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašteno lice, ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebna ovlaštenja za vođenje parnice, ili za pojedine radnje u postupku, ako vođenje parnice, odnosno obavljanje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno; 4) ako se odluka Suda zasniva na lažnom iskazu svjedoka ili vještaka ili na ispravi koja je krivotvorena ili u kojoj je ovjeren neistinit sadržaj; 5) ako je do odluke Suda došlo zbog krivičnog djela sudije, zakonskog zastupnika ili punomoćnika stranke, protivne stranke ili kog trećeg lica; 6) ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrijebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti donesena povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrijebljeni u ranijem postupku. Član 223. (1) Iz razloga navedenih u članu 222. tač. 1. do 3. ovog zakona, ne može se zahtijevati ponavljanje postupka ako je taj razlog bio bez uspjeha iznesen u ranijem postupku. (2) Zbog okolnosti navedenih u članu 222. tač. 1 i 6. ovog zakona, ponavljanje postupka može se dopustiti samo ako stranka bez svoje krivice nije mogla te okolnosti iznijeti prije nego što je raniji postupak završen pravosnažnom sudskom odlukom. Član 224. (1) Prijedlog za ponavljanje postupka podnosi se u roku od 30 dana, i to: 1) u slučaju iz člana 222. tačka 1. ovog zakona od dana kad je stranka saznala za taj razlog; 2) u slučaju iz člana 222. tačka 2. ovog zakona od dana kad je odluka dostavljena stranci; 3) u slučaju iz člana 222. tačka 3. ovog zakona, ako je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku i to: od dana kad je odluka dostavljena tom licu; ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašteno lice ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik; od dana kad je odluka dostavljena stranci, odnosno njenom zakonskom zastupniku, ako zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlaštenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku; od dana kad je stranka saznala za taj razlog; 4) u slučajevima iz člana 222. tač. 4. i 5. ovog zakona i to: od dana kad je stranka saznala za pravosnažnu presudu u krivičnom postupku, a ako se krivični postupak ne može provesti, onda od dana kad je saznala za obustavu tog postupka ili za okolnosti zbog kojih se postupak ne može pokrenuti; 5) u slučaju iz člana 222. tačka 6. ovog zakona i to: od dana kad je stranka mogla iznijeti Sudu nove činjenice, odnosno nova dokazna sredstva. (2) Ako bi rok određen u stavu 1. ovog člana počeo teći prije nego što je odluka postala pravosnažna, taj rok će se računati od pravosnažnosti odluke ako protiv nje nije bio izjavljen pravni lijek, odnosno od dostave pravosnažne odluke drugostepenog vijeća. (3) Nakon što protekne rok od pet godina od dana kad je odluka postala pravosnažna, prijedlog za ponavljanje postupka ne može se podnijeti, osim ako se ponavljanje traži iz razloga navedenih u članu 222. tač. 2. i 3. ovog zakona. Član 225. O prijedlogu za ponavljanje postupka odlučuje sudija Apelacionog odjeljenja Suda, kao sudija pojedinac, koji nije učestvovao u donošenju drugostepene odluke. Član 226. (1) Prijedlog za ponavljanje postupka podnosi se uvijek prvostepenom vijeću Suda. (2) U prijedlogu se posebno moraju navesti zakonska osnova po kojoj se traži ponavljanje, okolnosti iz kojih proizlazi da je prijedlog podnesen u zakonskom roku i dokazi kojima se potkrepljuju navodi predlagača, te učiniti vjerovatnim da bi u ponovljenom postupku mogla za predlagača biti donesena povoljnija odluka. Član 227. (1) Neblagovremene, nepotpune ili nedopuštene prijedloge za ponavljanje postupka odbacit će rješenjem predsjednik prvostepenog vijeća bez održavanja ročišta. (2) Ako predsjednik prvostepenog vijeća ne odbaci prijedlog, dostavit će primjerak prijedloga protivnoj stranci koja ima pravo u roku od 15 dana odgovoriti na prijedlog. Član 228. Nakon prijema odgovora na prijedlog ili nakon proteka roka za davanje odgovora, prvostepeno vijeće će prijedlog i odgovor na prijedlog, ako je podnesen, sa svim spisima dostaviti Apelacionom odjeljenju Suda najkasnije u roku od osam dana. Član 229. (1) Sud odlučuje o prijedlogu za ponavljanje postupka, u pravilu, bez održavanja rasprave. (2) Ako Sud ocijeni da je održavanje rasprave neophodno, postupit će u skladu s odredbama čl. 185. do 187. ovog zakona. Član 230. (1) Nakon što Sud, saglasno članu 225. ovog zakona, donese odluku o prijedlogu, vijeću prvog stepena vraća sve spise s dovoljnim brojem ovjerenih prijepisa svoje odluke. (2) U rješenju kojim se dopušta ponavljanje postupka izreći će se da se ukida odluka donesena u ranijem postupku. (3) Protiv rješenja Suda kojim se usvaja prijedlog za ponavljanje postupka žalba nije dopuštena. (4) Žalba protiv rješenja Suda kojim se odbija prijedlog za ponavljanje postupka podnosi se Apelacionom odjeljenju Suda, koji o žalbi odlučuje u vijeću trojice sudija. Član 231. (1) U ponovnom postupku pred prvostepenim vijećem ne može postupati sudija koji je odlučivao u ranijem postupku kao predsjednik vijeća. (2) Prvostepeno vijeće odredit će pripremno ročište odmah po prijemu rješenja, a najkasnije u roku od osam dana. 3. Odnos između prijedloga za ponavljanje postupka i revizije Član 232. (1) Ako u roku za izjavljivanje revizije stranka podnese prijedlog za ponavljanje postupka samo iz razloga iz kojih se može izjaviti i revizija, smatrat će se da je stranka izjavila reviziju. (2) Ako stranka izjavi reviziju iz razloga što je u prvostepenom ili drugostepenom postupku odlučeno o zahtjevu o kojem je već prije pravosnažno presuđeno ili koga se tužilac već odrekao ili o kojem je sklopljena sudska nagodba, i istovremeno ili nakon toga podnese prijedlog za ponavljanje postupka iz bilo kojeg razloga iz člana 222. ovog zakona, Sud će prekinuti postupak u povodu prijedloga za ponavljanje postupka do završetka postupka po reviziji. (3) Ako stranka izjavi reviziju iz bilo kojeg razloga, osim iz razloga navedenih u stavu 2. ovog člana, i istovremeno ili nakon toga podnese prijedlog za ponavljanje postupka iz razloga iz člana 222. stav 1. tač. 4. i 5. ovog zakona, koji su potkrijepljeni pravosnažnom presudom donesenom u krivičnom postupku, Sud će prekinuti postupak po reviziji do završetka postupka u povodu prijedloga za ponavljanje postupka. (4) U svim ostalim slučajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili nakon toga podnese prijedlog za ponavljanje postupka, Sud će odlučiti koji će postupak nastaviti, a koji prekinuti, uzimajući u obzir sve okolnosti, a posebno razloge zbog kojih su oba pravna lijeka podnesena i dokaze koje su stranke predložile. Član 233. (1) Odredbe člana 232. st. 1. i 3. ovog zakona primijenit će se i kad je stranka najprije podnijela prijedlog za ponavljanje postupka, a nakon toga izjavila reviziju. (2) U svim ostalim slučajevima u kojima stranka podnese prijedlog za ponavljanje postupka i nakon toga izjavi reviziju, Sud će, u pravilu, prekinuti postupak po reviziji do završetka postupka u povodu prijedloga za ponavljanje postupka, osim ako ustanovi da postoje ozbiljni razlozi da postupi drugačije. Član 234. (1) Rješenje iz člana 232. ovog zakona donosi predsjednik prvostepenog vijeća ako prijedlog za ponavljanje postupka stigne prvostepenom vijeću prije nego što je predmet u povodu revizije upućen revizijskom vijeću. Ako prijedlog za ponavljanje postupka stigne pošto je predmet u povodu revizije upućen revizijskom vijeću, rješenje iz člana 232. ovog zakona donosi revizijsko vijeće. (2) Rješenje iz člana 233. ovog zakona donosi predsjednik prvostepenog vijeća, osim ako je predmet, u vrijeme kad revizija stigne prvostepenom vijeću, u povodu prijedloga za ponavljanje postupka upućen Apelacionom odjeljenju Suda radi donošenja odluke, u kojem slučaju rješenje donosi sudija tog odjeljenja. (3) Protiv rješenja suda iz st. 1. i 2. ovog člana nije dopuštena žalba. Dio treći - OPĆE ODREDBE X - STRANKE I NJIHOVI ZAKONSKI ZASTUPNICI Član 235. (1) Stranka u postupku može biti svako fizičko i pravno lice. (2) Posebnim propisima može se odrediti ko može biti stranka u postupku osim fizičkih i pravnih lica. (3) Sud može, izuzetno, s pravnim učinkom u određenoj parnici, priznati svojstvo stranke i onim oblicima udruživanja koji nemaju stranačku sposobnost prema odredbama st. 1. i 2. ovog člana, ako utvrdi da, s obzirom na predmet spora, u suštini udovoljavaju bitnim uslovima za sticanje stranačke sposobnosti, a posebno ako raspolažu imovinom na kojoj se može provesti izvršenje. (4) Protiv rješenja iz stava 3. ovog člana kojim se priznaje svojstvo stranke u parnici nije dopuštena posebna žalba. Član 236. (1) Stranka koja je potpuno poslovno sposobna može sama obavljati radnje u postupku (parnična sposobnost). (2) Punoljetno lice kome je djelimično ograničena poslovna sposobnost parnično je sposobno u granicama svoje poslovne sposobnosti. (3) Maloljetnik koji nije stekao potpunu poslovnu sposobnost parnično je sposoban u granicama u kojima mu se priznaje poslovna sposobnost. Član 237. (1) Stranku koja nema parničnu sposobnost zastupa njen zakonski zastupnik. (2) Zakonski zastupnik određuje se zakonom ili aktom nadležnog organa vlasti donesenim na osnovu zakona. (3) U toku cijelog postupka Sud će, po službenoj dužnosti, paziti može li lice koje se pojavljuje kao stranka u postupku biti stranka u postupku i je li parnično sposobno, zastupa li parnično nesposobnu stranku njen zakonski zastupnik i ima li zakonski zastupnik posebna ovlaštenja kad su ona potrebna. Član 238. (1) Zakonski zastupnik može u ime stranke preduzimati sve radnje u postupku, ali ako je za podnošenje ili povlačenje tužbe, za priznanje, odnosno za odricanje od tužbenog zahtjeva, za zaključenje nagodbe ili za preduzimanje drugih radnji u postupku u posebnim propisima određeno da zastupnik mora imati posebna ovlaštenja, on može te radnje preduzimati samo ako ima takva ovlaštenja. (2) Lice koje se pojavljuje kao zakonski zastupnik dužno je na zahtjev Suda dokazati da je zakonski zastupnik. Kad je za preduzimanje određenih radnji u postupku potrebno posebno ovlaštenje, zakonski zastupnik dužan je dokazati da ima takvo ovlaštenje. (3) Kad Sud ustanovi da zakonski zastupnik lica pod starateljstvom ne pokazuje potrebnu pažnju u zastupanju, obavijestit će o tome organ starateljstva. Ako bi zbog propuštanja zastupnika mogla nastati šteta za lice pod starateljstvom, Sud će zastati s postupkom i predložiti da se odredi drugi zakonski zastupnik. Član 239. (1) Kad Sud utvrdi da lice koje se pojavljuje kao stranka ne može biti stranka u postupku, a taj se nedostatak može otkloniti, pozvat će tužioca da izvrši potrebne ispravke u tužbi ili će preduzeti druge mjere da bi se postupak mogao nastaviti s licem koje može biti stranka u postupku. (2) Isto tako, kad Sud utvrdi da stranka nema zakonskog zastupnika ili da zakonski zastupnik nema posebna ovlaštenja kad su ona potrebna, zatražit će da nadležni organ starateljstva postavi staratelja parnično nesposobnom licu, odnosno pozvat će zakonskog zastupnika da pribavi posebna ovlaštenja ili će preduzeti druge mjere koje su potrebne da bi parnično nesposobna strana bila pravilno zastupana. (3) Sud će odrediti stranci rok za otklanjanje nedostataka iz st. 1. i 2. ovog člana. Dok se ne otklone ti nedostaci, mogu se u postupku preduzimati samo one radnje zbog čije bi odgode mogle nastati štetne posljedice za stranku. (4) Ako se nedostaci iz st. 1. i 2. ovog člana ne mogu otkloniti ili ako određeni rok bezuspješno protekne, Sud će rješenjem ukinuti radnje provedene u postupku ako su zahvaćene tim nedostacima i odbaciti tužbu ako su nedostaci takve prirode da sprečavaju dalje vođenje parnice. (5) Protiv rješenja kojim se naređuju mjere za otklanjanje nedostataka nije dopuštena žalba. XI - PUNOMOĆNICI Član 240. (1) Stranke mogu preduzimati radnje u postupku lično ili preko punomoćnika. (2) Stranka koju zastupa punomoćnik može uvijek doći pred Sud i davati izjave pored svog punomoćnika, ali suprotnu stranu, svjedoke i vještake može ispitivati samo preko punomoćnika, ako je on prisutan na glavnoj raspravi. Član 241. (1) Punomoćnik može biti advokat, advokatsko društvo ili zaposlenik službe za besplatnu pravnu pomoć, kao i, za pravna lica, zaposlenik tog pravnog lica, a za fizička lica bračni, odnosno vanbračni drug stranke ili srodnik stranke po krvi ili po tazbini. (2) Ako Sud utvrdi da punomoćnik koji je advokat ne obavlja svoju dužnost u skladu sa Zakonom o advokaturi, Sud će o tome izvijestiti nadležnu advokatsku komoru, i, ako je to moguće, stranku koju advokat zastupa. Član 242. Radnje u postupku koje punomoćnik preduzima u granicama punomoći imaju isti pravni učinak kao da ih je preduzela sama stranka. Član 243. (1) Stranka može izmijeniti ili opozvati izjavu svog punomoćnika na ročištu na kome je ta izjava data. (2) Ako je punomoćnik priznao koju činjenicu na ročištu na kojem stranka nije bila prisutna ili je koju činjenicu priznao u podnesku, a stranka to priznanje kasnije izmijeni ili opozove, Sud će cijeniti obje izjave prema članu 92. stav 2. ovog zakona. Član 244. Stranka može ovlastiti punomoćnika da preduzima samo određene radnje ili da preduzima sve radnje u postupku. Član 245. Ako je stranka izdala advokatu punomoć za vođenje parnice, a nije pobliže odredila ovlaštenja u punomoći, advokat je ovlašten na osnovu takve punomoći: 1) obavljati sve radnje u postupku, a posebno podnijeti tužbu, povući je, dati odgovor na tužbu, priznati tužbeni zahtjev ili se odreći tužbenog zahtjeva, zaključiti nagodbu, podnijeti pravni lijek i odreći se ili odustati od njega, te zahtijevati izdavanje mjera osiguranja; 2) stavljati zahtjev za izvršenje ili osiguranje i preduzimati potrebne radnje u postupku, u povodu takvog zahtjeva; 3) od protivne stranke primiti dosuđene troškove; 4) pismeno ovlastiti drugog advokata na preduzimanje samo pojedinih radnji u postupku, osim zastupanja na glavnoj raspravi. Član 246. Advokata kojem je stranka izdala punomoć može, uz izričito ovlaštenje stranke, zamjenjivati drugi advokat. Član 247. Ako stranka u punomoći nije pobliže odredila ovlaštenja punomoćnika, punomoćnik koji nije advokat može na osnovu takve punomoći obavljati sve radnje u postupku, ali mu je uvijek potrebno izričito ovlaštenje za povlačenje tužbe, za priznanje ili za odricanje od tužbenog zahtjeva, za zaključenje nagodbe, za odricanje ili odustanak od pravnog lijeka i za prenošenje punomoći na drugo lice, te za podnošenje vanrednih pravnih lijekova. Član 248. (1) Stranka izdaje punomoć pismeno ili usmeno na raspravni zapisnik. (2) Stranka koja nije pismena ili se nije u stanju potpisati stavit će na pismenu punomoć umjesto potpisa otisak prsta. Ako se u tom slučaju punomoć izdaje licu koje nije advokat, potrebno je prisustvo dvojice svjedoka koji će se potpisati na punomoći. (3) Ako posumnja u istinitost pismene punomoći, Sud može rješenjem odrediti da se podnese ovjerena punomoć. Protiv tog rješenja nije dopuštena žalba. Član 249. (1) Punomoćnik je dužan pri prvoj radnji u postupku podnijeti punomoć. (2) Sud može dopustiti da radnje u postupku za stranku privremeno obavi lice koje nije podnijelo punomoć, ali će istovremeno narediti tom licu da naknadno u određenom roku podnese punomoć ili odobrenje stranke za obavljanje parničnih radnji. (3) Dok ne protekne rok za podnošenje punomoći, Sud će odgoditi donošenje odluke. Ako taj rok bezuspješno protekne, Sud će nastaviti postupak, ne uzimajući u obzir radnje koje je obavilo lice bez punomoći. (4) Sud je dužan tokom cijelog postupka paziti da li je lice koje se pojavljuje kao punomoćnik ovlašteno za zastupanje. Ako Sud utvrdi da lice koje se pojavljuje kao punomoćnik nije ovlašteno za zastupanje, ukinut će parnične radnje koje je to lice preduzelo, ako te radnje nije stranka naknadno odobrila. Član 250. (1) Stranka može punomoć u svako vrijeme opozvati, a punomoćnik je može u svako vrijeme otkazati. (2) Opozivanje, odnosno otkaz punomoći mora se saopćiti Sudu pred kojim se vodi postupak pismeno ili usmeno na raspravni zapisnik. (3) Opozivanje, odnosno otkaz punomoći važi za protivnu stranku od trenutka kad joj je saopćen. (4) Poslije otkaza punomoći, punomoćnik je dužan još 15 dana obavljati radnje za lice koje mu je izdalo punomoć, ako je potrebno da od njega otkloni kakvu štetu koja bi u to vrijeme mogla nastati. Član 251. (1) Ako je punomoćniku dato ovlaštenje da može obavljati sve radnje u postupku, a stranka, odnosno njen zakonski zastupnik, umre ili postane poslovno nesposobna ili ako zakonski zastupnik bude razriješen dužnosti, punomoćnik je ovlašten i nadalje preduzimati radnje u postupku, ali nasljednik, odnosno novi zakonski zastupnik, može opozvati punomoć. (2) U slučajevima navedenim u stavu 1. ovog člana, punomoćniku koji nije advokat uvijek prestaju ovlaštenja koja se u punomoći moraju izričito navesti. Član 252. (1) Prestankom pravnog lica prestaje i punomoć koju je ono izdalo. (2) U slučaju stečaja, punomoć koju je izdao stečajni dužnik prestaje kad prema važećim propisima nastupe pravne posljedice otvaranja stečajnog postupka. (3) Izuzetno od odredbi st. 1. i 2. ovog člana, punomoćnik je dužan još 15 dana obavljati radnje u postupku ako je potrebno da od stranke otkloni štetu. XII - JEZIK U POSTUPKU Član 253. Pozivi, odluke i druga sudska pismena upućuju se strankama i drugim učesnicima u postupku na jednom od jezika iz člana 11. ovog zakona. Član 254. Stranke i drugi učesnici u postupku pri učestvovanju u postupku upotrebljavaju jedan od jezika iz člana 11. ovog zakona. Član 255. (1) Stranke i umješači koji ne poznaju nijedan od jezika iz člana 11. ovog zakona osigurat će o svom trošku usmeno i pismeno prevođenje procesnih radnji koje preduzimaju, kao i druga usmena i pismena prevođenja za svoje potrebe. (2) Stranke i umješači dužni su osigurati i prevođenje koje se odnosi na izvođenje dokaza koje su predložili. (3) Prevođenje obavljaju tumači. XIII - VRIJEDNOST SPORA Član 256. (1) Tužilac je dužan u tužbi označiti vrijednost predmeta spora, osim u slučajevima u kojima se vrijednost spora ne može izraziti u novcu. (2) Kao vrijednost predmeta spora uzima se u obzir samo vrijednost glavnog zahtjeva. (3) Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna potraživanja ne uzimaju se u obzir pri određivanju vrijednosti spora ako ne čine glavni zahtjev. Član 257. Ako se zahtjev odnosi na buduća davanja koja se ponavljaju, vrijednost predmeta spora računa se po njihovom zbiru, ali najviše do iznosa koji odgovara zbiru davanja za vrijeme od pet godina. Član 258. (1) Ako jedna tužba protiv istog tuženog obuhvata više zahtjeva koji se zasnivaju na istoj činjeničnoj i pravnoj osnovi, vrijednost se određuje po zbiru vrijednosti svih zahtjeva. (2) Ako zahtjevi u tužbi proizilaze iz raznih osnova ili su istaknuti protiv više tuženih, vrijednost se određuje prema vrijednosti svakog pojedinog zahtjeva. Član 259. Kad se spor vodi o postojanju najamnog ili zakupnog odnosa, ili iz odnosa korištenja stana, odnosno poslovnih prostorija, vrijednost se računa prema jednogodišnjoj najamnini, odnosno zakupnini, osim ako je riječ o najamnom ili zakupnom odnosu zaključenom na kraće vrijeme. Član 260. Ako se tužbom zahtijeva samo davanje osiguranja određenog potraživanja ili ustanovljenje založnog prava, vrijednost predmeta spora određuje se prema iznosu potraživanja koje treba osigurati, ali ako predmet zaloga ima manju vrijednost od potraživanja koje treba osigurati, kao vrijednost predmeta spora uzet će se vrijednost predmeta zaloga. Član 261. (1) Ako se tužbeni zahtjev ne odnosi na novčani iznos, ali tužilac u tužbi navede da pristaje da umjesto udovoljenja tom zahtjevu primi određeni novčani iznos, kao vrijednost predmeta spora uzet će se taj iznos. (2) U drugim slučajevima, kad se tužbeni zahtjev ne odnosi na novčani iznos, mjerodavna je vrijednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naznačio. (3) Ako je u slučaju iz stava 2. ovog člana tužilac vrijednost predmeta spora suviše visoko ili suviše nisko naznačio, Sud će najkasnije na pripremnom ročištu, a ako pripremno ročište nije održano, onda na glavnoj raspravi prije početka rasprave o glavnoj stvari, brzo i na prikladan način provjeriti tačnost naznačene vrijednosti, te rješenjem odrediti vrijednost predmeta spora. (4) Protiv rješenja iz stava 3. ovog člana nije dopuštena posebna žalba. Član 262. Ako novčani iznos nije izražen u konvertibilnim markama već u drugoj valuti, vrijednost predmeta spora utvrđuje se u konvertibilnim markama, po srednjem kursu odnosne valute koji je utvrdila nadležna finansijska organizacija u vrijeme podnošenja tužbe. XIV - ROKOVI I ROČIŠTA 1. Rokovi Član 263. (1) Ako rok nije određen zakonom, određuje ga Sud s obzirom na okolnosti slučaja. (2) Rok koji Sud odredi izuzetno se može produžiti na prijedlog zainteresiranog lica ako za to postoje opravdani razlozi. (3) Prijedlog za produženje roka mora se podnijeti prije proteka roka čije se produženje traži. (4) Protiv rješenja o produženju roka nije dopuštena žalba. Član 264. (1) Rokovi se računaju na dane, mjesece i godine. (2) Ako je rok određen na dane, u rok se ne uračunava dan kad je dostava ili saopćenje obavljeno, odnosno dan u koji pada događaj otkad treba računati trajanje roka, već se za početak roka uzima prvi idući dan. (3) Rokovi određeni na mjesece, odnosno na godine završavaju se protekom onog dana posljednjeg mjeseca, odnosno godine, koji po svom broju odgovara danu kad je rok otpočeo. Ako nema tog dana u posljednjem mjesecu, rok se završava posljednjeg dana tog mjeseca. (4) Ako posljednji dan roka pada na državni praznik ili u nedjelju ili u koji drugi dan kad Sud ne radi, rok ističe protekom prvog idućeg radnog dana. Član 265. (1) Kad je podnesak vezan za rok, smatra se da je podnesen u roku ako je, prije nego što rok protekne, predat Sudu. (2) Ako je podnesak upućen preko pošte preporučenom pošiljkom ili telegramski, dan predaje pošti smatra se danom predaje Sudu, a ako je podnesak upućen telefaksom, danom predaje smatra se dan prijema telefaksa u Sudu. (3) Ako je podnesak upućen elektronskom poštom, kao vrijeme predaje Sudu smatra se vrijeme koje je naznačeno na verifikaciji kvalificiranog elektronskog potpisa. (4) Ako je podnesak upućen telegramski, a ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, smatrat će se da je podnesen u roku ako uredan podnesak naknadno bude predat Sudu ili bude upućen Sudu preporučenom pošiljkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama pošti. (5) Za lica koja se nalaze na obaveznoj vojnoj službi u vojsci, dan predaje podneska vojnoj jedinici, odnosno vojnoj ustanovi smatra se danom predaje Sudu. (6) Za lica lišena slobode dan predaje podneska upravi zatvora, odnosno ustanove za izvršenje krivičnih i prekršajnih sankcija smatra se danom predaje Sudu. (7) Ako je podnesak koji je vezan za rok predat ili upućen Sudu prije proteka roka, a stigne Sudu nakon proteka roka, smatrat će se da je na vrijeme podnesen. (8) Odredbe st.1. do 6. ovog člana primjenjuju se i na rok u kojem se prema posebnim propisima mora podići tužba, te i na rok zastare potraživanja ili nekog drugog prava. 2. Ročište Član 266. (1) Ročište određuje Sud kad je to zakonom propisano. (2) Sud će na ročište pozvati stranke i ostala lica čije se prisustvo smatra potrebnim. (3) U pozivu Sud će naznačiti mjesto, prostoriju i vrijeme održavanja ročišta, te navesti stranke i predmet spora. (4) Sud će u pozivu posebno upozoriti stranke i ostale učesnike u postupku na zakonske posljedice izostanka s ročišta. Član 267. (1) Ročište se, u pravilu, održava u sudskoj zgradi. (2) Sud može odlučiti da se ročište održi izvan sudske zgrade kad ustanovi da je to nužno ili da će se na taj način uštedjeti u vremenu ili u troškovima postupka. Protiv takvog rješenja nije dopuštena žalba. 3. Povrat u prijašnje stanje Član 268. (1) Ako stranka propusti ročište ili rok za preduzimanje neke radnje u postupku i zbog toga izgubi pravo na preduzimanje te radnje, Sud će toj stranci na njen prijedlog dopustiti da naknadno obavi tu radnju (povrat u prijašnje stanje) ako ocijeni da je do propuštanja došlo usljed opravdanih razloga koji se nisu mogli predvidjeti niti izbjeći. (2) Kad se dopusti povrat u prijašnje stanje, parnica se vraća u ono stanje u kojem se nalazila prije propuštanja i ukidaju se sve odluke koje je Sud zbog propuštanja donio. Član 269. (1) Prijedlog za povrat u prijašnje stanje podnosi se prema nadležnosti vijeća Suda kod koga je trebalo obaviti propuštenu radnju. (2) Prijedlog se podnosi u roku od osam dana, računajući od dana kad je prestao razlog koji je uzrokovao propuštanje. (3) Nakon proteka 60 dana od dana propuštanja ne može se tražiti povrat u prijašnje stanje. (4) Ako se povrat u prijašnje stanje predlaže zbog propuštanja roka, predlagač je dužan istovremeno s podnošenjem prijedloga obaviti i propuštenu radnju. Član 270. Ne može se zahtijevati povrat u prijašnje stanje ako je propušten rok za stavljanje prijedloga da se dopusti povrat u prijašnje stanje, ili ako je propušteno ročište određeno u povodu prijedloga za povrat u prijašnje stanje. Član 271. Sud će odmah odlučiti o prijedlogu za povrat u prijašnje stanje i nastaviti postupak. Član 272. (1) Neblagovremene i nedopuštene prijedloge za povrat u prijašnje stanje odbacit će Sud rješenjem. (2) U vezi s prijedlogom za povrat u prijašnje stanje Sud će zakazati ročište, osim ako su činjenice na kojima se prijedlog zasniva općepoznate. Član 273. (1) Protiv rješenja kojim se usvaja prijedlog za povrat u prijašnje stanje nije dopuštena posebna žalba. (2) Protiv rješenja kojim se odbija prijedlog za povrat u prijašnje stanje nije dopuštena posebna žalba, osim ukoliko je prijedlog podnesen zbog donošenja presude zbog propuštanja. XV - PODNESCI Član 274. (1) Tužba, odgovor na tužbu, protutužba, odgovor na protutužbu, pravni lijekovi i druge izjave, prijedlozi i saopćenja koji se daju izvan rasprave, podnose se pismeno (podnesci). Uslov pismene forme ispunjavaju i podnesci upućeni telegramom, telefaksom ili elektronskom poštom. Ovakvi podnesci smatraju se potpisanim, ako je u njima označen pošiljalac. (2) Podnesci moraju biti razumljivi i moraju sadržavati sve ono što je potrebno da bi se u vezi s njima moglo postupiti. Posebno treba da sadržavaju: oznaku suda, ime i prezime, odnosno naziv pravnog lica, prebivalište ili boravište, odnosno sjedište stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika, ako ih imaju, predmet spora, sadržaj izjave i potpis podnosioca. (3) Ako izjava sadrži kakav zahtjev, stranka mora u podnesku navesti činjenice i dokaze na kojima zasniva svoj zahtjev. (4) Podnesci koji se dostavljaju elektronskom poštom moraju biti ovjereni kvalificiranim elektronskim potpisom. (5) Podnesci s prilozima koji se dostavljaju protivnoj stranci predaju se Sudu u dovoljnom broju primjeraka za Sud i protivnu stranku. Član 275. (1) Isprave koje se prilažu podnesku podnose se u izvorniku, prijepisu ili fotokopiji. (2) Ako stranka priloži ispravu u izvorniku, Sud će takvu ispravu zadržati, a protivnoj stranci dopustiti da je razgleda. Kad prestane potreba da se takva isprava drži u spisima predmeta, vratit će se podnosiocu na njegov zahtjev, ali Sud može tražiti od podnosioca da spisima priloži prijepis ili fotokopiju isprave. (3) Ako je isprava priložena u prijepisu ili fotokopiji, Sud će na zahtjev protivne stranke pozvati podnosioca da podnese Sudu ispravu u izvorniku, a protivnoj stranci dopustiti da je pregleda. Sud će odrediti rok u kom se isprava ima predati, odnosno pregledati. (4) Protiv tih rješenja nije dopuštena žalba. Član 276. (1) Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, Sud će podnosiocu vratiti podnesak radi ispravke ili dopune, uz navode šta treba ispraviti ili dopuniti i odredit će rok za ispravku ili dopunu podneska, koji ne može biti duži od osam dana. (2) Ako podnesak vezan za rok bude ispravljen, odnosno dopunjen i predat Sudu u roku određenom za dopunu ili ispravku, smatrat će se da je podnesen Sudu onog dana kad je prvi put bio podnesen. (3) Smatrat će se da je podnesak povučen ako ne bude vraćen Sudu u određenom roku, a ako bude vraćen bez ispravke, odnosno dopune, odbacit će se. (4) Ako podnesci ili prilozi nisu podneseni u dovoljnom broju primjeraka, Sud će pozvati podnosioca da ih u određenom roku podnese. Ako podnosilac ne postupi po tom nalogu, Sud će podnesak odbaciti. XVI - DOSTAVA PISMENA 1. Opće odredbe a) Način dostave pismena Član 277. Pismena se dostavljaju preko pošte, preko ovlaštenog pravnog lica registriranog za obavljanje poslova dostavljanja ili preko ovlaštenog službenog lica Suda. Član 278. (1) Kad dostavu treba obaviti licima ili ustanovama u inozemstvu ili strancima koji uživaju pravo imuniteta, dostava će se obaviti diplomatskim putem, ako u međunarodnom ugovoru ili u ovom zakonu nije šta drugo određeno. (2) Državljanima Bosne i Hercegovine u inozemstvu dostava se obavlja putem pošte ili preko nadležnog konzularnog, odnosno diplomatskog predstavništva Bosne i Hercegovine u toj državi. b) Dostava fizičkim i pravnim licima Član 279. (1) Dostava fizičkim licima obavlja se predajom pismena licu kome se dostava ima obaviti, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. (2) Ako ovim zakonom nije drugačije određeno, dostava organima vlasti i pravnim licima obavlja se predajom pismena licu ovlaštenom za primanje pismena, ili, ako se takvo ne zatekne u uredu, odnosno poslovnoj prostoriji, zaposleniku koji se tu zatekne. Član 280. (1) Kad stranku zastupa zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik, dostava se obavlja zakonskom zastupniku, odnosno punomoćniku. (2) Kad organi vlasti ili pravno lice za svog punomoćnika odrede lice koje je njihov radnik, dostava se može obaviti i u skladu s odredbom člana 279. stav 2. ovog zakona. (3) Ako stranka ima više zakonskih zastupnika, odnosno punomoćnika, dovoljno je dostavu obaviti jednom od njih. (4) Dostava advokatu kao punomoćniku može se obaviti i predajom pismena licu koje je zaposleno u njegovom advokatskom uredu. Član 281. (1) Vojnim licima, pripadnicima policije i pripadnicima kopnenog, riječnog, pomorskog i zračnog saobraćaja dostava se može obaviti i preko njihove komande, odnosno neposrednog starješine. (2) Licima lišenim slobode dostava se obavlja preko uprave zatvora, odnosno uprave ustanove za izvršenje krivičnih i prekršajnih sankcija. Član 282. (1) Dostava pravnom licu može se obaviti i putem njegove poslovne jedinice, ako spor proizlazi iz pravnog odnosa te jedinice. (2) Dostava pravnom licu koje ima sjedište u inozemstvu može se obaviti i putem njegovog zastupništva, odnosno predstavništva u Bosni i Hercegovini. c) Vrijeme i mjesto dostave Član 283. (1) Dostava se obavlja svakim danom, u bilo koje vrijeme, u stanu ili na radnom mjestu fizičkog lica, u sjedištu organa vlasti, u uredu, odnosno poslovnim prostorijama pravnog lica kome se dostava ima obaviti, ili u Sudu kad se lice kome se dostava ima obaviti tamo zatekne. (2) Dostava se može obaviti na bilo kojem mjestu, ako se obavlja ličnim uručenjem pismena licu kojem se dostava ima obaviti. 2. Dostava putem pošte Član 284. Dostava putem pošte obavlja se: 1) preporučenom pošiljkom s povratnicom, ili 2) običnom pošiljkom, u kojoj se uz pismeno dostavlja i obrazac o potvrdi prijema, koji lice kome se pismeno dostavlja mora potpisati i vratiti Sudu. 3. Dostava preko ovlaštenog pravnog lica ili ovlaštenog službenog lica suda a) Dostava fizičkim licima Član 285. (1) Ovlašteno pravno lice registrirano za obavljanje poslova dostavljanja i ovlašteno službeno lice suda dostavu fizičkim licima, u pravilu, obavljaju predajom pismena licu kome se dostava ima obaviti. (2) Ako se lice kome se pismeno ima dostaviti ne zatekne u svom stanu, dostava se obavlja predajom pismena kome od njegovih odraslih članova domaćinstva koji je dužan primiti pismeno, a ako se oni ne zateknu u stanu, pismeno će se predati kućepazitelju ili susjedu ako oni na to pristanu. (3) Ako se dostava obavlja na radnom mjestu lica kome se pismeno ima dostaviti, a to lice se tu ne zatekne, dostava se može obaviti licu koje na istom mjestu radi, ako ono pristane primiti pismeno. (4) Predaja pismena drugom licu nije dopuštena ako ono učestvuje u parnici kao protivnik lica kome se dostava ima obaviti. (5) Lica kojima se prema odredbama st. 2. i 3. ovog člana dostava obavi umjesto licu kome se pismeno ima dostaviti, dužna su pismeno predati tom licu, na što će ih dostavljač i upozoriti prilikom uručenja pismena. (6) Kad se dostava obavi prema odredbama st. 2. ili 3. ovog člana, lice kome se pismeno imalo dostaviti o tome će biti obaviješteno slanjem pismene obavijesti preko pošte, običnom pošiljkom. U pismenoj obavijesti navodi se predmet spora, vrsta pismena koje se ima dostaviti, datum, sat i mjesto dostave pismena, te ime i prezime lica koje je primilo pismeno. Obavijest se mora poslati tokom istog dana ili sljedećeg radnog dana nakon obavljene dostave. Član 286. (1) Ako se pismeno ne može dostaviti na način previđen u članu 285. ovog zakona, a dostavljač utvrdi da lice kome se pismeno ima dostaviti stanuje na adresi na kojoj se dostava pokušava obaviti, ostavit će u stanu ili u prostorijama gdje to lice radi, ili pribiti na vrata stana ili prostorije, pismenu obavijest da će pismeno biti ostavljeno u Sudu i da ga to lice tamo može preuzeti u roku od 15 dana od dana pokušaja dostave. U pismenoj obavijesti navodi se i predmet spora, vrsta pismena koje se ima dostaviti, datum i sat kada je obavijest ostavljena, te naziv i adresa Suda gdje se pismeno može preuzeti. (2) Tokom istog dana ili sljedećeg radnog dana nakon pokušaja dostave iz stava 1. ovog člana, pismena obavijest s podacima navedenim u tom stavu poslat će se licu kome se dostava ima obaviti i preko pošte, običnom pošiljkom. (3) Dostava će se smatrati obavljenom na dan kada lice kome se pismeno ima dostaviti preuzme pismeno u Sudu, a ako pismeno ne bude preuzeto, istekom roka iz stava 1. ovog člana. Član 287. (1) Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno ima dostaviti privremeno odsutno i da mu lica navedena u članu 285. st. 2. i 3. ovog zakona ne mogu pismeno na vrijeme predati, vratit će pismeno Sudu uz naznaku gdje se odsutni nalazi, a dostava će ponovo biti pokušana u odgovarajuće vrijeme. (2) Ako dostavljač utvrdi da lice kome se pismeno ima dostaviti ne stanuje na adresi na kojoj se dostava pokušava obaviti, ali istovremeno utvrdi tačnu adresu tog lica, dostava će se obaviti na naknadno utvrđenoj adresi. Ako dostavljač ne može utvrditi tačnu adresu lica kome se pismeno ima dostaviti, pismeno će vratiti Sudu. (3) Ako je utvrđeno da stranka kojoj se dostava ima obaviti ne stanuje na adresi svog posljednjeg poznatog boravišta ili prebivališta, a njeno sadašnje boravište ili radno mjesto se ne mogu utvrditi, dostava pismena obavit će se objavljivanjem pismena na oglasnoj ploči Suda. (4) Dostava se smatra obavljenom protekom roka od 15 dana od dana objavljivanja. (5) U objavi se, osim pismena koje se ima dostaviti, navodi i ime i prezime lica kome se dostava obavlja, predmet spora i obavijest o tome kada se dostava pismena smatra obavljenom. (6) Lice kome se dostava obavlja bit će obaviješteno o objavi slanjem pismene obavijesti putem pošte, običnom pošiljkom, na adresu njegovog posljednjeg poznatog boravišta. b) Dostava pravnim licima Član 288. Ovlašteno pravno lice registrirano za obavljanje poslova dostavljanja i ovlašteno službeno lice Suda dostavu organima vlasti i pravnim licima, u pravilu, obavljaju predajom pismena jednom od lica iz člana 279. stav 2. ovog zakona. c) Odbijanje prijema pismena Član 289. Kad lice kome je pismeno upućeno, odnosno odrasli član njegovog domaćinstva, odnosno ovlašteno lice ili zaposlenik organa vlasti ili pravnog lica odbije primiti pismeno, dostavljač će pismeno ostaviti u prostoriji gdje se dostava obavlja ili će ga pribiti na vrata te prostorije. Na dostavnici će zabilježiti dan, sat i razlog odbijanja prijema, kao i mjesto gdje je pismeno ostavljeno, i time se smatra da je dostava obavljena. d) Dostavnica Član 290. (1) Potvrdu o obavljenoj dostavi (dostavnicu) potpisuju primalac i dostavljač. Primalac će na dostavnici čitko, slovima, napisati dan prijema, svoje ime i prezime i u kom svojstvu prima pismeno. (2) Ako je primalac nepismen ili se nije u stanju potpisati, dostavljač će postupiti kao u stavu 1. ovog člana, te staviti napomenu zašto primalac nije stavio svoj potpis. (3) Ako primalac odbije potpisati dostavnicu, dostavljač će to zabilježiti na dostavnici i ispisati slovima dan predaje i time se smatra da je dostava obavljena. (4) Kad je prema odredbama ovog zakona pismeno predato drugom licu, a ne onom kome se pismeno imalo dostaviti, na dostavnici će dostavljač naznačiti odnos tih lica. (5) Ako se dostava obavlja prema odredbama člana 286. ovog zakona, dostavljač će to naznačiti na dostavnici, kao i dan i sat kada je dostava pokušana i mjesto gdje je ostavljena pismena obavijest. (6) Ako je na dostavnici netačno ili nečitko naznačen datum dostave ili je dostavnica nestala, dostava se može dokazivati i na drugi način. 4. Promjena adrese Član 291. (1) Ako stranka ili njen zastupnik u toku postupka ili prije isteka roka od šest mjeseci nakon pravosnažnog okončanja postupka promijene adresu na koju se dostava obavlja, dužni su o tome odmah obavijestiti Sud. (2) Ako protiv pravosnažne odluke, unutar roka iz stava 1. ovog člana, bude izjavljena revizija, taj rok produžava se sve dok ne istekne šest mjeseci od dostave stranci odluke povodom revizije kojom se revizija odbacuje ili odbija ili pobijana odluka preinačuje. (3) Ako je protiv pravosnažne odluke, unutar roka iz stava 1. ovog člana, podnesen prijedlog za ponavljanje postupka, taj rok produžava se do isteka roka od šest mjeseci nakon pravosnažnosti prvostepene odluke u tom postupku protiv koga nije izjavljena žalba, odnosno do isteka roka od šest mjeseci od dostave stranci odluke o žalbi kojom se postupak za ponavljanje postupka pravosnažno završava. (4) Ako povodom vanrednog pravnog lijeka pravosnažna odluka bude ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje, smatrat će se da rok iz stava 1. ovog člana nije ni počeo teći. (5) Ako stranka ili njen zastupnik ne obavijeste odmah Sud o promjeni adrese, Sud će odrediti da se dalje dostave u parnici obavljaju objavljivanjem pismena na oglasnoj ploči Suda, sve dok stranka ili njen zastupnik ne obavijeste Sud o svojoj novoj adresi. (6) Dostava iz stava 5. ovog člana smatra se obavljenom nakon proteka 15 dana od dana objavljivanja pismena na oglasnoj ploči Suda. (7) Kad punomoćnik za primanje pismena do isteka rokova iz st. 1. do 3. ovog člana promijeni svoju adresu, a o tome ne obavijesti Sud, Sud će stranci na njen trošak imenovati zastupnika za primanje pismena preko koga će obavljati sve dostave, dok ne primi obavijest stranke o postavljanju novog punomoćnika. 5. Punomoćnik i zastupnik za primanje pismena Član 292. (1) Tužilac ili njegov zastupnik koji se nalaze u inozemstvu, a nemaju punomoćnika u Bosni i Hercegovini, dužni su, već prilikom podnošenja tužbe, imenovati punomoćnika za primanje pismena u Bosni i Hercegovini. Ako oni tako ne postupe, Sud će ih pozvati da u određenom roku imenuju punomoćnika za primanje pismena, uz upozorenje da će u suprotnom Sud tužbu odbaciti. (2) Stranci koja opozove punomoć punomoćniku za primanje pismena i istovremeno ne postavi drugog takvog punomoćnika, Sud će dostavu obavljati objavljivanjem pismena na oglasnoj ploči Suda, sve dok ta stranka ne postavi drugog punomoćnika za primanje pismena. (3) Ako punomoćnik za primanje pismena otkaže punomoć, a stranka ne imenuje drugog takvog punomoćnika u roku od 30 dana od dana kada je Sud obaviješten o otkazu punomoći, Sud će stranci na njen trošak imenovati zastupnika za primanje pismena, te obavljati sve dostave preko imenovanog zastupnika dok ne primi obavijest stranke o postavljanju novog punomoćnika. Član 293. Ako više lica zajednički tuže, a nemaju zajedničkog zakonskog zastupnika, odnosno punomoćnika, Sud ih može pozvati da u određenom roku imenuju zajedničkog punomoćnika za primanje pismena. Ako sami tužioci u ostavljenom roku ne imenuju takvog punomoćnika, Sud će jednog od njih odrediti za zajedničkog punomoćnika za primanje pismena i o tome obavijestiti stranke. XVII - PREGLEDANJE I PREPISIVANJE SPISA Član 294. (1) Stranke imaju pravo pregledati i prepisivati spise parnice u kojoj učestvuju. (2) Ostalim licima koja imaju opravdan interes može se dopustiti pregledanje i prepisivanje pojedinih spisa. (3) Kad je postupak u toku, dopuštenje za pregledanje i prepisivanje spisa daje predsjednik vijeća, a kad je postupak završen - predsjednik Suda, odnosno zaposlenik u Sudu kojeg odredi predsjednik Suda. XVIII - IZUZEĆE Član 295. Sudija ne može suditi: 1) ako je sam stranka, zakonski zastupnik ili punomoćnik stranke, ako je sa strankom u odnosu suovlaštenika, suobveznika ili regresnog obveznika ili ako je u istom predmetu saslušan ili predložen kao svjedok ili vještak; 2) ako mu je stranka ili zakonski zastupnik ili punomoćnik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kojeg stepena, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena ili mu je bračni, odnosno vanbračni drug ili srodnik po tazbini, odnosno srodnik vanbračnog druga, do drugog stepena, bez obzira na to da li su brak, odnosno vanbračna zajednica prestali ili ne; 3) ako je staralac, usvojitelj ili usvojenik stranke, njenog zakonskog zastupnika ili punomoćnika; 4) ako je u istom predmetu učestvovao u donošenju odluke suda ili drugog organa; 5) ako postoje druge okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost. Član 296. (1) Stranka podnosi zahtjev za izuzeće sudije čim sazna da postoji koji od razloga za izuzeće, a najkasnije do završetka rasprave, a ako nije bilo rasprave - do donošenja odluke. (2) Stranka može u pravnom lijeku ili u odgovoru na pravni lijek poimenično navesti sudiju koji ne bi mogao učestvovati u donošenju odluke zbog razloga iz člana 295. ovog zakona. (3) Stranka može tražiti izuzeće samo poimenično određenog sudije koji u predmetu postupa. (4) Stranka je dužna u zahtjevu navesti okolnosti zbog kojih smatra da postoji neki od zakonskih osnova za izuzeće. Član 297. (1) O zahtjevu za izuzeće sudije odlučuje predsjednik Suda. (2) Ako stranka traži izuzeće predsjednika suda, odluku o izuzeću donosi Opća sjednica Suda. (3) Prije donošenja rješenja o izuzeću uzet će se izjava od sudije čije se izuzeće traži, a prema potrebi, obavit će se i drugi izviđaji. (4) Protiv rješenja kojim se zahtjev za izuzeće usvaja nije dopuštena žalba, a protiv rješenja kojim se zahtjev odbija nije dopuštena posebna žalba. Član 298. Kad sudija sazna da je stavljen zahtjev za njegovo izuzeće ili čim sazna da postoji neki od razloga za izuzeće iz člana 295. ovog zakona, dužan je odmah o tome obavijestiti predsjednika Suda, a postupak nastaviti bez odgađanja do donošenja odluke o izuzeću. Ako se radi o izuzeću predsjednika suda, on će sebi odrediti zamjenika iz reda sudija tog suda. Član 299. (1) Odredbe ovog zakona o izuzeću sudija primjenjivat će se na odgovarajući način i na zapisničare. (2) O izuzeću zapisničara odlučuje predsjednik vijeća. XIX - SUPARNIČARI Član 300. (1) Više lica mogu jednom tužbom tužiti, odnosno biti tuženi (suparničari): 1) ako su u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ili ako njihova prava, odnosno obaveze proističu iz iste činjenične i pravne osnove (materijalni suparničari); 2) ako su predmet spora zahtjevi, odnosno obaveze iste vrste koji se zasnivaju na bitno istovrsnoj činjeničnoj i pravnoj osnovi, te ako postoji stvarna nadležnost Suda za svaki zahtjev i za svakog tuženog (formalni suparničari); 3) ako je to drugim zakonom određeno. (2) Do zaključenja pripremnog ročišta, može, uz uslove iz stava 1. ovog člana, uz tužioca pristupiti novi tužilac, ili tužba može biti proširena na novog tuženog s njegovim pristankom. (3) Lice koje pristupa tužbi, odnosno na koje se tužba proširuje, mora primiti parnicu u onom stanju u kojem se ona nalazi kad ono u nju stupa. Član 301. Lice koje u cijelosti ili djelimično traži stvar ili pravo o kojem između drugih lica već teče parnica može pred Sudom, pred kojim ta parnica teče, tužiti obje stranke jednom tužbom, sve dok se postupak pravosnažno ne završi. Član 302. Svaki je suparničar u parnici samostalna stranka i njegove radnje ili propuštanja niti koriste niti štete drugim suparničarima. Član 303. Ako se prema zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa spor može riješiti samo na jednak način prema svim suparničarima (jedinstveni suparničari) smatraju se oni kao jedna parnična stranka, tako da se, ako pojedini suparničari propuste koju parničnu radnju, učinak parničnih radnji koje su preduzeli drugi suparničari proteže i na one koji te radnje nisu preduzeli. Član 304. Ako rokovi za izvršenje određene parnične radnje za pojedine jedinstvene suparničare ističu u razno vrijeme, tu parničnu radnju može svaki suparničar preduzeti sve dok ma i za jednog od njih još teče rok za preduzimanje te radnje. Član 305. Svaki suparničar ima pravo podnositi prijedloge koji se tiču toka parnice. XX - UČESTVOVANJE TREĆIH LICA U PARNICI 1. Učestvovanje umješača Član 306. (1) Lice koje ima pravni interes da, u parnici koja teče među drugim licima, jedna od stranaka uspije, može se pridružiti toj stranci. (2) Umješač može stupiti u parnicu u toku cijelog postupka sve do pravosnažnosti odluke o tužbenom zahtjevu, te u toku postupka nastavljenog podnošenjem vanrednog pravnog lijeka. (3) Izjavu o stupanju u parnicu umješač može dati na ročištu ili pismenim podneskom. (4) Podnesak umješača dostavlja se objema parničnim strankama, a ako je izjava umješača data na ročištu, prijepis tog dijela zapisnika dostavit će se samo onoj stranci koja je s ročišta izostala. Član 307. (1) Svaka stranka može osporiti umješaču pravo da učestvuje u postupku i predložiti da se umješač odbije. (2) Do pravosnažnosti rješenja kojim se odbija učestvovanje umješača, umješač može učestvovati u postupku i njegove parnične radnje ne mogu se isključiti. (3) Protiv odluke Suda kojom se usvaja učestvovanje umješača nije dopuštena posebna žalba. Član 308. (1) Umješač mora primiti parnicu u onom stanju u kakvom se nalazi u trenutku kad se umiješa u parnicu. U daljem toku parnice on je ovlašten stavljati prijedloge i preduzimati sve ostale parnične radnje u rokovima u kojima bi te radnje mogla preduzimati stranka kojoj se pridružio. (2) Ako je umješač stupio u parnicu do pravosnažnoosti odluke o tužbenom zahtjevu, ovlašten je podnijeti i vanredni pravni lijek. (3) Ako umješač podnese pravni lijek, primjerak njegovog podneska dostavit će se i stranci kojoj se pridružio. (4) Parnične radnje umješača imaju za stranku kojoj se pridružio pravni učinak ako nisu u suprotnosti s radnjama stranke. (5) Nakon pristanka svih parničnih stranaka, umješač može stupiti u parnicu kao stranka umjesto stranke kojoj se pridružio. 2. Obavijest trećeg lica o parnici Član 309. (1) Ako tužilac ili tuženi treba treće lice obavijestiti o otpočetoj parnici, da bi se time zasnovalo određeno građansko-pravno djelovanje, oni mogu, sve dok se parnica pravosnažno ne dovrši, to učiniti podneskom preko Suda, u kojem će navesti razlog obavijesti i u kakvom se stanju nalazi parnica. (2) Stranka koja je treće lice obavijestila o parnici ne može zbog toga tražiti prekid otpočete parnice, produženje rokova ili odgađanje ročišta. XXI - ZAPISNICI Član 310. (1) Zapisnik se sastavlja o radnjama preduzetim na ročištu. (2) Zapisnik se sastavlja i o važnijim izjavama ili saopćenjima koje stranke ili drugi učesnici daju izvan ročišta. O manje važnim izjavama ili saopćenjima neće se sastavljati zapisnik nego će se samo staviti službena zabilješka u spisu. (3) Zapisnik piše zapisničar. Član 311. (1) U zapisnik se unosi: naziv suda, mjesto gdje se obavlja radnja, dan i sat kad se obavlja radnja, naznaka predmeta spora i imena prisutnih stranaka, odnosno trećih lica, i njihovih zakonskih zastupnika, odnosno punomoćnika. (2) Zapisnik treba sadržavati bitne podatke o sadržaju preduzete radnje. U zapisnik o glavnoj raspravi posebno će se unijeti: da li je rasprava bila javna ili je javnost bila isključena, sadržaj izjava stranaka, njihovi prijedlozi, dokazi koje su ponudile, dokazi koji su izvedeni, uz navođenje sadržaja iskaza svjedoka i vještaka, odluke Suda donesene na ročištu, odnosno izvornik odluke nakon zaključenja glavne rasprave. (3) Zapisnik se mora voditi uredno, u njemu se ne smije ništa brisati, dodati ili mijenjati. Prekrižena mjesta moraju ostati čitljiva. Član 312. (1) Zapisnik se sastavlja tako da predsjednik vijeća kazuje glasno zapisničaru što će se unijeti u zapisnik, a po ovlaštenju predsjednika vijeća, stranka ili njen punomoćnik glasno kazuju što će se unijeti u zapisnik. (2) Stranke imaju pravo pročitati zapisnik ili zahtijevati da im se pročita, te staviti svoje prigovore na sadržaj zapisnika. (3) To pravo imaju i druga lica čija je izjava unesena u zapisnik, u vezi s onim dijelom zapisnika koji sadrži njihovu izjavu. (4) Ispravci ili dodaci u pogledu sadržaja zapisnika koje treba obaviti u povodu prigovora stranaka ili drugih lica ili po službenoj dužnosti unijet će se na kraju zapisnika. Na zahtjev tih lica, unijet će se i prigovori koji nisu usvojeni. Član 313. (1) Zapisnik potpisuju predsjednik i članovi vijeća, zapisničar, stranke, odnosno njihovi zakonski zastupnici ili punomoćnici, kao i tumači. (2) Svjedok i vještak potpisuju svoj iskaz na zapisniku kad se saslušavaju pred zamoljenim sudom. (3) Nepismeno lice ili lice koje se ne može potpisati stavit će na zapisnik otisak prsta, a zapisničar će ispod otiska upisati njegovo ime i prezime. (4) Ako se koja stranka, njen zakonski zastupnik ili punomoćnik, svjedok ili vještak udalji prije potpisivanja zapisnika ili ne želi potpisati zapisnik, ili zbog fizičkih nedostataka ne može potpisati zapisnik, zabilježit će se to u zapisnik i navesti razlog nepotpisivanja. Član 314. (1) O vijećanju i glasanju sastavlja se poseban zapisnik. Ako je kod prvostepenog i drugostepenog vijeća u postupku u vezi s pravnim lijekom odluka donesena jednoglasno, neće se sastaviti zapisnik, nego će se u izvorniku odluke staviti zabilješka o vijećanju i glasanju. (2) Zapisnik o vijećanju i glasanju sadrži tok glasanja i odluku koja je donesena. (3) Zapisnik potpisuju svi članovi vijeća i zapisničar. Zapisnik o vijećanju i glasanju zatvorit će se u poseban omot. Taj zapisnik može razgledati samo vijeće Apelacionog odjeljenja, kad rješava o pravnom lijeku i u tom slučaju zapisnik će se ponovo zatvoriti u poseban omot i na omotu naznačiti da je zapisnik razgledan. (4) Zabilješku o glasanju potpisuju svi članovi vijeća. XXII - PREKID POSTUPKA Član 315. Postupak se prekida: 1) kad stranka umre ili izgubi parničnu sposobnost, a nema punomoćnika u toj parnici; 2) kad zakonski zastupnik stranke umre ili prestane njegovo ovlaštenje za zastupanje, a stranka nema punomoćnika u toj parnici; 3) kad stranka koja je pravno lice prestane postojati, odnosno kad nadležni organ pravosnažno odluči o zabrani rada; 4) kad nastupe pravne posljedice otvaranja stečajnog postupka; 5) kad zbog rata ili drugih uzroka prestane rad u Sudu; 6) kad je to drugim zakonom određeno. Član 316. (1) Osim slučajeva posebno predviđenih u ovom zakonu, prekid postupka Sud će odrediti: 1) ako je odlučio da sam ne rješava o prethodnom pitanju; 2) ako se stranka nalazi na području koje je zbog vanrednih događaja, kao što su poplave i slično, odsječeno od Suda. (2) Sud može odrediti prekid postupka ako se odluka o tužbenom zahtjevu ne može donijeti prije nego što bude donesena odluka u postupku povodom privrednog prijestupa ili u krivičnom postupku. Član 317. (1) Za vrijeme trajanja prekida postupka prestaju teći svi rokovi određeni za obavljanje parničnih radnji. (2) Za vrijeme trajanja prekida postupka Sud ne može preduzimati nikakve radnje u postupku, ali ako je prekid nastupio poslije zaključenja glavne rasprave, Sud može na osnovu te rasprave donijeti odluku. (3) Parnične radnje koje je stranka preduzela dok traje prekid postupka nemaju prema drugoj stranci nikakav pravni učinak. Njihov učinak počinje tek nakon što postupak bude nastavljen. Član 318. (1) Postupak koji je prekinut iz razloga navedenih u članu 315. tač. 1. do 4. ovog zakona nastavit će se kad nasljednik ili staralac ostavštine, novi zakonski zastupnik, stečajni upravnik ili pravni sljednici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih Sud na prijedlog protivne strane pozove da to učine. (2) Ako je Sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u članu 316. stav 1. tačka 1. i stav 2. ovog zakona, postupak će se nastaviti kad se pravosnažno završi postupak pred sudom ili drugim nadležnim organom ili kad Sud ustanovi da više ne postoje razlozi da se čeka na njegov završetak. (3) U svim ostalim slučajevima prekinuti postupak nastavit će se na prijedlog stranke čim prestanu razlozi prekida. (4) Rokovi koji su zbog prekida postupka prestali teći počinju za zainteresiranu stranku teći u cijelosti iznova od dana kada joj Sud dostavi rješenje o nastavljanju postupka. (5) Stranci, koja nije stavila prijedlog za nastavljanje postupka, rješenje o nastavljanju postupka dostavlja se prema odredbama člana ovog zakona o dostavljanju pismena. Član 319. (1) Žalba protiv rješenja kojim se utvrđuje (član 315.) ili određuje (član 316.) prekid postupka ne zadržava izvršenje rješenja. (2) Ako je Sud na ročištu odbio prijedlog za prekid postupka i odlučio da se postupak odmah nastavi, protiv tog rješenja nije dopuštena posebna žalba. XXIII - TROŠKOVI POSTUPKA 1. Parnični troškovi Član 320. (1) Parnične troškove čine izdaci učinjeni u toku ili u povodu postupka. (2) Parnični troškovi obuhvataju i nagradu za rad advokata i drugih lica kojima zakon priznaje pravo na nagradu. Član 321. Svaka stranka prethodno sama podmiruje troškove koje je prouzrokovala svojim radnjama. Član 322. (1) Kad stranka predloži izvođenje dokaza, dužna je po nalogu Suda unaprijed položiti iznos potreban za podmirenje troškova koji će nastati u povodu izvođenja dokaza. (2) Kad izvođenje dokaza predlože obje stranke, Sud će odrediti da iznos potreban za podmirenje troškova polože obje stranke na jednake dijelove. (3) Sud će odustati od izvođenja dokaza ako iznos potreban za podmirenje troškova ne bude položen u roku koji odredi Sud. (4) Izuzetno od odredbe stava 3. ovog člana, ako Sud po službenoj dužnosti odredi izvođenje dokaza radi utvrđivanja činjenica u vezi s primjenom člana 8. stav 2. ovog zakona, a stranke ne polože određeni iznos, predujam troškova za izvođenje dokaza isplatit će se iz sredstava Suda. Član 323. (1) Stranka koja u cijelosti izgubi parnicu dužna je protivnoj stranci nadoknaditi troškove. (2) Ako stranka djelimično uspije u parnici, Sud može, s obzirom na postignuti uspjeh, odrediti da svaka stranka podmiruje svoje troškove ili da jedna stranka nadoknadi drugoj razmjeran dio troškova. (3) Sud može odlučiti da jedna stranka naknadi sve troškove koje je druga stranka imala, ako protivna stranka nije uspjela samo u razmjerno neznatnom dijelu svog zahtjeva, a zbog toga dijela nisu nastali posebni troškovi. (4) Prema rezultatu dokazivanja, Sud će odlučiti hoće li troškove iz člana 322. stav 4. ovog zakona podmiriti jedna ili obje stranke ili će ti troškovi pasti na teret troškova Suda. Član 324. (1) Pri odlučivanju koji će se troškovi stranci nadoknaditi, Sud će uzeti u obzir samo troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. O tome koji su troškovi bili potrebni, te o visini troškova odlučuje Sud ocjenjujući brižljivo sve okolnosti. (2) Ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge troškove, odmjerit će se takvi troškovi prema tarifi. Član 325. Stranka je dužna nezavisno od ishoda parnice nadoknaditi protivnoj stranci troškove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slučajem koji se njoj dogodio. Član 326. Ako nije bilo povoda za podnošenje tužbe, zbog toga što je tuženi već priznao svoju obavezu i bio je spreman ispuniti, ili zbog drugih razloga, tužilac će nadoknaditi tuženom parnične troškove. Član 327. (1) Tužilac koji povuče tužbu dužan je protivnoj stranci nadoknaditi parnične troškove, osim ako je povlačenje tužbe uslijedilo nakon udovoljenja zahtjevu od tuženog. (2) Stranka koja odustane od pravnog lijeka dužna je protivnoj stranci nadoknaditi troškove nastale u povodu pravnog lijeka. Član 328. (1) Svaka stranka podmiruje svoje troškove ako je parnica završena sudskom nagodbom, a u nagodbi nije drugačije ugovoreno. (2) Troškovi nagodbe, koja je pokušana ali nije uspjela, ulaze u parnične troškove. Član 329. Ako u izlučnoj parnici bude usvojen tužbeni zahtjev za izlučenje stvari, a Sud utvrdi da je tuženi kao povjerilac u izvršnom postupku imao opravdanih razloga da smatra da ne postoje prava trećih lica na tim stvarima, odredit će da svaka stranka podmiruje svoje troškove. Član 330. (1) Suparničari podmiruju troškove na jednake dijelove. (2) Ako postoji znatna razlika u pogledu njihovog udjela u predmetu spora, Sud će prema razmjeru tog udjela odrediti koliki će dio troškova nadoknaditi svaki od suparničara. (3) Suparničari koji su solidarno odgovorni u glavnoj stvari, odgovaraju solidarno i za troškove dosuđene protivnoj strani. (4) Za troškove prouzrokovane posebnim parničnim radnjama pojedinih suparničara ostali suparničari ne odgovaraju. Član 331. Kad ombudsmen učestvuje u postupku kao stranka, on ima pravo na naknadu troškova prema odredbama ovog zakona, ali ne i pravo na nagradu. Član 332. Odredbe o troškovima primjenjuju se i na stranke koje zastupa pravobranilaštvo. U tom slučaju, troškovi postupka obuhvataju i iznos koji bi se stranci priznao na ime nagrade advokatu. Član 333. (1) O naknadi troškova odlučuje Sud na određen zahtjev stranke bez raspravljanja. (2) Stranka je dužna u zahtjevu određeno navesti troškove za koje traži naknadu. Zahtjev za naknadu troškova stranka je dužna staviti najkasnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima, a ako je riječ o donošenju odluke bez prethodnog raspravljanja, stranka je dužna zahtjev za naknadu troškova staviti u prijedlogu o kojem Sud treba odlučiti. (3) O zahtjevu za naknadu troškova Sud će odlučiti u presudi ili rješenju kojim se završava postupak pred tim Sudom. (4) U toku postupka Sud će posebnim rješenjem odlučiti o naknadi troškova samo kad pravo na naknadu troškova ne zavisi od odluke o glavnoj stvari. (5) U slučaju iz člana 327. ovog zakona, ako povlačenje tužbe ili odustanak od pravnog lijeka nisu obavljeni na raspravi, zahtjev za naknadu troškova može se staviti u roku od 15 dana nakon prijema obavijesti o odustanku, odnosno povlačenju tužbe. Član 334. (1) Kad Sud odbaci ili odbije pravni lijek, odlučit će i o troškovima nastalim u postupku u povodu tog pravnog lijeka. (2) Kad Sud preinači odluku protiv koje je podnesen pravni lijek ili ukine tu odluku i odbaci tužbu, odlučit će o troškovima cijelog postupka. (3) Kad se ukine odluka protiv koje je podnesen pravni lijek i predmet vrati na ponovno suđenje, ostavit će da se o troškovima postupka u povodu pravnog lijeka odluči u konačnoj odluci. (4) Sud može postupiti prema odredbi stava 3. ovog člana i kad odluku protiv koje je podnesen pravni lijek samo djelimično ukine. Član 335. Odluka o troškovima sadržana u presudi može se napadati samo žalbom na rješenje ako se istovremeno ne napada i odluka o glavnoj stvari. 2. Troškovi u postupku za osiguranje dokaza Član 336. (1) Troškove postupka za osiguranje dokaza podmiruje stranka koja je podnijela prijedlog za osiguranje dokaza. Ona je dužna nadoknaditi i troškove protivnoj stranci, odnosno postavljenom privremenom zastupniku. (2) Te troškove stranka može naknadno ostvarivati kao dio parničnih troškova, prema uspjehu u parnici. 3. Oslobođenje od plaćanja troškova postupka Član 337. (1) Sud će osloboditi plaćanja troškova postupka stranku koja prema svom općem imovnom stanju ne može podmiriti te troškove bez štete za nužno izdržavanje sebe i svoje porodice. (2) Oslobođenje od plaćanja troškova postupka obuhvata oslobođenje od plaćanja taksi i oslobođenje od polaganja predujma za troškove svjedoka, vještaka, uviđaja, prevođenja i sudskih oglasa. Sud može osloboditi stranku plaćanja svih troškova ili jednog dijela troškova postupka. Član 338. Pri donošenju odluke o oslobođenju od plaćanja troškova postupka Sud će brižljivo ocijeniti sve okolnosti, a posebno će uzeti u obzir vrijednost predmeta spora, broj lica koji stranka izdržava i prihode koje imaju stranka i članovi njene porodice. Član 339. (1) Odluku o oslobođenju od plaćanja troškova postupka donosi prvostepeno vijeće na prijedlog stranke. (2) Stranka je dužna uz prijedlog podnijeti dokaze o imovnom stanju. (3) Kad je to potrebno, Sud može po službenoj dužnosti pribaviti potrebne podatke i obavijesti o imovnom stanju stranke koja traži oslobođenje, a može o tome saslušati i protivnu stranku. (4) Protiv rješenja Suda kojim se usvaja prijedlog stranke za oslobođenje od plaćanja troškova postupka nije dopuštena žalba. Član 340. Predujam za troškove od čijeg je plaćanja stranka oslobođena isplatit će se iz sredstava Suda. Član 341. (1) Rješenje o oslobađanju od plaćanja troškova postupka prvostepeno vijeće može tokom postupka ukinuti ako utvrdi da je stranka u stanju podmirivati troškove postupka. Tom prilikom Sud će riješiti hoće li stranka potpuno ili djelimično nadoknaditi i one troškove i takse od kojih je prije bila oslobođena. (2) U prvom redu imaju se nadoknaditi iznosi isplaćeni iz sredstava Suda. Član 342. (1) Takse i troškovi isplaćeni iz sredstava Suda čine dio parničnih troškova. (2) O naknadi tih troškova od strane protivnika stranke, koja je oslobođena plaćanja troškova postupka, Sud će odlučiti prema odredbama o naknadi troškova. (3) Takse i troškove isplaćene iz sredstava Suda naplaćuje po službenoj dužnosti Sud od stranke koja je dužna nadoknaditi te troškove. (4) Ako je protivnik stranke koja je oslobođena plaćanja troškova postupka odlukom Suda obavezan nadoknaditi parnične troškove, a utvrdi se da on nije u stanju te troškove platiti, Sud može naknadno odrediti da troškove iz stava 1. ovog člana plati u cijelosti ili djelimično stranka koja je oslobođena plaćanja troškova postupka iz onog što joj je dosuđeno. Time se ne dira u pravo te stranke da za ono što je platila traži naknadu od protivnika. XXIV - NEPOŠTIVANJE SUDA Član 343. Sud će u toku postupka kazniti novčanom kaznom od 100 KM do 1.000 KM stranku, zakonskog zastupnika, punomoćnika ili umješača koji su svojim parničnim radnjama teže zloupotrijebili prava koja su priznata ovim zakonom. Član 344. (1) Novčanom kaznom od 100 KM do 1.000 KM sud će kazniti lice koje u podnesku vrijeđa Sud, stranku ili drugog učesnika u postupku. (2) Ako lice koje učestvuje u postupku ili lice koje je kao slušalac prisutno raspravi vrijeđa Sud ili druge učesnike u postupku, ometa rad ili se ne pokorava naredbama Suda za održavanje reda, Sud će ga opomenuti. Ako opomena bude bezuspješna, Sud će opomenuto lice udaljiti iz sudnice ili kazniti novčanom kaznom od 100 KM do 1.000 KM, a može ga i udaljiti i kazniti novčanom kaznom. (3) Ako stranka bude udaljena iz sudnice, ročište će se održati i bez njenog prisustva. (4) Ako iz sudnice bude udaljen punomoćnik, Sud će na zahtjev stranke odgoditi ročište, a ako stranka nije prisutna na ročištu, Sud će uvijek odgoditi ročište i obavijestiti stranku da je njen punomoćnik udaljen s ročišta zbog narušavanja reda. (5) Kad Sud kazni novčanom kaznom ili udalji iz sudnice advokata ili advokatskog pripravnika kao punomoćnika, obavijestit će o tome advokatsku komoru. Član 345. (1) Sud će novčanom kaznom od 100 KM do 1.000 KM kazniti punomoćnika za primanje pismena koji, protivno odredbama člana 291. stav 7. ovog zakona, ne obavijesti Sud o promjeni adrese. (2) Sud će na zahtjev stranke narediti punomoćniku za primanje pismena da nadoknadi troškove koje je prouzrokovao neopravdanim nedostavljanjem obavijesti o promjeni adrese. Član 346. (1) Lice koje neosnovano odbije primiti pismeno, te licu koje na koji drugi način ometa dostavu pismena, svjesno onemogućavajući ili otežavajući primjenu odredbi ovog zakona o dostavi, Sud će kazniti novčanom kaznom od 100 KM do 1.000 KM. (2) Sud će, na zahtjev stranke, narediti licu iz stava 1. ovog člana da naknadi troškove koje je svojim ponašanjem opisanim u stavu 1. ovog člana prouzrokovalo. Član 347. (1) Ako svjedok koji je uredno pozvan ne dođe, a izostanak ne opravda ili se bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji s mjesta gdje treba da bude saslušan, Sud će narediti da se prisilno dovede i podmiri troškove dovođenja i kazniti ga novčanom kaznom od 100 KM do 1.000 KM. (2) Ako svjedok dođe i nakon što je upozoren na posljedice uskrati svjedočenje ili odgovor na pojedino pitanje, a Sud ocijeni da su razlozi uskraćivanja neopravdani, kaznit će ga novčanom kaznom od 100 KM do 1.000 KM, a ako i poslije toga odbije svjedočiti, može ga zatvoriti. Zatvor traje sve dok svjedok ne pristane svjedočiti ili dok njegovo saslušanje ne postane nepotrebno, ali najduže 15 dana. (3) Sud će, na zahtjev stranke, narediti svjedoku da nadoknadi troškove koje je uzrokovao svojim neopravdanim izostankom, odnosno neopravdanim odbijanjem da svjedoči. (4) Ako svjedok naknadno opravda svoj izostanak, Sud će opozvati svoje rješenje o kazni, a može svjedoka sasvim ili djelimično osloboditi naknade troškova. Sud može opozvati svoje rješenje o kazni i kad svjedok naknadno pristane svjedočiti. Član 348. (1) Sud će novčanom kaznom od 100 KM do 1.000 KM kazniti vještaka koji ne dostavi nalaz i mišljenje u ostavljenom roku ili ne dođe na ročište iako je uredno pozvan, a izostanak ne opravda. (2) Sud će novčanom kaznom iz stava 1. ovog člana kazniti i vještaka koji bez opravdanog razloga odbije vještačiti. (3) Sud će, na zahtjev stranke, narediti vještaku da nadoknadi troškove koje je uzrokovao svojim neopravdanim nedostavljanjem nalaza i mišljenja, neopravdanim izostankom, odnosno neopravdanim odbijanjem da vještači. (4) Rješenje o kazni Sud može opozvati uz uslove iz člana 347. stav 4. ovog zakona. (5) Odredbe ovog člana na odgovarajući način primjenjuju se i na tumače. Član 349. Ako lice koje je novčano kažnjeno po odredbama ovog zakona ne plati tu kaznu u određenom roku, ono će se zamijeniti kaznom zatvora, čije trajanje odmjerava Sud srazmjerno visini izrečene kazne u skladu s odredbama Krivičnog zakona, ali koje ne može biti duže od 15 dana. Član 350. (1) Žalba protiv rješenja iz čl. 343., 344., člana 345. stav 1., člana 347. stav 1. i člana 348. stav 1. ovog zakona ne odgađa izvršenje rješenja. (2) Žalba protiv rješenja iz člana 347. stav 2. i člana 348. stav 2. ne zadržava izvršenje rješenja, osim ako se u toj žalbi pobija i odluka Suda kojom nisu usvojeni razlozi svjedoka za uskraćivanje svjedočenja ili odgovora na pojedino pitanje, odnosno razlozi vještaka za uskraćivanje vještačenja. XXV - PRAVNA POMOĆ Član 351. (1) Sudovi u Bosni i Hercegovini dužni su u parničnom postupku pružati pravnu pomoć Sudu Bosne i Hercegovine. (2) Ako zamoljeni sud nije nadležan da obavi radnju za koju je zamoljen, ustupit će molbu nadležnom sudu, odnosno drugom organu vlasti i o tome obavijestiti Sud od koga je primio molbu, a ako mu nadležni sud, odnosno organ vlasti nije poznat, vratit će molbu Sudu koji je podnio molbu. Dio četvrti - POSEBNI POSTUPCI XXVI - POSTUPAK U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA Član 352. Ako u Poglavlju XXVI. ovog zakona ne postoje posebne odredbe, u parnicama iz radnih odnosa primjenjivat će se ostale odredbe ovog zakona. Član 353. U postupku u parnicama iz radnih odnosa, a posebno pri određivanju rokova i ročišta, Sud će uvijek obraćati posebnu pažnju na potrebu hitnog rješavanja radnih sporova. Član 354. Sud će u presudi kojom nalaže izvršenje neke činidbe odrediti rok od 15 dana za njeno izvršenje. Član 355. Rok za podnošenje žalbe na presudu, odnosno rješenje iz radnih odnosa je 15 dana. XXVII - POSTUPAK U PARNICAMA ZBOG SMETANJA POSJEDA Član 356. Ako u Poglavlju XXVII. ovog zakona ne postoje posebne odredbe, u parnicama zbog smetanja posjeda primjenjivat će se ostale odredbe ovog zakona. Član 357. Pri određivanju rokova i ročišta po tužbama zbog smetanja posjeda Sud će uvijek obraćati posebnu pažnju na potrebu hitnog rješavanja prema prirodi svakoga pojedinog slučaja. Pri tome, Sud može odrediti i rokove kraće od onih predviđenih odredbama ovog zakona o redovnom postupku. Član 358. Raspravljanje o tužbi zbog smetanja posjeda ograničit će se samo na raspravljanje i dokazivanje činjenica posljednjeg stanja posjeda i nastalog smetanja. Isključeno je raspravljanje o pravu na posjed, o pravnoj osnovi, savjesnosti ili nesavjesnosti posjeda ili o zahtjevima za naknadu štete. Član 359. (1) Rok za udovoljenje dužnostima koje su naložene strankama Sud će odrediti prema okolnostima pojedinog slučaja. (2) Rok za podnošenje žalbe je 15 dana. (3) U izuzetnim okolnostima, Sud može odlučiti da žalba ne zadržava izvršenje rješenja. (4) Protiv rješenja donesenih u parnicama zbog smetanja posjeda revizija nije dopuštena. Član 360. Tužilac gubi pravo da u izvršnom postupku zahtijeva izvršenje rješenja kojim se tuženom po tužbi zbog smetanja posjeda nalaže izvršenje određene radnje, ako nije zahtijevao izvršenje u roku od 60 dana nakon proteka roka koji je rješenjem određen za izvršenje te radnje. XXVIII - POSTUPAK U SPOROVIMA MALE VRIJEDNOSTI Član 361. Ako u Poglavlju XXVIII. ovog zakona ne postoje posebne odredbe, u postupku u sporovima male vrijednosti primjenjivat će se ostale odredbe ovog zakona. Član 362. (1) Sporovi male vrijednosti, u smislu odredbi ovog zakona, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtjev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi iznos od 10.000 KM. (2) Sporovima male vrijednosti smatraju se i sporovi u kojima se tužbeni zahtjev ne odnosi na potraživanje u novcu, a tužilac je u tužbi naveo da pristaje da umjesto udovoljenja određenom zahtjevu primi određeni novčani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 261. stav 1.). (3) Sporovima male vrijednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahtjeva nije novčani iznos, već predaja pokretne stvari čija vrijednost, koju je tužilac u tužbi naveo, ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 262. stav 2.). Član 363. Ne smatraju se sporovima male vrijednosti, u smislu odredbi ovog zakona, sporovi o nekretninama, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja posjeda. Član 364. (1) U postupku u sporovima male vrijednosti dopuštena je posebna žalba samo protiv rješenja kojim se završava postupak. (2) Ostala rješenja protiv kojih je po ovom zakonu dopuštena žalba mogu se pobijati samo žalbom protiv odluke kojom se postupak završava. (3) Rješenja iz stava 2. ovog člana ne dostavljaju se strankama već se objavljuju na ročištu. Član 365. (1) Ako tužilac preinači tužbeni zahtjev tako da vrijednost predmeta spora prelazi iznos od 3.000 KM, postupak će se dovršiti prema odredbama ovog zakona o redovnom postupku. (2) Ako tužilac do zaključenja glavne rasprave koja se vodi prema odredbama ovog zakona o redovnom postupku smanji tužbeni zahtjev tako da više ne prelazi iznos od 10.000 KM, dalji postupak provest će se prema odredbama ovog zakona o postupku u sporovima male vrijednosti. Član 366. (1) Presuda ili rješenje kojim se završava spor male vrijednosti može se pobijati samo zbog povrede odredbi parničnog postupka i zbog pogrešne primjene materijalnog prava. (2) U presudi, odnosno rješenju iz stava 1. ovog člana, Sud je dužan navesti razloge iz kojih se može izjaviti žalba. (3) Protiv prvostepene presude, odnosno rješenja iz stava 1. ovog člana, stranke mogu podnijeti žalbu u roku od 15 dana. (4) U postupku u sporovima male vrijednosti rok iz člana 146. stav 2. i člana 159. stav 1. ovog zakona je 15 dana. Dio peti XXIX - PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 367. Predmeti iz nadležnosti Suda, primljeni u rad kod drugih sudova do stupanja na snagu ovog zakona, dostavit će se Sudu. Član 368. U periodu od tri mjeseca nakon početka primjene ovog zakona, rokovi iz člana 42. stav 4., člana 61. stava 2. i člana 184. stav 3. ovog zakona, mogu se izuzetno produžiti za najduže 30 dana, ako, s obzirom na postojeći raspored ročišta svakog pojedinačnog sudije, zakazivanje ročišta u navedenim rokovima ne bi bilo moguće. Član 369. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH" | |
Zakon o sistemu indirektnog oporezivanja u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 44/03 | 31.12.2003 | SG BiH 91/17, SG BiH 32/13, SG BiH 49/09, SG BiH 04/08, SG BiH 34/07, SG BiH 52/04 | indirektno oporezivanja,bih,zakon,porez | ZAKONO SISTEMU INDIREKTNOG OPOREZIVANJA U BOSNII HERCEGOVINII - OP]E ODREDBE^lan 1.Nadle`nostOvimzakonomuspostavljaseinstitucionalnaiorganizaciona osnova za jedinstveni sistem indirektnogoporezivanja u Bosni i Hercegovini, koja }e podr`ati sveukupnumakroekonomsku stabilnost i fiskalnu odr`ivost Bosne iHercegovine, Federacije Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu:Federacija), Republike Srpske i Br~ko Distrikta Bosne iHercegovine (u daljem tekstu: Distrikt) kao i pru`iti podr{kufunkcioniranju jedinstvene ekonomske teritorije u Bosni iHercegovini.U smislu ovog zakona, pojam "indirektni porez" odnosi sena uvozne i izvozne da`bine, akcize, porez na dodatnuvrijednost i sve druge poreze zara~unate na robu i usluge,uklju~uju}i i poreze na promet i putarine.^lan 2.CiljOvim zakonom omogu}ava se razvoj i provo|enje politikeindirektnog oporezivanja u Bosni i Hercegovini, kao i efikasnanaplata i raspodjela indirektnih poreza.Ovimzakonomure|ujesejedinstvenoprovo|enjeindirektnih poreza na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine.Ovim zakonom uspostavlja se sistem naplate prihoda poosnovu indirektnog poreza, kao i raspodjela prihoda na osnovuindirektnog poreza prema bud`etima Bosne i Hercegovine,Federacije, Republike Srpske i Distrikta na transparentan na~in.^lan 3.Institucionalna strukturaOvaj zakon ure|uje Upravu za indirektno oporezivanje (udaljem tekstu: Uprava) kao samostalnu upravnu organizaciju uskladu saZakonom o ministarstvima i drugim organima upraveBosne i Hercegovine("Slu`beni glasnik BiH", broj 5/03) (udaljem tekstu: Zakon o ministarstvima) iZakonom o upraviBosne i Hercegovine("Slu`beni glasnik BiH", broj 32/02) (udaljem tekstu: Zakon o upravi), koja provodi zakonske i drugepropise o indirektnom oporezivanju i politiku koju utvr|ujeVije}e ministara na prijedlog Upravnog odbora (u daljem tekstu:Odbor).II - UPRAVA ZA INDIREKTNO OPOREZIVANJE^lan 4.Du`nostiUprava je jedini organ u Bosni i Hercegovini koji jenadle`an za provo|enje zakonskih propisa o indirektnomoporezivanju i politike, koju utvrdi Vije}e ministara na prijedlogOdbora, kao i za naplatu i raspodjelu indirektnih poreza nateritoriji Bosne i Hercegovine.Uprava je nadle`na za sva druga pitanja koja joj mogu bitipovjerena zakonom.^lan 5.Sjedi{te i pe~atSjedi{te Uprave je u Banjoj Luci.U skladu saZakonom o pe~atima institucija Bosne iHercegovine("Slu`beni glasnik BiH", br. 12/98 i 14/03),Uprava ima pe~at.^lan 6.StrukturaUprava ima ispostave i filijale na cijeloj teritoriji Bosne iHercegovine. Lokacije i nadle`nosti ispostava i filijalaorganiziraju se na ekonomskim principima, koji su izra|eni sciljem maksimalnog pove}anja efikasnosti Uprave u cjelini,osiguranja pogodnosti za poreske obveznike i pru`anja podr{kefunkcioniranju jedinstvene ekonomske teritorije u Bosni iHercegovini.Godina VII - Broj 44Srijeda, 31. decembra 2003. godineSARAJEVOISSN 1512-7486Bosanski jezik ^lan 7.DirektorUprava ima direktora koji je odgovoran za upravljanjeUpravom.Direktor predstavlja Upravu.Zakon o dr`avnoj slu`bi u institucijama Bosne i Herce-govine(u daljem tekstu: Zakon o dr`avnoj slu`bi) ("Slu`beniglasnik BiH", broj 19/02) ne primjenjuje se na direktora.Prilikom imenovanja rukovode}eg kadra vodit }e se ra~unao nacionalnoj zastupljenosti.Uprava nema zamjenika direktora.^lan 8.Du`nosti direktoraDirektor je du`an osigurati jedinstveno provo|enjeindirektnih poreza na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine.Direktor je odgovoran za uspostavljanje i odr`avanjeknjigovodstvenog sistema i sistema izvje{tavanja kojim sedostavljaju Odboru redovni i detaljni izvje{taji o naplati iraspodjeli indirektnih poreza. Izvje{taji treba da sadr`e svepotrebne informacije o svim detaljima naplate i raspodjele,uklju~uju}i neizmirena dugovanja, slu~ajeve prevara, ve}eprobleme u naplati prihoda i rezultate svih kontrola i aktivnostina provo|enju propisa.Direktor, putem Odbora, odgovara Vije}u ministara Bosne iHercegovine (u daljem tekstu: Vije}e ministara) o aktivnostimaUprave.Direktor je odgovoran za informiranje Odbora o svimproblemima u provo|enju politike ili zakonskih propisa oindirektnom oporezivanju i, u odgovaraju}im slu~ajevima, zapredlaganje potrebne izmjene zakonskih propisa u tom smislu.Direktor je odgovoran za izradu prijedloga godi{njegbud`eta, kao i dugoro~nog bud`etskog plana za Upravu.Direktor je odgovoran za izvr{enje godi{njeg bud`eta Uprave iredovno obavje{tavanje Odbora o izvr{enju. Odbor odobravaprijedlog godi{njeg bud`eta Uprave prije njegovog dostavljanjau redovnu proceduru usvajanja dr`avnog bud`eta.Direktor je odgovoran za izradu godi{njeg izvje{taja ofinansijskom stanju i aktivnostima Uprave, i dostavlja gaOdboru. Odbor revidira direktorov godi{nji izvje{taj i objavljujega u "Slu`benom glasniku BiH", po zavr{etku svake finansijskegodine.Direktor je odgovoran za izradu godi{njeg plana rada kojiodobrava Odbor. Direktor je odgovoran i za izradu Pravilnika ounutra{njoj organizaciji i, nakon odobrenja Odbora, za njegovoobjavljivanje. Pravilnikom se propisuje na~elna organizacionastruktura Uprave. Izuzetno od odredbi Zakona o ministarstvimai Zakona o upravi, pravilnik ne podlije`e odobravanju od Vije}aministara.Prema potrebi, direktor postavlja i razrje{ava operativnerukovodioce Uprave, u cilju osiguranja efikasnog provo|enjaovog zakona u skladu s Pravilnikom o unutra{njoj organizaciji.Operativni rukovodioci odgovorni su samo direktoru i primajuuputstva samo od njega. Oblasti njihovih nadle`nosti prikazanesu du` operativnih linija i obuhvataju carine, poreze, provo|enjezakona i pru`anje usluga poslovnim subjektima. Operativnelinije odgovornosti prote`u se kroz sjedi{te, sve ispostave ifilijale Uprave.Direktor je odgovoran za pru`anje statisti~kih podatakanadle`nim tijelima, uklju~uju}i Agenciju za statistiku Bosne iHercegovine.Direktor je odgovoran za uspostavu interne revizije zaUpravu.^lan 9.Izbor i imenovanje direktoraDirektora imenuje Vije}e ministara u skladu saZakonom oministarskim imenovanjima, imenovanjima Vije}a ministara idrugim imenovanjima Bosne i Hercegovine("Slu`beni glasnikBiH", broj 7/03). Izuzetno od ~lana 9. navedenog zakona,Odbor slu`i kao izborna komisija za imenovanje direktora.Kriteriji za imenovanje direktora uklju~uju uslov da jedirektor stru~an u odgovaraju}oj oblasti i da je pokazao visokestandarde po{tenja i integriteta u obavljanju svoga posla.Direktora du`nosti razrje{ava Vije}e ministara, na prijedlogOdbora. Direktor mo`e biti razrije{en du`nosti samo ako trajnoizgubi sposobnost vr{enja svojih du`nosti, u~ini ozbiljnepropusteuprovo|enjumjerarukovo|enjaUpravom,zloupotrijebi slu`beni polo`aj ili prekora~i svoja ovla{tenja,otkrije dr`avnu ili slu`benu tajnu, ili ako bude optu`en zakrivi~no djelo {to ga ~ini nedostojnim izvr{avanja njegovihdu`nosti.^lan 10.Sukob interesaZakon o sukobu interesa u institucijama vlasti Bosne iHercegovine("Slu`beni glasnik BiH", broj 16/02) primjenjivat}e se na direktora.^lan 11.Trajanje mandataDirektor se imenuje na period od ~etiri godine.Nakon isteka ~etverogodi{njeg mandata, direktor se mo`ekandidirati za samo jo{ jedan ~etverogodi{nji mandat.^lan 12.Zaposlenici UpraveZakon o dr`avnoj slu`biprimjenjuje se na zaposlenikeUprave, uz sljede}e izuzetke:(i) ne primjenjuje se ~lan 19. (2);(ii) ne primjenjuje se Poglavlje V. i(iii) ne primjenjuje se Poglavlje VIII.Izuzetno od ta~ke (ii) prethodnog stava, ~lan 42. Zakona odr`avnoj slu`bi se primjenjuje.Direktor izra|uje i podnosi na odobravanje Odboru propisekojima se uspostavlja platna struktura za obra~unavanje pla}azaposlenika Uprave i razli~ite platne razrede u koje se tizaposlenici kategoriraju. Prilikom odre|ivanja platnih razreda,direktor }e uzeti u obzir posebne kvalifikacije i iskustvopotrebno za ispunjavanje odgovornosti Uprave. Prilikomodre|ivanja naknada koje predstavljaju dodatak na osnovnupla}u zaposlenika, direktor uspostavlja sistem koji povezujenagradu s rezultatima rada zaposlenika. Direktor, tako|er,izra|uje i podnosi na odobravanje Odboru propise kojima seuspostavlja disciplinski postupak za zaposlenike Uprave.^lan 13.Bud`etUprava ima vlastiti godi{nji bud`et, koji se usvaja u skladusaZakonom o trezoru institucija Bosne i Hercegovine("Slu`beni glasnik BiH", broj 27/00) iZakonom o izvr{enjuBud`eta institucija BiH i me|unarodnih obaveza BiH.Ubud`etu Uprave posebno se predvi|aju tro{kovi Odbora.Usvojeni godi{nji bud`et je i operativni bud`et Uprave.Broj 44 - Strana 1080SLU@BENI GLASNIK BiHSrijeda, 31. decembra 2003. III - UPRAVNI ODBOR^lan 14.Du`nostiOdbor je nadle`an za:(i) utvr|ivanje prijedloga politike o indirektnom oporezi-vanju za provo|enje u cijeloj Bosni i Hercegovini.Politiku utvr|uje Vije}e ministara Bosne i Herce-govine;(ii) informiranje Vije}a ministara, kao i vlada Federacije,Republike Srpske i Distrikta, o politici i provo|enju uvezi s indirektnim porezima i nastalim implikacijamana javne prihode, kako bi se olak{ala priprema fiskalnoodgovornih bud`eta;(iii) definiranjestrate{kihciljevaUpraveiocjenuuspje{nosti Uprave u postizanju tih ciljeva;(iv) odobravanje prijedloga bud`eta Uprave u skladu s~lanom 13. ovog zakona.(v) odobravanje godi{njeg plana rada i Pravilnika ounutra{njoj organizaciji, koje direktor pripremi uskladu s ~lanom 8. stav 7. ovog zakona;(vi) dono{enje odluka u spornim slu~ajevima u vezi sraspodjelom prihoda;(vii) sve druge zadatke predvi|ene zakonom.Odbor je nadle`an za pokretanje pripreme zakonskihpropisa u vezi s indirektnim oporezivanjem i njihovih izmjena,uklju~uju}i zakonske propise o poreskim stopama i strukturama,ako to smatra neophodnim u cilju provo|enja ovog zakona.Odbor je nadle`an za dono{enje propisa potrebnih zaprovo|enje aktivnosti navedenih u ovom ~lanu.Odbor, na prijedlog direktora, usvaja instrukcije kojima }ese propisani podaci ili dokumenti smatrati slu`benom tajnom uradu Odbora i Uprave, pri ~emu }e Odbor uzeti u obzirzakonske propise u primjeni u Bosni i Hercegovini, Federaciji,Republici Srpskoj i Distriktu.Odbor za svoj rad odgovara Vije}u ministara BiH.^lan 15.StatusOdbor je pravna osoba.^lan 16.OrganizacijaOdbor se sastoji od {est ~lanova.^lanovi odbora su:(i) ministar finansija i trezora Bosne i Hercegovine, teministri finansija Federacije i Republike Srpske iliosobe koje djeluju u tom svojstvu; i(ii) tri stru~njaka za indirektno oporezivanje.^lanovi Odbora konsenzusom biraju predsjedavaju}eg izreda ~lanova, na mandat od pet godina.Direktor Uprave, predstavnik iz Distrikta i predstavnikCentralne banke imat }e status posmatra~a u Odboru.Odbor se sastaje jednom mjese~no ili ~e{}e, ako topredsjedavaju}i smatra potrebnim.Uprava osigurava Odboru potrebna sredstva i pru`a muodgovaraju}u podr{ku u osoblju, kako bi mu omogu}ila vr{enjenjegovih poslova prema ovom zakonu.Predsjedavaju}isazivasastankeOdbora.Upozivu~lanovima Odbora i posmatra~ima u Odboru on navodi vrijeme,mjesto odr`avanja i dnevni red, dostavljaju}i poziv najmanjejednu sedmicu prije datuma odre|enog za sastanak.Odbor izra|uje poslovnik kojim }e se ure|ivati na~in rada.^lan 17.Imenovanje ~lanova OdboraZvani~nici iz ~lana 16. stav 2. (i) ovog zakona ~lanovi suOdbora po slu`benoj du`nosti.Vije}e ministara i vlade Federacije i Republike Srpskeimenuju po jednog ~lana Odbora iz ~lana 16. stav 2. (ii) ovogzakona. Imenovanja se vr{e u skladu saZakonom oministarskim imenovanjima, imenovanjima Vije}a ministara idrugim imenovanjima Bosne i Hercegovine("Slu`beni glasnikBiH", broj 7/03),Zakonom o ministarskim i vladinimimenovanjima Federacije Bosne i Hercegovine("Slu`benenovine Federacije BiH", broj 12/03), odnosnoZakonom oministarskim, vladnim i drugim imenovanjima Republike Srpske("Slu`beni glasnik Republike Srpske", broj 25/03). Kriteriji zaimenovanje moraju uklju~ivati priznat integritet i odgovaraju}eprofesionalno iskustvo.Gradona~elnik Distrikta imenuje posmatra~a iz Distrikta iz~lana 16. stav 4. ovog zakona u skladu saZakonom oministarskim imenovanjima, imenovanjima Vije}a ministara idrugim imenovanjima Bosne i Hercegovine("Slu`beni glasnikBiH", broj 7/03).Guverner Centralne banke imenuje posmatra~a Centralnebanke iz ~lana 16. stav 4 ovog zakona.^lan 18.MandatPored osoba iz ~lana 16. stav 2. (i), koje su ~lanovi Odboratokom svojih mandata, svaki ~lan Odbora ima petogodi{njimandat, s mogu}no{}u jednog ponovnog imenovanja.U slu~aju da neki od ~lanova ne provede puni mandat, novi~lan imenuje se na period od pet godina, u skladu s ~lanom 17.ovog zakona.Posmatra~i iz Distrikta i Centralne banke imenuju se na pe-riod od pet godina, s mogu}no{}u jednog ponovnogimenovanja.^lan 19.Na~ini glasanja i kvorumOdbor donosi odluke konsenzusom.Du`nost predsjedavaju}eg je da proglasi da li je konsenzuspostignut.U slu~aju nedostatka konsenzusa, odluke Odbora usvajajuse na sljede}i na~in:U slu~aju odluka o uspostavi uvoznih i izvoznih da`bina teo bilo kakvim promjenama takvih da`bina potrebna jeprosta ve}ina glasova ~lanova Odbora uklju~uju}i i glasministra finansija i trezora Bosne i Hercegovine.U slu~aju odluka o ostalim indirektnim porezima,uklju~uju}i i stope i strukture takvih poreza, potrebna jeprosta ve}ina glasova ~lanova Odbora uklju~uju}i i glasoveministara finansija Republike Srpske i Federacije. Ovajpostupak glasanja tako|er se primjenjuje na bilo kojuodluku vezanu za izuze}a od ili promjene u indirektnimporeskim stopama i strukturama.U slu~aju odluka o raspodjeli prihoda od indirektnih porezapotrebna je prosta ve}ina glasova ~lanova Odborauklju~uju}i i glasove svih ~lanova iz ~lana 16. stava 2. (i).Kvorum se sastoji od ve}ine svih ~lanova Odbora.Srijeda, 31. decembra 2003.SLU@BENI GLASNIK BiHBroj 44 - Strana 1081 ^lan 20.Zakonski propisi koje pokre}e OdborU slu~aju da smatra potrebnim da osigura efikasnoprovo|enje ovog zakona, Odbor mo`e pokrenuti izradu nacrtazakonskih propisa i izmjena zakonskih propisa iz oblastiindirektnog oporezivanja za podno{enje Vije}u ministara.Odborima za pitanja bud`eta i finansija zakonodavnih tijelaFederacije, Republike Srpske i Skup{tine Distrikta i, ako seocijenipotrebnim,Predstavni~komdomuParlamentaFederacije, Narodnoj skup{tini Republike Srpske i Skup{tiniDistrikta daje se prilika da na takve zakonske propise daju svojekomentare prije njihovog podno{enja Vije}u ministara, a svekomentare ili sugestije na nacrt i prijedlog zakonskih propisa iliizmjene zakonskih propisa moraju dostaviti Odboru u roku od15 dana nakon upu}ivanja zahtjeva za dostavljanje takvihkomentara od Odbora. Odbor uzima u obzir te komentare ilisugestije.Utvr|ivanje indirektnih poreza, indirektnih poreskih stopa istruktura, kao i svaka izmjena indirektnih poreskih stopa istruktura mora biti regulirana zakonom.Prilikompredlaganjazakonskihizmjenaindirektnihporeskih stopa i struktura u skladu s ovim ~lanom, Odbor uobzir uzima potrebu za pravovremenom izradom bud`eta Bosnei Hercegovine, Federacije, Republike Srpske i Distrikta.IV - NAPLATA I RASPODJELA PRIHODA PO OSNOVUINDIREKTNIH POREZA^lan 21.Jedinstveni ra~un i raspodjela prihoda po osnovuindirektnih porezaUprava vodi jedinstveni ra~un.Svi prihodi po osnovu indirektnih poreza, koje naplati ovauprava, upla}uju se na jedinstveni ra~un.Uprava osigurava da stanje na jedinstvenom ra~unu sadr`ineophodni minimum potreban da joj omogu}i da izmiri sveobaveze koje se odnose na indirektne poreze koje napla}uje, teda se podjela prema dr`avnom bud`etu i bud`etima Federacije,Republike Srpske i Distrikta vr{e redovno u skladu sa sljede}im:(i) da se iznos koji se prenosi dr`avnom bud`etu zasnivana iznosu u dr`avnom bud`etu za teku}u godinu;(ii) da se dio preostalog iznosa koji se prenosi Federaciji,Republici Srpskoj i Distriktu utvr|uje na osnovunjihovog udjela u krajnjoj potro{nji prikazanog uprijavama poreza na dodatnu vrijednost; i(iii) da se iznos koji je potreban za finansiranje obavezavanjskog duga oduzme od udjela Federacije iRepublike Srpske, te da se direktno upla}uju u dr`avnibud`et.Sistem raspodjele i metod izra~unavanja udjela prikupljenihprihoda, u skladu s ovim ~lanom, detaljno }e se razraditi uzakonu o dodjeli i raspodjeli prihoda od indirektnih poreza uskladu s ~lanom 24. stav 1. ta~ka (ii) ovog zakona.V - SLU@BENA SARADNJA^lan 22.Obaveza sara|ivanjaSvi javni organi u cijeloj Bosni i Hercegovini obavezni susara|ivati s Odborom i Upravom prilikom vr{enja poslova idu`nosti u okviru nadle`nosti preciziranih u ovom zakonu.VI - PRIJELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE^lan 23.Porez na dodatnu vrijednostU roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona,Odbor priprema nacrt, odnosno prijedlog zakona, kojim seuspostavlja jedinstveni porez na dodatnu vrijednost za cijeluteritoriju dr`ave. Porez na dodatnu vrijednost, koji }eprimjenjivati Uprava, mora biti u skladu sa standardimaEvropske unije. U roku od dvije godine od stupanja na snaguovog zakona, Uprava }e razviti operativni sistem kojiomogu}ava provo|enje poreza na dodatnu vrijednost.^lan 24.Usvajanje zakona i drugih propisaU roku od {est mjeseci od stupanja na snagu ovog zakona,Odbor je du`an zavr{iti sljede}e zakone i druge propise:(i) o pravima i du`nostima zaposlenika Uprave;(ii) o dozna~avanju i raspodjeli prihoda po osnovuindirektnih poreza;(iii) o metodama upla}ivanja na jedinstveni ra~un;i(iv) o carinskoj politici.Odbor je du`an zavr{iti zakon o upravnim postupcimavezanim za indirektno oporezivanje u cilju osiguravanja da }enavedeni zakon biti na snazi prije ili od dana dono{enja zakonaiz ~lana 23. ovog zakona.U roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona,direktor je du`an zavr{iti pravilnik o unutra{njoj organizaciji iz~lana 8. stav 7. ovog zakona.U roku od 60 dana od stupanja na snagu ovog zakona,Odbor je du`an zavr{iti poslovnik iz ~lana 16. stav 8. ovogzakona.U roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona,Odbor usvaja uputstva iz ~lana 14. stav 4. ovog zakona. Dopo~etka primjene tih uputstava, nastavljaju se primjenjivatizakoni i drugi propisi i interni propisi o slu`benim tajnama kojisu bili va`e}i u Federaciji, Republici Srpskoj i Distriktu do danastupanja na snagu ovog zakona.^lan 25.Prijenos nadle`nosti na UpravuIzuzetno od odredbi ~lana 4. stav 1. ovog zakona, Upravanije nadle`na za naplatu i raspodjelu sljede}ih indirektnihporeza:(i) poreza na promet, uklju~uju}i i naknade za `eljeznice uRepublici Srpskoj, na robe i usluge s izuzetkom:-poreza na promet, uklju~uju}i i naknade za `eljeznice uRepublici Srpskoj, na alkohol i alkoholna pi}a, pivo,vino,bezalkoholna pi}a, kafu, naftu i naftne derivatekoji se napla}uju pri uvozu tih proizvoda; i-poreza na promet pri uvozu robe za krajnju potro{nju;(ii) poreza na promet, uklju~uju}i i naknade za `eljeznice uRepublici Srpskoj, na duhanske proizvode na koje seporez na promet ili naknada za `eljeznice obra~unavaprilikom kupovine poreznih markica;(iii) akcize na alkohol i alkoholna pi}a, pivo, vino,bezalkoholna pi}a, kafu, naftu i naftne derivate; osimakciza koje se napla}uju prilikom uvoza tih proizvoda;(iv) akcize na duhanske proizvode na koje se akcizaobra~unava prilikom kupovine poreznih markica;(v) putarine (u Federaciji), naknade na naftne derivate (uRepublici Srpskoj) i naknade za puteve na naftne deri-vate (u Distriktu), osim prihoda koji se napla}ujuprilikom uvoza tih proizvoda.Broj 44 - Strana 1082SLU@BENI GLASNIK BiHSrijeda, 31. decembra 2003. Naplata i raspodjela poreza koje ne naplati Uprava, u skladus prethodnim stavom, napla}uju se i njihova raspodjela vr{i sena na~in na koji je to ra|eno prije stupanja na snagu ovogzakona dok zakon iz ~lana 23. ne stupi na snagu, kada }e Upravapreuzeti upravljanje nad svim indirektnim porezima.Nakon {to zakon kojim se uvodi jedinstveni porez nadodatnu vrijednost za teritoriju cijele dr`ave stupi na snagu uskladu s ~lanom 23. ovog zakona, sljede}i porezi, ako jo{ budupostojali, ukidaju se:(i) porez na promet roba i usluga u Federaciji;(ii) porez na promet roba i usluga i naknada za `eljeznicu uRepublici Srpskoj; i(iii) porez na promet roba i usluga u Distriktu.Danom stupanja na snagu ovog zakona, uvo|enje bilo kojihindirektnih poreza u Bosni i Hercegovini, kao i progla{avanje iliizmjene zakonskih propisa o indirektnom oporezivanju odFederacije, Republike Srpske ili Distrikta mora odobriti Odbor.Odbor mora odobriti sve diskrecione odluke vezano za izuze}aod ili promjene indirektnih poreskih stopa i struktura, koje sedonose na osnovu zakonskih propisa Federacije, RepublikeSrpske ili Distrikta.^lan 26.Kontinuitet du`nostiDanom stupanja na snagu ovog zakona, Uprava zaindirektno oporezivanje, osnovanaPrijelaznim zakonom,postaje Uprava regulirana ovim zakonom.Direktor, koji je imenovan u skladu sPrijelaznim zakonom,direktor je Uprave iz ~lana 7. ovog zakona. U smislu ~lana 11.stav 1. ovog zakona, datum imenovanja direktora, u skladu sPrijelaznim zakonom,smatra se prvim danom njegovogpetogodi{njeg mandata. Ako imenovanje nije izvr{eno u skladusPrijelaznim zakonom, nego je postupak imenovanja tekpokrenut, postupak imenovanja nastavlja se na na~in preciziranu tom zakonu.Direktori ranijih entitetskih carinskih uprava i Carinskeslu`be Distrikta odgovorni su i primaju instrukcije isklju~ivo oddirektora Uprave.^lan 27.Jedinstveni ra~un i raspodjela prihodaPrije nego {to jedinstveni ra~un postane operativan,prikupljanje i raspodjela prihoda po osnovu indirektnih porezavr{i se prema procedurama koje su primjenjivane prije stupanjana snagu ovog zakona.U roku od {est mjeseci nakon stupanja na snagu ovogzakona, direktor vr{i pripreme za uspostavu jedinstvenogra~una.Jedinstveni ra~un ne}e postati operativan do stupanja nasnagu zakona kojim se reguliraju metode upla}ivanja najedinstveni ra~un u skladu s ~lanom 24. stav 1. ta~ka (iii) ovogzakona.Kada jedinstveni ra~un postane operativan, ali prije stupanjana snagu zakona iz ~lana 23. ovog zakona, primjenjuje se ~lan21. ovog zakona, osim {to se dio preostalog iznosa koji seprebacuje Federaciji, Republici Srpskoj i Distriktu odre|ujeprema njihovom udjelu u krajnjoj potro{nji prikazanom krozpodatke o porezu na promet.Federacija, Republika Srpska i Distrikt Upravi dostavljajupravovremene i ta~ne podatke o porezu na promet koji supotrebni za odre|ivanje njihovog dijela napla}enog prihoda.Prije nego {to jedinstveni ra~un postane operativan, Odborizdaje instrukcije kojima se dalje definira metoda izra~unavanjadijela prikupljenih prihoda te sistem distribucije do usvajanjazakona o dozna~avanju i distribuciji prihoda od indirektnihporeza iz ~lana 24. stav 1. ta~ka (ii) ovoga zakona.Odbor vr{i pregled svakih {est mjeseci dok na snagu nestupi zakon iz ~lana 23. ovog zakona, u cilju utvr|ivanja da li jepotrebno izvr{iti izmjene ovog zakona ili drugih propisa kako bise osiguralo efikasno funkcioniranje sistema distribucijeprihoda.Ni{ta u ovom zakonu ne mo`e se tuma~iti kao opozivanje ilimijenjanje ili dopunjavanje zakona o internoj dodjeli prihodaunutar Federacije, Republike Srpske i Distrikta.^lan 28.Prvi predsjedavaju}i OdboraIzuzetno od ~lana 16. ovog zakona, prvi predsjedavaju}iOdbora je dodatni ~lan Odbora. Prvi predsjedavaju}i mo`e bitidr`avljanin Bosne i Hercegovine ili jedne od zemaljanasljednica Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije.Prvi predsjedavaju}i mo`e biti s ranijim dr`avljanstvomSocijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije ili njenihzemalja nasljednica.Prvi predsjedavaju}i ima jednokratni mandat od ~etirigodine. U slu~aju da prvi predsjedavaju}i ne provede punimandat, za ostatak mandata imenuje se drugi pojedinac kojiispunjava uslove iz stava 1. ovog ~lana.Prvog predsjedavaju}eg imenuje Vije}e ministara u skladusaZakonom o ministarskim imenovanjima, imenovanjimaVije}a ministara i drugim imenovanjima Bosne i Hercegovine("Slu`beni glasnik BiH", broj 7/03). Vije}e ministara jeodgovorni javni organ za imenovanje prvog predsjedavaju}eg.Kriteriji za imenovanje prvog predsjedavaju}eg uklju~uju iuslovdaprvipredsjedavaju}iposjedujestru~nostuodgovaraju}oj oblasti i da je pokazao visoke standarde po{tenjai integriteta u obavljanju svoga posla.Prvog predsjedavaju}eg du`nosti razrje{ava Vije}e ministara.Prvi predsjedavaju}i mo`e biti razrije{en du`nosti samo akotrajno izgubi sposobnost vr{enja svojih du`nosti, u~ini ozbiljnepropuste u provo|enju mjera za rukovo|enje Odborom,zloupotrijebi slu`beni polo`aj ili prekora~i svoja ovla{tenja,otkrije dr`avnu ili slu`benu tajnu, ili ako bude optu`en zakrivi~no djelo {to ga ~ini nedostojnim izvr{avanja svojihdu`nosti.^lan 29.Procedura glasanja tokom prvog predsjedavanjaOdbor odluke donosi konsenzusom.Du`nost predsjedavaju}eg je da proglasi da li je konsenzuspostignut.U slu~aju nedostatka konsenzusa, odluke se usvajaju nasljede}i na~in:U slu~aju odluka o uspostavi uvoznih i izvoznih da`bina teo bilo kakvim promjenama takvih da`bina potrebna jeprosta ve}ina glasova ~lanova Odbora uklju~uju}i i glasministra finansija i trezora Bosne i Hercegovine.U slu~aju odluka o ostalim indirektnim porezima,uklju~uju}i i stope i strukture takvih poreza, potrebna jeprosta ve}ina glasova ~lanova Odbora uklju~uju}i i glasoveministara finansija Republike Srpske i Federacije. Ovajpostupak glasanja tako|er se primjenjuje na bilo kojuodluku vezanu za izuze}a od ili promjene u indirektnimporeskim stopama i strukturama.U slu~aju odluka o raspodjeli prihoda od indirektnih porezapotrebna je prosta ve}ina glasova ~lanova Odborauklju~uju}i glasove ~lanova iz ~lana 16. stava 2. (i).Srijeda, 31. decembra 2003.SLU@BENI GLASNIK BiHBroj 44 - Strana 1083 Za sva ostala pitanja prvi predsjedavaju}i donosi odluku.Prije isteka mandata prvog predsjedavaju}eg, Odborodlu~uje o mehanizmu glasanja za sva ostala pitanja, kojiuklju~uje i postupak za izlazak iz zastoja u dono{enjuodluka.Kvorum se sastoji od ve}ine svih ~lanova Odbora.^lan 30.Reguliranje statusa zaposlenikaZaklju~no s 31. decembrom 2003. godine, odgovaraju}eodredbezakonskihpropisaipodzakonskihpropisaozapo{ljavanju u Federaciji, Republici Srpskoj i Distriktu,uklju~uju}i i zakonske propise kojima se reguliraju pla}e inaknade, primjenjuju se na zaposlenike ranijih carinskih uprava.Od 1. januara 2004. godine, zaposlenici ranijih carinskihuprava postat }e zaposlenici dr`ave, i na njih }e se primjenjivatiZakon o dr`avnoj slu`bi u institucijama Bosne i Hercegovine("Slu`beni glasnik BiH", broj 19/02) s izuzecima navedenim u~lanu 12. stav 1. ta~ke (i), (ii) i (iii) ovog zakona. Zaposlenicipodlije`u i sljede}im izuzecima:i.~lan 15. stav 1. (a) i (d) ne primjenjuje se;ii. Poglavlje IV. ne primjenjuje se;iii. Poglavlje VII. ne primjenjuje se.Uz strukturu pla}a, platne razrede i disciplinski postupak,koji uspostavlja direktor u skladu s ~lanom 12. ovog zakona,direktor priprema i podnosi na odobrenje Odboru propisekojima se uspostavlja struktura za isplatu otpremnina zazaposlenike Uprave uz odobrenje Odbora .Status zaposlenika regulirat }e se na na~in propisan u st. 2. i3. ovog ~lana, dok se ne donese kona~na odluka u vezi snjihovim statusom i budu}im zaposlenjem u Upravi krozpostupak organizacionog restrukturiranja iz ~lana 31. ovogzakona.U smislu ovog zakona i kao posljedica prelaska zaposlenikaFederacije, Republike Srpske i Distrikta na du`nost zaposlenikadr`ave, zaposlenici dosada{njih carinskih uprava ne}e imatipravo na isplatu otpremnina sve dok se u skladu s prethodnimstavom ne donese kona~na odluka vezano za njihov status ibudu}i radni odnos u organu.^lan 31.Plan organizacionog restrukturiranjaU roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakonadirektor }e pripremiti plan organizacionog restrukturiranja.Planom se propisuju mjere koje su potrebne za zadovoljavanjezahtjeva ovog zakona, naro~ito u pogledu: organizacionestrukture, racionalizacije osoblja u glavnom uredu, ispostavama ifilijalama i standarde pru`anja usluga poreznim obveznicima.Direktor podnosi plan Odboru na odobravanje, a postupakodobravanja zavr{ava se u roku od 30 dana od dana podno{enja.Plan se zasniva na sveobuhvatnoj analizi osnovnihsredstava, tehni~kih i ljudskih resursa koji su potrebni Upravi zaobavljanje njenih poslova u skladu s ~lanom 4. ovog zakona, uzdu`no uzimanje u obzir ~lana 6. ovog zakona. U njemu se,nadalje, uzima u obzir postoje}i i budu}i obim i vrsta poslovakoje Uprava treba obavljati u skladu s ovim zakonom.Plan sadr`i strate{ke ciljeve Uprave i ure|uje ostvarivanjetih ciljeva.Planom se predvi|a prestrukturiranje glavnog uredauzimaju}i u obzir potrebu za odgovaraju}im prostorijama,utvr|ivanjem i premje{tajem osoblja kao i potrebu da se osigurada glavni ured mo`e funkcionirati na djelotvoran i efikasanna~in. Dok se prestrukturiranje glavnog ureda u cijelosti neizvr{i, glavni uredi ranijih carinskih uprava ~init }e sastavni dioglavnog ureda Uprave.Planom se predvi|a racionalizacija ispostava u ~etiri podru~jaoperacija, u skladu s ~lanom 6. ovog zakona, sa sjedi{tima uBanjoj Luci, Tuzli, Mostaru i Sarajevu, koja se treba zavr{iti uroku od dvije godine nakon {to Odbor usvoji plan.^lan 32.Imovina i aktivaDanom stupanja na snagu ovog zakona, svu pokretnu inepokretnu imovinu ranijih carinskih uprava, obligaciona pravaranijih carinskih uprava, te stvari u zakonitom posjedu ranijihcarinskih uprava, uklju~uju}i arhive, spise i druga dokumenta,Uprava mo`e neposredno koristiti, njima upravljati i mijenjatiih, na na~in koji direktor bude smatrao odgovaraju}im zazadovoljenje potreba Uprave.U roku od 60 dana od stupanja na snagu ovog zakona,direktor je du`an okon~ati popis sve pokretne i nepokretneimovine ranijih carinskih uprava. U roku od {est mjesecidirektor donosi plan za prijenos imovinskih prava Upravi, uslu~ajevima gdje je to neophodno kako bi se osigurao kvalitetani efikasan rad Uprave, kao i plan za razmatranje dugova iobaveza ranijih carinskih uprava. Direktor ove planove podnosiOdboru na odobravanje, a postupak odobravanja zavr{ava se uroku od 30 dana od dana njihovog podno{enja.U roku od 60 dana nakon {to plan odobri Odbor, direktorrealizira okvirni sporazum o prijenosu imovinskih prava ranijihcarinskih uprava, u slu~ajevima gdje je to neophodno, i podnosiga na potpisivanje Vije}u ministara i vladama Federacije,Republike Srpske i Distrikta.U prijelaznom periodu, prije zaklju~ivanja navedenogokvirnog sporazuma, pravni status te imovine mo`e bitipromijenjen samo uz pismeno odobrenje direktora i Odbora.Arhive, spisi i druga dokumenta, koji se odnose na carinu, akoje dr`e ministarstva finansija Federacije i Republike Srpske,ostaju u navedenim ministarstvima. Na zahtjev direktora,ministarstvaomogu}avajuUpravineograni~enpristupdokumentima i prebacivanje tih dokumenata u Upravu.^lan 33.ArbitriranjeVije}e ministara izdaje sva dalja uputstva ili odluke koje supotrebne za osiguravanje efikasne primjene ~lana 32. ovogzakona i, na zahtjev Odbora, imenuje jednog ili vi{e arbitarakada je to potrebno za rje{avanje specifi~nih problema.^lan 34.Bud`etZaklju~no s 31. decembrom 2003. godine, Federacija,Republika Srpska i Distrikt izmiruju sve operativne tro{kove zacarinske aktivnosti, kao i sve potrebne tro{kove za odr`avanje izamjenu opreme ranijih carinskih uprava na njihovimpodru~jima, te tro{kove za pla}e i naknade za zaposlenikeranijih carinskih uprava.Tokom tog perioda, Upravi se dozna~uju i dovoljna sredstvaiz dr`avnog bud`eta kako bi direktor mogao vr{iti svojedu`nosti u skladu sa zakonom.U slu~aju da se godi{nji bud`et institucija Bosne iHercegovine za 2004. godinu ne usvoji do 1. decembra 2003.godine, ministar finansija i trezora podnijet }e poseban prijedlogbud`eta Uprave na usvajanje kako bi se osiguralo da seprijedlog bud`eta usvoji do 1. januara 2004. godine. Federacija,Republika Srpska i Distrikt }e, u skladu sa usvojenim bud`etomUprave, prebaciti sredstva za rad Uprave.Broj 44 - Strana 1084SLU@BENI GLASNIK BiHSrijeda, 31. decembra 2003. Bud`et Uprave, koji je usvojen na na~in naveden uprethodnom stavu, uklju~it }e se u potpuni godi{nji bud`etinstitucija Bosne i Hercegovine za 2004. godinu, te }e transferiUpravi iz Federacije, Republike Srpske i Distrikta postati diotransfera za finansiranje institucija Bosne i Hercegovine.Kada jedinstveni ra~un postane operativan, Uprava }e sefinansirati u okviru dr`avnog bud`eta na osnovu ~lana 21. stav3. ta~ka (i) ovog zakona.^lan 35.Vanjski pregledZa svaku navr{enu godinu od stupanja na snagu ovogzakona izvr{it }e se revizija poslovanja Uprave od Ureda zareviziju Bosne i Hercegovine.U periodu od pet godina nakon stupanja na snagu ovogzakona, Odbor }e anga`irati usluge vanjskog profesionalnogtijela da izvr{i godi{nji pregled rada Uprave kao i ispitivanjeprikupljanja i raspodjele prihoda koju vr{i Uprava. Ovajpostupak provodi se uz punu saradnju javnih revizorskihinstitucija Bosne i Hercegovine, Federacije i Republike Srpske.Po isteku petogodi{njeg perioda, Odbor odlu~uje o tome dali da nastavi sa postupkom iz prethodnog stava.Tro{kovi vezani za vanjsku reviziju podmiruju se iz bud`etaUprave.Svi izvje{taji koje izda profesionalno tijelo dostupni sujavnosti.^lan 36.Stavljanje zakonskih propisa van snageDanom stupanja na snagu ovog zakona,Prijelazni zakon,kojim se spajaju carinske uprave i osniva Uprava za indirektnooporezivanje("Slu`beni glasnik BiH", broj 18/03) (u daljemtekstu: Prijelazni zakon), prestaje se primjenjivati.^lan 37.Kontinuirana primjena postoje}ih zakonskih propisaDo usvajanja odgovaraju}ih zakona kojima se ure|ujuindirektni porezi u Bosni i Hercegovini, va`e}i zakoni, kojimase regulira indirektno oporezivanje u Federaciji, RepubliciSrpskoj i Distriktu, nastavljaju se primjenjivati ukoliko nisu usuprotnosti s ovim zakonom.^lan 38.Objavljivanje i stupanje na snaguOva zakon stupa na snagu osmog dana nakon objavljivanjau "Slu`benom glasniku BiH".Zakon }e se objaviti odmah nakon stupanja na snagusporazuma zaklju~enog izme|u Federacije i Republike Srpske,kojim se prenosi nadle`nost u skladu s ~lanom III. 5 (a) UstavaBosne i Hercegovine, tako da se omogu}i uspostavajedinstvenog sistema indirektnog oporezivanja u Bosni iHercegovini, ili odmah nakon usvajanja ovog zakona, {to godnastupi kasnije.Zakon }e se objaviti u slu`benim glasilima entiteta i Br~koDistrikta Bosne i Hercegovine.PS BiH broj 132/0329. decembra 2003.godineSarajevoPredsjedavaju}iPredstavni~kog domadr.Nikola [piri},s.r.Predsjedavaju}iDoma narodaMustafa Pamuk,s.r. | |
Zakon o izmjeni Zakona o udruženjima i fondacijama BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 42/03 | 27.12.2003 | SG BiH 94/16, SG BiH 76/11, SG BiH 63/08, SG BiH 32/01 | zakon,udruženja,fondacije,bih | ZAKON O IZMJENI ZAKONA O UDRU@ENJIMA I FONDACIJAMA BOSNE I HERCEGOVINE ^lan 1. U Zakonu o udru`enjima i fondacijama Bosne i Hercegovine ("Slu`beni glasnik BiH", broj 32/01) u ~lanu 8. rije~i: "Ministarstvo civilnih poslova i komunikacija" zamjenjuju se rije~ima: "Ministarstvo pravde". ^lan 2. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH". PS BiH broj 126/03 29. oktobra 2003. godine Sarajevo Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH dr. Nikola [piri}, s. r. Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Mustafa Pamuk, s. r. | |
Krivični zakon BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 37/03 | 22.11.2003 | SG BiH 46/21, SG BiH 35/18, SG BiH 40/15, SG BiH 22/15, SG BiH 47/14, SG BiH 08/10, SG BiH 55/06, SG BiH 53/06, SG BiH 30/05, SG BiH 61/04, SG BiH 54/04 | krivični zakon | privrednog dru{tva i svi oblici povezivanja privrednihdru{tava, ustanova, institucije za vr{enje kreditnih i drugihbankarskih poslova, za osiguranje imovine i osoba, kao idruge finansijske institucije, fond, politi~ke organizacije iudru`enja gra|ana i drugi oblici udru`ivanja koji mogu dasti~u sredstva i da ih koriste na isti na~in kao i svaka drugainstitucija ili organ koji ostvaruje i koristi sredstva i kojemje zakonom priznato svojstvo pravne osobe.(11)Privredno dru{tvoje, u smislu ovog zakona, korporacija,preduze}e, firma, partnerstvo i svaki organizacioni oblikregistriran za obavljanje privredne djelatnosti.(12)Udru`enjeje bilo koji oblik udru`ivanja tri ili vi{e osoba.(13)Vi{e osobaje najmanje dvije osobe ili vi{e njih.(14)Skupina ljudije najmanje pet osoba ili vi{e njih.(15)Grupa ljudije udru`enje od najmanje tri osobe koje supovezane radi trajnog, ponovljenog ili povremenog ~injenjakrivi~nih djela, pri ~emu svaka od tih osoba daje svoj udio uu~injenju krivi~nog djela.(16)Organizirana grupa ljudije grupa ljudi koja je formirana,a nije spontano nastala, radi neposredno slijede}eg u~injenjakrivi~nog djela i ~iji ~lanovi ne moraju imati formalnodefinirane uloge, koja ne mora imati kontinuitet ~lanstva nirazvijenu organizaciju.(17)Zlo~ina~ka organizacijaje organizirana grupa ljudi odnajmanje tri osobe, koja postoji neko vrijeme, djeluju}i ucilju u~injenja jednog ili vi{e krivi~nih djela za koja se pozakonu mo`e izre}i kazna zatvora tri godine ili te`a kazna.(18)Osoba pod me|unarodnopravnom za{titomje {efdr`ave, uklju~uju}i bilo kojeg ~lana kolektivnog organa kojiobavlja funkciju {efa dr`ave prema ustavu te dr`ave,predsjednik vlade i ministar vanjskih poslova, kadgod sebilo koja od tih osoba nalazi izvan svoje dr`ave, kao i~lanovi njihovih obitelji koji su u njihovom dru{tvu, te svakifunkcioner ili predstavnik dr`ave ili funkcioner ili drugipredstavnikme|unarodneorganizacijekojaimame|udr`avni karakter, koji je u vrijeme i na mjestu kada jenad njim, njegovim slu`benim prostorijama, privatnimstanom ili prijevoznim sredstvom u~injeno krivi~no djelo,prema me|unarodnom pravu imao pravo na posebnu za{tituod napada na njegovu osobu, slobodu ili dostojanstvo, kao i~lanovi njegove obitelji koji ~ine njegovo doma}instvo.(19)Izbjeglice i raseljena licasu, u smislu ovog zakona, vi{eosoba koje su napustile svoju imovinu na teritoriji Bosne iHercegovine, u vremenskom periodu izme|u 30. aprila1991. godine i 4. aprila 1998. godine na teritoriji FederacijeBosne i Hercegovine, a izme|u 30. aprila 1991. godine i 19.decembra 1998. godine na teritoriji Republike Srpske, zakoje se pretpostavlja da su izbjeglice ili raseljena lica poAneksu 7. Op}eg okvirnog sporazuma za mir u Bosni iHercegovini.(20)Dr`avna tajnaje podatak ili isprava koja je zakonom,drugim propisom ili op}im aktom nadle`nog tijeladonesenim na osnovu zakona, odre|ena dr`avnom tajnom,a otkrivanjem koje bi nastupile {tetne posljedice zanacionalnu sigurnost ili nacionalni interes Bosne iHercegovine.(21)Vojna tajnaje podatak ili isprava koja je zakonom Bosne iHercegovine, Federacije Bosne i Hercegovine ili RepublikeSrpske, drugim propisom Bosne i Hercegovine, FederacijeBosne i Hercegovine ili Republike Srpske, ili aktomnadle`nog organa Bosne i Hercegovine, Federacije Bosne iHercegovine ili Republike Srpske donesenim na osnovuzakona progla{ena vojnom tajnom.(22)Slu`bena tajnaje podatak ili isprava koja je zakonomBosneiHercegovine,drugimpropisomBosneiHercegovine ili op}im aktom nadle`ne institucije Bosne iHercegovine donesenim na osnovu zakona progla{enaslu`benom tajnom.(23)Isprava ili dokumentje svaki predmet koji je podoban iliodre|en da slu`i kao dokaz kakve ~injenice koja je odzna~enja za pravne odnose.(24)Novacje metalno ili papirnato sredstvo pla}anja koje je naosnovu zakona u opticaju u Bosni i Hercegovini ili u stranojdr`avi.(25)Znaci za vrijednostpodrazumijevaju i strane znakove zavrijednost.(26)Pokretna stvarje i svaka proizvedena ili skupljena energijaza davanje svjetlosti, toplote ili kretanja, kao i telefonski idrugi impulsi.(27)Motorno voziloje svako prometno sredstvo na motornipogon u suhozemnom, vodenom ili zra~nom prometu.(28)Silaje i primjena hipnoze ili omamljuju}ih sredstava sciljem da se neko protiv svoje volje dovede u nesvjesnostanje ili onesposobi za otpor.(29)Opojna drogaje medicinski lijek ili opasna supstanca sadiktivnim i psihotropnim svojstvima, ili suspstanca koja selahko mo`e pretvoriti u takvu supstancu, ako podlije`ekontroli prema me|unarodnoj konvenciji koju je Bosna iHercegovina ratificirala, ili supstanca koja je progla{enaopojnom drogom od strane nadle`ne institucije Bosne iHercegovine ili nadle`ne institucije entiteta.(30)Me|unarodni krivi~ni sudpodrazumijeva Me|unarodnikrivi~ni sud za podru~je biv{e Jugoslavije.(31) Izra`avanje u jednom gramati~kom rodu, mu{kom ili`enskom, uklju~uje oba roda fizi~kih osoba.II - GLAVA DRUGA - OSNOVNE ODREDBEOsnova i granice krivi~nopravne prinude^lan 2.(1)Krivi~na djela i krivi~nopravne sankcije se propisuju samoza ona pona{anja kojima se tako ugro`avaju ili povrje|ujuosobne slobode i prava ~ovjeka te druga prava i dru{tvenevrijednosti zajam~ene i za{ti}ene Ustavom Bosne iHercegovine i me|unarodnim pravom, da se njihova za{titane bi mogla ostvariti bez krivi~nopravne prinude.(2)Propisivanjekrivi~nihdjelaivrsteirasponakrivi~nopravnih sankcija zasniva se na neophodnostiprimjene krivi~nopravne prinude i njenoj srazmjernostija~ini opasnosti za osobne slobode i prava ~ovjeka, te drugeosnovne vrijednosti.Na~elo zakonitosti^lan 3.(1)Krivi~na djela i krivi~nopravne sankcije propisuju se samozakonom.(2)Nikomenemo`ebitiizre~enakaznailidrugakrivi~nopravna sankcija za djelo koje, prije nego {to jeu~injeno, nije bilo zakonom ili me|unarodnim pravompropisano kao krivi~no djelo i za koje zakonom nije bilapropisana kazna.Vremensko va`enje krivi~nog zakona^lan 4.(1)Na u~inioca krivi~nog djela primjenjuje se zakon koji je biona snazi u vrijeme u~injenja krivi~nog djela.(2)Ako se poslije u~injenja krivi~nog djela jednom ili vi{e putaizmijeni zakon, primijenit }e se zakon koji je bla`i zau~inioca.Vrste krivi~nopravnih sankcija^lan 5.Krivi~nopravne sankcije su: kazne, uvjetna osuda, mjeresigurnosti i odgojne mjere.Broj 37 - Strana 868SLU@BENI GLASNIK BiHSubota, 22. novembra 2003. Svrha krivi~nopravnih sankcija^lan 6.Svrha krivi~nopravnih sankcija je:b) preventivni uticaj na druge da po{tuju pravni sistem ine u~ine krivi~na djela;c) spre~avanje u~inioca da u~ini krivi~na djela ipodsticanje njegovog preodgoja.Ograni~enja u izvr{enju krivi~nopravnih sankcija^lan 7.U~iniocu krivi~nog djela u izvr{enju krivi~nopravnesankcije mogu biti oduzeta ili ograni~ena odre|ena prava samou mjeri koja odgovara prirodi i sadr`ini te sankcije i samo nana~in kojim se osigurava po{tivanje osobe u~inioca i njegovoljudsko dostojanstvo, u skladu s me|unarodnim pravom.III - GLAVA TRE]A - PRIMJENA KRIVI^NOGZAKONODAVSTVA BOSNE I HERCEGOVINEIsklju~enje primjene krivi~nog zakonodavstva Bosne iHercegovine prema djeci^lan 8.Krivi~no zakonodavstvo Bosne i Hercegovine se neprimjenjuje prema djetetu koje u vrijeme u~injenja krivi~nogdjela nije navr{ilo ~etrnaest godina `ivota.Primjena krivi~nog zakonodavstva Bosne i Hercegovineprema maloljetnicima^lan 9.Krivi~nozakonodavstvoBosneiHercegovineseprimjenjuje prema maloljetnicima u skladu s glavom X (Pravilao odgojnim preporukama, odgojnim mjerama i o ka`njavanjumaloljetnika) ovog zakona i drugim zakonima Bosne iHercegovine.Primjena krivi~nog zakonodavstva Bosne i Hercegovine napravne osobe^lan 10.Krivi~nozakonodavstvoBosneiHercegovineseprimjenjuje na pravne osobe u skladu s glavom XIV(Odgovornost pravnih osoba za krivi~na djela) ovog zakona idrugim zakonima Bosne i Hercegovine.Primjena krivi~nog zakonodavstva Bosne i Hercegovineprema svakom ko na teritoriji Bosne i Hercegovine u~inikrivi~no djelo^lan 11.(1)Krivi~nozakonodavstvoBosneiHercegovineseprimjenjuje prema svakom ko u~ini krivi~no djelo nateritoriji Bosne i Hercegovine.(2)Krivi~nozakonodavstvoBosneiHercegovineseprimjenjuje prema svakom ko u~ini krivi~no djelo nadoma}em plovilu, bez obzira gdje se plovilo nalazilo uvrijeme u~injenja krivi~nog djela.(3)Krivi~nozakonodavstvoBosneiHercegovineseprimjenjuje prema svakom ko u~ini krivi~no djelo udoma}em civilnom zrakoplovu dok je u letu ili u doma}emvojnom zrakoplovu, bez obzira gdje se zrakoplov nalazio uvrijeme u~injenja krivi~nog djela.Primjena krivi~nog zakonodavstva Bosne i Hercegovine zakrivi~na djela u~injena izvan Bosne i Hercegovine^lan 12.(1)Krivi~no zakonodavstvo Bosne i Hercegovine primjenjujese prema svakome ko izvan njezine teritorije u~ini:a) bilo koje krivi~no djelo protiv integriteta Bosne iHercegovine iz glave XVI (Krivi~na djela protivintegriteta Bosne i Hercegovine) ovog zakona;b) krivi~no djelo krivotvorenja novca ili krivotvorenjavrijednosnih papira Bosne i Hercegovine, krivi~nodjelokrivotvorenjaznakovazavrijednostilikrivotvorenja znakova za obilje`avanje robe, mjera iutega izdatih na osnovi propisa institucija Bosne iHercegovine iz ~l. 205. do 208. ovog zakona;c) krivi~no djelo koje je Bosna i Hercegovina obaveznaka`njavati prema propisima me|unarodnog prava,me|unarodnih ili me|udr`avnih ugovora;d) krivi~no djelo protiv slu`bene ili odgovorne osobe uinstitucijama Bosne i Hercegovine u vezi s njezinomslu`bom.(2)Krivi~no zakonodavstvo Bosne i Hercegovine primjenjujese prema dr`avljaninu Bosne i Hercegovine koji izvanteritorije Bosne i Hercegovine u~ini bilo koje drugokrivi~no djelo osim onih koja su obuhva}ena odredbomstava 1. ovogjelimi~.(3)Krivi~no zakonodavstvo Bosne i Hercegovine primjenjujese prema strancu koji izvan teritorije Bosne i Hercegovineprema Bosni i Hercegovini ili njezinom dr`avljaninu u~inibilo koje krivi~no djelo koje nije obuhva}eno odredbomstava 1. ovog ~lana.(4)Krivi~no zakonodavstvo Bosne i Hercegovine primjenjujese prema strancu koji izvan teritorije Bosne i Hercegovineprema stranoj dr`avi ili prema strancu u~ini krivi~no djeloza koje se po tom zakonodavstvu mo`e izre}i kazna zatvoraod pet godina ili te`a kazna.(5)U slu~ajevima iz st. 2. i 3. ovog ~lana krivi~nozakonodavstvo Bosne i Hercegovine primijenit }e se samoako se u~inilac krivi~nog djela zatekne na teritoriji Bosne iHercegovine ili joj bude izru~en, a u slu~aju iz stava 4. ovog~lana samo ako se u~inilac zatekne na teritoriji Bosne iHercegovine i ne bude izru~en drugoj dr`avi.Primjena op}eg dijela ovog zakona^lan 13.(1)Odredbe op}eg dijela ovog zakona primjenjuju se premau~iniocima svih krivi~nih djela propisanih u zakonimaBosne i Hercegovine.(2)Odredbe op}eg dijela ovog zakona primjenjuju se premamaloljetnicima,osimakozakonomnijedruga~ijepropisano.(3)Odredbe op}eg dijela ovog zakona primjenjuju se na pravneosobe, osim ako ovim zakonom nije druga~ije propisano.IV - GLAVA ^ETVRTA - ZASTARJELOSTZastarjelost krivi~nog gonjenja^lan 14.(1)Ako u ovom zakonu nije druk~ije propisano, krivi~nogonjenje ne mo`e se poduzeti kad od u~injenja krivi~nogdjela protekne:a) tridesetpet godina za krivi~no djelo s propisanomkaznom dugotrajnog zatvora;b) dvadeset godina za krivi~no djelo s propisanomkaznom zatvora preko deset godina;c) petnaest godina za krivi~no djelo s propisanom kaznomzatvora preko pet godina;d) deset godina za krivi~no djelo s propisanom kaznomzatvora preko tri godine;e) pet godina za krivi~no djelo s propisanom kaznomzatvora preko jedne godine;f) tri godine za krivi~no djelo s propisanom kaznomzatvora do jedne godine ili nov~anom kaznom.Subota, 22. novembra 2003.SLU@BENI GLASNIK BiHBroj 37 - Strana 869 (2)Ako je za krivi~no djelo propisano vi{e kazni, rokzastarjelosti odre|uje se po najte`oj propisanoj kazni.Tok i prekid zastarjelosti krivi~nog gonjenja^lan 15.(1)Zastarijevanje krivi~nog gonjenja po~inje od dana kad jekrivi~no djelo u~injeno.(2)Zastarijevanje ne te~e za vrijeme za koje se po zakonukrivi~no gonjenje ne mo`e poduzeti ili nastaviti.(3)Zastarijevanje se prekida svakom procesnom radnjom kojase poduzima radi gonjenja u~inioca zbog u~injenogkrivi~nog djela.(4)Zastarijevanje se prekida i kad u~inilac, u vrijeme dok te~erok zastarjelosti, u~ini isto tako te{ko ili te`e krivi~no djelo.(5)Sa svakim prekidom zastarijevanje po~inje ponovno te}i.(6)Zastarjelost krivi~nog gonjenja nastupa u svakom slu~ajukad protekne dvaput onoliko vremena koliko se po zakonutra`i za zastarjelost krivi~nog gonjenja.Zastarjelost izvr{enja kazne^lan 16.Ako u ovom zakonu nije druk~ije propisano, izre~ena kaznane}e se izvr{iti kad od dana pravosna`nosti presude kojom jekazna izre~ena protekne:a) tridesetpet godina ako je izre~ena kazna dugotrajnogzatvora;b) dvadeset godina ako je izre~ena kazna zatvora prekodeset godina;c) petnaest godina ako je izre~ena kazna zatvora preko petgodina;d) deset godina ako je izre~ena kazna zatvora preko trigodine;e) pet godina ako je izre~ena kazna zatvora preko jednegodine;f) tri godine ako je izre~ena kazna zatvora do jednegodine ili nov~ana kazna.Zastarjelost izvr{enja sporednih kazni i mjera sigurnosti^lan 17.(1)Zastarjelost izvr{enja nov~ane kazne kao sporedne kaznenastupa kad protekne dvije godine od dana pravosna`nostipresude kojom je ta kazna izre~ena.(2)Zastarjelostizvr{enjamjeresigurnostiobaveznogpsihijatrijskog lije~enja i mjere sigurnosti oduzimanjapredmeta nastupa kad protekne pet godina od danapravosna`nosti odluke kojom su te mjere izre~ene.(3)Zastarjelost izvr{enja mjere sigurnosti zabrane vr{enjapoziva, djelatnosti ili du`nosti nastupa kad protekne onolikovremena koliko je sud odredio za trajanje te mjere.Tok i prekid zastarijevanja izvr{enja kazne i mjerasigurnosti^lan 18.(1)Zastarijevanjeizvr{enjakaznepo~injeoddanapravosna`nosti presude kojom je kazna izre~ena, a u slu~ajuopoziva uvjetne osude, od dana pravosna`nosti odluke oopozivu uvjetne osude.(2)Zastarijevanje ne te~e za vrijeme za koje se po zakonuizvr{enje kazne ne mo`e poduzeti.(3)Zastarijevanje se prekida svakom radnjom nadle`nogorgana koja se poduzima radi izvr{enja kazne.(4)Sa svakim prekidom zastarijevanje po~inje ponovno te}i.(5)Zastarjelost izvr{enja kazne nastupa u svakom slu~aju kadprotekne dvaput onoliko vremena koliko se po zakonu tra`iza zastarjelost izvr{enja kazne.(6)Odredbe st. 2. do 5. ovog ~lana primjenjuju se i nazastarjelost izvr{enja mjera sigurnosti.Nezastarivost krivi~nog gonjenja i izvr{enja kazne^lan 19.Krivi~no gonjenje i izvr{enje kazne ne zastarijeva zakrivi~na djela genocida, zlo~ina protiv ~ovje~nosti te ratnihzlo~ina, kao ni za krivi~na djela za koja po me|unarodnompravu zastarjelost ne mo`e nastupiti.V - GLAVA PETA - KRIVI^NO DJELOKrivi~no djelo^lan 20.Krivi~no djelo je protupravno djelo koje je zakonompropisano kao krivi~no djelo, ~ija su obilje`ja propisanazakonom i za koje je zakonom propisana krivi~nopravnasankcija.Na~in u~injenja krivi~nog djela^lan 21.(1)Krivi~no djelo mo`e se u~initi ~injenjem ili ne~injenjem.(2)Krivi~no djelo je u~injeno ne~injenjem kad je u~inilac kojije pravno obavezan sprije~iti nastupanje zakonom opisaneposljedice krivi~nog djela to propustio u~initi, a takvo jepropu{tanje po djelovanju i zna~enju jedanko u~injenju togkrivi~nog djela ~injenjem.Vrijeme u~injenja krivi~nog djela^lan 22.Krivi~no djelo je u~injeno u vrijeme kad je u~inilac radio ilibio du`an raditi, bez obzira na to kad je posljedica ~injenja iline~injenja nastupila.Mjesto u~injenja krivi~nog djela^lan 23.(1)Krivi~no djelo je u~injeno kako u mjestu gdje je u~inilac ra-dio ili je bio du`an raditi, tako i u mjestu gdje je posljedica~injenja ili ne~injenja potpuno ili djelimi~no nastupila.(2)Krivi~no djelo je u slu~aju ka`njivog poku{aja u~injenokako u mjestu gdje je u~inilac radio ili je bio du`an raditi,tako i u mjestu gdje je prema njegovom umi{ljaju posljedicanjegovog ~injenja ili ne~injenja potpuno ili djelimi~notrebala nastupiti.(3)Krivi~no djelo je u slu~aju sau~esni{tva u~injeno u mjestuutvr|enom u stavu 1. ovog ~lana i u mjestu gdje jesau~esnik radio ili je bio du`an raditi ili u mjestu gdje jeprema umi{ljaju sau~esnika posljedica njegovog ~injenja iline~injenja trebala nastupiti.Nu`na odbrana^lan 24.(1)Nije krivi~no djelo ono djelo koje je u~injeno u nu`nojodbrani.(2)Nu`na je ona odbrana koja je neophodno potrebna dau~inilac od sebe ili drugog odbije istovremeni ili direktnopredstoje}i protupravni napad, a koja je srazmjerna napadu.(3)U~inilac koji prekora~i granice nu`ne odbrane mo`e sebla`e kazniti, a ako je prekora~enje u~inio zbog jakerazdra`enosti ili straha izazvanog napadom, mo`e se iosloboditi od kazne.Krajnja nu`da^lan 25.(1)Nije krivi~no djelo ono djelo koje je u~injeno u krajnjojnu`di.(2)Krajnja nu`da postoji kad je djelo u~injeno da u~inilac odsebe ili drugog otkloni istovremenu ili direktno predstoje}uBroj 37 - Strana 870SLU@BENI GLASNIK BiHSubota, 22. novembra 2003. neskrivljenu opasnost koja se na drugi na~in nije moglaotkloniti, a pritom u~injeno zlo nije ve}e od zla koje jeprijetilo.(3)U~inilac koji sam izazove opasnost ali iz nehata, iliprekora~i granice krajnje nu`de, mo`e se bla`e kazniti, aako je prekora~enje u~injeno pod osobito olak{avaju}imokolnostima, mo`e se i osloboditi od kazne.(4)Nema krajnje nu`de ako je u~inilac bio du`an izlo`iti seopasnosti.Poku{aj^lan 26.(1)Ko s umi{ljajem zapo~ne ~injenje krivi~nog djela, ali ga nedovr{i, kaznit }e se za poku{aj krivi~nog djela ako se za tokrivi~no djelo mo`e izre}i kazna zatvora od tri godine ilite`a kazna, a za poku{aj drugog krivi~nog djela kad zakonizri~ito propisuje ka`njavanje i za poku{aj.(2)U~inilac }e se za poku{aj krivi~nog djela kazniti ugranicama kazne propisane za to krivi~no djelo, a mo`e se ibla`e kazniti.Nepodobni poku{aj^lan 27.U~inilac koji poku{a u~initi krivi~no djelo nepodobnimsredstvom ili prema nepodobnom predmetu, mo`e se osloboditiod kazne ili se mo`e bla`e kazniti.Dobrovoljni odustanak^lan 28.(1)U~inilac koji je poku{ao u~initi krivi~no djelo, ali jedobrovoljno odustao od ka`njivog poku{aja, mo`e seosloboditi od kazne.(2)U slu~aju dobrovoljnog odustanka od ka`njivog poku{ajau~inilac }e se kazniti za one radnje koje ~ine neko drugosamostalno krivi~no djelo.Sau~inilaci^lan 29.Ako vi{e osoba, u~estvovanjem u u~injenju krivi~nog djelaili preduzimaju}i {to drugo ~ime se na odlu~uju}i na~indoprinosi u~injenju krivi~nog djela, zajedni~ki u~ine krivi~nodjelo, svaka od njih kaznit }e se kaznom propisanom za tokrivi~no djelo.Podstrekavanje^lan 30.(1)Ko drugog s umi{ljajem podstrekava da u~ini krivi~no djelokaznit }e se kao da ga je sam u~inio.(2)Ko drugog s umi{ljajem podstrekava na u~injenje krivi~nogdjela za koje se po zakonu mo`e izre}i kazna zatvora od trigodine ili te`a kazna, a krivi~no djelo ne bude ni poku{ano,kaznit }e se kao za poku{aj krivi~nog djela.Pomaganje^lan 31.(1)Ko drugom s umi{ljajem pomogne u u~injenju krivi~nogdjela, kaznit }e se kao da ga je sam u~inio, a mo`e se i bla`ekazniti.(2)Kao pomaganje u u~injenju krivi~nog djela smatra seosobito: davanje savjeta ili uputa kako da se u~ini krivi~nodjelo, stavljanje na raspolaganje u~iniocu sredstava zau~injenje krivi~nog djela, uklanjanje prepreka za u~injenjekrivi~nog djela te unaprijed obe}ano prikrivanje krivi~nogdjela, u~inioca, sredstava kojima je krivi~no djelo u~injeno,tragova krivi~nog djela ili predmeta pribavljenih krivi~nimdjelom.Granice krivi~ne odgovornosti i ka`njivosti sau~esnika^lan 32.(1)Sau~inilac je krivi~no odgovoran u granicama svojegumi{ljaja ili nehata, a podstreka~ i pomaga~ u granicamasvog umi{ljaja.(2)Sau~inioca, podstreka~a ili pomaga~a koji dobrovoljnosprije~i u~injenje krivi~nog djela sud }e oslobodit od kazne.(3)Osobni odnosi, svojstva i okolnosti zbog kojih zakonisklju~uje krivi~nu odgovornost ili dopu{ta oslobo|enje odkazne ili ubla`avanje kazne, mogu se uzeti u obzir samoonom u~iniocu, sau~iniocu, podstreka~u ili pomaga~u kodkojega takvi odnosi, svojstva i okolnosti postoje.VI - GLAVA [ESTA - KRIVI^NA ODGOVORNOSTElementi krivi~ne odgovornosti^lan 33.(1)Krivi~no je odgovoran u~inilac koji je ura~unljiv i kriv zau~injeno krivi~no djelo.(2)U~inilac je kriv ako je krivi~no djelo u~inio s umi{ljajem.(3)U~inilac je kriv i ako je krivi~no djelo u~inio iz nehata, akoto zakon izri~ito propisuje.Ura~unljivost^lan 34.(1)Nije ura~unljiva osoba koja u vrijeme u~injenja krivi~nogdjela nije mogla shvatiti zna~aj svog djela ili nije moglaupravljati svojim postupcima zbog trajne ili privremenedu{evne bolesti, privremene du{evne poreme}enosti ilizaostalog du{evnog razvoja (neura~unljivost).(2)U~inilac krivi~nog djela ~ija je sposobnost da shvati zna~ajsvog djela ili sposobnost da upravlja svojim postupcima bilabitno smanjena zbog nekog stanja iz stava 1. ovog ~lanamo`e se bla`e kazniti (bitno smanjena ura~unljivost).(3)Krivi~no je odgovoran u~inilac krivi~nog djela koji jeupotrebom alkohola, droga ili na drugi na~in doveo sebe ustanje u kome nije mogao shvatiti zna~aj svog djela iliupravljati svojim postupcima, ako je u vrijeme dovo|enja uto stanje djelo bilo obuhva}eno njegovim umi{ljajem ili je uodnosu prema krivi~nom djelu kod njega postojao nehat azakon za takvo djelo propisuje krivi~nu odgovornost i zanehat (samoskrivljena neura~unljivost).(4)Bitno smanjena ura~unljivost u koju se u~inilac doveo nana~in iz stava 3. ovog ~lana ne mo`e biti osnov zaubla`avanje kazne.Umi{ljaj^lan 35.(1)Krivi~no djelo mo`e biti u~injeno s direktnim ilieventualnim umi{ljajem.(2)U~inilac postupa s direktnim umi{ljajem kada je biosvjestan svog djela i htio njegovo u~injenje.(3)U~inilac postupa s eventualnim umi{ljajem kada je biosvjestan da zbog njegovog ~injenja ili ne~injenja mo`enastupiti zabranjena posljedica, ali je pristao na njenonastupanje.Nehat^lan 36.(1)Krivi~no djelo mo`e biti u~injeno iz svjesnog ili nesvjesnognehata.(2)U~inilac postupa iz svjesnog nehata kada je bio svjestan dazbog njegovog ~injenja ili ne~injenja mo`e nastupitizabranjena posljedica, ali je olahko dr`ao da ona ne}enastupiti ili da }e je mo}i sprije~iti.(3)U~inilac postupa iz nesvjesnog nehata kad u~inilac nije biosvjestan mogu}nosti nastupanja zabranjene posljedice, iakoSubota, 22. novembra 2003.SLU@BENI GLASNIK BiHBroj 37 - Strana 871 je prema okolnostima i prema svojim osobnim svojstvimabio du`an i mogao biti svjestan te mogu}nosti.Stvarna zabluda^lan 37.(1)Nije krivi~no odgovorna osoba koja u vrijeme u~injenjakrivi~nog djela nije bila svjesna nekog njegovog zakonompropisanog obilje`ja, ili koja je pogre{no smatrala dapostoje okolnosti prema kojima bi, da su one stvarnopostojale, to djelo bilo dopu{teno.(2)Ako je osoba bila u zabludi iz nehata, krivi~no je odgovornaza krivi~no djelo u~injeno iz nehata ako zakon za tokrivi~no djelo propisuje ka`njavanje i za nehat.Pravna zabluda^lan 38.U~inilac krivi~nog djela koji iz opravdanih razloga nijeznao da je to djelo zabranjeno, mo`e se bla`e kazniti iliosloboditi od kazne.VII - GLAVA SEDMA - KAZNESvrha ka`njavanja^lan 39.Svrha ka`njavanja je:a) da se izrazi dru{tvena osuda u~injenog krivi~nog djela;b) da se uti~e na u~inioca da ubudu}e ne ~ini krivi~nadjela;c) daseuti~enaostaledane~inekrivi~nadjela;d) i da se uti~e na svijest gra|ana o pogibeljnosti krivi~nihdjela i o pravednosti ka`njavanja u~inioca.Vrste kazni^lan 40.Krivi~no odgovornim u~inilacima krivi~nih djela mogu seizre}i ove kazne:a) kazna zatvora;b) nov~ana kazna.Glavna i sporedna kazna^lan 41.(1)Kazna zatvora mo`e se izre}i samo kao glavna kazna.(2)Nov~ana kazna mo`e se izre}i i kao glavna i kao sporednakazna.(3)Ako su za jedno krivi~no djelo propisane obje kazne, samose jedna mo`e izre}i kao glavna.(4)Za krivi~na djela u~injena iz koristoljublja nov~ana kaznakao sporedna mo`e se izre}i i kad nije propisana zakonom,ili kad je zakonom propisano da }e se u~inilac kaznitikaznom zatvora ili nov~anom kaznom, a sud kao glavnukaznu izrekne kaznu zatvora.Kazna zatvora^lan 42.(1)Kazna zatvora ne mo`e biti kra}a od trideset dana ni du`aod dvadeset godina.(2)Za najte`e oblike te{kih krivi~nih djela u~injenih sumi{ljajem, mo`e se propisati kazna zatvora u trajanju oddvadeset do ~etrdesetpet godina (dugotrajni zatvor).(3)Kazna dugotrajnog zatvora nikada se ne mo`e propisati kaojedina glavna kazna za pojedino krivi~no djelo.(4)Kazna dugotrajnog zatvora ne mo`e se izre}i u~iniocu kojiuvrijemeu~injenjakrivi~nogdjelanijenavr{iodvadesetijednu godinu `ivota.(5)Pod uvjetima propisanim glavom X (Pravila o odgojnimpreporukama, odgojnim mjerama i o ka`njavanju maloljet-nika) ovog zakona mo`e se izre}i kazna maloljetni~kogzatvora. Kazna maloljetni~kog zatvora je po svojoj svrsi,prirodi, trajanju i na~inu izvr{enja posebna kazna li{enjaslobode.(6)Kazna zatvora se izri~e na pune godine i mjesece, a do {estmjeseci i na pune dane. Kazna dugotrajnog zatvora se izri~esamo na pune godine.(7)Ako je izre~ena kazna dugotrajnog zatvora, amnestija ipomilovanje mogu se dati tek nakon izdr`anih tri petine tekazne.Rad za op}e dobro na slobodi^lan 43.(1)Kad sud odmjeri i izrekne kaznu zatvora od najvi{e {estmjeseci, istovremeno mo`e odrediti da se izre~ena kazna, uzpristanak optu`enog, zamijeni radom za op}e dobro naslobodi.(2)Odluka da se kazna zatvora zamijeni radom za op}e dobrona slobodi zasniva se na ocjeni da, uzimaju}i u obzir sveokolnosti koje odre|uju vrstu i raspon kazne, izvr{enjekazne zatvora ne bi bilo neophodno za ostvarenje svrheka`njavanja, ali istovremeno uvjetna kazna ne bi biladovoljna za postizanje op}e svrhe krivi~nopravnih sankcija.(3)Rad za op}e dobro na slobodi odre|uje se u trajanjusrazmjernom izre~enoj kazni zatvora, od najmanje deset donajvi{e {ezdeset radnih dana. Rok izvr{enja rada za op}edobro na slobodi ne mo`e biti kra}i od jednog mjeseca nitidu`i od jedne godine.(4)Odmjeravaju}i trajanje rada za op}e dobro na slobodi kao iroka izvr{enja tog rada, sud }e uzeti u obzir izre~enu kaznuzatvora koja se zamjenjuje i mogu}nosti u~inioca u pogledunjegove osobne situacije i zaposlenja.(5)U slu~aju kada osu|eni po isteku odre|enog roka, nijeizvr{io ili je samo djelimi~no izvr{io rad za op}e dobro naslobodi, sud }e donijeti odluku o izvr{enju kazne zatvora utrajanju srazmjernom vremenu preostalog rada za op}edobro na slobodi.(6)Zamjena kazne zatvora radom za op}e dobro na slobodimo`e se primijeniti i u slu~ajevima kada se nov~ana kaznazamjenjuje kaznom zatvora prema odredbama ~lana 47.(Zamjena nov~ane kazne) ovog zakona.(7)Raspore|ivanje na rad za op}e dobro na slobodi u smisluvrste i radnog mjesta vr{i Ministarstvo pravde Bosne iHercegovine, vode}i ra~una o sposobnostima i znanjimaosu|enog.Uvjetni otpust^lan 44.(1)Osu|eni koji je izdr`ao polovinu, te izuzetno osu|eni koji jeizdr`ao jednu tre}inu kazne zatvora, mo`e biti oslobo|enizdr`avanja kazne zatvora pod uvjetom da ne u~ini novokrivi~no djelo prije isteka trajanja kazne (uvjetni otpust).(2)Osu|eni koji je izdr`ao polovinu kazne zatvora mo`e bitioslobo|en izdr`avanja kazne zatvora ako se za vrijemeizdr`avanja kazne zatvora njegovo pona{anje popravi do temjere da se mo`e opravdano o~ekivati da }e se nakonotpusta s izdr`avanja kazne zatvora pona{ati primjereno, anaro~ito da ne}e u~initi krivi~na djela. Prilikom odlu~ivanjao uvjetnom otpustu osu|enog, uzet }e se u obzir njegovopona{anje u toku izdr`avanja kazne kao i druge okolnostikoje ukazuju na to da je svrha ka`navanja postignuta.(3)Osu|eni koji je izdr`ao jednu tre}inu kazne zatvora mo`ebiti uvjetno otpu{ten ukoliko postoje uvjeti iz stava 1. ovog~lana i ukoliko posebne okolnosti vezane za li~nostosu|enog jasno ukazuju da je postignuta svrha ka`njavanja.(4)Osu|eni na kaznu dugotrajnog zatvora mo`e biti uvjetnootpu{ten nakon izdr`ane tri petine te kazne.Broj 37 - Strana 872SLU@BENI GLASNIK BiHSubota, 22. novembra 2003. Opoziv uvjetnog otpusta^lan 45.(1)Sud }e opozvati uvjetni otpust ako osu|eni za vrijemeuvjetnog otpusta u~ini jedno ili vi{e krivi~nih djela za kojamu je izre~ena kazna zatvora od jedne godine ili te`a kazna.(2)Sud mo`e opozvati uvjetni otpust ako osu|eni na uvjetnomotpustu u~ini jedno ili vi{e krivi~nih djela za koja jeizre~ena kazna zatvora do jedne godine. Prilikomodlu~ivanja da li da opozove uvjetni otpust, sud naro~itouzima u obzir sli~nost u~injenih djela, njihov zna~aj, motiveiz kojih su u~injena, kao i druge okolnosti koje ukazuju naprikladnost opoziva uvjetnog otpusta.(3)Prilikom izricanja opoziva uvjetnog otpusta, sud izri~ekaznu uzimaju}i ranije izre~enu kaznu kao ve} utvr|enu.Dio kazne koji je osu|eni izdr`ao prema ranijoj presudiura~unava se u izdr`avanje naknadne kazne, ali se vrijemeprovedeno na uvjetnom otpustu ne ura~unava.(4)Odredbe stavova 1. do 3. ovog ~lana primjenjuju se i kadase osu|enom na uvjetnom otpustu sudi za krivi~no djelou~injeno prije njegovog uvjetnog otpusta.(5)Ako je osu|eni na uvjetnom otpustu osu|en na kaznuzatvora do jedne godine i ako sud ne opozove uvjetniotpust, vrijeme uvjetnog otpusta se produ`ava za vrijemekoje je osu|eni proveo na izdr`avanju kazne zatvora.Nov~ana kazna^lan 46.(1)Nov~ana kazna se izri~e u dnevnim iznosima, a ako to nijemogu}e mo`e se izre}i u odre|enom iznosu.(2)Ako se nov~ana kazna izri~e u dnevnim iznosima, mo`eiznositi najmanje pet a najvi{e tristo{ezdeset dnevnihiznosa, a za krivi~na djela u~injena iz koristoljublja najvi{ehiljadu petsto dnevnih iznosa, osim u slu~ajevimapropisanim ovim zakonom.(3)Ako se nov~ana kazna izri~e u odre|enom iznosu, najni`iiznos ne mo`e biti manji od 150 KM a najvi{i iznos ne mo`ebiti ve}i od 50.000 KM, a za krivi~na djela u~injena izkoristoljublja iznos ne mo`e biti ve}i od 1.000.000 KM,osim u slu~ajevima propisanim ovim zakonom.(4)Prilikom izricanja nov~ane kazne za krivi~na djela u~injenaiz koristoljublja, sud mo`e izre}i nov~anu kaznu u ve}emiznosu od najvi{eg iznosa propisanog u stavu 2. i 3. ovog~lana, ukoliko vrijednost protupravne imovinske koristikoju je u~inilac pribavio krivi~nim djelom prelazi iznos od1.000.000 KM. U tom slu~aju, u~iniocu se mo`e izre~inov~ana kazna u iznosu koji ne mo`e biti ve}i oddvostrukog iznosa od vrijednosti protupravne imovinskekoristi koju je pribavio krivi~nim djelom zbog kojeg mu seizri~e nov~ana kazna.(5)Broj dnevnih iznosa nov~ane kazne odre|uje sudprimjenjuju}i op}a pravila o odmjeravanju kazne. Visinudnevnog iznosa sud odre|uje tako {to uzima u obzir visinudnevnogdohotkau~iniocapremaiznosunjegovetromjese~ne neto pla}e i njegove druge dohotke, kao iobiteljske obaveze. Prilikom odre|ivanja visine iznosa sudse oslanja na podatke koji u trenutku izricanja kazne nisustariji od {est mjeseci.(6)Podatke iz prethodnih stavova ovog ~lana koji sudu nisupoznati osigurava optu`eni u roku koji odredi sud, anajkasnije do zavr{etka glavnog pretresa u krivi~nompostupku. Ako do zavr{etka glavnog pretresa u krivi~nompostupku sudu nisu poznate okolnosti bitne za odre|ivanjevisine dnevnog iznosa nov~ane kazne, nov~ana kazna seizri~e u odre|enom iznosu, pri ~emu se primjenjuju op}apravila za odmjeravanje kazne.(7)Najni`i dnevni iznos nov~ane kazne iznosi jednu{ezdesetinu a najvi{e jednu tre}inu zadnje zvani~noobjavljene prosje~ne mjese~ne neto pla}e zaposlenih uBosni i Hercegovini, koju objavljuje Agencija za statistikuBosne i Hercegovine.(8)U presudi se odre|uje rok pla}anja nov~ane kazne, koji nemo`e biti kra}i od petnaest dana ni du`i od {est mjeseci, aliu opravdanim slu~ajevima sud mo`e dopustiti da osu|eniisplati nov~anu kaznu i u otplatama, s tim da rok ispla}e nemo`e biti du`i od dvije godine.(9)Nov~ane kazne izre~ene i napla}ene po ovom zakonu suprihod bud`eta Bosne i Hercegovine.Zamjena nov~ane kazne^lan 47.(1)Nov~ana kazna se ne napla}uje prinudno.(2)Ako se nov~ana kazna ne mo`e u cijelosti ili djelimi~nonaplatiti u roku koji je utvr|en presudom, sud }e bezodlaganja donijeti odluku da se nov~ana kazna zamijenikaznom zatvora.(3)Nov~ana kazna }e se zamijeniti kaznom zatvora tako {to }ese za svaki zapo~eti dnevni iznos nov~ane kazne, odnosnoako je nov~ana kazna bila izre~ena u odre|enom iznosu, zasvakih zapo~etih 50 KM nov~ane kazne odrediti jedan danzatvora, ali zatvor u tom slu~aju ne mo`e biti du`i od jednegodine.(4)Ako osu|eni isplati samo dio nov~ane kazne, ostatak }e sesrazmjerno pretvoriti u zatvor, a ako osu|eni isplati ostataknov~ane kazne, izvr{enje zatvora }e se obustaviti.Op}a pravila za odmjeravanje kazne^lan 48.(1)Sud }e u~iniocu krivi~nog djela odmjeriti kaznu ugranicama koje su zakonom propisane za to krivi~no djelo,imaju}i u vidu svrhu ka`njavanja i uzimaju}i u obzir sveokolnosti koje uti~u da kazna bude manja ili ve}a(olak{avaju}e i ote`avaju}e okolnosti), a osobito: stepenkrivi~ne odgovornosti, pobude iz kojih je djelo u~injeno,ja~inu ugro`avanja ili povrede za{ti}enog dobra, okolnostipod kojima je djelo u~injeno, raniji `ivot u~inioca, njegoveosobne prilike i njegovo dr`anje nakon u~injenog krivi~nogdjela, kao i druge okolnosti koje se odnose na osobuu~inioca.(2)Kad sud odmjerava kaznu u~iniocu za krivi~no djelou~injeno u povratu, posebno }e uzeti u obzir je li ranije djeloiste vrste kao i novo djelo, jesu li oba djela u~injena iz istihpobuda i koliko je vremena proteklo od ranije osude,odnosno od izdr`ane ili opro{tene kazne.(3)Pri odmjeravanju nov~ane kazne, sud }e uzeti u obzir iimovno stanje u~inioca, vode}i pri tome ra~una o visininjegove pla}e, njegovim drugim prihodima, njegovojimovini i o njegovim obiteljskim obavezama.Ubla`avanje kazne^lan 49.Sud mo`e u~iniocu odmjeriti kaznu ispod granice propisanezakonom ili izre}i bla`u vrstu kazne:a) kad zakon propisuje da se u~inilac mo`e bla`e kazniti;b) i kad sud utvrdi da postoje osobito olak{avaju}eokolnosti koje ukazuju da se i s ubla`enom kaznommo`e posti}i svrha ka`njavanja.Granice ubla`avanja kazne^lan 50.(1)Kad postoje uvjeti za ubla`avanje kazne iz ~lana 49.(Ubla`avanje kazne) ovog zakona, sud }e ubla`iti kaznu uovim granicama:a) ako je za krivi~no djelo kao najmanja mjera kaznepropisana kazna zatvora od deset ili vi{e godina, kaznase mo`e ubla`iti do pet godina zatvora;Subota, 22. novembra 2003.SLU@BENI GLASNIK BiHBroj 37 - Strana 873 b) ako je za krivi~no djelo kao najmanja mjera kaznepropisana kazna zatvora od tri ili vi{e godina, kazna semo`e ubla`iti do jedne godine zatvora;c) ako je za krivi~no djelo kao najmanja mjera kaznepropisana kazna zatvora od dvije godine, kazna semo`e ubla`iti do {est mjeseci zatvora;d) ako je za krivi~no djelo kao najnovija mjera kaznepropisana kazna zatvora od jedne godine, kazna semo`e ubla`iti do tri mjeseca zatvora;e) ako je za krivi~no djelo kao najmanja mjera kaznepropisana kazna zatvora od jedne godine, kazna semo`e ubla`iti do trideset dana zatvora;f) ako je za krivi~no djelo propisana kazna zatvora beznaznake najmanje mjere, umjesto kazne zatvora mo`ese izre}i nov~ana kazna;g) ako je za krivi~no djelo propisana nov~ana kazna snaznakom najmanje mjere, kazna se mo`e ubla`iti dopet dnevnih iznosa a ako se izri~e u odre|enom iznosudo 150 KM.(2)Pri odlu~ivanju koliko }e kaznu ubla`iti prema pravilima izstava 1. ovog ~lana, sud }e posebno uzeti u obzir najmanju inajve}u mjeru kazne propisane za to krivi~no djelo.Oslobo|enje od kazne^lan 51.(1)Sud mo`e osloboditi od kazne u~inioca krivi~nog djela kadto zakon izri~ito propisuje.(2)Kad je sud ovla{ten u~inioca krivi~nog djela osloboditi odkazne, mo`e mu kaznu ubla`iti bez ograni~enja propisanihza ubla`avanje kazne u ~lanu 49. (Ubla`avanje kazne) ovogzakona.Poseban slu~aj oslobo|enja od kazne za krivi~na djelapo~injena iz nehata^lan 52.Sud mo`e osloboditi od kazne u~inioca krivi~nog djelau~injenog iz nehata, kad posljedice djela tako te{ko poga|ajuu~inioca da izricanje kazne u takvom slu~aju o~igledno ne biodgovaralo svrsi ka`njavanja.Sticaj krivi~nih djela^lan 53.(1)Ako je u~inilac jednom radnjom ili s vi{e radnji u~inio vi{ekrivi~nih djela za koja mu se istovremno sudi, sud }enajprije utvrditi kazne za svako od tih krivi~nih djela, pa }eza sva krivi~na djela izre}i jedinstvenu kaznu zatvora,kaznu dugotrajnog zatvora ili jedinstvenu nov~anu kaznu.(2)Jedinstvenu kaznu sud }e izre}i po ovim pravilima:a) ako je za neko od krivi~nih djela u sticaju sud utvrdiokaznu dugotrajnog zatvora, izre}i }e samo tu kaznu;b) ako je za krivi~na djela u sticaju sud utvrdio kaznezatvora, jedinstvena kazna zatvora mora biti ve}a odsvake pojedine utvr|ene kazne, ali ne smije dostignutizbir utvr|enih kazni niti pre}i dvadeset godina;c) ako su za sva krivi~na djela u sticaju propisane kaznezatvora do tri godine, jedinstvena kazna zatvora nemo`e biti ve}a od osam godina;d) ako je za krivi~na djela u sticaju sud utvrdio samonov~ane kazne, jedinstvena kazna mora biti ve}a odsvake pojedine utvr|ene nov~ane kazne, ali ne smijedostignuti zbir utvr|enih nov~anih kazni.(3)Ako je za neka krivi~na djela u sticaju sud utvrdio kaznezatvora, a za druga krivi~na djela u sticaju nov~ane kazne,izre}i }e jedinstvenu kaznu zatvora i jedinstvenu nov~anukaznu prema odredbama stava 2. ta~. b) do d) ovog ~lana.(4)Sporednu kaznu sud }e izre}i ako je utvr|ena makar zajedno krivi~no djelo u sticaju, a ako je utvrdio vi{e nov~anihkazni, izre}i }e jedinstvenu nov~anu kaznu prema odredbistava 2. ta~ke d) ovog ~lana.(5)Ako je sud za krivi~na djela u sticaju utvrdio kazne zatvora ikazne maloljetni~kog zatvora, izre}i }e jedinstvenu kaznuzatvora prema odredbama stava 2. ta~. b) i c) ovog ~lana.Produ`eno krivi~no djelo^lan 54.(1)Odredbe ovog zakona o sticaju krivi~nih djela ne}e seprimijeniti kada u~inilac u~ini produ`eno krivi~no djelo.(2)Produ`eno krivi~no djelo je u~injeno kad je u~inilac sumi{ljajem u~inio vi{e istih ili istovrsnih krivi~nih djelakoja s obzirom na na~in u~injenja, njihovu vremenskupovezanost i druge stvarne okolnosti koje ih povezuju ~inejedinstvenu cjelinu.(3)Kada se radi o produ`enom krivi~nom djelu istih zakonskihobilje`ja, sud }e izabrati vrstu i mjeru kazne koja jepropisana za to krivi~no djelo. Ako se radi o istovrsnimkrivi~nim djelima, sud }e izabrati vrstu i mjeru kazne kojaje propisana za najte`e od tih djela.Odmjeravanje kazne osu|enoj osobi^lan 55.(1)Ako se osu|enoj osobi sudi za krivi~no djelo u~injeno prijenego {to je zapo~ela izdr`avanje kazne po ranijoj osudi, iliza krivi~no djelo u~injeno za vrijeme izdr`avanja kaznezatvora, kazne dugotrajnog zatvora ili kazne maloljetni~kogzatvora, sud }e izre}i jedinstvenu kaznu za sva krivi~nadjela primjenom odredbi ~lana 53. (Sticaj krivi~nih djela)ovoga zakona uzimaju}i ranije izre~enu kaznu kao ve}utvr|enu. Kazna ili dio kazne koju je osu|eni izdr`ao,ura~unat }e se u izre~enu kaznu zatvora ili kaznudugotrajnog zatvora.(2)Za krivi~no djelo u~injeno za vrijeme izdr`avanja kaznezatvora, kazne dugotrajnog zatvora ili kazne maloljetni~kogzatvora, sud }e u~iniocu izre}i kaznu neovisno od ranijeizre~ene kazne, ako se primjenom odredbi ~lana 53. ovogzakona ne bi mogla ostvariti svrha ka`njavanja s obzirom natrajanje neizdr`anog dijela ranije izre~ene kazne.(3)Prema osu|enom koji za vrijeme izdr`avanja kazne zatvora,kazne dugotrajnog zatvora ili kazne maloljetni~kog zatvorau~ini krivi~no djelo za koje zakon propisuje nov~anu kaznuili kaznu zatvora do jedne godine, primijenit }e sedisciplinska mjera.Ura~unavanje pritvora i ranije kazne^lan 56.(1)Vrijeme provedeno u pritvoru, kao i svako li{enje slobode uvezi s krivi~nim djelom, ura~unavaju se u izre~enu kaznuzatvora, kaznu dugotrajnog zatvora, kaznu maloljetni~kogzatvora ili nov~anu kaznu.(2)Pri svakom ura~unavanju izjedna~ava se dan pritvora, danli{enja slobode, dan maloljetni~kog zatvora, dan zatvora,dan dugotrajnog zatvora i iznos od 50 KM.Ura~unavanje pritvora i kazne izdr`ane u inostranstvu^lan 57.Pritvor, li{enje slobode u toku ekstradicijskog postupka, kaoi kazna koju je u~inilac izdr`ao po presudi inostranog sudaura~unat }e se u kaznu koju izrekne doma}i sud za isto krivi~nodjelo, a ako kazne nisu iste vrste, ura~unavanje }e se izvr{iti poocjeni suda.Broj 37 - Strana 874SLU@BENI GLASNIK BiHSubota, 22. novembra 2003. VIII - GLAVA OSMA - UVJETNA OSUDASvrha uvjetne osude^lan 58.Svrha uvjetne osude je da se u~iniocu krivi~nog djela uputiupozorenje uz prijetnju kaznom (uvjetna osuda) kojim seomogu}ava ostvarenje svrhe krivi~nopravnih sankcija izrica-njem kazne bez njezinog izvr{enja, kad izvr{enje kazne nijenu`no radi krivi~nopravne za{tite.Uvjetna osuda^lan 59.(1)Uvjetnom osudom sud u~iniocu krivi~nog djela utvr|ujekaznu i istodobno odre|uje da se ona ne}e izvr{iti akoosu|eni za vrijeme koje odredi sud, a koje ne mo`e bitikra}e od jedne ni du`e od pet godina (vrijemeprovjeravanja), ne u~ini novo krivi~no djelo.(2)Pri odlu~ivanju ho}e li izre}i uvjetnu osudu sud }e, vode}ira~una o svrsi uvjetne osude, posebno uzeti u obzir li~nostu~inioca, njegov raniji `ivot, njegovo pona{anje poslijeu~injenog krivi~nog djela, stepen krivi~ne odgovornosti idruge okolnosti pod kojima je krivi~no djelo u~injeno.(3)Uvjetna osuda se mo`e izre}i kad je u~iniocu utvr|enakazna zatvora do dvije godine ili nov~ana kazna.(4)Za krivi~na djela za koja se mo`e izre}i kazna zatvora oddeset godina ili te`a kazna mo`e se izre}i uvjetna osudasamo ako je kazna iz stava 3. ovog ~lana utvr|enaubla`avanjem zakonom propisane kazne.(5)Uvjetna osuda se ne mo`e izre}i za krivi~na djela za koja seni ubla`avanjem kazne ne mo`e izre}i kazna zatvora manjaod jedne godine.(6)Ako je u~iniocu utvr|ena i kazna zatvora i nov~ana kazna,uvjetna osuda se mo`e izre}i za obje kazne ili samo zakaznu zatvora.(7)Mjere sigurnosti, izre~ene uz uvjetnu osudu, izvr{avaju se.Obaveze u~inioca kojem je izre~ena uvjetna osuda^lan 60.(1)Sud mo`e u uvjetnoj osudi odrediti ispunjavanje sljede}ihobaveza: da }e osu|eni vratiti imovinsku korist pribavljenukrivi~nim djelom, da }e nadoknaditi {tetu koju jeprouzrokovao krivi~nim djelom, ili ispunjavanje drugeobaveze predvi|ene krivi~nim zakonodavstvom Bosne iHercegovine.(2)Rok za ispunjenje obaveza iz stava 1. ovog ~lana utvr|ujesud u okviru odre|enog vremena provjeravanja.Opoziv uvjetne osude zbog novog krivi~nog djela^lan 61.(1)Sud }e opozvati uvjetnu osudu ako osu|eni u toku vremenaprovjeravanja u~ini jedno ili vi{e krivi~nih djela za koja jeizre~ena kazna zatvora od dvije godine ili te`a kazna.(2)Ako osu|eni u vrijeme provjeravanja u~ini jedno ili vi{ekrivi~nih djela za koja je izre~ena kazna zatvora u trajanjukra}em od dvije godine ili nov~ana kazna, sud }e, po{toocijeni sve okolnosti koje se odnose na u~injena krivi~nadjela i u~inioca, a posebno srodnost u~injenih krivi~nihdjela, njihov zna~aj i pobude iz kojih su u~injena, odlu~itiho}e li opozvati uvjetnu osudu. Pri tome sud je vezanzabranom izricanja uvjetne osude ako u~iniocu za krivi~nadjela utvr|ena u uvjetnoj osudi i za nova krivi~na djela trebaizre}i kaznu zatvora u trajanju vi{e od dvije godine (~lan 59.Uvjetna osuda, stav 3. ovog zakona).(3)Ako opozove uvjetnu osudu, sud }e primjenom odredbi~lana 53. (Sticaj krivi~nih djela)ovog zakona izre}ijedinstvenu kaznu i za ranije u~injeno i za novo krivi~nodjelo, uzimaju}i kaznu iz opozvane uvjetne osude kaoutvr|enu.(4)Ako ne opozove uvjetnu osudu, sud mo`e za novo krivi~nodjelo izre}i uvjetnu osudu ili kaznu. Ako sud ocijeni da i zanovo krivi~no djelo treba izre}i uvjetnu osudu, utvrdit }ejedinstvenu kaznu i za ranije u~injeno i za novo krivi~nodjelo primjenom odredbi ~lana 53. ovog zakona i odredit }enovo vrijeme provjeravanja, koje ne mo`e biti kra}e odjedne ni du`e od pet godina ra~unaju}i od danapravosna`nosti nove presude. Osu|enom kojem za novokrivi~no djelo bude izre~ena kazna zatvora, vrijemeprovedeno na izdr`avanju ove kazne ne ura~unava se uvrijeme provjeravanja utvr|eno uvjetnom osudom za ranijekrivi~no djelo.Opoziv uvjetne osude zbog ranije u~injenog krivi~nog djela^lan 62.(1)Sud }e opozvati uvjetnu osudu ako poslije njezinogizricanja utvrdi da je osu|eni u~inio krivi~no djelo prijenego {to je uvjetno osu|en i ako ocijeni da ne bi bilo osnovaza izricanje uvjetne osude da se znalo za to krivi~no djelo. Utom slu~aju primijenit }e odredbu ~lana 61. (Opoziv uvjetneosude zbog novog krivi~nog djela) stava 3. ovog zakona.(2)Ako sud ne opozove uvjetnu osudu, primijenit }e odredbu~lana 61. stava 4. ovog zakona.Opoziv uvjetne osude zbog neispunjenja izre~enih obaveza^lan 63.(1)Sud }e opozvati uvjetnu osudu i izre}i izvr{enje izre~enekazne ako osu|eni u odre|enom vremenu provjeravanja neispuni izre~enu obavezu u slu~ajevima kada je mogaoispuniti tu obavezu.(2)U slu~aju nemogu}nosti ispunjavanja izre~ene obaveze, sudmo`e produ`iti rok za ispunjenje te obaveze ili je zamijenitidrugom odgovaraju}om obavezom predvi|enom krivi~nimzakonodavstvom Bosne i Hercegovine, ili mo`e osu|enogosloboditi ispunjenja izre~ene obaveze.Rokovi za opoziv uvjetne osude^lan 64.(1)Uvjetna osuda se mo`e opozvati u toku vremenaprovjeravanja.(2)Ako osu|eni u toku vremena provjeravanja u~ini krivi~nodjelo koje povla~i opoziv uvjetne osude, a to je presudomutvr|eno tek poslije isteka vremena provjeravanja, uvjetnaosuda mo`e se opozvati najkasnije u roku od jedne godineod dana kad je proteklo vrijeme provjeravanja.(3)Ako osu|eni u odre|enom roku ne ispuni neku obavezu iz~lana 60. (Obaveze u~inioca kojem je izre~ena uvjetnaosuda) stava 1. ovog zakona, sud mo`e opozvati uvjetnuosudu najkasnije u roku od jedne godine od dana kad jeproteklo vrijeme provjeravanja i odrediti da se izvr{i kaznautvr|ena u uvjetnoj osudi.Uvjetna osuda sa za{titnim nadzorom^lan 65.(1)Sud mo`e odrediti da se u~inilac, kome je izre~ena uvjetnaosuda, stavi pod za{titni nadzor ako s obzirom na okolnostiu~injenja krivi~nog djela, osobu u~inioca, njegov raniji`ivot i dr`anje poslije u~injenog krivi~nog djela smatra da}e se uz odre|ivanje za{titnog nadzora svrha uvjetne osude idru{tveno prilago|avanje osu|enog bolje ostvariti.(2)Za{titni nadzor obuhva}a ovim zakonom predvi|ene mjerepomo}i, brige, nadzora i za{tite, s tim da vrijeme trajanjanadzora ne mo`e biti kra}e od {est mjeseci niti du`e od dvijegodine.Sadr`aj za{titnog nadzora^lan 66.Za{titni nadzor mo`e obuhvatiti ove obaveze | |
Zakon o krivičnom postupku BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 36/03 | 21.11.2003 | SG BiH 68/18, SG BiH 72/13, SG BiH 12/09, SG BiH 16/09, SG BiH 93/09, SG BiH 58/08, SG BiH 53/07, SG BiH 29/07, SG BiH 46/06, SG BiH 13/05, SG BiH 48/05, SG BiH 63/04, SG BiH 26/04 | krivični postupak | (2)Ako osumnji~eni, odnosno optu`eni sam ne uzmebranitelja, postavit }e mu se branitelj kad je to odre|enoovim zakonom.(3)Osumnji~enom, odnosno optu`enom se mora osiguratidovoljno vremena za pripremanje odbrane.^lan 8.Jezik i pismo(1)U krivi~nom postupku u ravnopravnoj su upotrebi slu`benijezici Bosne i Hercegovine - bosanski, hrvatski i srpskijezik, kao i oba pisma - }irilica i latinica.(2)Stranke, svjedoci i ostali u~esnici u postupku imaju pravoslu`iti se svojim jezikom. Ako osoba ne razumije jedan odslu`benih jezika Bosne i Hercegovine, osigurat }e seusmeno prevo|enje onoga {to ona, odnosno drugi iznose,kao i isprava i drugog pisanog dokaznog materijala.(3)O pravima iz stava 2. ovog ~lana pou~it }e se prije prvogispitivanja osobe iz stava 2. ovog ~lana koje se tih pravamogu odre}i ako znaju jezik na kome se vodi postupak. Uzapisniku }e se zabilje`iti da je data pouka i izjava u~esnikana datu pouku.(4)Prevo|enje obavlja sudski tuma~.^lan 9.Upu}ivanje i dostavljanje pismena(1)Pozive, odluke i druga pismena upu}uje Sud i drugi organikoji u~estvuju u postupku na slu`benim jezicima iz ~lana 8.stava 1. ovog zakona.(2)Tu`be, `albe i drugi podnesci dostavljaju se Sudu i drugimorganima koji u~estvuju u postupku na slu`benim jezicimaiz ~lana 8. stava 1. ovog zakona.(3)Osobi koja je li{ena slobode ili se nalazi u pritvoru, naizdr`avanju kazne ili na obaveznom psihijatrijskomlije~enju, odnosno obaveznom lije~enju od ovisnosti,dostavit }e se i prevod pismena iz st. 1. i 2. ovog ~lana, najeziku kojim se ta osoba slu`i u postupku.^lan 10.Zakonitost dokaza(1)Zabranjeno je od osumnji~enog, optu`enog ili bilo kojedruge osobe koja u~estvuje u postupku iznu|ivati priznanjeili kakvu drugu izjavu.(2)Sud ne mo`e zasnovati svoju odluku na dokazimapribavljenim povredama ljudskih prava i sloboda propisanihustavom i me|unarodnim ugovorima koje je Bosna iHercegovina ratifikovala, niti na dokazima koji supribavljeni bitnim povredama ovog zakona.(3)Sud ne mo`e zasnivati svoju odluku na dokazima koji sudobijeni na temelju dokaza iz stava 2. ovog ~lana.^lan 11.Pravo na od{tetu i rehabilitacijuOsoba koja je neopravdano osu|ena za krivi~no djelo ili jebez osnova li{ena slobode ima pravo na rehabilitaciju, pravo nanaknadu {tete iz bud`etskih sredstava, kao i druga pravautvr|ena zakonom.^lan 12.Pouka o pravimaOsumnji~enog, odnosno optu`enog ili drugu osobu kojau~estvuje u postupku koje bi iz neznanja mogle propustiti nekuradnju u postupku, ili se iz neznanja ne bi koristili svojimpravima, Sud, Tu`itelj i drugi organi koji u~estvuju u postupku}e pou~iti o pravima koja im po ovom zakonu pripadaju i oposljedicama propu{tanja radnje.^lan 13.Pravo na su|enje bez odlaganja(1)Osumnji~eni, odnosno optu`eni ima pravo da u najkra}emrazumnom roku bude izveden pred Sud i da mu budesu|eno bez odlaganja.(2)Sud je du`an da postupak provede bez odugovla~enja ionemogu}i svaku zloupotrebu prava koja pripadajuosobama koje u~estvuju u postupku.(3)Trajanje pritvora mora biti svedeno na najkra}e nu`novrijeme.^lan 14.Jednakost u postupanjuSud, Tu`itelj i drugi organi koji u~estvuju u postupku du`nisu s jednakom pa`njom da ispituju i utvr|uju kako ~injenicekoje terete osumnji~enog, odnosno optu`enog, tako i one kojeim idu u korist.^lan 15.Slobodna ocjena dokazaPravo Suda, Tu`itelja i drugih organa koji u~estvuju ukrivi~nom postupku da ocjenjuju postojanje ili nepostojanje~injenica nije vezano ni ograni~eno posebnim formalnimdokaznim pravilima.^lan 16.Princip akuzatornostiKrivi~ni postupak se mo`e pokrenuti i provesti samo pozahtjevu Tu`itelja.^lan 17.Princip legaliteta krivi~nog gonjenjaTu`itelj je du`an poduzeti krivi~no gonjenje ako postojedokazi da je u~injeno krivi~no djelo, osim ako ovim zakonomnije druga~ije propisano.^lan 18.Posljedice pokretanja postupkaKad je propisano da pokretanje krivi~nog postupka ima zaposljedicu ograni~enje odre|enih prava, ove posljedice, akoovimzakonomnijedruga~ijeodre|eno,nastupajupotvr|ivanjem optu`nice. Ako se radi o krivi~nim djelima spropisanom kaznom zatvora do pet godina ili nov~anomkaznom kao glavnom kaznom, ove posljedice nastupaju od danakad je donesena osu|uju}a presuda, bez obzira je li postalapravomo}na.^lan 19.Prethodna pitanja(1)Ako primjena krivi~nog zakona ovisi od prethodne odluke okakvom pravnom pitanju za ~ije je odlu~ivanje nadle`ansud u kojem drugom postupku ili neki drugi organ, Sud kadsudi u krivi~nom predmetu mo`e sam odlu~iti i o tompitanju po odredbama koje va`e za dokazivanje u krivi~nompostupku. Odluka Suda o ovom pravnom pitanju imau~inak samo u krivi~nom predmetu koji ovaj Sudraspravlja.(2)Ako je o takvom prethodnom pitanju ve} donio odluku sudu kojem drugom postupku ili neki drugi organ, takva odlukane ve`e Sud u pogledu ocjene je li u~injeno odre|enokrivi~no djelo.GLAVA II - ZNA^ENJE IZRAZA^lan 20.Osnovni pojmoviOsim ako ovim zakonom nije druga~ije odre|eno, pojediniizrazi upotrijebljeni u ovom zakonu imaju slijede}e zna~enje:Broj 36 - Strana 812SLU@BENI GLASNIK BiHPetak, 21. novembra 2003. a)"Osumnji~eni"je osoba za koju postoje osnovisumnje da je po~inila krivi~no djelo,b)"Optu`eni"je osoba protiv koje je jedna ili vi{eta~aka u optu`nici potvr|ena,c)"Osu|eni"je osoba za koju je pravomo}nom odlukomutvr|eno da je krivi~no odgovorna za odre|enokrivi~no djelo.d)"Sudija za prethodni postupak"je sudija koji u tokuistrage postupa u slu~ajevima kada je to propisanoovim zakonom,e)"Sudija za prethodno saslu{anje"je sudija kojinakon podizanja optu`nice postupa u slu~ajevima kadaje to propisano ovim zakonom i koji ima ovla{tenjakoja pripadaju sudiji za prethodni postupak,f)"Stranke"su Tu`itelj i osumnji~eni, odnosnooptu`eni,g)"Ovla{tena slu`bena osoba"je ona osoba koja imaodgovaraju}a ovla{tenja unutar dr`avne grani~neslu`be,policijskihorganaFederacijeBosneiHercegovine, Republike Srpske i Br~ko DistriktaBosne i Hercegovine, sudske policije, kao i carinskihorgana, organa finansijske policije, poreskih organa iorgana vojne policije,h)"O{te}eni"je osoba kojoj je osobno ili imovinskopravo krivi~nim djelom povrije|eno ili ugro`eno,i)"Pravne osobe"su osobe koje su kao takve definiraneu KZ BiH, uklju~uju}i: korporacije, preduze}a,udru`enja, firme i partnerstva i druga privrednadru{tva,j)"Istraga"obuhvata aktivnosti poduzete od straneTu`itelja ili ovla{tene slu`bene osobe u skladu s ovimzakonom, uklju~uju}i prikupljanje i ~uvanje izjava idokaza,k)"Unakrsno ispitivanje"je ispitivanje svjedoka ivje{taka od stranke, odnosno branitelja, koja nijepozvala svjedoka, odnosno vje{taka,l)"Direktno ispitivanje"je ispitivanje svjedoka ivje{taka od stranke, odnosno branitelja, koja je pozvalasvjedoka, odnosno vje{taka,m)"Osnovana sumnja"je vi{i stepen sumnje zasnovanna prikupljenim dokazima koji upu}uju na zaklju~ak daje izvr{eno krivi~no djelo,n)"Zabilje{ke"i "spisi" su slova, rije~i ili brojke ilinjihov ekvivalent, zapisane rukopisom, otkucanepisa}omma{inom,od{tampane,fotokopirane,fotografirane, zabilje`ene magnetskim impulsima,mehani~ki ili elektronski ili nekim drugim oblikomsakupljanja podataka,o)"Fotografije"su fotografski, digitalni i rendgenskisnimci, video trake i filmovi,p)"Original"je sam spis ili snimak ili sli~an ekvivalentkojim se ostvaruje isto dejstvo od strane osobe koja gapi{e, snima ili izdaje. "Original" fotografija uklju~ujenegativ i sve kopije. Ako su podaci pohranjeni ukompjuteru ili sli~nom ure|aju za automatsku obradupodataka, original je i svaki od{tampani primjerak iliokom vidljivi pohranjeni podatak,r)"Kopija"je preslikavanje originala ili matrice,uklju~uju}i uve}anja i umanjenja, mehani~kim ilielektronskimpresnimavanjem,hemijskomreprodukcijom ili nekom drugom ekvivalentnomtehnikom kojom se precizno reprodukuje original,s)"Telekomunikacijska adresa"je svaki telefonskibroj, linijski ili mobilni ili e-mail ili internet adresakoju posjeduje ili koristi odre|ena osoba.GLAVA III - PRAVNA POMO] I SLU@BENA SARADNJA^lan 21.Obaveza pru`anja pravne pomo}i i slu`bena saradnja(1)Svi sudovi u Federaciji Bosne i Hercegovine, RepubliciSrpskoj i Br~ko Distriktu Bosne i Hercegovine du`ni su dapru`e pravnu pomo} Sudu.(2)Svi organi vlasti u Federaciji Bosne i Hercegovine, uRepublici Srpskoj i Br~ko Distriktu Bosne i Hercegovine,du`ni su slu`beno sara|ivatisa Sudom, Tu`iteljem i drugimorganima koji u~estvuju u krivi~nom postupku.^lan 22.Pru`anje pravne pomo}i i slu`bene saradnje(1)Sud Bosne i Hercegovine }e uputiti zahtjev za pru`anjepravne pomo}i, odnosno za slu`benu saradnju nadle`nomsudu, odnosno organu vlasti.(2)Pru`anje pravne pomo}i i slu`bena saradnja sprovode sebez naknade.(3)Stav 1. i 2. ovog ~lana primjenjuju se i na zahtjeve koje jeTu`itelj uputio prema tu`ila{tvu ili drugim organima vlasti uFederaciji Bosne i Hercegovine, Republici Srpskoj ili Br~koDistriku Bosne i Hercegovine.GLAVA IV - NADLE@NOST SUDAOdjeljak 1 - Stvarna nadle`nost i sastav Suda^lan 23.Stvarna nadle`nost Suda(1)Sud je nadle`an:a) da sudi u prvom stepenu u krivi~nim stvarima ugranicamasvojestvarnenadle`nostiodre|enezakonom,b) da odlu~uje o `albama protiv odluka donesenih uprvom stepenu,c) da odlu~uje o ponavljanju krivi~nog postupka uslu~ajevima propisanim ovim zakonom,d) da rje{ava sukob nadle`nosti u krivi~nim stvarimaizme|u sudova Federacije Bosne i Hercegovine iRepublike Srpske, kao i sudova entiteta i sudova Br~koDistrikta Bosne i Hercegovine,e) da odlu~uje o pitanjima koja se ti~u provo|enjame|unarodnih i me|uentitetskih krivi~nih propisa,uklju~uju}iiodnosesInterpolomidrugimme|unarodnim policijskim organima, kao i o transferuosu|ene osobe, izru~enju i predaji osobe po zahtjevubilo kojeg organa na teritoriji Bosne i Hercegovine,druge dr`ave, odnosno me|unarodnog suda ilitribunala,f) da obavlja i druge poslove propisane zakonom.(2)Ako je ista osoba po~inila vi{e krivi~nih djela, pa je za nekaod tih djela nadle`an Sud, a za neka drugi sudovi, prioritetima su|enje pred Sudom.^lan 24.Sastav Suda(1)U prvom stepenu sudi vije}e krivi~nog odjeljenja Sudasastavljeno od trojice sudija.Petak, 21. novembra 2003.SLU@BENI GLASNIK BiHBroj 36 - Strana 813 (2)Za krivi~na djela s propisanom kaznom zatvora do petgodina ili nov~anom kaznom kao glavnom kaznom sudisudija pojedinac.(3)U drugom stepenu sudi vije}e apelacionog odjeljenja Sudasastavljeno od trojice sudija.(4)O zahtjevu za ponavljanje postupka odlu~uje vije}ekrivi~nog odjeljenja sastavljeno od trojice sudija.(5)Sudija za prethodni postupak, sudija za prethodnosaslu{anje, predsjednik Suda i predsjednik vije}a odlu~uju uslu~ajevima predvi|enim ovim zakonom.(6)U vije}u sastavljenom od trojice sudija Sud odlu~uje o`albama protiv rje{enja kada je to odre|eno ovim zakonom idonosi druge odluke izvan glavnog pretresa.Odjeljak 2 - Spajanje i razdvajanje postupka^lan 25.Spajanje postupka(1)Sud }e, po pravilu, odlu~iti da se provede jedinstvenipostupak i donese jedna presuda u slu~aju kada je ista osobaoptu`ena za vi{e krivi~nih djela ili kada je vi{e osobau~estvovalo u izvr{enju istog krivi~nog djela.(2)Sud mo`e odlu~iti provesti jedinstveni postupak i donijetijednu presudu i u slu~aju kad je vi{e osoba optu`eno za vi{ekrivi~nih djela, ali samo ako izme|u izvr{enih krivi~nihdjela postoji me|usobna veza.(3)Sud mo`e odlu~iti provesti jedinstveni postupak i donijetijednu presudu ako se pred ovim sudom vode odvojenipostupci protiv iste osobe za vi{e krivi~nih djela ili protivvi{e osoba za isto krivi~no djelo.(4)O spajanju postupka odlu~uje rje{enjem sudija, odnosnovije}e. Protiv rje{enja kojim je odre|eno spajanje postupkaili kojim je odbijen prijedlog za spajanje - nije dopu{tena`alba.^lan 26.Razdvajanje postupka(1)Sud mo`e iz va`nih razloga ili iz razloga cjelishodnosti dozavr{etka glavnog pretresa odlu~iti da se postupak zapojedina krivi~na djela ili protiv pojedinih optu`enihrazdvoji i posebno dovr{i.(2)Rje{enje o razdvajanju postupka donosi sudija, odnosnovije}e, po saslu{anju stranaka i branitelja.(3)Protiv rje{enja kojim je odre|eno razdvajanje postupka ilikojim je odbijen prijedlog za razdvajanje postupka nijedopu{tena `alba.Odjeljak 3 - Preno{enje vo|enja postupka i posljedicenenadle`nosti^lan 27.Preno{enje vo|enja postupka(1)Ako postoje va`ni razlozi, Sud mo`e vo|enje postupka zakrivi~no djelo iz svoje nadle`nosti, prenijeti rje{enjem suduna ~ijem je podru~ju krivi~no djelo izvr{eno ili poku{ano.Vo|enje postupka se mo`e prenijeti najkasnije dozakazivanja glavnog pretresa.(2)Rje{enje iz stava 1. ovog ~lana mo`e se donijeti i naprijedlog stranaka ili branitelja za sva krivi~na djela iznadle`nosti Suda, izuzev za krivi~na djela protiv integritetaBosne i Hercegovine.^lan 28.Posljedice nenadle`nosti(1)Sud je du`an paziti na svoju nadle`nost i ~im primjeti danije nadle`an oglasiti se nenadle`nim i po pravomo}nostirje{enja ustupiti predmet nadle`nom sudu, ali je du`anpoduzeti one radnje u postupku za koje postoji opasnost ododlaganja.(2)Sud kome je predmet ustupljen du`an je provesti postupak idonijeti odluku.GLAVA V - IZUZE]E^lan 29.Razlozi za izuze}eSudija ne mo`e vr{iti sudijsku du`nost:a) ako je o{te}en krivi~nim djelom,b) ako mu je osumnji~eni odnosno optu`eni, njegovbranitelj, Tu`itelj, o{te}eni, njegov zakonski zastupnikili punomo}nik, bra~ni odnosno vanbra~ni drug ilisrodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kojeg stepena, upobo~noj liniji do ~etvrtog stepena, a po tazbini dodrugog stepena,c) ako je s osumnji~enim, odnosno optu`enim, njegovimbraniteljem, Tu`iteljem ili o{te}enim u odnosustaratelja, staranika, usvojitelja, usvojenika, hraniteljaili hranjenika,d) ako je u istom krivi~nom predmetu u~estvovao kaosudija za prethodni postupak, sudija za prethodnosaslu{anje ili je postupao kao tu`itelj, branitelj,zakonski zastupnik ili punomo}nik o{te}enog ili jesaslu{an kao svjedok ili kao vje{tak,e) ako je u istom predmetu u~estvovao u dono{enjuodluke koja se pobija pravnim lijekom,f) ako postoje okolnosti koje izazivaju razumnu sumnju unjegovu nepristrasnost.^lan 30.Izuze}e po zahtjevu stranke(1)Izuze}e predsjednika Suda i sudije mo`e tra`iti stranka ilibranitelj.(2)Zahtjev iz stava 1. ovog ~lana mo`e se podnijeti do po~etkaglavnog pretresa, a ako se za razlog izuze}a iz ~lana 29.ta~ke a) do f) ovog zakona saznalo kasnije, zahtjev sepodnosi odmah po saznanju.(3)Zahtjev za izuze}e sudije vije}a apelacionog odjeljenjastranka ili branitelj mogu podnijeti u `albi ili u odgovoru na`albu.(4)Stranke ili branitelj mogu tra`iti izuze}e samo poimeni~noodre|enog sudije koji postupa u predmetu.(5)Stranka ili branitelj du`ni su u zahtjevu navesti okolnostizbog kojih smatraju da postoji neki od zakonskih osnova zaizuze}e. U zahtjevu se ne mogu ponovo navoditi razlozikoji su isticani u zahtjevu za izuze}e koji je ranije odbijen.^lan 31.Postupak za izuze}e(1)^im sazna za postojanje kojeg od razloga za izuze}e iz~lana 29. ta~ke a) do e) ovog zakona, sudija je du`anprekinuti svaki rad na tom predmetu i o tome obavijestitipredsjednika Suda. Ako sudija smatra da postoje okolnostiiz ~lana 29. ta~ke f) ovog zakona, izvjestit }e o tomepredsjednika Suda.(2)U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana, kao i u slu~aju kada se radio izuze}u predsjednika Suda - o njihovom izuze}u i zamjeniodlu~uje op}a sjednica Suda.^lan 32.Odlu~ivanje po zahtjevu za izuze}e(1)O zahtjevu za izuze}e iz ~lana 30. ovog zakona odlu~ujeop}a sjednica Suda.(2)Prije dono{enja rje{enja o izuze}u pribavit }e se izjavasudije, odnosno predsjednika Suda, a po potrebi provest }ese i drugi izvi|aji.Broj 36 - Strana 814SLU@BENI GLASNIK BiHPetak, 21. novembra 2003. (3)Protiv rje{enja kojim se usvaja ili odbija zahtjev za izuze}e`alba nije dopu{tena.(4)Ako je zahtjev za izuze}e iz ~lana 29. ta~ka f) ovog zakonapodnesen poslije po~etka glavnog pretresa ili ako jepostupljeno protivno odredbama ~lana 30. st. 4. i 5. ovogzakona, zahtjev }e se odbaciti u cjelini, odnosno djelimi~no.Rje{enje kojim se zahtjev odbacuje donosi vije}e. Udono{enju tog rje{enja ne mo`e u~estvovati sudija ~ije seizuze}e tra`i. Protiv rje{enja kojim se zahtjev odbacuje nijedopu{tena `alba.^lan 33.Valjanost radnji poduzetih nakon podno{enja zahtjeva zaizuze}eKad sudija sazna da je podnesen zahtjev za njegovo izuze}e,du`an je odmah obustaviti svaki rad na predmetu, a ako se radi oizuze}u iz ~lana 29. ta~ka f) ovog zakona, mo`e do dono{enjarje{enja o zahtjevu preduzimati samo one radnje za koje postojiopasnost od odlaganja.^lan 34.Izuze}e Tu`itelja i drugih u~esnika u postupku(1)Odredbe o izuze}u sudije shodno se primjenjuju i naTu`itelja i osobe koje su na osnovu zakona ovla{tene da gazastupaju u postupku, zapisni~are, sudske tuma~e, stru~neosobe, kao i na vje{take, ako za njih nije {to drugoodre|eno.(2)Tu`itelj odlu~uje o izuze}u osoba koje su na osnovu zakonaovla{tene da ga zastupaju u krivi~nom postupku. O izuze}uTu`itelja odlu~uje kolegij Tu`ila{tva.(3)O izuze}u zapisni~ara, sudskog tuma~a, stru~ne osobe ivje{taka odlu~uje vije}e, predsjednik vije}a ili sudija.(4)Kada ovla{tene slu`bene osobe preduzimaju istra`ne radnjena osnovu ovog zakona, o njihovom izuze}u odlu~ujeTu`itelj. Ako prilikom preduzimanja radnje u~estvujezapisni~ar, o njegovom izuze}u odlu~uje slu`bena osobakoja preduzima radnju.GLAVA VI - TU@ITELJ^lan 35.Prava i du`nosti(1)Osnovno pravo i osnovna du`nost Tu`itelja je otkrivanje igonjenje u~initelja krivi~nih djela koja su u nadle`nostiSuda.(2)Tu`itelj ima pravo i du`an je da:a) odmah po saznanju da postoje osnovi sumnje da jepo~injeno krivi~no djelo preduzme potrebne mjere ucilju njegovog otkrivanja i sprovo|enja istrage,pronala`enja osumnji~enog, rukovo|enja i nadzora nadistragom, kao i radi upravljanja aktivnostima ovla{tenihslu`benihosobavezanimzapronala`enjeosumnji~enog i prikupljanje izjava i dokaza,b) sprovede istragu u skladu s ovim zakonom,c) daje imunitet u skladu s zakonom,d) zahtijeva dostavljanje informacija od strane dr`avnihorgana, preduze}a, pravnih i fizi~kih osoba u Bosni iHercegovini,e) izdaje pozive i naredbe i predla`e izdavanje poziva inaredbi u skladu s ovim zakonom,f) naredi ovla{tenoj slu`benoj osobi da izvr{i naredbuizdatu od strane Suda u skladu s ovim zakonom,g) predla`e izdavanje kaznenog naloga u skladu s ~lanom334. ovog zakona,h) podi`e i zastupa optu`nicu pred Sudom,i) podnosi pravne lijekove,j) obavlja i druge poslove odre|ene zakonom.(3)U skladu sa st. 1. i 2. ovog ~lana, svi organi koji u~estvuju uistrazi du`ni su da o svakoj poduzetoj radnji obavijesteTu`itelja i da postupe po svakom njegovom zahtjevu.^lan 36.Preduzimanje radnjiTu`itelj preduzima sve radnje u postupku za koje je pozakonu ovla{ten sam ili preko osoba koje su na osnovu zakonaobavezne da postupaju po njegovom zahtjevu u krivi~nompostupku.^lan 37.Davanje uputstavaZa ostvarivanje svojih prava i du`nosti, Tu`itelj mo`e ukonkretnim predmetima koja su u nadle`nosti Suda davatipotrebnauputstvatu`ila{tvimauFederacijiBosneiHercegovine, Republike Srpske i Br~ko Distrikta Bosne iHercegovine.^lan 38.Princip mutabilitetaTu`itelj mo`e odustati od gonjenja do zavr{etka glavnogpretresa, a u postupku pred vije}em apelacionog odjeljenja -kada je to predvi|eno ovim zakonom.GLAVA VII - BRANITELJ^lan 39.Pravo na branitelja(1)Osumnji~eni, odnosno optu`eni mo`e imati branitelja utoku cijelog postupka.(2)Za branitelja se mo`e uzeti advokat pod uvjetima koji supropisani Zakonom o Sudu Bosne i Hercegovine.(3)Ukoliko osumnji~eni, odnosno optu`eni sam ne uzmebranitelja, osumnji~enom, odnosno optu`enom, osim ako seon tome izri~ito ne protivi, mogu branitelja uzeti njegovzakonski zastupnik, bra~ni odnosno vanbra~ni drug, krvnisrodnik u pravoj liniji do bilo kog stepena, usvojitelj,usvojenik, brat, sestra ili hranitelj.(4)Branitelj mora predati punomo} za zastupanje prilikompreduzimanja prve radnje u postupku.^lan 40.Broj branitelja(1)Vi{e osumnji~enih, odnosno optu`enih mogu imatizajedni~kog branitelja, osim ako branitelja postavlja Sud uskladu s ~l. 45. i 46. ovog zakona.(2)Osumnji~eni, odnosno optu`eni mo`e imati vi{e branitelja,ali samo jedan od njih }e imati status glavnog branitelja, o~emu }e se osumnji~eni, odnosno optu`eni izjasniti. Smatrase da je odbrana obezbije|ena kada u postupku u~estvujejedan od branitelja.^lan 41.Ko ne mo`e biti branitelj(1)Branitelj ne mo`e biti o{te}eni, bra~ni odnosno vanbra~nidrug o{te}enog ili Tu`itelja, niti njihov srodnik po krvi upravoj liniji do bilo kog stepena, u pobo~noj liniji do~etvrtog stepena ili po tazbini do drugog stepena.(2)Branitelj koji je pozvan kao svjedok, ne mo`e biti branitelj utom predmetu.(3)Branitelj ne mo`e biti osoba koja je u istom predmetupostupala kao sudija ili Tu`itelj.Petak, 21. novembra 2003.SLU@BENI GLASNIK BiHBroj 36 - Strana 815 ^lan 42.Isklju~enje branitelja iz postupka(1)Razlog za isklju~enje branitelja postoji i u pogledu osobekoja zloupotrebljava kontakt s osumnji~enim, odnosnooptu`enim koji je u pritvoru kako bi osumnji~eni, odnosnooptu`eni po~inio krivi~no djelo ili ugrozio sigurnostustanove u kojoj se pritvor izvr{ava.(2)U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana osumnji~eni, odnosnooptu`eni }e se pozvati da u odre|enom roku uzme drugogbranitelja.(3)Ako osumnji~eni, odnosno optu`eni u slu~ajevimaobavezne odbrane sam ne uzme branitelja ili branitelja neanga`uju osobe iz ~lana 39. stava 3. ovog zakona, postupit}e se na na~in predvi|en u ~lanu 45. stavu 4. ovog zakona.(4)U slu~aju iz st. 2. i 3. ovog ~lana, novom branitelju }e seostavitidovoljnovremenazapripremuodbraneosumnji~enog, odnosno optu`enog.(5)Za vrijeme trajanja isklju~enja, branitelj ne mo`e branitiosumnji~enog, odnosno optu`enog u drugom postupku.Branitelj ne mo`e braniti druge osumnji~ene, odnosnooptu`ene u istom postupku, kao ni u razdvojenom postupku.^lan 43.Postupak isklju~enja branitelja(1)Odluka o isklju~enju branitelja donosi se na posebnomsaslu{anju kome prisustvuju Tu`itelj, osumnji~eni, odnosnooptu`eni, branitelj i predstavnik advokatske komore ~iji jebranitelj ~lan.(2)Postupak isklju~enja se mo`e provesti i bez branitelja ako jeuredno pozvan i ako je u pozivu za saslu{anje bio upozorenda }e se postupak voditi i u njegovoj odsutnosti. Osaslu{anju se sastavlja zapisnik.^lan 44.Rje{enje o isklju~enju(1)Rje{enje o isklju~enju iz ~lana 43. ovog zakona prijepo~etka glavnog pretresa donosi vije}e (~lan 24. stav 6.), ana glavnom pretresu sudija, odnosno vije}e. U postupkupred vije}em apelacionog odijeljenja rje{enje o isklju~enjubranitelja donosi vije}e nadle`no za odlu~ivanje uapelacionom postupku.(2)Protiv rje{enja iz stava 1. ovog ~lana `alba nije dopu{tena.(3)Ako je branitelj isklju~en iz postupka, mo`e mu se nareditida snosi tro{kove nastale zbog prekida ili odlaganjapostupka.^lan 45.Kada osumnji~eni, odnosno optu`eni mora imati branitelja(1)Osumnji~eni mora imati branitelja ve} prilikom prvogispitivanja ako je nijem ili gluh ili ako je osumnji~en zakrivi~no djelo za koje se mo`e izre}i kazna dugotrajnogzatvora.(2)Osumnji~eni, odnosno optu`eni mora imati braniteljaodmah nakon {to mu je odre|en pritvor, za vrijeme dokpritvor traje.(3)Nakon podizanja optu`nice za krivi~no djelo za koje semo`e izre}i deset godina zatvora ili te`a kazna, optu`enimora imati branitelja u vrijeme dostavljanja optu`nice.(4)Ako osumnji~eni, odnosno optu`eni u slu~ajevimaobavezne odbrane ne uzme sam branitelja, ili branitelja neanga`uju osobe iz ~lana 39. stav 3. ovog zakona, branitelja}e mu postaviti sudija za prethodni postupak, sudija zaprethodno saslu{anje, sudija, odnosno predsjednik vije}a. Uovom slu~aju, osumnji~eni, odnosno optu`eni ima pravo nabranitelja do pravomo}nosti presude, a ako je izre~enakazna dugotrajnog zatvora - i u postupku po pravnomlijeku.(5)Branitelj }e biti postavljen osumnji~enom, odnosnooptu`enom ako Sud utvrdi da je to zbog slo`enosti predmetaili mentalnog stanja osumnji~enog, odnosno optu`enog uinteresu pravde.(6)U slu~aju postavljanja branitelja, osumnji~eni, odnosnooptu`eni }e se prvo pozvati da sam izabere branitelja sapredo~ene liste. Ukoliko osumnji~eni, odnosno optu`enisam ne izabere branitelja sa predo~ene liste, branitelja }epostaviti Sud.^lan 46.Postavljanje branitelja zbog slabog imovnog stanja(1)Kad ne postoje uvjeti za obaveznu odbranu, a postupak sevodi za krivi~no djelo za koje se mo`e izre}i kazna zatvoratri godine ili te`a kazna ili kada to zahtijevaju interesipravi~nosti bez obzira na propisanu kaznu, osumnji~enom,odnosno optu`enom }e se, na njegov zahtjev, postavitibranitelj, ako prema svom imovnom stanju ne mo`e snosititro{kove odbrane.(2)Zahtjev za postavljanje branitelja iz stava 1. ovog ~lanamo`e se podnijeti u toku cijelog krivi~nog postupka.Branitelja postavlja sudija za prethodni postupak, sudija zaprethodno saslu{anje, sudija, odnosno predsjednik vije}anakon {to je osumnji~enom, odnosno optu`enom prvopru`ena prilika da sa predo~ene liste izabere branitelja.^lan 47.Pravo branitelja da pregleda spise i dokumentaciju(1)U toku istrage, branitelj ima pravo da razmatra spise irazgledapribavljenepredmetekojiiduukoristosumnji~enom. Ovo pravo se branitelju mo`e uskratiti akoje rije~ o spisima i predmetima ~ije bi otkrivanje moglodovesti u opasnost cilj istrage.(2)Izuzetno od stava 1. ovog ~lana, kada se osumnji~eni,odnosno optu`eni nalazi u pritvoru, Tu`itelj }e dostavitisudiji za prethodni postupak, odnosno sudiji za prethodnosaslu{anje, dokaze radi obavje{tavanja branitelja.(3)Nakon podizanja optu`nice, branitelj osumnji~enog,odnosno optu`enog ima pravo uvida u sve spise i dokaze.(4)Sudija za prethodni postupak, sudija za prethodnosaslu{anje, sudija, odnosno vije}e kao i Tu`itelj du`ni su,kada do|u u posjed novog dokaza ili bilo koje informacijeili ~injenice koja mo`e poslu`iti kao dokaz na su|enju,staviti ih na uvid branitelju.(5)U slu~aju iz st. 3. i 4. ovog ~lana, branitelj mo`e izvr{itiforokopiranje svih spisa i dokumenata.^lan 48.Komunikacija osumnji~enog, odnosno optu`enog sbraniteljem(1)Ako se osumnji~eni, odnosno optu`eni nalazi u pritvoru,ima pravo odmah komunicirati s braniteljem, usmeno ilipismeno.(2)Tokom razgovora osumnji~eni, odnosno optu`eni i braniteljmogu biti promatrani, ali se ne smije slu{ati njihovrazgovor.^lan 49.Razrje{enje postavljenog branitelja(1)Umjesto postavljenog branitelja, osumnji~eni, odnosnooptu`eni mo`e sam uzeti drugog branitelja. U tom slu~ajurazrije{it }e se postavljeni branitelj.(2)Branitelj mo`e tra`iti da bude razrije{en samo na na~inpredvi|en zakonom.(3)O razrje{enju branitelja u slu~aju iz st. 1. i 2. ovog ~lanaodlu~uje u toku istrage sudija za prethodni postupak, nakonpodizanja optu`nice - sudija za prethodno saslu{anje, a utoku glavnog pretresa sudija, odnosno vije}e. Protiv oveodluke nije dopu{tena `alba.Broj 36 - Strana 816SLU@BENI GLASNIK BiHPetak, 21. novembra 2003. (4)Sudija za prethodni postupak, sudija za prethodnosaslu{anje, sudija, odnosno vije}e mo`e, na tra`enjeosumnji~enog, odnosno optu`enog ili uz njegovu saglasnostrazrije{iti postavljenog branitelja koji neodgovorno vr{isvoju du`nost. Umjesto razrije{enog branitelja postavit }ese drugi branitelj. O razrje{enju branitelja odmah }e seobavijestiti advokatska komora ~iji je ~lan.^lan 50.Preduzimanje radnji od strane branitelja(1)Braniteljmora,zastupaju}iosumnji~enog,odnosnooptu`enog, preduzimati sve neophodne radnje u ciljuutvr|ivanja ~injenica, prikupljanja dokaza koji idu u koristosumnji~enog, odnosno optu`enog, kao i za{tite njihovihprava.(2)Prava i du`nosti branitelja ne prestaju u slu~aju opozivapunomo}i, sve dok sudija, odnosno vije}e ne razrije{ibranitelja njegovih prava i du`nosti.GLAVA VIII - RADNJE DOKAZIVANJAOdjeljak 1 - Pretresanje stana, prostorija i osoba^lan 51.Pretresanje stana, ostalih prostorija i pokretnih stvari(1)Pretresanje stana i ostalih prostorija osumnji~enog, odnosnooptu`enog i drugih osoba, kao i njihovih pokretnih stvariizvan stana mo`e se poduzeti samo onda ako ima dovoljnoosnova za sumnju da se kod njih nalaze u~initelj, sau~esnik,tragovi krivi~nog djela ili predmeti va`ni za postupak.(2)Pretresanje pokretnih stvari, u smislu odredbe stava 1. ovog~lana, obuhvata i pretresanje kompjutera i sli~nih ure|aja zaautomatsku obradu podataka koji su s njima povezani. Nazahtjev Suda, osobe koje se koriste ovim ure|ajima du`nesu omogu}iti pristup, predati diskete, trake ili neki drugioblik na kome su pohranjeni podaci, kao i pru`iti potrebnaobavje{tenja za upotrebu tih ure|aja. Osoba koja odbijenjihovu predaju, iako za to ne postoje razlozi iz ~lana 84.ovog zakona, mo`e se kazniti prema odredbi ~lana 65. stav5. ovog zakona.^lan 52.Pretresanje osobe(1)Pretresanje osobe mo`e se poduzeti kad je vjerovatno da jeta osoba po~inila krivi~no djelo ili da }e se pretresanjemprona}i predmeti ili tragovi va`ni za krivi~ni postupak.(2)Pretresanje osobe obavlja osoba istog spola.^lan 53.Naredba za pretresanje(1)Sud mo`e izdati naredbu za pretresanje pod uvjetimapropisanim ovim zakonom.(2)Naredbu za pretresanje mo`e izdati Sud na zahtjev Tu`iteljaili na zahtjev ovla{tenih slu`benih osoba koje su dobileodobrenje od Tu`itelja.^lan 54.Forma zahtjeva za pretresanjeZahtjev za izdavanje naredbe za pretresanje mo`e sepodnijeti u pismenoj ili usmenoj formi. Ako se zahtjev podnosiu pismenoj formi, mora biti sastavljen, potpisan i ovjeren nana~in kako je to odre|eno u ~lanu 55. stav 1. ovog zakona.Zahtjev za izdavanje naredbe za pretresanje mo`e se podnijeti uskladu s ~lanom 56. ovog zakona.^lan 55.Sadr`aj zahtjeva za izdavanje naredbe za pretresanje(1)Zahtjev za izdavanje naredbe za pretresanje morasadr`avati:a) naziv Suda, kao i ime i funkciju podnositelja zahtjeva,b) ~injenice koje ukazuju na vjerovatnost da }e se osobe,odnosno tragovi i predmeti navedeni u ~lanu 51. stav 1.ovog zakona na}i na ozna~enom ili opisanom mjestu ilikod odre|ene osobe,c) zahtjev da Sud izda naredbu za pretresanje radipronala`enja osobe ili oduzimanja predmeta,(2)U zahtjevu se mo`e predlo`iti:a) da se naredba za pretresanje izvr{i u bilo koje vrijemezato {to postoji osnovana sumnja da pretresanje ne}emo}i biti izvr{eno u vremenskom periodu od 6 sati do21 sata, da }e se tra`eni predmeti skloniti ili uni{titi akose naredba ne izvr{i odmah, kao i da }e osoba koja setra`i pobje}i ili po~initi drugo krivi~no djelo ili damo`e ugroziti bezbjednost ovla{tene slu`bene osobe ilidruge osobe ako se naredba ne izvr{i odmah ili uvremenskom periodu od 21 sata do 6 sati.b) da ovla{tena slu`bena osoba izvr{i naredbu bezprethodne predaje naredbe ako postoji osnovanasumnja da se tra`eni predmeti mogu lahko i brzouni{titi ako se odmah ne oduzmu, da predaja naredbemo`e ugroziti bezbjednost ovla{tene slu`bene ili drugeosobe kao i da }e osoba koju se tra`i po~initi drugokrivi~no djelo ili ugroziti bezbjednost ovla{teneslu`bene ili druge osobe.^lan 56.Usmeni zahtjev za izdavanje naredbe(1)Usmeni zahtjev za izdavanje naredbe za pretresanje mo`e sepodnijeti kada postoji opasnost od odlaganja. Usmenizahtjev za izdavanje naredbe o pretresanju mo`e se saop}itisudiji za prethodni postupak i telefonom, radio-vezom ilidrugim sredstvom elektronske komunikacije.(2)Kad je podne{en usmeni zahtjev za izdavanje naredbe zapretresanje, sudija za prethodni postupak }e dalji tokrazgovora zabilje`iti. U slu~aju kada se koristi zvu~ni ilistenografski zapisnik, sudija za prethodni postupak je du`andati zapisnik na prijepis, ovjeriti istovjetnost prijepisa ipredati originalni zapisnik i prijepis Sudu u roku od 24 sataod izdavanja naredbe. U slu~aju doslovnog bilje`enjarazgovora, sudija za prethodni postupak }e potpisati kopijuzapisnika i predati je Sudu u roku od 24 sata od izdavanjanaredbe.^lan 57.Izdavanje naredbe za pretresanje(1)Ako sudija za prethodni postupak ustanovi da je zahtjev zaizdavanje naredbe za pretresanje opravdan, odobrit }ezahtjev i izdati naredbu za pretresanje.(2)Kad sudija za prethodni postupak odlu~i da izda naredbu zapretresanje na osnovu usmenog zahtjeva, podnositelj takvogzahtjeva sam }e sastaviti naredbu u skladu s ~lanom 58.ovog zakona i pro~itat }e je u cjelini sudiji za prethodnipostupak.^lan 58.Sadr`aj naredbe za pretresanjeNaredba za pretresanje sadr`i:a) naziv Suda koji izdaje naredbu, osim kada se naredbaza pretresanje odobrava na osnovu usmenog zahtjeva ipotpis sudije za prethodni postupak koji izdajenaredbu,b) ako se naredba za pretresanje odobrava na osnovuusmenog zahtjeva, to }e se navesti uz nazna~enjeimena sudije za prethodni postupak koji izdaje naredbui vremena i mjesta izdavanja,Petak, 21. novembra 2003.SLU@BENI GLASNIK BiHBroj 36 - Strana 817 c) ime, odjel ili rang ovla{tene osobe na koju se naredbaodnosi,d) svrha pretresanja,e) opis osobe koju treba prona}i ili opis stvari koje supredmet pretresanja,f) odre|ivanje ili opis mjesta, prostorija ili osoba koje setra`e, s navo|enjem adrese, vlasni{tva, imena ilisli~nog za sigurno utvr|ivanje identiteta,g) uputstvo da se naredba ima izvr{iti izme|u 6 sati i 21sata ili ovla{tenje da se naredba mo`e izvr{iti u bilokoje vrijeme ako to Sud izri~ito odredi,h) ovla{tenje izvr{itelju naredbe da mo`e bez prethodnenajave u}i u prostorije koje se imaju pretresti ako toSud izri~ito odredi,i) uputstvo da se naredba i oduzete stvari donesu u Sudbez odlaganja,j) pouku da osumnji~eni ima pravo obavijestiti braniteljai da se pretresanje mo`e izvr{iti i bez prisustvabranitelja ako to zahtijevaju izuzetne okolnosti.^lan 59.Vrijeme izvr{enja naredbe za pretresanje(1)Naredba za pretresanje mora se izvr{iti najkasnije 15 danaod izdavanja naredbe, nakon ~ega se, bez odlaganja, moravratiti Sudu.(2)Naredba za pretresanje se mo`e izvr{iti bilo kojeg dana usedmici. Naredba se mo`e izvr{iti samo u vremenskomperiodu od 6 sati do 21 sata, osim ako u naredbi nije izri~itodato ovla{tenje da se mo`e izvr{iti u bilo koje doba dana ilino}i, u skladu s ~lanom 55. stav 2. ovog zakona.^lan 60.Postupak izvr{enja naredbe za pretresanje(1)Prije po~etka pretresanja ovla{tena slu`bena osoba moradati obavje{tenje o svojoj funkciji i razlogu dolaska i predatinaredbu za pretresanje osobi kod koje }e se ili na kojoj }e seizvr{iti pretresanje. Ako je nakon toga ovla{tenoj slu`benojosobi pristup uskra}en, mo`e upotrijebiti silu u skladu sazakonom.(2)Prilikom izvr{avanja naredbe za pretresanje kojom seodre|uje pretresanje stana i drugih prostorija, ovla{tenaslu`bena osoba nije du`na obavijestiti bilo koga o svojojfunkciji i razlozima pretresanja, ve} mo`e odmah u}i u stanili druge prostorije ako su prazni ili ako ovla{tena slu`benaosoba opravdano smatra da su prazni ili ako je ovla{tenaslu`bena osoba naredbom izri~ito ovla{tena da u|e bezprethodne najave.(3)Korisnik stana i drugih prostorija pozvat }e se da budeprisutan pretresanju, a ako je on odsutan - pozvat }e senjegov zastupnik ili neko od odraslih ~lanova doma}instvaili susjeda. Ukoliko osoba kod koje se pretresanje imaizvr{iti nije prisutna, naredba se ostavlja u prostoriji gdje sevr{i pretresanje, a pretresanje se izvr{ava i bez njeneprisutnosti.(4)Pretresanju stana, ostalih prostorija ili osobe prisutvuju dvapunoljetna gra|anina kao svjedoci. Pretresanju osobeprisustvuju svjedoci istog spola. Svjedoci }e se prijepo~etka pretresanja upozoriti da paze kako se pretresanjevr{i, kao i da imaju pravo da prije potpisivanja zapisnika opretresanju stave svoje prigovore, ako smatraju da sadr`ajzapisnika nije ta~an.(5)Prilikom vr{enja pretresanja slu`benih prostorija pozvat }ese njihov starje{ina ili rukovoditelj da bude prisutanpretresanju.(6)Ako se pretresanje mora poduzeti u vojnom objektu,pismena naredba o pretresanju dostavlja se vojnim vlastima,koje }e odrediti najmanje jednu vojnu osobu da budeprisutna pretresanju.^lan 61.Obaveze i ovla{tenja ovla{tene slu`bene osobePrilikom izvr{enja naredbe za pretresanje osoba, ovla{tenaslu`bena osoba mora dati obavje{tenje o svojoj funkciji i predatinaredbu za pretresanje osobi na kojoj }e se pretresanje izvr{iti.Ovla{tena slu`bena osoba mo`e upotrijebiti silu u skladu sazakonom.^lan 62.Zapisnik o pretresanju(1)O svakom pretresanju stana, prostorije ili osobe sastavit }ese zapisnik koji potpisuje osoba kod koje se ili na kojoj sevr{i pretresanje i osobe ~ija je prisutnost obavezna. Prilikomvr{enja pretresanja oduzet }e se privremeno samo onipredmeti i isprave koji su u vezi sa svrhom pretresanja. Uzapisnik }e se unijeti i ta~no opisati predmeti i isprave kojese oduzimaju, a to }e se nazna~iti i u potvrdi o oduzimanjupredmeta koja }e se odmah uru~iti osobi kojoj su predmeti,odnosno isprave oduzete.(2)Ako se pri pretresanju stana, prostorije, odnosno osobe na|upredmeti koji nemaju veze s krivi~nim djelom zbog kojeg jeizdata naredba za pretresanje, ali upu}uju na drugo krivi~nodjelo, oni }e se opisati u zapisniku i privremeno oduzeti, a ooduzimanju }e se odmah izdati potvrda. O tome }e seobavijestiti Tu`itelj. Ti }e se predmeti odmah vratiti akoTu`itelj ustanovi da nema osnova za pokretanje krivi~nogpostupka, a ne postoji neki drugi zakonski osnov po kojembi se ti predmeti imali oduzeti.(3)Predmeti upotrijebljeni kod pretresanja kompjutera i sli~nihure|aja za automatsku obradu podataka vratit }e se nakonpretresanja njihovim korisnicima, ako nisu potrebni zadaljnje vo|enje krivi~nog postupka. Osobni podacipribavljeni pretresanjem mogu se koristiti samo u svrhekrivi~nog postupka i izbrisat }e se, bez odlaganja, kad tasvrha prestane.^lan 63.Oduzimanje predmeta na osnovu naredbe za pretresanje(1)Nakon privremenog oduzimanja predmeta na osnovunaredbe za pretresanje, ovla{tena slu`bena osoba }e napisatii potpisati potvrdu u kojoj }e navesti oduzete predmete inaziv Suda koji je izdao naredbu.(2)Ako je predmet privremeno oduzet od odre|ene osobe,potvrda iz stava 1. ovog ~lana mora se uru~iti toj osobi. Akoje predmet privremeno oduzet iz stana ili prostorije, takvapotvrda mora se uru~iti vlasniku, stanaru ili korisniku.(3)Nakon oduzimanja predmeta na osnovu naredbe zapretresanje, ovla{tena slu`bena osoba mora, bez odlaganja,vratiti Sudu naredbu i predati predmete i spisak oduzetihpredmeta.(4)Nakon prijema stvari oduzetih na osnovu naredbe zapretresanje, Sud }e zadr`ati predmete pod nadzorom Sudado daljnje odluke ili odrediti da predmeti ostanu podnadzorom podnositelja zahtjeva za izdavanje naredbe ilipod nadzorom ovla{tenog izvr{itelja naredbe.^lan 64.Pretresanje bez naredbe(1)Ovla{tena slu`bena osoba mo`e u}i u stan i druge prostorijebez naredbe i bez svjedoka i, po potrebi, izvr{iti pretresanjeako stanar tog stana to `eli, ako neko zove u pomo}, ako jepotrebno uhvatiti u~initelja krivi~nog djela koji je zate~enna djelu ili radi sigurnosti ljudi i imovine, ako se u stanu ilidrugoj prostoriji nalazi osoba koja se po naredbi Suda imaBroj 36 - Strana 818SLU@BENI GLASNIK BiHPetak, 21. novembra 2003. pritvoriti ili prinudno dovesti ili koja se tu sklonila odgonjenja.(2)Ovla{tena slu`bena osoba mo`e pretresti osobu bez naredbeza pretresanje i bez prisutnosti svjedoka:a) pri izvr{enju naredbe o dovo|enju,b) prilikom li{enja slobode,c) ako postoji sumnja da ta osoba posjeduje vatreno ilihladno oru`je,d) ako postoji sumnja da }e sakriti, uni{titi ili rije{iti sepredmeta koji se trebaju od njega oduzeti i upotrijebitikao dokaz u krivi~nom postupku.(3)Nakon izvr{enja pretresanja bez naredbe za pretresanje,ovla{tena slu`bena osoba mora odmah podnijeti izvje{tajTu`itelju, koji }e o tome obavijestiti sudiju za prethodnipostupak. Izvje{taj mora sadr`avati razloge pretresanja beznaredbe.Odjeljak 2 - Privremeno oduzimanje predmeta i imovine^lan 65.Naredba za oduzimanje predmeta(1)Predmeti koji se po KZ BiH imaju oduzeti ili koji moguposlu`iti kao dokaz u krivi~nom postupku privremeno }e seoduzeti i na osnovu sudske odluke }e se obezbijeditinjihovo ~uvanje.(2)Naredbu za oduzimanje predmeta izdaje Sud, na prijedlogTu`itelja ili na prijedlog ovla{tene slu`bene osobe koja jedobila odobrenje od Tu`itelja.(3)Naredba za privremeno oduzimanje predmeta sadr`i: nazivSuda, pravni osnov za privremeno oduzimanje predmeta,naznaka predmeta koji podlije`u oduzimanju, ime osobe odkoje se oduzimaju predmeti, mjesto oduzimanja predmeta,rok u kojem se predmeti trebaju oduzeti, i pouka o pravnomlijeku.(4)Oduzimanje predmeta vr{i ovla{tena slu`bena osoba naosnovu izdate naredbe.(5)Ko dr`i takve predmete, du`an ih je predati po naredbiSuda. Osoba koja ih odbije predati, mo`e se kazniti do50.000 KM, a u slu~aju daljnjeg odbijanja - mo`e sezatvoriti. Zatvor traje do predaje predmeta ili do zavr{etkakrivi~nog postupka, a najdu`e 90 dana. Na isti na~inpostupit }e se prema slu`benoj ili odgovornoj osobi udr`avnom organu ili pravnoj osobi.(6)Odredbe stava 5. ovog ~lana odnose se i na podatkepohranjene u kompjuteru ili sli~nim ure|ajima zaautomatsku obradu podataka. Pri njihovom pribavljanjuposebno }e se voditi ra~una o propisima koji se odnose na~uvanje tajnosti odre|enih podataka.(7)O `albi protiv rje{enja kojim je izre~ena nov~ana kazna ili jenare|en zatvor odlu~uje vije}e. @alba protiv rje{enja ozatvoru ne zadr`ava izvr{enje rje{enja.(8)Pri oduzimanju predmeta nazna~it }e se gdje su prona|eni iopisat }e se, a, po potrebi, i na drugi na~in osiguratiutvr|ivanje njihove istovjetnosti. Za oduzete predmete izdat}e se potvrda.(9)Mjere iz st. 5. i 6. ovog ~lana ne mogu se primijeniti premaosumnji~enom, odnosno optu`enom niti osobama koje suoslobo|ene du`nosti svjedo~enja.^lan 66.Privremeno oduzimanje predmeta bez naredbe(1)Predmeti iz ~lana 65. stav 1. ovog zakona mogu seprivremeno oduzeti i bez naredbe Suda ukoliko postojiopasnost od odlaganja. Ukoliko se osoba koja se pretresaizri~ito usprotivi oduzimanju predmeta, Tu`itelj }e u rokuod 72 sata od izvr{enog pretresanja podnijeti zahtjev sudijiza prethodni postupak za naknadno odobrenje oduzimanjapredmeta.(2)Ukoliko sudija za prethodni postupak odbije zahtjevTu`itelja, oduzeti predmeti se ne mogu koristiti kao dokaz ukrivi~nom postupku. Privremeno oduzeti predmeti }e seodmah vratiti osobi od koje su oduzeti.^lan 67.Privremeno oduzimanje pisama, telegrama i drugih po{iljki(1)Privremeno se mogu oduzeti pisma, telegrami i drugepo{iljke upu}ene osumnji~enom, odnosnom optu`enom ilione koje on oda{ilje, a koje se nalaze kod preduze}a i osobakoje vr{e poslove po{te i telekomunikacija.(2)Po{iljke iz stava 1. ovog ~lana mogu se privremeno oduzetiako postoje okolnosti zbog kojih se s osnovom mo`eo~ekivati da }e ove po{iljke poslu`iti kao dokaz u postupku.(3)Naredbu za privremeno oduzimanje po{iljki iz stava 1. ovog~lana izdaje Sud, na prijedlog Tu`itelja.(4)Naredbu za privremeno oduzimanje po{iljki mo`e izdati iTu`itelj, ako postoji opasnost od odlaganja, s tim da ovanaredba mora biti potvr|ena od strane sudije za prethodnipostupak u roku od 72 sata od privremenog oduzimanjapo{iljki.(5)Ukoliko naredba ne bude potvr|ena u smislu stava 4. ovog~lana, te po{iljke se ne mogu koristiti kao dokaz ukrivi~nom postupku.(6)Mjere poduzete u skladu s ovim ~lanom ne mogu seprimjenjivati na pisma, telegrame i druge po{iljkerazmijenjene izme|u osumnji~enog, odnosno optu`enog injegovog branitelja.(7)Naredba iz stava 3. ovog ~lana sadr`i: podatke oosumnji~enom, odnosno optu`enom na kojeg se naredbaodnosi, na~in izvr{enja naredbe i vrijeme trajanja mjere, tepreduze}e koje }e izvr{iti nare|enu mjeru. Poduzete mjeremogu trajati najdu`e tri mjeseca, a iz va`nih razloga sudijaza prethodni postupak mo`e produ`iti trajanje ovih mjera zajo{ tri mjeseca, s tim da }e se poduzete mjere ukinuti ~imprestanu razlozi za njihovo daljnje preduzimanje.(8)Ukoliko to interesi postupka dopu{taju, o poduzetimmjerama iz stava 1. ovog ~lana obavijestit }e seosumnji~eni, odnosno optu`eni protiv koga su primijenjenete mjere.(9)Izdate po{iljke otvara Tu`itelj u prisutnosti dva svjedoka.Pri otvaranju }e se paziti da se ne povrijedi pe~at, a omoti iadresa }e se sa~uvati. O otvaranju }e se sastaviti zapisnik.(10) Sadr`aj po{iljke ili dijela po{iljke }e se saop}itiosumnji~enom, odnosno optu`enom, odnosno osobi kojoj jeupu}ena, a dio po{iljke ili po{iljka predat }e se toj osobi,osim ako, izuzetno, Tu`itelj smatra da bi to imalo {tetneposljedice za uspje{no vo|enje krivi~nog postupka. Ako jeosumnji~eni, odnosno optu`eni odsutan, o upu}enoj po{iljciobavijestit }e se ~lanovi njegove obitelji. Ako osumnji~eni,odnosno optu`eni nakon toga ne zatra`i predaju po{iljke,po{iljka }e se vratiti po{iljatelju.^lan 68.Popis privremeno oduzetih predmeta i dokumentacije(1)Nakon privremenog oduzimanja predmeta i dokumentacije,u zapisniku }e se popisati privremeno oduzeti predmeti idokumentacija, i o tome izdati potvrda.(2)Ako popis predmeta i dokumentacije nije mogu}, predmeti idokumentacija }e se staviti u omot i zape~atiti.(3)Predmet koji je oduzet od fizi~ke, odnosno pravne osobe nemo`e se prodati, pokloniti ili na drugi na~in njimraspolagati | |
Zakon o zaštiti okoliša BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 33/03 | 19.07.2003 | okoliš,zakon | – indirektno ispu{ta otpad i emituje toplotu u podzemne vode ili apsorbuje toplotu iz podzemnih voda suprotno odredbama ovog zakona; – ispu{ta otpadne vode u prirodna jezera, ribwake, pojili{ta i ostale prirodne vodene rezervoare koji imaju stalno ili privremeno ulijevawe i odlijevawe unutra{wih ili podzemnih voda i u vodene rezervoare koji su nastali kao rezultat ekstrakcije ili kori{tewa mineralnih sirovina ili na druge sli~ne na~ine kori{tewa; – koristi vode iz vje{ta~kih jezera, ribwaka, pojili{ta i ostalih prirodnih vodenih rezervoara koji imaju stalno ili privremeno ulijevawe i odlijevawe unutra{wih ili podzemnih voda na takav na~in da se unaza|uje wihovo ekolo{ko i hemijsko stawe; – |ubri ili koristi sredstva za za{titu biqa na obalnom zemqi{tu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona; – prevozi teret i obavqa plovidbu na naftni pogon na unutra{wim vodama u suprotnosti sa odredbama ovog zakona; – ispu{ta otpadne vode iz plovila direktno u vodu; – vr{i prawe vozila i ostalih ma{ina i aparata u povr{inskim vodama ili na vodnom zemqi{tu; – ispu{ta ili odla`e supstancije ili predmete u vodu ili ispu{ta otpadne vode {to bi moglo ugroziti `ivote i zdravqe qudi, akvati~kih i semiakvati~kih ekosistema, ote`ati protok voda ili ugroziti vodoprivredna postrojewa i aparate; – ostavqa ili pretovara opasne supstancije u ~vrstom, te~nom ili gasovitom stawu; – ostavqa ekstrahovane ili otpadne materijale ili ostale sli~ne supstancije; – koristi ili vr{i aktivnosti na prirodnim vodnim rezervoarima, ukqu~uju}i mo~vare, {to bi moglo ugroziti wihov vodni re`im ili prirodne karakteristike; – uklawa aluvijume u suprotnosti sa propisanim uslovima, na~inima i kriterijumima ili kr{i obaveze ili na~ine vra}awa aluvijuma u unutra{we vode; – djeluje u eutrofskom podru~ju u suprotnosti sa odredbama ovog zakona; – koristi obale i vodno zemqi{te ~ime pogor{ava re`im ispu{tawa; – ne preduzima aktivnosti radi spre~avawa negativnih posqedica vode na povr{inama koje su o{te}ene ili izmijewene uslijed gra|ewa; – vr{i aktivnosti ili koristi prostor u rizi~nim podru~jima u suprotnosti sa uslovima utvr|enim u Planu upravqawa podru~jem rije~nog sliva. Nov~anom kaznom u iznosu od 100,00 KM do 500,00 KM za prekr{aje iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se fizi~ko lice. Nov~anom kaznom u iznosu od 500,00 KM do 2.000,00 KM za prekr{aje iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se odgovorno lice u pravnom licu. X - PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lan 59. Propise iz ~lana 5., stav 4.; ~lana 13. stav 3.; ~lana 15. stav 1.; ~lana 20. st. 8.; ~lana 24. stav 2.; ~lana 33. stav 4. donije}e Vlada Federacije u roku od jedne godine od stupawana snagu ovog zakona. Propise iz ~lana 7. stav 3.; ~lana 21. stav 1.; ~lana 23. st. 2. i 4.; ~lana 27. stav 3.; ~lana 28. stav 4.; ~lana 29. stav 3.; ~lana 31. stav 4.; ~lana 32. st. 2. i 3.; ~lana 38. st. 1., 4. i 5.; ~lana 40. stav 5.; ~lana 41. stav 5.; ~lana 43. st. 3. i 10.; ~lana 47. stav 5. donije}e federalni ministar u roku od jedne godine od dana stupawa na snagu ovog zakona. ^lan 60. Danom po~etka primjene ovog zakona prestaju da va`e odredbe posebnih propisa koje reguli{u pitawe za{tite voda. ^lan 61. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u "Slu`benim novinama Federacije BiH", a primjewiva}e se poslije stupawa na snagu novog zakona o vodama, a najdu`e jednu godinu od dana objavqivawa ovog zakona. Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamenta Federacije BiH Slavko Mati}, s. r. Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamenta Federacije BiH Muhamed Ibrahimovi}, s. r. 339 Na osnovu ~lana IV.B.7.a)(IV) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, donosim UKAZ O PROGLA[ENJU ZAKONA O ZA[TITI OKOLI[A Progla{ava se Zakon o za{titi okoli{a koji je donio Parlament Federacije BiH na sjednici Predstavni~kog doma odr`anoj 25. aprila 2003. godine i na sjednici Doma naroda od 14. maja 2003. godine. Broj 01-338/03 8. jula 2003. godine Sarajevo Predsjednik Niko Lozan~i}, s. r. ZAKON O ZA[TITI OKOLI[A I - OP]E ODREDBE ^lan 1. Ciljevi Zakona Ovim zakonom ure|uje se: – o~uvanje, za{tita, obnova i pobolj{anje ekolo{kog kvaliteta i kapaciteta okoli{a, kao i kvalitet `ivota; – mjere i uvjeti upravljanja, o~uvanja i racionalnog kori{tenja prirodnih resursa; – pravne mjere i institucije o~uvanja, za{tite i pobolj{anja za{tite okoli{a; – finansiranje aktivnosti vezanih za okoli{ i dobrovoljne mjere i – poslovi i zadaci organa uprave na razli~itim nivoima vlasti. U skladu sa na~elima saradnje i podjele odgovornosti ovaj zakon ima za cilj: – smanjeno kori{tenje, spre~avanje optere}ivanja i zaga|ivanja okoli{a, spre~avanje naru{avanja, kao i pobolj{anje i obnovu o{te}enog okoli{a; – za{titu ljudskog zdravlja i pobolj{anje uvjeta okoli{a za kvalitet `ivota; – o~uvanje i za{titu prirodnih resursa, racionalno kori{tenje resursa i takav na~in privrede kojim se osigurava obnova resursa; – uskla|enost drugih interesa entiteta sa zahtjevima za za{titu okoli{a; – me|unarodnu saradnju u za{titi okoli{a; – inicijative od javnosti i u~e{}e javnosti u aktivnostima koje imaju za cilj za{titu okoli{a; – koordiniranje privrede i integriranje socijalnog i ekonomskog razvoja u skladu sa zahtjevima za{tite okoli{a i – uspostavu i razvoj institucija za za{titu i o~uvanje okoli{a. ^lan 2. Odredbe ovog zakona odnose se na: – sve oblike okoli{a (zrak, vodu, tlo, biljni i `ivotinjski svijet, predjele, izgra|eni okoli{); Broj 33 - Strana 1592 SLU@BENE NOVINE FEDERACIJE BiH Subota, 19.07.2003. – sve vidove aktivnosti koje imaju za svrhu kori{tenje i optere}ivanje prirodnih resursa, odnosno djeluju na okoli{ tako da predstavljaju opasnost od zaga|ivanja okoli{a, zaga|uju okoli{, ili imaju izvjestan uticaj na okoli{ (poput buke, vibracija, radijacije - izuzimaju}i nuklearnu radijaciju i nuklearni otpad itd.). Ovim zakonom utvr|uju se prava i odgovornosti pravnih i fizi~kih lica koja obavljaju aktivnosti utvr|ene ovim zakonom. Ovim zakonom utvr|uju se zadaci iz oblasti okoli{a koji proisti~u iz me|unarodnih konvencija, ukoliko se odredbama me|unarodne konvencije ne nala`e druk~ije. ^lan 3. Pravo na okoli{ Svako lice ima pravo na zdrav i ekolo{ki prihvatljiv okoli{ kao osnovno ustavno pravo. Svako ljudsko bi}e ima pravo na `ivot u okoli{u podobnom za zdravlje i blagostanje, stoga je individualna i kolektivna du`nost za{tititi i pobolj{ati okoli{ za dobrobit sada{njih i budu}ih generacija. II - DEFINICIJE ^lan 4. U smislu ovog zakona, sljede}i izrazi zna~e: "najbolje raspolo`ive tehnologije" - najefektniji i najnapredniji stepen razvoja aktivnosti i njihovog na~ina rada koji ukazuje na prakti~nu pogodnost primjena odre|enih tehnologija (za osiguranje grani~nih vrijednosti emisija) u cilju spre~avanja i tamo gdje to nije izvodljivo, smanjenje emisija u okoli{; "promjena u radu" - promjena u prirodi, funkcioniranju ili pro{irenje postrojenja koje bi moglo imati posljedice po okoli{; "opasna supstanca" - podrazumijeva supstancu, mje{avinu supstanci ili preparat utvr|en provedbenim propisom, a koja je prisutna kao sirovina, proizvod, nusproizvod, talog ili me|uproizvod, uklju~uju}i i one supstance za koje je osnovano o~ekivati da bi mogle nastati u slu~aju nesre}e; "emisija" - direktno ili indirektno ispu{tanje supstanci, vibracija, toplote, mirisa ili buke koje proizvodi jedan ili vi{e izvora u postrojenju i ispu{ta u zrak, vodu, tlo; "grani~ne vrijednosti emisija" - masa izra`ena u vidu specifi~nih parametara, koncentracije i/ili nivoa emisija koje ne}e biti prekora~ene tokom odre|enog ili odre|enih vremenskih perioda; "okoli{" - komponente okoli{a, odre|ene sisteme, procese i strukturu okoli{a; "komponente okoli{a" - tlo, zrak, voda, biosfera, kao i izgra|eni (vje{ta~ki ) okoli{, koji je nastao kao rezultat aktivnosti ljudskog faktora koji je uz to i sastavni dio okoli{a; " uticaj na okoli{" - promjene u okoli{u nastale kori{tenjem i optere}ivanjem okoli{a; "procjena uticaja na okoli{" - identifikacija, opis i odgovaraju} a procjena u odnosu na svaki pojedina~an slu~aj, u skladu sa odredbama ovog zakona, direktan i indirektan uticaj nekog projekta na slijede}e elemente i faktore: – ljude, biljni i `ivotinjski svijet; – zemlji{te, vodu, zrak, klimu i krajolike; – materijalna dobra i kulturno naslije|e; – me|udjelovanje faktora navedenih u podta~. jedan, dva i tri. "informacije o okoli{u" - bilo koja informacija u pisanoj, vizuelnoj, audio, elektronskoj ili bilo kojoj drugoj materijalnoj formi o stanju okoli{a, odnosno o komponentama okoli{a; "optere}ivanje okoli{a" - emisija supstanci ili energije u okoli{; "za{tita okoli{a" - sve odgovaraju}e aktivnosti i mjere koje imaju za cilj prevenciju od opasnosti, {tete ili zaga|ivanja okoli{a, reduciranje ili odstranjivanje {tete koja je nastala i povrat na stanje prije izazvane {tete; "standard kvaliteta okoli{a" - propisani zahtjevi koji se moraju ispuniti u odre|enom vremenskom periodu, u odre|enoj sredini ili odre|enom dijelu kao {to je propisano ovim zakonom ili drugim zakonima, npr. koje se odnose na kvalitet zraka ili vode; "opasnost" - unutra{nje svojstvo opasnih supstanci ili fizi~ka situacija koja mo`e izazvati {tetu po ljudsko zdravlje ili okoli{; "podru~je uticaja" - je podru~je ili dio prostora gdje je izazvan izvjestan stepen utjecaja na okoli{ ili koji mo`e nastati kao rezultat kori{tenja okoli{a; "postrojenje" - mjesto na kojem se nalazi pogon, jedna ili vi{e tehni~kih jedinica u kojima se vr{e aktivnosti koje mogu imati negativne uticaje na okoli{ ili gdje su prisutne opasne supstance; "zainteresirana strana/organ" - fizi~ko ili pravno lice ili organizacija koja `ivi ili radi u podru~ju uticaja, ili podru~ju koje }e vjerovatno biti pod uticajem; "nesre}a ve}ih razmjera" - pojava emisije ve}ih razmjera, po`ara ili eksplozije usljed nekontroliranih promjena nastalih tokom rada postrojenja koje predstavljaju neposrednu ili odlo`enu ozbiljnu opasnost po zdravlje ljudi ili okoli{, unutar ili izvan postrojenja, a koja uklju~uje jednu ili vi{e opasnih supstanci; "prirodni resurs" - komponenta prirodnog okoli{a, odnosno sastavni dio prirodnog okoli{a koji se mo`e koristiti da bi se zadovoljile potrebe dru{tva, izuzimaju}i vje{ta~ki okoli{; "nevladine organizacije koje promoviraju za{titu okoli{a" - su organizacije koje se bave za{titom okoli{a i koje su se svojim statutima opredijelile da promoviraju za{titu okoli{a; "operator" - bilo koje fizi~ko ili pravno lice koje rukovodi radom ili kontrolira postrojenje, odnosno u slu~ajevima utvr|enim zakonima, lice na koje je preneseno javno ovla{}enje; "dozvola" - pisana odluka potrebna za pribavljanje odobravanja gra|enja i rada pogona i postrojenja ili za obavljanje aktivnosti; "zaga|enost" - podrazumijeva direktno ili indirektno uvo|enje, kao rezultat ljudske aktivnosti, supstanci, vibracija, toplote, mirisa ili buke u zrak, vodu ili tlo kojemogu biti {tetne po zdravlje ~ovjeka ili imovinu, ili kvalitet `ivota u okoli{u; "javnost" - jedno ili vi{e fizi~kih lica, njihova udru`enja, organizacije ili grupacije; "rizik" - mogu}nost pojave odre|enog u~inka unutar odre|enog razdoblja ili u odre|enim okolnostima; "skladi{tenje" - odlaganje radi ~uvanja na sigurnom mjestu ili dr`anja na lageru; "zna~ajna promjena" - promjena u radu postrojenja koja mo`e imati zna~ajan negativan uticaj na ljude i okoli{. Zna~ajnom promjenom smatra se i bilo koja promjena ili pro{irenje postrojenja koje odgovara kriterijumima/pragovima navedenim u provedbenim propisima; "kori{tenje okoli{a" - aktivnost koja izaziva promjene u okoli{u na na~in da se koristi okoli{em u cjelini ili nekom njegovom komponentom kao prirodnim resursom ili ispu{taju}i supstance, odnosno energiju u okoli{ ili komponentu okoli{a, a u skladu sa propisima koji reguliraju oblast za{tite okoli{a; "nadle`ne institucije za okoli{" - institucije koje raspola`u podacima relevantnim za okoli{. III - NA^ELA ZA[TITE OKOLI[A ^lan 5. Na~elo odr`ivog razvoja Odr`ivost okoli{a podrazumijeva: – o~uvanje prirodnog blaga na na~in da stepen potro{nje obnovljivih materijala, vodnih i energetskih resursa ne prevazilazi okvire u kojima prirodni sistemi mogu to nadomjestiti i da stepen potro{nje neobnovljivih resursa ne prevazilazi okvir prema kojem se odr`ivi obnovljivi resursi zamjenjuju; – da stepen polutanata koji se emitiraju ne prevazilazi kapacitet zraka, vode, tla te da apsorbuje i izvr{i preradu polutanata i – stalno o~uvanje biolo{kog diverziteta, ljudskog zdravlja, te kvaliteta zraka, vode i tla prema standardima koji su uvijek dovoljni za `ivot i blagostanje ljudi, biljnog i `ivotinjskog svijeta. Subota, 19.07.2003. SLU@BENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 33 - Strana 1593 ^lan 6. Na~elo predostro`nosti i prevencije Kada postoji prijetnja od nepopravljive {tete, nedostatak pune nau~ne podloge ne mo`e se koristiti kao razlog za odga|anje uvo|enja mjera predostro`nosti i prevencije da bi se sprije~ila daljnja degradacija okoli{a. Kori{tenje okoli{a organizira se i vr{i na na~in da: – rezultira najni`im mogu}im stepenom optere}enja i kori{tenja okoli{a, – spre~ava zaga|ivanje okoli{a i – spre~ava {tetu po okoli{. Pri kori{tenju okoli{a mora se ispo{tovati na~elo predostro`nosti, tj. pa`ljivo upravljati i ekonomi~no koristiti komponente okoli{a, te svesti na najmanju mogu}u mjeru stvaranje otpada primjenom recikla`e nastalog otpada, odnosno ponovnog kori{tenja prirodnih i vje{ta~kih materijala. U cilju prevencije primjenjuju se najbolje raspolo`ive tehnologije prilikom kori{tenja okoli{a. Korisnik okoli{a koji predstavlja opasnost po okoli{ ili uzrokuje {tetu po okoli{ du`an je odmah obustaviti radnju koja predstavlja opasnost ili uzrokuje {tetu. Ukoliko je {teta nastala kao rezultat dosada{njih aktivnosti korisnika, korisnik je du`an otkloniti i popraviti nastalu {tetu u okoli{u. ^lan 7. Na~elo zamjene Svaku aktivnost koja bi mogla imati {tetne posljedice po okoli{ potrebno je zamijeniti drugom aktivno{}u koja predstavlja znatno manji rizik. Zamjena aktivnosti vr{i se i u slu~aju da su tro{kovi takve aktivnosti ve}i od vrijednosti koje treba za{titi. Odredba stava 1. ovog ~lana primjenjuje se kod kori{tenja proizvoda, dijelova postrojenja, opreme i primjene proizvodnih procesa uz obavezno ograni~avanje zaga|ivanja okoli{a na izvoru. ^lan 8. Na~elo integralnog pristupa Zahtjevi za visok nivo za{tite okoli{a i pobolj{anje kvaliteta okoli{a sastavni su dio svih politika koje imaju za cilj razvoj okoli{a, a osiguravaju se u skladu sa na~elom odr`ivog razvoja. Svrha na~ela integralnog pristupa je spre~avanje ili svo|enje na najmanju mogu}u mjeru rizika od {tete po okoli{ u cjelini. Na~elo integralnog pristupa obuhvata: – uzimanje u obzir cijelog `ivotnog ciklusa supstanci i proizvoda; – predvi|anje posljedica u svim komponentama okoli{a kao rezultata djelovanja supstanci i aktivnosti (i novih i postoje}ih); – svo|enje nastanka otpada i {tetnog djelovanja otpada na najmanju mogu}u mjeru; – primjenjivanje op}ih metoda za procjenjivanje i pore|enje problema u okoli{u i – komplementarnu primjenu mjera u odnosu na posljedice, poput kvalitativnih ciljeva za{tite okoli{a i mjera koje su usmjerene na izvore kada su u pitanju emisije. ^lan 9. Na~elo saradnje i podjele odgovornosti Odr`ivi razvoj posti`e se kroz saradnju i zajedni~ko djelovanje svih subjekata u cilju za{tite okoli{a, svako u okviru svoje nadle`nosti i odgovornosti. Provedba ciljeva vezanih za okoli{ podsti~e se me|uentitetskom saradnjom, bilateralnim ili multilateralnim me|unarodnim sporazumima o za{titi okoli{a i drugim sporazumima o saradnji, kao i pru`anjem informacija i podr{ke u vezi sa za{titom okoli{a, a posebno u odnosima sa susjednim zemljama. U nedostatku me|unarodnih sporazuma ciljevi za{tite okoli{a drugih zemalja koji se uzimaju u obzir su smanjenje prekograni~nog zaga|ivanja ili postojanje takve opasnosti po okoli{, kao i spre~avanje zaga|ivanja i izazivanja {tete po okoli{. ^lan 10. U~e{}e javnosti i pristup informacijama Pitanja za{tite okoli{a ostvaruju se putem u~e{}a svih zainteresiranih gra|ana. Svaki pojedinac i organizacija moraju imati odgovaraju}i pristup informacijama koje se odnose na okoli{, a kojim raspola`u organi uprave, uklju~uju}i i informacije o opasnim materijama i aktivnostima u njihovim zajednicama, kao i mogu}nost u~e{}a u procesu dono{enja odluka. Organi koji donose propise i nadle`ni organi za za{titu okoli{a su du`ni pomagati i razvijati svijest javnosti, kao i podsticati u~e{}e u odlu~ivanju, omogu}avaju}i dostupnost informacija {iroj javnosti. U cilju postizanja obe{te}enja ili pravne za{tite svako zainteresirano lice ima pravo na za{titu u upravnim i sudskim postupcima. ^lan 11. Na~elo - zaga|iva~ pla}a Zaga|iva~ pla}a tro{kove kontrole i prevencije od zaga|enja, bez obzira na to da li su tro{kovi nastali kao rezultat nametanja odgovornosti zbog emisija zaga|enja, naknada utvr|enih odgovaraju}im finansijskim instrumentima ili kao obaveza utvr|ena u propisu o smanjivanju zaga|enosti okoli{a. Korisnik okoli{a je odgovoran za sve aktivnosti koje imaju uticaja na okoli{ u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima. IV - ZA[TITA KOMPONENTI OKOLI[A ^lan 12. Integrirana za{tita komponenti okoli{a Komponente okoli{a moraju biti za{ti}ene pojedina~no i u sklopu ostalih komponenti okoli{a, uzev{i u obzir njihove me|uzavisne odnose. U skladu s tim utvr|uje se i na~in optere}ivanja i kori{tenja komponenti okoli{a. Za{tita komponenti okoli{a podrazumijeva za{titu kvaliteta, kvantiteta i njihovih zaliha, kao i o~uvanje prirodnih procesa unutar komponenti i njihove prirodne ravnote`e. Posebnim propisima ure|uju se pojedine oblasti za{tite i o~uvanja komponenti okoli{a i za{tite od uticaja koji predstavljaju opasnost po okoli{. ^lan 13. O~uvanje tla O~uvanje tla obuhvata povr{inu i ispodpovr{inske slojeve zemlji{ta, tlo, formacije stijena i minerala, kao i njihove prirodne i prijelazne oblike i procese. O~uvanje zemlji{ta obuhvata o~uvanje produktiviteta, strukture, ravnote`e vode i zraka, te biota tla. Na povr{ini zemlji{ta ili ispod povr{ine mogu se vr{iti takve vrste aktivnosti i odlagati takve vrstematerija koje ne zaga|uju ili o{te}uju kvantitet, kvalitet, materijalne procese zemlji{ta i komponente okoli{a. U toku provedbe projekata, kao i prije provedbe projekata (izgradnje, eksploatiranja ruda itd.) mora se osigurati adekvatno razdvajanje i za{tita povr{inskog tla kao i za{tita i kori{tenje poljoprivrednog zemlji{ta. Nakon zavr{etka aktivnosti koje uklju~uju kori{tenje zemlji{ta, korisnik }e osigurati obnovu odnosno razvoj tog podru~ja prema utvr|enom planu. Korisnik }e osigurati obnovu i ponovni razvoj podru~ja u toku kori{tenja okoli{a tamo gdje postoje uvjeti za to i ukoliko je to utvr|eno posebnim propisima ili odlukom nadle`nog organa. ^lan 14. Za{tita voda Za{tita voda obuhvata o~uvanje povr{inskih i podzemnih voda, zaliha, reguliranje kvaliteta i kvantiteta vode, za{titu korita, obalnih podru~ja kopnenih voda i akvafera. Prirodan protok, struktura i uvjeti protoka, korito, obalna podru~ja mogu se mijenjati samo uz osiguranje o~uvanja Broj 33 - Strana 1594 SLU@BENE NOVINE FEDERACIJE BiH Subota, 19.07.2003. prirodne ravnote`e akvati~nih i semiakvati~nih ekosistema i njihovog funkcioniranja. Uvjeti za ekstrakciju i kori{tenje vode za svaku vrstu vodnih resursa, u skladu sa uvjetima tog podru~ja, utvr|uju se posebnim propisima. Vode se mogu koristiti i optere}ivati, a otpadne vode i kanalizacija ispu{tati u vode, uz primjenu odgovaraju}eg tretmana, na na~in koji ne predstavlja opasnost za prirodne procese ili za obnovu kvaliteta i kvantiteta vode. Ekstrakcija i povrat otpadnih voda u vode, kao i prijenos voda vr{i se na na~in koji ne uti~e nepovoljno na rezerve, kvalitet i biotu voda iz kojih se vr{i snabdijevanje ili u koje se vr{i povrat i ne predstavlja opasnost za njihovo samopre~i{}avanje. ^lan 15. Za{tita zraka Za{tita zraka obuhvata o~uvanje atmosfere u cjelosti sa svim njenim procesima, o~uvanje njene strukture i klimatskih obilje`ja. Zrak mora biti za{ti}en od optere}enja bilo kojih vje{ta~kih uticaja koji se vr{e na zrak ili na druge komponente okoli{a putem transmisija radiokativnih, te~nih, gasovitih ili ~vrstih materija ukoliko postoji opasnost da }e {tetno uticati na kvalitet zraka ili se {tetno odraziti na ljudsko zdravlje. Kada se planira uvo|enje aktivnosti i uspostava postrojenja, kao i proizvodnja i kori{tenje proizvoda potrebno je preduzeti mjere kako bi nivo polutanata bio sveden na najmanju mogu}u mjeru. ^lan 16. O~uvanje biosfere O~uvanje biosfere obuhvata za{titu `ivih organizama, njihovih zajednica i stani{ta, uzev{i u obzir i o~uvanje prirodnih procesa unutar njihovih stani{ta i prirodne ravnote`e uz osiguravanje odr`ivosti ekosistema. Kori{tenje biosfere ne mo`e se vr{iti na na~in koji naru{ava prirodne procese i uvjete biodiverziteta i predstavlja opasnost za njegovu odr`ivost. ^lan 17. O~uvanje izgra|enog okoli{a Razvojnim planom odre|uju se zone izgradnje na odre|enim lokacijama zavisno od stepena optere}enja okoli{a i svrhe izgradnje unutar odre|enih dijelova na odre|enim lokacijama. Obavljanje aktivnosti u pojedinim zonama gdje postoji za{titna udaljenost ili podru~je, dozvoljeno je na na~in utvr|en posebnim propisima u skladu sa prirodom optere}ivanja okoli{a i propisima o za{titi okoli{a. Zelene povr{ine i pojas skloni{ta unutar op}ine ure|uju se na na~in utvr|en posebnim propisima. ^lan 18. Opasne supstance i tehnologije Za{tita od {tetnih uticaja opasnih supstanci obuhvata upotrebu svih prirodnih i vje{ta~kih supstanci koje se koriste, proizvode ili distribuiraju od korisnika okoli{a u toku provo|enja aktivnosti, a koje su po svom kvantitetu ili kvalitetu: eksplozivne, zapaljive, radioaktivne, toksi~ne, podlo`ne koroziji, izazivaju infekcije, ekotoksi~ne, mutagene, karcinogene, ili iritiraju}e ili mogu izazvati takav uticaj u kontaktu sa drugim supstancama. Kada se upravlja opasnim supstanacama ili u toku upotrebe, uklju~uju}i i eksploataciju, odnosno ekstrakciju, skladi{tenje, transport, proizvodnju, izradu i primjenu ili kada se primjenjuju opasne tehnologije, moraju se preduzeti sve potrebne za{titne i sigurnosne mjere kojima se rizik od opasnosti po okoli{ svodi na najni`i stepen ili se eliminira mogu}nost takvih opasnosti u skladu sa posebnim propisima. Kada se primjenjuju tehnologije koje mogu predstavljati opasnost po okoli{ mora se odrediti za{titna oblast ili razdaljina, shodno prirodi izvora opasnosti, kako bi se umanjio rizik od opasnosti po okoli{. ^lan 19. Otpad Za{tita od {tetnog uticaja otpada po okoli{ obuhvata sve vrste supstanci, proizvoda uklju~uju}i ambala`u i materijal za pakiranje tih supstanci, odnosno sve vrste proizvoda koji se odla`u ili za koje se planira da }e biti odlo`eni. Imalac otpada du`an je preduzeti adekvatne mjere za upravljanje otpadom i osigurati osnovne mjere u cilju spre~avanja stvaranja otpada, recikliranja i tretiranja otpada za ponovnu upotrebu, ekstrakciju sirovina i mogu}e energije, te sigurno odlaganje. ^lan 20. Buka i vibracije Za{tita od buke i vibracija u okoli{u obuhvata sve vrste vje{- ta~ki proizvedenih emisija energija koje izazivaju optere}enje nepo`eljnom, neprijatnom bukom, odnosno vibracijama koje mogu ugroziti zdravlje ili {tetno uticati na zdravlje. Radi za{tite od buke potrebno je primjenjivati tehni~ke i organizacijske metode koje podsti~u: – smanjivanje stvaranja emisija buke ili vibracija, odnosno izvora koji stvaraju buku ili vibracije; – smanjivanje optere}enja, odnosno spre~avanje pove}avanja optere}enja bukom ili vibracijama, – naknadnu za{titu u onim sredinama koje su pod stalnim optere}enjem iznad utvr|enih standarda. ^lan 21. Radijacija Za{tita od {tetnih radijacijskih uticaja po okoli{ obuhvata vje{ta~ki proizvedenu i prirodnu jonizaciju, nejoniziraju}u radijaciju i termalnu radijaciju. V - INFORMIRANJE I EDUKACIJA O OKOLI[U ^lan 22. Sistem informiranja o okoli{u i prikupljanje informacija Federalno ministarstvo prostornog ure|enja i okoli{a (u daljem u tekstu: Federalno ministarstvo) du`no je uspostaviti sistem informiranja o okoli{u i omogu}iti monitoring stanja okoli{a, aktivnosti mjerenja, prikupljanja, obrade i evidentiranja podataka o kori{tenju i optere}enju okoli{a. Sistem informiranja uspostavlja se i organizira na osnovu teritorijalne gustine naseljenosti na na~in da se: – utvrde kvantitativne i kvalitativne promjene stanja okoli{a koje su nastale kao rezultat kori{tenja i uporede na me|unarodnom nivou na na~in da se procjenjuju zajedno sa socijalnim i ekonomskim podacima, kao i sa aspekta uticaja na zdravlje stanovni{tva; – utvrde uzroci uticaja na okoli{ sa zadovoljavaju}om ta~no{}u uklju~uju}i i detaljne prikaze koji su potrebni za odre|ivanje uzro~no-posljedi~ne veze u odnosu na {tetu; – {to je mogu}e prije predvidi opasnost po okoli{; – mogu preduzimati mjere predvi|ene propisima i druge mjere od nadle`nih organa; – koristi u svrhu planiranja. Kantonalno ministarstvo nadle`no za okoli{ (u daljem tekstu: kantonalno ministarstvo) du`no je dostaviti podatke neophodne za rad sistema informiranja o okoli{u. ^lan 23. Korisnici okoli{a du`ni su vr{iti mjerenja optere}enja i kori{tenja okoli{a koja su rezultat njihovih aktivnosti na na~in utvr|en posebnim propisima, potvr|ivati ih i evidentirati u skladu sa svojim tehni~kim mogu}nostima i omogu}iti nadle`nim organima pristup tim podacima. Subota, 19.07.2003. SLU@BENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 33 - Strana 1595 ^lan 24. Upis podataka o okoli{u u druge registre Utvr|eno ~injeni~no stanje, obim i priroda stalne {tete po okoli{, utvr|eni odlukom nadle`nog organa ili suda, evidentiraju se u zemlji{nim knjigama kao privremeni upis i katastru nekretnina. Federalno i kantonalno ministarstvo (u daljem tekstu: nadle`no ministarstvo) po slu`benoj du`nosti zahtijeva upis podataka u slu~aju kada je odgovornost utvr|ena od suda. Izmjena ~injeni~nog stanja, stepena prirode zaga|enosti okoli{a slu`i kao osnov za upis podataka koji se vr{i na zahtjev vlasnika nekretnine, nadle`nog ministarstva ili suda. ^lan 25. Istra`ivanje okoli{a i tehni~ki razvoj Odgovornost za za{titu okoli{a unapre|uje se kroz razvoj nauke i tehnologije, organizaciju nau~nog istra`ivanja i tehni~kog razvoja, objavljivanjem nalaza, kao i prakti~nom primjenom doma}ih i me|unarodnih istra`iva~kih radova. Studija usmjerena na istra`ivanje stanja okoli{a i razvoja za{tite okoli{a predmet je prioritetne podr{ke nadle`nih organa i institucija. Federalni ministar za za{titu okoli{a i kantonalni ministar za za{titu okoli{a (u daljem tekstu: nadle`ni ministar) du`an je, u saradnji sa ministrom nadle`nim za nauku, koordinirati podr{ku i procjenu nau~nih istra`ivanja iz oblasti okoli{a. ^lan 26. Edukacija, obuka i kultura u okoli{u Svaki gra|anin ima pravo da sti~e i unapre|uje saznanja o okoli{u. [irenje i unapre|ivanje saznanja o okoli{u su primarne obaveze Federacije Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Federacija) kantona i lokalnih vlasti. Nadle`ni ministar du`an je sara|ivati sa drugim ministrima u cilju osiguravanja stru~ne edukacije o okoli{u. ^lan 27. Federalni, kantonalni organi uprave i op}inske slu`be za upravu du`ni su izvr{iti obaveze iz ~l. 25. i 26. ovog zakona preko institucija za instruiranje i obrazovanje javnosti, u saradnji s udru`enjima za za{titu okoli{a i stru~nim organizacijama koje anga`iraju javnost u za{titi okoli{a. Federacija, kantoni i op}inske slu`be za upravu su du`ni pru`iti podr{ku obrazovnim institucijama, vjerskim zajednicama, nau~nim institucijama, stru~nim organizacijama i udru`enjima kako bi mogli djelotvornije provoditi svoje obrazovne i trening aktivnosti. ^lan 28. Registar o postrojenjima i zaga|ivanjima Nadle`no ministarstvo vodi registar o pogonima, postrojenjima i zaga|ivanjima. Registar sadr`i podatke o djelatnostima, pogonima i postrojenjima koja ugro`avaju ili mogu ugroziti okoli{ a naro~ito: – ime i adresu operatora i lokaciju pogona i postrojenja; – kratak opis aktivnosti i tehnolo{kog procesa; – relevantne podatke koji se ti~u emisija, opasnih supstanci prisutnih u pogonu i postrojenju, produkcije otpada i kori{tenja resursa i energije; – podatke koji se odnose na izdavanje dozvola, promjene i sl. i – podatke o kontroli, relevantnim rezultatima i preduzetim mjerama. Kantonalno ministarstvo priprema godi{nji izve{taj o izdatim dozvolama za pogone i postrojenja i sa podacima iz stava 2.ovog ~lana dostavlja ga Federalnom ministarstvu. Nadle`ne institucije za okoli{ du`ne su dostaviti nadle`nom ministarstvu podatke kojima raspola`u. Federalni ministar }e propisati na~in dostavljanja podataka. Registar o postrojenjima i zaga|ivanjima dostupan je javnosti. Svako lice koje ima pravni interesmo`e tra`iti uvid u registar i izdavanje kopije podataka iz registara. ^lan 29. Aktivno pru`anje informacija o za{titi okoli{a Federalno ministarstvo pru`at }e informacije o okoli{u na transparentan i djelotvoran na~in. Federalno ministarstvo koristit }e publikacije u {tampanoj i elektronskoj formi koje su dostupne javnosti, kao i instrumente javnog obavje{tavanja. U slu~aju neposredne opasnosti po ljudsko zdravlje ili okoli{ federalni ministar odmah }e predstavnicima javnosti dostaviti sve podatke koje posjeduju organi uprave i koji bi mogli omogu}iti javnosti preduzimanje mjera za spre~avanje ili ubla`avanje {tete koja proizilazi iz odre|ene opasnosti. VI - U^E[]E JAVNOSTI I PRISTUP INFORMACIJAMA O OKOLI[U ^lan 30. Informacija o okoli{u, u smislu ovog zakona, zna~i bilo koju informaciju u pisanoj, vizuelnoj, audio, elektronskoj ili bilo kojoj drugoj materijalnoj formi o: – stanju elemenata okoli{a kao {to su zrak i atmosfera, voda, tlo, pejza`i, prostor i prirodna podru~ja, biolo{ki diverzitet i njegove komponente, uklju~uju}i genetski modificirane organizme i me|udjelovanje ovih elemenata; – faktorima kao {to su supstance, energija, buka i radijacija, djelatnosti i mjere, uklju~uju}i administrativne mjere, sporazume o za{titi okoli{a, planove i programe, koji uti~u ili postoji vjerovatno}a da }e uticati na elemente okoli{a u okviru alineje 1. ovog stava, analiza tro{kova i dobiti i druge ekonomske analize i pretpostavke koje se koriste u odlu~ivanju u okoli{u; – stanju ljudskog zdravlja i sigurnosti, `ivotnim uvjetima, kulturnim dobrima i gra|evinama u mjeri u kojoj su ili bi mogli biti pod uticajem stanja elemenata okoli{a ili preko ovih elemenata pod uticajem faktora, djelatnosti ili mjera navedenih u alineji 2. ovog stava; – organima i institucijama nadle`nim za okoli{. Zainteresirana javnost, u smislu ovog zakona, zna~i javnost koja ima interes u odlu~ivanju u okoli{u bilo zbog lokacije projekta ili zbog prirode datog zahvata u okoli{u, javnost koja je pod uticajem ili je vjerovatno da }e biti pod uticajem namjeravanog zahvata u okoli{u i nevladine organizacije koje promoviraju za{titu okoli{a. ^lan 31. U skladu sa odredbama ovog zakona javnost ima pristup informacijama, mogu}nost u~e{}a u odlu~ivanju i za{titu prava pred upravnim i sudskim organima po pitanjima za{tite okoli{a bez diskriminacije na osnovu dr`avljanstva, nacionalnosti ili mjesta stanovanja i u slu~aju pravnih lica bez diskriminacije na osnovu njihovog mjesta registracije ili centra aktivnosti. Organi uprave osigurat }e da lica koja ostvaruju svoja prava u skladu sa odredbama ovog zakona ne}e biti ka`njena, proganjana ili uznemiravana na bilo koji na~in zbog svog u~e{}a u postupku. Zloupotreba pravnih sredstava (pokretanje parnice, pla}anje od{tete ili pokretanje gra|anskog krivi~nog, prekr{ajnog ili radno-pravnog postupka) radi ka`njavanja, progona ili uznemiravanja lica koja su ostvarivala svoja prava na u~e{}e javnosti smatrat }e se nezakonitim. ^lan 32. Edukacija i kadrovsko ja~anje Federalno ministarstvo obrazovanja, nauke, kulture i sporta u saradnji sa Federalnim ministarstvom izradit }e godi{nje obrazovne programe o za{titi okoli{a u cilju obrazovanja i podizanja svijesti javnosti u oblasti okoli{a. Obrazovni programi za{tite okoli{a bit }e uklju~eni u nastavne i vannastavne programe. Pored bitnih pitanja za{tite okoli{a, obrazovni programi }e sadr`avati podatke o tome kako se osigurava pristup informacijama, kako se u~estvuje u odlu~ivanju i kako se ostvaruje za{tita prava u oblasti okoli{a. Broj 33 - Strana 1596 SLU@BENE NOVINE FEDERACIJE BiH Subota, 19.07.2003. Federalno ministarstvo organizirat }e obuku nevladinih organizacija koje se bave pitanjima za{tite okoli{a. ^lan 33. Pristup informacijama o okoli{u Federalno ministarstvo }e, na zahtjev zainteresiranog lica, osigurati da informacije iz oblasti za{tite okoli{a budu dostupne javnosti. Zainteresirano lice je ono lice koje ima opravdan interes za tra`enje informacije. Federalno ministarstvo, uz informaciju, prila`e kopiju dokumentacije na osnovu koje je sa~injena informacija. Informacija mo`e biti data i u drugoj formi sa navo|enjem razloga za takvu formu ili u slu~aju da je informacija ve} dostupna javnosti u drugoj formi. Informacije o okoli{u iz stava 1. ovog ~lana bit }e stavljene na raspolaganje {to je prije mogu}e, a najkasnije u roku od 15 dana od dana podno{enja zahtjeva, osim u slu~ajevima kada sadr`aj i slo`enost datih informacija opravdava produ`enje ovog roka do jednog mjeseca. Podnosilac zahtjeva bit }e obavije{ten o svakom produ`enju datog roka i razlozima tog produ`enja. ^lan 34. Zahtjev za davanje informacija o okoli{u mo`e biti odbijen ukoliko: – nijedan organ uprave ne posjeduje tra`ene informacije o okoli{u; – zahtjev je o~igledno neosnovan ili formuliran suvi{e uop}eno; – zahtjev se ti~ematerijala koji je u fazi pripreme ili se ti~e unutra{nje komunikacije organa uprave gdje je takvo izuzimanje od davanja informacije predvi|eno nekim drugim zakonom, uzimaju}i u obzir naru{avanje op}eg interesa davanjem informacije, ili – informacija je ve} dostavljena predstavnicima nevladinih organizacija, zainteresiranom stanovni{tvu odnosnog podru~ja i {tampi zbog kolektivnog javnog interesa. U tom slu~aju nadle`ni organ uprave }e uputiti podnosioca zahtjeva gdje mo`e dobiti potrebne informacije. Zahtjev za informacije o okoli{u mo`e biti odbijen i ukoliko bi davanje informacija imalo {tetan uticaj na: – me|unarodne odnose, odbranu ili op}u sigurnost; – tok pravde, pravo lica na pravedno su|enje i mogu}nost organa uprave da provede krivi~ni ili disciplinski postupak; – povjerljivost informacija koje se ti~u trgovine i industrije i informacija o emisijama koje su bitne za za{titu okoli{a, ukoliko je to utv|eno posebnim propisom s ciljem za{tite ekonomskih interesa; – prava intelektualne svojine; – povjerljivost li~nih podataka i/ili dokumente koji se odnose na fizi~ka lica u slu~aju da ta lica nisu dala saglasnost za otkrivanje datih informacija javnosti, ukoliko je to utvr|eno posebnim propisom; – interese tre}eg lica koje je osiguralo tra`ene informacije a da na to nije bilo obavezno i ukoliko to lice ne da saglasnost za otkrivanje datog materijala, ili – okoli{ na koji se informacije odnose kao {to su mjesta uzgoja rijetkih vrsta. Razlog za odbijanje zahjeva za davanje informacija iz stava 2. ovog ~lana mora biti obrazlo`en. Ukoliko organ uprave ne posjeduje tra`ene informacije du`an je da u najkra}em mogu}em roku proslijedi zahtjev organu uprave koji bi mogao imati date informacije i o tome obavijestiti podnosioca zahtjeva. Organ uprave u~init }e dostupnim one tra`ene informacije o okoli{u koje se mogu izdvojiti od informacija iz st. 1. i 2. ovog ~lana. Odgovor o odbijanju zahtjeva daje se u pisanoj formi ukoliko je i sam zahtjev za davanje informacija bio u pisanoj formi ili ukoliko podnosilac zahtjeva to tra`i. ^lan 35. Naknada za pru`anje informacija Nadle`no ministarstvo uvest }e naknadu za davanje informacija. Naknada za davanje postoje}ih informacija ili dokumenata ne}e prevazilaziti tro{kove umno`avanja tih informacija i dokumenata. U slu~ajevima u kojima nadle`no ministarstvo mora da provede istra`ivanje ili neke druge aktivnosti na koje nije obavezan zakonom, podnosilac zahtjeva du`an je platiti naknadu u skladu sa tro{kovnikom. Nadle`no ministarstvo donosi tro{kovnik o visini naknade za davanje informacija koji }e biti predo~en podnosiocu zahtjeva. ^lan 36. U~e{}e javnosti u odlukama o posebnim aktivnostima Nadle`no ministarstvo osigurat }e u~e{}e javnosti u: – postupcima procjene uticaja projekata na okoli{, – postupcima izdavanja okolinskih dozvola za pogone i postrojenja iz svoje nadle`nosti. Odredbe stava 1. ovog ~lana odnose se i na odluke o aktivnostima koje nisu navedene u stavu 1. ovog ~lana, a mogu imati zna~ajan uticaj na okoli{. Odredbe ovog ~lana ne primjenjuju se u slu~aju dono{enja odluka o aktivnostima koje slu`e odbrani zemlje. Nakon pokretanja upravnog postupka javnost }e biti informirana o sljede}em: – predlo`enim aktivnostima podnosioca zahtjeva i zahtjevu za izdavanje okolinske dozvole; – organima uprave koji su odgovorni za dono{enje odluke, odnosno okolinske dozvole; – toku postupka uklju~uju}i informacije o: a) na~inu u~e{}a javnosti; b) vremenu i mjestu predvi|ene javne rasprave; c) organima uprave za dobijanje relevantne informacije i vr{enje uvida u dokumentaciju; d) organu uprave ili bilo kom drugom organu kome se mogu podnijeti primjedbe i pitanja, kao i rok za podno{enje primjedaba ili pitanja, f) okoli{u koje su relevantne za predlo`ene aktivnosti; – ~injenici da li predlo`ena aktivnost podlije`e entitetskom ili prekograni~nom postupku procjene uticaja na okoli{, – nacrtu odluke ili okolinske dozvole. Zainteresirana javnost bit }e obavije{tena o vremenu postupka izvo|enja dokaza i obavije{tena da se u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka mogu podnijeti dokazi i ~injenice koje su od uticaja na predlo`enu aktivnosti. Nadle`no ministarstvo zahtijevat }e od podnosioca zahtjeva da animira zainteresiranu javnost da u~estvuje u raspravama prije podno{enja zahtjeva za izdavanje okolinske dozvole. ^lan 37. Informacije koje se daju na tra`enje Nadle`no ministarstvo }e, na zahtjev zainteresirane javnosti, u najkra}em mogu}em roku, omogu}iti besplatan uvid u sve informacije koje su relevantne za dono{enje odluka. Uvid se odnosi na: – opis lokacije, fizi~kih i tehni~kih karakteristika predlo`ene aktivnosti uklju~uju}i procjenu o~ekivanih rezidijuma/taloga i emisija; – opis zna~ajnih uticaja predlo`ene aktivnosti po okoli{; – opis mjera koje su predvi|ene za spre~avanje i/ili smanjenje tih uticaja uklju~uju}i emisije; – kratak netehni~ki rezime navedenih podataka; – prikaz osnovnih alternativnih rje{enja prou~enih od podnosioca zahtjeva; – osnovne izvje{taje i stru~na mi{ljenja koja su pripremili organi uprave. Zainteresirana javnost mo`e, u roku od 30 dana od dana uvida u informacije iz stava 2. ovog ~lana, u pisanoj formi podnijeti bilo kakve primjedbe, informacije, analize ili mi{ljenja koje smatra relevantnim za datu aktivnost. U slu~aju izuzetno Subota, 19.07.2003. SLU@BENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 33 - Strana 1597 slo`enih pitanja, organ uprave mo`e na zahtjev zainteresirane javnosti produ`iti rok na 60 dana. Rezultati u~e{}a javnosti uzet }e se u obzir kod dono{enja odluke. U skladu sa odredbama Zakona o upravnom postupku ("Slu`bene novine Federacije BiH", br. 2/98 i 48/99) nadle`no ministarstvo obavijestit }e javnost o donesenoj odluci. ^lan 38. Pristup pravdi Podnosilac zahtjeva ~iji zahtjev za dobijanje informacija nije razmatran, neopravdano odbijen, da je na njega u potpunosti ili djelimi~no neadekvatno odgovoreno, ima pravo pokrenuti postupak preispitivanja odluke pred drugostepenim organom, u skladu sa odredbama Zakona o upravnom postupku. ^lan 39. Predstavnici zainteresirane javnosti koji su u~estvovali u prvostepenom postupku imaju pravo da ulo`e `albu protiv odluke ili dijela odluke. Predstavnici zainteresirane javnosti pored prava u~estvovanja u postupcima izdavanja dozvola i procjene uticaja na okoli{ imaju pravo, ukoliko se neko pona{a suprotno okolinskim principima iz okolinskih zakona, pokrenuti postupak za{tite svojih prava pred nadle`nim sudom. Nakon provo|enja postupka iz stava 2.ovog ~lana sud mo`e: – nalo`iti pravnim i fizi~kim licima da preduzmu sve neophodne sanacione mjere, uklju~uju}i obustavu odre|enih aktivnosti i/ ili pla}anje {teta; – obavezati pravna i fizi~ka lica da izvr{e uplatu naknade u Federalni fond za za{titu okoli{a, – nalo`iti privremene mjere. VII - NADLE@NOST ^lan 40. Federalno ministarstvo i kantonalna ministarstva, svako u okviru svoje nadle`nosti, nadle`ni su za: – za{titu okoli{a, spre~avanje i otklanjanje opasnosti i {teta po okoli{, obnovu i postepeno pobolj{anje stanja okoli{a; – utvr|ivanje prioritetnih zadaka za za{titu okoli{a; – uspostavljanje pravnih, ekonomskih i tehni~kih mjera u interesu za{tite okoli{a; – razvoj, o~uvanje i djelovanje sistema koji slu`i kao osnov za dobivanje i obradu podataka o mjerenjima, monitoringu, kontroli, procjeni stanja okoli{a, te davanje informacija o eventualnim uticajima na okoli{; – dono{enje finansijskih propisa u sferi za{tite okoli{a i – saradnja sa drugim entitetom. ^lan 41. Savjetodavno vije}e za okoli{ Savjetodavno vije}e za okoli{ (u daljem tekstu: Savjetodavno vije}e) osniva se radi pru`anja nau~ne i stru~ne podr{ke federalnom ministru i Vladi Federacije Bosne i Hecegovine (u daljem tekstu: Vlada FBiH) u oblasti okoli{a. Savjetodavno vije}e ima konsultativnu i savjetodavnu ulogu, a ~ini ga 13 predstavnika zainteresiranih strana iz oblasti za{tite okoli{a. Deset ~lanova Savjetodavnog vije}a predla`u nadle`na kantonalna ministarstva za za{titu okoli{a iz organizacija i ustanova koje zastupaju stru~ne i ekonomske interese i nau~nih krugova. Jednog predstavnika predla`e predsjednik Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine. Jednog predstavnika Udru`enja za za{titu okoli{a predla`e Regionalni centar za za{titu okoli{a-Ured za Bosnu i Hercegovinu na osnovu pisane saglasnosti najmanje pet nevladinih organizacija registriranih na podru~ju FBiH. ^lanove Savjetodavnog vije}a imenuje Vlada FBiH na period od 4 godine. Savjetodavno vije}e u~estvuje u ocjenjivanju strategijskih procjena okoli{a i nacrta koji slu`e kao osnova za Strategijsku procjenu okoli{a. Nadle`ni ministri dostavljaju Savjetodavnom vije}u planove iz oblasti okoli{a radi zauzimanja stavova i davanja mi{ljenja. Savjetodavno vije}e bira predsjedavaju}eg i kopredsjedavaju} eg iz reda ~lanova Savjetodavnog vije}a. Savjetodavno vije}e donosi pravila o svom radu. ^lan 42. Federalno ministarstvo: – analizira i ocjenjuje stanje okoli{a i aktivnosti za{tite okoli{a, kao i iskustva ste~ena u oblasti za{tite, kori{tenja i razvoja okoli{a; – uspostavlja i rukovodi sistemom informiranja o okoli{u u Federaciji BiH; – izdaje dozvole za kori{tenje okoli{a iz svoje nadle`nosti, u skladu sa odredbama ovog zakona i drugih propisa; – odre|uje okolinski klasifikacioni sistem supstanci, proizvoda i tehnologija i daje mi{ljenja za njihovu distribuciju i kori{tenje; – organizira poslove koji imaju za cilj spre~avanje ili smanjenje {tetnih posljedica po okoli{; – u~estvuje sa drugim nadle`nim organima u izradi programa i planova za kori{tenje prirodnih resursa, izradi i ostvarivanju posebnog plana i kvalifikacionog sistema; – rje{ava po `albama na rje{enja kantonalnih ministarstava donesenih na osnovu federalnog zakona i drugih federalnih propisa i vr{i druge poslove i zadatke za{tite okoli{a iz nadle`nosti Federacije BiH. ^lan 43. Kantonalno ministarstvo: – analizira i ocjenjuje stanje okoli{a i aktivnosti za{tite okoli{a, kao i iskustva ste~ena u oblasti za{tite, kori{tenja i razvoja okoli{a; – obavlja poslove i zadatke utvr|ene federalnim zakonom i drugim federalnim propisima; – uspostavlja i rukovodi sistemom informiranja o okoli{u u kantonu; – izdaje dozvole za kori{tenje okoli{a iz svoje nadle`nosti; – organizira poslove koji imaju za cilj spre~avanje ili smanjenje {tetnih posljedica po okoli{; – vr{i nadzor nad provo|enjem kantonalnih zakona i drugih kantonalnih propisa iz oblasti za{tite okoli{a. ^lan 44. U slu~aju da je izazvana {teta ili postoji opasnost od {tete po okoli{, nadle`ni tu`ilac ima pravo da kod nadle`nog suda ulo`i tu`bu kojom se zahtijeva zabrana ili ograni~enje aktivnosti i kompenzacija za {tetu koja je nastala kao rezultat te aktivnosti. VIII - PLANIRANJE ZA[TITE OKOLI[A ^lan 45. Sistem okolinskog planiranja Sistem okolinskog planiranja obuhvata dono{enje sljede}ih programskih dokumenata: – Me|uentitetski plan za{tite okoli{a; – Federalna strategija za{tite okoli{a i Akcioni plan za{tite okoli{a i – Kantonalni plan za{tite okoli{a. ^lan 46. Federalna strategija i Plan za{tite okoli{a uskla|uje se sa Me|uentitetskim planom za{tite okoli{a. Kantonalni planovi za{tite okoli{a uskla|uju se sa Federalnom srategijom i Akcionim planom za{tite okoli{a. Me|uentitetsko tijelo za okoli{ priprema prijedlog Me|uentitetskog plana za{tite okoli{a. Federalna strategija i planovi za{tite okoli{a su obavezuju}i dijelovi sistema okolinskog planiranja. Broj 33 - Strana 1598 SLU@BENE NOVINE FEDERACIJE BiH Subota, 19.07.2003. Planiranje za{tite okoli{a uskla|uju se sa socijalnim i ekonomskim razvojnim programima, me|unarodnim programima razvoja i dokumentima prostornog ure|enja. Plan za{tite okoli{a donosi Vlada FBiH na prijedlog Federalnog ministarstva. Plan za{tite okoli{a donosi se na period od najmanje pet godina. Federalno ministarstvo podnosi Vladi FBiH izvje{taj o provo|enju Plana svake dvije godine radi razmatranja, usvajanja i dostavljanja Parlamentu Federacije. ^lan 47. Elementi programskih dokumenata za{tite okoli{a Federalna strategija i planovi, pored ostalog, sadr`e: – obrazlo`enje o sada{njem stanju okoli{a ustanovljeno na osnovu nau~nih iskustava i informacija; – ciljeve koji se moraju ostvariti u planiranom periodu; – na~ela i smjernice za{tite okoli{a; – zadatke i du`nosti koje treba obaviti radi ostvarenja ciljeva, redoslijed planiranih aktivnosti i krajnji rok za implementaciju; – sredstva i metode za ostvarivanje postavljenih ciljeva sa nazna~enim planiranim izvorima finansiranja; – nazna~ena podru~ja u kojima su potrebni posebni instrumenti za{tite okoli{a, kao i sadr`aje takvih instrumenata. ^lan 48. Federalna strategija za{tite okoli{a Federalno ministarstvo priprema prijedlog Federalne strategije za{tite okoli{a. Sastavni dijelovi Federalne strategije za{tite okoli{a su i: – Federalna strategija za{tite voda, – Federalna strategija za{tite prirode, – Federalna strategija za{tite zraka, – Federalna strategija upravljanja otpadom. Prijedlog Federalne strategije za{tite okoli{a dostavlja se kantonalnim ministarstvima i Savjetodavnom vije}u radi davanja mi{ljenja i mora biti dostupan javnosti radi davanja sugestija i primjedaba. Prijedlog Federalne strategije za{tite okoli{a dostavlja se Me|uentitetskom tijelu za okoli{ i Vladi Republike Srpske radi davanja mi{ljenja. Primjedbe i sugestije na prijedlog Federalne strategije za{tite okoli{a dostavljaju se u roku od tri mjeseca od dana prijema prijedloga. Parlament Federacije donosi Federalnu strategiju za{tite okoli{a na period od najmanje deset godina. ^lan 49. Kantonalni plan za{tite okoli{a Kantoni su du`ni donijeti Kantonalni plan za{tite okoli{a uskla|en sa Federalnom strategijom za{tite okoli{a. Kantonalno ministarstvo priprema prijedlog Plana za{tite okoli{a. Prijedlog Kantonalnog plana za{tite okoli{a dostavlja se Federalnom ministarstvu, Savjetodavnom vije}u i susjednim kantonalnim ministarstvima radi davanja sugestija i primjedaba. Prijedlog Kantonalnog plana za{tite okoli{a mora biti dostupan javnosti radi davanja sugestija i primjedaba. Sugestije i primjedbe na prijedlog Kantonalnog plana za{tite okoli{a dostavljaju se u roku od tri mjeseca od dana prijema prijedloga. Skup{tina kantona donosi Kantonalni plan za{tite okoli{a na period od najmanje pet godina. Kantonalno ministarstvo podnosi izvje{taj o provo|enju Kantonalnog plana za{tite okoli{a skup{tini kantona svake druge godine. Skup{tina kantona mo`e donijeti propis kojim }e regulirati dono{enje op}inskih planova za{tite okoli{a i njihov sadr`aj. ^lan 50. Planovi i programi privrednih dru{tava u oblasti za{tite okoli{a Privredna dru{tva mogu izraditi programe za{tite okoli{a na dobrovoljnoj osnovi. Privredna dru{tva su du`na da izrade planove za{tite okoli{a ukoliko je to propisano posebnim zakonom. ^lan 51. Strategijska procjena okoli{a Organ nadle`an za poslove prostornog ure|enja kod izrade dokumenata prostornog ure|enja koji mogu imati negativan uticaj na okoli{ du`an je izraditi Strategijsku procjenu okoli{a (SEA). Prilikom izrade Strategijske procjene okoli{a uzimaju se u obzir komponente okoli{a, kvalitet okoli{a i uticaj na ljudsko zdravlje. Strategijska procjena okoli{a izra|uje se i kod dono{enja ekonomskih propisa koji mogu imati uticaja na okoli{ (propisi o carini, porezima, obavezama itd.). ^lan 52. Strategijska procjena okoli{a obuhvata naro~ito: – stepen do kojeg planirane mjere mogu uticati ili mogu pobolj{ati stanje okoli{a; – u slu~aju da se ne provedu planirane mjere kolika bi {teta nastala po okoli{, odnosno stanovni{tvo; – u kojoj mjeri postoje uvjeti za uvo|enje planiranih mjera; – kolike su mogu}nosti nadle`nih organa za provedbu planiranih mjera. Nacrti dokumenata prostornog ure|enja i Strategijska procjena okoli{a dostavlja se Savjetodavnom vije}u na razmatranje i davanje mi{ljenja. Strategijsku procjenu okoli{a donosi Vlada FBiH. IX - PROCJENA UTICAJA NA OKOLI[ (EIA) ^lan 53. Procjena uticaja na okoli{ obuhvata identifikaciju, opis, procjenu, direktan i indirektan uticaj projekta ili aktivnosti na: – ljude, biljni i `ivotinjski svijet; – zemlji{te, vodu, zrak, klimu i prostor; – materijalna dobra i kulturno naslije|e, – me|udjelovanje faktora navedenih u alinejama 1., 2. i 3. ovog stava. ^lan 54. Nadle`ni organ ne}e izdati urbanisti~ku saglasnost ili druge neophodne saglasnosti za projekte za koje je neophodna procjena uticaja na okoli{ ukoliko uz zahtjev nije dostavljena okolinska dozvola. ^lan 55. Nadle`nost u procjeni uticaja na okoli{ Nadle`no ministarstvo provodi postupak procjene uticaja na okoli{. U postupku procjene uticaja na okoli{ uklju~it }e se zainteresirani organi na kantonalnom i federalnom nivou. ^lan 56. Projekti podlo`ni procjeni uticaja na okoli{ Provedbenim propisom utvrdit }e se pogoni i postrojenja ili znatne izmjene postoje}ih pogona i postrojenja za koje je obavezna procjena uticaja na okoli{, te pogoni i postrojenja ili znatne izmjene postoje}ih pogona i postrojenja za koje }e nadle`no ministarstvo odlu~iti da li je potrebna procjena uticaja na okoli{. Pod znatnom izmjenom pogona i postrojenja smatra se: – bilo kakva modifikacija pogona i postrojenja; Subota, 19.07.2003. SLU@BENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 33 - Strana 1599 – rast vi{e od 25% u pove}anju proizvodnje, upotrebe energije, kori{tenja vode, kori{tenja prostora, emisija ili proizvodnje otpada; – rast vi{e od 25% u posljednjih deset godina u pove}anju proizvodnje, upotrebe energije, kori{tenja vode, kori{tenja prostora, emisija ili proizvodnje otpada. Za prekid rada i ru{enje pogona i postrojenja za koje je potrebna okolinska dozvola obavezno se vr{i procjena uticaja na okoli{. ^lan 57. Procjena uticaja na okoli{ mo`e se vr{iti u dvije faze: – prethodna procjena uticaja na okoli{ i – studija o uticaju na okoli{. ^lan 58. Prethodna procjena uticaja na okoli{ Zahtjev za prethodnu procjenu uticaja na okoli{ podnosi se nadle`nom ministarstvu. Uz zahtjev se prila`e: – opis projekta sa informacijama o lokaciji, namjeni i veli~ini pogona i postrojenja; – opis mjera predvi|enih kako bi se sprije~ile, smanjile ili ukoliko je mogu}e sanirale zna~ajne nepovoljne posljedice; – podaci koji su potrebni za identificiranje i procjenu osnovnih uticaja na okoli{; – opis alternativnih rje{enja i izabrane alternative; – izvod iz planskog akta odnosnog podru~ja; – netehni~ki rezime. Nadle`no ministarstvo dostavlja zahtjev iz stava 1. ovog ~lana sa pripadaju}om dokumentacijom nadle`nim organima i zainteresiranim subjektima radi davanja sugestija i primjedaba. Rok za dostavljanje sugestija i primjedaba je trideset dana od dana prijema zahtjeva. O prethodnoj procjeni uticaja na okoli{ obavijestit }e se podnosilac zahtjeva i subjekti iz stava 3. ovog ~lana. ^lan 59. Studija o uticaju na okoli{ Nadle`no ministarstvo, na osnovu prethodne procjene uticaja na okoli{, donosi rje{enje o izradi Studije o uticaju na okoli{ u roku od trideset dana od dana isticanja roka za dostavljanje sugestija i primjedaba. U rje{enju iz stava 1. ovog ~lana nadle`no ministarstvo odre|uje: – sadr`aj Studije o uticaju na okoli{ uzimaju}i u obzir uputstva za procjenu uticaja na okoli{, – listu nosioca izrade Studije o uticaju na okoli{ i – naknadu za ocjenu Studije o uticaju na okoli{. Naknada za ocjenu Studije o uticaju na okoli{ obuhvata nadoknadu za rad pravnih i tehni~kih stru~njaka iz nadle`nog organa i sve ostale tro{kove koje mogu imati nadle`ni organi ili drugi u~esnici u postupku procjene uticaja na okoli{. Naknadu i ostale tro{kove iz stava 3.ovog ~lana snosi podnosilac zahtjeva. Provedbenim propisom uredit }e se uvjeti i kriteriji koje moraju ispunjavati nosioci izrade Studije o uticaju na okoli{ za obavljanje poslova izrade Studije o uticaju na okoli{, kao i visina nadoknade i tro{kova iz stava 3.ovog ~lana. ^lan 60. Podnosilac zahtjeva dostavlja Studiju o uticaju na okoli{ nadle`nom ministarstvu u roku od 30 dana od dana prijema Studije od nosioca izrade Studije. ^lan 61. Javna rasprava U postupku ocjene Studije o uticaju na okoli{ nadle`no ministarstvo obavje{tava i poziva javnost na raspravu o Studiji putem {tampe dostupne na podru~ju Federacije. Sugestije i primjedbe javnosti dostavljaju se nadle`nom ministarstvu u roku od 30 dana od dana javnog obavje{tavanja. ^lan 62. Nadle`no ministarstvo organizira javnu raspravu o projektu u prostoru koji je najbli`i lokaciji datog projekta o ~emu se javnost obavje{tava najmanje 15 dana prije rasprave. Nadle`no ministarstvo priprema zapisnik sa javne rasprave u roku od tri dana od dana odr`avanja javne rasprave. ^lan 63. Vjerovatno}a prekograni~nih uticaja na okoli{ Pravila koja se odnose na procjenu uticaja na okoli{ u kontekstu prekograni~nih uticaja primjenjuju se i kada: – postoji vjerovatno}a da }e projekt imati zna~ajan uticaj na okoli{ drugog entiteta, – postoji obaveza po me|unarodnim ugovorima, bilateralnim sporazumima ili iz drugih razloga. Kada nosilac izrade Studije o uticaju na okoli{ ima saznanja da }e projekt vjerovatno imati zna~ajan uticaj na okoli{ drugog entiteta, du`an je izraditi posebno poglavlje u Studiji o uticaju na okoli{ sa podacima o mogu}im uticajima na okoli{ drugog entiteta. Detalji o postupcima za projekte sa mogu}im me|uentitetskim uticajem mogu biti odre|eni sporazumom izme|u entiteta koji se zaklju~uje uz konsultiranje Me|uentitetskog tijela za okoli{. Kada nosilac izrade Studije uticaja na okoli{ ima saznanja da }e projekt vjerovatno imati zna~ajan uticaj na okoli{ druge dr`ave, du`an je izraditi posebno poglavlje u Studiji o uticaju na okoli{ sa podacima o mogu}im uticajima na okoli{ dr`ave. Federalno ministarstvo }e drugom entitetu/dr`avi iz st. 2. i 3. ovog ~lana dostaviti obavijest koja, izme|u ostalog, sadr`i: – opis projekta sa dostupnim podacima o mogu}em prekograni~nom uticaju, – informacije o odluci koja mo`e biti donesena, – period u kojem }e se dr`ava/entitet izjasniti da li `eli da u~estvuje u postupku procjene uticaja na okoli{. Ukoliko dr`ava/entitet iska`e svoju namjeru da u~estvuje u postupku procjene uticaja na okoli{ Federalno ministarstvo }e dostaviti datoj dr`avi/entitetu posebno poglavlje Studije o uticaju na okoli{ i relevantne podatke koji se ti~u datog postupka. Federalno ministarstvo omogu}uje u~e{}e predstavnika javnosti iz dr`ave/entiteta na koju projekt mo`e imati uticaja. Federalno ministarstvo obavit }e konsultacije sa predstavnicima dr`ave/entiteta na koju projekt mo`e imati uticaja. Ukoliko se sazna za informaciju o projektu koji se odvija u drugoj dr`avi/entitetu koji mo`e imati zna~ajne posljedice po okoli{ na teritoriji Federacije, Federalno ministarstvo preduzima aktivnosti s ciljem da nadle`ni organi i javnost u~estvuju u procjeni prekograni~nih uticaja na okoli{. Federalno ministarstvo dostavlja sugestije i primjedbe organa uprave i javnosti nadle`nim organima dr`ave/entiteta iz koje poti~u prekograni~ni uticaji na okoli{ i obavlja konsultacije sa predstavnicima dr`ave/entiteta iz koje poti~u uticaji na okoli{. Tro{kove za izradu posebnih poglavlja Studije o uticaju na okoli{ iz st. 2. i 4. ovog ~lana snosi podnosilac zahtjeva. ^lan 64. Odobravanje Studije o uticaju na okoli{ Nadle`no ministarstvo rje{enjem odobrava Studiju o uticaju na okoli{ u roku od 30 dana od zavr{etka postupka ocjene Studije o uticaju na okoli{. Studija o uticaju na okoli{ ne}e biti odobrena ukoliko: – se utvrdi da bi projekt mogao izazvati znatno zaga|ivanje okoli{a ili u znatnoj mjeri ugroziti okoli{, – projekt nije u skladu sa Me|uentitetskim programom za{tite okoli{a i Federalnom strategijom i Akcionim planom za{tite okoli{a i – projekt nije u skladu sa me|unarodnim obavezama dr`ave po pitanju za{tite okoli{a. Broj 33 - Strana 1600 SLU@BENE NOVINE FEDERACIJE BiH Subota, 19.07.2003. Rje{enjem o odobravanju ili odbijanju Studije o uticaju na okoli{ dostavlja se podnosiocu zahtjeva i zainteresiranim subjektima iz ~lana 58. stav 3. ovog zakona. Dostavljanje rje{enja iz stava 3. ovog ~lana vr{i se u skladu sa odredbama Zakona o upravnom postupku. U slu~aju prekograni~nog uticaja Federalno ministarstvo }e proslijediti rje{enje drugom entitetu/dr`avi na koju projekt mo`e imati uticaj. ^lan 65. U~e{}e nadle`nog ministarstva u postupcima izdavanja dozvola Nadle`no ministarstvo u~estvuje u postupcima izdavanja urbanisti~kih saglasnosti. U postupcima iz stava 1. ovog ~lana nadle`no ministarstvo provjerava da li su se okolnosti u kojima je vo|en postupak procjene uticaja na okoli{ promijenile i da li su ispunjeni uvjeti utvr|eni u Studiji o uticaju na okoli{, odnosno u okolinskoj dozvoli. Postupci iz stava 1. ovog ~lanamoraju biti zavr{eni u roku od tri godine od dana dono{enja Studije o uticaju na okoli{. Po isteku navedenog roka Studija o uticaju na okoli{ ne mo`e biti osnov za izdavanje dozvola iz stava 1. ovog ~lana. Ukoliko rok za izdavanje dozvola nije prekora~en krivicom nosioca izrade Studije, va`enje Studije o uticaju na okoli{ produ`ava se za dvije godine, s tim da se po potrebi Studija a`urira. Ukoliko je rok za izdavanje dozvola prekora~en krivicom nadle`nog ministarstva tro{kove a`uriranja snosi ministarstvo. X - IZDAVANJE OKOLINSKIH DOZVOLA I SPRE^AVANJE NESRE]A VELIKIH RAZMJERA ^lan 66. Aktivnosti ili pogoni i postrojenja koja ugro`avaju ili mogu ugroziti okoli{ ili koja imaju ili mogu imati negativan uticaj na okoli{ bit }e podvrgnuta posebnom re`imu kontrole. Kontrola se provodi: – utvr|ivanjem da li su ispunjene posebne obaveze i uvjeti propisani za aktivnosti ili pogone i postrojenja; – utvr|ivanjem da li su ispunjeni uvjeti utvr|eni u okolinskoj dozvoli; – obavje{tavanjem nadle`nog ministarstva o stanju sigurnosti i planu spre~avanja nesre}a ve}ih razmjera prije izgradnje ili po~etka rada pogona i postrojenja; – vo|enjem registra o zaga|enosti okoli{a; – redovnom inspekcijskom kontrolom i – nalaganjem sanacionih mjera za spre~avanje zaga- |enosti. ^lan 67. Osnovne obaveze operatora Pogoni i postrojenja moraju biti izgra|eni i funkcionirati tako da se: – ne ugro`ava niti ometa zdravlje ljudi i ne predstavlja nesnosnu/pretjeranu smetnju za ljude koji `ive na podru~ju uticaja postrojenja ili za okolinu zbog emisija supstanci, buke, mirisa, vibracija ili toplote, ili saobra}aja, ili od postrojenja; – preduzmu sve odgovaraju}e preventivne mjere tako da se sprije~i zaga|enje i da se ne prouzrokuje zna~ajnije zaga|enje; – izbjegava produkcija otpada, a ukoliko dolazi do stvaranja otpada koli~ina }e se svesti na najmanju mogu}u mjeru ili }e se vr{iti recikla`a ili ukoliko to nije tehni~ki ili ekonomski izvodljivo, otpad se odla`e a da se pri tom izbjegava ili smanjuje bilo kakav negativan uticaj na okoli{; – energetski i prirodni resursi efikasno koriste; – preduzmu neophodne mjere za spre~avanje nesre}a i ograni~avanje njihovih posljedica i – preduzmu neophodne mjere nakon prestanka rada postrojenja da bi se izbjegao bilo kakav rizik od zaga|enja i da bi se lokacija na kojoj se postrojenje nalazi vratila u zadovoljavaju}e stanje. Zadovoljavaju}e stanje zna~i da su ispunjeni svi standardi kvaliteta okoli{a koji su relevantni za lokaciju postrojenja naro~ito oni koji se ti~u za{tite zemlji{ta i vode. Zahtjevi dati u stavu 1. ovog ~lana predstavljaju op}e obaveze operatora koje se trebaju ispuniti tokom izgradnje, rada i prestanka rada pogona i postrojenja. Ovi standardi se moraju primijeniti prilikom izdavanja okolinske dozvole. Za pogone i postrojenja za koje nije potrebno pribavljanje okolinske dozvole nadle`ni organ }e kod izdavanja urbanisti~ke saglasnosti voditi ra~una o ispunjenju zahtjeva iz stava 1. ovog ~lana. ^lan 68. Okolinska dozvola Okolinska dozvola ima za cilj visok nivo za{tite okoli{a. Provedbenim propisom utvrdit }e se pogoni i postrojenja koji mogu biti izgra|eni i pu{teni u rad samo ukoliko imaju okolinsku dozvolu izdatu u skladu sa odredbama ovog zakona i Zakona o upravnom postupku. Ukoliko je posebnim propisima utvr|eno izdavanje drugih dozvola za pogone i postrojenja dozvole }e biti izdate zajedno/uskla|eno sa okolinskom dozvolom. Organi nadle`ni za izdavanje drugih dozvola uklju~uju se u postupak izdavanja okolinske dozvole. Okolinska dozvola pribavlja se i u slu~aju zna~ajne promjene u radu pogona i postrojenja. Nadle`no ministarstvo izdaje okolinsku dozvolu na pet godina. ^lan 69. Zahtjev Zahtjev za izdavanje okolinske dozvole sadr`i: – ime i adresu operatora/investitora; – lokaciju pogona i postrojenja kao i opis: – pogona i postrojenja i aktivnosti (plan, tehni~ki opis rada itd.); – osnovnih i pomo}nih sirovina, ostalih supstanci i energije koja se koristi ili koju proizvodi pogon i postrojenje; – izvora emisija iz pogona i postrojenja; – stanja lokacije pogona i postrojenja; – prirode i koli~ine predvi|enih emisija iz pogona i postrojenja u okoli{ (zrak, voda, tlo) kao i identifikacija zna~ajnih uticaja na okoli{; – predlo`enih mjera, tehnologija i drugih tehnika za spre~avanje ili ukoliko to nije mogu}e, smanjenje emisija iz postrojenja; – mjera za spre~avanje produkcije i za povrat korisnog materijala iz otpada koji produkuje postrojenje; – ostalih mjera radi uskla|ivanja sa osnovnim obavezama operatora posebno mjera nakon zatvaranja postrojenja; – mjera planiranih za monitoring emisija unutar podru~ja i/ili njihov uticaj; – predvi|enih alternativnih rje{enja; – kopiju zahtjeva za dobijanje drugih dozvola koje }e biti izdate zajedno sa okolinskom dozvolom i – netehni~ki rezime. Za pogone i postrojenja za koje je nadle`no ministarstvo utvrdilo potrebu izrade Studije o uticaju na okoli{ uz zahtjev za izdavanje okolinske dozvole umjesto podataka iz stava 1. ovog ~lana podnosi se Studija o uticaju na okoli{. Ukoliko na osnovu zahtjeva i prilo`enih dokaza za prethodnu procjenu uticaja na okoli{ nadle`no ministarstvo utvrdi da nije potrebna izrada Studije o uticaju na okoli{, zahtjev za prethodnu procjenu smatrat }e se zahtjevom za izdavanje okolinske dozvole. Subota, 19.07.2003. SLU@BENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 33 - Strana 1601 ^lan 70. Prekograni~ni uticaji Ukoliko rad nekog pogona i postrojenja mo`e da izazove zna~ajne negativne posljedice na podru~ju druge dr`ave ili entiteta, ili ukoliko druga dr`ava ili entitet tako zahtijeva, zahtjev za izdavanje okolinske dozvole bit }e dostavljen drugom entitetu ili putem nadle`nog organa na dr`avnom nivou drugoj dr`avi. Ukoliko u postupku izdavanja dozvole koji se provodi u drugoj dr`avi ili entitetu, Federalno ministarstvo primi dokumentaciju koja ukazuje na to da pogon i postrojenje mo`e imati negativan uticaj na okoli{ na podru~ju Federacije, informirat }e stanovni{tvo koje `ivi na tom podru~ju i pru`iti im mogu}nost da daju svoj komentar. Gra|ani koji `ive na podru~ju drugog entiteta imaju ista prava da u~estvuju u ovom postupku u svojstvu stranke kao i gra|ani koji `ive na podru~ju gdje pogon i postrojenje treba da se gradi. Detaljne informacije u vezi sa prekograni~nim uticajima rada pogona i postrojenja na drugu dr`avu bit }e odre|ene u bilateralnim sporazumima. Detalji o postupcima vezanim za projekte koji }e imati me|uentitetske prekograni~ne uticaje mogu biti odre|eni sporazumima. Ovakvi sporazumi se donose uz konsultiranje Me|uentitetskog tijela za okoli{. ^lan 71. Izdavanje okolinske dozvole Nadle`no ministarstvo izdaje okolinsku dozvolu u roku od najdu`e 120 dana od dana podno{enja zahtjeva. U slu~ajevima gdje je potrebna procjena uticaja na okoli{ okolinska dozvola izdaje se u roku od 60 dana od dana dostavljanja Studije o uticaju na okoli{. Okolinska dozvola sadr`i: – grani~ne vrijednosti emisija za zaga|uju}e materije; – uvjete za za{titu zraka, tla, voda, biljnog i `ivotinjskog svijeta; – mjere za upravljanje otpadom koji proizvodi pogon i postrojenje; – mjere za minimizaciju prekograni~nog zaga|enja; – sistem samomonitoringa uz odre|ivanje metodologije i u~estalosti mjerenja i – mjere vezane za uvjete rada u vanrednim situacijama. Grani~ne vrijednosti emisija i ekvivalentni parametri i tehni~ke mjere zasnivaju se na najboljim raspolo`ivim tehnologijama uzimaju}i u obzir tehni~ke karakteristike pogona i postrojenja, njihov geografski polo`aj i ostale uvjete. Ukoliko su standardima kvaliteta predvi|eni stro`iji uvjeti od onih koji se posti`u primjenom najboljih raspolo`ivih tehnologija utvrdit }e se dodatne mjere neophodne za izdavanje okolinske dozvole (npr. ograni~enje radnih sati, manje zaga|uju}ih goriva itd.). ^lan 72. Postoje}i pogoni i postrojenja Pogoni i postrojenja utvr|eni provedbenim propisom iz ~lana 68. ovog zakona za koja su izdate dozvole prije stupanja na snagu ovog zakona, moraju pribaviti okolinsku dozvolu najkasnije do 2008. godine. Federalni i kantonalni ministar, svaki iz svoje nadle`nosti, utvrdit }e rokove za podno{enje zahtjeva za izdavanje okolinske dozvole za pogone i postrojenja iz stava 1. ovog ~lana. ^lan 73. Podaci koje dostavlja operator Operator pogona i postrojenja za koje je izdata okolinska dozvola i operator pogona i postrojenja za koje nije potrebna okolinska dozvola du`an je redovno obavje{tavati nadle`no ministarstvo o rezultatima monitoringa emisija, bez odlaganja prijaviti svaku vanrednu situaciju koja zna~ajno uti~e na okoli{, dostaviti sve podatke i infomacije potrebne da bi se ispunili zahtjevi propisani za izvje{tavanja na dr`avnom i me|udr`avnom nivou. ^lan 74. Ponovno razmatranje i izmjene dozvola Nadle`no ministarstvo razmatra i vr{i izmjenu okolinske dozvole ili ukoliko ona nije potrebna urbanisti~ke saglasnosti ukoliko je: – zaga|enje koje stvara pogon i postrojenje toliko zna~ajno da se moraju izmijeniti postoje}e grani~ne vrijednosti emisija; – do{lo do zna~ajnih promjena u najboljim raspolo`ivim tehnologijama koje omogu}uju zna~ajno smanjenje emisija bez ve}ih tro{kova ili – sigurnost odvijanja rada i aktivnosti zahtijeva kori{tenje drugih tehnologija. Nadle`no ministarstvo mo`e, na zahtjev zainteresiranih subjekata koji `ive na podru~ju na kojem rad pogona i postrojenja mo`e imati negativan uticaj i ugro`avati ili predstavljati opasnost za okoli{ i zdravlje, preispitati okolinsku dozvolu. Ukoliko bi izmjene pogona i postrojenja radi prilago|avanja zahtjevima iz oblasti za{tite okoli{a prouzrokovale korjenite promjene pogona i postrojenja, nadle`no ministarstvo nala`e operatoru da sa~ini plan prilago|avanja sa mjerama i rokovima za prilago|avanje pogona i postrojenja osnovnim obavezama utvr|enim ovim zakonom. ^lan 75. Spre~avanje i kontrola nesre}a ve}ih razmjera Operator pogona i postrojenja du`an je preduzeti preventivne mjere neophodne za spre~avanje nesre}a ve}ih razmjera i ograni~iti njihov uticaj na ljude i okoli{. Operator je du`an u bilo koje vrijeme prezentirati nadle`nom ministarstvu dokaz o preduzetim mjerama. ^lan 76. Informiranje o nesre}ama ve}ih razmjera Operator pogona i postrojenja du`an je obavijestiti nadle`no ministarstvo o nesre}i ve}ih razmjera i ~im budu dostupni dostaviti podatke o: – okolnostima nesre}e; – opasnim supstancama koje su prisutne; – procjeni uticaja nesre}e na ljude i okoli{, – hitnim mjerama koje su preduzete. Operator je du`an obavijestiti nadle`no ministarstvo o preduzetim mjerama za ubla`avanje posljedica nesre}e i spre~avanje pojave novih nesre}a. Ukoliko daljnja istraga otkrije dodatne ~injenice operator ih je du`an dostaviti nadle`nom ministarstvu. ^lan 77. Plan spre~avanja nesre}a ve}ih razmjera Operator je du`an da izradi Plan spre~avanja nesre}a ve}ih razmjera kojim se posti`e visoki nivo za{tite ljudi i okoli{a putem odgovaraju}ih sredstava, struktura i sistema upravljanja, organizacije i kadrova, identifikacije i procjene opasnosti, kontrole rada, planiranja interventnih mjera i provo|enja monitoringa. Operator je du`an da izvr{i procjenu stanja sigurnosti za nove pogone i postrojenja u roku od najmanje tri mjeseca prije po~etka gradnje ili pu{tanja u rad pogona i postrojenja. ^lan 78. Izvje{taj o stanju sigurnosti Za pogone i postrojenja u kojima su opasne supstance prisutne u koli~inama navedenim u provedbenom propisu, operator je du`an da izradi Izvje{taj o stanju sigurnosti iz kojeg se vidi da su: – plan spre~avanja nesre}a ve}ih razmjera i sistem sigurnosnog upravljanja za njeno provo|enje po~eli da se provode; Broj 33 - Strana 1602 SLU@BENE NOVINE FEDERACIJE BiH Subota, 19.07.2003. – rizici od pojave ve}ih nesre}a identificirani i da su preduzete neophodne mjere za identificiranje takvih nesre}a i ograni~avanje njihovih posljedica; – odgovaraju}a sigurnost i pouzdanost uklju~ene u projektiranje, gradnju, funkcioniranje i odr`avanje pogona i postrojenja i – napravljeni unutra{nji planovi intervencija koji pru`aju informacije za dono{enje Spoljnog plana. Izvje{taj iz stava 1. ovog ~lana mora da sadr`i dovoljno informacija kako bi nadle`no ministarstvo moglo odrediti lokacije za nove aktivnosti u blizini postoje}ih pogona i postrojenja i revidiranu listu opasnih supstanci prisutnih u datom pogonu i postrojenju. Operator vr{i reviziju Izve{taja o stanju sigurnosti najmanje svakih pet godina. Na zahtjev nadle`nog ministarstva ili samoinicijativno, operator vr{i izmjenu Izvje{taja o stanju sigurnosti sa obrazla`enjem za novonastalo ~injeni~no stanje i nove tehnologije vezano za pitanja sigurnosti. Izvje{taj o stanju sigurnosti za postoje}e pogone i postrojenja dostavlja se nadle`nom ministarstvu u roku od dvije godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Izvje{taj o stanju sigurnosti pogona i postrojenja mora biti dostupan javnosti. ^lan 79. Promjene u radu postrojenja U slu~aju promjena u radu pogona i postrojenja ili koli~ini opasnih supstanci koje mogu da rezultiraju pojavom nesre}a ve}ih razmjera operator je du`an da preispita i, ukoliko je to neophodno, promijeni Plan spre~avanja nesre}a ve}ih razmjera ili Izvje{taj o stanju sigurnosti. ^lan 80. Informacija o sigurnosnim mjerama Operator je du`an da dostavi informacije o sigurnosnim mjerama Federalnom ministarstvu, pravnim i fizi~kim licima na koja mo`e da uti~e nesre}a ve}ih razmjera a prouzrokuje je pogon i postrojenje, kao i o adekvatnom pona{anju u slu~aju nesre}e. Informacija }e biti ponovo razmotrena svake tre}e godine ili, ukoliko je to neophodno, ponovljena i revidirana u slu~aju promjena u radu postrojenja najmanje svake pete godine. Informacija mora biti dostupna javnosti. ^lan 81. Na osnovu podnesene informacije nadle`no ministarstvo vodi evidenciju i revidira registar pogona i postrojenja i registar prijavljenih nesre}a ve}ih razmjera. Nadle`no ministarstvo }e zabraniti upotrebu ili pu{tanje u rad pogona i postrojenja ili dijelova pogona i postrojenja ukoliko postoje ozbiljni nedostaci kod mjera koje operator preduzima za spre~avanje ili ubla`avanje nesre}a ili ukoliko operator nije dostavio informaciju o stanju sigurnosti ili neku drugu tra`enu informaciju u navedenom roku. ^lan 82. Domino-efekat Na osnovu informacije o stanju sigurnosti nadle`no ministarstvo je du`no da identificira pogone i postrojenja ili grupe pogona i postrojenja kod kojih vjerovatno}a ili mogu}nost pojave posljedica prozrokovanih nesre}om ve}ih razmjera mogu biti pove}ane zbog lokacije ili blizine takvih pogona i postrojenja i da izvr{i identifikaciju supstanci (Domino-efekat). Nadle`no ministarstvo du`no je da osigura razmjenu informacija o identifikaciji pogona i postrojenja {to }e omogu}iti operatorima ovih pogona i postrojenja da uzmu u obzir prirodu i ukupni rizik nastao zbog pojave nesre}a ve}ih razmjera prilikom izrade Plana spre~avanja ve}ih nesre}a, upravljanja sistemima sigurnosti, izrade Izvje{taja o stanju sigurnosti i unutra{njih planova intervencija u vanrednim situacijama. Operatori pogona i postrojenja iz stava 1. ovog ~lana du`ni su da sara|uju na informiranju javnosti i dostavljanju informacija nadle`nom ministarstvu radi pripreme spoljnih planova intervencije. ^lan 83. Unutra{nji i spoljnji planovi intervencije Operator je du`an da izradi Unutra{nji plan intervencije koji sadr`i mjere koje }e se preduzeti u slu~aju nesre}e ve}ih razmjera i dostaviti ga organu nadle`nom za upravljanje u vanrednim situacijama radi izrade spoljnjih planova intervencije za mjere koje }e se preduzeti izvan pogona i postrojenja. Cilj izrade planova intervencije je da se: – kontroliraju nesre}e tako da se njihove posljedice svedu na najmanju mogu}u mjeru i da se ograni~i {tetan uticaj po ljude, okoli{ i imovinu; – primjenjuju mjere koje su neophodne za za{titu ljudi i okoli{a od uticaja nesre}a ve}ih razmjera; – prenesu neophodne informacije javnosti i nadle`nim slu`bama i organima koje se nalaze u datom podru~ju i – omogu}i revitalizacija i ~i{}enje okoli{a nakon nesre}a ve}ih razmjera. Unutra{nji i spoljnji planovi intervencija moraju biti primijenjeni bez odlaganja u slu~aju nesre}a ve}ih razmjera ili u slu~aju pojave nekontroliranog incidenta koji bi mogao dovesti do nesre}e ve}ih razmjera. Planovi moraju biti razmotreni, provjereni i, ukoliko je neophodno, promijenjeni i revidirani od operatora ili nadle`nog ministarstva u vremenskim intervalima ne du`im od tri godine, uzimaju}i u obzir promjene do kojih je do{lo u radu pogona i postrojenja, u planovima intervencije ili u novim tehnolo{kim saznanjima. ^lan 84. Ciljevi spre~avanja nesre}a ve}ih razmjera i ograni~avanja njihovih posljedica uzimaju se u obzir pri izradi dokumenata prostornog ure|enja i dono{enju odluka, u skladu sa Zakonom o prostornom ure|enju, posebno prilikom odre|ivanja lokacija za nove pogone i postrojenja, promjena nastalih na postoje}im pogonima i postrojenjima i novih gra|evina (kao {to su saobra}ajnice, javna mesta i stambena podru~ja) u blizini stambenih podru~ja. Kod izrade unutra{njih i spoljnih planova mora se voditi ra~una o udaljenosti izme|u pogona i postrojenja i stambenih podru~ja, javnih mjesta i podru~ja posebne prirodne osjetljivosti ili interesa. Kod postoje}ih pogona i postrojenja vlasnik i nadle`ni organ moraju da vode ra~una o potrebi primjene dodatnih tehni~kih mjera kako se ne bi pove}ao rizik po ljude ili okoli{. ^lan 85. Nadle`na ministarstva Za pogone i postrojenja za koja je potrebna okolinska dozvola ili za pogone i postrojenja kod kojih postoji opasnosti od nesre}a ve}ih razmjera nadle`ni su: – Federalno ministarstvo za velike i srednje pogone i postrojenja iznad pragova koji su utvr|eni u provedbenom propisu i za pogone i postrojenja koja su navedena u provedbenom propisu za koje postoji opasnost nesre}a ve}ih razmjera , – kantonalno ministarstvo za manje pogone i postrojenja ispod pragova utvr|enih u provedbenom propisu, odnosno koji nisu navedeni u provedbenom propisu i veoma male pogone i postrojenja ~ije emisije ne prelaze uobi~ajene emisije doma}instva i za koje nije potrebna okolinska dozvola. Federalno ministarstvo }e provedbenim propisima definirati sadr`aj Izvje{taja o stanju sigurnosti, sadr`aj Informacije o sigurnosnim mjerama i sadr`aj unutra{njih i spoljnjih planova intervencije. XI - USPOSTAVA STANDARDA KVALITETA OKOLI[A ^lan 86. Federalni ministar provedbenim propisima utvr|uje: Subota, 19.07.2003. SLU@BENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 33 - Strana 1603 – dodatne zahtjeve koji se ti~u dokumenata koji se podnose tokom postupka izdavanja okolinska dozvole; – specifikacije zahtjeva okolinske i druge vrste dozvola; – specifikaciju najboljih raspolo`ivih tehnologija za odre|ene vrste postrojenja, posebno putem odre|ivanja grani~nih vrijednosti emisija i drugih tehni~kih parametara i mjera; – ostale standarde i uvjete za postrojenja i djelatnosti; – mjerenja i podno{enje izvje{taja o emisijama, relevantne metode, dokumentaciju i preno{enje podataka nadle`nim organima; – kriterijume za kvalifikacije stru~njaka koji pripremaju dokumente i provode samomonitoring; – dodatne odredbe za spre~avanje nesre}a ve}ih razmjera i – standarde kvaliteta okoli{a. Propisi iz stava 1. ovog ~lana donose se na osnovu preporuka Me|uentitetskog tijela za okoli{ ili standarda koje donosi Institut za standarde, mjeriteljstvo i intelektualno vlasni{tvo Bosne i Hercegovine. ^lan 87. Standardi kvaliteta okoli{a Federalni ministar utvr|uje standarde kvaliteta okoli{a za vrste pogona i postrojenja ili aktivnosti u skladu sa najboljim raspolo`ivim tehnologijama i savremenim nau~nim dostignu} ima kako bi se negativni uticaji pogona i postrojenja ili aktivnosti na okoli{ sprije~ili ili sveli na najmanjumogu}u mjeru a posebno: – uspostavljanjem grani~nih vrijednosti emisija za zaga- |uju}e materije, – odre|ivanjem tehnolo{kih i operativnih zahtjeva za pogone i postrojenja i – odre|ivanjem zahtjeva za mjerenja, monitoring i podno{enje izvje{taja. Standardi se primjenjuju i na postoje}e pogone i postrojenja. Provedbenim propisima iz stava 1. ovog ~lana utvr|uju se rokovi za prilago|avanje i opremanje postoje}ih pogona i postrojenja, uzimaju}i u obzir potencijal zaga|ivanja i tehnologije kojima raspola`e postoje}i pogon i postrojenje i mogu}nost kori{tenja shema za smanjivanje zaga|enja za pogon i postrojenje. ^lan 88. Federalni ministar pri izradi propisa iz ~lana 87. stav 1. ovog zakona vr{i konsultacije sa nadle`nim organima na federalnom i kantonalnom nivou, nau~nim radnicima, drugim interesnim grupacijama, uzimaju}i u obzir me|unarodne standarde i standarde i publikacije Evropske unije, uporedne standarde drugih zemalja i nau~ne publikacije. Federalni ministar razmatra sugestije i primjedbe subjekata iz stava 1. ovog ~lana i uzma ih u obzir prilikom izrade kona~ne verzije propisa. ^lan 89. Obaveze operatora Operator je du`an da provodi samomonitoring emisija i uticaja koje pogon i postrojenje izazivaju. Operator je du`an da osigura provjeru uskla|enosti rada pogona i postrojenja sa zakonskim zahtjevima koju provode stru~ne institucije svake tri godine, ukoliko nije druga~ije odre|eno okolinskom dozvolom ili posebnim propisom. Nedostaci utvr|eni prilikom provjere pogona i postrojenja moraju se odmah sanirati. Nadle`nom ministarstvu podnosi se izvje{taj o provjeri i sanacionim mjerama koje se preduzimaju u slu~aju utvr|enih nedostataka. Operator je du`an da osigura adekvatno odr`avanje pogona i redovnu kontrolu rada tehni~kih ure|aja. U slu~aju nesre}a koje vode prekora~enju grani~nih vrijednosti emisija operator je du`an odmah preduzeti sanacione mjere u cilju ponovnog uspostavljanja uskla|enosti sa propisima. Ukoliko nesre}a mo`e da prouzrokuje ozbiljnu prijetnju po ljudsko zdravlje ili okoli{ operator je du`an da smanji ili privremeno obustavi rad postrojenja. XII - NADZOR ^lan 90. Nadzor nad provo|enjem odredaba ovog zakona i propisa donesenih na osnovu njega vr{i Federalno ministarstvo. Inspekcioni nadzor vr{e Federalno i kantonalno ministarstvo, svako u okviru svojih nadle`nosti putem inspektora za{tite okoli{a. Za inspektora za{tite okoli{a mo`e se postaviti lice sa visokom stru~nom spremom, polo`enim stru~nim ispitom i najmanje pet godina iskustva na tim ili sli~nim poslovima. Nadle`no ministarstvo po slu`benoj du`nosti ili po zahtjevu zainteresiranog lica vr{i kontrolu da li operator postupa po zahtjevima iz okolinske dozvole, zakona ili provedbenog propisa. Nadle`no ministarstvo donosi godi{nji/polugodi{nji program inspekcije kojim se uspostavlja sistematski okvir za inspekcije i monitoring, odre|uju prioriteti za odre|ene vrste pogona i postrojenja i podru~ja prema postoje}im problemima iz oblasti za{tite okoli{a. Inspektor za{tite okoli{a ima pravo pristupa svim prostorijama, radnim podru~jima i postrojenjima radi provo|enja inspekcije na licu mjesta i mo`e provjeravati sve dokumente, podatke, ure|aje i materijale koji se nalaze u pogonu i postrojenju, uzimati uzorke i provesti mjerenja. Operator i osoblje zaposleno u postrojenju moraju omogu}iti i pomo}i inspektoru tako {to }e osigurati sve neophodne informacije, podatke i dokumente. Inspektor za{tite okoli{a sa~injava zapisnik o izvr{enoj inspekciji koji obuhvata: – ime operatora i lokaciju, – datum i trajanje inspekcije, – opis izvr{ene inspekcije i svih relevantnih nalaza, posebno tehni~kih podataka i uzoraka i – utvr|eno kr{enje propisa i razloge i obrazlo`enja operatora/osoblja. Zapisnik se dostavlja operatoru i javnosti ukoliko to zahtijeva. ^lan 91. Nadle`no ministarstvo je du`no da uspostavi inspekciju i sistem kontrole za pogone i postrojenja koja koriste opasne supstance, uklju~uju}i i skladi{tenje opasnih supstanci radi kontrole upravljanja sigurnosnim sistemom i provedbom Plana spre~avanja nesre}a ve}ih razmjera. Nadle`no ministarstvo du`no je da izradi program kontrole koji predvi|a bar jednu godi{nju kontrolu na licu mjesta za postrojenja iz provedbenih propisa. Ukoliko postrojenje mora da pro|e postupak procjene uticaja na okoli{, rad organa za procjenu uticaja bit }e uskla|en sa radom inspektora za{tite okoli{a. ^an 92. Inspektor za{tite okoli{a nakon izvr{enog inspekcijskog pregleda donosi rje{enje kojim nala`e: – rok za otklanjanje nepravilnosti, – provo|enje neophodnih mjera, uklju~uju}i zatvaranje pogona i postrojenja ukoliko nepravilnosti nisu otklonjene u ostavljenom roku i – preduzimanje sanacionih mjera. U slu~aju ponovljenog kr{enja propisa ili u slu~aju ozbiljne opasnosti po ljudsko zdravlje i okoli{ koja se ne mo`e rije{iti drugim mjerama, inspektor za{tite okoli{a }e zatra`iti od nadle`nog ministarstva da poni{ti izdatu okolinsku dozvolu. XIII - DOBROVOLJNI PRISTUP ^lan 93. Sistem eko-ozna~avanja Sistem dodjele eko-oznaka uspostavlja se radi promoviranja izrade, proizvodnje, marketinga i upotrebe proizvoda sa Broj 33 - Strana 1604 SLU@BENE NOVINE FEDERACIJE BiH Subota, 19.07.2003. smanjenim uticajem na okoli{ u odnosu na ukupan period trajanja tog proizvoda, te radi bolje informiranosti potro{a~a o uticaju proizvoda na okoli{. Eko-oznaka dodjeljuje se proizvodima i uslugama. Eko-oznaka je amblem koji se utvr|uje provedbenim propisima. Uticaji na okoli{ utvr|uju se na osnovu ispitivanja me|usobnog djelovanja proizvoda sa okoli{em, uklju~uju}i kori{tenje energije i prirodnih resursa u odnosu na ukupan `ivotni ciklus proizvoda. Sistem dodjele eko-oznaka mora biti u skladu sa postoje}im i novonastalim zdravstvenim, sigurnosnim i okolinskim zahtjevima. Sistem dodjele eko-oznaka vr{i se na na~in koji omogu}ava dobrovoljno u~e{}e pravnih i fizi~kih lica ~iji proizvodi i usluge zadovoljavaju zahtjeve ovog sistema u skladu sa odredbama ovog zakona i provedbenih propisa. ^lan 94. Eko-oznaka se mo`e dodijeliti proizvodima dostupnim u Federaciji, koji su u skladu sa osnovnim okolinskim zahtjevima i kriterijima eko-oznaka uspostavljenih prema grupi proizvoda. Pod grupom proizvoda podrazumijeva se bilo koja vrsta proizvoda ili usluga sa sli~nim namjenama koji se kao takvi izjedna~avaju u smislu upotrebe i zapa`anja od potro{a~a. Da bi bila uvr{tena u ovu vrstu ozna~avanja grupa proizvoda mora ispunjavati sljede}e uvjete: – da je zastupljena u znatnoj mjeri u prodaji i prometu na tr`i{tu; – da uklju~uje, u toku jedne ili vi{e faza ukupnog `ivotnog ciklusa proizvoda, va`an uticaj na okoli{ na globalnom ili regionalnom planu; – da predstavlja veliku mogu}nost uticaja na okoli{ u smislu pobolj{anja okoli{a putem izbora potro{a~a i bude podsticaj proizvo|a~ima, ili onima koji pru`aju usluge da izna|u konkurentne prednosti nude}i proizvode koji odgovaraju sistemu eko-oznaka i – da se znatan dio prodajne koli~ine proizvoda te grupe nalazi u prodaji za kona~nu potro{nju i upotrebu. Eko-oznake se ne mogu stavljati na supstance ili preparate koji su ozna~eni kao veoma toksi~ni i opasni po okoli{ ili koji su karcinogeni, toksi~ni za reprodukciju ili su mutageni, niti na proizvode koji se izra|uje u procesima za koje postoji vjerovatno}a da su izrazito opasni po ljudsko zdravlje ili okoli{ ili da njihova uobi~ajena primjena mo`e biti opasna za potro{a~a. Dodjela eko-oznaka za hranu, pi}e, farmaceutske ili medicinske ure|aje uredit }e se provedbenim propisom. ^lan 95. Federalno ministarstvo, u skladu sa provedbenim propisima, upravlja sistemom eko-oznaka od izbora grupa proizvoda i njihovog ekolo{kog kriterija do dodjele eko-oznake i zaklju~ivanja ugovora koji se odnosi na uvjete za upotrebu oznake. Izbor grupa proizvoda i ekolo{ki kriterij tih grupa uspostavlja se nakon konsultacija sa predstavnicima interesnih grupa iz oblasti industrije, trgovine, potro{a~kih organizacija i organizacija za pitanje okoli{a. Interesne grupe same biraju svoje predstavnike ovisno od grupe proizvoda o kojima se radi. Federalni ministar utvr|uje pravila postupaka provedbenim propisom. ^lan 96. Eko-oznaka se dodjeljuje na osnovu dobrovoljnih zahtjeva podnesenih od proizvo|a~a, uvoznika, snabdjeva~a uslugama, trgovaca, maloprodajnih trgovaca. Odluku o dodjeli eko-oznake donosi Federalno ministarstvo nakon provjere da li su ispo{tovani zahtjevi ekolo{kog kriterija za te grupe proizvoda. Eko-oznaka se dodjeljuje na period od tri godine. Federalno ministarstvo zaklju~uje ugovor sa podnosiocem zahtjeva za eko-oznaku kojim se utvr|uju uvjeti kori{tenja oznake i povla~enje ovla{tenja za kori{tenje oznake. Tro{kovi obrade zahtjeva i takse za kori{tenje oznake ure|uju se provedbenim propisom iz ~lana 95. stav 3. ovog zakona. Eko-oznaka se ne mo`e koristiti, niti se mo`e pozivati na eko-oznaku pri reklamiranju dok se ne izvr{i dodjela oznake, a nakon dodjele se mo`e koristiti samo za onu vrstu proizvoda za koju je dodijeljena. ^lan 97. Sistem okolinskog upravljanja Sistem okolinskog upravljanja je sastavni dio ukupnog sistema bilo koje organizacije (na primjer: preduze}a, instituta za istra`ivanje ili za obrazovanje, administrativne organizacije itd.) i obuhvata organizacijsku strukturu, odgovornosti, prakse, postupke, procese i resurse za utvr|ivanje provedbe sistema za{tite okoli{a. Glavni ciljevi sistema iz stava 1. ovog ~lana su da se izvr{i procjena i unapre|ivanje operativnih aktivnosti u okviru za{tite okoli{a, pru`anje odgovaraju}ih informacija javnosti i stalno unapre|ivanje operativnih aktivnosti u okviru za{tite okoli{a. Osnovni elementi sistema okolinskog upravljanja su: – uspostavljanje i provedba politike za{tite okoli{a, programa i sistema upravljanja od organizacija; – sistemati~ne, objektivne i periodi~ne procjene djelovanja elemenata iz alineje 1. ovog stava i – informiranje o stalnom unapre|ivanju u oblasti za{tite okoli{a. ^lan 98. Sistem okolinskog upravljanja i audit, registar koji obuhvata uvjete u~e{}a u tom sistemu i postupak za evidentiranje u registru ure|uju se posebnim propisom. Organizacije koje ispunjavaju uvjete za uklju~ivanje u sistem okolinskog upravljanja moraju se registrirati. Registraciju organizacije, na osnovu propisane okolinske izjave, vr{i nadle`ni organ. Da bi se mogla registrirati organizacija, preduze}e mora ispunjavati sljede}e uvjete: – usvojiti mjere za{tite okoli{a koje, osim {tomoraju biti u skladu sa odre|enim zakonskim uvjetima koji se odnose na pitanja okoli{a, moraju obuhvatati obaveze koje imaju za cilj stalno unapre|ivanje u oblasti za{tite okoli{a u smislu smanjivanja {tetnog uticaja na okoli{ do nivoa koji odgovara ekonomski izvodljivoj primjeni odgovaraju}ih najboljih raspolo`ivih tehnologija; – vr{iti okolinske preglede; – uvesti program za{tite okoli{a i sistem okolinskog upravljanja primjenjljiv za sve aktivnosti na tom mjestu. Program za{tite okoli{a ima za cilj ostvarivanje obaveza sadr`anih u mjerama za{tite i pobolj{anja okoli{a i unapre|ivanje rada; – provoditi audit i doprinositi auditu u pogledu za{tite okoli{a; – uspostaviti ciljeve na najvi{em nivou odgovaraju}eg sistema upravljanja koji su usmjereni na stalno unapre|ivanje rada u oblasti za{tite okoli{a, u smislu odre|ivanja audita i revidirati programe za za{titu okoli{a kako bi se omogu}ilo ostvarivanje ciljeva; – pripremiti okolinsku izjavu koja se objavljuje javno; – imati sistemske mjere za{tite okoli{a, program, sistem upravljanja, izvr{iti pregled ili postupak kontrole i okolinske izjave ili provjeriti da li okolinska izjava odgovara zahtjevima nezavisnih verifikatora; – dostaviti va`e}u okolinsku izjavu nadle`nom organu. ^lan 99. Dobrovoljni sporazumi Zaklju~ivanje dobrovoljnih sporazuma izme|u organa koji zastupaju odre|ene interese, grupa potencijalnih zaga|iva~a ili pojedina~nih zaga|iva~a i nadle`nih organa ure|uje se posebnim Subota, 19.07.2003. SLU@BENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 33 - Strana 1605 propisima kako bi se zadovoljili okolinski zahtjevi na okolinski prihvatljiv i ekonomski efikasan na~in. ^lan 100. Da bi se zaklju~io dobrovoljni sporazum potrebno je da se: – uspostavi proces konsultacija u kojem bi zainteresirane strane mogle dati svoje sugestije o nacrtu sporazuma; – zaklju~i ugovor koji je obavezuju}i i mo`e obuhvatiti sankcije koje su primjenjive u slu~aju nepo{tivanja ugovora; – konkretni ciljevi ugovora izraze broj~anim vrijednostima; – uspostave prijelazni ciljevi i definira rok radi postizanja postepenog pristupa i – definira monitoring. Sporazum se objavljuje u "Slu`benim novinama Federacije BiH". XIV - FINANSIRANJE ZA[TITE OKOLI[A ^lan 101. Fondovi za za{titu okoli{a Federalni fond za za{titu okoli{a i kantonalni fondovi za za{titu okoli{a osnivat }e se zakonom s ciljem unapre|ivanja razvoja ekonomske strukture koja je povoljna po okoli{; spre~avanja {tete po okoli{; otklanjanja nastale {tete u okoli{u; o~uvanja za{ti}enih prirodnih podru~ja; motiviranja i unapre|ivanja najbolje raspolo`ive tehnologije i alternativa; unapre|ivanja ekolo{ke svijesti javnosti i istra`ivanja okoli{a. ^lan 102. Sredstva Federalnog fonda za za{titu okoli{a ~ine: – sredstva iz bud`eta Federacije; – donacije, zajmovi i krediti, – naknade za obavljanje djelatnosti kori{tenjem resursa i – finansijski instrumenti koji obuhvataju naknade utvr|ene odredbama od ~l. 103. do 109. ovog zakona. Propisom iz ~lana 101. ovog zakona utvrdit }e se visina i na~in obra~una i raspodjele sredstava iz stava 1.ovog ~lana. XV - ODGOVORNOST ZA [TETU U OKOLI[U ^lan 103. Radi spre~avanja nano{enja {tete okoli{u i osiguranja adekvatne naknade, ovim zakonom ure|uje se odgovornost za aktivnosti opasne po okoli{, sanacija {tete nanesene okoli{u, teret dokazivanja, pristup informacijama o odgovornim licima, pravila za davanje prava nevladinim organizacijama i du`nost odgovornih lica da nadoknade {tetu. ^lan 104. Odgovornost za aktivnosti opasne po okoli{ Operator koji obavlja aktivnost opasnu po okoli{ odgovoran je za {tetu nanesenu tom aktivno{}u ljudima, imovini i okoli{u, bez obzira na krivicu. Aktivnosti opasne po okoli{ su one koje predstavljaju zna~ajan rizik za ljude, imovinu ili okoli{ i to: – upravljanje lokacijama opasnim po okoli{, – osloba|anje geneti~ki modificiranih organizama i – osloba|anje mikroorganizama. Lokacije predstavljaju opasnost po okoli{ zbog na~ina na koji se njima upravlja ili zbog materijala koji se u njima koriste kao {to su: rudnici, nalazi{ta mineralnih ulja ili rafinerije, postrojenja za snabdijevanje plinom i taljenje, termolektrane, koksne pe}i, postrojenja za proizvodnju i obradu metala i minerala, hemijska postrojenja, postrojenja za tretman, spaljivanje i skladi{tenje otpada, postrojenja za tretman otpadnih voda, klaonice, bojadisaonice i ko`are, postrojenja za proizvodnju paprira, brane, gasovodi ili naftovodi. Organizmi su bilo koje biolo{ke jedinke sposobne za reprodukciju ili preno{enje geneti~kog materijala. Mikroorganizmi su bilo koje mikrobiolo{ke jedinke, }elijske ili bez}elijske, sposobne za replikaciju ili preno{enje geneti~kog materijala. Ukoliko vi{e operatora zajedno obavlja opasnu aktivnost odgovornost snose zajedni~ki. Za lokacije na kojima je rad prestao odgovornost snosi posljednji operator. ^lan 105. Izuzeci od odgovornosti Operator nije odgovoran za {tetu uzrokovanu: – ratom ili nekom posebnom prirodnom pojavom, – od tre}eg lica ~ija je namjera bila nano{enje {tete ili – zbog posebnih naredbi i mjera nadle`nih organa koje su direktno prouzrokovale {tetu. Operator se osloba|a odgovornosti za {tetu ukoliko doka`e da je primijenio odgovaraju}e mjere za{tite koje su okolnosti zahtijevale kako bi sprije~io ili ubla`io {tetu. ^lan 106. Pretpostavka uzro~nosti Ukoliko aktivnost opasna po okoli{ mo`e zbog specifi~nih okolnosti slu~aja prouzrokovati {tetu smatrat }e se da je {teta nastala tom aktivno{}u. Aktivnost koja uzrokuje {tetu procijenjuje se na osnovu na~ina rada, kori{tenih postrojenja, vrste i koncentracije materija koje se upotrebljavaju ili nastaju tom aktivno{}u, geneti~ki modificiranih organizama ili mikroorganizama, meteorolo{kih uvjeta, kao i vremena i mjesta nastanka {tete. Pretpostavka uzro~nosti odbacuje se ukoliko operator doka`e da nije prouzrokovao {tetu ili ukoliko doka`e da je vjerovatnije da je {tetu prouzrokovao drugi operator ili neka druga okolnost. ^lan 107. Pravo na informiranje Svako ko tvrdi da je pretrpio {tetu aktivno{}u opasnom po okoli{ mo`e u bilo koje vrijeme zahtijevati podatke od operatora o okolnostima koje su od uticaja na dokazivanje da je data aktivnost prouzrokovala {tetu. Operator protiv kojeg je podnesena tu`ba za naknadu {tete ima pravo na informacije od drugog operatora u skladu sa stavom 1. ovog ~lana. ^lan 108. Finansijske garancije Operator koji obavlja djelatnost opasnu po okoli{ du`an je putem osiguranja ili na neki drugi na~in osigurati sredstva za naknadu eventualne {tete. ^lan 109. [teta nanesena okoli{u Ukoliko opasna aktivnost nanosi {tetu okoli{u operator je du`an nadoknaditi tro{kove procjene {tete i tro{kove mjera za vra}anje u prija{nje stanje. Zahtjev za naknadu {tete obuhvata i tro{kove mjera za spre~avanje ili ubla`avanje {tete nanesene okoli{u kao i visinu {tete nanesenu licima i imovini koje su prouzrokovane tim mjerama. Pravo na tro{kove iz st. 1. i 2. ovog ~lana snosi lice koje preduzima ove mjere. ^lan 110. Nadoknada za izazvanu {tetu po okoli{ Ukoliko {teta nanesena okoli{u ne mo`e da se sanira odgovaraju}im mjerama, lice koje je prouzrokovalo {tetu odgovorno je za nadoknadu u visini vrijednosti uni{tenog dobra. Visina naknade treba biti pribli`na ekonomskoj i ekolo{koj vrijednosti uni{tenog dobra. Ukoliko se ta vrijednost ne mo`e utvrditi uobi~ajenim ekonomskim metodama, sud }e utvrditi visinu {tete po principu jednakosti uzimaju}i u obzir potrebne tro{kove sanacije, rizik koji aktivnost predstavlja za okoli{, stepen individualne odgovornosti i korist ste~enu nano{enjem {tete okoli{u. Broj 33 - Strana 1606 SLU@BENE NOVINE FEDERACIJE BiH Subota, 19.07.2003. Ukoliko odgovorno lice nije prouzrokovalo {tetu namjerno ili krajnjom nepa`njom ili ukoliko je odgovorno lice slabog imovnog stanja te bi ga isplata dovela u oskudicu, sud mo`e smanjiti iznos naknade na razuman nivo. Federacija zadr`ava pravo na naknadu {tete ukoliko nema drugih lica koje imaju to pravo. ^lan 111. Pitanja o odgovornosti za {tetu nanesenu okoli{u koja nisu posebno ure|ena ovim zakonom primjenjuju se op}a pravila Zakona o obligacionim odnosima. XVI - ME\UENTITETSKA SARADNJA ^lan 112. Me|uentitetsko tijelo za okoli{ uspostavlja se odlukama Vlade FBiH i Vlade Republike Srpske. Me|uentitetsko tijelo za okoli{ sastoji se od osam ~lanova. ^etiri ~lana imenuje Vlada FBiH a ~etiri ~lana imenuje Vlada Republike Srpske. Me|uentitetsko tijelo za okoli{ redovno se sastaje najmanje {est puta godi{nje i donosi odluke na bazi konsenzusa. Organizacija i na~in rada Me|uentitetskog tijela za okoli{ utvrdit }e se odlukama entitetskih vlada. Nadle`ni organi i druge slu`be organa uprave, upravne organizacije iz oba entiteta du`ni su pru`ati administrativnu podr{ku Me|uentitetskom tijelu za okoli{, provoditi odluke Me|uentitetskog tijela za okoli{ u skladu sa ovla{tenjima utvr|enim entitetskim propisima. ^lan 113. Me|uentitetsko tijelo za okoli{ bavi se svim pitanjima iz oblasti okoli{a koja zahtijevaju usagla{en pristup entiteta, kao i drugim pitanjima koja su prenesena na Me|uentitetsko tijelo za okoli{ od entiteta ovim zakonom i drugim propisima, a naro~ito pitanja: – me|unarodnih sporazuma i programa iz oblasti okoli{a; – saradnje sa me|unarodnim organizacijama i drugim zemljama; – koordiniranja implementacije i dono{enja zakona i drugih propisa; – koordiniranja monitoringa provedbe standarda i procedura za okoli{; – davanja preporuka za uspostavljanje usagla{enih standarda kvaliteta okoli{a na nivou entiteta; – koordiniranja entitetskih akcionih planova i drugih programa i planova iz oblasti okoli{a; – koordiniranja monitoringa i sistema za informiranje i – prikupljanje i razmjena informacija. Me|uentitetsko tijelo za okoli{ pru`a stru~nu pomo} nadle`nim enitetskim ministarstvima. Me|uentitetsko tijelo za okoli{ du`no je osigurati da su interesi oba entiteta uzeti u obzir pri planiranju projekata, naro~ito kada su u pitanju razli~ite vrste kori{tenja okoli{a koje su u koliziji u podru~jima koja presijecaju me|uentitetske linije razgrani~enja. ^lan 114. Me|uentitetski program za{tite okoli{a Me|uentitetsko tijelo za okoli{ donosi Me|uentitetski program za{tite okoli{a. Me|uentitetski program za{tite okoli{a obuhvata pitanja koja zahtijevaju usagla{en pristup entiteta, posve}uju}i posebnu pa`nju saradnji na me|unarodnom nivou i me|unarodnim obavezama. Me|uentitetski program za{tite okoli{a izra|uje zajedni~ka radna grupa koja se formira od predstavnika entiteta sa ravnomjernom zastupljeno{}u predstavnika entiteta, kantona, stru~nih i poslovnih organizacija i udru`enja za za{titu okoli{a. Vlada FBiH imenuje 15 predstavnika u radnu grupu od kojih je po pet predstavnika federalnih ministarstava, kantona i stru~nih, poslovnih organizacija i udru`enja za za{titu okoli{a na prijedlog federalnog ministra. Zajedni~ka radna grupa formira se u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Radna grupa du`na je pripremiti nacrt Me|uentitetskog programa za{tite okoli{a u roku od {est mjeseci od dana formiranja. Nacrt me|uentitetskog programa za{tite okoli{a dostavlja se Savjetodavnom vije}u za okoli{ i vladama entiteta radi davanja mi{ljenja u roku od 30 dana od dana dostavljanja. Nakon obavljenih konsultacija zajedni~ka radna grupa izra|uje kona~an nacrtMe|uentitetskog programa i dostavlja ga Me|uentitetskom tijelu za okoli{. Me|uentitetski program za{tite okoli{a objavljuje se u "Slu`benom glasniku BiH". ^lan 115. Me|unarodna saradnja Entiteti, uz posredovanje Me|uentitetskog tijela za okoli{, u~estvuju u me|unarodnoj saradnji u oblasti okoli{a putem nadle`nog ministarstva Bosne i Hercegovine. XVII - KAZNENE ODREDBE ^lan 116. Nov~anom kaznom u iznosu od 1.000,00 KM do 10.000,00 KM kaznit }e se za prekr{aj svako pravno lice koje: – prekr{i zahtjeve iz ~lana 67. ovog zakona; – izgradi ili rukovodi radom pogona i postrojenja ili obavlja aktivnosti bez pribavljene okolinske dozvole ili suprotno okolinskoj dozvoli ili propisima; – ne ispunjava zahtjeve ili uvjete utvr|ene okolinskom dozvolom ili propisima; – ne podnosi nadle`nim organima informacije, podatke ili dokumente koji su potrebni, prema ovom zakonu ili drugim propisima; – ne izradi plan preventivnih mjera za spre~avanje nesre}a ve}ih razmjera i ne preduzme preventivne mjere i – ne izradi unutra{nji plan intervencije i ne dostavi ga organu iz ~lana 83. ovog zakona. Nov~anom kaznom u iznosu od 500,00KMdo 2.000,00KM za prekr{aje iz stava 1. ovog ~lana kaznit }e se odgovorno lice u pravnom licu. XVIII - PRIJELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lan 117. Parlament Federacije donijet }e propis iz ~lana 48. ovog zakona u roku od dvije godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Parlament Federacije donijet }e propis iz ~lana 101. ovog zakona u roku od tri mjeseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Vlada FBiH donijet }e propis iz ~lana 46. stav 7. ovog zakona u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Federalni ministar donijet }e propise iz ~l. 28., 35., 72. stav 2., 85. stav 2., 86., 87., 90. stav 5., 93. stav 2. i 95. stav 3. ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Federalni ministar donijet }e propise iz ~l. 56., 59. i 78. ovog zakona u roku od tri mjeseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Me|uentitetsko tijelo za okoli{ donijet }e propis iz ~lana 114. stav 1. ovog zakona u roku od {est mjeseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Skup{tina kantona donijet }e propis iz ~lana 49. stav 6. ovog zakona u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. ^lan 118. Odredbe posebnih zakona i provedbenih propisa kojima se ure|uju pitanja za{tite okoli{a koji nisu u suprotnosti sa ovim zakonom nastavljaju se primjenjivati. Subota, 19.07.2003. SLU@BENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 33 - Strana 1607 ^lan 119. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu`benim novinama Federacije BiH", a primjenjuje se po isteku devedeset dana od dana stupanja na snagu. Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamenta Federacije BiH Slavko Mati}, s. r. Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamenta Federacije BiH Muhamed Ibrahimovi}, s. r. Na temelju ~lanka IV.B.7.a)(IV) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, donosim UKAZ O PROGLA[ENJU ZAKONA O ZA[TITI OKOLI[A Progla{ava se Zakon o za{titi okoli{a koji je donio Parlament Federacije BiH na sjednici Predstavni~kog doma odr`anoj 25. travnja 2003. godine i na sjednici Doma naroda od 14. svibnja 2003. godine. Broj 01-338/03 8. srpnja 2003. godine Sarajevo Predsjednik Niko Lozan~i}, v. r. ZAKON O ZA[TITI OKOLI[A I - OP]E ODREDBE ^lanak 1. Ciljevi Zakona Ovim zakonom ure|uje se: – o~uvanje, za{tita, obnova i pobolj{anje ekolo{ke kvalitete i kapacitete okoli{a, kao i kvalitete `ivota; – mjere i uvjeti upravljanja, o~uvanja i racionalnog kori{tenja prirodnih resursa; – pravne mjere i institucije o~uvanja, za{tite i pobolj{anja za{tite okoli{a; – financiranje djelatnosti vezanih za okoli{ i dragovoljne mjere i – poslovi i zadaci organa uprave na razli~itim razinama vlasti. Sukladno na~elima suradnje i podjele odgovornosti ovome zakonu je cilj: – smanjeno kori{tenje, sprije~avanje optere}ivanja i zaga|ivanja okoli{a, sprije~avanje naru{avanja, kao i pobolj{anje i obnova o{te}enog okoli{a; – za{tita ljudskog zdravlja i pobolj{anje uvjeta okoli{a za kvalitetu `ivota; – o~uvanje i za{tita prirodnih resursa, racionalno kori{tenje resursa i takav na~in gospodarstva kojime se osigurava obnova resursa; – uskla|enost drugih interesa entiteta sa zahtjevima za za{titom okoli{a; – me|unarodnu suradnju u za{titi okoli{a; – poticanje javnosti i sudjelovanje javnosti u djelatnostima kojima je cilj za{tita okoli{a; – koordiniranje gospodarstva i integriranje socijalnog i ekonomskog razvitka sukladno zahtjevima za{tite okoli{a i – uspostavu i razvitak institucija za za{titu i o~uvanje okoli{a. ^lanak 2. Odredbe ovoga zakona se odnose na: – sve oblike okoli{a (zrak, vodu, tlo, biljni i `ivotinjski svijet, krajolike, izgra|eni okoli{); – sve vidove djelatnosti kojima je svrha kori{tenje i optere}ivanje prirodnih resursa, odnosno, djelovanje na okoli{ koje zna~i opasnost od njegova zaga|ivanja, zaga|uje okoli{ ili imaju izvjestan utjecaj na okoli{ (poput buke, vibracija, radijacije - izuzimaju}i nuklearnu radijaciju i nuklearni otpad, itd.). Ovim zakonom utvr|uju se prava i odgovornosti pravnih i fizi~kih osoba koja obavljaju djelatnosti utvr|ene ovim zakonom. Ovim zakonom utvr|uju se zadaci u podru~ju okoli{a koji proistje~u iz me|unarodnih konvencija, ukoliko se odredbama me|unarodne konvencije ne nala`e druga~ije. ^lanak 3. Pravo na okoli{ Svaka osoba ima pravo na zdrav i ekolo{ki prihvatljiv okoli{ kao temeljno ustavno pravo. Svako ljudsko bi}e ima pravo na `ivot u okoli{u podobnom za zdravlje i obilje, stoga je individualna i kolektivna du`nost za{tititi i pobolj{ati okoli{ za dobrobit sada{njih i budu}ih nara{taja. II - DEFINICIJE ^lanak 4. U smislu ovoga zakona, sljede}i izri~aji zna~e: "najbolje raspolo`ive tehnologije" - naju~inkovitiji i najnapredniji stupanj razvitka djelatnosti i njihova na~ina rada koji ukazuje na prakti~nu pogodnost primjena odre|enih tehnologija (za osiguranje grani~nih vrijednosti emisija) s ciljem sprije~avanja i gdje to nije izvodljivo, smanjenje emisija u okoli{; "promjena u radu"- promjena u prirodi, funkcioniranje ili pro{irenje postrojenja koje bi moglo imati posljedica po okoli{; "opasna supstanca" - podrazumijeva supstancu, mje{avinu supstanci ili preparat utvr|en provedbenim propisom, a koja je prisutna kao tvorivo, proizvod, nusproizvod, talog ili me|uproizvod, uklju~uju}i i one supstance za koje je osnovano o~ekivati da bi mogle nastati u slu~aju nesre}e. "emisija" - izravan ili neizravan ispust supstanci, vibracija, topline, mirisa ili buke koje proizvodi jedan ili vi{e izvora u postrojenju i ispu{ta u zrak, vodu, tlo; "grani~ne vrijednosti emisija" - masa izra`ena u vidu specifi~ nih parametara, koncentracije i/ili razina emisija, koje ne}e biti prekora~ene tijekom odre|enog ili odre|enih vremenskih razdoblja; "okoli{" - sastavnice okoli{a, odre|ene sustave, procese i ustroj okoli{a; "sastavnice okoli{a"- tlo, zrak, voda, biosfera, kao i izgra|eni (umjetni ) okoli{, nastao kao posljedica djelovanja ljudskog ~imbenika i sastavni je dio okoli{a; " ujecaj na okoli{"- promjene u okoli{u nastale kori{tenjem i optere}ivanjem okoli{a; "procjena utjecaja na okoli{"- identificiranje, opis i odgovaraju} a procjena u odnosu na svaki pojedina~an slu~aj, sukladno odredbama ovoga zakona, izravan i neizravan utjecaj nekog projekta na sljede}e elemente i ~imbenike: – ljude, biljni i `ivotinjski svijet; – zemlji{te, vodu, zrak, klimu i krajolike; – materijalna dobra i kulturno naslije|e; – me|udjelovanje ~imbenika navedenih u podto~. 1., 2. i 3.. "informacije o okoli{u"- svaka informacija u pisanom, vizuelnom, audio, elektronskom ili bilo kojem drugom materijalnom izrazu o stanju okoli{a, odnosno o sastavnicama okoli{a; "optere}ivanje okoli{a"- emisija supstanci ili energije u okoli{; "za{tita okoli{a": sve odgovaraju}e djelatnosti i mjere kojima je cilj prevencija od opasnosti {tete ili zaga|ivanja okoli{a, redu- ciranje ili odstranjivanje {tete koja je nastala i povrat na stanje prije izazvane {tete; "standard kvalitete okoli{a" - propisani zahtjevi koji se moraju ispuniti u odre|enome vremenskom razdoblju u odre|enoj sredini ili odre|enome dijelu, kako je propisano ovim Broj 33 - Strana 1608 SLU@BENE NOVINE FEDERACIJE BiH Subota, 19.07.2003. | ||
Okvirni zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 18/03 | 07.07.2003 | obrazovanje,zakon | OKVIRNI ZAKON O OSNOVNOM I SREDNJEM OBRAZOVANJU U BOSNI I HERCEGOVINI I - OPĆE ODREDBE Član 1. Ovim zakonom uređuju se principi predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i odgoja, obrazovanja odraslih i osnivanja i funkcioniranja institucija za pružanje usluga u obrazovanju u Bosni i Hercegovini, kao i dopunska nastava za djecu državljana BiH u inozemstvu. Zakonom se regulira sljedeće: I - Općeodredbe 1. svrha obrazovanja, 2. opći ciljevi obrazovanja, priroda i osnovna polazišta obrazovanja i odgoja. II - Načela u obrazovanju 1. pravo djeteta na obrazovanje, 2. značaj dječijih prava, 3. unapređenje poštivanja ljudskih prava, 4. sloboda kretanja. III - Nivoi obrazovanja IV - Prava i obaveze i roditelji V - Javne i privatne škole VI - Uloga i obaveze škole VII - Autonomija škole VIII - Standardi u obrazovanju IX - Tijela za uspostavu standarda u obrazovanju X - Upravljanje u školama 1. organi upravljanja u školi/školski odbori, 2. direktor škole, 3. vijeće roditelja, 4. vijeća učenika, 5. stručni organi škole. XI - Praćenje i nadzor nad provođenjem ovog zakona XII - Zaštita prava XIII - Prijelazne i završne odredbe Organi vlasti nadležni za organiziranje obrazovnog sistema u Brčko Distriktu BiH, Republici Srpskoj, Federaciji BiH i kantonima, u skladu sa ustavom (u daljem tekstu: nadležne obrazovne vlasti), ustanove koje se prema važećim zakonima u Bosni i Hercegovini registriraju za pružanje usluga u oblasti predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i obrazovanja odraslih (u daljem tekstu: škole), i druge stručne institucije u oblasti obrazovanja, obavezni su primjenjivati i poštivati principe i norme utvrđene ovim zakonom i osigurati obrazovanje pod jednakim uslovima za sve učenike. Principi i standardi utvrđeni ovim zakonom i na osnovu ovog zakona ne mogu se smanjivati. 1. Svrha obrazovanja Član 2. Svrha obrazovanja je da, kroz optimalni intelektualni, fizički, moralni i društveni razvoj pojedinca, u skladu s njegovim mogućnostima i sposobnostima, doprinese stvaranju društva zasnovanog na vladavini zakona i poštivanju ljudskih prava, te doprinese njegovom ekonomskom razvoju koji će osigurati najbolji životni standard za sve građane. 2. Opći ciljevi obrazovanja Član 3. Opći ciljevi obrazovanja proizlaze iz općeprihvaćenih, univerzalnih vrijednosti demokratskog društva, te vlastitih vrijednosnih sistema zasnovanih na specifičnostima nacionalne, historijske, kulturne i vjerske tradicije naroda i nacionalnih manjina koje žive u Bosni i Hercegovini. Opći ciljevi obrazovanja su: a) omogućavanje pristupa znanju kao osnovi za razumijevanje sebe, drugoga i svijeta u kojem se živi; b) osiguravanje optimalnog razvoja za svaku osobu, uključujući i one s posebnim potrebama, u skladu s njihovim uzrastom, mogućnostima i mentalnim i fizičkim sposobnostima; c) promocija poštivanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, i priprema svake osobe za život u društvu koje poštuje principe demokratije i vladavine zakona; d) razvijanje svijesti o pripadnosti državi Bosni i Hercegovini, vlastitom kulturnom identitetu, jeziku i tradiciji, na način primjeren civilizacijskim tekovinama, upoznajući i uvažavajući druge i drugačije, poštujući različitosti i njegujući međusobno razumijevanje, toleranciju i solidarnost među svim ljudima, narodima i zajednicama u Bosni i Hercegovini i svijetu; e) osiguranje jednakih mogućnosti za obrazovanje i mogućnost izbora na svim nivoima obrazovanja, bez obzira na spol, rasu, nacionalnu pripadnost, socijalno i kulturno porijeklo i status, porodični status, vjeroispovijest, psihofizičke i druge lične osobine; f) postizanje kvalitetnog obrazovanja za građane; g) postizanje standarda znanja koji se mogu komparirati na međunarodnom, odnosno evropskom nivou, koji osiguravaju uključivanje i nastavak školovanja u evropskom obrazovnom sistemu; h) podsticanje cjeloživotnog učenja; i) promocija ekonomskog razvoja; j) uključivanje u proces evropskih integracija. II - NAČELA U OBRAZOVANJU 1. Pravo djeteta na obrazovanje Član 4. Svako dijete ima jednako pravo pristupa i jednake mogućnosti učešća u odgovarajućem obrazovanju, bez diskriminacije na bilo kojoj osnovi. Jednak pristup i jednake mogućnosti podrazumijevaju osiguranje jednakih uslova i prilika za sve, za početak i nastavak daljeg obrazovanja. Odgovarajuće obrazovanje podrazumijeva obrazovanje koje u skladu s utvrđenim standardima osigurava djetetu da na najbolji način razvije svoje urođene i potencijalne umne, fizičke i moralne sposobnosti, na svim nivoima obrazovanja. 2. Značaj dječijih prava Član 5. Prava djeteta koja se odnose na obrazovanje, ispravna briga za dobrobit njegovog fizičkog i mentalnog zdravlja i sigurnosti, u školama i na svim mjestima gdje se obrazuje, imaju prvenstvo nad svim drugim pravima. U slučaju sukoba prava, prednost se daje onom pravu, tumačenju ili djelovanju, koje će najviše koristiti interesu djeteta. 3. Unapređenje poštivanja ljudskih prava Član 6. Škola ima odgovornost da, u vlastitoj i u sredini u kojoj djeluje, doprinese stvaranju takve kulture koja poštuje ljudska prava i osnovne slobode svih građana, kako je to utemeljeno Ustavom i ostalim međunarodnim dokumentima iz oblasti ljudskih prava koje je potpisala Bosna i Hercegovina. Član 7. Jezici konstitutivnih naroda Bosne i Hercegovine upotrebljavat će se u svim školama, u skladu sa Ustavom Bosne i Hercegovine. Svi učenici će u školama izučavati pisma koja su u službenoj upotrebi u Bosni i Hercegovini. Član 8. Jezik i kultura svake značajnije manjine koja živi u Bosni i Hercegovini poštivat će se i uklapati u školu u najvećoj mjeri u kojoj je to izvodivo, u skladu s Okvirnom konvencijom o zaštiti prava nacionalnih manjina. Član 9. Škola će unapređivati i štititi vjerske slobode, toleranciju i kulturu dijaloga. Imajući na umu različitost ubjeđenja/vjerovanja u BiH, učenici će pohađati časove vjeronauke samo ako su u skladu s njihovim ubjeđenjem ili ubjeđenjima njihovih roditelja. Škola ne može preduzimati bilo kakve mjere i aktivnosti kojima bi se ograničavala sloboda izražavanja sopstvenih i upoznavanja drugih i drugačijih vjerskih uvjerenja. Učenici koji ne žele pohađati vjeronauku neće ni na koji način biti dovedeni u nepovoljan položaj u odnosu na druge učenike. Član 10. U nastavnim i drugim aktivnostima u školi se ne mogu upotrebljavati ili izlagati didaktički i drugi materijali, niti davati izjave od strane nastavnika i drugog školskog osoblja, koji bi se opravdano mogli smatrati uvredljivim za jezik, kulturu i religiju učenika koji pripadaju bilo kojoj nacionalnoj, etničkoj grupi ili religiji. U nadležnosti je entitetskih, kantonalnih i obrazovnih vlasti Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine osnivanje organa koji će vršiti nadgledanje u vezi s povredama koje mogu nastati u školama kršenjem principa navedenog u prethodnom stavu. Organi i tijela iz stava 2. ovog člana donose obavezujuće odluke i preporuke. Sastav, način rada i druga pitanja od značaja za rad ovih tijela uređuju se aktom o njihovom osnivanju. 4. Sloboda kretanja Član 11. U procesu uspostave i organizacije obaveznog obrazovnog sistema i procesa u Bosni i Hercegovini, nadležne obrazovne vlasti obavezne su osigurati uslove za nesmetano i slobodno kretanje roditelja, učenika i nastavnika, u smislu poštivanja njihovih prava na izbor prebivališta i zapošljavanje. Član 12. Sve javne osnovne škole imaju upisno područje. Svi učenici u dobi obaveznog pohađanja nastave upisuju se u školu u upisnom području u kojem su nastanjeni. Pohađanje određene škole je obavezno, osim ako učenik ne pohađa privatnu školu ili je izuzet od pohađanja škole kao što je to predviđeno ovim zakonom. Na zahtjev roditelja djeteta, nadležno ministarstvo može, u iznimnim slučajevima, dijete izuzeti od obaveze pohađanja određene škole iz ovog člana, ako je to potrebno da bi se zaštitila prava djeteta i ako se nađe da je to najbolje u interesu djeteta. Nadležno ministarstvo može izdati smjernice za odlučivanje po zahtjevima iz prethodnog stava, imajući u vidu da su smjernice u skladu s principima i pravima utvrđenim ovim zakonom. Učenici po završetku osnovnog obrazovanja imaju pravo konkurirati za prijem u bilo koju srednju školu u Bosni i Hercegovini. Upis u ove škole zasnivat će se na uslovima jednakopravnog natjecanja. Škole su dužne osigurati svu moguću pomoć roditeljima i učenicima i, u skladu s važećom regulativom, osigurati neophodne uslove za ostvarivanje ovih prava, naročito kada se radi o izbjeglicama, raseljenim osobama ili povratnicima. Član 13. Svjedočanstva i diplome o završenom obrazovanju, stečene po važećem nastavnom planu i programu i izdate od verificiranih obrazovnih ustanova, imaju jednak status na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine. Vrijeme obrazovanja u odgovarajućem obrazovnom programu, koje nije okončano dodjelom svjedočanstva ili diplome, priznaje se, bez uslovljavanja, za dalji nastavak i završetak obrazovanja u tom istom programu na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine. Učeniku koji prelazi iz jednog obrazovnog programa u drugi, u okviru iste struke, vrijeme obrazovanja u prethodnom obrazovnom programu priznaje se za dalji nastavak obrazovanja na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine, u skladu s nastavnim planom i programom i drugim uslovima utvrđenim važećim propisima. Učenik se upisuje u naredni razred, a škola je dužna da mu omogući polaganje eventualne razlike predmeta najkasnije do 15. aprila tekuće godine. Član 14. Javne isprave o obrazovnim i profesionalnim kvalifikacijama nastavnika imaju jednaku važnost u Bosni i Hercegovini. Stečene kvalifikacije nastavnika priznaju se u skladu s utvrđenim stučnim i profesionalnim standardima za izvođenje nastave na pojedinim nivoima obrazovanja. III - NIVOI OBRAZOVANJA Član 15. Predškolsko obrazovanje ustanovljava se kao dio ukupne brige društva za poboljšanje kvaliteta življenja i razvoja djece u ranom djetinjstvu. Predškolsko obrazovanje čini sastavni dio obrazovnog sistema. Predškolsko obrazovanje regulirat će se zakonima entiteta, kantona i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, u skladu s principima i standardima definiranim ovim zakonom. Član 16. Osnovno obrazovanje obavezno je za svu djecu. Obavezno obrazovanje počinje u kalendarskoj godini u kojoj dijete do 1. aprila navršava šest godina života i traje bez prekida tokom perioda koji ne može biti kraći od osam godina. Nadležne obrazovne vlasti i škole u Bosni i Hercegovini obavezne su, najkasnije do juna 2004. godine, stvoriti sve potrebne uslove za normalno otpočinjanje osnovne škole u trajanju od devet godina. Nadležne obrazovne vlasti, na inicijativu ili uz saglasnost roditelja i uz konsultacije s drugim stručnim i nadležnim institucijama, mogu dozvoliti jednu godinu ranijeg ili odgođenog početka obaveznog obrazovanja, ukoliko je to u najboljem interesu djeteta. Obavezno obrazovanje je besplatno. Besplatno osnovno obrazovanje osigurava se svoj djeci. Dijete u smislu ovog zakona je svaka osoba do navršene osamnaeste godine života. Član 17. Srednjoškolsko obrazovanje je svima dostupno, u skladu s postignutim uspjehom u osnovnoj školi, ličnim interesom i sposobnostima. Srednjoškolsko obrazovanje u javnim ustanovama je besplatno u skladu sa zakonom. Član 18. Tokom perioda obaveznog obrazovanja, nadležni organi vlasti preduzimaju sve neophodne mjere kako bi učenicima osigurali uslove za slobodan pristup i učešće u obrazovanju, naročito u pogledu osiguranja pristupa besplatnim udžbenicima, priručnicima i drugom didaktičkom materijalu. Član 19. Djeca i mladi s posebnim obrazovnim potrebama stiču obrazovanje u redovnim školama i prema programima prilagođenim njihovim individualnim potrebama. Individualni program, prilagođen njihovim mogućnostima i sposobnostima, izradit će se za svakog učenika, uz obavezno određivanje defektološkog i logopedskog statusa. Djeca i mladi sa ozbiljnim smetnjama i poteškoćama u razvoju mogu se djelimično ili u cjelini obrazovati u specijalnim odgojno-obrazovnim ustanovama, u slučajevima kad je nemoguće pružiti odgovarajuće obrazovanje u redovnim školama. Kategorije, postupak identifikacije, planiranje i način rada, profil, obuka i profesionalni razvoj stručnog kadra za rad s djecom i mladima s posebnim potrebama i druga pitanja, bliže se uređuju propisima entiteta, kantona i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, u skladu s principima i standardima utvrđenim ovim zakonom. Član 20. Obrazovanje odraslih organizira se u određenim predmetima, te za njihov profesionalni i lični razvoj. Obrazovanje odraslih uključuje profesionalnu obuku, dokvalifikacije, prekvalifikacije i druge aktivnosti koje osiguravaju cjeloživotno učenje. Obrazovanje odraslih detaljnije će biti regulirano zakonima entiteta, kantona i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, u skladu s principima i standardima definiranim ovim zakonom. Član 21. Radi sticanja novih znanja, usavršavanja i profesionalnog razvoja, nastavni kadar, pedagozi, psiholozi, defektolozi, logopedi i direktori škola obuhvaćeni su obaveznim programima obuke, usavršavanja i provjere. Takve programe ustanovit će obrazovne vlasti u entitetu, kantonima i Brčko Distriktu Bosne i Hercegovine, u skladu s principima i standardima definiranim ovim zakonom. IV - PRAVA I OBAVEZE RODITELJA Član 22. Roditelji, staratelji i usvojioci (u daljem tekstu: roditelji) osnovni su vaspitači svoje djece. Prava i obaveze, koja proističu iz te uloge, roditelji ostvaruju u skladu s ovim zakonom i ostalim važećim propisima. Član 23. Roditelji imaju pravo i obavezu starati se o obrazovanju svoje djece. Pravo je roditelja da, u skladu s njihovim uvjerenjima o tome šta je u najboljem interesu njihove djece, koliko je to dostupno, odaberu vrstu obrazovanja koju će njihova djeca sticati, pod uslovom da je takvim izborom ostvareno pravo djeteta na odgovarajuće obrazovanje. Član 24. U ostvarivanju svojih prava, roditelji ne mogu ograničiti prava svoje djece da imaju pristup i uživaju korist od obrazovanja primjerenog njihovom uzrastu i sposobnostima. Član 25. Svoje pravo na izbor obrazovanja djece roditelji ne mogu ostvarivati na način kojim se promoviraju predrasude na rasnoj, spolnoj, nacionalnoj, jezičkoj, vjerskoj i svakoj drugoj osnovi, kao i na način protivan ovom zakonu. Član 26. Roditelji imaju pravo odabrati da svoju djecu obrazuju u javnoj ili privatnoj školi. Privatne škole, u pogledu uslova i procedura, osiguravaju jednake mogućnosti za upis svim kandidatima. Nadležne obrazovne vlasti obavezne su osigurati mehanizme kontrole rada i pedagoškog praćenja i procjene obrazovnih standarda koji se primjenjuju u privatnoj školi kako bi se osiguralo da dijete dobije odgovarajuće obrazovanje. Član 27. Roditelji su obavezni svojoj djeci osigurati redovno pohađanje škole tokom perioda obaveznog školovanja. U slučaju nemara i neodgovornog odnosa prema ovoj obavezi, roditelji podliježu sankcijama u skladu sa zakonom. Roditelji, također, imaju pravo i obavezu, prema prilikama i svojim mogućnostima, podsticati dalje obrazovanje svoje djece. Član 28. Pravo i obaveza roditelja je redovno informiranje, konsultiranje i praćenje obrazovnog napretka svoje djece, kao i pravo da prate i vrednuju rad direktora, nastavnik� i drugog školskog osoblja, te kvalitet rada škole u cjelini. Roditelji imaju pravo i obavezu, u interesu svoje djece i putem svojih predstavnika u školskim organima i tijelima i putem svojih asocijacija, na svim nivoima odlučivanja, učestvovati u odlučivanju o pitanjima od značaja za rad škole i funkcioniranje obrazovnog sistema uopće. V - JAVNE I PRIVATNE ŠKOLE Član 29. Javne i privatne škole obavljaju djelatnost redovnog obrazovanja u skladu s propisanim planovima i programima obrazovnih vlasti. Javne škole osnivaju nadležni organi vlasti, u skladu s principima i standardima utvrđenim ovim zakonom i ostalim uslovima i kriterijima utvrđenim propisima u oblasti obrazovanja. Član 30. Privatnu školu mogu osnovati domaće i strane fizičke i pravne osobe, u skladu s principima i standardima utvrđenim ovim zakonom i ostalim uslovima i kriterijima utvrđenim u propisima u oblasti obrazovanja. Član 31. Privatna škola može početi s radom po dobivanju saglasnosti nadležnih obrazovnih vlasti za primjenu odgovarajućeg plana i programa, kada, u skladu s važećim propisima, osigura i druge standarde i uslove koji garantiraju da će učenici dobiti odgovarajuće obrazovanje, njegu i sigurnost, u skladu sa specifičnostima datih privatnih škola u koje spadaju i vjerske škole. Samo međunarodne privatne škole mogu imati nastavne planove i programe koji u potpunosti ne pokrivaju zajedničko jezgro nastavnih planova i programa. Član 32. Privatna škola ne može se osnovati u svrhu promoviranja rasnih, nacionalnih, vjerskih, spolnih i drugih predrasuda, niti svoje funkcije smije vršiti na način protivan zakonu, odnosno na način kojim se navedene predrasude promoviraju. Član 33. S ciljem organiziranja dopunske nastave iz grupe tzv. ''nacionalnih predmeta'' za učenike osnovnih i srednjih škola - državljane BiH u inozemstvu, nadležna ministarstva BiH inicirat će potpisivanje posebnih sporazuma sa svim državama u kojima za BiH postoji takav interes. Finansijska sredstva za troškove nastavnog osoblja, ukoliko iz domicilnih propisa ne proizilazi da padaju na teret zemalja prijema, planirat će se u budžetu institucija BiH. Nastavni plan i program za predmete dopunske nastave, na osnovu zajedničkih jezgri iz člana 42. ovog zakona, utvrđuje posebna komisija koju imenuje Vijeće ministara, u saradnji s Agencijom za nastavne planove i programe. VI - ULOGA I OBAVEZE ŠKOLE Član 34. U školi se podučavaju učenici i redovno se prati i vrši procjena njihovog obrazovnog napretka, kako bi se osiguralo potrebno obrazovanje koje odgovara njihovim potrebama i mogućnostima. Škola svoju ulogu i obaveze ostvaruje u okruženju koje razvija motivaciju za sticanje znanja, koje poštuje i podržava individualnost svakog učenika, kao i njegov kulturni i nacionalni identitet, jezik i vjeroispovijest, koje je sigurno i u kojem ne postoji bilo kakav oblik zastrašivanja, zlostavljanja, fizičkog kažnjavanja, vrijeđanja, ponižavanja ili degradiranja ili štete po zdravlje, uključujući i štetu izazvanu pušenjem ili upotrebom drugih opojnih i zakonom zabranjenih sredstava. Član 35. Škola ne smije vršiti diskriminaciju u pristupu djece obrazovanju ili njihovom učešću u obrazovnom procesu, na osnovu rase, boje, spola, jezika, religije, političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog ili socijalnog porijekla, na osnovu toga što su djeca s posebnim potrebama, ili na bilo kojoj drugoj osnovi. U smislu stava 1. ovog člana, nadležni organi vlasti i institucije, zajedno sa školama, posebno su odgovorni za osiguranje funkcionalnog smještaja i prateće infrastrukture za nesmetan pristup i učešće u obrazovnom procesu djeci s posebnim potrebama, mladima i odraslima. Član 36. Škola promovira jednake šanse za sve svoje učenike, nastavnike i ostale zaposlenike, uvažavajući i promovirajući istovremeno i pravo na različitosti među njima. U tom cilju nadležne obrazovne vlasti i škola utvrđuju i provode vlastite programe koji podržavaju i njeguju različite kulture, jezike i vjeroispovijesti svojih učenika i zaposlenika. Član 37. Škola promovira i razvija stalno i dinamično partnerstvo škole, roditelja i sredine u kojoj žive, u svim pitanjima od značaja za ostvarivanje funkcije škole i interesa i potreba učenika. Škola, roditelji, djeca i lokalna sredina naročito promoviraju i provode programe zajedničkog i organiziranog djelovanja i saradnje u borbi protiv zlostavljanja i zloupotrebe djece i mladih, borbi protiv droge, alkoholizma i drugih toksikomanija, pušenja i maloljetničke delikvencije, te svih drugih pojava koje ugrožavaju zdravlje i život učenika. Član 38. Pitanja funkcija i aktivnosti škole, njene organizacije, načina rada i kućnog reda u školi bliže se uređuju općim aktima škole, u skladu s važećim propisima, izrađenim uz konsultacije sa učenicima, roditeljima i nastavnicima. Član 39. Rad škole je javan. Nadzor nad radom škole ostvaruje se u skladu s važećim propisima. VII - AUTONOMIJA ŠKOLE Član 40. U školama je zabranjeno djelovanje političkih stranaka i njihovih podmladaka. Član 41. Škola uživa odgovarajući stepen autonomije, u skladu s važećim propisima, a naročito u pogledu zapošljavanja nastavnog, stručnog i drugog kadra, te slobode rada nastavnika. Škola poštuje slobodu nastavnika da izvode nastavu na način koji smatraju odgovarajućim, pri čemu škola mora voditi računa o standardima i održivosti postojećih i primjeni novih oblika i metoda u nastavnom procesu. Škola pruža nastavnicima optimalnu podršku pri ostvarivanju profesionalnih standarda u izvođenju nastave. VIII - STANDARDI U OBRAZOVANJU Član 42. U svim javnim i privatnim školama u Bosni i Hercegovini uspostavit će se i primjenjivati zajedničko jezgro nastavnih planova i programa. Član 43. Zajedničko jezgro nastavnih planova i programa sastoji se od nastavnih planova i programa sa što je moguće širom zajedničkom jezgrom za sve predmete osnovnog i općeg srednjeg obrazovanja. Zajedničko jezgro nastavnih planova i programa izrađuje posebano ad hoc privremeno tijelo. Članove ovog tijela imenuju ministri obrazovanja entiteta, kantona i Brčko Distrikta BiH, a jednog člana imenuje ministar civilnih poslova. Na prijedlog privremenog tijela iz prethodnog stava, sporazum o zajedničkom jezgru nastavnih planova i programa usvajaju i potpisuju ministri obrazovanja entiteta, ministri obrazovanja svih kantona iz Federacije Bosne i Hercegovine, te predstavnik Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine. Zajedničko jezgro nastavnih programa i planova će: a) osigurati da se kroz vaspitno-obrazovni proces razvija pozitivan odnos i osjećaj pripadnosti državi Bosni i Hercegovini; b) garantirati i osigurati kvalitetno obrazovanje za svu djecu i dostizanje zadovoljavajućeg standarda znanja, vještina i sposobnosti; c) osigurati dosljednost kvaliteta standarda obrazovanja u svim školama i na svim nivoima obrazovanja; d) osigurati zadovoljavajuću usklađenost nastavnih planova i programa, kao i njihovu prilagodljivost, u skladu sa specifičnim potrebama škole i lokalne zajednice; e) osigurati primjenu nastavnih planova i programa koji odgovaraju razvojnim potrebama djece na koju se odnose, te njihovom uzrastu i posebnim interesima sa akcentom na promociju zdravog načina života kao najvećeg interesa učenika, roditelja, nastavnog osoblja i društva; f) osigurati slobodu kretanja i jednak pristup obrazovanju; g) garantirati ekonomičnost i efikasnost u finansiranju i radu škole. Član 44. Velika većina pedagoških aktivnosti u školi sastojat će se od predmeta i nastavnih programa i planova predviđenih zajedničkim jezgrama nastavnih programa i planova. U okviru zajedničkog jezgra nastavnih programa i planova, javne i privatne škole imaju slobodu kreiranja i realizacije nastavnih sadržaja po svom izboru, u skladu sa čl. 3., 7., 8., 10., 34., 36. i članom 41. ovog zakona. Član 45. Nadležne obrazovne vlasti utvrđuju i ostale standarde i normative u obrazovanju, u pogledu: a) prostora, opreme i nastavnih sredstava u školama, b) vremena za školske i nastavne aktivnosti, c) udžbenika i drugog didaktičkog materijala, d) obrazovnog procesa, e) obrazovnih i profesionalnih kompetencija nastavnika, f) ocjenjivanja učenika, g) normativa o obimu rada (nastavna norma i radna norma za sve uposlene u školi), normativa o uslovima rada (broj učenika u razredu i vaspitnoj grupi u nastavnim i vannastavnim aktivnostima). Standardima i normativima u obrazovanju osigurava se dosljedna i efikasna primjena zajedničkih jezgara nastavnih programa i planova u svim školama u Bosni i Hercegovini. IX - TIJELA ZA USPOSTAVU STANDARDA U OBRAZOVANJU Član 46. Tijela za uspostavu standarda u obrazovanju u Bosni i Hercegovini su: Agencija za standarde i ocjenjivanje u obrazovanju osnovana međuentiteskim sporazumom 2000. godine, Agencija za nastavne programe i planove, postojeće stručne ustanove entiteta i kantona, Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, kao i druga stalna i povremena stručna tijela. Član 47. Agencija za standarde i ocjenjivanje ustanovljuje standarde uspjeha učenika i ocjenjivanja postignutih rezultata; provodi istraživanja u cilju ocjenjivanja razvoja i objavljuje rezultate istraživanja; daje savjete nadležnim obrazovnim vlastima u pitanjima propisanih standarda i njihove primjene; ustanovljuje i vodi mehanizme izvještavanja o stanju u školama na teritoriji Bosne i Hercegovine; uspostavlja kontakte s tijelima koja imaju slične funkcije u drugim zemljama, sa ciljem da propisani standardi ne budu ispod nivoa standarda koji se primjenjuju u tim zemljama; pruža pomoć pri priznavanju domaćih svjedočanstava i diploma u drugim zemljama; provodi druge aktivnosti u vezi s primjenom standarda. Član 48. Agencija za nastavne planove i programe je nezavisno stručno tijelo zaduženo za implementaciju zajedničkog jezgra nastavnih planova i programa na svim nivoima obrazovanja, koje tretira ovaj zakon. Zajedničko jezgro nastavnih programa i planova objavljuje se u svim službenim glasilima u Bosni i Hercegovini. Agencija za nastavne planove i programe odgovorna je za implementaciju, praćenje, evaluaciju, usavršavanje i razvoj zajedničkog jezgra za nastavne programe i planove, u skladu sa standardima utvrđenim ovim zakonom i standardima u državama obuhvaćenim evropskim integracijama. Agencija za nastavne planove i programe radit će u saradnji s Agencijom za standarde i ocjenjivanje. Član 49. Sporazumom između vlada entiteta, kantona i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine regulirat će se pitanja organizacije, nadležnosti, načina rada, finansiranja, sjedišta i druga pitanja u vezi s radom tijela osnovanih u skladu sa članom 45. ovog zakona. X - UPRAVLJANJE OBRAZOVNIM SISTEMOM U ŠKOLAMA Član 50. Zakonima u oblasti obrazovanja i drugim propisima entiteta, kantona i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine detaljnije se uređuju pitanja osnivanja, organiziranja i nadležnosti organa, tijela i procedura za upravljanje obrazovnim sistemom. Zakonima iz stava 1. ovog člana uređuju se nadležnosti i odgovornosti za upravljanje obrazovnim sistemom, posebno u pogledu: finansiranja obrazovanja, odnosa škole i obrazovnih vlasti, odnosa obrazovnih vlasti i škola prema društvenoj zajednici, partnerstva svih subjekata u obrazovanju, školskog menadžmenta i svih drugih pitanja od značaja za efikasno upravljanje obrazovnim sistemom. 1. Školski organi i tijela Član 51. Svaka škola ima školski odbor. Školski odbor odgovoran je za utvrđivanje i provođenje politike škole, generalno rukovođenje radom škole i efikasno korištenje kadrovskih i materijalnih resursa. Članovi školskog odbora biraju se iz reda osoblja škole, osnivača škole, lokalne zajednice i roditelja, u skladu sa zakonom propisanom procedurom, a po principu ravnopravne zastupljenosti predstavnika navedenih struktura. Sastav upravnog školskog odbora mora odražavati nacionalnu strukturu učenika i roditelja, školskog osoblja i lokalne zajednice, onako kako ona u datom trenutku izgleda u principu prema popisu stanovništva u BiH 1991. godine. Vršenje dužnosti člana školskog odbora je dobrovoljno i bez naknade. 2. Direktor škole Član 52. Direktora javne škole imenuje školski odbor, po proceduri koja se bliže uređuje zakonima entiteta, kantona, Brčko Distrikta BiH i općim aktima škole. Direktor je odgovoran za svakodnevno rukovođenje školom i za vođenje pedagoških aktivnosti škole. 3. Vijeće roditelja Član 53. Roditelji učenika imaju pravo, a škola obavezu, pomoći roditeljima da osnuju vijeće roditelja, čije članove biraju roditelji učenika. Način i procedura osnivanja i rada vijeća roditelja utvrđuje se općim aktima škole. Vijeće roditelja: a) promovira interese škole u zajednici na čijem području se škola nalazi, b) predstavlja stavove roditelja učenika školskom odboru, c) podstiče angažman roditelja u radu škole, d) informira školski odbor o svojim stavovima kada ocijeni da je to potrebno, ili po zahtjevu školskog odbora, o svakom pitanju koje se odosi na rad i upravljanje školom, e) učestvuje u izradi i realizaciji odgovarajućih projekata kojima se potiče i unapređuje obrazovni rad u školi i f) kandiduje i bira predstavnike roditelja u školski odbor. 4. Vijeće učenika Član 54. Uzimajući u obzir dob učenika koji pohađaju školu, škola im pomaže da osnuju vijeće učenika, čija je funkcija da: a) promovira interese škole u zajednici na čijoj lokaciji se škola nalazi, b) predstavlja stavove učenika školskom odboru škole, c) podstiče angažman učenika u radu škole i d) informira školski odbor o svojim stavovima kad ocijeni da je to potrebno, ili po zahtjevu školskog odbora, o svakom pitanju koje se odnosi na rad i upravljanje školom. Način i procedura osnivanja i rada vijeća učenika utvrđuje se općim aktima škole. 5. Stručni organi škole Član 55. Škola ima stručne organe: nastavničko vijeće, odjeljensko vijeće i stručni aktiv. Ovlaštenja, sastav i način rada stručnih organa škole bliže se uređuju zakonima iz oblasti obrazovanja na nivou entiteta, kantona, Brčko Distrikta BiH i općim aktima škole. XI - PRAĆENJE I NADZOR NAD PROVOĐENJEM OVOG ZAKONA Član 56. Nadzor nad primjenom ovog zakona vršit će Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine. Nadležne obrazovne vlasti odgovorne su za provođenje kao i za praćenje i nadzor ovog zakona, svaka u okviru svoje nadležnosti. XII - ZAŠTITA PRAVA Član 57. Prijave za kršenje principa definiranih ovim zakonom mogu se podnijeti nadležnoj obrazovnoj instituciji ili inspekciji nadležnoj za područje obrazovanja, koja će putem rješenja utvrditi opravdanost takvog kršenja i naložiti njegovo otklanjanje. Ako rješenje ne bude doneseno u roku od 30 dana od datuma podnošenja prijave, ili ako stranka ne bude zadovoljna rješenjem, ona može podnijeti pritužbu nadležnom ministarstvu, koje je obavezno pritužbu riješiti u roku od 30 dana. Nezadovoljna stranka može pokrenuti postupak pred nadležnim sudom. Član 58. Protiv osobe koja se ponaša suprotno ovom zakonu disciplinski postupak može pokrenuti škola, nadležna inspekcija ili resorno ministarstvo. U slučaju sumnje da je izvršeno krivično djelo, škola, nadležna inspekcija ili resorno ministarstvo obavijestit će odgovarajući organ krivičnog gonjenja. XIII - PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 59. Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine preduzet će korake ka zaključivanju sporazuma iz člana 48., odmah nakon stupanja na snagu ovog zakona. Postupak zaključivanja sporazuma provodi se najkasnije u roku od tri mjeseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Svi zakoni u entitetima, kantonima i Brčko Distriktu BiH, kao i drugi odgovarajući propisi iz oblasti obrazovanja uskladit će se s odredbama ovog zakona, najkasnije u roku od šest mjeseci po stupanju na snagu ovog zakona. Kako bi se postigao odgovarajući kvalitet obrazovanja i standarda znanja, te njihove uporedivosti na domaćem i međunarodnom planu, nadležne obrazovne vlasti dužne su osigurati da se do početka 2003./2004. godine nastava u svim školama u Bosni i Hercegovini realizira na osnovu zajedničkih jezgara nastavnih planova i programa kako je to utvrđeno ovim zakonom. Do donošenja posebnog zakona, principi utvrđeni ovim zakonom primjenjivat će se i na škole srednjeg usmjerenog obrazovanja. Član 60. Ako u rokovima utvrđenim ovim zakonom ne bude ispunjena bilo koja propisana obaveza, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine donijet će obavezujuće privremene mjere. Privremene mjere primjenjivat će se do ispunjenja obaveza propisanih ovim zakonom. Član 61. Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u ''Službenom glasniku BiH''. | ||
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o međunarodnom i međuentiteskom cestovnom prevozu BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 14/03 | 29.05.2003 | SG BiH 01/02 | cestovni prevoz,prevoz | ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ME\UNARODNOM I ME\UENTITETSKOM CESTOVNOM PRIJEVOZU ^lan 1. U Zakonu o me|unarodnom i me|uentitetskom cestovnom prijevozu ("Slu`beni glasnik BiH", broj 1/02), u ~lanu 3. iza rije~i "licencu", rije~i: "za obavljanje entitetskog prijevoza" bri{u se. ^lan 2. U ~lanu 5. stav 2. rije~i: "civilnih poslova i komunikacija" zamjenjuju se rije~ima: "komunikacija i prometa" a rije~i: "na osnovu licence koju izdaje ministarstvo entiteta" bri{u se. U stavu 4. rije~i: "ministar entiteta, koji mora biti usagla{en sa pravilnikom koji propisuje" bri{u se. ^lan 3. U ~lanu 10. stav 3. ta~ka 5. bri{e se, a postoje}a ta~ka 6. postaje ta~ka 5. ^etvrtak, 29. maja 2003. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 14 - Strana 295 ^lan 4. U ~lanu 13. stav 3. rije~i: "sadr`aju saglasnosti iz ~lana 10. stav 4. ta~ka 5." bri{u se. ^lan 5. U ~lanu 21. stav 1. mijenja se i glasi: "Me|uentitetski linijski prijevoz putnika obavlja se prema redu vo`nje koji, na zahtjev prijevoznika, odobrava nadle`no ministarstvo." Stav 2. ta~ka 4. bri{e se, a postoje}a ta~ka 5. postaje ta~ka 4. Stav 4. mijenja se i glasi: "Bli`e odredbe o postupku uskla|ivanja i registriranja redova vo`nje pravilnikom propisuje ministar." ^lan 6. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH". | |
Zakon o nadzoru kvaliteta određenih proizvoda pri uvozu i izvozu BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 13/03 | 19.05.2003 | kvalitet,uvoz,izvoz | ZAKONO NADZORU KVALITETA ODRE\ENIH PROIZVODAPRI UVOZU I IZVOZU^lan 1.PredmetOvim zakonom ure|uje se sistem nadzora kvalitetaodre|enih proizvoda pri uvozu i izvozu (u daljem tekstu: nadzorkvaliteta),odre|uju nadle`ni organi za utvr|ivanje proizvodakoji pri uvozu i izvozu podlije`u nadzoru kvaliteta i propisujuuslovi i na~in na koji se ti proizvodi mogu uvoziti i stavljati upromet na tr`i{te Bosne i Hercegovine, odnosno izvoziti nainozemno tr`i{te i propisuju kazne za postupanje suprotnoodredbama ovog zakona.^lan 2.SvrhaSvrha dono{enja ovog zakona je:a) za{tita zdravlja ljudi, `ivotinja i bilja;b) spre~avanje uno{enja u zemlju zaraznih bolesti putemproizvoda `ivotinjskog i biljnog porijekla;c) osiguranje po{tivanja me|unarodnih i nacionalnihstandarda i definicija o kvalitetu.^lan 3.Proizvodi koji podlije`u nadzoru kvalitetaVije}e ministara Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu:Vije}e ministara), na prijedlog Ministarstva vanjske trgovine iekonomskih odnosa (u daljem tekstu: Ministarstvo), a naosnovu prethodno pribavljenog mi{ljenja nadle`nih organaentiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu:Br~ko Distrikt), odlukom utvr|uje koji proizvodi pri uvozu iizvozu podlije`u nadzoru kvaliteta prema odredbama ovogzakona.^lan 4.Nadzor kvaliteta1.Nadzorom kvaliteta prema ovom zakonu utvr|uje se da liproizvodi iz uvoza ispunjavaju uslove za stavljanje upromet na tr`i{te Bosne i Hercegovine u skladu sa normamai propisima kojima se ure|uje kvalitet proizvoda u Bosni iHercegovini, kao i da li proizvodi iz uvoza ispunjavajuuslove za stavljanje u promet na tr`i{te Bosne i Hercegovineu skladu s me|unarodnim ugovorima i certifikacijskimshemama koje obavezuju Bosnu i Hercegovinu.2.Nadzorom kvaliteta iz stava 1. ovog ~lana utvr|uje se da liproizvodi iz uvoza:a) odgovaraju kvalitetu i uslovima koji su odre|eninormama Bosne i Hercegovine, ~ija je primjenaobavezna i posebnim propisima kojima se ure|ujekvalitet odre|enih proizvoda za koje je neposredno pricarinjenju potrebno izvr{iti pregled ili ispitivanje;b) su na propisan na~in deklarirani, ozna~eni, obilje`eni iupakovani;c) su popra}eni propisanim ispravama (garantni list,tehni~ko uputstvo, proizvo|a~ka specifikacija, popisovla{tenih servisa, osigurano servisno odr`avanje i sl.);d) imaju propisane isprave, oznake, podatke i znakove onjihovoj uskla|enosti s propisima o kvalitetu proizvodakojima se ure|uje atestiranje, homologiranje, certi-fikacija i sl.3.Odredba stava 1. ovoga ~lana ne odnosi se na:a) proizvode koji odstupaju od propisanog kvaliteta, auvoze se na osnovu posebnog odobrenja nadle`nogtijela dr`avne uprave;b) proizvode koji se uvoze za potrebe Dr`avne grani~neslu`be, ministarstava odbrane entiteta i ministarstavaunutra{njih poslova entiteta i Br~ko Distrikta.^lan 5.Deklariranje i dokumenti koje proizvodi trebaju imati1.Proizvodi, za koje je odre|eno posebnim propisom damoraju biti deklarirani, moraju imati propisanu deklaracijuispisanu na jednom od slu`benih jezika Bosne iHercegovine.2.Proizvodi koji moraju biti snabdjeveni s garantnim listom,tehni~kim uputstvom ili uputstvom za upotrebu proizvoda,popisom ovla{tenih servisa, proizvo|a~kom specifikacijomi sl., moraju imati ove isprave u propisanom sadr`ajuispisane na jednom od slu`benih jezika Bosne iHercegovine.3.Proizvodi za koje nije propisana obaveza deklariranja, apodlije`u nadzoru kvaliteta prema odredbama ovog zakona,moraju na svakom originalnom pakovanju imati ispisanudeklaraciju na jednom od slu`benih jezika Bosne iHercegovine sa sljede}im podacima: naziv proizvoda,naziv, sjedi{te i zemlja proizvo|a~a ili naziv i adresauvoznika, netokoli~inu (obim, masu i sl.) te bitna obilje`jaza kvalitet proizvoda: sastav, na~in upotrebe, skladi{tenje i~uvanje i upozorenja va`na za potro{a~a.Broj 13 - Strana 262SLU@BENI GLASNIK BiHPonedjeljak, 19. maja 2003. ^lan 6.Izvoz1.Nadzorom kvaliteta proizvoda, koji su namijenjeni izvozu,utvr|uje se odgovaraju li ti proizvodi izvoznom kvalitetu.2.Pod izvoznim kvalitetom prema ovom zakonu smatra sekvalitet ugovoren sa stranim kupcem. Ako sa stranimkupcem nije ugovoren izvozni kvalitet, proizvodi koji seizvoze moraju u vezi sa kvalitetom odgovarati propisima zastavljanje u promet na tr`i{te Bosne i Hercegovine.^lan 7.InspekcijaInspekcijske poslove nadzora kvaliteta, prema odredbamaovoga zakona, obavljaju nadle`ni organi entiteta i Br~koDistrikta, a inspekcijski nadzor provode tr`i{ni inspektorinadle`nih organa entiteta i Br~ko Distrikta s pravima iobavezama odre|enim posebnim propisima.^lan 8.Mjesto nadzora1.Nadzor kvaliteta proizvoda koji se uvoze obavlja se umjestu carinjenja, prije carinjenja proizvoda.2.Nadzor kvaliteta proizvoda koji se izvoze obavlja se namjestu utovara tih proizvoda.3.Izuzetno od odredbe st. 1. i 2., Ministarstvo, uz prethodnopribavljeno mi{ljenje nadle`nih organa entiteta i Br~koDistrikta, mo`e propisati da se nadzor kvaliteta pojedinihproizvoda mo`e obavljati i na drugom mjestu.^lan 9.Uvjerenje1.Za proizvode koji u smislu odredbe ~l. 4., 5. i 6., odgovarajukvalitetu, tr`i{ni inspektori izdat }e, na zahtjev uvoznika,odnosno izvoznika uvjerenje. Ako to zahtijeva inozemnikupac, uvjerenje se izdaje i za proizvode koji ne podlije`unadzoru kvaliteta prema ovom zakonu.2.Propis iz stava 1. donosi Vije}e ministara na prijedlogMinistarstva uz prethodno pribavljeno mi{ljenje nadle`nihorgana entiteta i Br~ko Distrikta.^lan 10.Postupak za proizvode koji ne odgovaraju kvalitetu1.Ako se utvrdi da proizvodi ne odgovaraju kvalitetu u skladusa ~l. 4., 5. i 6., tr`i{ni inspektor }e rje{enjem odbiti zahtjevza izdavanje uvjerenja o kvalitetu i nalo`iti vra}anjeproizvoda u inozemstvo.2.Protiv rje{enja iz stava 1. podnosilac zahtjeva mo`e izjaviti`albu nadle`nom organu entiteta i Br~ko Distrikta u roku od8 dana i zahtijevati vr{enje superanalize.3.Ako se tokom superanalize utvrdi da proizvod ne odgovarapropisanom kvalitetu, uvoznik je du`an proizvode iz stava1. vratiti u inozemstvo.4.Proizvode iz st. 1. i 3. uvoznik je du`an vratiti u inozemstvoodmah, a najkasnije u roku od 8 dana od dana prijemarje{enja kojim se odbija zahtjev za izdavanje uvjerenja, adokaz o izvr{enim radnjama iz ovog stava dostavitinadle`nom inspekcijskom organu u roku od 48 sati.^lan 11.Tro{kovi nadzora1.Tro{kove nadzora kvaliteta snosi uvoznik, odnosnoizvoznik.2.Visinu i na~in pla}anja naknade za tro{kove nadzorakvaliteta propisuje Vije}e ministara na prijedlog Minis-tarstva, uz prethodno pribavljeno mi{ljenje nadle`nihorgana entiteta i Br~ko Distrikta.3.Naknada iz stava 2. prihod je bud`eta entiteta i Br~koDistrikta.4.Za proizvode, za koje se prema ovom zakonu, mo`e izdatiuvjerenje samo na osnovu prethodno obavljenog ispitivanjakvaliteta kod stru~ne organizacije, tro{kove ispitivanja snosiuvoznik ili izvoznik, a tro{kove ponovnog ispitivanja pozahtjevu stranke snosi uvoznik ili izvoznik samo ako surezultati ponovnog ispitivanja nepovoljni za uvoznika iliizvoznika.5.Tro{kove ispitivanja iz stava 4. uvoznici, odnosnoizvoznici, pla}aju neposredno stru~noj organizaciji koja jeizvr{ila ispitivanje.^lan 12.Stavljanje u promet1.Zabranjen je uvoz i izvoz proizvoda za koje nije izdatouvjerenje prema ovom zakonu.2.Ako je za izdavanje uvjerenja potrebno prethodno obavitiispitivanje proizvoda kod stru~ne organizacije, carinarnica}e dopustiti uvoz i obaviti carinjenje tog proizvoda bezuvjerenja, na osnovu potvrde tr`i{nog inspektora.3.Uvoznik ne smije proizvode iz stava 2. stavljati u promet natr`i{te Bosne i Hercegovine dok za te proizvode ne pribaviuvjerenje.4.O mjestu uskladi{tenja proizvoda iz stava 2. uvoznik jedu`an pismeno obavijestiti izdavaoca potvrde odmah, anajkasnije u roku od 3 dana od dana uskladi{tenja.^lan 13.Na~in i postupak obavljanja nadzora kvaliteta1.Na~in i postupak obavljanja nadzora kvaliteta, na~in iuslove izdavanja, sadr`aj i obrazac uvjerenja iz ~lana 9. ipotvrde iz ~lana 12. stav 2., obaveze uvoznika i izvoznika uvezi s obavljanjem nadzora kvaliteta, te popis proizvoda, zakoje se uvjerenje mo`e izdati samo na osnovu prethodnoizvr{enog ispitivanja kod stru~ne organizacije za ispitivanjekvaliteta proizvoda, propisat }e Ministarstvo uz prethodnopribavljeno mi{ljenje nadle`nih organa entiteta i Br~koDistrikta.2.Popis proizvoda iz stava 1. odre|uje se u saradnji saInstitutom za standarde, mjeriteljstvo i intelektualnovlasni{tvo Bosne i Hercegovine.3.Vije}e ministara, na prijedlog Ministarstva, i uz prethodnopribavljeno mi{ljenje Instituta za standarde, mjeriteljstvo iintelektualno vlasni{tvo Bosne i Hercegovine, Instituta zaakreditiranje Bosne i Hercegovine i nadle`nih organaentiteta i Br~ko Distrikta, odre|uju stru~ne organizacije zaobavljanjeispitivanjakvalitetaproizvodaodre|enihpropisom iz stava 1.4.Ako se radi o proizvodima ~iji je na~in nadzora kvaliteta upogledu ispitivanja, atestiranja, homologacije, certifikacije isl. ure|en posebnim propisima, Vije}e ministara mo`eodrediti stru~nu organizaciju za obavljanje ispitivanjakvaliteta proizvoda iz stava 3., samo iz reda stru~nihorganizacija ovla{tenih za ispitivanje na osnovu posebnihpropisa.^lan 14.Kazne1.Nov~anom kaznom od 5.000 KM do 20.000 KM kaznit }ese za prekr{aj pravna osoba:a) ako uveze ili izveze proizvod bez uvjerenja ili potvrde(~lan 9. stav 1. i ~lan 12. stav 2.);b) ako ne vrati proizvode bez uvjerenja u inozemstvo(~lan 10. stav 4.);c) ako stavi u promet proizvode bez uvjerenja (~lan 12.stav 3.).2.Za prekr{aj iz stava 1. uz nov~anu kaznu izre}i }e se iza{titna mjera zabrane obavljanja djelatnosti uvoza i izvozaPonedjeljak, 19. maja 2003.SLU@BENI GLASNIK BiHBroj 13 - Strana 263 u trajanju od jedne do tri godine i oduzimanje imovinskekoristi ostvarene izvr{enjem prekr{aja.3.Nov~anom kaznom od 1.000 KM do 4.000 KM kaznit }e seza prekr{aj pravna osoba ako pismeno ne obavijestiizdavaoca potvrde o mjestu uskladi{tenja (~lan 12. stav 4.).4.Za prekr{aj iz stava 1. kaznit }e se i odgovorna osoba upravnoj osobi nov~anom kaznom od 500 KM do 2.000KM.,a za prekr{aj iz stava 3. kaznit }e se i odgovorna osobau pravnoj osobi nov~anom kaznom od 100 KM do 500 KM.5.Nov~anom kaznom od 500 KM do 2.000 KM kaznit }e seza prekr{aj iz stava 1. obrtnik ili trgovac pojedinac uzizricanje za{titnih mjera iz stava 2.6.Postupak za utvr|ivanje prekr{aja iz ovog ~lana provodenadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta.^lan 15.Rok za dono{enje propisa1.Vije}e ministara }e u roku od tri mjeseca od dana stupanjana snagu ovog zakona donijeti propise iz ~lana 3. ~lana 9.stav 2., ~lana 11. stava 2. i ~lana 13. stav 3.2.Ministarstvo }e u roku od tri mjeseca od dana stupanja nasnagu ovog zakona donijeti propise iz ~lana 13. stav 1.^lan 16.Propisi za nadzor kvaliteta iz doma}e proizvodnje1.Nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta du`ni su u rokuod tri mjeseca donijeti propise za kontrolu kvalitetaproizvoda iz doma}e proizvodnje u skladu s odredbamaovog zakona.2.Nadzor kvaliteta iz stava 1. vr{it }e se u skladi{tuproizvo|a~a,odnosno na kraju tehnolo{kog procesa.^lan 17.Stupanje na snaguOvaj zakon stupa na snagu osmog dana od danaobjavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH", a objavit }e se i uslu`benim glasilima entiteta i Br~ko Distrikta Bosne iHercegovine.PS BiH broj 36/'0323. aprila 2003. godineSarajevoPredsjedavaju}iPredstavni~kog domaParlamentarne skup{tine BiH[efik D`aferovi},s.r.Predsjedavaju}iDoma narodaParlamentarne skup{tine BiHVelimir Juki},s.r.122Na osnovu ~lana IV. 4. a) Ustava Bosne i Hercegovine,Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine, na sjedniciPredstavni~kog doma, odr`anoj 22. aprila 2003. godine i nasjednici Doma naroda, odr`anoj 23. aprila 2003.godine, usvojilajeZAKONO IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA OSLOBODNIM ZONAMA U BOSNI I HERCEGOVINI^lan 1.U Zakonu o slobodnim zonama u Bosni i Hercegovini("Slu`beni glasnik BiH", broj 3/'02) mijenjaju se odredbe ~l. 5.,13., 29., 31., i 38. i dodaje se novi ~lan 39.^lan 2.U ~lanu 5. stav 3. se bri{e.^lan 3.U ~lanu 13. stav 1. u petom redu procenat "75%" zamjenjujese procentom "50%"^lan 4.U ~lanu 29. stav 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:"Oprema koja se uvozi u slobodnu zonu namijenjena zaproizvodnju u slobodnoj zoni bit }e izuzeta od pla}anja carina icarinskih obaveza, isklju~uju}i carinsko evidentiranje, ukolikodruga~ije nije predvi|eno odredbama Zakona o carinskojpolitici Bosne i Hercegovine."Stavovi 2., 3. i 4. postaju st. 3., 4. i 5.^lan 5.U ~lanu 31. stav 1. u petom redu procenat "75%" zamjenjujese procentom "50%"^lan 6.U ~lanu 38. stav 2. se bri{e, a dosada{nji stav 3. postaje stav2.PRIJELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE^lan 7.Iza ~lana 38. dodaje se novi ~lan 39. koji glasi:"Na dan stupanja na snagu ovih izmjena i dopuna, period iz~lana 31. stav 1. bit }e produ`en za dodatnih {est mjeseci."Dosada{nji ~lan 39. postaje ~lan 40., a ~lan 40. postaje ~lan41 | ||
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o politici direktnih stranih ulaganja u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 13/03 | 19.05.2003 | SG BiH 22/15, SG BiH 48/10, SG BiH 17/98 | direktna strana ulaganja,ulaganja | ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POLITICI DIREKTNIH STRANIH ULAGANJA U BOSNI I HERCEGOVINI Član 1. U Zakonu o politici direktnih stranih ulaganja u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 17/98) u članu 5. stav (a) mijenja se i glasi: " (a) Strani ulagači u Bosni i Hercegovini moraju registrovati svoja pojedinačna ulaganja kod nadležnog organa Države. U cilju prikupljanja informacija o registrovanim firmama sa stranim ulaganjem, nadležni registracioni sudovi dužni su najmanje jedanput u tri mjeseca, obavijestiti nadležne organe Države i entiteta o takvim registrovanim firmama. U stavu (b) pod (i) riječi: "i Entiteti" se brišu, pod (ii) riječi: "i svakog pojedinačnog Entiteta" se brišu i pod (iii) riječi: "ili odgovarajućeg Entiteta, zavisno od slučaja" se brišu. Stav (c) se briše. Stavovi (d) i (e) postaju st. (c) i (d)." Član 2. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a objavit će se u službenim glasilima entiteta i "Službenom glasniku Brčko Distrikta". | |
Zakon o upravnom postupku BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 29/02 | 10.12.2002 | SG BiH 53/16, SG BiH 41/13, SG BiH 93/09, SG BiH 88/07, SG BiH 12/04 | upravni postupak | Jezik Službena glasila Oglašavanje Izdavaštvo Pretraga Info Kontakti Vijesti Pregled Dokumenata| Broj 29/02 Početna Dokumenti Službeni glasnik BiH Dokumenti pregled Službeni glasnik BiH, broj 29/02 Na osnovu člana IV. 4.a) Ustava BiH, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na sjednici Predstavničkog doma, održanoj 20. juna 2002. godine, i na sjednici Doma naroda, održanoj 25. juna 2002. godine, usvojila je ZAKON O UPRAVNOM POSTUPKU PRVI DIO - OPĆE ODREDBE I - OSNOVNA NAČELA 1. Važenje Zakona Član 1. (1) Ovim zakonom utvrđuju se pravila upravnog postupka po kojima postupaju organi uprave Bosne i Hercegovine kad u upravnim stvarima, neposredno primjenjujući propise, rješavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima građana, pravnih osoba ili drugih stranaka u upravnim stvarima koje su u nadležnosti institucija Bosne i Hercegovine. (2) Po ovom zakonu dužne su postupati javne korporacije i javna preduzeća (društva), ustanove i druge pravne osobe Bosne i Hercegovine, kad u vršenju javnih ovlaštenja (u daljem tekstu: institucije koje imaju javna ovlaštenja) koja su im povjerena zakonom, rješavaju u upravnim stvarima. 2. Poseban postupak Član 2. Pojedina pitanja postupka za određenu upravnu oblast mogu se samo izuzetno, posebnim zakonom, urediti drugačije nego što su uređena ovim zakonom, ako je to nužno za drugačije postupanje u tim pitanjima, s tim da ne mogu biti protivna načelima ovog zakona. 3. Supsidijarna primjena zakona Član 3. U upravnim oblastima za koje je zakonom propisan poseban postupak, postupa se po odredbama tog zakona, s tim da se po odredbama ovog zakona postupa u svim pitanjima koja nisu uređena posebnim zakonom. 4. Načelo zakonitosti Član 4. (1) Organi uprave i institucije koje imaju javna ovlaštenja, kada postupaju u upravnim stvarima, dužni su te stvari rješavati na osnovu zakona i drugih propisa, kao i općih akata institucija koje imaju javna ovlaštenja i koje one donose na osnovu javnih ovlaštenja. (2) U upravnim stvarima u kojima je organ, odnosno institucija koja ima javna ovlaštenja, zakonom ili na zakonu zasnovanom propisu, ovlašten da rješava po slobodnoj ocjeni, rješenje mora biti doneseno u granicama ovlaštenja i u skladu s ciljem s kojim je ovlaštenje dato. (3) Pravila postupka, utvrđena odredbama ovog zakona, važe i za slučajeve u kojima je institucija, koja ima javna ovlaštenja, ovlaštena da u upravnim stvarima rješava po slobodnoj ocjeni. 5. Zaštita prava i sloboda građana i zaštita javnog interesa Član 5. (1) Kad organi uprave i institucije koje imaju javna ovlaštenja vode postupak i rješavaju, dužni su strankama omogućiti da što lakše zaštite i ostvare svoja prava u skladu s Ustavom Bosne i Hercegovine, Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i sloboda i Aneksom 6 Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, vodeći pri tom računa da ostvarivanje njihovih prava ne bude na štetu prava drugih osoba, niti u suprotnosti sa zakonom utvrđenim javnim interesom. (2) Kad službena osoba koja rješava neku upravnu stvar, s obzirom na postojeće činjenično stanje, sazna ili ocijeni da određena stranka ima osnova za ostvarenje nekog prava, upozorit će je na to. (3) Ako se na osnovu zakona strankama nalažu kakve obaveze, prema njima će se primjenjivati one mjere predviđene propisima, koje su za njih povoljnije, ako se takvim mjerama postiže cilj zakona. 6. Načelo transparentnosti Član 6. Organi uprave i institucije koje imaju javna ovlaštenja kad postupaju u upravnim stvarima, dužni su svakoj fizičkoj i pravnoj osobi osigurati pravo pristupa informacijama, u skladu sa Zakonom o slobodi pristupa informacijama u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 29/00). 7. Načelo javnosti Član 7. Postupak pred organima uprave i institucijama koje vrše javna ovlaštenja je javan. Službena osoba, koja vodi postupak, može isključiti javnost, samo u slučajevima kada je to zakonom izričito predviđeno. 8. Načelo efikasnosti Član 8. Kad organi uprave i institucije, koje imaju javna ovlaštenja, rješavaju u upravnim stvarima, dužni su osigurati efikasno ostvarivanje prava i interesa građana, preduzeća (društava), ustanova i drugih pravnih osoba, što obuhvata dobru organizaciju na izvršavanju poslova od organa, koja osigurava brzo, potpuno i kvalitetno rješavanje upravnih stvari u upravnom postupku, uz svestrano razmatranje tih stvari. 9. Načelo materijalne istine Član 9. U postupku se mora utvrditi pravo stanje stvari, i u tom cilju moraju se potpuno i pravilno utvrditi sve činjenice koje su od važnosti za donošenje zakonitog i pravilnog rješenja. 10. Načelo saslušanja stranke Član 10. (1) Prije donošenja rješenja, stranci se mora pružiti mogućnost da se izjasni o svim činjenicama i okolnostima koje su važne za donošenje rješenja. (2) Rješenje se može donijeti bez prethodnog izjašnjenja stranke samo u slučajevima kad je to zakonom određeno. 11. Ekonomičnost postupka Član 11. Postupak se ima voditi brzo i sa što manje troškova i gubitka vremena za stranku i druge osobe koje učestvuju u postupku, ali tako da se pribavi sve što je potrebno za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rješenja. 12. Pomoć neukoj stranci Član 12. Organ koji vodi postupak starat će se da neznanje i neukost stranke, i drugih osoba koje učestvuju u postupku, ne bude na štetu prava koja im po zakonu pripadaju. 13. Ocjena dokaza Član 13. Koje će činjenice uzeti kao dokazane, odlučuje ovlaštena službena osoba po svom uvjerenju, na osnovu savjesne i brižljive ocjene svakog dokaza posebno, i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata cjelokupnog postupka. 14. Samostalnost u rješavanju Član 14. (1) Organ vodi upravni postupak i donosi rješenje samostalno u okviru ovlaštenja datih zakonom, drugim propisima i općim aktima. (2) Ovlaštena službena osoba organa nadležnog za vođenje postupka samostalno utvrđuje činjenice i okolnosti, i na osnovu utvrđenih činjenica i okolnosti primjenjuje propise, odnosno opće akte na konkretni slučaj. 15. Pravo žalbe Član 15. (1) Protiv rješenja donesenog u prvom stepenu, stranka ima pravo žalbe. Samo zakonom može se propisati da u pojedinim upravnim stvarima žalba nije dopuštena, i to ako je na drugi način osigurana zaštita prava i zakonitosti. (2) Ako nema organa uprave drugog stepena, žalba protiv prvostepenog rješenja može se izjaviti samo kad je to zakonom predviđeno. Tim zakonom odredit će se i organ koji će rješavati po žalbi. (3) Pod uslovima iz ovog zakona, stranka ima pravo žalbe i kad prvostepeni organ nije u određenom roku donio rješenje o njenom zahtjevu, odnosno ne donese rješenje u postupku po službenoj dužnosti, a u interesu stranke. (4) Protiv rješenja donesenog u drugom stepenu, žalba nije dopuštena. 16. Konačnost rješenja Član 16. Rješenje protiv kojeg se ne može izjaviti redovno pravno sredstvo (žalba) u upravnom postupku (konačno u upravnom postupku), a kojim je stranka stekla neko pravo, odnosno kojim su stranci određene neke obaveze, može se poništiti, ukinuti ili izmijeniti samo u slučajevima koji su ovim ili drugim zakonom predviđeni. 17. Pravomoćnost rješenja Član 17. Rješenje protiv koga se ne može izjaviti žalba niti pokrenuti upravni spor (pravomoćno rješenje), a kojim je stranka stekla određena prava, odnosno kojim su stranci određene neke obaveze, može se poništiti, ukinuti ili izmijeniti samo u slučajevima koji su ovim ili drugim zakonom predviđeni. 18. Upotreba jezika i pisma Član 18. (1) Upravni postupak vodi se na bosanskom, hrvatskom ili srpskom jeziku. (2) Organ koji vodi upravni postupak osigurava ravnopravnu upotrebu bosanskog, hrvatskog i srpskog jezika. (3) Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke, organ koji vodi postupak dužan je da joj omogući da prati tok postupka na svom jeziku, kao i da joj pozive i druga pismena dostavlja na njenom jeziku i pismu. Organ će poučiti stranku, odnosno drugog učesnika o mogućnosti korištenja njenog jezika u postupku, a u zapisnik će se zabilježiti da je stranka, odnosno drugi učesnik poučen o tom pravu i njegova izjava, u vezi s datom poukom, unijet će se u zapisnik. (4) Stranke i drugi učesnici u postupku koji nisu državljani Bosne i Hercegovine, a ne znaju jezik na kome se vodi postupak, imaju pravo tok postupka pratiti preko tumača (prevodioca). (5) U upravnom postupku službena pisma su latinica i ćirilica. 19. Upotreba izraza "organ" Član 19. Pod organom koji vodi postupak, odnosno rješava u upravnim stvarima, u smislu ovog zakona, podrazumijevaju se organi uprave i institucije koje imaju javna ovlaštenja iz člana 1. ovog zakona. II - NADLEŽNOST 1. Stvarna i mjesna nadležnost Član 20. (1) Stvarna nadležnost za rješavanje u upravnom postupku određuje se po propisima kojima se uređuje određena upravna oblast ili po propisima kojima se određuje nadležnost pojedinih organa. (2) Mjesna nadležnost određuje se prema sjedištu organa, odnosno prema sjedištu organizacione jedinice u sastavu organa. Član 21. (1) Za rješavanje u upravnim stvarima u prvom stepenu stvarno je nadležan organ uprave Bosne i Hercegovine, ako zakonom nije određena nadležnost organa uprave u entitetu kod prenesene nadležnosti. (2) Ako propisom, kojim se uređuje određena upravna oblast, nije određeno koji je organ uprave Bosne i Hercegovine stvarno nadležan za rješavanje u određenoj upravnoj stvari iz nadležnosti institucija BiH, a to se ne može utvrditi po prirodi stvari, takva stvar spada u nadležnost organa uprave Bosne i Hercegovine, koji odredi Vijeće ministara Bosne i Hercegovine. Član 22. (1) Nijedan organ ne može preuzeti određenu upravnu stvar iz nadležnosti drugog organa i sam je riješiti, osim ako je to zakonom predviđeno i pod uslovima propisanim tim zakonom. (2) Organ nadležan za rješavanje u određenoj upravnoj stvari može samo, na osnovu izričitog zakonskog ovlaštenja, prenijeti rješavanje u toj stvari na drugi organ. (3) Stvarna i mjesna nadležnost ne mogu se mijenjati dogovorom stranaka, dogovorom organa i stranaka, ni dogovorom organa, osim ako je to zakonom drugačije određeno. Član 23. (1) Svaki organ pazi po službenoj dužnosti u toku cijelog postupka na svoju nadležnost. (2) Ako organ nađe da nije nadležan za rad po određenoj upravnoj stvari, postupit će na način propisan u članu 58. st. 3. i 4. ovog zakona. (3) Ako je nenadležni organ izvršio koju radnju postupka, nadležni organ kome je stvar ustupljena cijenit će da li će koju od tih radnji ponoviti. 2. Stranke s diplomatskim imunitetom Član 24. (1) U pogledu nadležnosti domaćih organa u stvarima u kojima je stranka stranac koji uživa pravo imuniteta u Bosni i Hercegovini, strana država ili međunarodna organizacija, imaju u upravnom postupku položaj uređen međunarodnim pravom, odnosno međunarodnim ugovorima, prihvaćenim od strane Bosne i Hercegovine. (2) U slučaju sumnje o postojanju i obimu prava imuniteta, objašnjenje daje organ uprave nadležan za vanjske poslove Bosne i Hercegovine. (3) Službene radnje, koje se tiču osoba koje uživaju pravo imuniteta, obavljaju se posredovanjem organa uprave nadležnog za vanjske poslove Bosne i Hercegovine. (4) Službene radnje, koje se obavljaju na eksteritorijalnom području, vrše se posredovanjem organa uprave nadležnog za vanjske poslove Bosne i Hercegovine. 3. Sukob nadležnosti Član 25. Sukobe nadležnosti u upravnom postupku između organa uprave Bosne i Hercegovine, između organa uprave Bosne i Hercegovine i institucija BiH koje imaju javna ovlaštenja, i između institucija BiH koje imaju javna ovlaštenja, rješava Sud Bosne i Hercegovine. Član 26. Sukobe nadležnosti u upravnom postupku između organizacionih jedinica organa uprave Bosne i Hercegovine, koje se nalaze van sjedišta organa uprave Bosne i Hercegovine, a osnovane su sa zadatkom da obavljaju određene upravne poslove iz nadležnosti organa uprave Bosne i Hercegovine, rješava organ uprave Bosne i Hercegovine u čijem su sastavu te organizacione jedinice. Član 27. (1) Kada se dva organa izjasne kao nadležni ili kao nenadležni za rješavanje u istoj upravnoj stvari, prijedlog za rješavanje sukoba nadležnosti podnosi organ koji je posljednji odlučivao o svojoj nadležnosti, a može ga podnijeti i stranka. (2) Organ, koji rješava sukob nadležnosti, istovremeno će poništiti rješenje koje je u upravnoj stvari donio nenadležni organ, odnosno poništit će zaključak kojim se nadležni organ izjasnio kao nenadležan i dostavit će spisak predmeta nadležnom organu. (3) Protiv rješenja kojim se odlučuje o sukobu nadležnosti, stranka ne može izjaviti posebnu žalbu ni voditi upravni spor. Član 28. (1) Ako organ u sukobu smatra da je rješenjem, kojim je odlučeno o sukobu nadležnosti, povrijeđeno kakvo pravo, može na to rješenje izjaviti žalbu. Ako je o sukobu nadležnosti riješio nadležni sud, žalba nije dopuštena. (2) Ako organ, nadležan za rješavanje po žalbi iz stava 1. ovog člana, utvrdi da rješenje o sukobu nije zasnovano na propisima, raspravit će odnose koji su usljed toga nastali između organa koji se žalio i organa koji je rješenjem o sukobu nadležnosti proglašen za nadležnog, vodeći računa o pravima koja po odgovarajućim propisima pripadaju organu koji se žalio. Rješenje doneseno po žalbi smatra se prvostepenim rješenjem o odnosima koji se njime rješavaju. (3) Žalba iz stava 1. ovog člana i rješenje doneseno po toj žalbi nemaju uticaja na upravni postupak u konkretnom predmetu, jer tu upravnu stvar rješava organ koji je određen kao nadležan rješenjem donesenim o sukobu nadležnosti. 4. Službena osoba ovlaštena za vođenje postupka i za rješavanje Član 29. (1) U upravnoj stvari, za čije je rješavanje nadležan organ uprave, rješenje u upravnom postupku donosi rukovodilac tog organa, na način na koji je to uređeno propisom o organizaciji tog organa. (2) Rukovodilac organa uprave može ovlastiti drugu službenu osobu istog organa da rješava u upravnim stvarima iz određene vrste upravnih poslova ili drugu stručnu službenu osobu za vođenje postupka, odnosno preduzimanje radnje u postupku prije donošenja rješenja. (3) O ovlaštenju službenih osoba iz stava 2. ovog člana, rukovodilac organa uprave dužan je donijeti posebno rješenje, koje sadrži lične podatke službenih osoba i obim njihovih ovlaštenja, za rješavanje u upravnim stvarima (da vodi upravni postupak, ili da rješava upravne stvari ili jedno i drugo). (4) Ovlaštenje za rješavanje obuhvata i vođenje postupka koje prethodi rješavanju. Član 30. Ako je za rješavanje u upravnoj stvari nadležno Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, postupak vodi i priprema prijedlog rješenja ovlaštena osoba ili tijelo koje svojim aktom odredi Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, ako zakonom, odnosno drugim propisom nije drugačije određeno. Član 31. Ako je za rješavanje u upravnoj stvari nadležan Dom Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, postupak vodi i priprema prijedlog rješenja ovlaštena osoba ili komisija, ili drugo tijelo koje svojim aktom odrede ti organi, ako zakonom, odnosno drugim propisom nije drugačije određeno. Član 32. U upravnim stvarima u kojima rješava institucija koja ima javna ovlaštenja, rješenje donosi rukovodilac institucije, ako zakonom ili drugim propisom nije drugačije određeno. Rukovodilac može ovlastiti drugu službenu osobu institucije da preduzima radnje u postupku do donošenja rješenja, ili da rješava u upravnim stvarima iz nadležnosti te institucije, o čemu se donosi posebno rješenje koje sadrži lične podatke službenih osoba i obim ovlaštenja za rješavanje u upravnim stvarima. 5. Pravna pomoć Član 33. (1) Za izvršenje pojedinih radnji u postupku, organ uprave, odnosno institucija koja ima javna ovlaštenja, može zamolnim putem zatražiti od organa uprave entiteta, odnosno Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, na čijem području se radnja treba preduzeti. (2) Organ nadležan za rješavanje u upravnoj stvari može, radi lakšeg i bržeg obavljanja radnje ili izbjegavanja nepotrebnih troškova, zamolnim putem zatražiti od drugog odgovarajućeg organa, ovlaštenog za preduzimanje takve radnje, da izvrši pojedinu radnju u postupku. Član 34. (1) Organi, kao i institucije koje imaju javna ovlaštenja za rješavanje u upravnim stvarima, dužni su jedni drugima ukazivati pravnu pomoć u upravnom postupku. Ova pomoć traži se posebnom zamolnicom. (2) Zamoljeni organi, odnosno institucije iz stava 1. ovog člana, dužni su postupati po molbi u granicama svoje nadležnosti, bez odgađanja, a najkasnije u roku od 10 dana od dana prijema molbe. (3) Pravna pomoć za izvršenje pojedinih radnji u postupku može se tražiti od sudova, samo u okviru posebnih propisa. Izuzetno, organ, odnosno institucija koja ima javna ovlaštenja za rješavanje u upravnim stvarima, može tražiti od sudova da im dostave spise koji su potrebni za vođenje upravnog postupka. Sudovi su dužni postupiti po takvom traženju ako se time ne ometa sam sudski postupak. Sud može odrediti rok u kojem mu se spisi moraju vratiti. (4) Za pravnu pomoć u odnosu s inozemnim organima važe odredbe međunarodnih ugovora, a ako ovih ugovora nema, primjenjuje se načelo reciprociteta. Ako postoji sumnja o postojanju reciprociteta, objašnjenje o tom pitanju zatražit će se od organa uprave nadležnog za vanjske poslove Bosne i Hercegovine. (5) Domaći organi ukazuju pravnu pomoć inozemnim organima na način predviđen u domaćem zakonu. Organ će uskratiti pravnu pomoć ako se traži radnja koja je protivna domaćem zakonu. Radnja koja je predmet molbe inozemnog organa može se izvršiti i na način koji zahtijeva inozemni organ, ako takav postupak nije protivan domaćem zakonu. (6) Ako međunarodnim ugovorima nije predviđena mogućnost neposrednog kontakta s inozemnim organima, domaći organi kontaktiraju s inozemnim organima preko organa uprave nadležnog za vanjske poslove Bosne i Hercegovine. 6. Izuzeće Član 35. Službena osoba koja je ovlaštena da rješava ili da obavlja pojedine radnje u postupku, izuzet će se od rada u predmetu: 1) ako je u predmetu u kome se vodi postupak stranka, suovlaštenik, odnosno suobveznik, svjedok, vještak, punomoćnik ili zakonski zastupnik stranke; 2) ako je sa strankom, zastupnikom ili punomoćnikom stranke, srodnik po krvi u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena zaključno, bračni drug ili srodnik po tazbini do drugog stepena zaključno, pa i onda kad je brak prestao; 3) ako je sa strankom, zastupnikom ili punomoćnikom stranke u odnosu staratelja, usvojitelja, usvojenika ili hranitelja; 4) ako je u prvostepenom postupku učestvovala u vođenju postupka ili u donošenju rješenja. Član 36. Službena osoba koja je ovlaštena da rješava u određenoj upravnoj stvari ili da obavi koju radnju u postupku, čim sazna da postoji koji od razloga za izuzeće iz člana 35. ovog zakona, dužna je prekinuti svaki daljnji rad na predmetu i o tome obavijestiti organ nadležan za rješavanje o izuzeću (član 38). Ako službena osoba smatra da postoje druge okolnosti koje opravdavaju njeno izuzeće, obavijestit će o tome isti organ ne prekidajući rad. Član 37. (1) Stranka može zahtijevati izuzeće službene osobe iz razloga navedenih u članu 35. ovog zakona, a i kad postoje druge okolnosti koje dovode u sumnju njenu nepristranost. U svom zahtjevu stranka mora navesti okolnosti zbog kojih smatra da postoji koji od razloga za izuzeće. (2) Službena osoba, za koju je stranka zahtijevala izuzeće iz nekog od razloga navedenih u članu 35. ovog zakona, ne može, sve do donošenja zaključka o ovom zahtjevu, obavljati nikakve radnje u postupku, osim onih koje ne trpe odgađanje. Član 38. (1) O izuzeću službene osobe u organu uprave, odnosno instituciji koja ima javna ovlaštenja, odlučuje rukovodilac koji rukovodi tim organom, odnosno institucijom. (2) O izuzeću službene osobe organa, koji se nalazi u sastavu organa uprave, odlučuje rukovodilac organa koji se nalazi u sastavu organa uprave. (3) O izuzeću rukovodioca iz stava 1. ovog člana odlučuje Vijeće ministara, a o izuzeću rukovodioca organa koji se nalazi u sastavu drugog organa uprave odlučuje rukovodilac organa u čijem se sastavu nalazi taj organ. (4) O izuzeću službene osobe institucije koja ima javna ovlaštenja odlučuje rukovodilac te institucije, a o izuzeću rukovodioca te institucije odlučuje organ utvrđen statutom ili drugim općim aktom institucije, ako zakonom ili propisom donesenim na osnovu zakona ili drugim posebnim propisom nije drugačije određeno. (5) Odredbe ovog zakona o izuzeću službenih osoba shodno se primjenjuju i na izuzeće službenih osoba iz čl. 30. i 31. ovog zakona. O izuzeću tih osoba odlučuje odgovarajuća vlada, odnosno dom. (6) O izuzeću se odlučuje zaključkom. Član 39. (1) U zaključku o izuzeću odredit će se službena osoba koja će rješavati, odnosno obavljati pojedine radnje u postupku, u vezi s predmetom u kome je izuzeće određeno. (2) Protiv zaključka kojim se određuje izuzeće nije dopuštena žalba. Član 40. (1) Odredbe člana 38. ovog zakona o izuzeću službenih osoba shodno se primjenjuju i na izuzeće zapisničara. (2) Zaključak o izuzeću zapisničara donosi službena osoba koja je ovlaštena da vodi postupak. III - STRANKA I NJENO ZASTUPANJE 1. Stranka Član 41. Stranka je osoba po čijem je zahtjevu pokrenut postupak ili protiv koje se vodi postupak, ili koja, radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo učestvovati u postupku. Član 42. (1) Stranka u upravnom postupku može biti svaka fizička i pravna osoba. (2) Stranka u upravnom postupku može biti poslovna jedinica preduzeća (društva), naselje, grupa osoba i dr., koji nemaju svojstvo pravne osobe, ako mogu biti nosioci prava i obaveza o kojima se rješava u upravnom postupku. (3) Stranka može biti i sindikalna organizacija, ako se upravni postupak odnosi na kakvo pravo ili pravni interes državnog službenika u organima uprave, kao i radnika u instituciji koja ima javna ovlaštenja. (4) Stranka može biti i Ombudsmen BiH kad u vršenju poslova iz svoje nadležnosti nađe da ima osnova za pokretanje upravnog postupka, radi ostvarivanja prava i sloboda građana zagarantiranih Ustavom Bosne i Hercegovine, Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i instrumentima navedenim u Aneksu 6 Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini. Član 43. (1) Preduzeće (društvo), ustanova i druga pravna osoba, društvena organizacija i udruženje građana registrirano u skladu sa zakonom, koji prema svom općem aktu imaju zadatak da štite određena prava i interese svojih članova, mogu, po pristanku svog člana, u njegovo ime staviti zahtjev koji se odnosi na takva prava i interese, kao i stupiti u već pokrenuti postupak sa svim pravima stranke. (2) Pravna osoba, iz stava 1. ovog člana, može zastupati svog radnika u upravnom postupku na njegov zahtjev, ako je to predviđeno općim aktom te pravne osobe. Član 44. (1) Ako su pravobranilac BiH i drugi organi vlasti zakonom ovlašteni da u upravnom postupku zastupaju javne interese, imaju u granicama svojih ovlaštenja, prava i dužnosti stranke. (2) Organi iz stava 1. ovog člana ne mogu u upravnom postupku imati šira ovlaštenja nego što ih imaju stranke, ako zakonom nije drugačije određeno. 2. Procesna sposobnost i zakonski zastupnik Član 45. (1) Fizička osoba koja je potpuno poslovno sposobna može sama obavljati radnje u postupku (procesna sposobnost). (2) Za procesno nesposobnu fizičku osobu radnje u postupku preduzima njen zakonski zastupnik. Zakonski zastupnik određuje se na osnovu zakona ili aktom nadležnog organa donesenim na osnovu zakona. (3) Pravna osoba obavlja radnje u postupku preko svog predstavnika, odnosno zakonskog zastupnika. Predstavnik, odnosno zakonski zastupnik pravne osobe određuje se njegovim općim aktom, ako nije određen zakonom ili aktom nadležnog organa donesenim na osnovu zakona. (4) Organ uprave obavlja radnje u postupku preko zakonom ovlaštenog predstavnika, poslovna jedinica preduzeća (društva) - preko osobe koja rukovodi radom poslovne jedinice, a naselje, odnosno grupa osoba, koje nemaju svojstvo pravne osobe - preko osobe koju oni ovlaste, ako posebnim propisima nije drugačije određeno. (5) Kad organ, koji vodi postupak, ustanovi da zakonski zastupnik osobe pod starateljstvom ne pokazuje potrebnu pažnju u zastupanju, obavijestit će o tome organ starateljstva. Član 46. (1) U toku cijelog postupka organ će po službenoj dužnosti paziti da li osoba koja se pojavljuje kao stranka može biti stranka u postupku i da li stranku zastupa njen zakonski zastupnik, odnosno ovlašteni predstavnik. (2) Ako u toku postupka nastupi smrt stranke, postupak se može obustaviti ili nastaviti, zavisno od prirode upravne stvari koja je predmet postupka. Ako se, prema prirodi stvari, postupak ne može nastaviti, organ će obustaviti postupak zaključkom protiv kojeg je dopuštena posebna žalba. 3. Privremeni zastupnik Član 47. (1) Ako procesno nesposobna stranka nema zakonskog zastupnika ili se neka radnja ima preduzeti protiv osobe čije je mjesto prebivališta, odnosno boravka nepoznato, a koja nema punomoćnika, organ koji vodi postupak postavit će takvoj stranci privremenog zastupnika ako to traži hitnost predmeta, a postupak se mora provesti. Organ koji vodi postupak odmah će izvijestiti o tome organ starateljstva, a ako je privremeni zastupnik postavljen osobi čije je mjesto boravka nepoznato, objavit će svoj zaključak na oglasnoj tabli ili na drugi uobičajen način. (2) Ako preduzeće (društvo), ustanova ili druga pravna osoba nema zakonskog zastupnika, predstavnika ni punomoćnika, organ koji vodi postupak, pod uslovima iz stava 1. ovog člana, postavit će takvoj stranci privremenog zastupnika, po pravilu, iz reda osoba iz pravne osobe, i o tome će, bez odgađanja, obavijestiti tu pravnu osobu. (3) Na način predviđen u odredbama st. 1. i 2. ovog člana, postavit će se privremeni zastupnik i kad se ima izvršiti radnja koja se ne može odgoditi, a stranku, odnosno njenog punomoćnika ili zastupnika nije moguće pravovremeno pozvati. O tome će se stranka, punomoćnik ili zastupnik odmah obavijestiti. (4) Postavljena osoba dužna je primiti se zastupanja, koje može odbiti samo iz razloga koji su predviđeni posebnim propisima. Privremeni zastupnik učestvuje samo u postupku za koji je izričito postavljen i to dok se ne pojavi zakonski zastupnik ili predstavnik stranke, odnosno sama stranka ili njen punomoćnik. (5) Kad se stranka ili njen zakonski zastupnik nalaze u inozemstvu, a nemaju punomoćnika u Bosni i Hercegovini, pozvat će se pri dostavljanju prvog pismena da u određenom roku postave punomoćnika ili punomoćnika za primanje pismena, i upozorit će se da će im se, ako u ostavljenom roku ne postave punomoćnika, postaviti po službenoj dužnosti punomoćnik za primanje pismena, odnosno privremeni zastupnik. 4. Zajednički predstavnik Član 48. (1) Dvije ili više stranaka mogu, ako posebnim propisom nije drugačije određeno, u istom predmetu istupati zajednički. One su u tom slučaju dužne naznačiti ko će od njih istupati kao njihov zajednički predstavnik, ili postaviti zajedničkog punomoćnika. (2) Organ koji vodi postupak, može, ako to ne zabranjuje poseban propis, odrediti strankama koje u postupku učestvuju s istovjetnim zahtjevima da u određenom roku naznače ko će ih između njih predstavljati, ili da postave zajedničkog punomoćnika o čemu se donosi zaključak. Ako stranke po takvom zaključku ne postupe, može to odrediti sam organ koji vodi postupak. U tom slučaju zajednički predstavnik, odnosno punomoćnik zadržava to svojstvo sve dok stranke ne postave drugog. Protiv takvog zaključka, stranke imaju pravo posebne žalbe, ali žalba ne odgađa izvršenje zaključka. (3) I u slučaju određivanja zajedničkog predstavnika, odnosno punomoćnika, svaka stranka zadržava pravo da istupa kao stranka u postupku, da daje izjave, da samostalno izjavljuje žalbe i koristi druga pravna sredstva. 5. Punomoćnik Član 49. (1) Stranka, odnosno njen zakonski zastupnik može odrediti punomoćnika koji će je zastupati u postupku, osim u radnjama u kojima je potrebno da sama stranka daje izjave. (2) Radnje u postupku, koje punomoćnik preduzima u granicama punomoći, imaju isto pravno djelovanje kao da ih je preduzela sama stranka. (3) I pored punomoćnika, sama stranka može davati izjave, a ove izjave mogu se od stranke i neposredno tražiti. (4) Stranka koja je prisutna kad njen punomoćnik daje usmenu izjavu, može, neposredno poslije date izjave, izmijeniti ili opozvati izjavu svog punomoćnika. Ako u pismenim ili usmenim izjavama, koje se tiču činjenica, postoji nesaglasnost između izjava stranke i njenog punomoćnika, organ koji vodi postupak cijenit će obje izjave u smislu člana 11. ovog zakona. Član 50. (1) Punomoćnik može biti svaka osoba koja je potpuno poslovno sposobna, osim osobe koja se bavi nadripisarstvom. (2) Ako se kao punomoćnik pojavi osoba koja se bavi nadripisarstvom, organ će takvoj osobi uskratiti daljnje zastupanje o čemu se donosi zaključak i o tome će odmah obavijestiti stranku. (3) Protiv zaključka o uskraćivanju zastupanja može se izjaviti posebna žalba, koja ne odgađa izvršenje zaključka. Član 51. (1) Punomoć se može dati pismeno, ili usmeno, u zapisnik koji sačinjava službena osoba organa koji vodi postupak. (2) Stranka koja nije pismena ili nije u stanju da se potpiše, stavit će na pismenu punomoć umjesto potpisa otisak prsta. Ako se punomoć izdaje osobi koja nije advokat, potrebno je i prisustvo dva svjedoka koji će se potpisati na punomoć. (3) Iznimno, službena osoba koja vodi postupak ili obavlja pojedine radnje u postupku može dopustiti da, u ime stranke, kao njen punomoćnik, izvrši određenu radnju osoba koja nije podnijela punomoć (član porodice i dr), ali će istovremeno narediti toj osobi da naknadno, u određenom roku, podnese odgovarajuću punomoć za tu radnju. Član 52. (1) Ako je punomoć data u formi privatne isprave, pa se posumnja u njenu istinitost, može se narediti da se podnese ovjerena punomoć. (2) Pravilnost punomoći ispituje se po službenoj dužnosti, a nedostaci pismene punomoći uklanjaju se shodno odredbi člana 60. ovog zakona, pri čemu službena osoba, koja vodi postupak, može dopustiti punomoćniku s neurednom punomoći da izvrši hitne radnje u postupku. Član 53. (1) Za sadržaj i obim punomoći mjerodavne su odredbe punomoći. Punomoć se može dati za cijeli postupak ili samo za pojedine radnje, a može se i vremenski ograničiti. (2) Punomoć ne prestaje smrću stranke, gubitkom njene procesne sposobnosti ili promjenom njenog zakonskog zastupnika, ali pravni nasljedenik stranke, odnosno njen novi zakonski zastupnik može opozvati raniju punomoć. Član 54. Odredbe ovog zakona, koje se odnose na stranke, važe shodno i za njihove zakonske zastupnike, punomoćnike, privremene zastupnike i zajedničke predstavnike. Član 55. (1) Stranci će se dozvoliti da u stvarima za koje se traži stručno poznavanje pitanja, u vezi s predmetom postupka, dovede stručnu osobu koja će joj davati obavještenja i savjete (stručni pomagač). Ova osoba ne zastupa stranku. (2) Stranka ne može dovesti kao stručnog pomagača osobu koja nije poslovno sposobna ili koja se bavi nadripisarstvom. IV - KOMUNICIRANJE ORGANA I STRANAKA 1. Podnesci Član 56. (1) Pod podnescima se podrazumijevaju zahtjevi, obrasci koji se koriste za automatsku obradu podataka, prijedlozi, prijave, molbe, žalbe, prigovori i druga saopćenja kojima se pojedinci ili pravne osobe obraćaju organima. (2) Podnesci se, po pravilu, predaju neposredno ili šalju poštom pismeno, ili se usmeno saopćavaju na zapisnik kod organa, a mogu se, ako nije drugačije propisano, izjavljivati i faksom ili telegrafski. Kratka i hitna saopćenja mogu se davati i telefonom, ako je to po prirodi stvari moguće. Član 57. Podnesak se predaje organu nadležnom za prijem podneska, a može se predati svakog radnog dana u toku radnog vremena. Za usmene podneske koji nisu vezani rokom ili inače nisu neodgodivi, može se odrediti da se predaju samo u određene sate u toku radnog vremena. Vrijeme za predaju ovakvih podnesaka objavljuje svaki organ u svojim prostorijama na vidnom mjestu. Član 58. (1) Organ koji je nadležan za prijem podneska, odnosno usmenog saopćenja, dužan je primiti podnesak koji mu se predaje, odnosno uzeti na zapisnik usmeno saopćenje. (2) Službena osoba koja primi podnesak dužna je po službenoj dužnosti ili na usmeno traženje podnosioca dati potvrdu o prijemu podneska. Za ovu potvrdu ne plaća se taksa. (3) Ako organ nije nadležan za prijem pismenog podneska, odnosno saopćenja na zapisnik, službena osoba ovog organa upozorit će na to podnosioca i uputiti ga organu nadležnom za prijem. Ako podnosilac i pored toga zahtijeva da se njegov podnesak, odnosno saopćenje na zapisnik primi, službena osoba dužna je primiti takav podnesak, odnosno usmeno saopćenje. Ako organ nađe da nije nadležan za rad po takvom podnesku, donijet će zaključak kojim će odbaciti podnesak zbog nenadležnosti i zaključak odmah dostaviti stranci. (4) Kad organ poštom dobije podnesak za čiji prijem nije nadležan, a poznato mu je koji je organ nadležan za prijem, poslat će podnesak bez odgađanja nadležnom organu, odnosno sudu i o tome će obavijestiti stranku. Ako organ koji je dobio podnesak ne može utvrditi koji je organ nadležan za rad po podnesku, donijet će bez odgađanja zaključak, kojim će odbaciti podnesak zbog nenadležnosti, i odmah ga dostaviti stranci. (5) Protiv zaključka donesenog iz st. 3. i 4. ovog člana dopuštena je posebna žalba. (6) Ako organ poštom dobije tužbu za pokretanje upravnog spora, tužbu će bez odgađanja dostaviti Sudu Bosne i Hercegovine, o čemu će pismeno obavijestiti podnosioca tužbe. Član 59. (1) Podnesak mora biti razumljiv i sadržavati sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti. Podnesak naročito treba da sadrži: označenje organa kome se upućuje, predmet na koji se odnosi zahtjev, odnosno prijedlog, ko je zastupnik ili punomoćnik ako ga ima, i ime i prezime i mjesto boravka (adresu) podnosioca, odnosno zastupnika ili punomoćnika. (2) Podnosilac je dužan svojeručno potpisati podnesak. Izuzetno, podnesak može umjesto podnosioca potpisati njegov bračni drug, jedan od njegovih roditelja, sin ili kći, ili advokat koji je po ovlaštenju stranke sastavio podnesak. Osoba, koja je potpisala podnesak za podnosioca, dužna je na podnesku potpisati svoje ime i staviti svoju adresu. (3) Ako je podnosilac nepismen ili nije u stanju da se potpiše, potpisat će ga druga pismena osoba, koja će potpisati i svoje ime i adresu. Član 60. (1) Ako podnesak sadrži koji formalni nedostatak koji sprečava postupanje po podnesku, ili je podnesak nerazumljiv ili nepotpun, ne može se samo zbog toga odbaciti. Organ koji je primio takav podnesak dužan je učiniti one radnje koje će osigurati da se nedostaci otklone i odredit će podnosiocu rok u kome je dužan to učiniti. Ovo se može saopćiti podnosiocu pismeno, faksom ili telefonom, a i usmeno, ako se podnosilac zatekne kod organa koji ovo saopćava. O učinjenom saopćenju organ će sastaviti službenu zabilješku u spisu. (2) Ako podnosilac otkloni nedostatke u određenom roku, smatrat će se da je podnesak bio od početka uredan. Ako podnosilac ne otkloni nedostatke u određenom roku, pa se usljed toga ne može po podnesku postupati, smatrat će se da podnesak nije ni podnesen. O tome će organ donijeti zaključak protiv koga se može izjaviti posebna žalba. Na ovu posljedicu podnosilac će se naročito upozoriti u pozivu za ispravku podneska. (3) Kad je podnesak poslan faksom, telegrafski ili je primljeno telefonsko saopćenje, pa se posumnja da podnesak nije podnijela osoba čije je ime označeno na telegrafskom ili fax podnesku, odnosno da ne potiče od osobe koja je pri telefonskom saopćenju kazala svoje ime, nadležni organ povest će postupak za utvrđivanje ovih činjenica, pa ako se nedostaci ne otklone, postupit će na način propisan u stavu 2. ovog člana. Član 61. Ako podnesak sadrži više zahtjeva koji se moraju rješavati odvojeno, organ koji primi podnesak uzet će u rješavanje zahtjeve za čije je rješavanje nadležan, a s ostalim zahtjevima postupit će u smislu člana 58. stava 4. ovog zakona. 2. Pozivanje Član 62. (1) Organ koji vodi postupak ovlašten je da poziva osobu čije je prisustvo u postupku potrebno, a koja ima prebivalište ili boravište na njegovom području. Po pravilu, pozivanje se ne može vršiti radi dostavljanja pismenih otpravaka rješenja i zaključaka, ili radi saopćenja koja se mogu izvršiti poštom i na drugi način pogodniji za osobu kojoj se saopćenje ima učiniti. (2) Izuzetno, na usmenu raspravu može biti pozvana osoba koja ima prebivalište ili boravište van područja organa koji vodi postupak, ako se time postupak ubrzava ili olakšava, a dolazak ne prouzrokuje veće troškove ili veći gubitak vremena za pozvanog. (3) Pozivanje se vrši pismenim putem, ako posebnim propisima nije predviđen drugi način. Član 63. (1) U pismenom pozivu naznačit će se naziv organa koji poziva, ime i prezime i adresa osobe koja se poziva, mjesto, dan, a kad je to moguće, i sat dolaska pozvanog, predmet zbog koga se poziva i u kom svojstvu (kao stranka, svjedok, vještak itd.), a zatim i koja pomoćna i dokazna sredstva pozvani treba da ponese. U pozivu se mora navesti da li je pozvana osoba dužna doći lično ili može poslati punomoćnika koji će je zastupati, a zatim će se upozoriti na posljedicu da je u slučaju spriječenosti da se odazove pozivu dužna izvijestiti organ koji je izdao poziv. Pozvani će se isto tako upozoriti na posljedicu da može biti priveden ako se iz neopravdanih razloga ne odazove pozivu, ili ne izvijesti da je spriječen da dođe, odnosno da može biti novčano kažnjen. (2) U pozivu na usmenu raspravu, stranka se može pozvati da podnese pismene i druge dokaze, a može se upozoriti i da može povesti svjedoke na koje se namjerava pozvati. (3) Kad to dopušta priroda stvari, može se ostaviti na volju pozvanoj osobi da umjesto ličnog dolaska preda, do određenog dana, potrebnu pismenu izjavu. Član 64. (1) Pri pozivanju organ će voditi računa da se osoba, čije je prisustvo potrebno, pozove da dođe u vrijeme koje će najmanje ometati pozvanog u obavljanju njegovog redovnog posla. (2) Niko ne može biti pozvan da dođe u toku noći. Pozivanje za dolazak noću može se izvršiti samo izuzetno, ako je to predviđeno posebnim propisima i ako se radi o izvršenju hitnih i neodgodivih mjera koje u pozivu moraju biti navedene, kao i propis na osnovu kojeg se vrši to pozivanje. Član 65. (1) Pozvana osoba dužna je da se odazove pozivu. (2) Ako je pozvana osoba zbog bolesti ili kog drugog opravdanog razloga spriječena da dođe, dužna je, odmah po prijemu poziva, o tome obavijestiti organ koji je izdao poziv, a ako je razlog spriječenosti nastao kasnije, onda odmah poslije saznanja tog razloga. (3) Ako se osoba kojoj je poziv lično dostavljen (član 76.) ne odazove pozivu, a izostanak ne opravda, može biti privedena, ako je njeno prisustvo potrebno, a pored toga i kažnjena novčanom kaznom do 50 KM. Ove mjere primijenit će se samo ako je to bilo naznačeno u pozivu. Ako su zbog neopravdanog izostanka pozvane osobe nastali troškovi u postupku, može se odrediti da te troškove snosi osoba koja je izostala. Zaključak o privođenju, o izricanju kazne ili o plaćanju troškova, donosi službena osoba koja vodi postupak u saglasnosti sa službenom osobom ovlaštenom za rješavanje stvari, a kod zamoljenog organa - u saglasnosti s rukovodiocem tog organa, odnosno sa službenom osobom ovlaštenom za rješavanje u sličnim stvarima. Protiv ovog zaključka dopuštena je posebna žalba. 3. Zapisnik Član 66. (1) O usmenoj raspravi ili drugoj važnijoj radnji u postupku, kao i važnijim usmenim izjavama stranaka ili trećih osoba u postupku, sastavlja se zapisnik. (2) O manje važnim radnjama i izjavama stranaka i trećih osoba koje bitno ne utiču na rješenje stvari, o upravljanju toka postupka, o saopćenjima, službenim opažanjima, usmenim uputstvima i nalozima, kao i okolnostima, koje se tiču samo unutrašnjeg rada organa kod koga se vodi postupak, neće se, po pravilu, sastavljati zapisnik već će se u samom spisu sastaviti službena zabilješka, koju potpisuje službena osoba koja ju je sastavila, uz oznaku datuma. Ne mora se sastavljati zapisnik ni o onim usmenim zahtjevima stranke o kojima se odlučuje po skraćenom postupku, a kojima se udovoljava, već se takvi zahtjevi mogu samo evidentirati na propisan način. Član 67. (1) U zapisnik se unosi: naziv organa koji obavlja radnju, broj i datum, mjesto gdje se obavlja radnja, dan i sat kad se obavlja radnja i predmet u kome se ona obavlja, imena službenih osoba, prisutnih stranaka i njihovih zastupnika ili punomoćnika i drugih osoba koje su prisutne izvođenju radnje. (2) Zapisnik treba da sadrži tačno i kratko tok i sadržaj u postupku izvršene radnje i datih izjava i da se te radnje i izjave ograniče na ono što se tiče same stvari koja je predmet postupka. U zapisniku se navode sve isprave koje su u bilo koju svrhu upotrijebljene pri izvođenju radnje, a prema potrebi, ove se isprave prilažu zapisniku. (3) Izjave stranaka, svjedoka, vještaka i drugih osoba koje učestvuju u postupku, a koje su značajne za donošenje rješenja, upisuju se u zapisnik što tačnije, a prema potrebi, i njihovim riječima. U zapisnik se upisuju i svi zaključci koji se u toku radnje donesu. (4) Ako se saslušanje obavlja preko tumača ili prevodioca, označit će se na kom je jeziku saslušani govorio i ko je bio tumač ili prevodilac. (5) Zapisnik se vodi u toku obavljanja službene radnje. Ako se radnja ne može istog dana završiti, unijet će se svakog dana posebno u isti zapisnik ono što je tog dana urađeno i to će se potpisati. (6) Ako se radnja o kojoj se vodi zapisnik nije mogla obaviti bez prekida, u zapisniku će se naznačiti da je bilo prekida. (7) Ako su u toku radnje izrađeni ili pribavljeni planovi, skice, crteži, fotografije i tome slično, te akte će svojim potpisom ovjeriti službena osoba i priključiti zapisniku, a u zapisniku konstatirati da su ti akti sastavni dio zapisnika. (8) Propisima se može odrediti da se zapisnik u određenim stvarima može voditi u vidu knjige ili drugih sredstava evidencije. Član 68. (1) Zapisnik mora biti vođen uredno i u njemu se ne smije ništa brisati. Mjesta koja su precrtana do zaključenja zapisnika moraju ostati čitljiva, i njih svojim potpisom ovjerava službena osoba koja rukovodi radnjom postupka. (2) U već potpisanom zapisniku ne smije se ništa dodavati ni mijenjati. Dopuna u već zaključenom zapisniku unosi se u dodatak zapisnika. Član 69. (1) Prije zaključenja zapisnik će se pročitati saslušanim osobama i ostalim osobama koje učestvuju u radnji postupka. Ove osobe imaju pravo i same pregledati zapisnik i staviti svoje primjedbe, a službena osoba obavezna je to omogućiti. Na kraju zapisnika navest će se da je zapisnik pročitan i da nisu stavljene nikakve primjedbe, ili ako jesu, ukratko će se upisati sadržaj datih primjedbi. Te primjedbe potpisat će osoba koja ih je dala. Zatim će se pristupiti potpisivanju zapisnika tako što će se prvo potpisati osobe koje su saslušane, odnosno davale izjave u postupku, a na kraju zapisnik će ovjeriti svojim potpisom službena osoba koja je rukovodila radnjom, kao i zapisničar, ako ga je bilo. (2) Stranka, svjedoci, vještaci i druge osobe koje su saslušane u postupku u zapisniku će se potpisati ispod onog dijela zapisnika gdje je upisana njihova izjava. (3) Ako su vršena suočenja, dio zapisnika o tome potpisat će osobe koje su suočene. (4) Ako se zapisnik sastoji od više listova, oni će se označiti rednim brojevima, a svaki list će na kraju svojim potpisom ovjeriti službena osoba koja rukovodi radnjom postupka i osoba čija je izjava upisana na kraju lista. (5) Dopune već zaključenog zapisnika ponovo će se potpisati i ovjeriti. (6) Ako osoba koja treba da potpiše zapisnik nije pismena, ili ne može da piše, potpisat će ga jedna pismena osoba koja će staviti i svoj potpis. Ovo ne može biti službena osoba koja rukovodi radnjom postupka, niti zapisničar. (7) Ako neka osoba neće da potpiše zapisnik, ili se udalji prije zaključenja zapisnika, to će se upisati u zapisnik i navesti razlog zbog kog je potpis uskraćen. Član 70. (1) Zapisnik, sastavljen u skladu s odredbama člana 69. ovog zakona, jeste javna isprava. Zapisnik je dokaz o toku i sadržaju radnje postupka i datih izjava, osim onih dijelova zapisnika na koje je saslušana osoba stavila primjedbu da nisu pravilno sastavljeni. (2) Dozvoljeno je dokazivati netačnost zapisnika. Član 71. (1) Kad u upravnom postupku rješava kolegijalni organ, o vijećanju i glasanju sastavlja se poseban zapisnik. Kad je u postupku po žalbi jednoglasno odlučeno, ne mora se sastavljati zapisnik o vijećanju i glasanju, već se o tome može sastaviti samo službena zabilješka u spisu koja se ovjerava potpisom službene osobe, koja predsjedava kolegijalnim organom. (2) U zapisnik o vijećanju i glasanju upisuje se, pored podataka o sastavu kolegijalnog organa, označenje predmeta o kome je riječ i kratak sadržaj onoga što je riješeno, kao i odvojena mišljenja ako ih je bilo. Ovaj zapisnik potpisuje osoba koja predsjedava i zapisničar. (3) Kad u upravnom postupku rješava organ zakonodavne ili organ izvršne vlasti, neće se voditi poseban zapisnik o vijećanju i glasanju, već će se zaključak donesen u upravnoj stvari unijeti u zapisnik, kao i ostali zaključci tih organa. 4. Razgledanje spisa i obavještavanje o toku postupka Član 72. (1) Stranke imaju pravo razgledati spise predmeta i o svom trošku prepisati potrebne spise, a organ je obavezan to omogućuti. Spisi se razgledaju i prepisuju pod nadzorom određene službene osobe. (2) Pravo da razgleda spise i da o svom trošku prepiše pojedine spise ima i svaka druga osoba koja učini vjerovatnim svoj pravni interes za to, kao i društvena organizacija i udruženje građana, ako za to postoji opravdan interes. (3) Zahtjev za razgledanje i prepisivanje spisa može se staviti i usmeno. Organ može tražiti od osobe iz stava 2. ovog člana da pismeno ili usmeno na zapisnik obrazloži postojanje svog pravnog interesa. (4) Ne mogu se razgledati ni prepisivati: zapisnik o vijećanju i glasanju, službeni referati i nacrti rješenja, kao ni drugi spisi koji se vode kao povjerljivi, ako bi se time mogla osujetiti svrha postupka, ili ako se to protivi javnom interesu ili opravdanom interesu stranke ili trećih osoba. (5) Stranka i svaka druga osoba koja učini vjerovatnim svoj pravni interes u predmetu, kao i zainteresirani organi, imaju pravo obavještavati se o toku postupka. (6) Protiv odbijanja zahtjeva dopuštena je posebna žalba i kad zaključak nije izdat pismeno. Žalba se može izjaviti odmah. (7) Žalba se može izjaviti odmah po saopćenju, a najkasnije u roku od 24 sata od saopćenja. O žalbi se mora odlučivati u roku od 48 sati od sata izjavljene žalbe. V - DOSTAVLJANJE PISMENA 1. Način dostavljanja pismena Član 73. (1) Dostavljanje pismena (poziva, rješenja, zaključaka i drugih službenih spisa) vrši se, po pravilu, tako što se pismeno predaje osobi kojoj je namijenjeno. (2) Dostavljanje se vrši preko pošte ili ga vrši organ preko svoje službene osobe. Osoba kojoj ima pismeno da se dostavi može biti pozvana radi prijema pismena samo izuzetno, kad to zahtijeva priroda ili značaj pismena koje se ima uručiti, ako je takva dostava posebnim propisom predviđena. (3) Način dostavljanja određuje organ čije se pismeno dostavlja u skladu s odredbama ovog zakona, o dostavljanju pismena. Član 74. (1) Dostavljanje se vrši samo radnim danom, i to danju. (2) Organ čije se pismeno ima dostaviti može, izuzetno, iz posebno važnih razloga odrediti da se dostavljanje izvrši i u nedjelju ili drugi neradni dan ili na dan državnog praznika. (3) Dostavljanje poštom može se vršiti i u dane iz stava 2. ovog člana. Član 75. (1) Dostavljanje se vrši, po pravilu, u stanu ili na radnom mjestu gdje je zaposlena osoba kojoj se dostavljanje ima izvršiti, a advokatu u njegovom advokatskom uredu. (2) Dostavljanje se može izvršiti i van prostorija navedenih u stavu 1. ovog člana, ako osoba kojoj se dostavljanje vrši pristane primiti pismeno koje se dostavlja, a ako tih prostorija nema, može se takvoj osobi izvršiti dostavljanje gdje god se ona zatekne. 2. Obavezno lično dostavljanje pismena Član 76. (1) Dostavljanje se mora izvršiti lično osobi kojoj je pismeno namijenjeno, kad je takvo dostavljanje određeno ovim zakonom ili drugim propisom, kad od dana dostavljanja počinje teći rok koji se po zakonu ne može produžavati, ili kad to odredi organ koji je naredio dostavljanje. Smatra se da je izvršeno lično dostavljanje advokatu i predajom pismena osobi zaposlenoj u advokatskom uredu. (2) Kad se osoba kojoj se dostavljanje ima lično izvršiti ne zatekne u stanu, odnosno na radnom mjestu, ili se u advokatskom uredu ne zatekne ni osoba koja je u njemu zaposlena, dostavljač će se obavijestiti kad i na kom mjestu ga može naći, pa će mu, kod neke od osoba navedenih u članu 77. ovog zakona, ostaviti pismeno obavještenje da određeni dan i sat bude u svom stanu, odnosno na radnom mjestu, radi primanja pismena. Ako i poslije toga dostavljač ne zatekne osobu kojoj se dostavljanje ima izvršiti, dostavljač će postupiti na način propisan u članu 79. ovog zakona, i tada se smatra da je dostavljanje izvršeno. (3) Dostavljanjem pismena zakonskom zastupniku, punomoćniku ili punomoćniku za primanje pismena, smatra se da je dostavljanje izvršeno samoj stranci. 3. Posredno dostavljanje pismena Član 77. (1) Kad se osoba, kojoj se dostavljanje ima izvršiti, ne zatekne u svom stanu, dostavljanje se vrši predajom pismena nekom od odraslih članova njenog domaćinstva, a ako se ni oni ne zateknu u stanu, pismeno se može predati susjedu, ako on na to pristane. (2) Ako se dostavljanje vrši na radnom mjestu osobe kojoj se pismeno ima dostaviti, a ta osoba se tu ne zatekne, dostavljanje se može izvršiti osobi koja je na istom mjestu zaposlena, ako ona pristane da primi pismeno. Dostavljanje advokatu može se izvršiti i predajom pismena osobi zaposlenoj u advokatskom uredu. (3) Dostavljanje u skladu sa stavovima 1. i 2. ovog člana ne može se izvršiti osobi koja u istom postupku učestvuje sa suprotnim interesom. Član 78. (1) Ako se utvrdi da je osoba kojoj se dostavljanje ima izvršiti odsutna i da joj osoba navedena u članu 77. ovog zakona ne može pismeno na vrijeme predati, pismeno će se vratiti organu koji ga je izdao, uz naznačenje gdje se odsutna osoba nalazi. (2) Ako je prebivalište ili mjesto boravka osobe kojoj se dostavljanje ima izvršiti, i pored istraživanja, ostalo nepoznato, organ koji je izdao pismeno postavit će toj osobi privremenog zastupnika u smislu člana 47. ovog zakona i njemu će predati pismeno, Član 79. (1) Ako se dostavljanje ne može izvršiti ni na način propisan u članu 77. ovog zakona, a nije utvrđeno da je osoba kojoj se dostavljanje ima izvršiti odsutna, dostavljač će predati pismeno nadležnom organu općine na čijem se području nalazi mjesto prebivališta, odnosno boravka osobe kojoj se dostavljanje vrši, ili pošti u njegovom mjestu prebivališta, odnosno boravka, ako se dostavljanje vrši preko pošte. Na vrata stana osobe kojoj se dostavljanje ima izvršiti dostavljač će staviti pismeno saopćenje u kojem je naznačeno gdje se pismeno nalazi. Na saopćenju i na samom pismenu koje se imalo dostaviti dostavljač će naznačiti razlog ovakvog dostavljanja, kao i datum kad je saopćenje u kojem je naznačeno stavio na vrata, i staviti svoj potpis. (2) Dostavljanje se smatra izvršenim kad je saopćenje stavljeno na vrata s tim da oštećenje ili uništenje ovog saopćenja, izvršeno nakon stavljanja na vrata, nema uticaja na valjanost dostavljanja. (3) O dostavljanju izvršenom na način propisan u stavu 1. ovog člana obavijestit će se organ koji je naredio dostavljanje. 4. Posebni slučajevi dostavljanja pismena a) Dostavljanje pismena zakonskom zastupniku i punomoćniku Član 80. (1) Dostavljanje zakonskom zastupniku ili punomoćniku, ako ih stranka ima, vrši se na način propisan u čl. 73. do 79. ovog zakona. (2) Ako više stranaka imaju zajedničkog zakonskog zastupnika ili punomoćnika u istom predmetu, dostavljanje se za sve njih vrši tom zakonskom zastupniku, odnosno punomoćniku. Ako stranka ima više punomoćnika, dovoljno je da se dostavljanje izvrši samo jednom od njih. b) Dostavljanje pismena punomoćniku za primanje pismena Član 81. (1) Stranka može ovlastiti određenu osobu za prijem pismena kojoj će se vršiti dostavljanje. (2) Punomoćnik za primanje pismena dužan je svaki akt bez odgađanja poslati stranci. (3) Ako bi neposredno dostavljanje stranci, punomoćniku ili zakonskom zastupniku znatno odugovlačilo postupak, službena osoba koja vodi postupak može naložiti stranci da po određenom predmetu, a u određenom roku postavi punomoćnika za primanje pismena. Ako stranka ne postupi po ovom nalogu, organ može postupiti shodno članu 47. ovog zakona. (4) Dostavljanjem pismena punomoćniku za primanje pismena, smatra se da je dostavljanje izvršeno stranci kojoj je pismeno imalo biti dostavljeno. Član 82. (1) Kad više stranaka koje u postupku zajednički učestvuju s istovjetnim zahtjevima nemaju zajedničkog punomoćnika, dužne su pri prvoj radnji u postupku prijaviti organu zajedničkog punomoćnika za primanje pismena, po mogućnosti takvog koji stanuje u sjedištu organa. Dok ne prijave zajedničkog punomoćnika za primanje pismena, smatrat će se za takvog punomoćnika ona stranka između njih koja je na prvom zajedničkom podnesku prva potpisana ili označena. Ako se na takav način ne može odrediti punomoćnik, službena osoba koja vodi postupak može odrediti za punomoćnika bilo koju od tih stranaka. Ako je broj stranaka velik ili su iz raznih mjesta, mogu stranke prijaviti, a i sama službena osoba može odrediti i više takvih punomoćnika i označiti koju će od stranaka svaki od njih zastupati. (2) Zajednički punomoćnik za primanje pismena dužan je bez odgađanja obavijestiti sve stranke o pismenu koje je za njih primio i omogućiti im da pregledaju, prepišu i ovjere pismeno koje, po pravilu, on treba da čuva. (3) U pismenu koje se dostavlja punomoćniku za primanje pismena označit će se sve osobe za koje se dostavljanje vrši. c) Dostavljanje pismena organima vlasti, preduzećima (društvima), ustanovama i drugim pravnim osobama Član 83. (1) Dostavljanje pismena organima vlasti, preduzećima (društvima), ustanovama i drugim pravnim osobama vrši se predajom pismena službenoj osobi, odnosno osobi određenoj za primanje pismena, tih organa, odnosno pravnih osoba, ako za pojedine slučajeve nije drugačije propisano. (2) Ako u postupku učestvuju poslovne jedinice, naselja, grupe osoba i dr. (član 42. stav 2.), dostavljanje se vrši predajom pismena osobi koju su oni odredili za primanje pismena (član 45. stav 4.). (3) Ako dostavljač u toku radnog vremena ne nađe osobu određenu za primanje pismena, predaju pismena može izvršiti ma kojoj osobi zaposlenoj u tom organu, odnosno pravnoj osobi koja se zatekne u njihovim prostorijama. d) Dostavljanje pismena ostalim osobama Član 84. (1) Fizičkim osobama i pravnim osobama u inozemstvu, kao i stranim državama, međunarodnim organizacijama i osobama u Bosni i Hercegovini koje uživaju diplomatski imunitet, dostavljanje pismena obavlja se preko organa uprave nadležnog za vanjske poslove Bosne i Hercegovine, ako međunarodnim ugovorima nije drugačije određeno. (2) Državljanima Bosne i Hercegovine, koji se nalaze u inozemstvu, dostavljanje se može obavljati neposredno. Dostavljanje ovih i drugih pismena može se obavljati i preko diplomatskih i konzularnih predstavništava Bosne i Hercegovine u inozemstvu. (3) Vojnim licima, pripadnicima policije, osobama zaposlenim u suhozemnom, riječnom, pomorskom i zračnom saobraćaju, dostavljanje pismena može se vršiti i preko njihove komande, odnosno organa ili pravne osobe u kojima su zaposleni. (4) Osobama koje su lišene slobode dostavljanje pismena vrši se preko uprave ustanove u kojoj se nalaze. e) Dostavljanje pismena javnim saopćenjem Član 85. Ako se radi o osobi ili više osoba koje organu nisu poznate ili koje se ne mogu odrediti, dostavljanje pismena izvršit će se javnim saopćenjem na oglasnoj tabli organa koji je pismeno izdao. Smatra se da je dostavljanje pismena izvršeno poslije isteka 15 dana od dana isticanja saopćenja na oglasnoj tabli, ako organ koji je pismeno izdao ne odredi duži rok. Osim objavljivanja na oglasnoj tabli, organ može objaviti saopćenje u novinama, odnosno drugim sredstvima javnog informiranja ili na neki drugi uobičajeni način. f) Odbijanje prijema pismena Član 86. (1) Ako osoba kojoj je pismeno upućeno, odnosno odrasli član njegovog domaćinstva, bez zakonskog razloga, odbije da primi pismeno, ili to učini osoba zaposlena u organu, preduzeću (društvu), ustanovi ili drugoj pravnoj osobi ili u advokatskom uredu, odnosno ako to učini osoba koju su za prijem pismena odredili naselje, grupa osoba i dr. (član 42. stav 2.), dostavljač će pismeno ostaviti u stanu ili radnom mjestu gdje je ta osoba zaposlena ili će pismeno staviti na vrata stana ili prostorije gdje je zaposlena. (2) Kad je dostavljanje pismena izvršeno na način predviđen u stavu 1. ovog člana, dostavljač će zabilježiti na dostavnici datum, sat i razlog odbijanja prijema, kao i mjesto gdje je pismeno ostavio, i time se smatra da je dostavljanje izvršeno. g) Promjena stana Član 87. (1) Kad stranka ili njen zakonski zastupnik u toku postupka promijene svoje prebivalište ili stan, dužni su o tome odmah obavijestiti organ koji vodi postupak. (2) Ako oni to ne učine, a dostavljač ne može saznati kuda su se odselili, organ će odrediti da se sva daljnja dostavljanja pismena u postupku za tu stranku vrše stavljanjem pismena na oglasnu tablu organa koji vodi postupak. (3) Dostavljanje se smatra izvršenim poslije isteka 15 dana od dana stavljanja pismena na oglasnu tablu organa koji vodi postupak. (4) Kad punomoćnik, odnosno punomoćnik za primanje pismena u toku postupka promijeni svoje prebivalište ili stan, a ne obavijesti o tome organ koji vodi postupak, dostavljanje će se izvršiti kao da punomoćnik nije ni postavljen. 5. Dostavnica Član 88. (1) Dokaz o izvršenom dostavljanju pismena predstavlja potvrda o dostavljanju (dostavnica). (2) Dostavnica sadrži: naziv organa koji dostavlja, broj i datum, naziv pismena koje se dostavlja, ime stranke, odnosno osobe kojoj se pismeno dostavlja i njenu adresu. (3) Na dostavnici se upisuje datum dostavljanja i potpisuje je primalac i dostavljač. Primalac će na dostavnici sam slovima naznačiti datum prijema. (4) Ako je primalac nepismen ili ne može da se potpiše, dostavljač će na dostavnici naznačiti njegovo ime i datum predaje i stavit će napomenu zašto primalac nije stavio svoj potpis. (5) Ako primalac odbije da potpiše dostavnicu, dostavljač će to zabilježiti na dostavnici i ispisati slovima datum predaje, i time se smatra da je dostavljanje izvršeno. (6) Ako je dostavljanje izvršeno kojoj od osoba navedenih u članu 77. ovog zakona, dostavljač će na dostavnici naznačiti osobu kojoj je pismeno predato (član porodice, susjed, i dr). (7) Ako je dostavljanje izvršeno u skladu s članom 79. ovog zakona, na dostavnici treba naznačiti datum izvršenog saopćenja, kao i datum predaje pismena općinskom, odnosno gradskom organu, ili pošti. 6. Greške u dostavljanju pismena Član 89. (1) Ako pri dostavljanju pismena bude napravljena greška koja se odnosi na datum dostavljanja, ili osobu kojoj je pismeno predato, organ o čijem se pismenu radi, dužan je provesti postupak radi utvrđivanja tih činjenica. Smatrat će se da je dostavljanje izvršeno onog datuma za koji se u postupku utvrdi da je osoba kojoj je pismeno namijenjeno stvarno dobila to pismeno. (2) Ako je dostavnica nestala, izvršeno dostavljanje pismena može se dokazivati i drugim sredstvima što se utvrđuje u postupku, u skladu s odredbama stava 1. ovog člana. VI - ROKOVI Član 90. (1) Za poduzimanje pojedinih radnji u postupku mogu biti određeni rokovi. (2) Ako rokovi nisu određeni zakonom ili drugim propisom, određuje ih, s obzirom na okolnosti slučaja, službena osoba koja vodi postupak. (3) Rok koji je odredila službena osoba koja vodi postupak, kao i rok određen propisima za koji je predviđena mogućnost produženja, može se produžiti na molbu zainteresirane osobe koja se podnese prije isteka roka ili tri dana po isteku roka, ako postoje opravdani razlozi za produženje, o čemu se sačinjava službena zabilješka u spisu. Član 91. (1) Rokovi se određuju na dane, mjesece i godine. (2) Kad je rok određen na dane, dan u koji je dostavljanje ili saopćenje izvršeno, odnosno u koji pada događaj od koga treba računati trajanje roka, ne uračunava se u rok, već se za početak roka uzima prvi naredni dan. Rok koji je određen po mjesecima, odnosno po godinama završava se istekom onog dana, mjeseca, odnosno godine, koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje ili saopćenje izvršeno, odnosno danu u koji pada događaj od koga se računa trajanje roka. Ako nema tog dana u posljednjem mjesecu, rok ističe posljednjeg dana tog mjeseca. (3) Svršetak roka može se označiti i izvjesnim kalendarskim datumom. Član 92. (1) Početak i tok rokova ne sprečavaju nedjeljni dani, odnosno dani kada se ne radi i dani državnih praznika. (2) Ako posljednji dan roka pada u nedjelju ili na dan državnog praznika, ili u neki drugi dan kad organ kod koga se radnja postupka ima preduzeti ne radi, rok ističe istekom prvog narednog radnog dana. Član 93. (1) Podnesak je podnesen u roku, ako je prije nego što rok istekne stigao organu kome je imao biti predat. (2) Kad je podnesak upućen poštom, preporučeno ili telegrafski, dan predaje pošti smatra se danom predaje organu kome je upućen. (3) Za osobe lišene slobode, dan predaje podneska upravi ustanove u kojoj se te osobe nalaze smatra se danom predaje organu kome je upućen. (4) Ako je nadležni organ odredio dan kad će se raspravljati o podnesku koji je stranka dužna podnijeti, pa pozvao stranku da podnesak dostavi do određenog dana, organ je dužan uzeti u razmatranje podnesak koji je primljen prije početka raspravljanja. VII - POVRAT U PREĐAŠNJE STANJE Član 94. (1) Stranci koja je iz opravdanih razloga propustila da u roku izvrši neku radnju postupka, pa je usljed tog propuštanja isključena od vršenja ove radnje, dozvolit će se, po njenom prijedlogu, povrat u pređašnje stanje. (2) Na prijedlog stranke koja je propustila da u roku preda podnesak, dozvolit će joj se povrat u pređašnje stanje i kad je ona iz neznanja ili očiglednom greškom podnesak pravovremeno poslala običnom poštom ili neposredno predala nenadležnom organu. (3) Povrat u pređašnje stanje dozvolit će se i u slučaju kad je stranka očiglednom greškom prekoračila rok, ali je podnesak ipak primljen od nadležnog organa najkasnije za tri dana poslije isteka roka, ako bi stranka zbog zakašnjenja izgubila neko pravo. Član 95. (1) Stranka je dužna u prijedlogu za povrat u pređašnje stanje iznijeti okolnosti zbog kojih je bila spriječena u roku izvršiti propuštenu radnju i te okolnosti učiniti bar vjerovatnim (član 156.). (2) Prijedlog za povrat u pređašnje stanje ne može se zasnivati na okolnosti koju je organ već ranije ocijenio nedovoljnom za produženje roka ili odgađanje rasprave. (3) Ako se povrat u pređašnje stanje traži zbog toga što je propušteno da se podnese kakav podnesak, prijedlogu treba priložiti i taj podnesak. Član 96. (1) Prijedlog za povrat u pređašnje stanje podnosi se u roku od osam dana računajući od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje, a ako je stranka tek kasnije saznala za propuštanje, onda od dana kad je to saznala. (2) Poslije isteka tri mjeseca od dana propuštanja ne može se tražiti povrat u pređašnje stanje. (3) Ako se propusti rok iz st. 1. i 2. ovog člana za traženje povrata, ne može se tražiti povrat zbog propuštanja ovog roka. Član 97. (1) Prijedlog za povrat u pređašnje stanje podnosi se organu kod koga je trebalo izvršiti propuštenu radnju. (2) O prijedlogu odlučuje zaključkom organ kod koga je trebalo izvršiti propuštenu radnju. (3) Nepravovremeno podnesen prijedlog odbacit će se bez daljnjeg postupka. (4) Ako su činjenice na kojima se prijedlog zasniva općepoznate, nadležni organ može odlučiti o prijedlogu bez izjašnjenja protivne stranke. Član 98. (1) Protiv zaključka kojim se dozvoljava povrat u pređašnje stanje nije dopuštena žalba, osim ako je povrat dozvoljen po prijedlogu koji je nepravovremeno podnesen ili je nedopušten (član 96. stav 3.). (2) Protiv zaključka kojim je odbijen prijedlog za povrat u pređašnje stanje dopuštena je posebna žalba, samo ako je zaključak donio prvostepeni organ. (3) Žalba nije dopuštena protiv zaključka o prijedlogu za povrat u pređašnje stanje koji je donio organ nadležan za rješavanje u drugom stepenu o glavnoj stvari. (4) Protiv zaključka kojim je kao nepravovremen odbačen prijedlog za povrat u pređašnje stanje dopuštena je posebna žalba samo kad je zaključak donio prvostepeni organ. Član 99. (1) Prijedlog za povrat u pređašnje stanje ne zaustavlja tok postupka, ali organ nadležan za odlučivanje o prijedlogu može privremeno prekinuti postupak dok zaključak o prijedlogu kojim je riješeno o povratu ne postane konačan. (2) Kad je povrat u pređašnje stanje dozvoljen, postupak se vraća u ono stanje u kome se nalazio prije propuštanja, a poništavaju se sva rješenja i zaključci koje je organ donio u vezi s propuštanjem. VIII - ODRŽAVANJE REDA Član 100. (1) Službena osoba koja rukovodi radnjom postupka dužna je da se stara o održavanju reda pri radu. (2) S tim ciljem, službena osoba ovlaštena je da opominje osobe koje ometaju rad organa i da određuje mjere potrebne da se red održi o čemu se u spisu sačinjava službena zabilješka. (3) Osoba koja prisustvuje kakvoj radnji postupka ne smije nositi oružje ili opasno oruđe. Član 101. (1) Osoba koja, i pored opomene, ometa rad ili učini nepristojnost pri vršenju radnje postupka ili neće da odloži oružje, odnosno oruđe može biti udaljena. Osoba koja učestvuje u radnji postupka može biti udaljena tek pošto je prethodno bila opomenuta da će biti udaljena i pošto su joj bile predočene pravne posljedice takve mjere. Udaljenje zbog narušavanja reda ili zbog nepristojnosti ili nošenja oružja ili opasnog oruđa, izriče službena osoba koja rukovodi radnjom postupka. (2) Ako, na osnovu odredbe stava 1. ovog člana, bude udaljena stranka koja nema punomoćnika, ili ako bude udaljen punomoćnik čiji vlastodavac nije prisutan, službena osoba koja rukovodi radnjom postupka pozvat će osobu koja se udaljava da postavi svog punomoćnika. Ako pozvana osoba to ne učini, službena osoba može odgoditi radnju na trošak osobe koja je odbila postaviti svog punomoćnika, a može mu i sama postaviti punomoćnika, ako je to potrebno. Ovakav punomoćnik može zastupati samo u onoj radnji postupka s koje je stranka udaljena. (3) O udaljenju iz stava 1. i 2. ovog člana donosi se zaključak. Protiv zaključka kojim se udaljava stranka koja nema punomoćnika ili punomoćnik čiji vlastodavac nije prisutan može se izjaviti posebna žalba. Član 102. (1) Ko u radnji postupka teže naruši red ili učini nepristojnost, može se, osim udaljenja, kazniti novčanom kaznom do 50 KM. (2) Ova kazna ne isključuje krivičnu ili disciplinsku odgovornost. (3) Kaznom iz stava 1. ovog člana može biti kažnjena i osoba koja svojim podneskom grubo povrijedi običaje ponašanja prema organu ili službenoj osobi koja vodi postupak. Član 103. (1) Novčane kazne, zbog radnji predviđenih u članu 102. stav 1. ovog zakona, izriče službena osoba koja rukovodi radnjom postupka, a zbog radnji predviđenih u članu 102. stav 3. - organ koji vodi postupak. (2) Protiv zaključka o kazni može se izjaviti posebna žalba. Žalba protiv zaključka o novčanoj kazni zbog narušavanja reda ne odgađa izvršenje te kazne. IX - TROŠKOVI POSTUPKA 1. Troškovi organa i stranaka Član 104. (1) Izdaci u gotovom novcu organa koji vodi postupak, kao što su: putni troškovi službenih osoba, izdaci za svjedoke, vještake, tumače, uviđaj, oglase i sl., a koji su nastali provođenjem postupka po nekoj upravnoj stvari, padaju, po pravilu, na teret onoga koji je postupak vodio. (2) Kad osoba koja učestvuje u postupku prouzrokuje svojom krivicom ili obiješću troškove pojedinih radnji u postupku, dužna je snositi te troškove. (3) Kad je postupak koji je pokrenut po službenoj dužnosti okončan povoljno po stranku, troškove postupka snosi organ koji je postupak pokrenuo. Član 105. (1) Svaka stranka snosi, po pravilu, sama svoje troškove prouzrokovane postupkom, kao što su troškovi dolaženja, gubljenja vremena, izdaci na takse, za pravno zastupanje i stručno pomaganje. (2) Kad u postupku učestvuju dvije ili više stranaka sa suprotnim interesima, stranka koja je izazvala postupak, a na čiju je štetu postupak okončan, dužna je protivnoj stranci nadoknaditi opravdane troškove koji su toj stranci nastali učestvovanjem u postupku. Ako je u takvom slučaju koja od stranaka djelimično uspjela sa svojim zahtjevom, ona je dužna nadoknaditi protivnoj stranci troškove srazmjerno dijelu svog zahtjeva s kojim nije uspjela. Stranka, koja je obiješću prouzrokovala protivnoj stranci troškove u postupku, dužna je toj stranci te troškove nadoknaditi. (3) Troškovi za pravno zastupanje nadoknađuju se samo u slučajevima kad je takvo zastupanje bilo nužno i opravdano. (4) Zahtjev za nadoknadu troškova, prema odredbama st. 2. i 3. ovog člana, mora biti stavljen prije donošenja rješenja kojim se rješava upravna stvar, na vrijeme, tako da organ koji vodi postupak može o njemu odlučiti u rješenju. U protivnom, stranka gubi pravo na nadoknadu troškova. Službena osoba koja vodi postupak dužna je na ovo blagovremeno upozoriti stranku. (5) Svaka stranka snosi svoje troškove postupka koji je završen poravnanjem, ako u poravnanju nije drugačije određeno. (6) Troškovi stranke i druge osobe u postupku prouzrokovane postupkom pokrenutim po službenoj dužnosti ili u javnom interesu, a koje stranka, odnosno druga osoba u postupku nije izazvala svojim ponašanjem, snosi organ koji je pokrenuo postupak. Član 106. Troškove postupka u vezi s izvršenjem snosi izvršilac. Ako se ovi troškovi od njega ne mogu naplatiti, snosi ih stranka po čijem je prijedlogu izvršenje provedeno. Član 107. Ako se postupak pokreće po zahtjevu stranke, a sa sigurnošću se može predvidjeti da će izazvati izdatke u gotovom novcu (u vezi s uviđajem, vještačenjem, dolaskom svjedoka i sl.), organ koji vodi postupak može zaključkom odrediti da stranka unaprijed položi potreban iznos za pokriće tih troškova. Ako stranka ne položi taj iznos u određenom roku, organ može odustati od izvođenja tih dokaza ili obustaviti postupak, osim ako se produženje postupka mora nastaviti zbog javnog interesa. Član 108. (1) U rješenju kojim se postupak završava, organ koji donosi rješenje određuje ko snosi troškove postupka, njihov iznos i kome se i u kom roku imaju isplatiti. (2) U rješenju se mora posebno navesti da li će onaj ko snosi troškove biti dužan nadoknaditi troškove drugoj stranci (član 105. st. 2. i 3.). (3) Ako troškove postupka snosi više osoba, troškovi će se između njih razdijeliti na jednake dijelove, odnosno u odgovarajućoj razmjeri. (4) Ako organ u rješenju ne odluči o troškovima, navest će se da će se o troškovima donijeti poseban zaključak. Član 109. (1) Svjedoci, vještaci, tumači (prevodioci) i službene osobe imaju pravo na nadoknadu troškova putovanja i izdataka izazvanih boravljenjem u mjestu radi izvršenja tih radnji, s tim da tim osobama pripada i nadoknada izgubljene zarade, ako za to vrijeme ne ostvaruju zaradu na osnovu radnog odnosa u organu vlasti ili pravnoj osobi ili drugoj osobi, odnosno instituciji u kojima su zaposlene. Osim nadoknade, vještaci i tumači imaju pravo i na posebnu nagradu. (2) Zahtjev za nadoknadu, odnosno nagradu dužni su svjedoci, vještaci i tumači postaviti pri saslušanju, tumačenju (prevođenju), odnosno davanju vještakovog mišljenja. U protivnom, gube to pravo. Službena osoba koja vodi postupak dužna je na ovo upozoriti svjedoka, vještaka ili tumača (prevodioca). (3) Iznos nadoknada utvrđuje posebnim zaključkom organ koji vodi postupak, određujući ko je dužan da ih plati i u kom roku. Protiv ovog zaključka dopuštena je posebna žalba. Ovaj zaključak predstavlja osnov za izvršenje. Član 110. (1) Nadoknade troškova, izdataka i izgubljene zarade svjedocima, vještacima i tumačima, odnosno posebne nagrade vještacima i tumačima, način naplate i isplate tih nadoknada i nagrada, kao i oslobađenje od plaćanja troškova, reguliraju se propisom Vijeća ministara. (2) U pogledu nadoknade službenim osobama, važe propisi o nadoknadama za službene osobe koje utvrde organi iz stava 1. ovog člana. 2. Oslobađanje od plaćanja troškova Član 111. (1) Organ koji vodi postupak može osloboditi stranku snošenja troškova u cijelosti ili djelimično, ako nađe da ona ne može podnijeti troškove bez štete po nužno svoje i izdržavanje porodice. Organ donosi zaključak o tome po prijedlogu stranke, na osnovu uvjerenja o njenom imovnom stanju. (2) Oslobađanje od snošenja troškova odnosi se na oslobađanje od taksi, izdataka organa koji vodi postupak, kao što su putni troškovi službenih osoba, izdaci za svjedoke, vještake, tumače, uviđaj, oglase i sl., kao i na oslobađanje od polaganja osiguranja za troškove. (3) Strani državljani oslobodit će se snošenja troškova samo pod uslovom reciprociteta. U slučaju sumnje o postojanju reciprociteta, objašnjenje daje organ uprave nadležan za vanjske poslove Bosne i Hercegovine. Za traženje objašnjenja važi odredba člana 34. stav 4. ovog zakona. Član 112. Organ koji vodi postupak može u toku postupka ukinuti zaključak o oslobađanju od snošenja troškova, ako utvrdi da više ne postoje razlozi zbog kojih je stranka bila oslobođena snošenja troškova. Član 113. Protiv zaključka kojim se odbija zahtjev stranke za oslobađanje snošenja troškova, kao i protiv zaključka iz člana 112. ovog zakona, stranka može izjaviti posebnu žalbu. DRUGI DIO - PRVOSTEPENI POSTUPAK X - POKRETANJE POSTUPKA I ZAHTJEVI STRANAKA 1. Pokretanje postupka Član 114. Upravni postupak pokreće nadležni organ po službenoj dužnosti ili povodom zahtjeva stranke. Član 115. (1) Nadležni organ pokrenut će postupak po službenoj dužnosti kad to određuje zakon ili na zakonu zasnovan propis ili kad utvrdi ili sazna da, s obzirom na postojeće činjenično stanje, treba radi zaštite javnog interesa, pokrenuti upravni postupak. (2) Pri pokretanju upravnog postupka po službenoj dužnosti nadležni organ uzima u obzir i eventualne predstavke građana i pravnih osoba i upozorenje organa. Član 116. (1) Upravni postupak pokrenut je čim je nadležni organ izvršio ma koju radnju radi vođenja postupka. (2) Ako nadležni organ povodom stavljenog zahtjeva stranke nađe da po važećim propisima nema uslova za pokretanje postupka, donijet će o tome zaključak, kojim će se podneseni zahtjev odbaciti kao preuranjen. Protiv tog zaključka dopuštena je posebna žalba. Član 117. U stvarima u kojima je po zakonu ili po prirodi stvari za pokretanje i vođenje upravnog postupka potreban zahtjev stranke, nadležni organ može pokrenuti i voditi postupak samo ako postoji takav zahtjev. 2. Spajanje stvari u jedan postupak Član 118. (1) Ako se prava ili obaveze stranaka zasnivaju na istom ili sličnom činjeničnom stanju i na istom pravnom osnovu i ako je organ koji vodi postupak u pogledu svih predmeta stvarno nadležan, može se pokrenuti i voditi jedan postupak i onda kad je riječ o pravima i obavezama više stranaka. (2) Pod istim uslovima, jedna ili više stranaka mogu u jednom postupku ostvarivati i više različitih zahtjeva. (3) O vođenju jednog postupka u ovakvim slučajevima nadležni organ donijet će poseban zaključak, protiv koga se može izjaviti žalba, osim ako je zaključak donio drugostepeni organ. Član 119. Nadležni organ može javnim saopćenjem pokrenuti upravni postupak prema većem broju osoba koje organu nisu poznate ili se ne mogu odrediti, a koje u postupku mogu imati položaj stranke, ako je riječ o bitno istom zahtjevu prema svim tim osobama. Član 120. (1) Kad se u smislu člana 122. ovog zakona vodi jedan postupak ili kad je postupak pokrenut javnim saopćenjem u smislu člana 119. ovog zakona, svaka stranka istupa u postupku samostalno. (2) U zaključcima kojima se u takvom postupku preduzimaju izvjesne mjere prema strankama, mora se odrediti koja se od tih mjera odnosi na koju od stranaka, osim ako je riječ o strankama koje u postupku zajednički učestvuju s istovjetnim zahtjevima, ili ako zakonom nije drugačije propisano. 3. Izmjena zahtjeva Član 121. Pošto je postupak pokrenut, stranka može do donošenja rješenja u prvom stepenu proširiti stavljeni zahtjev, ili umjesto ranijeg zahtjeva staviti drugi, bez obzira da li se prošireni ili izmijenjeni zahtjev zasniva na istom pravnom osnovu, pod uslovom da se takav zahtjev zasniva na bitno istom činjeničnom stanju. 4. Odustajanje od zahtjeva Član 122. (1) Stranka može odustati od svog zahtjeva u toku cijelog postupka. (2) Kad je postupak pokrenut povodom zahtjeva stranke, a stranka odustane od svog zahtjeva, organ koji vodi postupak donijet će zaključak kojim se postupak obustavlja. O tome će biti obaviještena protivna stranka, ako je ima. (3) Ako je daljnje vođenje postupka potrebno u javnom interesu, ili ako to zahtijeva protivna stranka, nadležni organ produžit će vođenje postupka. (4) Kad je postupak pokrenut po službenoj dužnosti, organ može obustaviti postupak. Ako je postupak u istoj stvari mogao biti pokrenut i po zahtjevu stranke, postupak će se nastaviti, ako stranka to zahtijeva. (5) Protiv zaključka, kojim se obustavlja postupak, dopuštena je posebna žalba. Član 123. (1) Stranka odustaje od svog zahtjeva podnošenjem pismene izjave koju daje organu koji vodi postupak ili usmeno na zapisnik. Dok organ koji vodi postupak ne donese zaključak o obustavljanju postupka i ne dostavi ga stranci, stranka može opozvati svoje odustajanje od zahtjeva. (2) Pojedina radnja ili propuštanje stranke može se smatrati njenim odustajanjem od zahtjeva samo kad je to zakonom određeno. (3) Ako je stranka odustala od svog zahtjeva poslije donošenja prvostepenog rješenja, a prije isteka roka za žalbu, zaključkom o obustavi postupka poništava se prvostepeno rješenje, ako je njime zahtjev stranke bio pozitivno ili djelimično pozitivno riješen. Ako je stranka odustala od svog zahtjeva poslije izjavljene žalbe, a prije nego što joj je dostavljano rješenje doneseno povodom žalbe, zaključkom o obustavi postupka poništava se prvostepeno rješenje kojim je zahtjev stranke bio usvojen, bilo u cijelosti bilo djelimično, ako je stranka u cijelosti odustala od svog zahtjeva. Član 124. Stranka koja je odustala od zahtjeva dužna je snositi sve troškove koji su nastali do obustavljanja postupka, osim ako posebnim propisima nije drugačije određeno. 5. Poravnanje Član 125. (1) Ako u postupku učestvuju dvije ili više stranaka sa suprotnim zahtjevima, službena osoba koja vodi postupak nastojat će u toku cijelog postupka da se stranke poravnaju, potpuno ili bar u pojedinim spornim tačkama. (2) Poravnanje mora biti uvijek jasno i određeno, i ne smije biti na štetu javnog interesa, javnog morala ili pravnog interesa trećih osoba. Službena osoba koja vodi postupak mora na to paziti po službenoj dužnosti. Ako se utvrdi da bi poravnanje bilo na štetu javnog interesa, javnog morala ili pravnog interesa trećih osoba, organ koji vodi postupak neće prihvatiti da se zaključi poravnanje i o tome će donijeti poseban zaključak. (3) Poravnanje se upisuje u zapisnik. Poravnanje je zaključeno kad stranke poslije pročitanog zapisnika o poravnanju potpišu zapisnik. Ovjeren prepis zapisnika predat će se strankama ako ga traže. (4) Poravnanje ima snagu izvršnog rješenja donesenog u upravnom postupku. (5) Organ pred kojim je zaključeno poravnanje donijet će zaključak kojim će prema potrebi postupak obustaviti u cijelosti ili djelimično. (6) Ako zaključak o obustavljanju, odnosno o nastavljanju postupka nije u skladu sa zaključenim poravnanjem, protiv zaključka je dopuštena posebna žalba. XI - POSTUPAK DO DONOŠENJA RJEŠENJA A. OPĆA NAČELA 1. Zajedničke odredbe Član 126. (1) Prije donošenja rješenja imaju se utvrditi sve činjenice i okolnosti koje su značajne za rješenje i strankama omogućiti da ostvare i zaštite svoja prava i pravne interese o čemu se stara službena osoba koja vodi postupak. (2) Ovo se može izvršiti u skraćenom postupku ili u posebnom ispitnom postupku. Član 127. (1) Službena osoba koja vodi postupak može u toku cijelog postupka upotpunjavati činjenično stanje i izvoditi dokaze i o onim činjenicama koje ranije u postupku nisu bile iznesene ili još nisu utvrđene. (2) Službena osoba koja vodi postupak naredit će po službenoj dužnosti izvođenje svakog dokaza ako nađe da je to potrebno radi razjašnjenja stvari. (3) Službena osoba koja vodi postupak obavezna je pribaviti po službenoj dužnosti podatke o činjenicama o kojima službenu evidenciju vodi organ nadležan za rješavanje. Na isti način postupit će službena osoba u pogledu činjenica o kojima službenu evidenciju vodi drugi organ, odnosno preduzeće (društvo), ustanova ili druga pravna osoba. Član 128. (1) Činjenično stanje, na kom zasniva svoj zahtjev, stranka je dužna iznijeti tačno, istinito i određeno. (2) Ako nije riječ o činjenicama koje su općepoznate, stranka je dužna za svoje navode ponuditi dokaze i, po mogućnosti, podnijeti ih. Ako sama stranka tako ne postupi, službena osoba koja vodi postupak pozvat će je da to učini. Od stranke se neće tražiti da pribavi i podnese dokaze koje brže i lakše može pribaviti organ koji vodi postupak, niti da podnosi takva uvjerenja koja organi nisu dužni izdavati u skladu sa članom 163. ovog zakona. (3) Ako stranka nije u naknadno određenom roku podnijela dokaze, organ ne može zbog toga odbaciti zahtjev kao da nije podnesen (član 62. stav 2.), nego je dužan nastaviti postupak i, u skladu s pravilima postupka i prema materijalnom propisu, riješiti upravnu stvar. Član 129. (1) Stranka u toku postupka daje izjavu, po pravilu, usmeno, a može je dati i pismeno. (2) Kad je riječ o složenoj stvari ili kad su potrebna opširnija stručna objašnjenja, službena osoba koja vodi postupak može naložiti stranci da podnese pismenu izjavu, određujući joj dovoljan rok za to. U takvom slučaju i stranka ima pravo tražiti da joj se dopusti davanje pismene izjave. (3) Ako je stranci naloženo ili dopušteno da podnese pismenu izjavu, ne može joj se usljed toga oduzeti pravo da svoju izjavu da usmeno. Član 130. Ako se u toku postupka pojavi osoba koja do tada nije učestvovala u postupku kao stranka, pa zahtijeva da učestvuje u postupku kao stranka, službena osoba koja vodi postupak ispitat će njeno pravo da bude stranka i o tome će donijeti zaključak. Protiv zaključka kojim se ne priznaje to svojstvo dopuštena je posebna žalba. Član 131. Službena osoba koja vodi postupak dužna je, po potrebi, upozoriti stranku na njena prava u postupku i ukazati joj na pravne posljedice njenih radnji ili propuštanja u postupku. 2. Skraćeni postupak Član 132. (1) Organ može po skraćenom postupku riješiti stvar neposredno: 1) ako je stranka u svom zahtjevu navela činjenice ili podnijela dokaze na osnovu kojih se može utvrditi stanje stvari, ili ako se to stanje može utvrditi na osnovu općepoznatih činjenica ili činjenica koje su organu poznate; 2) ako se stanje stvari može utvrditi na osnovu službenih podataka kojima organ raspolaže, a nije potrebno posebno saslušanje stranke radi zaštite njenih prava, odnosno pravnih interesa; 3) u slučaju kad je propisom predviđeno da se stvar može riješiti na osnovu činjenica ili okolnosti koje nisu potpuno dokazane ili se dokazima samo posredno utvrđuju, ali su činjenice ili okolnosti učinjene vjerovatnim, a iz svih okolnosti proizilazi da se zahtjevu stranke ima udovoljiti; 4) kad je riječ o preduzimanju u javnom interesu hitnih mjera koje se ne mogu odgađati, a činjenice na kojima rješenje treba da bude zasnovano su utvrđene ili bar učinjene vjerovatnim. (2) Rješenja iz tač. 1. i 2. stav 1. ovog člana mogu se izrađivati računarima. 3. Poseban ispitni postupak Član 133. (1) Poseban ispitni postupak provodi se kad je to potrebno radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su značajne za razjašnjenje stvari ili radi davanja mogućnosti strankama da ostvare i zaštite svoja prava i pravne interese. (2) Tok ispitnog postupka određuje, prema okolnostima pojedinog slučaja, službena osoba koja vodi postupak, pridržavajući se odredbi ovog zakona i propisa koji se odnose na stvar o kojoj je riječ. (3) U ovim granicama službena osoba koja vodi postupak naročito: određuje koje se radnje u postupku imaju izvršiti i izdaje naređenja za njihovo izvršenje; određuje red kojim će se pojedine radnje vršiti i rokove u kojima će se izvršiti, ako oni nisu propisani zakonom; određuje usmene rasprave i saslušanja, kao i sve što je potrebno za njihovo održavanje; odlučuje koji se dokazi imaju izvesti i kojim dokaznim sredstivma, i odlučuje o svim prijedlozima i izjavama. (4) Službena osoba koja vodi postupak odlučuje da li će se raspravljanje i dokazivanje vršiti odvojeno o pojedinim spornim pitanjima ili zajedno za cijeli predmet. Član 134. (1) Stranka ima pravo učestvovati u ispitnom postupku i, radi ostvarenja cilja postupka, dati potrebne podatke i braniti svoja prava i zakonom zaštićene interese, a službena osoba obavezna je to omogućiti. (2) Stranka može iznositi činjenice koje mogu uticati na rješenje stvari i pobijati tačnost navoda koji se ne slažu s njenim navodima. Ona ima pravo sve do donošenja rješenja dopunjavati i objašnjavati svoje tvrdnje, a ako to čini poslije održane usmene rasprave, dužna je opravdati zbog čega to nije učinila na raspravi. (3) Službena osoba koja vodi postupak dužna je pružiti mogućnost stranci: da se izjasni o svim okolnostima i činjenicama koje su iznesene u ispitnom postupku, o prijedlozima i ponuđenim dokazima, da učestvuje u izvođenju dokaza i da postavlja pitanja drugim strankama, svjedocima i vještacima preko službene osobe koja vodi postupak, a s njenom dozvolom i neposredno, kao i da se upozna s rezultatom izvođenja dokaza i da se o tome izjasni. Nadležni organ ne može donijeti rješenje prije nego što stranci pruži mogućnost da se izjasni o činjenicama i okolnostima na kojima treba da se zasniva rješenje, a o kojima stranci nije bila data mogućnost da se izjasni. 4. Prethodno pitanje Član 135. (1) Ako organ koji vodi postupak naiđe na pitanje bez čijeg se rješenja ne može riješiti sama stvar, a to pitanje čini samostalnu pravnu cjelinu za čije je rješenje nadležan sud ili koji drugi organ (prethodno pitanje), on može, pod uslovima iz ovog zakona, sam raspraviti to pitanje, ili postupak prekinuti dok nadležni organ to pitanje ne riješi. O prekidu postupka donosi se zaključak, protiv kog je dopuštena posebna žalba, osim ako je zaključak donio drugostepeni organ. (2) Ako je organ raspravio prethodno pitanje, rješenje takvog pitanja ima pravno djelovanje samo u stvari u kojoj je to pitanje riješeno. (3) U pitanju postojanja krivičnog djela i krivične odgovornosti učinioca, organ koji vodi postupak vezan je pravomoćnom presudom krivičnog suda kojom je optuženi proglašen krivim. Član 136. (1) Organ koji vodi postupak mora prekinuti postupak kad se prethodno pitanje odnosi na postojanje krivičnog djela, na postojanje braka, utvrđivanje očinstva, ili kad je to zakonom određeno. (2) Kad se prethodno pitanje odnosi na krivično djelo, a nema mogućnosti za krivično gonjenje, organ koji vodi postupak raspravit će i to pitanje. Član 137. U slučaju kad se zbog prethodnog pitanja ne mora prekinuti postupak po članu 136. stav 2. ovog zakona, organ koji vodi postupak može sam uzeti u pretres prethodno pitanje i raspraviti ga kao sastavni dio stvari, i na toj osnovi riješiti samu stvar. Član 138. (1) Ako organ koji vodi upravni postupak ne uzme prethodno pitanje u pretres u smislu člana 137. ovog zakona, a postupak za rješenje prethodnog pitanja koji se može voditi samo po službenoj dužnosti još nije pokrenut kod nadležnog organa, on će tražiti da nadležni organ pokrene postupak o tom pitanju. (2) U stvari u kojoj se postupak za rješenje prethodnog pitanja pokreće povodom zahtjeva stranke, organ koji vodi upravni postupak može zaključkom naložiti jednoj od stranaka da radi rješenja prethodnog pitanja traži od nadležnog organa pokretanje postupka, određujući joj rok u kom je dužna to učiniti, i da mu o podnesenom traženju podnese dokaz. Pritom će organ koji vodi upravni postupak upozoriti stranku na posljedice propuštanja. Rok za traženje pokretanja postupka za rješenje prethodnog pitanja počinje teći od dana konačnosti zaključka. (3) Ako stranka ne podnese u određenom roku dokaz da je od nadležnog organa tražila pokretanje postupka o prethodnom pitanju, smatrat će se da je stranka koja je postavila zahtjev odustala od njega, a organ koji vodi upravni postupak obustavit će postupak. Ako to nije učinila protivna stranka, organ će nastaviti postupak i sam će raspraviti prethodno pitanje. (4) Protiv zaključka donesenog po stavu 2. ovog člana dopuštena je posebna žalba. Član 139. (1) Postupak, prekinut zbog rješavanja prethodnog pitanja kod nadležnog organa, nastavit će se pošto rješenje doneseno o tom pitanju postane konačno. (2) Postupak se može nastaviti po službenoj dužnosti i u slučaju kad se ocijeni da više nema razloga da se čeka na konačno rješenje prethodnog pitanja kod nadležnog organa, osim u slučaju iz stava 1. člana 136. ovog zakona. 5. Usmena rasprava Član 140. Službena osoba koja vodi postupak određuje, na svoju inicijativu ili na prijedlog stranke, usmenu raspravu u svakom slučaju kad je to korisno za razjašnjenje stvari, a mora je odrediti: 1) u stvarima u kojima učestvuju dvije ili više stranaka s protivnim interesima, ili 2) kad se ima izvršiti uviđaj ili saslušanje svjedoka ili vještaka. Član 141. (1) Usmena rasprava je javna. (2) Službena osoba koja vodi postupak može isključiti javnost za cijelu usmenu raspravu ili samo za jedan njen dio: 1) ako to zahtijevaju razlozi morala ili javne sigurnosti, 2) ako postoji ozbiljna i neposredna opasnost ometanja usmene rasprave, 3) ako treba da se raspravlja o odnosima u nekoj porodici, 4) ako treba da se raspravlja o okolnostima koje predstavljaju službenu, poslovnu, profesionalnu, naučnu ili umjetničku tajnu. (3) Prijedlog za isključenje javnosti može staviti i zainteresirana osoba. (4) O isključenju javnosti donosi se zaključak koji mora biti obrazložen i javno objavljen. (5) Pri saopćavanju rješenja javnost se ne može isključiti. Član 142. (1) Isključenje javnosti ne odnosi se na stranke, njihove punomoćnike i stručne pomagače. (2) Službena osoba koja vodi postupak može dopustiti da usmenoj raspravi s koje je javnost isključena prisustvuju pojedine službene osobe, naučni i javni radnici, ako je to od interesa za njihovu službu, odnosno naučni rad. Službena osoba koja vodi postupak upozorit će ove osobe da su dužne čuvati kao tajnu ono što budu na raspravi saznale. Član 143. (1) Organ koji vodi postupak dužan je preduzimati sve što je potrebno da se usmena rasprava obavi bez odugovlačenja i po mogućnosti bez prekidanja i odgađanja. (2) Osobama koje se pozivaju na usmenu raspravu mora se ostaviti dovoljno vremena da se pripreme za raspravu i da na nju dođu na vrijeme i bez vanrednih troškova. Pozvanim osobama ostavit će se, po pravilu, osam dana od dostavljanja poziva do dana rasprave. Član 144. Kad je za raspravljanje na usmenoj raspravi potrebno izvršiti uvid u određene planove, spise ili druge predmete, ove predmete treba staviti na uvid pozvanim osobama istovremeno s određivanjem rasprave, a u pozivu za raspravu naznačiti vrijeme i mjesto, kad i gdje se oni mogu razgledati. Član 145. (1) Organ koji vodi postupak dužan je da i javno objavi određivanje usmene rasprave: kad postoji opasnost da se pojedinačni pozivi neće moći na vrijeme dostaviti, kad postoji vjerovatnoća da ima zainteresiranih osoba koje se još nisu pojavile kao stranke, ili kad to nalažu drugi slični razlozi. (2) Javna objava usmene rasprave treba da sadrži sve podatke koji moraju biti navedeni u pojedinačnom pozivu, kao i poziv da na raspravu dođe svako ko smatra da se stvar tiče njegovih pravno zaštićenih interesa. Ova se objava saopćava na način propisan u članu 85. ovog zakona. Član 146. Usmena rasprava održat će se, po pravilu, u sjedištu organa koji vodi postupak. Ako je potreban uviđaj u mjestu van sjedišta tog organa, usmena rasprava može se održati na mjestu uviđaja. Organ koji vodi postupak može odrediti za usmenu raspravu i drugo mjesto kad je to potrebno zbog znatnog smanjenja troškova i zbog temeljitijeg, bržeg ili jednostavnijeg raspravljanja stvari. Član 147. (1) Službena osoba koja vodi postupak dužna je na početku usmene rasprave utvrditi koje su od pozvanih osoba prisutne, a za odsutne, provjeriti da li su im pozivi uredno dostavljeni. (2) Ako neka od stranaka koja još nije saslušana nije došla na raspravu, a nije utvrđeno da joj je poziv pravilno dostavljen, službena osoba koja vodi postupak odgodit će raspravu, osim u slučaju kad je usmena rasprava na vrijeme objavljena javnom objavom. (3) Ako na usmenu raspravu ne dođe stranka po čijem je zahtjevu postupak pokrenut, mada je uredno pozvana, a iz cjelokupnog stanja stvari može se pretpostaviti da je stranka zahtjev povukla, službena osoba koja vodi postupak obustavit će postupak. Protiv zaključka o tome dopuštena je posebna žalba. Ako se ne može pretpostaviti da je stranka sama povukla zahtjev, ili ako bi se postupak u javnom interesu morao nastaviti po službenoj dužnosti, službena osoba će, prema okolnostima slučaja, provesti raspravu bez te osobe ili će je odgoditi. (4) Ako stranka protiv koje je pokrenut postupak neopravdano izostane mada je uredno pozvana, službena osoba koja vodi postupak može provesti raspravu i bez nje, a može na njen trošak i odgoditi usmenu raspravu, ako je to potrebno radi pravilnog rješenja stvari. Član 148. (1) Ako prisutna stranka, i pored upozorenja na posljedice, ne stavi u toku same rasprave primjedbu na rad koji se na raspravi obavlja, smatrat će se da nema primjedbi. Ako ta stranka kasnije stavi primjedbu na rad obavljen na raspravi, organ koji rješava o stvari cijenit će tu primjedbu, ako ona može imati uticaj na rješavanje stvari, i ako nije data poslije rasprave da bi se odugovlačio postupak. (2) Ako stranka koja je pozvana javnim saopćenjem poziva nije došla na raspravu, a primjedbe na rad obavljen na raspravi stavi poslije rasprave, ove primjedbe uzet će se u obzir pod uslovom iz stava 1. ovog člana. Član 149. (1) Na usmenoj raspravi treba da se pretrese i utvrdi ono što je predmet ispitnog postupka. (2) Ako se predmet ne može pretresti na jednoj raspravi, službena osoba koja vodi postupak prekinut će raspravu i zakazati što prije njen nastavak. Za ovaj nastavak službena osoba preduzet će sve mjere koje su propisane za određivanje usmene rasprave, a prisutnim osobama može ih usmeno saopćiti, kao i vrijeme i mjesto nastavka rasprave. Pri nastavku usmene rasprave službena osoba koja vodi postupak iznijet će u glavnim crtama tok dotadašnje rasprave. (3) Za izvođenje pismenih dokaza koji se naknadno podnesu ne mora se ponovo određivati usmena rasprava, ali će se stranci dati mogućnost da se o izvedenim dokazima izjasni. B. DOKAZIVANJE 1. Opće odredbe Član 150. (1) Činjenice na osnovu kojih se donosi rješenje utvrđuju se dokazima. (2) Kao dokazno sredstvo upotrijebit će se sve što je podesno za utvrđivanje stanja stvari i što odgovara pojedinom slučaju, kao što su: isprave, odnosno mikrofilmska kopija isprave ili reprodukcija te kopije, svjedoci, izjava stranke, vještaci, uviđaj i drugo. Član 151. (1) Da li neku činjenicu treba dokazivati ili ne, odlučuje službena osoba koja vodi postupak, zavisno od toga da li ta činjenica može imati uticaja na rješavanje stvari. Dokazi se, po pravilu, izvode pošto se utvrdi šta je u činjeničnom pogledu sporno ili šta treba dokazivati. (2) Ne treba dokazivati činjenice koje su općepoznate. (3) Isto tako, ne treba dokazivati činjenice čije postojanje zakon pretpostavlja, ali je dopušteno dokazivati nepostojanje tih činjenica, ako zakonom nije drugačije određeno. Član 152. Ako je dokazivanje pred organom koji vodi postupak neizvodljivo ili povezano s nesrazmjernim troškovima ili s velikim gubitkom vremena, dokazivanje ili pojedini dokazi mogu se izvoditi pred zamoljenim organom. Član 153. Kad je propisom predviđeno da se stvar može riješiti na osnovu činjenica ili okolnosti koje nisu potpuno dokazane ili se dokazima samo posredno utvrđuju (činjenice i okolnosti koje su učinjene vjerovatnim), ne moraju se izvoditi posebni dokazi radi utvrđivanja tih činjenica predviđeni odredbama ovog zakona o izvođenju dokaza. Član 154. (1) Ako organu koji rješava nije poznato pravo koje važi u stranoj državi, može se obavijestiti o tome kod organa uprave Bosne i Hercegovine nadležnog za inozemne poslove. (2) Organ koji rješava o stvari može od stranke zatražiti da podnese javnu ispravu koju je izdao nadležni inozemni organ kojom se potvrđuje koje pravo važi u stranoj državi. Dopušteno je dokazivanje stranog prava protivno ovakvoj javnoj ispravi, ako međunarodnim ugovorom nije drugačije predviđeno. 2. Isprave Član 155. (1) Isprava koju je u propisanom obliku izdao organ u granicama svoje nadležnosti, a koja može biti prilagođena elektronskoj obradi podataka, kao i isprava koju je u takvom obliku izdala institucija koja ima javna ovlaštenja (javna isprava), dokazuje ono što se u njoj potvrđuje ili određuje. (2) U postupku dokazivanja, mikrofilmska kopija isprave, odnosno reprodukcija te kopije, izjednačava se s ispravom iz stava 1. ovog člana, ako je takvu mikrofilmsku kopiju, odnosno reprodukciju te kopije izdao organ u granicama svoje nadležnosti, odnosno institucija koja ima javna ovlaštenja. (3) Dopušteno je dokazivati da su u takvoj ispravi, odnosno mikrofilmskoj kopiji isprave ili reprodukciji te kopije činjenice neistinito potvrđene ili da je sama isprava, odnosno mikrofilmska kopija isprave ili reprodukcija te kopije neispravno sastavljena. (4) Dopušteno je dokazivati da mikrofilmska kopija, odnosno reprodukcija te kopije nije vjerna originalu. Član 156. Ako je na ispravi nešto precrtano, ostrugano, ili inače izbrisano, umetnuto, ili ako na ispravi postoje kakvi drugi vanjski nedostaci, službena osoba koja vodi postupak ocijenit će prema svim okolnostima da li je time i u kojoj mjeri umanjena dokazna vrijednost isprave ili je isprava potpuno izgubila dokaznu vrijednost za rješavanje stvari o kojoj se vodi postupak. Članak 157. (1) Isprave koje služe kao dokaz podnose stranke ili ih pribavlja službena osoba koja vodi postupak. Stranka podnosi ispravu u originalu, mikrofilmskoj kopiji isprave ili reprodukciji te kopije ili u ovjerenom prijepisu ili ovjerenoj fotokopiji, a može je podnijeti i u prostom prijepisu. Kad stranka podnese ispravu u ovjerenom prijepisu, službena osoba koja vodi postupak može tražiti da stranka pokaže originalnu ispravu, a kad podnese ispravu u prostom prijepisu, službena osoba utvrdit će da li je prost prijepis vjeran originalu. Mikrofilmska kopija isprave ili reprodukcija te kopije koju je na propisan način izdao organ u granicama svoje nadležnosti ili institucija koja ima javna ovlaštenja, ima za rješavanje stvari o kojoj se vodi upravni postupak dokaznu vrijednost originalne isprave, u smislu člana 155. stav 1. ovog zakona. (2) Ako je neke činjenice ili okolnosti organ koji je za to bio nadležan već utvrdio ili su posvjedočene u javnoj ispravi (kao lična karta, izvod iz matične knjige i dr.), organ koji vodi postupak uzet će ove činjenice i okolnosti za dokazane. Kad je u pitanju sticanje ili gubljenje prava, a postoji vjerovatnoća da su se te činjenice i okolnosti naknadno izmijenile, ili ih na osnovu posebnih propisa treba posebno dokazati, službena osoba tražit će da stranka podnese posebne dokaze o tim činjenicama i okolnostima, ili će ih organ sam pribaviti. Član 158. (1) Službena osoba koja vodi postupak može pozvati stranku koja se poziva na kakvu ispravu da je podnese, ako njom raspolaže ili ako je može pribaviti. (2) Ako se isprava nalazi kod protivne stranke, a ta stranka neće dobrovoljno da je podnese ili pokaže, službena osoba koja vodi postupak pozvat će tu stranku da podnese ili pokaže ispravu na raspravi, da bi se druge stranke mogle o njoj izjasniti. (3) Ako stranka koja je pozvana da podnese, odnosno pokaže ispravu ne postupi po pozivu, službena osoba koja vodi postupak cijenit će, s obzirom na sve okolnosti slučaja, od kakvog je to uticaja za rješavanje stvari. Član 159. Ako se isprava koja se ima upotrijebiti kao dokaz u postupku nalazi kod organa ili institucije koja ima javna ovlaštenja, a stranka koja se pozvala na tu ispravu nije uspjela da je pribavi, organ koji vodi postupak pribavit će ovu ispravu po službenoj dužnosti. Ti organi i institucije dužni su postupiti po traženju nadležnog organa. Član 160. (1) Ako se isprava nalazi kod treće osobe, a ta osoba neće dobrovoljno da je pokaže, organ koji vodi postupak pozvat će zaključkom tu osobu da pokaže ispravu na raspravi, da bi se stranke mogle o njoj izjasniti. (2) Treća osoba može uskratiti pokazivanje isprave iz istih razloga, kao i svjedok svjedočenje. (3) Protiv treće osobe koja, bez opravdanog razloga, odbije pokazati ispravu postupit će se kao protiv onoga koji odbije da svjedoči. (4) Protiv zaključka kojim mu se naređuje pokazivanje isprave, kao i protiv zaključka o kazni zbog nepokazivanja isprave, treća osoba ima pravo žalbe, koja odgađa izvršenje zaključka. (5) Stranka koja se poziva na ispravu koja se nalazi kod treće osobe dužna je nadoknaditi troškove koje je ta osoba imala u vezi s pokazivanjem isprave. Član 161. (1) U skladu sa Ustavom Bosne i Hercegovine, stranka ima pravo podnositi isprave na jeziku iz člana 18. ovog zakona. (2) Isprave koje su izdate na stranom jeziku podnose se u ovjerenom prijevodu, ako je to potrebno. (3) Isprave koje je izdao inozemni organ, koje u državi u kojoj su izdate važe kao javne isprave, imaju pod uslovom reciprociteta, istu dokaznu snagu kao i domaće javne isprave, ako su propisno ovjerene. 3. Uvjerenja Član 162. (1) Organi uprave Bosne i Hercegovne dužni su izdavati uvjerenja, odnosno druge isprave (cetifikate, potvrde i dr.) o činjenicama o kojima vode službenu evidenciju. (2) Pod uslovima iz stava 1. ovog člana, institucije koje imaju javna ovlaštenja, izdaju uvjerenja, odnosno druge isprave o činjenicama u vezi s poslovima koje, u skladu sa zakonom, obavljaju. (3) Uvjerenja i druge isprave o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija moraju se izdavati u skladu s podacima službene evidencije. Takva uvjerenja, odnosno druge isprave imaju značaj javne isprave. (4) Pod službenom evidencijom podrazumijeva se evidencija ustanovljena zakonom ili drugim propisom, ili općim aktom institucije koja ima javna ovlaštenja. (5) Uvjerenje i druge isprave o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija izdaju se stranci na usmeni zahtjev, po pravilu, istog dana kada je stranka zatražila izdavanje uvjerenja, odnosno druge isprave, a najkasnije u roku od pet dana, ako propisom iz stava 4. ovog člana, kojim je ustanovljena službena evidencija, nije drugačije određeno. (6) Ako organi, odnosno institucije iz st. 1. i 2. ovog člana odbiju zahtjev za izdavanje uvjerenja, odnosno druge isprave dužni su o tome donijeti posebno rješenje. Ako u roku od pet dana od dana podnošenja zahtjeva ne izdaju uvjerenje, odnosno drugu ispravu, niti donesu i dostave stranci rješenje o odbijanju zahtjeva, smatra se da je zahtjev odbijen. (7) Ako stranka, na osnovu dokaza kojima raspolaže, smatra da joj uvjerenje, odnosno druga isprava nije izdata u skladu s podacima iz službene evidencije, može zahtijevati izmjenu uvjerenja, odnosno druge isprave. Organ, odnosno institucija dužna je donijeti posebno rješenje, ako odbije zahtjev stranke da joj izmijeni, odnosno izda novo uvjerenje ili druga ispravu. I u tom slučaju važi rok od pet dana od dana podnošenja zahtjeva za izdavanje novog uvjerenja, odnosno druge isprave, a ako to ne bude učinjeno u tom roku, smatra se da je zahtjev odbijen. Član 163. (1) Organi i institucije koje imaju javna ovlaštenja dužni su izdavati uvjerenja, odnosno druge isprave i o činjenicama o kojima ne vode službenu evidenciju, ako je to zakonom određeno. U tom slučaju činjenice se utvrđuju vođenjem postupka propisanog odredbama ovog zakona. (2) Uvjerenje, odnosno druga isprava izdata na način predviđen u stavu 1. ovog člana, ne vezuje organ kome je podnesena kao dokaz i koji treba da rješava o stvari. Ako organ ne prihvati to uvjerenje, odnosno drugu ispravu kao dokaz, on će sam pristupiti utvrđivanju činjenica navedenih u uvjerenju. (3) Uvjerenje, odnosno druga isprava stranci se izdaje, odnosno rješenje o odbijanju zahtjeva donosi i stranci dostavlja u roku od osam dana od dana podnošenja zahtjeva, a ako se tako ne postupi, smatra se da je zahtjev stranke odbijen. 4. Svjedoci Član 164. (1) Svjedok može biti svaka fizička osoba koja je bila sposobna opaziti činjenicu o kojoj ima da svjedoči i koja je u stanju to svoje opažanje saopćiti. (2) Osoba koja u postupku učestvuje u svojstvu službene osobe ne može biti svjedok. Član 165. Svaka osoba koja se kao svjedok poziva dužna je da se odazove pozivu, a i da svjedoči, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Član 166. Ne može se ispitati kao svjedok osoba koja bi svojim iskazom povrijedila dužnost čuvanja službene, državne ili vojne tajne, dok je nadležni organ ne oslobodi te dužnosti. Član 167. (1) Svjedok može uskratiti svjedočenje: 1) na pojedina pitanja na koja bi odgovor izložio teškoj sramoti, znatnoj imovinskoj šteti ili krivičnom gonjenju, njega, njegovog srodnika po krvi u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do trećeg stepena zaključno, njegovog bračnog druga ili srodnika po tazbini, do drugog stepena zaključno i onda kad je brak prestao, kao i njegovog staratelja ili starinika, usvojitelja ili usvojenika; 2) na pojedina pitanja na koja ne bi mogao odgovoriti, a da ne povrijedi obavezu da čuva poslovnu, profesionalnu, umjetničku ili naučnu tajnu; 3) o onome što je stranka povjerila svjedoku kao svom punomoćniku; 4) o onome o čemu se stranka ili druga osoba ispovijedala svjedoku, kao vjerskom ispovjedniku. (2) Svjedok se može osloboditi dužnosti svjedočenja i o pojedinim drugim činjenicama kad iznese važne razloge za to. Ako je potrebno, on treba te razloge učiniti vjerovatnim. (3) Svjedok ne može zbog opasnosti od kakve imovinske štete uskratiti svjedočenje o pravnim poslovima pri kojima je bio prisutan kao svjedok, pisar ili posrednik, o radnjama koje je u vezi sa spornim pitanjem preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka, kao i o svakoj onoj radnji o kojoj je na osnovu posebnih propisa dužan podnijeti prijavu ili dati izjavu. Član 168. (1) Svjedoci se saslušavaju pojedinačno, bez prisustva onih svjedoka koji će se kasnije saslušati. (2) Saslušani svjedok ne smije se udaljiti bez dozvole službene osobe koja vodi postupak. (3) Službena osoba koja vodi postupak može već saslušanog svjedoka ponovo saslušati, a svjedoke čiji se iskazi ne slažu može suočiti. Član 169. (1) Svjedok će se prethodno upozoriti da je dužan govoriti istinu, da ne smije ništa prešutjeti i da može na svoj iskaz biti zaklet, pa će mu se predočiti i posljedice davanja lažnog iskaza. (2) Od svjedoka će se zatim uzeti opći lični podaci ovim redom: ime i prezime, zanimanje, mjesto boravka, mjesto rođenja, godine života i bračno stanje. Ako je potrebno, svjedok će biti ispitan i o okolnostima koje se tiču njegove vjerodostojnosti kao svjedoka u predmetu o kom je riječ, a lično o njegovim srodničkim odnosima prema strankama. (3) Službena osoba koja vodi postupak ukazat će svjedoku na koja pitanja može uskratiti svjedočenje. (4) Nakon toga svjedoku će se postavljati pitanja o samom predmetu i pozivat će se da iznese šta mu je o tome poznato. (5) Nije dopušteno postavljati takva pitanja koja ukazuju na to kako bi se imalo odgovoriti. (6) Svjedok će se uvijek pitati otkuda mu je poznato ono što svjedoči. Član 170. (1) Ako svjedok ne zna jezik na kom se vodi postupak, ispitat će se preko tumača (prevodioca). (2) Ako je svjedok gluh, pitanja će mu se postavljati pismeno, a ako je nijem, pozvat će se da pismeno odgovora. Ako se ispitivanje ne može izvršiti na ovaj način, pozvat će se kao tumač osoba koja se sa svjedokom može sporazumjeti. Član 171. (1) Pošto sasluša svjedoka, službena osoba koja vodi postupak može odlučiti da svjedok položi zakletvu na svoj iskaz. Neće se zaklinjati svjedok koji je maloljetan ili koji ne može dovoljno da shvati značaj zakletve. (2) Zakletva se polaže usmeno izgovaranjem ovih riječi: "Zaklinjem se da sam o svemu o čemu sam ovdje pitan govorio istinu i da ništa što o ovoj stvari znam nisam prećutao". (3) Nijemi svjedoci koji znaju čitati i pisati zaklinju se na taj način što potpisuju tekst zakletve, a gluhi svjedoci pročitat će tekst zakletve. Ako nijemi ili gluhi svjedoci ne znaju čitati ni pisati, zaklet će se preko tumača. Član 172. (1) Ako svjedok koji je uredno pozvan ne dođe, a izostanak ne opravda, ili se bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji s mjesta gdje treba da bude saslušan, organ koji vodi postupak može narediti da se prisilno dovede i da snosi troškove dovođenja, a može ga i kazniti novčano do 50 KM. (2) Ako svjedok dođe, pa bez opravdanog razloga odbije da svjedoči i ako je upozoren na posljedice odbijanja, može se kazniti novčano do 50 KM, a ako i poslije toga odbije da svjedoči, može se još jedanput kazniti do 50 KM. Zaključak o izricanju novčane kazne donosi službena osoba koja vodi postupak u saglasnosti sa službenom osobom ovlaštenom za rješavanje stvari, a kod zamoljenog organa - u saglasnosti s rukovodiocem tog organa, odnosno sa službenom osobom ovlaštenom za rješavanje u sličnim stvarima. (3) Ako svjedok naknadno opravda svoj izostanak, službena osoba koja vodi postupak poništit će zaključak o kazni ili troškovima. Ako svjedok naknadno pristane da svjedoči, službena osoba može poništiti zaključak o kazni. (4) Službena osoba koja vodi postupak može odlučiti da svjedok nadoknadi troškove koje je prouzrokovala svojim izostankom ili odbijanjem da svjedoči. (5) Protiv zaključka o troškovima ili novčanoj kazni, donesenog na osnovu st. 1., 2. i 4. ovog člana, dopuštena je posebna žalba. 5. Izjava stranke Član 173. (1) Ako za utvrđivanje određene činjenice ne postoji neposredan dokaz, ili se ona ne može utvrditi na osnovu drugih dokaznih sredstava, za utvrđivanje te činjenice može se kao dokazno sredstvo uzeti i usmeno data izjava stranke. Izjava stranke može se uzeti kao dokazno sredstvo i u stvarima malog značaja ako bi se određena činjenica imala utvrđivati saslušanjem svjedoka koji živi u mjestu udaljenom od sjedišta organa, ili bi inače, usljed pribavljanja drugih dokaza, bilo otežano ostvarivanje prava stranke. Izjava se unosi u zapisnik. (2) Zakonom se može propisati da se i u slučajevima, osim onih iz stava 1. ovog člana, određene činjenice mogu dokazivati izjavom stranke. (3) Vjerodostojnost izjave stranke cijeni se po načelu propisanom u članu 10. ovog zakona. (4) Prije uzimanja izjave stranke, službena osoba koja vodi postupak dužna je upozoriti stranku na krivičnu i materijalnu odgovornost za davanje lažne izjave. 6. Vještaci Član 174. Kad je za utvrđivanje ili ocjenu neke činjenice važne za rješavanje stvari potrebno stručno znanje kojim ne raspolaže službena osoba koja vodi postupak, izvest će se dokaz vještačenjem. Član 175. (1) Ako bi dokazivanje vještačenjem bilo nesrazmjerno skupo prema značaju ili vrijednosti predmeta, stvar će se riješiti na osnovu drugih dokaznih sredstava. (2) U slučaju iz stava 1. ovog člana, vještačenje će se izvršiti ako stranka to zahtijeva i pristane da snosi troškove. Član 176. (1) Radi izvođenja dokaza vještačenjem, službena osoba koja vodi postupak određuje, po službenoj dužnosti ili na prijedlog stranke, jednog vještaka, a kad ocijeni da je vještačenje složeno, može odrediti dva ili više vještaka. (2) Za vještake će se odrediti osobe koje su stručne, i to prvenstveno one koje imaju posebno ovlaštenje za davanje stručnog mišljenja o pitanjima iz odgovorajuće struke, ako je takvo ovlaštenje predviđeno propisima. (3) Stranka će se, po pravilu, prethodno saslušati o ličnosti vještaka. (4) Za vještaka se ne može odrediti osoba koja ne može biti svjedok. Član 177. (1) Svako ko ima potrebnu stručnu spremu mora se primiti dužnosti vještaka, osim ako ga službena osoba koja vodi postupak od toga oslobodi iz opravdanih razloga, kao što su preopterećenost vještačenjima, drugim poslovima i slično. (2) Oslobađanje od dužnosti vještačenja može tražiti i rukovodilac organa ili pravne osobe gdje je vještak zaposlen, ako postoje opravdani razlozi. Član 178. (1) Vještak može uskratiti vještačenje iz istih razloga iz kojih svjedok svjedočenje. (2) Osobe zaposlene u organu bit će oslobođene dužnosti vještačenja kad je posebnim propisom predviđeno njihovo oslobađanje od te dužnosti. Član 179. (1) U pogledu izuzeća vještaka, na odgovarajući način primjenjivat će se odredbe ovog zakona, o izuzeću službenih osoba. (2) Stranka može tražiti izuzeće vještaka i ako učini vjerovatnim okolnosti koje dovode u pitanje njegovo stručno znanje. (3) O izuzeću vještaka odlučuje zaključkom službena osoba koja vodi postupak. Član 180. (1) Prije početka vještačenja, vještaka treba upozoriti da je dužan da predmet vještačenja brižljivo razmotri i u svom pismenom nalazu tačno navede što zapazi i nađe, kao i da svoje obrazloženo stručno mišljenje iznese nepristrasno i u skladu s pravilima znanosti i vještine. (2) Službena osoba koja vodi postupak zatim pokazuje vještaku predmet koji ovaj ima da razmotri. (3) Kad vještak izloži svoj nalaz i mišljenje, službena osoba koja vodi postupak, kao i stranke, mogu mu postavljati pitanja i tražiti objašnjenja u pogledu datog nalaza i mišljenja. Nalaz i mišljenje daju se pismeno. (4) U pogledu saslušavanja vještaka na odgovarajući način primjenjivat će se odredbe člana 169. ovog zakona. (5) Vještak ne polaže zakletvu. Član 181. (1) Vještaku se može naložiti da izvrši vještačenje i izvan usmene rasprave. U tom slučaju može se tražiti da vještak na usmenoj raspravi obrazloži svoj pismeni nalaz i mišljenje. (2) Ako je postavljeno više vještaka, oni mogu svoj nalaz i mišljenje dati zajednički. Ako se ne slažu, svaki će od njih odvojeno izložiti svoj nalaz i mišljenje. Član 182. (1) Ako nalaz i mišljenje vještaka nisu jasni ili potpuni, ili ako se nalazi i mišljenje vještaka bitno razlikuju, ili ako mišljenje nije dovoljno obrazloženo, ili se pojavi osnovana sumnja u tačnost datog mišljenja, a ti se nedostaci ne mogu otkloniti ni ponovnim saslušavanjem vještaka, obnovit će se vještačenje s istim ili drugim vještacima, a može se zatražiti i mišljenje neke naučne ili stručne ustanove. (2) Mišljenje naučne ili stručne ustanove može se tražiti onda kad se zbog složenosti slučaja ili zbog potrebe vršenja analize može opravdano pretpostaviti da će se na taj način doći do tačnijeg mišljenja. Član 183. (1) Ako vještak koji je uredno pozvan ne dođe, a izostanak ne opravda, ili dođe ali odbije da vještači, ili kad u ostavljenom roku ne podnese svoj pismeni nalaz i mišljenje, može se kazniti novčano do 50 KM. Ako su usljed neopravdanog izostanka vještaka, njegovog odbijanja da vještači, ili propuštanja da podnose pismeni nalaz i mišljenje, nastali troškovi u postupku, može se odrediti da te troškove snosi vještak. (2) Zaključak o novčanoj kazni ili o plaćanju troškova donosi službena osoba koja vodi postupak u saglasnosti sa službenom osobom ovlaštenom za rješavanje stvari, a kod zamoljenog organa - u saglasnosti s rukovodiocem tog organa, odnosno sa službenom osobom ovlaštenom za rješavanje u sličnim stvarima. (3) Ako vještak naknadno opravda svoj izostanak, ili naknadno opravda što svoj pismeni nalaz i mišljenje nije podnio na vrijeme, službena osoba koja vodi postupak, poništit će zaključak o novčanoj kazni ili o troškovima, a ako vještak naknadno pristane da vještači, službena osoba može poništiti zaključak o novčanoj kazni. (4) Protiv zaključka o troškovima ili o novčanoj kazni donosenog na osnovu st. 1. ili 2. ovog člana, dopuštena je posebna žalba. 7. Tumači i prevodioci Član 184. (1) Tumač je osoba koja se određuje radi sporazumijevanja s učesnikom u postupku koji je gluh ili nijem, a čije se saslušanje ne može izvršiti pismenim putem. (2) Ako u postupku učestvuje osoba koja ne poznaje jezik na kojem se vodi postupak, toj osobi određuje se prevodilac koji poznaje jezik te osobe. (3) U pogledu obaveze određivanja tumača, odnosno prevodioca, oslobađanja od te dužnosti, prava uskraćivanja tumačenja, odnosno prevođenja, izuzeća i druga pitanja na odgovarajući način primjenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na vještaka. 8. Uviđaj Član 185. Uviđaj se vrši kad je za utvrđivanje neke činjenice ili za razjašnjenje bitnih okolnosti potrebno neposredno opažanje službene osobe koja vodi postupak. Član 186. (1) Stranke imaju pravo prisustvovati uviđaju. Koje će osobe osim stranaka prisustvovati uviđaju određuje službena osoba koja vodi postupak. (2) Uviđaj se može izvršiti i uz sudjelovanje vještaka. Član 187. Uviđaj stvari koja se bez teškoće može donijeti na mjesto gdje se postupak vodi, izvršit će se na tom mjestu, a inače uviđaj se vrši na mjestu gdje se stvar nalazi. Član 188. (1) Vlasnik ili držalac stvari, prostorija ili zemljišta koji se imaju razgledati, ili u kojima, odnosno na kojima se nalaze stvari uviđaja, ili preko kojih je potrebno preći, dužan je dopustiti da se uviđaj izvrši. (2) Ako vlasnik ili držalac stvari ne dopusti da se izvrši uviđaj, na odgovarajući način će se primijeniti odredbe ovog zakona o uskraćivanju svjedočenja. (3) Prema vlasniku ili držaocu stvari koji bez opravdanog razloga ne dopusti da se uviđaj izvrši, mogu se primijeniti iste mjere koje se primjenjuju prema svjedoku koji odbije da svjedoči (član 172. st. 2., 3. i 4.). (4) Šteta koja je nanesena prilikom obavljanja uviđaja spada u troškove postupka (član 104. stav 1.) i nadoknadit će se vlasniku ili držaocu stvari. O tome donosi zaključak službena osoba koja vodi postupak. Protiv tog zaključka dopuštena je posebna žalba. Član 189. Službena osoba koja rukovodi uviđajem pazit će da uviđaj ne bude zloupotrijebljen i da ne bude povrijeđena ničija poslovna, profesionalna, naučna ili umjetnička tajna. 9. Osiguranje dokaza Član 190. (1) Ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći kasnije izvesti ili da će njegovo izvođenje biti otežano, može se, radi osiguranja dokaza u svakom stadiju postupka, pa i prije nego što je postupak pokrenut, taj dokaz izvesti. (2) Osiguranje dokaza vrši se po službenoj dužnosti ili po prijedlogu stranke, odnosno osobe koja ima pravni interes. Član 191. Za osiguranje dokaza u toku postupka nadležan je organ koji vodi postupak. Član 192. (1) O osiguranju dokaza donosi se poseban zaključak. (2) Protiv zaključka kojim se odbija prijedlog za osiguranje dokaza dopuštena je posebna žalba, koja ne prekida tok postupka. XII - RJEŠENJE 1. Organ koji donosi rješenje Član 193. (1) Na osnovu činjenica utvrđenih u postupku, organ nadležan za rješavanje donosi rješenje o stvari koja je predmet postupka. (2) Kad o stvari rješava kolegijalni organ, on može rješavati kad je prisutno više od polovine njegovih članova, a rješenje donosi većinom glasova prisutnih članova, ako zakonom ili drugim propisima nije određena naročita većina. (3) U pogledu rješavanja upravne stvari od strane Vijeća ministara primjenjuju se odredbe ovog zakona, ako posebnim propisima, koji uređuju ta pitanja o kojima rješenje donosi Vijeće ministara, nije drugačije određeno. Član 194. Kad je zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu određeno da o jednoj stvari rješavaju dva ili više organa, svaki od njih dužan je da riješi o toj stvari. Ovi organi sporazumjet će se koji će od njih izdati rješenje, i u tom rješenju mora biti naveden akt drugog organa. Član 195. (1) Kad je u zakonu ili na zakonu zasnovanom na propisu određeno da rješenje donosi jedan organ u saglasnosti s drugim organom, organ koji donosi rješenje sastavlja rješenje i dostavlja ga sa spisima predmeta na saglasnost drugom organu, koji može dati saglasnost potvrdom na samom rješenju ili posebnim aktom. U tom slučaju rješenje je doneseno kad je drugi organ dao saglasnost, a smatra se aktom organa koji je donio rješenje. (2) U slučaju iz stava 1. ovog člana, organ koji donosi rješenje sastavlja i dostavlja ga sa spisima predmeta na saglasnost drugom organu, koji može dati saglasnost potvrdom na samom rješenju ili posebnima aktom. U tom slučaju rješenje je doneseno kad je drugi organ dao saglasnost, a smatra se aktom organa koji je donio rješenje. (3) Odredba stava 2. ovog člana važi i za slučaj kad je u zakonu propisano da rješenje donosi jedan organ uz potvrdu ili odobrenje drugog organa. (4) Kad je zakonom ili drugim propisom određeno da je nadležni organ dužan prije donošenja rješenja pribaviti mišljenje drugog organa, rješenje se može donijeti samo poslije pribavljenog mišljenja. (5) Organ čija je saglasnost ili mišljenje, odnosno potvrda ili odobrenje potrebno za donošenje rješenja, dužan je saglasnost ili mišljenje, odnosno potvrdu ili odobrenje dati u roku od 15 dana od dana kada mu je zatraženo, ako posebnim propisima nije određen drugi rok. Ako taj organ u tom roku ne izda svoj akt i ne dostavi ga organu koji donosi rješenje, kojim daje ili odbija saglasnost, potvrdu ili odobrenje, odnosno mišljenje, smatra se da je dao saglasnost, potvrdu ili odobrenje, odnosno mišljenje, a ako ne da nikakvo izjašnjenje, nadležni organ može donijeti rješenje i bez pribavljene saglasnosti ili mišljenja, odnosno potvrde ili odobrenja, ako posebnim propisima nije drugačije određeno. Član 196. Ako službena osoba koja je vodila postupak nije ovlaštena da donosi rješenje, dužna je podnijeti nacrt rješenja organu koji donosi rješenje. Ova službena osoba potpisuje nacrt rješenja. 2. Oblik i sastavni dijelovi rješenja Član 197. (1) Svako rješenje mora se kao takvo označiti. Izuzetno, ako je to nužno, posebnim propisima može se predvidjeti da se rješenju može dati i drugi naziv. (2) Rješenje se donosi pismeno. Izuzetno, u slučajevima predviđenim ovim zakonom, rješenje se može donijeti i usmeno. (3) Pismeno rješenje sadrži: naziv organa, broj i datum, uvod, dispozitiv (izreku), obrazloženje, uputstvo o pravnom lijeku, potpis ovlaštene službene osobe i pečat organa. U slučajevima predviđenim zakonom ili propisom donesenim na osnovu zakona, rješenje ne mora sadržavati pojedine od ovih dijelova. Ako se rješenje obrađuje mehanografski, umjesto potpisa, može sadržati faksimil ovlaštene službene osobe. (4) I kad se rješenje objavi usmeno, mora se izdati napismeno, u skladu s ovim zakonom. (5) Rješenje se mora dostaviti stranci u originalu ili u ovjerenom prijepisu. Član 198. (1) Uvod rješenja sadrži: naziv organa koji donosi rješenje, propis o nadležnosti tog organa, ime stranke i njenog zakonskog zastupnika ili punomoćnika ako ga ima i kratko označenje predmeta postupka. (2) Ako su rješenje donijela dva ili više organa, ili je doneseno uz saglasnost, potvrdu, odobrenje ili po pribavljenom mišljenju drugog organa, to se ima navesti u uvodu, a ako je stvar riješio kolegijalni organ, u uvodu se označava dan sjednice kolegijalnog organa na kojoj je stvar riješena. Ako se rješenje donosi po službenoj dužnosti, to se navodi u uvodu rješenja. Član 199. (1) Dispozitivom se rješava o predmetu postupka u cijelosti i o svim zahtjevima stranaka o kojima u toku postupka nije posebno riješeno. (2) Dispozitiv mora biti kratak i određen, a kad je potrebno, može se podijeliti i na više tačaka. (3) Dispozitivom se može riješiti i o troškovima postupka, ako ih je bilo, određujući njihov iznos, ko ih je dužan platiti, kome i u kom roku. Ako se u dispozitivu ne rješava o troškovima, navest će se da će se o njima donijeti poseban zaključak. (4) Ako se rješenjem nalaže izvršenje kakve radnje, u dispozitivu će se odrediti i rok u kome se ta radnja ima izvršiti. (5) Kad je propisano da žalba ne odgađa izvršenje rješenja, to mora biti navedeno u dispozitivu. Član 200. (1) U jednostavnim stvarima u kojima učestvuje samo jedna stranka, kao i u jednostavnim stvarima u kojima u postupku sudjeluju dvije ili više stranaka, ali ni jedna ne prigovara postavljenom zahtjevu, a zahtjev se uvažava, obrazloženje rješenja može sadržavati samo kratko izlaganje zahtjeva stranke i pozivanje na pravne propise na osnovu kojih je stvar riješena. U ovakvim stvarima rješenje se može izdati i na propisanom obrascu. (2) U ostalim stvarima obrazloženje rješenja sadrži: kratko izlaganje zahtjeva stranaka, izvedene dokaze i utvrđeno činjenično stanje, razloge koji su bili odlučujući pri ocjeni dokaza, razloge zbog kojih nije uvažen koji od zahtjeva stranaka, razloge koji s obzirom na utvrđeno činjenično stanje upućuju na onakvo rješenje kako je dato u dispozitivu i pravne propise na osnovu kojih je riješena upravna stvar. Ako žalba ne odgađa izvršenje rješenja, obrazloženje sadrži i pozivanje na propis koji to predviđa. U obrazloženju rješenja moraju biti obrazloženi i oni zaključci protiv kojih nije dopuštena posebna žalba. (3) Kad je nadležni organ zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu ovlašten da riješi stvar po slobodnoj ocjeni, dužan je u obrazloženju, pored podataka iz stava 2. ovog člana, navesti propis u kojem je predviđeno rješavanje po slobodnoj ocjeni i izložiti razloge kojima se pri donošenju rješenja rukovodio. Ovi razlozi ne moraju se navesti kad je to u javnom interesu zakonom ili drugim propisom izričito predviđeno. (4) Ako je zakonom ili drugim propisom predviđeno da se u rješenju donesenom po slobodnoj ocjeni ne navode razlozi kojima se organ pri donošenju rješenja rukovodio, u obrazloženju rješenja navode se podaci iz stava 2. ovog člana, propis kojim je organ ovlašten da riješi stvar po slobodnoj ocjeni i propis kojim je ovlašten da ne navodi razloge kojima se pri donošenju rješenja rukovodio. Član 201. (1) Uputstvom o pravnom lijeku stranka se obavještava da li protiv rješenja može izjaviti žalbu ili pokrenuti upravni spor ili drugi postupak pred sudom. (2) Kad se protiv rješenja može izjaviti žalba, u uputstvu se navodi naziv organa kome se žalba izjavljuje, naziv organa kome se, u kom roku i s kolikom taksom žalba predaje, s tim da se navede i da se žalba može izjaviti i na zapisnik kod organa koji je donio rješenje. (3) Kad se protiv rješenja može pokrenuti upravni spor, u uputstvu se navodi da se tužba podnosi Sudu Bosne i Hercegovine, rok za podizanje tužbe i iznos takse. (4) Kad je u rješenju dato pogrešno uputstvo, stranka može postupiti po važećim propisima ili po uputstvu. Stranka koja postupi po pogrešnom uputstvu, ne može zbog toga imati štetnih posljedica. (5) Kad u rješenju nije dato nikakvo uputstvo ili je uputstvo nepotpuno, stranka može postupiti po važećim propisima, a može u roku od osam dana tražiti od organa koji je rješenje donio da dopuni rješenje. U takvom slučaju rok za žalbu, odnosno tužbu teče od dana dostavljanja dopunjenog rješenja. (6) Kad je protiv rješenja moguće izjaviti žalbu, a stranka je pogrešno upućena da protiv tog rješenja nema mjesta žalbi ili da se protiv njega ne može pokrenuti upravni spor, rok za žalbu teče od dana dostavljanja rješenja suda kojim je tužba odbačena kao nedopuštena, ako stranka nije već prije toga podnijela žalbu nadležnom organu. (7) Kad protiv rješenja nije moguće izjaviti žalbu, a stranka je pogrešno upućena da se protiv tog rješenja može žaliti, pa je izjavila žalbu i zbog toga propustila rok za pokretanje upravnog spora, ovaj rok joj teče od dana dostavljanja rješenja kojim joj je žalba odbačena, ako stranka nije već prije toga pokrenula upravni spor. (8) Uputstvo o pravnom lijeku, kao poseban sastavni dio rješenja, stavlja se poslije obrazloženja. Član 202. (1) Rješenje potpisuje službena osoba koja je ovlaštena da donosi rješenje (član 29). (2) Rješenje koje je donio kolegijalni organ potpisuje predsjedavajući, ako ovim zakonom ili posebnim propisom nije drugačije određeno. (3) Kad je kolegijalni organ donio potpuno rješenje, strankama se izdaje ovjeren prijepis rješenja, a kad je stvar riješio zaključkom, rješenje se izrađuje u skladu s tim zaključkom, i ovjeren prijepis takvog rješenja izdaje se strankama. Član 203. (1) Kada se u istom postupku odlučuje o stvari koja se odnosi na veći broj osoba, može se za sve te osobe donijeti jedno rješenje, ali one moraju biti imenovane u dispozitivu, a u obrazloženju rješenja moraju biti izloženi razlozi koji se na svaku od njih odnose. Ovakvo rješenje mora se dostaviti svakoj od tih osoba, osim u slučaju predviđenom u članu 80. ovog zakona. (2) Ako je riječ o stvari koja se tiče većeg broja osoba koje organu nisu poznate, može se za sve njih donijeti jedno rješenje, ali ono mora sadržavati takve podatke da se iz njih može lako utvrditi na koje se osobe rješenje odnosi (npr. stanovnici ili vlasnici imanja u određenoj ulici ili stanari jedne zgrade i sl.). Član 204. (1) U stvarima manjeg značaja u kojima se udovoljava zahtjevu stranke, a ne dira se u javni interes niti interes druge osobe, rješenje se može sastojati samo od dispozitiva u obliku službene zabilješke u spisu, ako su razlozi za takvo rješenje očigledni i ako nije drugačije propisano. (2) Takvo se rješenje, po pravilu, saopćava stranci usmeno, a napismeno joj se mora izdati ako ona to traži. (3) Takvo rješenje, po pravilu, ne sadrži obrazloženje, osim ako je ono po prirodi stvari potrebno. Ovakvo rješenje može se izdati na propisanom obrascu. 3. Djelimično, dopunsko i privremeno rješenje Član 205. (1) Kad se o jednoj stvari rješava u više tačaka, a samo su neke od njih dozrele za rješavanje, i kad se pokaže svrsishodnim da se o tim tačkama riješi posebnim rješenjem, nadležni organ može donijeti rješenje samo o tim tačkama (djelimično rješenje). (2) Djelimično rješenje smatra se, u pogledu pravnih lijekova i izvršenja, samostalnim rješenjem. Član 206. (1) Ako nadležni organ nije rješenjem odlučio o svim pitanjima koja su bila predmet postupka, on može, po prijedlogu stranke ili po službenoj dužnosti, donijeti posebno rješenje o pitanjima koja već donesenim rješenjem nisu obuhvaćena (dopunsko rješenje). Ako prijedlog stranke za donošenje dopunskog rješenja bude odbijen, protiv zaključka o tome dopuštena je posebna žalba. (2) Ako je predmet već dovoljno raspravljen, dopunsko rješenje može se donijeti bez ponovnog provođenja ispitnog postupka. (3) Dopunsko rješenje smatra se, u pogledu pravnih lijekova i izvršenja, samostalnim rješenjem. Član 207. (1) Ako je prema okolnostima slučaja neophodno prije okončanja postupka donijeti rješenje kojim se privremeno uređuju sporna pitanja ili odnosi, rješenje se donosi na osnovu podataka koji postoje u vrijeme njegovog donošenja. U takvom rješenju mora biti izričito naznačeno da je privremeno. (2) Donošenje privremenog rješenja po prijedlogu stranke nadležni organ može uslovljavati davanjem osiguranja za štetu koja bi mogla usljed izvršenja tog rješenja nastati za protivnu stranku u slučaju da osnovni zahtjev predlagača ne bude uvažen. (3) Rješenjem o glavnoj stvari, koje se donosi nakon okončanja postupka, ukida se privremeno rješenje donijeto u toku postupka. (4) Privremeno rješenje smatra se, u pogledu pravnih lijekova i izvršenja, samostalnim rješenjem. 4. Rok za izdavanje rješenja Član 208. (1) Kad se postupak pokreće povodom zahtjeva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a prije donošenja rješenja nije potrebno provoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može donijeti rješenje bez odgode (rješavanje prethodnog pitanja i dr.), nadležni organ dužan je donijeti rješenje i dostaviti ga stranci što prije, a najkasnije u roku od 30 dana računajući od dana predaje urednog zahtjeva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim propisom nije određen kraći rok. (2) U ostalim slučajevima kad se postupak pokreće povodom zahtjeva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, nadležni organ dužan je donijeti rješenje i dostaviti ga stranci najkasnije u roku od 60 dana, ako posebnim propisom nije određen kraći rok. (3) Ako nadležni organ protiv čijeg je rješenja dopuštena žalba ne donese rješenje i ne dostavi ga stranci u roku iz st. 1. i 2. ovog člana, stranka ima pravo izjaviti žalbu nadležnom organu, kao da je njen zahtjev odbijen. (4) Kad se radi o postupku u slučajevima iz člana 132. ovog zakona, nadležni organ dužan je rješenje po zahtjevu stranke donijeti najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahtjeva. 5. Ispravljanje grešaka u rješenju Član 209. (1) Organ koji je donio rješenje, odnosno službena osoba koja je potpisala ili izdala rješenje, može u svako vrijeme ispraviti greške u imenima ili brojevima, pisanju ili računanju, kao i druge očigledne netačnosti u rješenju ili njegovim ovjerenim prepisima. Ispravka greške proizvodi pravni učinak od dana od koga proizvodi pravni učinak rješenje koje se ispravlja. (2) O ispravci se donosi poseban zaključak koji se prilaže izvorniku rješenja i čini njegov sastavi dio. Ovjeren prijepis zaključka dostavlja se i strankama kojima je dostavljeno rješenje. Zaključak potpisuje službena osoba koja je potpisala rješenje. Zaključak obavezno sadrži broj i datum rješenja koje se ispravlja. (3) Protiv zaključka kojim se već doneseno rješenje ispravlja ili kojim se odbija prijedlog za ispravljanje, dopuštena je žalba. XIII - ZAKLJUČAK Član 210. (1) Zaključkom se odlučuje o pitanjima koja se tiču postupka. (2) Zaključkom se odlučuje o onim pitanjima u kojima je ovim zakonom predviđeno da se donosi zaključak, kao i drugim pitanjima u vezi s provođenjem postupka, o kojima se ne odlučuje rješenjem. Član 211. (1) Zaključak donosi službena osoba koja obavlja onu radnju postupka pri kojoj se pojavilo pitanje koje je predmet zaključka, ako ovim zakonom ili drugim propisima nije drugačije određeno. (2) Ako se zaključkom nalaže izvršenje neke radnje, odredit će se i rok u kome se ta radnja ima izvršiti. (3) Zaključak se sačinjava u vidu službene zabilješke u spisu i saopćava zainteresiranim osobama usmeno, a pismeno se izdaje kada se protiv zaključka može izjaviti posebna žalba, ili kad se može odmah tražiti izvršenje zaključka. (4) Zaključak koji se izdaje pismeno sadrži uvod, dispozitiv, obrazloženje i pouku o pravnom lijeku. Član 212. (1) Protiv zaključka može se izjaviti posebna žalba samo kad je to zakonom predviđeno. (2) Žalba se izjavljuje u istom roku, na isti način i istom organu, kao i žalba protiv rješenja. (3) Zaključke protiv kojih nije dopuštena posebna žalba mogu zainteresirane osobe pobijati žalbom protiv rješenja, osim ako je žalba protiv zaključka ovim zakonom isključena. (4) Žalba ne odgađa izvršenje zaključka, osim ako je zakonom ili samim zaključkom drugačije određeno. TREĆI DIO - PRAVNI LIJEKOVI A. REDOVNI PRAVNI LIJEKOVI XIV - Ž A L B A 1. Pravo žalbe Član 213. (1) Protiv rješenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo žalbe. (2) Tužilac, pravobranilac i drugi organi, kad su zakonom ovlašteni, mogu izjaviti žalbu protiv rješenja kojim je povrijeđen zakon u korist pojedinaca ili pravne osobe, a na štetu javnog interesa. (3) Žalbu protiv rješenja donesenog u prvom stepenu može izjaviti i Ombudsmen BiH, kad u vršenju poslova iz svoje nadležnosti nađe da su rješenjem povrijeđena prava i slobode građanina zagarantirana Ustavom Bosne i Hercegovine, Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i instrumentima navedenim u Aneksu 6 Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini. Član 214. (1) Pravo žalbe protiv prvostepenih rješenja organa uprave Bosne i Hercegovine i institucija koje imaju javna ovlaštenja, uređuje se zakonom Bosne i Hercegovine iz odgovarajuće upravne oblasti iz nadležnosti institucija Bosne i Hercegovine. (2) Pri odlučivanju o pravu na žalbu protiv rješenja iz st. 1. i 2. ovog člana treba voditi računa da se, po pravilu, protiv svih prvostepenih rješenja predvidi žalba i da se time osigura princip dvostepenog rješavanja u upravnom postupku, a da se žalba može isključiti samo iz naročito opravdanih razloga. (3) Zakonima iz st. 1. ovog člana određuje se i organ koji će rješavati po žalbi. (4) Protiv rješenja domova Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine i rješenja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donesenog u prvom stepenu ne može se izjaviti žalba. (5) Ako protiv prvostepenih rješenja iz ovog člana žalba nije dopuštena, neposredno se može pokrenuti upravni spor kod Suda Bosne i Hercegovine. (6) Žalba mora biti dozvoljena protiv svih prvostepenih rješenja u kojima je zakonom isključen upravni spor. 2. Nadležnost organa za rješavanje o žalbi Član 215. (1) O žalbi protiv prvostepenih rješenja organa uprave Bosne i Hercegovine odlučuje Žalbeno vijeće pri Vijeću ministara Bosne i Hercegovine. (2) O žalbi protiv prvostepenih rješenja organizacionih jedinica organa uprave Bosne i Hercegovine i institucija Bosne i Hercegovine, koje imaju javna ovlaštenja, koje su osnovane van sjedišta organa uprave i institucija sa zadatkom, da obavljaju određene upravne poslove iz nadležnosti organa uprave i institucija rješava organ uprave, odnosno institucija koja ima javna ovlaštenja, u čijem sastavu se ta organizaciona jedinica nalazi, ako posebnim zakonom nije određen drugi organ. (3) O žalbi protiv prvostepenih rješenja institucija, koja imaju javna ovlaštenja, rješava organ uprave BiH u čiju nadležnost spada ta upravna oblast, ako posebnim zakonom nije određen drugi organ. Član 216. (1) O žalbi protiv prvostepenog rješenja donesenog na osnovu člana 194. ili 195. ovog zakona, rješava organ koji je nadležan za rješavanje po žalbi protiv rješenja organa koji je izdao (član 194), odnosno donio (član 195.) pobijano rješenje, ako posebnim propisom nije određeno da o žalbi rješava drugi organ. U ovim slučajevima drugostepeni organ može samo poništiti pobijano rješenje, a ne može ga izmijeniti. (2) Ako je organ, koji je prema stavu 1. ovog člana imao da rješava o žalbi, dao saglasnost, odobrenje ili potvrdu na prvostepeno rješenje, o žalbi rješava organ određen zakonom, a ako takav organ nije određen, protiv ovakvog rješnja može se neposredno pokrenuti upravni spor kod nadležnog suda. Član 217. (1) O žalbi protiv prvostepenog rješenja institucije, koja ima javna ovlaštenja, rješava organ određen statutom te institucije, ako zakonom kojim je dato javno ovlaštenje nije propisano da o žalbi rješava organ uprave, odnosno drugi organ. (2) Ako za rješavanje o žalbi nije određen organ u smislu odredbi st. 1. i 2. ovog člana, o žalbi rješava organ uprave nadležan za odgovarajuću upravnu oblast. 3. Rok za žalbu Član 218. (1) Žalba protiv rješenja podnosi se u roku od 15 dana, ako zakonom nije drugačije određeno. (2) Rok za žalbu za svaku osobu i za svaki organ kojima se rješenje dostavlja računa se od dana dostavljanja rješenja. Član 219. (1) U toku roka za žalbu rješenje se ne može izvršiti. Kad je žalba propisno izjavljena, rješenje se ne može izvršiti sve dok se rješenje, koje je doneseno po žalbi, ne dostavi stranci. (2) Izuzetno, rješenje se može izvršiti u žalbenom roku, kao i pošto je žalba izjavljena, ako je to zakonom predviđeno ili ako bi usljed odgađanja izvršenja bila nanesena kojoj stranci šteta koja se ne bi mogla popraviti. U ovom slučaju može se tražiti odgovarajuće osiguranje od stranke u čijem se interesu provodi izvršenje i ovim osiguranjem usloviti izvršenje. 4. Sadržaj žalbe Član 220. (1) U žalbi se mora navesti rješenje koje se pobija, označavajući naziv organa koji ga je donio, i broj i datum rješenja. Dovoljno je da žalilac izloži u žalbi u kom je pogledu nezadovoljan rješenjem, ali žalbu ne mora posebno obrazložiti. (2) U žalbi se mogu iznositi nove činjenice i novi dokazi, ali je žalilac dužan obrazložiti zbog čega ih nije iznio u prvostepenom postupku. (3) Ako su u žalbi iznesene nove činjenice i novi dokazi, a u postupku sudjeluju dvije ili više stranaka sa suprotnim interesima, žalbi se prilaže još i onoliko prijepisa žalbi koliko ima takvih stranaka. U tom slučaju organ dostavlja svakoj takvoj stranci prijepis žalbe i ostavlja joj rok da se o novim činjenicama i dokazima izjasni. Ovaj rok ne može biti kraći od osam, ni duži od 15 dana. 5. Predavanje žalbe Član 221. (1) Žalba se neposredno predaje ili šalje poštom prvostepenom organu. (2) Ako je žalba predata ili poslata neposredno drugostepenom organu, on je odmah šalje organu prvog stepena. (3) Žalba, predata ili poslata neposredno drugostepenom organu u pogledu roka, smatra se kao da je predata prvostepenom organu. 6. Rad prvostepenog organa po žalbi Član 222. (1) Prvostepeni organ ispituje da li je žalba dopuštena, pravovremena i izjavljena od ovlaštene osobe. (2) Nedopuštenu, nepravovremenu ili od neovlaštene osobe izjavljenu žalbu prvostepeni organ odbacit će svojim rješenjem. (3) Pravovremenost žalbe koja je predata ili poslata neposredno drugostepenom organu, prvostepeni organ cijeni prema danu kad je predata, odnosno poslata drugostepenom organu. (4) Protiv rješenja kojim je žalba odbačena na osnovu stava 2. ovog člana, stranka ima pravo žalbe. Ako organ koji rješava o žalbi nađe da je žalba opravdana, riješit će ujedno i o žalbi koja je bila odbačena. Član 223. (1) Ako organ prvog stepena koji je donio rješenje nađe da je žalba opravdana, a nije potrebno provoditi novi ispitni postupak, može stvar riješiti drugačije i novim rješenjem zamijeniti rješenje koje se žalbom pobija. (2) Protiv novog rješenja stranka ima pravo žalbe. Član 224. (1) Ako organ koji je donio rješenje nađe povodom žalbe da je provedeni postupak bio nepotpun, a da je to moglo uticati na rješavanje stvari, on je dužan postupak upotpuniti u skladu s odredbama ovog zakona. (2) Organ koji je donio rješenje upotpunit će postupak i onda kad žalilac iznese u žalbi takve činjenice i dokaze koji bi mogli uticati na drugačije rješenje stvari, ako je žaliocu morala biti data mogućnost da sudjeluje u postupku koji je prethodio donošenju rješenja, a ta mu mogućnost nije bila data, ili mu je bila data, a on je propustio da je koristi, ali je u žalbi opravdao to propuštanje. (3) Prema rezultatu dopunjenog postupka, organ koji je donio rješenje može u granicama zahtjeva stranke stvar riješiti drugačije i novim rješenjem zamijeniti rješenje koje se žalbom pobija. (4) Protiv novog rješenja stranka ima pravo žalbe. Član 225. Kad je rješenje doneseno bez prethodno provedenog posebnog ispitnog postupka koji je bio obavezan, ili kad je doneseno u skladu s članom 132. tač. 1., 2. i 3. ovog zakona, ali stranci nije bila data mogućnost da se izjasni o činjenicama i okolnostima koje su od važnosti za donošenje rješenja, a stranka u žalbi traži da se ispitni postupak provede, odnosno da joj se pruži mogućnost da se izjasni o takvim činjenicama i okolnostima, prvostepeni organ dužan je provesti taj postupak. Nakon provođenja postupka, prvostepeni organ može uvažiti zahtjev iz žalbe i donijeti novo rješenje. Član 226. (1) Kad organ koji je donio rješenje nađe da je podnesena žalba dopuštena, pravovremena i izjavljena od ovlaštene osobe, a nije u skladu s odredbama čl. 223. do 225. ovog zakona novim rješenjem zamijenio rješenje koje se žalbom pobija, dužan je, bez odgađanja, a najkasnije u roku od osam dana od dana prijema žalbe, poslati žalbu organu nadležnom za rješavanje o žalbi. (2) Uz žalbu je dužan priložiti sve spise koji se odnose na predmet. 7. Rješavanje drugostepenog organa o žalbi Član 227. (1) Ako je žalba nedopuštena, nepravovremena ili izjavljena od neovlaštene osobe, a prvostepeni organ je propustio da je zbog toga odbaci, odbacit će je rješenjem organ koji je nadležan za rješavanje o žalbi. (2) Ako žalbu ne odbaci, drugostepeni organ uzima predmet u rješavanje. (3) Drugostepeni organ može odbiti žalbu, poništiti rješenje u cijelosti ili djelimično, ili ga izmijeniti. Član 228. (1) Drugostepeni organ odbit će žalbu kad utvrdi da je postupak koji je rješenju prethodio pravilno proveden i da je rješenje pravilno i na zakonu zasnovano, a žalba neosnovana. (2) Drugostepeni organ odbit će žalbu i kad nađe da je u prvostepenom postupku bilo nedostataka, ali da su oni takvi da nisu mogli uticati na rješenje stvari. (3) Kad drugostepeni organ nađe da je prvostepeno rješenje na zakonu zasnovano, ali zbog drugih razloga, a ne zbog onih koji su u rješenju navedeni, on će u svom rješenju izložiti te razloge, a žalbu odbiti. Član 229. (1) Ako drugostepeni organ utvrdi da je u prvostepenom postupku učinjena nepravilnost koja čini rješenje ništavnim (član 256.), proglasit će takvo rješenje ništavnim, kao i onaj dio postupka koji je obavljen poslije te nepravilnosti. (2) Ako drugostepeni organ utvrdi da je prvostepeno rješenje donio nenadležan organ, poništit će to rješenje po službenoj dužnosti i dostaviti predmet nadležnom organu na rješavanje. Član 230. (1) Ako drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja bi bila od uticaja na rješenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rješenja nejasan ili je u proturječnosti s obrazloženjem, on će upotpuniti postupak i otkloniti izložene nedostatke bilo sam, bilo preko prvostepenog organa ili kog drugog zamoljenog organa, a ti organi dužni su postupiti po traženju drugostepenog organa. Ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u upotpunjenom postupku stvar mora riješiti drugačije nego što je riješena prvostepenim rješenjem, on će svojim rješenjem poništiti prvostepeno rješenje i sam riješiti stvar. (2) Ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rješenjem poništiti prvostepeno rješenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak. U tom slučaju, drugostepeni organ dužan je svojim rješenjem ukazati prvostepenom organu u kom pogledu treba upotpuniti postupak, a prvostepeni organ dužan je u svemu postupiti po drugostepenom rješenju i bez odgađanja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema predmeta, donijeti novo rješenje. Protiv novog rješenja stranka ima pravo žalbe. Član 231. (1) Ako drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom rješenju pogrešno ocijenjeni dokazi, da je iz utvrđenih činjenica izveden pogrešan zaključak u pogledu činjeničnog stanja, da je pogrešno primijenjen pravni propis na osnovu kojeg se rješava stvar, da je u istoj upravnoj stvari već jednom poništeno prvostepeno rješenje, a posebno ako prvostepeni organ nije u svemu postupio po drugostepenom rješenju ili ako nađe da je na osnovu slobodne ocjene trebalo donijeti drugačije rješenje, on će svojim rješenjem poništiti prvostepeno rješenje i sam riješiti stvar. (2) Ako drugostepeni organ utvrdi da je rješenje pravilno u pogledu utvrđenih činjenica i u pogledu primjene zakona, ali da se cilj zbog koga je rješenje doneseno može postići i drugim sredstvima povoljnijim za stranku, izmijenit će prvostepeno rješenje u tom smislu. Član 232. (1) Radi pravilnog rješenja stvari drugostepeni organ može povodom žalbe izmijeniti prvostepeno rješenje u korist žalioca i mimo zahtjeva postavljenog u žalbi, a u okviru zahtjeva postavljenog u prvostepenom postupku, ako se tim ne vrijeđa pravo druge osobe. (2) S istim ciljem drugostepeni organ može povodom žalbe izmijeniti prvostepeno rješenje na štetu žalioca, ali samo iz nekog od razloga predviđenih u čl. 252., 255. i 256. ovog zakona. Član 233. (1) Odredbe ovog zakona, koje se odnose na rješenje, primjenjuju se i na rješenja koja se donose po žalbi. (2) U obrazloženju drugostepenog rješenja moraju se ocijeniti i svi navodi žalbe. Ako je prvostepeni organ u obrazloženju svog rješenja pravilno ocijenio navode koji se u žalbi iznose, drugostepeni organ može se u svom rješenju samo pozvati na razloge iznesene u prvostepenom rješenju. 8. Žalba kad prvostepeno rješenje nije doneseno u zakonskom roku Član 234. (1) Ako je žalbu izjavila stranka po čijem zahtjevu prvostepeni organ nije donio rješenje u zakonskom roku (član 208. st. 1. i 2), drugostepeni organ dužan je odmah, a najkasnije u roku od tri dana od prijema žalbe, tražiti da mu prvostepeni organ odmah dostavi sve spise predmeta i da pismeno iznese razloge zbog kojih rješenje nije doneseno u roku. Prvostepeni organ obavezan je postupiti po tom traženju u roku koji odredi drugostepeni organ s tim da taj rok ne može biti duži od pet dana. Ako drugostepeni organ nađe da rješenje nije doneseno u roku zbog opravdanih razloga ili zbog krivice stranke, odredit će prvostepenom organu rok za donošenje rješenja, koji ne može biti duži od 15 dana i vratiti mu sve spise predmeta na rješavanje. (2) Ako drugostepeni organ nađe da razlozi zbog kojih rješenje nije doneseno u roku nisu opravdani, on će riješiti stvar prema spisima predmeta i donijet će svoje rješenje, ako je to moguće, a ako se stvar ne može riješiti prema spisima predmeta, sam će provesti postupak i svojim rješenjem riješiti stvar. Izuzetno, ako drugostepeni organ nađe da će postupak brže i ekonomičnije provesti prvostepeni organ, naložit će tom organu da to učini i da mu prikupljene podatke dostavi u određenom roku koji ne može biti duži od osam dana, a prvostepeni organ obavezan je postupiti po tom traženju. Nakon što prvostepeni organ dostavi tražene podatke i dokaze, drugostepeni organ odmah će riješiti stvar. Rješenje drugostepenog organa doneseno po ovoj odredbi je konačno. 9. Rok za donošenje rješenja po žalbi Član 235. (1) Rješenje po žalbi mora se donijeti i dostaviti stranci što prije, a najkasnije u roku od 30 dana računajući od dana predaje žalbe, ako posebnim propisom nije određen kraći rok. (2) Ako stranka odustane od žalbe, postupak po žalbi obustavlja se zaključkom. 10. Posebni slučajevi odlučivanja o žalbi Član 236. Protiv rješenja koje je u prvom stepenu, u skladu s propisom kojim se uređuje ta upravna oblast, donio organ uprave entiteta, odnosno Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, odlučuje organ uprave Bosne i Hercegovine, određen propisom kojim se uređuje ta upravna oblast. 11. Dostavljanje drugostepenog rješenja Član 237. Organ koji je riješio stvar u drugom stepenu šalje, po pravilu, svoje rješenje sa spisima predmeta prvostepenom organu, koji je dužan rješenje dostaviti strankama u roku od pet dana od dana prijema spisa. B. VANREDNI PRAVNI LIJEKOVI XV - OBNOVA POSTUPKA 1. Pokretanje obnove postupka Član 238. Postupak okončan rješenjem ili zaključkom protiv koga nema redovnog pravnog lijeka u upravnom postupku (konačno u upravnom postupku) obnovit će se: 1) ako se sazna za nove činjenice, ili se nađe ili stekne mogućnost da se upotrijebe novi dokazi koji bi, sami ili u vezi s već izvedenim i upotrijebljenim dokazima, mogli dovesti do drugačijeg rješenja, da su te činjenice, odnosno dokazi bili izneseni ili upotrijebljeni u ranijem postupku; 2) ako je rješenje doneseno na osnovu lažne isprave ili lažnog iskaza svjedoka ili vještaka, ili ako je došlo kao posljedica kakvog djela kažnjivog po krivičnom zakonu; 3) ako se rješenje zasniva na presudi donesenoj u krivičnom postupku ili u postupku o privrednom prestupu, a ta presuda je pravomoćno ukinuta; 4) ako je rješenje povoljno za stranku doneseno na osnovu neistinitih navoda stranke kojima je organ koji je vodio postupak bio doveden u zabludu; 5) ako se rješenje organa koji je vodio postupak zasniva na nekom prethodnom pitanju, a nadležni organ je to pitanje kasnije riješio bitno drugačije; 6) ako je u donošenju rješenja učestvovala službena osoba koja je po zakonu morala biti izuzeta; 7) ako je rješenje donijela službena osoba nadležnog organa koja nije bila ovlaštena za njegovo donošenje; 8) ako kolegijalni organ koji je donio rješenje nije rješavao u sastavu predviđenom važećim propisima ili ako za rješenje nije glasala propisana većina; 9) ako osobi koja je trebalo da sudjeluje u svojstvu stranke nije bila data mogućnost sudjelovanja u postupku; 10) ako stranku nije zastupao zakonski zastupnik, a po zakonu je trebalo da je zastupa; 11) ako osoba koja je sudjelovala u postupku nije bila data mogućnost da se pod uslovima iz člana 16. ovog zakona služi svojim jezikom. Član 239. (1) Obnovu upravnog postupka može tražiti stranka, a organ koji je donio rješenje, kojim je postupak okončan, može pokrenuti obnovu postupka po službenoj dužnosti. (2) Zbog okolnosti navedenih u članu 238. tač. 1., 6., 7., 8. i 11. ovog zakona, stranka može tražiti obnovu postupka samo ako bez svoje krivice nije bila u stanju u ranijem postupku iznijeti okolnosti zbog kojih traži obnovu. (3) Iz razloga navedenih u članu 238. tač. 6. do 11. ovog zakona, stranka ne može tražiti obnovu postupka, ako je taj razlog bio bez uspjeha iznesen u ranijem postupku. (4) Tužilac može tražiti obnovu postupka pod istim uslovima kao i stranka. (5) Obnovu postupka može tražiti i Ombudsmen BiH, kad u vršenju poslova iz svoje nadležnosti nađe da je konačnim rješenjem povrijeđeno pravo i slobode građana zagarantirani Ustavom Bosne i Hercegovine, Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i instrumentima navedenim u Aneksu 6 Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini. Član 240. Ako je rješenje po kome se traži obnova upravnog postupka bilo predmet upravnog spora, obnova se može dozvoliti samo zbog onih činjenica koje je organ utvrdio u ranijem upravnom postupku, a ne i zbog činjenica koje je utvrdio sud u svom postupku. Član 241. (1) Stranka može tražiti obnovu postupka u roku od 30 dana, i to: 1) u slučaju iz člana 238. tačka 1. - od dana kad je stranka mogla iznijeti nove činjenice, odnosno upotrijebiti nove dokaze; 2) u slučaju iz člana 238. tač. 2. i 3. - od dana kad je stranka saznala za pravomoćnu presudu u krivičnom postupku, ili u postupku o privrednom prijestupu, a ako se postupak ne može provesti, od dana kad je saznala za obustavu tog postupka ili za okolnosti zbog kojih se postupak ne može pokrenuti, odnosno za okolnosti zbog kojih nema mogućnosti za krivično gonjenje, odnosno za gonjenje za privredni prijestup; 3) u slučaju iz člana 238. tačka 5. - od dana kad je stranka mogla upotrijebiti novi akt (presudu, rješenje); 4) u slučaju iz člana 238. tač. 4, 6, 7. i 8. - od dana kad je stranka saznala za razlog obnove; 5) u slučaju iz člana 238. tač. 9, 10. i 11. - od dana kad je rješenje dostavljeno stranci. (2) Ako bi rok, određen u stavu 1. ovog člana, počeo teći prije nego što je rješenje postalo konačno u upravnom postupku, taj rok računat će se od dana kad rješenje postane konačno, odnosno od dostavljanja konačnog rješenja nadležnog organa. (3) Nakon proteka roka od pet godina od dostavljanja konačnog rješenja stranci obnova se ne može tražiti niti se može pokrenuti po službenoj dužnosti. (4) Iznimno, i poslije roka od pet godina, obnova se može tražiti, odnosno pokrenuti samo iz razloga navedenih u članu 238. tač. 2, 3. i 5. ovog zakona. Član 242. (1) Upravni postupak može se obnoviti iz razloga navedenih u članu 238. tačka 2. ovog zakona i ako se krivični postupak ne može provesti, ili ako postoje okolnosti zbog kojih se postupak ne može pokrenuti. (2) Prije donošenja zaključka o obnovi upravnog postupka iz razloga navedenih u članu 238. tačka 2. ovog zakona, službena osoba će od organa nadležnog za krivično gonjenje zatražiti obavještenje o tome da li je krivični postupak obustavljen, odnosno da li postoje okolnosti zbog kojih se postupak ne može pokrenuti. Službena osoba ne mora zatražiti takvo obavještenje ako je nastupila zastarjelost krivičnog gonjenja ili ako je nastupila smrt lica na čiju se krivičnu odgovornost ukazuje u zahtjevu za obnovu upravnog postupka, odnosno ako okolnosti zbog kojih se postupak ne može pokrenuti sama službena osoba može sa sigurnošću utvrditi. Član 243. Stranka je dužna u prijedlogu za obnovu postupka učiniti vjerovatnim okolnosti na kojima zasniva prijedlog, kao i okolnost da je prijedlog stavljen u zakonskom roku. 2. Rješavanje o obnovi postupka Član 244. (1) Prijedlog za obnovu postupka stranka podnosi organu koji je o predmetu rješavao u prvom stepenu ili organu koji je donio rješenje kojim je postupak okončan. (2) O prijedlogu za obnovu postupka rješava onaj organ koji je donio rješenje kojim je postupak okončan. (3) Kad se obnova traži po rješenju koje je doneseno u drugom stepenu, prvostepeni organ koji primi prijedlog za obnovu priključit će spise predmeta prijedlogu i poslat će organu koji je rješavao u drugom stepenu odmah, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema prijedloga. Član 245. (1) Kad organ koji je nadležan za rješavanje o prijedlogu za obnovu primi prijedlog, dužan je ispitati da li je prijedlog pravovremen i izjavljen od ovlaštene osobe i da li je okolnost, na kojoj je prijedlog zasnovan, učinjena vjerovatnom. (2) Ako uslovi iz stava 1. ovog člana nisu ispunjeni, nadležni organ će svojim zaključkom odbaciti prijedlog. (3) Ako su uslovi iz stava 1. ovog člana ispunjeni, nadležni organ ispitat će da li su okolnosti, odnosno dokazi koji se iznose kao razlog za obnovu takvi da bi mogli dovesti do drugačijeg rješenja, pa ako utvrdi da nisu, odbit će prijedlog svojim rješenjem. Član 246. (1) Ako nadležni organ ne odbaci niti odbije prijedlog za obnovu na osnovu člana 245. ovog zakona, donijet će zaključak da se obnova postupka dozvoljava i odredit će u kome će se opsegu postupak obnoviti. Ako se obnova postupka pokreće po službenoj dužnosti, nadležni organ donijet će zaključak kojim se obnova dozvoljava, ako prethodno utvrdi da su za nju ispunjeni zakonski uslovi. Ranije radnje u postupku na koje ne utiču razlozi obnove, neće se ponavljati. (2) Kad je to prema okolnostima slučaja moguće, a u interesu je ubrzanja postupka, nadležni organ može, čim utvrdi postojanje uslova za obnovu, preći na one radnje postupka koje se imaju obnoviti, ne donoseći poseban zaključak kojim se obnova dozvoljava. (3) Kad o prijedlogu za obnovu odlučuje drugostepeni organ, on će sam izvršiti potrebne radnje u obnovljenom postupku, a iznimno, ako nađe da će te radnje brže i ekonomičnije izvršiti prvostepeni organ, naložit će mu da to učini i da mu materijal o tome dostavi u određenom roku koji ne može biti duži od osam dana. Prvostepeni organ obavezan je postupiti po nalogu drugostepenog organa. Član 247. Na osnovu podataka pribavljenih u prijašnjem i u obnovljenom upravnom postupku, nadležni organ donosi rješenje o stvari koja je bila predmet obnove postupka i njime može prijašnje rješenje, koje je bilo predmet obnove, ostaviti na snazi ili ga zamijeniti novim. U ovom drugom slučaju, a s obzirom na sve okolnosti pojedinog slučaja, organ može prijašnje rješenje poništiti ili ukinuti. Član 248. (1) Protiv zaključka donesenog o prijedlogu za obnovu postupka, kao i protiv rješenja donesenog u obnovljenom postupku, može se izjaviti žalba samo kad je taj zaključak, odnosno rješenje donio prvostepeni organ. (2) Ako je zaključak ili rješenje u obnovi postupka donio drugostepeni organ, protiv tog zaključka, odnosno rješenja može se neposredno pokrenuti upravni spor kod Suda Bosne i Hercegovine. Član 249. (1) Prijedlog za obnovu postupka, po pravilu, ne odgađa izvršenje rješenja po kome se obnova traži, ali organ koji je nadležan za odlučivanje o prijedlogu za obnovu postupka, ako smatra da će prijedlog za obnovu biti uvažen, može po službenoj dužnosti ili na zahtjev stranke riješiti da se odgodi izvršenje dok se ne odluči o pitanju obnove postupka. (2) Zaključak, kojim se dopušta obnova postupka, odgađa izvršenje rješenja protiv koga je obnova dozvoljena. XVI - POSEBNI SLUČAJEVI PONIŠTAVANJA, UKIDANJA I MIJENJANJA RJEŠENJA 1. Mijenjanje i poništavanje rješenja u vezi s upravnim sporom Član 250. (1) Organ, protiv čijeg je rješenja pravovremeno pokrenut upravni spor, može do okončanja spora, ako uvažava sve zahtjeve tužbe, poništiti ili izmijeniti svoje rješenje iz onih razloga iz kojih bi sud mogao poništiti takvo rješenje, ako se time ne vrijeđa pravo stranke u upravnom postupku ili treće osobe. (2) Rješenje o poništavanju ili izmjeni rješenja u skladu s odredbom stava 1. ovog člana, organ donosi po službenoj dužnosti u momentu kad iz tužbe, koju mu je sud dostavio na odgovor i uvidom u cijeli spis, utvrdi da je tužba osnovana. (3) Rješenje, doneseno u smislu stava 2. ovog člana, dostavlja se stranci i Sudu Bosne i Hercegovine. Rješenje se donosi u roku koji je Sud Bosne i Hercegovine odredio za davanje odgovora na tužbu, odnosno prije nego što se okonča upravni spor. 2. Zahtjev za zaštitu zakonitosti Član 251. (1) Protiv pravomoćnog rješenja donesenog u stvari u kojoj se ne može voditi upravni spor, a sudska zaštita nije osigurana ni izvan upravnog spora, Pravobranilac BiH ima pravo podići zahtjev za zaštitu zakonitosti, ako smatra da je rješenjem povrijeđen zakon. (2) Zahtjev za zaštitu zakonitosti po odredbi stava 1. ovog člana može se podići u roku od 30 dana od dana kad je rješenje dostavljeno Pravobraniocu Bosne i Hercegovine, a ako mu nije dostavljeno - u roku od tri mjeseca od dana dostavljanja stranci. (3) O zahtjevu za zaštitu zakonitosti protiv rješenja, koje je u upravnom postupku donio organ uprave BiH i institucija koja ima javna ovlaštenja, rješava organ uprave BiH koji je nadležan za rješavanje o žalbi protiv pobijanog rješenja, a ako takvog organa uprave nema - Vijeće ministara. (4) Povodom zahtjeva za zaštitu zakonitosti, nadležni organ može ukinuti pobijano rješenje ili odbiti zahtjev. Protiv rješenja donesenog po zahtjevu za zaštitu zakonitosti, žalba nije dopuštena. (5) Inicijativu nadležnom Pravobraniocu BiH za podnošenje zahtjeva za zaštitu zakonitosti, može podnijeti i stranka i druga zainteresirana osoba. 3. Poništavanje i ukidanje rješenja po pravu nadzora Član 252. (1) Rješenje, koje je konačno u upravnom postupku, nadležni organ poništit će po pravu nadzora: 1) ako je rješenje donio stvarno nenadležan organ, a nije riječ o slučaju predviđenom u članu 256. tačka 1. ovog zakona; 2) ako je u istoj stvari ranije doneseno pravomoćno rješenje kojim je ta upravna stvar drugačije riješena; 3) ako je rješenje donio jedan organ bez saglasnosti, potvrde, odobrenja ili mišljenja drugog organa, a ovo je potrebno po zakonu ili drugom propisu zasnovanom na zakonu; 4) ako je rješenje doneseno kao posljedica prisile, iznude, ucjene, pritiska ili druge nedopuštene radnje. (2) Rješenje koje je konačno u upravnom postupku može se ukinuti po pravu nadzora, ako je njime očigledno povrijeđen materijalni zakon. U stvarima u kojima sudjeluju dvije ili više stranaka sa suprotnim interesima, rješenje se može ukinuti samo po pristanku zainteresiranih stranaka. Član 253. (1) Rješenje može poništiti ili ukinuti po pravu nadzora drugostepeni organ. Ako nema drugostepenog organa, rješenje može poništiti ili ukinuti Vijeće ministara. (2) Nadležni organ donosi rješenje o poništenju ili ukidanju rješenja, po službenoj dužnosti ili na zahtjev stranke, Pravobranioca BiH ili Ombudsmena BiH. (3) Rješenje o poništenju, na osnovu tač. 1. i 2. stava 1. člana 252. ovog zakona, može se donijeti u roku od pet godina, a na osnovu tačke 4. stava 1. tog člana - u roku od jedne godine od dana kad je rješenje postalo konačno u upravnom postupku. (4) Rješenje o poništenju rješenja, na osnovu člana 252. stav 1. tačka 5. ovog zakona, može se donijeti bez obzira na rokove utvrđene u stavu 3. ovog člana. (5) Rješenje o ukidanju na osnovu stava 2. člana 252. ovog zakona može se donijeti u roku od jedne godine, od dana kad je rješenje postalo konačno u upravnom postupku. (6) Protiv rješenja donesenog na osnovu člana 252. ovog zakona, nije dopuštena žalba, već se protiv njega može neposredno pokrenuti upravni spor kod nadležnog suda. 4. Ukidanje i mijenjanje pravomoćnog rješenja uz pristanak ili na zahtjev stranke Član 254. (1) Ako je pravomoćnim rješenjem stranka stekla neko pravo, a organ koji je donio to rješenje smatra da je u njemu nepravilno primijenjen materijalni zakon, može rješenje ukinuti ili izmijeniti radi njegovog usklađivanja sa zakonom samo ako stranka, koja je na osnovu tog rješenja stekla pravo na to, pristane i ako se time ne vrijeđa pravo treće osobe. Pristanak stranke obavezan je i za izmjenu na štetu stranke pravomoćnog rješenja kojim je stranci određena obaveza. (2) Pod uslovima iz stava 1. ovog člana, a na zahtjev stranke, može se ukinuti ili izmijeniti i pravomoćno rješenje koje je nepovoljno po stranku. Ako organ nađe da nema potrebe da se rješenje ukine ili izmijeni, dužan je o tome obavijestiti stranku. (3) Izmjena rješenja na osnovu ovog člana djeluje samo ubuduće. (4) Rješenje, na osnovu st. 1. i 2. ovog člana, donosi prvostepeni organ koji je donio rješenje, a drugostepeni organ samo kad je svojim rješenjem odlučio o stvari. Ako je taj organ ukinut ili je prestao biti nadležan u stvari o kakvoj je riječ, rješenje donosi organ koji je za tu stvar nadležan u vrijeme njegovog donošenja. (5) Žalba protiv novog rješenja, donesenog na osnovu ovog člana, dopuštena je samo ako je to rješenje donio prvostepeni organ. Ako je rješenje donio drugostepeni organ, odnosno ako je rješenje prvostepenog organa konačno, protiv tog rješenja može se pokrenuti upravni spor. 5. Vanredno ukidanje rješenja Član 255. (1) Izvršno rješenje može se ukinuti ako je to potrebno radi otklanjanja teške i neposredne opasnosti po život i zdravlje ljudi, javnu sigurnost, javni mir i poredak ili javni moral, ili radi otklanjanja poremećaja u privredi, ako se to ne bi moglo uspješno otkloniti drugim sredstvima, kojima bi se manje diralo u stečena prava. Rješenje se može ukinuti i samo djelimično, u opsegu koliko je neophodno da se opasnost otkloni ili zaštite navedeni javni interesi. (2) Ako je rješenje donio prvostepeni organ, to rješenje može, u smislu stava 1. ovog člana, ukinuti drugostepeni organ, a ako drugostepenog organa nema - odgovarajući organ iz stava 1. člana 253. ovog zakona. (3) Protiv rješenja kojim se prijašnje rješenje ukida, dopuštena je žalba samo kad je to rješenje donio prvostepeni organ. U protivnom, protiv takvog rješenja može se neposredno pokrenuti upravni spor kod Suda Bosne i Hercegovine. (4) Stranka, koja usljed ukidanja rješenja trpi štetu, ima pravo na naknadu samo stvarne štete. Za rješavanje o zahtjevu za naknadu štete nadležan je Sud Bosne i Hercegovine. 6. Oglašavanje rješenja ništavnim Član 256. Ništavnim se oglašava rješenje: 1) koje je u upravnom postupku doneseno u stvari iz sudske nadležnosti ili u stvari o kojoj se uopće ne može rješavati u upravnom postupku; 2) koje bi svojim izvršenjem moglo prouzrokovati neko djelo kažnjivo po krivičnom zakonu; 3) čije izvršenje uopće nije moguće; 4) koje je donio organ bez prethodnog zahtjeva stranke (član 120.), a na koje stranka nije naknadno izričito ili prećutno pristala; 5) koje sadrži nepravilnost koja je po nekoj izričitoj zakonskoj odredbi predviđena kao razlog ništavnosti. Član 257. (1) Rješenje se može u svako doba oglasiti ništavnim po službenoj dužnosti ili po prijedlogu stranke ili Pravobranioca BiH ili Ombudsmena BiH. (2) Rješenje se može oglasiti ništavnim u cijelosti ili djelimično. (3) Rješenje oglašava ništavnim organ koji ga je donio ili drugostepeni organ, a ako drugostepenog organa nema - odgovarajući organ iz stava 1. člana 253. ovog zakona. (4) Protiv rješenja, kojim se neko rješenje oglašava ništavnim ili se odbija prijedlog stranke ili tužioca ili ombudsmena za oglašavanje rješenja ništavnim, dopuštena je žalba. Ako nema organa koji rješava o žalbi, protiv takvog rješenja, može se neposredno pokrenuti upravni spor kod nadležnog suda. 7. Pravne posljedice poništavanja i ukidanja Član 258. (1) Poništavanjem rješenja i oglašavanjem rješenja ništavnim, poništavaju se i pravne posljedice koje je takvo rješenje proizvelo. (2) Ukidanjem rješenja ne poništavaju se pravne posljedice koje je rješenje već proizvelo do dana ukidanja, ali se onemogućava daljnje proizvođenje pravnih posljedica ukinutog rješenja. (3) Organ koji sazna za rješenje kojim je povrijeđen zakon, a povreda može biti razlog za obnovu postupka, odnosno za poništavanje, ukidanje ili mijenjanje rješenja, dužan je bez odgađanja o tome obavijestiti organ nadležan za pokretanje postupka i donošenje rješenja. ČETVRTI DIO XVII - IZVRŠENJE RJEŠENJA I ZAKLJUČAKA 1. Opće odredbe Član 259. (1) Izvršenje rješenja donesenog u upravnom postupku provodi se radi ostvarivanja novčanih potraživanja ili nenovčanih obaveza. (2) Rješenje doneseno u upravnom postupku izvršava se pošto postane izvršno. (3) Prvostepeno rješenje postaje izvršno: 1) istekom roka za žalbu, ako žalba nije izjavljena; 2) dostavom stranci, ako žalba nije dopuštena; 3) dostavom stranci, ako žalba ne odgađa izvršenje; 4) dostavom stranci rješenja kojim se žalba odbacuje ili odbija. (4) Drugostepeno rješenje, kojim je izmijenjeno prvostepeno rješenje, postaje izvršno kad se dostavi stranci. (5) Ako je u rješenju određeno da se radnja, koja je predmet izvršenja, može izvršiti u ostavljenom roku, rješenje postaje izvršno istekom tog roka. Ako rješenjem nije određen rok za izvršenje radnje, rješenje postaje izvršno u roku od 15 dana od dana donošenja rješenja. Rješenjem ostavljeni rok za izvršenje rješenja, odnosno propisani rok od 15 dana za izvršenje počinje teći od dana kad rješenje, u smislu st. 3. i 4. ovog člana, postane izvršno. (6) Izvršenje se može provesti i na osnovu zaključenog poravnanja, ali samo protiv osobe koja je učestvovala u zaključivanju poravnanja. (7) Ako se rješenje odnosi na dvije ili više stranaka koje u postupku učestvuju s istovjetnim zahtjevima, žalba koju podnese bilo koja od tih stranaka sprečava izvršnost rješenja. (8) Nakon isteka roka od pet godina od dana kad je rješenje postalo izvršno, ne može se tražiti njegovo izvršenje. Član 260. (1) Zaključak, donesen u upravnom postupku, izvršava se kada postane izvršan. (2) Zaključak protiv kojeg se ne može izjaviti posebna žalba, kao i onaj protiv kojeg se može izjaviti posebna žalba koja ne odgađa njegovo izvršenje, postaje izvršan saopćenjem, odnosno dostavom stranci. (3) Kad je zakonom ili samim zaključkom određeno da žalba odgađa izvršenje zaključka, zaključak postaje izvršan istekom roka za žalbu, ako žalba nije izjavljena, a ako je izjavljena - dostavljanjem stranci rješenja kojim se žalba odbacuje ili odbija. (4) U ostalim slučajevima zaključak postaje izvršan pod uslovima propisanim za izvršnost rješenja u članu 259. st. 4, 5. i 7. ovog zakona. (5) Odredbe ovog zakona o izvršenju rješenja važe i za izvršenje zaključka. Član 261. (1) Kad postoji mugućnost da se izvršenje provede na više načina i primjenom raznih sredstava, izvršenje će se provesti na onaj način i primjenom onog sredstva koje dovodi do cilja, a koje je po izvršenika najblaže. (2) Nedjeljom i u dane praznika kada se ne radi, kao i noću, radnje izvršenja mogu se provoditi samo iznimno i to ako postoji opasnost od nastanka znatne štete i ako je organ koji provodi izvršenje izdao za to pismeni nalog. Član 262. (1) Izvršenje se provodi protiv osobe koja je obavezna ispuniti obavezu (izvršenik), odnosno njegovih nasljednika ili pravnih sljedbenika. (2) Izvršenje se provodi po službenoj dužnosti ili na prijedlog stranke. (3) Po službenoj dužnosti izvršenje se provodi kad to nalaže javni interes. Izvršenje koje je u interesu stranke provodi se na prijedlog stranke (tražilac izvršenja). Član 263. (1) Izvršenje rješenja provodi se administrativnim putem (administrativno izvršenje), a u slučajevima predviđenim ovim zakonom - sudskim putem (sudsko izvršenje). (2) Amdinistrativno izvršenje provode organi uprave po odredbama ovog, odnosno posebnog zakona, a sudsko izvršenje - Sud Bosne i Hercegovine po propisima koji važe za sudsko izvršenje. Član 264. (1) Izvršenje radi ispunjenja nenovčanih obaveza izvršenika provodi se administrativnim putem. (2) Izvršenje radi ispunjenja novčanih potraživanja provodi se sudskim putem. Izuzetno, izvršenje radi ispunjenja novčanih potraživanja iz primanja na osnovu radnog odnosa može se provesti administrativnim putem po pristanku izvršenika. Član 265. (1) Administrativno izvršenje provodi organ uprave koji je o stvari rješavao u prvom stepenu, ako posebnim propisom nije za to određen drugi organ. (2) Organi unutarnjih poslova dužni su organu nadležnom za provođenje izvršenja, na njegov zahtjev, pružiti pomoć u provođenju izvršenja. Član 266. (1) Da bi se moglo pristupiti izvršenju rješenja, potrebno je da organ nadležan za provođenje administrativnog izvršenja donese, po službenoj dužnosti ili na zahtjev tražioca izvršenja, zaključak o dozvoli izvršenja. Zaključkom se utvrđuje da je rješenje koje se ima izvršiti postalo izvršno i određuje način izvršenja. Protiv ovog zaključka dopuštena je žalba nadležnom drugostepenom organu. (2) Zaključak o dozvoli izvršenja rješenja, koje je doneseno u upravnoj stvari po službenoj dužnosti, organ nadležan za provođenje administrativnog izvršenja dužan je donijeti bez odgađanja kad je takvo rješenje postalo izvršno, a najkasnije u roku od 30 dana od dana kad je rješenje postalo izvršno, ako posebnim propisima nije drugačije određeno, s tim da se taj rok može produžiti još do 30 dana. (3) Kad administrativno izvršenje ne provodi organ koji je rješavao u prvom stepenu, već drugi organ određen posebnim propisom, tražilac izvršenja podnosi prijedlog za izvršenje tom organu ili instituciji koja ima javna ovlaštenja, ako je ta institucija donijela rješenje koje se ima izvršiti. Ako je rješenje postalo izvršno, ovaj organ, odnosno institucija stavlja na rješenje potvrdu da je postalo izvršno (potvrda izvršnosti) i dostavlja ga radi izvršenja organu nadležnom za izvršenje s tim što obavezno istovremeno mora predložiti i način izvršenja. (4) Kad se po službenoj dužnosti ima provesti izvršenje rješenja organa, odnosno institucije koje imaju javne ovlasti, a nisu ovlašteni za provođenje izvršenja, oni se radi izvršenja, obraćaju organu nadležnom za izvršenje na način propisan u stavu 3. ovog člana. Član 267. (1) Administrativno izvršenje koje provodi organ, koji je o stvari rješavao u prvom stepenu, provodi se na osnovu rješenja koje je postalo izvršno i zaključka o dozvoli izvršenja. (2) Administrativno izvršenje, koje provodi koji drugi organ, provodi se na osnovu rješenja na kom je stavljena potvrda izvršnosti i donesen zaključak o dozvoli izvršenja. Član 268. (1) U postupku administrativnog izvršenja može se izjaviti žalba koja se odnosi samo na izvršenje, a njome se ne može pobijati pravilnost rješenja koje se izvršava. (2) Žalba se izjavljuje nadležnom drugostepenom organu. Žalba ne odgađa započeto izvršenje. U pogledu roka za žalbu i organa nadležnog za rješavanje o žalbi, primjenjuju se odredbe čl. 215. do 219. ovog zakona. Član 269. (1) Organ nadležan za administrativno izvršenje obavezan je po službenoj dužnosti obustaviti započeto izvršenje i provedene radnje poništiti, ako se utvrdi da je obaveza izvršena, da izvršenje nije bilo uopće dopušteno, da je bilo provedeno prema osobi koja nije u obavezi, ili ako tražilac izvršenja odustane od svog zahtjeva, odnosno ako je izvršno rješenje poništeno ili ukinuto. (2) Administrativno izvršenje odgodit će se ako se utvrdi da je u pogledu izvršenja obaveze dozvoljen poček, ili je umjesto privremenog rješenja koje se izvršava doneseno rješenje o glavnoj stvari koje se razlikuje od privremenog rješenja. Odgađanje izvršenja odobrava organ koji je donio zaključak o dozvoli izvršenja. Član 270. (1) Novčane kazne, izrečene po ovom zakonu, izvršavaju organi nadležni za izvršenje novčanih kazni izrečenih za prekršaje. (2) Novčana kazna naplaćuje se u korist Budžeta Bosne i Hercegovine. Član 271. (1) Kad se ima provesti sudsko izvršenje rješenja donesenog u upravnom postupku, organ čije se rješenje ima izvršiti stavlja na rješenje potvrdu izvršnosti (član 266. stav 3.) i dostavlja ga, radi izvršenja, Sudu Bosne i Hercegovine. (2) Rješenje doneseno u upravnom postupku, koje sadrži potvrdu izvršnosti, jeste osnov za sudsko izvršenje. To izvršenje provodi se po propisima koji važe za sudsko izvršenje. (3) Neosnovanu potvrdu izvršnosti ukinut će rješenjem organ koji je potvrdu stavio i to rješenje odmah dostaviti sudu nadležnom za izvršenje. 2. Izvršenje nenovčanih obaveza Član 272. Izvršenje radi ostvarenja nenovčanih obaveza izvršenika provodi se preko drugih osoba ili prinudom. a) Izvršenje preko drugih osoba Član 273. (1) Ako se izvršenikova obaveza sastoji u izvršenju radnje koju može izvršiti i druga osoba, a izvršenik je ne izvrši uopće ili je ne izvrši u cijelosti, ova radnja izvršit će se preko druge osobe, na trošak izvršenika. Izvršenik mora biti na to prethodno pismeno opomenut. (2) U tom slučaju, organ koji provodi izvršenje može zaključkom naložiti izvršeniku da unaprijed položi iznos koji je potreban za podmirenje troškova izvršenja, a da se obračun naknadno izvrši. Zaključak o polaganju ovog iznosa je izvršan. b) Izvršenje prisilom Član 274. (1) Ako je izvršenik dužan nešto dopustiti ili trpiti, pa postupa protivno toj obavezi, ili ako je predmet izvršenja izvršenikova radnja koju ne može umjesto njega izvršiti druga osoba, organ koji provodi izvršenje prisilit će izvršenika na ispunjavanje obaveze izricanjem novčanih kazni. (2) Organ koji provodi izvršenje najprije će zaprijetiti izvršeniku primjenom prisilnog sredstva ako svoju obavezu ne izvrši u ostavljenom roku. Ako izvršenik u toku tog roka preduzme koju radnju protivno svojoj obavezi, ili ako ostavljeni rok bezuspješno protekne, zaprijećeno prisilno sredstvo će se odmah izvršiti, a ujedno će se odrediti novi rok za izvršenje radnje i zaprijetiti novom, strožijom prisilnom mjerom. (3) Prisilna novčana kazna koja se na osnovu stava 2. ovog člana izriče prvi put ne može biti veća od 50 KM. Svaka kasnija prisilna novčana kazna može biti ponovo izrečena u istom iznosu. (4) Naplaćena novčana kazna se ne vraća. Član 275. Ako se izvršenje nenovčane obaveze ne može uopće ili ne može pravovremeno provesti primjenom sredstava predviđenih u čl. 273. i 274. ovog zakona, izvršenje se, prema prirodi obaveze, može provesti i neposrednom prisilom, ukoliko propisima nije drugačije određeno. Član 276. (1) Kad je na osnovu rješenja provedeno izvršenje, a to rješenje se kasnije poništi ili izmijeni, izvršenik ima pravo tražiti da mu se vrati ono što mu je oduzeto, odnosno da se vrati u stanje koje proizilazi iz novog rješenja. (2) O traženju izvršenika, iz stava 1. ovog člana, rješava organ koji je donio zaključak o dozvoli izvršenja. 3. Izvršenje radi osiguranja i privremeni zaključak a) Izvršenje radi osiguranja Član 277. (1) Radi osiguranja izvršenja, može se zaključkom dopustiti izvršenje rješenja i prije nego što je ono postalo izvršno, ako bi bez toga moglo biti osujećeno ili znatno otežano izvršenje. (2) Ako je riječ o obavezama koje se prisilno izvršavaju samo na prijedlog stranke, predlagač mora opasnost od sprečavanja ili otežavanja ispunjenja učiniti vjerovatnim, a organ može izvršenje iz stava 1. ovog člana usloviti davanjem osiguranja prema članu 207. stavu 2. ovog zakona. (3) Protiv zaključka donesenog na prijedlog stranke za izvršenje radi osiguranja, kao i protiv zaključka donesenog po službenoj dužnosti, dopuštena je posebna žalba. Žalba protiv zaključka, kojim je određeno izvršenje radi osiguranja, ne odgađa provođenje izvršenja. Član 278. (1) Izvršenje radi osiguranja može se provoditi administrativnim ili sudskim putem. (2) Kad se izvršenje radi osiguranja provodi sudskim putem, sud postupa po propisima koji važe za sudsko izvršenje. Član 279. Izvršenje privremenog rješenja (član 207.) može se provoditi samo u onom obimu i u onim slučajevima ukoliko je dopušteno izvršenje radi osiguranja (čl. 277. i 278.). b) Privremeni zaključak o osiguranju Član 280. (1) Ako postoji ili je učinjena vjerovatnom obaveza stranke, a postoji opasnost da će obavezana stranka raspolaganjem imovine, dogovorom s trećim osobama ili na drugi način osujetiti ili znatno otežati izvršenje te obaveze, organ nadležan za donošenje rješenja o obavezi stranke može prije donošenja rješenja o toj obavezi donijeti privremeni zaključak radi osiguranja izvršenja obaveze. Pri donošenju privremenog zaključka nadležni organ dužan je voditi računa o odredbi člana 261. ovog zakona i obrazložiti zaključak. (2) Donošenje privremenog zaključka može se uslovljavati davanjem osiguranja predviđenog u članu 207. stavu 2. ovog zakona. (3) U pogledu privremenog zaključka donesenog na osnovu stava 1. ovog člana, primjenjivat će se odredbe člana 277. stava 3. i člana 278. ovog zakona. Član 281. (1) Ako je pravomoćnim rješenjem utvrđeno da pravno ne postoji obaveza stranke za čije je osiguranje bio donesen privremeni zaključak, ili je na drugi način utvrđeno da je zahtjev za donošenje privremenog zaključka bio neopravdan, predlagač u čiju je korist privremeni zaključak donesen nadoknadit će protivnoj stranci štetu koja joj je uzrokovana donesenim zaključkom. (2) O nadoknadi štete iz stava 1. ovog člana rješava organ koji je donio privremeni zaključak. (3) Ako je u slučaju iz stava 1. ovog člana očito da je privremeni zaključak bio isposlovan iz obijesti, predlagač će se kazniti novčanom kaznom do 50 KM. Protiv zaključka o kazni dopuštena je posebna žalba koja odgađa izvršenje zaključka. PETI DIO - PROVOĐENJE ZAKONA I PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE XVIII - MJERE ZA PROVOĐENJE ZAKONA Član 282. (1) Organi uprave i institucije koje imaju javna ovlaštenja ne mogu u upravnom postupku, koje one vode same, primjenjivati prisilne mjere privođenja ili dovođenja predviđene u članu 65. st. 3., članu 160. stava 3. i članu 172. st. 1. i 2. ovog zakona. (2) Ako se u toku postupka koji vodi organ uprave, odnosno institucija koja ima javna ovlaštenja utvrdi da se postupak ne može provesti uopće ili se ne može pravilno provesti bez primjene prisilnih mjera, predviđenih u odredbama stava 1. ovog člana, taj organ, odnosno institucija obratit će se organu uprave određenom posebnim zakonom, radi primjene te prinudne mjere, ako zakonom BiH nije određen drugi organ. Na traženje institucije koja ima javna ovlaštenja, taj organ ovlašten je da primijeni predviđenu prisilnu mjeru privođenja, odnosno dovođenja, ako se utvrdi da je to neophodno radi provođenja postupka. Član 283. U organima uprave, kao i u institucijama koje imaju javna ovlaštenja, ako zakonom nije drugačije određeno, ovlaštenje za preduzimanje radnji u upravnom postupku i ovlaštenje za rješavanje u upravnim stvarima (član 29.) može se dati samo osobi koja ima zakonom propisanu odgovarajuću stručnu spremu, radno iskustvo i položen stručni ispit. Član 284. (1) Rukovodioci organa uprave, odnosno institucija koje imaju javna ovlaštenja, odgovorni su za pravilnu i dosljednu primjenu ovog zakona, a naročito su odgovorni da se upravne stvari rješavaju u zakonom propisanim rokovima. U cilju pravilnog i efikasnog rješavanja stvari u upravnom postupku, te odgovorne osobe obavezne su preduzimati mjere da se kontinuirano osigurava i provodi stručno usavršavanje službenika i drugih osoba koje rade na rješavanju upravnih stvari. (2) Službena osoba koja je ovlaštena za preduzimanje radnji u upravnom postupku, odnosno koja je ovlaštena za rješavanje u upravnim stvarima, dužna je, u roku od tri dana od dana isteka roka za rješavanje iz čl. 208. i 235. ovog zakona, obavijestiti pismeno stranku o razlozima zbog kojih rješenje, odnosno zaključak nije donesen i o tome koje će radnje preduzeti radi donošenja rješenja, odnosno zaključka i poučiti stranku koja pravna sredstva može koristiti. To obavještenje istovremeno se mora dostaviti i odgovornim osobama iz stava 1. ovog člana radi preduzimanja mjera da se rješenje, odnosno zaključak donese bez odgađanja. (3) Službena osoba iz stava 2. ovog člana koja je ovlaštena da vodi upravni postupak, odnosno da rješava upravne stvari čini težu povredu radne dužnosti, ako je njenom krivicom došlo do neizvršenja određenih procesnih radnji u upravnom postupku, radi kojih se rješenje, odnosno zaključak nije mogao donijeti u zakonskom roku. (4) Nadležna upravna inspekcija ima pravo zahtijevati pokretanje postupka odgovornosti kod nadležnog organa protiv rukovodioca organa uprave, odnosno rukovodioca institucije koja ima javna ovlaštenja, koji propusti vršenje dužnosti iz stava 1. ovog člana, kao i onog koji, protivno članu 283. ovog zakona, ovlasti službenu osobu za preduzimanje radnji u postupku ili za rješavanje u upravnim stvarima koja ne ispunjava propisane uslove, kao i disciplinski postupak protiv osoba iz stava 3. ovog člana. Član 285. (1) Organi uprave i upravne ustanove obavezni su godišnji izvještaj o rješavanju upravnih stvari u upravnom postupku iz svoje nadležnosti podnijeti Vijeću ministara Bosne i Hercegovine. (2) Organi uprave obavezni su primjerak izvještaja iz stava 3. ovog člana dostaviti organu uprave, određenom posebnim zakonom. (3) Izvještaj iz stava 2. ovog člana koristi za preduzimanje odgovarajućih mjera putem upravne inspekcije i drugih mjera za koje su zakonom ovlašteni radi pravilne i dosljedne primjene odredbi ovog zakona. (4) Izvještaj iz stava 1. ovog člana sadrži naročito slijedeće podatke: broj podnesenih zahtjeva od stranaka, broj pokrenutih upravnih postupaka po službenoj dužnosti, način i rokove rješavanja upravnih stvari u prvostepenom i drugostepenom upravnom postupku, broj poništenih, odnosno ukinutih upravnih akata, broj odbačenih zahtjeva, odnosno obustavljenih upravnih postupaka, broj i vrste primijenjenih prisilnih mjera, odnosno izrečenih novčanih kazni i broj neriješenih upravnih predmeta. Član 286. (1) Način iskazivanja podataka u izvještajima iz stava 1. člana 285. ovog zakona propisuje organ uprave određen posebnim zakonom. (2) Organ uprave iz stava 1. ovog člana propisuje, po potrebi, obrasce za pozive, dostavnice, naređenja za privođenje, odnosno dovođenje, zapisnike, zapisnike u vidu knjiga, rješenja iz člana 200. stava 1. i člana 204. i uvjerenja iz člana 111. stava 1. ovog zakona, kao i za druge akte u upravnom postupku za potrebe organa uprave BiH i institucija koje imaju javna ovlaštenja. Član 287. (1) Na traženje građana, organa uprave, institucija koje imaju javna ovlaštenja, kao i drugih organa i institucija, Ministarstvo civilnih poslova i komunikacija dužno je davati objašnjenja o primjeni odredbi ovog zakona. (2) Objašnjenja o primjeni odredbi ovog zakona Ministarstvo civilnih poslova i komunikacija može davati i po službenoj dužnosti, radi osiguranja jedinstvene primjene ovog zakona. IX - NADZOR NAD PROVOĐENJEM OVOG ZAKONA Član 288. (1) Nadzor nad provođenjem ovog zakona u organima uprave BiH, ustanovama BiH i drugim organima BiH, u institucijama BiH koje imaju javna ovlaštenja u pitanjima u kojima ti organi, službe i institucije u upravnom postupku rješavaju o upravnim stvarima na osnovu zakona BiH ili drugog propisa BiH, vrši organ uprave određen posebnim zakonom. (2) Nadzor nad provođenjem ovog zakona ostvaruje se putem upravne inspekcije, kao i na drugi zakonom dozvoljen način. (3) Organi i institucije koje imaju javna ovlaštenja dužne su omogućiti ostvarivanje uvida u upravno rješavanje i postupati po nalozima upravne inspekcije koja vrši nadzor i, na traženje te inspekcije, dostavljati potrebne podatke, spise i obavještenja o pitanjima koja se odnose na upravne stvari koje se rješavaju u upravnom postupku. XX - KAZNENE ODREDBE Član 289. (1) Novčanom kaznom od 2.000 KM do 8.000 KM kaznit će se za prekršaj institucija koja ima javna ovlaštenja: 1) ako za rješavanje u upravnim stvarima, odnosno za preduzimanje radnji u postupku odredi osobu koja ne ispunjava propisane uslove (član 29. stav 2., u vezi sa članom 283.), 2) ako odbije da primi pismeni zahtjev stranke ili usmeno saopćenje u zapisnik, odnosno ne izda potvrdu o prijemu podneska (član 62. st. 1., 2. i 3.), 3) ako izvrši pozivanje noću suprotno odredbi člana 64. stava 2. ovog zakona, 4) ako se pozvana osoba prinudno privede, a u pozivu nije bila naznačena primjena te mjere (član 65. stav 3), 5) ako se po službenoj dužnosti ne pribavljaju podaci o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija ili ako se od stranke traži da pribavi i podnese dokaze koje brže i lakše može pribaviti organ koji vodi postupak ili ako traži da stranka podnese uvjerenja koja organi nisu dužni izdavati (član 127. stav 3. i član 128. stav 2.), 6) ako nije data mogućnost stranci da se izjasni o činjenicama i okolnostima na kojima se zasniva rješenje, odnosno da učestvuje u izvođenju dokaza ili je doneseno rješenje prije nego što se stranci pruži mogućnost da se izjasni o činjenicama i okolnostima (član 134. stav 3.), 7) ako na zahtjev stranke neće da izda uvjerenje ili drugu ispravu o činjenicama o kojima vodi službenu evidenciju ili ako uvjerenje ili drugu ispravu ne izda u propisanom roku ili ne donese rješenje o odbijanju zahtjeva za izdavanje uvjerenja (član 162. st. 1., 2., 5. i 6.), 8) ako ne postupi po zahtjevu nadležnog organa u vezi s davanjem isprave (član 159.), 9) ako po zahtjevu stranke ne donese rješenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku (član 208.), 10) ako žalbu sa spisima ne dostavi drugostepenom organu u propisanom roku (član 226.), 11) ako ne postupa po traženju drugostepenog organa ili ako u svemu ne postupi po drugostepenom rješenju ili ako rješenje ne donese u propisanom roku (član 230.), 12) ako na zahtjev drugostepenog organa ne dostavi u roku traženo obavještenje ili ako po nalogu drugostepenog organa ne donese rješenje u propisanom roku ili ako na zahtjev drugostepenog organa ne prikupi tražene podatke i ne dostavi ih u propisanom roku (član 234.), 13) ako ne donese rješenje po žalbi u propisanom roku (član 235.), 14) ako ne postupi po nalogu drugostepenog organa ili traženi materijal ne dostavi u roku (član 246. stav 3.), 15) ako onemogućava uvid u upravno rješavanje ili ako ne postupi po nalozima nadležnog organa, odnosno upravne inspekcije koja vrši nadzor ili neće da dostavi potrebne podatke, spise i obavještenja na zahtjev organa, odnosno upravne inspekcije (član 288. stav 3.). (2) Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kaznit će se novčanom kaznom od 300 KM do 1.200 KM i odgovorna osoba u organu uprave, odnosno u instituciji koja ima javna ovlaštenja. Član 290. (1) Novčanom kaznom od 1.500 KM do 6.000 KM kaznit će se za prekršaj institucija koja ima javna ovlaštenja: 1) ako ne pruži zatraženu pravnu pomoć ili ako ne postupi po molbi za pomoć u određenom roku (član 33. st. 1. i 2.), 2) ako saslušanim osobama ne pročita zapisnik ili ako onemogući da saslušane osobe pregledaju zapisnik (član 69. stav 1.), 3) ako stranci ili drugoj osobi onemogući razgledanje spisa ili da prepišu potrebne spise (član 72. st. 1. i 2.), 4) ako se ne provodi obavezno lično dostavljanje u slučajevima predviđenim u odredbi člana 76. stav 1. ovog zakona, 5) ako na zahtjev stranke neće da izda uvjerenje, odnosno ne donese rješenje o odbijanju zahtjeva u propisanom roku (član 163. st. 1. i 3.), 6) ako ispita kao svjedoka osobu koja bi svojim iskazom povrijedila dužnost čuvanja službene, državne ili vojne tajne (član 166.), 7) ako izvrši prisilno privođenje ili dovođenje suprotno članu 282. stava 1. ovog zakona, odnosno ako u roku ne donese zaključak o primjeni prinudne mjere ili u roku ne odluči o prigovoru, 8) ako ne preduzima mjere za kontinuirano stručno osposobljavanje i usavršavanje službenih osoba koje su ovlaštene za rješavanje u upravnim stvarima, odnosno za preduzimanje radnji u postupku ili ako ne osigurava rješavanje upravnih stvari u propisanim rokovima ili ako u propisanom roku ne obavijesti stranku o razlozima zbog kojih rješenje, odnosno zaključak nije donesen (član 284. st. 1. i 2.). (2) Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kaznit će se novčanom kaznom u iznosu od 200 KM do 800 KM i odgovorna osoba u instituciji koja ima javna ovlaštenja, kao i odgovorna osoba u organu uprave, odnosno u službi za upravu. Član 291. (1) Novčanom kaznom od 1.000 KM do 4.000 KM kaznit će se za prekršaj institucija koja ima javna ovlaštenja: 1) ako ne izuzme službenu osobu kada su ispunjeni uslovi za izuzeće (čl. 35. i 36.), 2) ako ne dozvoli stranci da se koristi stručnim pomagačem (član 59. stav 1.), 3) ako se pozivanje osobe radi prijema pismena vrši suprotno odredbi člana 73. stava 2. ovog zakona, 4) ako se pismeno ne dostavlja punomoćniku za primanje pismena (član 81. stav 1.), 5) ako ne pouči svjedoka na koja pitanja može uskratiti svjedočenje, odnosno o kojim pitanjima vještak može uskratiti vještačenje (član 169. stav 3. i član 178. stav 1.). (2) Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kaznit će se novčanom kaznom u iznosu od 150 KM do 600 KM i odgovorna osoba u instituciji koja ima javna ovlaštenja, kao i odgovorna osoba u organu uprave, odnosno u službi za upravu. Član 292. (1) Odgovornom osobom u organu uprave, odnosno u državnoj službi, u smislu odredbe člana 289. stava 2., člana 290. stava 2. i člana 291. stava 2. ovog zakona, smatra se rukovodilac organa uprave kao i državni službenik u tim organima i službama koji je ovlašten za rješavanje u upravnim stvarima ili ovlašten za preduzimanje radnji u upravnom postupku, odnosno drugi službenik koji je zadužen da neposredno izvrši određeni posao, a nije izvršio taj posao ili je izvršio radnju protivno datoj obavezi. (2) Odgovornom osobom u instituciji koja ima javna ovlaštenja u smislu odredbi člana 289. stava 2., člana 290. stava 2. i člana 291. stava 2. ovog zakona, smatra se rukovodilac institucije i druge osobe određene statutom te institucije. XXI - PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 293. Upravni predmeti koji ne budu riješeni do dana stupanja na snagu ovog zakona riješit će se po odredbama ovog zakona. Član 294. Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da se primjenjuje Zakon o općem upravnom postupku u Republici Bosni i Hercegovini ("Službeni list RBiH", br. 2/92 i 13/94). Član 295. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a objavit će se i u službenim glasilima entiteta i "Službenom glasniku Brčko Distrikta BiH". PS BiH broj 69/02 25. juna 2002. godine Sarajevo Predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Mariofil Ljubić, s. r. Predsjedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH dr. Nikola Špirić, s. r. Hvala što ste naš pretplatnik. Koristite pogodnosti koje dobijate pretplatom. O nama Javno preduzeće Novinsko-izdavačka organizacija SLUŽBENI LIST BOSNE I HERCEGOVINE. Sva prava pridržana. 2014 Adresa Džemala Bijedića 39/III 71000 Sarajevo Bosna i Hercegovina Email: sllist@sllist.ba Kontakti Centrala Tel: 033/722-030 Email Uredništvo Tel: 033/722-038 Email Pravna služba Tel: 033/722-051 Email Računovodstvo Tel: 033/722-045, Fax: 033/722-046 Email Pretplata Tel: 033/722-054 Email Ekspedit Tel: 033/722-041 Email Prodaja Tel: 033/722-079 Email Oglasni odjel Tel: 033/722-049 i 033/722-050, Fax: 033/722-074 Email Tehnički sekretar Tel: 033/722-061, Fax: 033/722-064 Ured direktora Tel: 033/722-061 Komercijala Tel: 033/722-042 2014 © JP NIO Službeni list Bosne i Hercegovine. Sva Prava Pridržana. | |
zakon o veterinarstvu BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 34/02 | 22.11.2002 | veterinarstvo | ^lan 32. Statisti~ka jedinica (izuzev entitetskih zavoda) koja bez opravdanog razloga odbija dati odgovor ili ne pru`a odgovor na pismeni zahtjev Agencije u vezi sa ispunjavanjem Programa, smatra se krivom za djela ka`njiva nov~anom kaznom ~iji iznos ne prelazi 1000 KM. Ova odredba ni na koji na~in ne odstupa od ustavnih sloboda zagarantovanih Ustavom Bosne i Hercegovine. XIII - PRIJELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lan 33. 1. U skladu sa odredbama ~lana 5. ovog zakona, Biro za statistiku Br~ko Distrikta }e se reorganizovati u skladu sa zakonom u roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona (prijelazni pe riod). Bez obzira na prethodno navedeno, Biro za statistiku Br~ko Distrikta }e se u smislu ovog zakona smatrati reorganiziranim na dan 1. januar 2004. godine. 2. Najkasnije u roku od dva mjeseca nakon stupanja na snagu ovog zakona, Br~ko Distrikt i Agencija }e zapo~eti zvani~ne pregovore o svim pitanjima koja se ti~u integracije Biroa u Agenciju, uklju~uju}i izdavanje statisti~kih brojeva, prikupljanje podataka koji nisu obavezni prema statisti~kom programu Bosne i Hercegovine ali su bitni za Vladu Br~ko Distrikta i uslove za rad postoje}ih slu`benika Biroa. 3. Za vrijeme prijelaznog perioda, Biro nastavlja obavljati sve sada{nje funkcije utvr|ene u zakonima Br~ko Distrikta, a Vlada Br~ko Distrikta ostaje odgovorna za sve tro{kove Biroa. Nakon integracije Biroa u Agenciju, dr`ava Bosna i Hercegovina bit }e odgovorna za finansiranje Ekspoziture Br~ko. ^lan 34. U vezi sa tijelom koje se reorganizuje u skladu sa ~lanom 5. (2) ovog zakona, Agencija preuzima poslove, opremu, finansijska sredstva i osoblje u mjeri u kojoj je to preuzimanje u skladu sa odredbama ovog zakona. ^lan 35. Ovaj zakon stu pa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH", a objavit }e se i u slu`benim glasilima entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine. PARLAMENTARNA SKUP[TINA BOSNE I HERCEGOVINE 267 Na osnovu ~lana IV. 4.a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine, na sjednici Doma naroda, odr`anoj 30. septembra 2002. godine, i na sjednici Predstavni~kog doma, odr`anoj 4. oktobra 2002. godine, usvojila je ZAKON O VETERINARSTVU U BOSNI I HERCEGOVINI I - OP]E ODREDBE ^lan 1. Predmet Ovaj zakon regulira koje dr`avne slu`be, slu`be Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine moraju planirati, provesti, nadgledati, kontrolirati, a`urirati putem ovog zakona i podzakonskih akata, zarazne bolesti `ivotinja, veterinarsku preventivu, najmanji obim zdravstvene za{tite `ivotinja, naknade i tro{kove za zdravstvenu za{titu `ivotinja, veterinarske djelatnosti i njihovo obavljanje, javna ovla{tenja veterinarske komore, izdavanje koncesija, stru~no usavr{avanje u veterinarstvu, registre, baze podataka i informacioni sistem, nadle`nosti dr`avnih organa, inspekcijsku kontrolu, kao i prava i du`nosti pravnih i fizi~kih lica prema ovom zakonu. ^lan 2. Svrha veterinarske djelatnosti 1. Svrha veterinarske djelatnosti u Bosni i Hercegovini je: a) za{tita i pobolj{anje zdravlja `ivotinja; b) za{tita zdravlja `ivotinja od zaraznih i drugih bolesti; c) utvr|ivanje, kao i dijagnosticiranje bolesti i lije~enje bolesnih `ivotinja; d) provo|enje sistema identifikacije i sheme kontrole kretanja `ivotinja (AIMCS); e) osiguravanje mjera za za{titu stanovni{tva od zoonoza, alimentarnih infekcija i intoksikacija, spre~avanjem i suzbijanjem ovih bolesti i spre~avanjem preno{enja ovih bolesti sa `ivotinja na ljude; f) osiguravanje da sirovine i prehrambeni proizvodi `ivotinjskog porijekla budu zdravstveno ispravni i prevencija ostataka {tetnih materija u prehrambenim proizvodima `ivotinjskog porijekla; g) osiguravanje zdravstvene ispravnosti; h) osiguravanje zdravstvene ispravnosti vode za napajanje `ivotinja; i) osiguravanje reprodukcije i proizvodne sposobnosti `ivotinja, sa stanovi{ta zdravstvene za{tite `ivotinja; j) osiguravanje mjera za za{titu okru`enja od zaga|enja preko uzro~nika bolesti, koje se pojavljuju kod `ivotinja, kao i higijenskih prilika i ispravnosti okru`enja sa stanovi{ta zdravstvene za{tite `ivotinja; k) provo|enje mjera dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije (DDD); l) za{tita `ivotinja od mu~enja i patnje, kao i osiguravanje dobrobiti `ivotinja; m) veterinarsko obrazovanje i obavje{tavanje stanovni{tva. 2. Nadle`ni organi u Bosni i Hercegovini za provo|enje ovog zakona su: a) Ured za veterinarstvo Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Ured), Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa (u daljem tekstu: Ministarstvo), Vije}e ministara Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Vije}e ministara); b) Nadle`ni organi entiteta; c) Nadle`ni or gan Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Br~ko Distrikt); d) D`avno veterinarsko vije}e (DVV) koje ~ine predstavnici nadle`nih organa entiteta, Br~ko Distrikta, Nacionalnog veterinarskog instituta Bosne i Hercegovine, Veterinarskog fakulteta, Veterinarsko-sto~arskog centra i Veterinarske komore. ^lan 3 Zna~enje termina Pojedina~ni ter mini u ovom zakonu imaju sljede}a zna~enja: 1) akvakultura ozna~ava `ive ribe, rakove, {koljke i meku{ce koji se gaje i ~uvaju u kontroliranim uslovima u ribnjaku, uklju~uju}i i divlje `ivotinje ovih vrsta, namijenjene gajenju; 2) amaterski uzgoj i reprodukcija (am a teur rear ing) zna~i povremeno uzgajanje ili reprodukciju ku}nih ljubimaca; u ovom slu~aju uzgoj se odnosi na reprodukciju koja za cilj ima kvantitet, dok reprodukcija podrazumijeva planiranu reproduktivnu aktivnost i brigu u cilju dosezanja odre|enih kvalitativnih karakteristika potomstva; 3) bolesti koje se obavezno prijavljuju ozna~avaju zarazne bolesti s listi A, B i C (ostale bolesti) me|unarodnog zoosa- Broj 34 - Strana 1270 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Petak, 22. novembra 2002. nitarnog kodeksa OIE-a, uklju~uju}i i bolesti koje odrede nadle`ni organi; 4) ~uvar ozna~ava svako fizi~ko ili pravno lice koje ima odgovornost, ~ak i privremenu, za `ivotinje, uklju~uju}i i trans port na pijacu ili u klaonicu; 5) divlja~ su divlje `ivotinje, odre|ene propisima o divlja~i i lovu, ~ije meso je upotrebljivo za ishranu ljudi i koje se ne kolju kao doma}e `ivotinje, ve} se love, u skladu s propisima o lovu. Za divlja~ se smatraju i divlji sisari i ptice, koji slobodno `ive na zatvorenom podru~ju, sli~no kao divlja~ koja slobodno `ivi, i koja se lovi u skladu s propisima o lovu; 6) dr`avni ili stru~ni ispit je ispit koji doktori veterinarske med i cine ili diplomirani veterinari u Bosni i Hercegovini pola`u pri nadle`nim organima entiteta i Br~ko Distrikta, nakon zavr{enih univerzitetskih studija veterinarstva; 7) epizootija, odnosno epidemija zarazne bolesti su brojniji slu~ajevi zarazne bolesti koja, s obzirom na u~estalost, vrijeme, mjesto, i ugro`ene vrste `ivotinja, odnosno ljudi, prevazilazi o~ekivani broj slu~ajeva; 8) gajena divlja~ su divlji kopneni sisari, gmizavci i ptice, koji se dr`e i kolju kao doma}e `ivotinje; 9) hitna veterinarska pomo} je intervencija, kojom se uklanja neposredna opasnost po `ivot `ivotinja; 10) hrana je plasirani prehrambeni proizvod na tr`i{te, onda kada slu`beni ili ovla{teni veterinar, na osnovu veterinarskog pregleda, utvrdi da ne postoje smetnje za plasiranje na tr`i{te ili dozvoli utovar i odvoz iz registriranog objekta; 11) identifikacija ozna~ava stavljanje u{nih markica ili elektronskih (*TRANSPORDERA) u cilju stalne identifikacije po osnovu vrste bilo koje `ivotinje koja pripada licu, farmi ili selu; 12) identifikacija `ivotinja ozna~ava stavljanje u{nih markica, `igova, uklju~uju}i i druge na~ine identifikacije (elektronski) koji treba da stoje stalno na `ivotinji i da ozna~e kojoj vrsti, imanju ili stadu pripada, a da pritom ne ugro`avaju samu `ivotinju; 13) imanje ozna~ava svaki objekat, zgradu ili mjesto a u slu~aju otvorenog prostora, bilo koje mjesto na kom se `ivotinje uzgajaju, dr`e ili se na neki drugi na~in njima postupa; 14) imaoci `ivotinja su fizi~ka i pravna lica, koja su vlasnici `ivotinja, odnosno koja se bave uzgajanjem, za{titom, upotrebom, gajenjem, upravljanjem, obu~avanjem, prijevozom ili prodajom `ivotinja; 15) klaonica ozna~ava sva mjesta gde se kolju `ivotinje radi dalje prodaje i upotrebe u ljudskoj ishrani; 16) kretanje `ivotinja ozna~ava promjenu, smanjenje ili pove}anje broja `ivotinja na imanju, u stadu, koje se de{ava iz bilo kog razloga njihovog ulaska ili izlaska, uklju~uju}i ispa{u, trgovinu, klanje, u~e{}e na izlo`bama ili sajmovima, izvoz, a za doma}e konje tako|er podrazumijeva u~e{}e na sportskim takmi~enjima; pod kretanjem se podrazumijeva ro|enje i smrt `ivotinje na imanju/u stadu; 17) ku}ne `ivotinje su psi, doma}e ma~ke, doma}e ptice, mali glodari, terarijumske, akvarijumske i druge `ivotinje, koje se uzgajaju ili dr`e za dru{tvo, rekreaciju, za{titu ili pomo} ~ovjeku; 18) lijekovi za upotrebu u veterinarskoj medicini (u daljem tekstu: lijekovi) jesu svaka materija ili kombinacija materija, koja je pripremljena i namijenjena lije~enju ili spre~avanju bolesti kod `ivotinja, a lijekom se smatra i svaka materija ili kombinacija materija, koja se mo`e primjenjivati na `ivotinjama, da bi se odredila dijagnoza ili ponovo uspostavile, pobolj{ale ili promijenile fiziolo{ke funkcije; 19) ljubiteljski uzgoj je privremeni uzgoj ili odgoj ku}nih `ivotinja, pri ~emu je uzgoj djelatnost reprodukcije `ivotinja s naglaskom na koli~inskim aspektima, a odgoj je planska djelatnost reprodukcije `ivotinja i briga o njima, za dostizanje kvalitetno opredijeljenih osobina potomstva; 20) mjesto (punkt) grani~ne inspekcije ozna~ava mjesto na kome se vr{i kontrola `ivotinja i proizvoda `ivotinjskog porijekla prilikom uvoza, izvoza ili tranzita, kako to propi{e Ured, a koju moraju provoditi ovla{teni veterinari (koje odre|uje Ured). 21) mjesto porijekla je prostor, odnosno objekat u kojem je obavljen veterinarski pregled i gdje je nakon pregleda izdat veterinarski certifikat, odnosno potvrda; 22) objekat ozna~ava/obuhvata zgrade i prostore, gdje se proizvode, odnosno obra|uju prehrambeni proizvodi, proizvodi, sirovine i otpaci; 23) Operativna agencija ozna~ava tehni~ku agenciju koja mora provesti modalitete i funkcioniranje AIMCS na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine i nadgledati i koordinirati tehni~ke aktivnosti regionalnih ureda za unos podataka; 24) ostaci {tetnih materija su ostaci materija s farmakolo{kim djelovanjem, ostaci ekolo{kih zaga|iva~a okru`enja i druge materije, kao i njihovi metaboliti, koji mogu prije}i u prehrambene proizvode i ugroziti zdravlje ljudi; 25) otpadne vode su one otpadne vode, koje nastaju u objektima za uzgoj `ivotinja, klaonicama i drugim objektima za obradu, preradu i sakupljanje sirovina, prehrambenih proizvoda i otpadaka i zahtijevaju posebnu tehnologiju odvajanja i ~i{}enja; 26) otpaci `ivotinjskog porijekla (u daljem tekstu: otpaci) su `ivotinjski trupovi i sastavni dijelovi `ivotinjskog tijela, koji nisu namijenjeni ili ispravni za ishranu ljudi i zdravstveno neispravni prehrambeni proizvodi i `ivotinjski proizvodi; 27) ovla{tena laboratorija je laboratorija, koja ispunjava propisane uslove koje propisuje Ured, i koju za obavljanje djelatnosti ovla{}uje nadle`ni or gan entiteta i Br~ko Distrikta i odgovara za njen rad; 28) ovla{teni veterinar je veterinar kojeg za obavljanje pojedina~nih djelatnosti zaposli ili ovlasti Ured, nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta; 29) posebno opasne zarazne bolesti su zarazne bolesti s liste A OIE me|unarodnog zoosanitarnog kodeksa, koje utvrdi Ured, nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta u svojoj nadle`nosti; 30) prehrambeni proizvodi ozna~avaju razli~ite proizvode biljnog i `ivotinjskog porijekla, svje`e ili spremljene za ~uvanje, otpatke dobijene biosintezom, industrijske proizvode, organske i neorganske supstance koje su direktno ili nakon obrade namijenjene ishrani `ivotinja; 31) proizvodi `ivotinjskog porijekla (u daljem tekstu: proizvodi) jesu svi proizvodi dobijeni od stoke, divlja~i i `ivotinja koje slobodno `ive u vodama, inkubirana jaja, kao i `ivotinjsko sjeme, jajne }elije i embrioni i svi proizvodi koji bilo dijelom ili u cjelini poti~u od `ive ili mrtve `ivotinje uklju~uju}i posmrtne ostatke `ivotinje i med; 32) proizvodne `ivotinje namijenjene su dobijanju mesa, mlijeka, jaja i meda; 33) proizvodnja prehrambenih proizvoda je dobijanje, priprema, obrada, prerada, dorada, pakovanje u ambala`u, prepakivanje u ambala`u i pakovanje prehrambenih proizvoda, koje se obavlja u registriranim proizvodnim objektima; 34) prostorije ozna~avaju teren sa ili bez zgrade; 35) rasne `ivotinje za gajenje su `ivotinje mu{kog i `enskog spola, namijenjene razmno`avanju; 36) regionalna baza podataka ozna~ava tehni~ke urede na regionalnom nivou koji slu`e u svrhu AIMCS-a; Petak, 22. novembra 2002. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 34 - Strana 1271 37) registar na imanju ozna~ava registar u koji vlasnici (imaoci) `ivotinja i uzgajiva~i unose sve podatke u vezi sa `ivotinjama i kretanjem `ivotinja; 38) sabirni centar je registrirani objekat, gdje se `ivotinje iz razli~itih objekata za uzgoj skupljaju i sabiraju u po{iljke, namijenjene unutra{njoj i vanjskoj trgovini; 39) sirovine `ivotinjskog porijekla (u daljem tekstu: sirovine) su trupovi i svi sastavni dijelovi `ivotinjskog tijela u neprera|enom stanju, osim prehrambenih proizvoda hrane; 40) sistem identifikacije i shema kontrole kretanja `ivotinja (u daljem tekstu: AIMCS) ozna~ava pro ce dure kojima je cilj pobolj{anje i provo|enje veterinarskih kontrolnih sistema koji se odnose na identifikaciju `ivotinja, kretanje i pra}enje kretanja `ivotinja; 41) slu`beni veterinar je veterinar, koji je zaposlen u Uredu, nadle`nom organu entiteta i Br~ko Distrikta; 42) {tala obuhvata zgrade i prostorije, koje su potrebne za uzgoj `ivotinja; 43) {tala s neprovjerenim ili sumnjivim epizootiolo{kim prilikama je {tala, u kojoj se nisu obavili propisani pregledi `ivotinja, odnosno {tala vlasnika `ivotinje, koji se bavi nedozvoljenom ili nekontroliranom trgovinom `ivotinjama i `ivotinjskim proizvodima; 44) sto~na hrana ili hrana za `ivotinje ozna~ava razli~ite proizvode `ivotinjskog ili biljnog porijekla u prvobitnom prirodnom stanju, svje`em ili konzerviranom, nusproizvode biosinteze, proizvode industrijske prerade i organske i anorganske materije, koje su direktno ili nakon prerade namijenjene hranjenju `ivotinja; 45) tranzit je svaki prijenos po{iljaka, `ivotinja, prehrambenih proizvoda, sirovina, proizvoda, lijekova i medicinskih pomagala, sto~ne hrane i otpadaka preko grani~nih prijelaza Bosne i Hercegovine u/iz druge dr`ave; 46) trgovac `ivotinjama (u daljem tekstu: trgovac) je pravno ili fizi~ko lice, koje kao djelatnost obavlja kupovinu, odnosno prodaju `ivotinja, osim `ivotinja iz ~lana 8. stav 6. i ispunjava propisane uslove; 47) trgovina prehrambenim proizvodima je trgovina me|u registriranim objektima, uklju~uju}i i skladi{tenje i trans - port, trgovinu u vezi s uvozom i izvozom, skladi{tenje prehrambenih proizvoda na veliko, trgovinu svje`im mesom, ribama i drugim vodenim organizmima, kao i neposrednu prodaju kona~nom potro{a~u, direktno iz registriranog objekta; 48) trgovina `ivotinjama, proizvodima, sirovinama i otpacima `ivotinjskog porijekla je uvoz, izvoz, prodaja, ili bilo kakav trans fer robe tre}em licu; 49) ugro`enim podru~jem smatra se podru~je, na koje se mo`e prenijeti bolest sa zara`enog podru~ja i na kojem postoje mogu}nosti za {irenje zaraze; 50) uvoz je svako uno{enje po{iljaka, `ivotinja, prehrambenih proizvoda, sirovina, proizvoda, lijekova i medicinskih pomagala, sto~ne hrane i otpadaka preko grani~nih prijelaza Bosne i Hercegovine isklju~uju}i proizvode u tranzitu; 51) uzgoj rasnih `ivotinja ozna~ava odgoj rasnih `ivotinja, davalaca jajnih }elija i embriona, objekte za uzgajanje rasnih `ivotinja, cen tre za osjemenjivanje, rasna jata pernate `ivine, rasna riblja jata, rasna uzgajali{ta i uzgajali{ta matica; 52) veterinar je doktor veterinarske med i cine ili diplomirani veterinar s veterinarskom licencom; 53) veterinarska licenca je dozvola za obavljanje veterinarske djelatnosti; 54) veterinarska slu`ba u vojsci je samostalna stru~na slu`ba, ustanovljena u okviru entitetskih vojski, koja obavlja odre|ene veterinarske djelatnosti, prema ovom zakonu, za potrebe entitetske vojske; 55) veterinarska usluga je intervencija veterinara u ambulanti ili izvan nje, koju obavlja, radi osiguravanja zdravlja `ivotinja, iz preventivnih ili uzgojnih razloga, radi veterinarskog pregleda ili kontrole, kao i radi intervencija u reprodukcijske ili druge svrhe, osim izvo|enja minimalnog obima zdravstvene za{tite `ivotinja iz Poglavlja IV; 56) veterinarske organizacije su veterinarska stanica, veterinarska ambulanta, veterinarska bolnica i veterinarska klinika; 57) veterinarski asistent je fizi~ko lice, koje pod kontrolom veterinara, obavlja pojedina~ne veterinarske poslove; 58) veterinarski pregledi i kontrola su pregledi i kontrola `ivotinja, sirovina, proizvoda, prehrambenih proizvoda, sto~ne hrane i otpadaka, radi za{tite ljudi i `ivotinja od zaraznih bolesti `ivotinja, i spre~avanja trgovine sirovinama, proizvodima, prehrambenim proizvodima i krmom, koji nisu zdravstveno ispravni, kao i kontrola objekata ili robe, koji mogu biti izvor zaraznih bolesti `ivotinja; 59) veterinarski stru~njak je veterinar, ~lan veterinarske komore, kojeg Ured, nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta odlukom ovla{}uje za savjetovanje i davanje mi{ljenja, kao i obavljanje vrhunskih specijalisti~kih radova u pojedina~nim podru~jima veterinarske djelatnosti; 60) vje{ta~ko osjemenjivanje ozna~ava uno{enje sjemena u uterus, ne seksualnim putem; 61) zara`enim podru~jem smatra se podru~je, na kojem je ustanovljen jedan ili vi{e izvora infekcije i na kojem postoje mogu}nosti za {irenje infekcije; 62) zarazne bolesti `ivotinja su bolesti, identificirane u me|unarodnom zoosanitarnom kodeksu Me|unarodnog ureda za epizootije (OIE) i druge bolesti u pogledu kojih se primjenjuju propisane mjere; 63) `ivotinja ozna~ava: a) svako ~etverono`no bi}e koje nije sisar; b) svakog sisara, osim ~ovjeka; c) ribe, rep tile i ljuskare; d) ostala hladnokrvna bi}a bilo koje vrste i p~ele koje prave med; 64) `ivotinje iz zoolo{kih vrtova su `ivotinje koje slobodno `ive, koje se javno izla`u u stalnom objektu najmanje sedam dana u godini, sa izuzetkom cirkusa i trgovina s ku}nim `ivotinjama; 65) `ivotinje koje slobodno `ive u vodama su ribe, rakovi, {koljke i druge vodene `ivotinje, odre|ene propisima o ribolovu, ~ije se meso i tkiva upotrebljavaju za ishranu ljudi i koje se love s namjerom za ishranu ljudi; 66) `ivotinje ozna~avaju `ivotinje za gajenje, proizvodnju i klanje, i ku}ne `ivotinje, divlja~, gajenu divlja~, akvakulturu, `ivotinje koje slobodno `ive u vodama, `ivotinje za vr{enje eksperimenata, `ivotinje iz zoolo{kih vrtova i druge `ivotinje; 67) `ivotinje za gajenje su `ivotinje, koje se gaje ili dr`e za proizvodnju hrane, odnosno za proizvodnju vune, ko`e, krzna ili u druge privredne svrhe; 68) `ivotinje za klanje su `ivotinje, ~iji su sastavni dijelovi tijela namijenjeni ishrani ljudi, uklju~uju}i i akvakulturu i gajenu divlja~; 69) `ivotinje za proizvodnju prehrambenih proizvoda su `ivotinje za klanje, `ivotinje za proizvodnju, divlja~ i `ivotinje koje slobodno `ive u vodama; 70) `ivotinje za vr{enje eksperimenata zna~e svakog `ivog ki~menjaka, osim ~ovjeka, i larvalne oblike bez fetalnih i embrionalnih oblika koji slobodno `ive, koji se upotrebljavaju u eksperimentalne i druge nau~ne svrhe. Broj 34 - Strana 1272 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Petak, 22. novembra 2002. ^lan 4. Prava i du`nosti imalaca i ~uvara `ivotinja 1. Imaoci i ~uvari `ivotinja imaju obavezu voditi ra~una o zdravstvenoj za{titi `ivotinja i njihovoj dobrobiti i moraju a`urno voditi registar na imanju. 2. Svako je du`an za{tititi zdravlje `ivotinja, kao i zdravlje ljudi, od bolesti i infekcija, koje se prenose me|u `ivotinjama i ljudima, kao i od posljedica ostataka {tetnih materija u prehrambenim proizvodima `ivotinjskog porijekla. 3. Veterinar je du`an pru`iti hitnu veterinarsku pomo}. 4. Fizi~ka ili pravna lica ne smiju ometati veterinarski pregled i kontrolu i moraju pomagati prilikom veterinarskih pregleda i kontrole, kao i uzimanja potrebnog materijala za veterinarske preglede i prilikom obavljanja drugih propisanih mjera. 5. Fizi~ka i pravna lica moraju, bez odga|anja, obavijestiti najbli`u veterinarsku organizaciju ili slu`benog veterinara, odnosno nadle`ni or gan entiteta i Br~ko Distrikta, ako utvrde, da postoji opasnost po zdravlje `ivotinja ili, u vezi s tim, opasnost po zdravlje ljudi, i dostaviti u zahtijevanom roku, besplatno, podatke o zdravstvenoj za{titi `ivotinja, odnosno zdravstvenoj ispravnosti prehrambenih proizvoda, proizvoda, sto~ne hrane, lijekova i otpadaka, kao i podatke o izvo|enju mjera, i omogu}iti im da se uvjere u date podatke. Dok ~ekaju da slu`beni veterinar ili organizacija uradi intervenciju, pravna i fizi~ka lica ne smiju staviti u promet, iz bilo kog razloga, `ivotinje i predmetne proizvode, ako je mogu}e, moraju povu}i one koje su ve} stavili u promet ako postoji sumnja da su te `ivotinje i proizvodi rizi~ni ili se samo sumnja na rizik. Nakon veterinarske intervencije moraju dostaviti sve informacije o mjestu destinacije `ivotinja i proizvoda. 6. Fizi~ka i pravna lica koja dr`e ili transportuju `ivotinje, proizvode `ivotinjskog porijekla ili sirovine `ivotinjskog prijekla moraju voditi propisanu evidenciju, kada to bude utvr|eno podzakonskim aktom. 7. Imalac `ivotinja ima pravo na slobodan izbor veterinara, osim u predmetima iz ~lana 10. stav 3. i predmetima iz ~l. 16. i 17. Imalac `ivotinje mo`e zahtijevati informacije o izabranom metodu intervencije i tro{kovima veterinarske usluge, kao i o mogu}im posljedicama. 8. Jedinstven i detaljniji sadr`aj, oblik i na~in vo|enja evidencija iz stava 6. propisuje Vije}e ministara Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Vije}e), na prijedlog Ureda. ^lan 5. Me|unarodne obaveze 1. Me|unarodne obaveze za spre~avanje i suzbijanje `ivotinjskih zaraznih bolesti u me|unarodnoj trgovini `ivotinjama, proizvodima, sirovinama, prehrambenim proizvodima i otpacima `ivotinjskog porijekla, kao i predmetima kojima se mo`e prenijeti zarazna bolest, regulira ovaj zakon, me|unarodne konvencije i drugi me|unarodni ugovori. 2. Ured odre|uje jedinstveni na~in za tehni~ku primjenu mjera sadr`anih u me|unarodnim aktima iz stava 1., koje se moraju provesti u Bosni i Hercegovini. II - ZARAZNE BOLESTI @IVOTINJA ^lan 6. Zarazne bolesti i zoonoze 1. Zarazne bolesti `ivotinja, radi kojih se izvode op}e i posebne preventivne, kao i druge mjere koje se provode prema ovom zakonu, s obzirom na vrstu infekcije, i mjere potrebne za njihovo spre~avanje i suzbijanje, razvrstavaju se u grupe A, B, i C, u skladu s me|unarodnim zoosanitarnim kodeksom i epizootiolo{kim stanjem. 2. U grupu A spadaju visokozarazne bolesti. [irenje tih bolesti me|u uzgajali{tima spre~ava se odgovaraju}im veterinarskim mjerama. Ove bolesti uzrokuju velike ekonomske {tete i ugro`avaju opstanak pojedina~ne `ivotinjske vrste. Metode spre~avanja pojava {irenja, kao i iskorjenjivanja ovih bolesti, poznate su i mogu}e ih je izvoditi. 3. U grupu B spadaju bolesti koje su manje zarazne. [irenje tih bolesti se me|u uzgajali{tima spre~ava odgovaraju}im veterinarskim mjerama. Ove bolesti uzrokuju ekonomske {tete, koje se mogu smanjiti odgovaraju}im veterinarskim mjerama. Metode spre~avanja pojava ovih bolesti poznate su i mogu se izvoditi. 4. U grupu C, ostale bolesti, spadaju bolesti koje su, po pravilu, slabo zarazne. [irenje tih bolesti se me|u uzgajali{tima spre~ava odgovaraju}im veterinarskim mjerama. Ove bolesti uzrokuju manje ekonomske {tete, koje se mogu smanjiti odgovaraju}im veterinarskim mjerama. Metode spre~avanja pojava ovih bolesti poznate su i mogu se izvoditi. 5. Zoonoze su bolesti ili infekcije koje se prirodnim putem prenose sa `ivotinja - ki~menjaka na ljude, i obratno (zoopatije). 6. Detaljnije razvrstavanje bolesti, kao i uslove za odre|ivanje statusa u pogledu zdravstvenog stanja iz ovog ~lana, na~in obavje{tavanja, prijavljivanja i mjere, propisuje Ured u saradnji s nadle`nim organima entiteta i Br~ko Distrikta. 7. Liste zaraznih bolesti navedene su u Prilogu 1. koji je sastavni dio ovog zakona. ^lan 7. Spre~avanje zaraznih bolesti `ivotinja 1. Lica, koja tokom obavljanja registrirane djelatnosti uzgoja ili proizvodnje, dolaze u neposredni dodir sa `ivotinjama, prehrambenim proizvodima, sirovinama, proizvodima `ivotinjskog porijekla ili otpacima, moraju imati osnovno znanje o zaraznim bolestima `ivotinja, o njihovom spre~avanju i preno{enju na ljude, kao i o propisima o za{titi od zaraznih bolesti `ivotinja. 2. Osnovno znanje o zaraznim bolestima, kao i o propisima, lica iz stava 1. sti~u na kursevima, za koje }e pro gram i izvo|a~a odobriti nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta na osnovu minimalnog programa koji propi{e Ured. ^lan 8. Registracija, kontrola i prijava objekata, {tala, prijevoznika, sabirnih centara, trgovaca, kao i `ivotinja 1. Pod veterinarskom inspekcijom i kontrolom su `ivotinje, sirovine, proizvodi, prehrambeni proizvodi u proizvodnji i trgovini prema ovom zakonu, sto~na hrana, voda za napajanje `ivotinja i otpaci, kao i objekti, {tale, sabirni centri, prijevoznici i trgovci, kao i sredstva, sprave i oprema za njihovo uzgajanje, privre|ivanje, proizvodnju, doradu, obra|ivanje, prera|ivanje, prijevoz i skladi{tenje. 2. Objekti, {tale i prijevoznici, kao i sabirni centri i trgovci, koji su pod veterinarskom kontrolom i nadzorom, moraju biti registrirani kod nadle`nih organa entiteta i Br~ko Distrikta, ako ispunjavaju propisane uslove u pogledu prostorija, kadrova i opreme. 3. Detaljnije uslove i postupak registracije propisuje Vije}e ministara na prijedlog Ureda, a provode nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta koji moraju provjeriti na~in veterinarskih pregleda i nadzora i dobijene rezultate. 4. Veterinarsko - zdravstvenom pregledu, kontroli i nadzoru podlije`u i `ivotinje na sajmovima, prodavnicama, sto~nim pijacama, kao i drugim prodajnim i sabirnim mjestima, izlo`bama, sportskim takmi~enjima, oborima za divlje `ivotinje, ispostavama i drugim javnim mjestima na kojima se skupljaju `ivotinje. Petak, 22. novembra 2002. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 34 - Strana 1273 5. Sva pravna i fizi~ka lica, koja se bave gajenjem, za{titom, prodajom, prijevozom i trgovinom `ivotinja, proizvodnjom, preradom, skladi{tenjem, trgovinom proizvoda, sirovina, prehrambenih proizvoda, otpada, kao i sto~ne hrane, moraju prijaviti `ivotinje, objekte i opremu, kao i svaku promjenu u vezi s tim, u roku od sedam dana, najbli`oj veterinarskoj organizaciji, koja vodi registar objekata i `ivotinja, i o tome obavje{tava nadle`ne organe entiteta i Br~ko Distrikta, koji izvje{tavaju Ured. 6. Imalac psa mora, u roku od sedam dana, prijaviti psa veterinarskoj organizaciji, koja vodi registar pasa, kao i uginulog psa, otu|enog, odlutalog, kao i svaku drugu promjenu u vezi sa psom. Nabavku mladun~eta mora prijaviti najkasnije do napunjenog ~etvrtog mjeseca njegove starosti. 7. Odredbe stava 4. ne va`e za amatersko uzgajanje ili posjedovanje pojedina~nih vrsta ku}nih `ivotinja (do pet odraslih `ivotinja) i amatersko uzgajanje drugih doma}ih ptica, akvarijskih riba, ukrasne `ivine i malih glodara. 8. Odluka o registraciji iz stava 2. dokaz je o ispunjavanju uslova za obavljanje djelatnosti i osnov je za upis u sudski registar. ^lan 9. Obavezne, op}e preventivne mjere, koje izvode imaoci - ~uvari `ivotinja Obavezne, op}e, preventivne mjere za za{titu od zaraznih bolesti `ivotinja, koje moraju izvoditi imaoci-~uvari `ivotinja i druga pravna i fizi~ka lica, su: a) osiguravanje zdravstveno ispravne pija}e vode, vode za napajanje i sto~ne hrane; b) osiguravanje i odr`avanje propisanih higijenskih uslova u objektima za uzgoj `ivotinja, u drugim prostorijama, kao i opremi, u kojima se `ivotinje zadr`avaju; c) osiguravanje higijene poroda i mu`e; d) osiguravanje veterinarskog reda na javnim mjestima, gdje se skupljaju `ivotinje, u prijevoznim sredstvima za trans port `ivotinja, proizvoda, sirovina, prehrambenih proizvoda, otpadaka i sto~ne hrane, u oborima i na pa{njacima, kao i objektima za skupljanje `ivotinja i klanje `ivotinja, i skupljanje, obradu, preradu i skladi{tenje sirovina, proizvoda, prehrambenih proizvoda, otpadaka i sto~ne hrane; e) osiguravanje zdravstvene ispravnosti prehrambenih proizvoda i veterinarskih uslova za njihovu proizvodnju i promet; f) spre~avanje uno{enja uzro~nika zaraznih bolesti u objekte za uzgoj `ivotinja; g) izvo|enje veterinarskih mjera u tehnologiji intenzivnog uzgoja `ivotinja; h) tretiranje `ivotinjskih trupova i drugih otpadaka, otpadnih voda, `ivotinjskog izmeta i urina na propisan na~in; i) osiguravanje preventivne dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije u objektima, na javnim povr{inama i u prijevoznim sredstvima; j) druge op}e mjere, utvr|ene ovim zakonom; k) uno{enje svih informacija/podataka o `ivotinjama i njihovom kretanju u registar na imanju. ^lan 10. Posebne preventivne mjere, koje izvode veterinarske organizacije 1. Kontrola i prevencija bolesti koje se obavezno moraju prijaviti baziraju se na planu hitnih intervencija za Bosnu i Hercegovinu koji donosi Ured, zajedno s nadle`nim organima entiteta i Br~ko Distrikta. 2. Radi ranog otkrivanja i spre~avanja pojava zarazne bolesti mo`e se, s obzirom na prirodu zarazne bolesti, i opasnost, odrediti jedna ili vi{e sljede}ih posebnih preventivnih mjera: a) usmjereno veterinarsko obrazovanje imalaca `ivotinja i drugih lica; b) obavezno obavje{tavanje najbli`ih veterinarskih vlasti u slu~aju sumnje na postojanje bolesti; c) ograni~avanje kretanja lica, `ivotinja i materijala koji mogu prenijeti zarazu, kao i zabrana kretanja prijevoznih sredstava; d) ograni~enja na farmama, imanjima, javnim pijacama, otvorenim prodajnim mjestima, izlo`benim terenima, klaonicama i svim drugim prostorijama; e) identifikacija `ivotinja i vr{enje popisa `ivotinja; f) stavljanje ograni~enja na zara`eno i kontrolirano podru~je; g) ograni~enja vr{enja vje{ta~kog osjemenjavanja i transfera embriona; h) dijagnosticiranje u ovla{tenoj laboratoriji i potvr|ivanje, ukoliko se poka`e potrebnim, u me|unarodnoj referentnoj laboratoriji, ovla{tenoj od EU ili Svjetske zdravstvene organizacije; i) ~i{}enje i dezinfekcija opreme, prostorija, osoblja i vozila prihva}enim dezinfekcionim sredstvom; j) dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija; k) klanje i uni{tavanje svega zara`enog ili izlo`enog kontaktu ostalih `ivotinja koje su bile izlo`ene zarazi; l) preventivna vakcinacija ili za{tita upotrebom veterinarskih lijekova; m) bezopasno odlaganje `ivotinjskih ostataka, proizvoda `ivotinjskog porijekla, hrane za `ivotinje i otpada; n) bezopasno odlaganje ili higijenski tretman otpadnih voda i fekalija iz registriranih objekata; o) ispitivanje ko`e i ko`e s tkivom na antraks; p) specijalne mjere za uzro~nike zaraze i rezervoare infekcije i zaustavljanje prenosioca zaraznih bolesti; r) druge posebne preventivne mjere koje su predvi|ene ovim zakonom. 3. Otpadna hrana mora biti tretirana u skladu s kriterijima koje propi{e Vije}e ministara na prijedlog Ureda prije nego {to po~ne ishrana `ivotinja, ili se ishrana otpadnom hranom mora zabraniti. 4. Ovla{teni veterinari i veterinarski tehni~ari imaju ovla{tenje: a) u}i u svaku prostoriju, zaustaviti i izvr{iti inspekciju vozila ukoliko postoji sumnja na zarazu ili da su bila izlo`ena zarazi; b) zadr`ati, izvr{iti inspekciju, pregledati, uzeti uzorke sa `ivotinja na koje se sumnja na bolesti koje se obavezno moraju prijaviti; c) zaklati i odlo`iti svaku zara`enu `ivotinju, ili `ivotinju za koju postoji sumnja da je zara`ena bole{}u koja se obavezno mora prijaviti. 5. Ured nare|uje i organizira provo|enje svih kontrolnih programa u cilju iskorjenjivanja bolesti koje se obavezno moraju prijavljivati. 6. Za izvo|enje mjera iz stava 5. Ured, nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta zajedni~ki usvajaju jedinstvene i dugoro~ne programe zdravstvene za{tite `ivotinja, u kojima se odre|uju rokovi za realizaciju programa, organizacije koje to moraju realizirati i na~in finansiranja. 7. Na kraju svake godine, Ured i nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta zajedni~ki, za sljede}u godinu, odre|uju koje je preventivne vakcinacije i dijagnosti~ka, kao i druga ispitivanja, potrebno obaviti u Bosni i Hercegovini radi Broj 34 - Strana 1274 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Petak, 22. novembra 2002. osiguravanja pogodnih epizootiolo{kih prilika i ispunjavanja uslova za trgovinu, odre|uju se rokovi, kao i na~in obavje{tavanja o obavljenim mjerama i drugi uslovi za izvo|enje tih mjera, kao i organizacije koje ih imaju pravo obavljati u skladu s odredbama ovog zakona. ^lan 11. Obavezne, posebne preventivne mjere u slu~aju zoonoza i toksi~nih agenasa 1. Obavezne, posebne preventivne mjere za za{titu stanovni{tva od zoonoza i toksi~nih agenasa su: a) sistemati~no otkrivanje, spre~avanje i suzbijanje zoonoza kod `ivotinja; b) izvo|enje preventivnih mjera za za{titu veterinara, veterinarskih asistenata, imalaca `ivotinja, ~uvara `ivotinja i drugih ljudi, koji mogu do}i u neposredan ili posredan dodir sa zara`enom `ivotinjom, prehrambenim proizvodima, proizvodima, sirovinama ili otpacima; c) provo|enje sigurnih higijenskih mjera prilikom klanja `ivotinja u registriranim objektima prema standardima koji su propisani za takvu vrstu klaonica; d) osiguravanje zdravstvene ispravnosti prehrambenih proizvoda i spre~avanje nedozvoljenog prometa zara`enim `ivotinjama i zdravstveno neispravnim prehrambenim proizvodima, proizvodima, sirovinama i otpacima, kojima se mo`e inficirati stanovni{tvo, veterinarskim pregledom i inspekcijskom kontrolom `ivotinja, kao i nadgledanjem `ivotinja, prehrambenih proizvoda, proizvoda `ivotinjskog porijekla, sirovina i otpadaka; e) spre~avanje zaga|enja sirovina, proizvoda i prehrambenih proizvoda u prehrambenim i drugim objektima; f) prilikom klanja izvr{iti prevenciju zaga|enja `ivotne sredine otpadnim hemikalijama i radioaktivnim materijalom {tetnim po ~ovjeka. 2. Za izvo|enje mjera iz stava 1. usvajaju se kratkoro~ni i dugoro~ni programi za{tite stanovni{tva od zoonoza, moraju biti odre|eni rokovi u kojima programi moraju biti realizirani i na~in finansiranja. 3. Pro gram za op}u za{titu zdravlja od zoonoza donose ministarstva zdravlja entiteta i nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta, a provode nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta i javna zdravstvena slu`ba. Obavezna je razmjena informacija o podacima koji se odnose na pra}enje zoonoti~nih bolesti. ^lan 12. Pojava zarazne bolesti, odnosno sumnja na zaraznu bolest 1. Ako se pojavi zarazna bolest ili se pojave znaci, na osnovu kojih se sumnja da je `ivotinja oboljela ili uginula usljed zarazne bolesti, imalac `ivotinje mora o tome odmah, i na propisan na~in, obavijestiti najbli`u veterinarsku organizaciju i nadle`ni or gan na nivou entiteta. 2. Imalac `ivotinje mora do dolaska veterinara za{tititi, kao i sprije~iti pristup drugih lica i `ivotinja do zara`ene `ivotinje, krda, jata, p~elinjaka, odnosno trupa uginule `ivotinje. 3. Detaljan na~in obavje{tavanja od imalaca `ivotinja propisuje Vije}e ministara, na prijedlog Ureda. ^lan 13. Utvr|ivanje zarazne bolesti 1. Veterinar, koji posumnja na postojanje zarazne bolesti, mora pismenim uputstvom odrediti propisane veterinarske mjere i o tome na propisan na~in obavijestiti nadle`ne slu`be, i na propisan na~in preduzeti sve potrebne mjere da bi se utvrdilo ili demantiralo postojanje predmetnog zaraznog oboljenja, odnosno utvrdio uzrok uginu}a `ivotinje. 2. Veterinar, koji {alje na ispitivanje materijal iz stava 1. i organizacija koja obavlja dijagnosti~ka ispitivanja, moraju osigurati takav na~in prijevoza materijala, da ne postoji opasnost za {irenje zaraznih bolesti i za kvarenje materijala. 3. Organizacije, koje obavljaju javni prijevoz, odnosno osiguravaju dostavu, moraju osigurati dostavu materijala do ovla{tene laboratorije. 4. Detaljan na~in prijevoza materijala, mjere veterinara i na~in utvr|ivanja zarazne bolesti, propisuje Vije}e ministara, na prijedlog Ureda. ^lan 14. Obavje{tavanje o zaraznim bolestima 1. Slu`beni veterinar, na osnovu prijave zarazne bolesti ili sumnje na zaraznu bolest, obavlja epizootiolo{ko ispitivanje. 2. Na sumnju ili s utvr|ivanjem zoonoze, slu`beni veterinar mora obavijestiti i nadle`nu zdravstvenu slu`bu. 3. Nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta moraju, u propisanim slu~ajevima, obavijestiti o pojavi i opasnosti od zarazne bolesti i sve ~lanove kantona/op}ine, zdravstvenu slu`bu, sto~arsku slu`bu, nadle`ni or gan za za{titu i spa{avanje, centar za informiranje, nadle`ni or gan za za{titu okoline i zainteresirane imaoce `ivotinja, kao i upoznati ih o najva`nijim mjerama, kojima mogu spre~avati zarazne bolesti. 4. Detaljan na~in obavje{tanja o sumnji ili nalazu zarazne bolesti propisuje Vije}e ministara, na prijedlog Ureda. ^lan 15. Mjere 1. Kada se utvrdi zarazna bolest i dok traje opasnost od nje, u pogledu zarazne bolesti odre|uju se granice zara`enog i ugro`enog podru~ja, odre|uju propisane mjere i na propisan na~in obavje{tava o tome. 2. Na~in odre|ivanja zara`enog i ugro`enog podru~ja i detaljne mjere za utvr|ivanje na~ina prevencije, spre~avanje {irenja i suzbijanja zarazne bolesti, uslove za prestanak va`enja mjera ustanovljenih radi kontrole zarazne bolesti, kao i na~in obavje{tavanja i informiranja o tome, propisuje Vije}e ministara, na prijedlog Ureda. 3. O mjerama, koje se odnose na ograni~enje kretanja lica i dezinfekciju lica, mora se obavijestiti nadle`na zdravstvena slu`ba. III - VETERINARSKA PREVENTIVA A) Preventiva u trgovini ^lan 16. Identifikacija `ivotinja i veterinarski certifikat 1. Sve prisutne `ivotinje na teritoriji Bosne i Hercegovine po~ev od goveda (uklju~uju}i bufala i bizone), treba da budu identificirane i njihovo kretanje mo`e biti registrirano u skladu sa sistemom iz stava 3. koji uklju~uje: registraciju imanja, identifikacijsko markiranje `ivotinja i kodifikaciju na dr`avnom nivou i paso{ za `ivotinje. 2. Aktivnost iz stava 1. je u nadle`nosti Ureda, a provode je nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta. Modaliteti tehni~ke implementacije i funkcioniranje sistema povjereni su Operativnoj agenciji i pod direktnom su odgovorno{}u Ureda. Informacioni sistem bit }e instaliran u Operativnoj agenciji da zabilje`i svako kretanje `ivotinja (AIMCS). 3. Vije}e ministara, na prijedlog Ureda, propisuje detaljne uslove identifikacije `ivotinja, izgled i sadr`aj paso{a za `ivotinje, kontrole kretanja, implementaciju sistema na bilo kom nivou na teritoriji Bosne i Hercegovine kroz dr`avne Petak, 22. novembra 2002. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 34 - Strana 1275 reg u la tive. Nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta osigurat }e njegovo ispravno i stalno funkcioniranje. Regionalni uredi za unos podataka mogu biti uspostavljeni od nadle`nih organa entiteta i Br~ko Distrikta i provodit }e svoje aktivnosti u skladu s uslovima koje propisuje Vije}e ministara na prijedlog Ureda i pod koordinacijom i kontrolom Operativne agencije. 4. Vije}e ministara, na prijedlog Ureda, propisuje privremene norme koje se odnose na identifikaciju `ivotinja i kontrolu kretanja `ivotinja na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine. 5. Nakon potpune implementacije sistema za goveda i druge vrste, zabranjena je upotreba bilo kojeg drugog identifikacijskog modaliteta za kretanje `ivotinja bez prethodnog odobrenja Ureda. 6. @ivotinja u prometu mora biti pra}ena propisanim veterinarskim certifikatom. 7. Certifikatom iz stava 6. potvr|uje se zdravstveno stanje `ivotinja, odnosno da na mjestu porijekla `ivotinja nije bila ustanovljena odre|ena zarazna bolest, koju mogu prenijeti predmetne `ivotinjske vrste, ili se potvr|uju drugi propisani zahtjevi. 8. Veterinarski certifikat mo`e biti izdat jedino nakon utvr|ivanja da je `ivotinja zdrava, da ne dolazi iz zara`enog podru~ja, da ne postoji zabrana kretanja ili ograni~enje kretanja doneseno radi op}e za{tite zdravlja ljudi i `ivotinja i da je `ivotinja korektno identificirana. Veterinarski certifikat `ivotinje mora sadr`ati identifikacioni broj (kod) sa u{ne markice. 9. Veterinarski certifikat mo`e biti izdat na odre|eno vrijeme i mora ga potpisati veterinar koji ga je izdao, te mora odgovarati propisima o veterinarskim certifikatima Direktive 96/93/ Vije}a Evrope. 10. Detaljne uslove za izdavanje, sadr`aj i oblik veterinarskog certifikata propisuje Ministarstvo, na prijedlog Ureda. ^lan 17. Veterinarski certifikat ili potvrda za proizvode `ivotinjskog porijekla 1. Proizvodi `ivotinjskog porijekla u trgovini moraju biti na propisan na~in ozna~eni i pra}eni propisanim veterinarskim certifikatom ili potvrdom. 2. Certifikatom ili potvrdom iz stava 1. potvr|uje se zdravstveno stanje proizvoda, odnosno da na mjestu porijekla nije bila ustanovljena odre|ena zarazna bolest, koja se njima mo`e prenijeti i da su ostali propisani zahtjevi ispunjeni. 3. Veterinarski certifikat ili potvrda izdaju se na odre|eno vrijeme. 4. Detaljne uslove za obilje`avanje proizvoda, uslove za izdavanje, sadr`aj i oblik veterinarskog certifikata ili potvrde propisuje Ministarstvo, na prijedlog Ureda. ^lan 18. Veterinarska uputa 1. Bolesne i povrije|ene `ivotinje, i `ivotinje, kod kojih su ugro`ene osnovne `ivotne funkcije, mogu se prevoziti u klaonicu samo pod propisanim uslovima. 2. U slu~ajevima iz stava 1. `ivotinje }e biti pra}ene, umjesto veterinarskim certifikatom, veterinarskom uputom kojom se potvr|uje stanje na koje se sumnja i opisuje pru`eni tretman. 3. Zavr{ni veterinarski pregled `ivotinja iz stava 1. obavlja veterinar u klaonici. 4. Klanje `ivotinja iz stava 1. mora se obaviti u najbli`oj klaonici, pod uslovom da su propisani uslovi ispunjeni, ali nikako u isto vrijeme kada se obavljaju redovna klanja. Prije prijevoza `ivotinja u klaonicu moraju biti obavljene sve propisane veterinarske mjere. 5. Imalac `ivotinje mora imati propisanu veterinarsku uputu i za `ivotinje koje {alje u klaonicu iz {tala s neprovjerenim ili sumnjivim epizootiolo{kim prilikama. 6. Detaljan sadr`aj veterinarske upute, lica koja je mogu izdati i druge mjere koje je potrebno preduzeti u slu~aju izdavanja upute, propisuje Ured. ^lan 19. Veterinarska oznaka zdravstvene ispravnosti prehrambenih proizvoda 1. Prehrambeni proizvodi moraju biti u trgovini na propisan na~in ozna~eni, odnosno certificirani. 2. Detaljnije uslove o ozna~avanju i certificiranju prehrambenih proizvoda propisuje Ministarstvo, na prijedlog Ureda. ^lan 20. Veterinarska kontrola trgovine `ivotinjama, prehrambenim proizvodima, sirovinama, proizvodima i otpacima 1. Trgovina `ivotinjama, prehrambenim proizvodima, proizvodima i sirovinama dozvoljena je samo ako je na mjestu porijekla obavljena veterinarska inspekcija, ura|ena njihova identifikacija, tako da se porijeklo mo`e utvrditi i ako su ispunjeni i drugi propisani uslovi. 2. U prijevozu `eljezni~kim, vodenim, zra~nim i putni~kim prijevoznim sredstvima, dozvoljeno je utovaranje, premje{tanje ili istovar `ivotinja, prehrambenih proizvoda, proizvoda, sirovina i otpadaka samo na onim mjestima gdje su ispunjeni propisani uslovi. 3. Prostorije u prijevoznim sredstvima, odnosno prijevozna sredstva iz stava 2., u kojima se prevoze `ivotinje, prehrambeni proizvodi, proizvodi, sirovine i otpaci, moraju biti na propisan na~in o~i{}eni, odnosno dezinficirani. 4. U svakom trenutku treba da bude osigurano takvo fizi~ko odvajanje `ivih `ivotinja, proizvoda `ivotinjskog porijekla (hrane), materijala i otpadaka i odsustvo bilo kakvog kontakta izme|u njih i proizvoda iste vrste ali razli~itog higijenskog stanja. 5. Detaljne uslove u pogledu zahtjeva iz ovog ~lana propisuje Ured. ^lan 21. Zabrana trgovine 1. Vije}e ministara, na prijedlog Ureda, posebnim aktom, ograni~ava ili zabranjuje trgovinu `ivotinjama, prehrambenim proizvodima, sirovinama, proizvodima, otpacima, sto~nom hranom, lijekovima i medicinskim pomagalima, kada se pojavi `ivotinjska zarazna bolest iz ~lana 6. stav 2., odnosno iz drugih veterinarskih razloga. 2. Izuzetno, Ured prije izdavanja akta iz stava 1. mo`e izdati odgovaraju}a obavezna uputstva iz ~lana 82., koja stupaju na snagu odmah u slu~aju hitnih mjera u javnom interesu, da bi se odvratila neposredna opasnost po zdravlje ljudi, odnosno `ivotinja. ^lan 22. Saglasnost za skupljanje i prodaju Nadle`ni upravni or gan kantona, grada ili op}ine izdaje dozvolu za izlo`bu, zoolo{ki vrt, ocjenjivanje ili takmi~enje `ivotinja; za razne priredbe putuju}ih `ivotinja (cirkusi, putuju}i zoolo{ki vrt i sl.) i za organiziranu prodaju `ivotinja, kao i sirovina, proizvoda i prehrambenih proizvoda izvan poslovnih prostora isklju~ivo na osnovu prethodne saglasnosti Ureda, nadle`nih organa entiteta i Br~ko Distrikta, a na osnovu uputstava koje propisuje Vije}e ministara, na prijedlog Ureda. Broj 34 - Strana 1276 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Petak, 22. novembra 2002. ^lan 23. Zadaci tokom prijevoza i u slu~aju saobra}ajnih nesre}a 1. Imaoci `ivotinja i prijevoznici `ivotinja, prehrambenih proizvoda, sirovina, proizvoda i otpadaka, moraju osigurati propisane uslove za prijevoz i omogu}iti pregled na zahtjev lica, koje je prema ovom zakonu ili drugom propisu ovla{teno za pregled. 2. Saobra}ajnu nesre}u, koja se dogodi tokom prijevoza `ivotinja, prehrambenih proizvoda, sirovina, proizvoda i otpadaka, prijevoznik, odnosno policija mora prijaviti centru za obavje{tavanje, koji o tome bez odga|anja obavje{tava najbli`u veterinarsku organizaciju, koja mora osigurati najbli`eg dostupnog slu`benog veterinara. 3. Slu`beni veterinar nare|uje veterinarskoj organizaciji, koja je ovla{tena za izvo|enje javne veterinarske slu`be, da ponudi prvu veterinarsku pomo} povrije|enim `ivotinjama. 4. Prijevoznik, odnosno lice koje je on ovlastio, ima obavezu osigurati sva potrebna sredstva za izvo|enje svih potrebnih mjera za za{titu `ivotinja, prehrambenih proizvoda, proizvoda, sirovina i otpadaka. 5. Povrije|ene `ivotinje, koje nisu sposobne za daljnji prijevoz, potrebno je odmah usmrtiti. 6. Veterinarsko-higijenska slu`ba i organizacije za odvoz otpadaka s koncesijom, moraju organizirati prijevoz i kompletno uni{tenje uginulih i ubijenih `ivotinja, o{te}enih prehrambenih proizvoda, sirovina, proizvoda i otpadaka. 7. Prijevoznik mora osigurati adekvatno vozilo i odvoz `ivotinja, koje su sposobne za daljnji prijevoz, kao i odvoz neo{te}enih sirovina, proizvoda i prehrambenih proizvoda s mjesta saobra}ajne nesre}e. ^lan 24. Me|unarodni trans port 1. Prijevoz `ivotinja, prehrambenih proizvoda, sirovina, proizvoda, veterinarskih lijekova i medicinskih pomagala, sto~ne hrane i otpadaka i sjemena za vje{ta~ko osjemenjavanje, jajnih }elija i embriona u me|unarodnom transportu mo`e biti obavljen jedino preko grani~nih prijelaza, gdje je organizirana veterinarska inspekcija i kontrola. 2. @ivotinje, prehrambeni proizvodi, sirovine, proizvodi, veterinarski lijekovi, medicinska pomagala, sto~na hrana i otpaci moraju biti podvrgnuti veterinarskoj inspekciji i kontroli i, ukoliko je potrebno, testiranju uzoraka na grani~nim prijelazima. 3. Utovaranje, premje{tanje, istovaranje i skladi{tenje `ivotinja, prehrambenih proizvoda, sirovina, proizvoda, veterinarskih lijekova, medicinskih pomagala, sto~ne hrane i otpadaka izvodi se pod veterinarskom kontrolom, u skladu s propisanim uslovima. 4. Uvoz i tranzit `ivotinja, prehrambenih proizvoda, sirovina, proizvoda, lijekova i medicinskih pomagala, sto~ne hrane i otpadaka dozvoljava se nakon prethodnog veterinarskog pregleda na granici, odlukom kojom se, za svaki slu~aj posebno, ustanovljava da, s obzirom na propisane uslove, nema veterinarskih smetnji za njihov uvoz i tranzit. Bez obzira na prethodni stav, uvoz i tranzit ku}nih `ivotinja dozvoljen je bez prethodnog veterinarskog pregleda, pod uslovom da `ivotinje prati propisani veterinarski certifikat. 5. Uvoz i tranzit drugih materija, kojima se mo`e prenijeti zarazna bolest (npr. lovnih i ribolovnih trofeja, seruma, mikroorganizama i sl.), bit }e dozvoljen nakon prethodnog veterinarskog pregleda na granici, odlukom kojom se, za svaki slu~aj posebno, utvr|uje da, s obzirom na propisane uslove, nema veterinarskih smetnji za njihov uvoz i tranzit. 6. Za uvoz stranih vrsta `ivotinja koje slobodno `ive, uvoznik mora dobiti, u skladu s propisima, saglasnost nadle`nog ministarstva. 7. Uslove za rad, lokaciju i na~in rada grani~nih prijelaza iz ovog ~lana propisuje Vije}e ministara, na prijedlog Ureda. 8. Uslove za uvoz i tranzit `ivotinja i proizvoda iz stava 4. ovog ~lana propisuje Vije}e ministara, na prijedlog Ureda. ^lan 25. Inspekcija prilikom uvoza 1. Prilikom uvoza `ivotinja i proizvoda u Bosnu i Hercegovinu moraju biti izvr{eni propisani veterinarski pregledi, inspekcija i ispitivanja. 2. Pregledi iz stava 1. moraju biti obavljeni na mjestima grani~ne veterinarske inspekcije u skladu sa ~lanom 24. 3. Vrste pregleda, ispitivanja i na~in izvo|enja propisuje Vije}e ministara, na prijedlog Ureda. ^lan 26. Objekti i `ivotinje koji poti~u iz drugih dr`ava 1. Uvoz prehrambenih proizvoda, sirovina, proizvoda, sto~ne hrane, veterinarskih lijekova i otpadaka dozvoljen je samo iz onih objekata koji ispunjavaju propisane uslove i koji su registrirani kod EU i uneseni u registar Ureda. 2. Izuzetno, Ured mo`e dozvoliti uvoz iz stava 1. i iz nekih drugih objekata, ako ustanovi da su propisi, standardi, proizvodnja i kontrola, koje obavlja dr`ava izvoznica, najmanje jednaki propisima u Bosni i Hercegovini i da je osigurana najmanje jednaka za{tita potro{a~a. Tro{kovi idu na teret uvoznika. 3. Ured mo`e organizirati inspekciju radi provjere objekta iz stava 2. Provjeru vr{i komisija od tri ~lana, od kojih je jedan ~lan iz Ureda i po jedan ~lan iz entitetskih veterinarskih slu`bi. Tro{kovi pregleda idu na teret uvoznika. 4. Uvoz `ivotinja dozvoljen je samo ako ispunjava propisane uslove u pogledu zdravstvene za{tite `ivotinja i za{tite `ivotinja od mu~enja. B) Preventiva u proizvodnji i trgovini proizvodima, sirovinama, prehrambenim proizvodima i sto~nom hranom ^lan 27. Veterinarska inspekcija i kontrola 1. Proizvodnja, plasiranje na tr`i{te i trgovina proizvodima, sirovinama, prehrambenim proizvodima `ivotinjskog porijekla, sto~nom hranom i otpacima dozvoljeni su jedino u registriranim objektima, koji ispunjavaju propisane uslove i koji su pod stalnom veterinarskom kontrolom. 2. Objekat ne smije po~eti proizvodnju dok nije registriran i dok mu nadle`ni or gan entiteta i Br~ko Distrikta ne odredi veterinarski kontrolni broj. 3. Da bi se provela proizvodnja sirovina, prehrambenih proizvoda `ivotinjskog porijekla i sto~ne hrane, kao i drugih proizvoda, obavezna je registracija objekta za klanje `ivotinja, sakupljanje, pripremu, obradu, preradu, doradu, uvijanje, preduvijanje i pakovanje sirovina, prehrambenih proizvoda i sto~ne hrane, kao i drugih proizvoda. 4. Obavezna je registracija svih objekata, koji u proizvodnji upotrebljavaju sirovine i prehrambene proizvode `ivotinjskog porijekla u neobra|enom, odnosno neprera|enom stanju, kao i meso i mesne artikle. 5. Da bi se vr{ila trgovina proizvoda, sirovina, prehrambenih proizvoda `ivotinjskog porijekla i sto~ne hrane, obavezno je registrirati objekte za sladi{tenje i distribuciju onih proizvoda, sirovina, prehrambenih proizvoda i sto~ne hrane, kojima se mo`e prenijeti zarazna bolest, kao i onih koji mogu prouzrokovati zarazu koja je {tetna po ~ovjeka i `ivotinje. 6. Veterinarska kontrola i pregled koji se vr{e u okviru objekata za proizvodnju i trgovinu proizvodima, sirovinama, hrane i sto~ne hrane iz stava 1. tako|er se Petak, 22. novembra 2002. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 34 - Strana 1277 primjenjuju na prostorije, opremu i instalacije, uspje{nost i pravilnost izvo|enja vlastitih kontrola objekta, dokumentaciju i propisane evidencije. 7. Standardi veterinarske kontrole primjenjuju se na prijevozna sredstva koja se koriste na podru~ju registriranog objekta za utovar/istovar proizvoda, sirovina, prehrambenih proizvoda `ivotinjskog porijekla, otpadaka i sto~ne hrane. 8. Veterinarski standardi, uzimanje uzoraka, testiranje i nadgledanje moraju se primijeniti na proizvodne metode i trgovinu sirovinama, prehrambenim proizvodima `ivotinjskog porijekla, sto~nom hranom i ostalim proizvodima i tako|er se moraju primijeniti i na `ivotinje, sirovine, proizvode, prehrambene proizvode `ivotinjskog porijekla, sto~nu hranu, otpatke, otpadne vode, ~vrsto i te~no |ubrivo, upotrebu proizvoda i supstanci, koje dolaze u dodir sa `ivotinjama i materijalima za pakovanje. 9. Veterinarski kontrolni pregledi moraju se izvr{iti radi provjere zdravstvene ispravnosti sirovina, prehrambenih proizvoda `ivotinjskog porijekla u proizvodnji i prometu, uklju~uju}i i sto~nu hranu, kao i druge proizvode. 10. Detaljne veterinarske uslove za proizvodnju, pu{tanje u promet i trgovinu sirovinama, proizvodima, prehrambenim proizvodima `ivotinjskog porijekla, sto~nom hranom, otpacima, otpadnim vodama, ~vrstim i te~nim |ubrivom, kao i kontrolu iz ovog ~lana propisuje Ministarstvo, na prijedlog Ureda. 11. Detaljne veterinarske uslove za transmisivne spongiformne encefalopatije TSE (BSE, screpi i dr.) propisuje Vije}e ministara, na prijedlog Ureda. ^lan 28. Izuzeci Klanje `ivotinja i proizvodnja prehrambenih proizvoda i sto~ne hrane izvan registriranih objekata bit }e dozvoljeni jedino u izuzetnim slu~ajevima koje propisuje Vije}e ministara, na prijedlog Ureda. ^lan 29. Gra|enje objekata 1. Projektna dokumentacija za gradnju ili rekonstrukciju objekata, namijenjenih proizvodnji, plasiranju na tr`i{te i trgovini `ivotinjama, prehrambenim proizvodima, sirovinama, proizvodima, otpacima, sto~nom hranom, ~vrstim i te~nim |ubrivom (u daljem tekstu: objekat pod veterinarskom inspekcijom i kontrolom), mora biti u skladu s veterinarskim uslovima, koje za pojedina~ne vrste takvih objekata propisuje Ured. 2. Uz projektnu dokumentaciju za izdavanje dozvole za gradnju ili rekonstrukciju objekta pod veterinarskom inspekcijskom kontrolom, mora biti dobijena saglasnost nadle`nih organa entiteta i Br~ko Distrikta. ^lan 30. Razvrstavanje i registracija objekata 1. Objekti pod veterinarskom inspekcijskom kontrolom razvrstavaju se u prehrambene i druge objekte. U registar prehrambenih i drugih objekata mogu se kod nadle`nih organa entiteta i Br~ko Distrikta upisati jedino objekti koji ispunjavaju propisane uslove. 2. Me|utim, u registar se mogu upisati i prehrambeni objekti, koji ne ispunjavaju sve propisane uslove, ali imaju ograni~eno podru~je djelatnosti, odnosno podru~je trgovanja. Ured propisuje uslove koje objekat ne mora ispunjavati, kao i ograni~enja njihove djelatnosti i podru~ja trgovanja. ^lan 31. Postupak razvrstavanja i registracije objekata 1. Zahtjev za registraciju objekta, koji mora biti pod veterinarskom inspekcijskom kontrolom, podnosi se nadle`nom organu entiteta i Br~ko Distrikta na mjestu na kojem se objekat nalazi. 2. Po prijemu zahtjeva za registraciju prehrambenog objekta iz ~lana 30. stav 2. i objekata za proizvodnju hrane, nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta odlukom imenuju komisiju za pregled objekta koji je u pitanju. Komisija mora imati najmanje tri ~lana, a predsjednik mora biti slu`beni veterinar. Odluku o odobrenju, kojom se utvr|uje da su ispunjeni svi propisani uslovi, donosi nadle`ni or gan entiteta i Br~ko Distrikta na osnovu mi{ljenja komisije. 3. Na osnovu odluke iz stava 2. odre|uje se i upis u registar objekta, veterinarski kontrolni broj, odobrava obavljanje pojedina~nih djelatnosti proizvodnje i trgovine, kao i ograni~enja, ako je to potrebno. Obavje{tenje i kompletan spis u kopiji dostavlja se Uredu, koji vodi jedinstven registar za cijelu Bosnu i Hercegovinu. 4. Kada komisija iz stava 2. ustanovi da je objekat mogu}e razvrstati jedino kao prehrambeni objekat iz ~lana 30. stav 2., to u mi{ljenju predla`e nadle`nom organu entiteta i Br~ko Distrikta koji donosi odluku u skladu sa stavom 6. 5. Tro{kove komisijske inspekcije snosit }e podnosilac zahtjeva. 6. Po prijemu zahtjeva za registraciju drugih objekata iz ~lana 30. st. 1. i 2. i prehrambenih objekata, nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta imenovat }e komisiju za pregled predmetnog objekta. Komisija mora imati najmanje tri ~lana, a predsjednik mora biti slu`beni veterinar. Odluku o odobrenju (ispunjavanju uslova) izdaje nadle`ni or gan entiteta i Br~ko Distrikta, na osnovu mi{ljenja komisije. Odlukom se odre|uje i upis u registar objekata, koji se vodi kod nadle`nih organa entiteta i Br~ko Distrikta, odre|uje veterinarski kontrolni broj, odobrava obavljanje pojedina~nih djelatnosti proizvodnje i trgovine, kao i ograni~enja kapaciteta i obima trgovanja. Podaci o registracijama i upisima objekata mjese~no se dostavljaju u Ured. Objekti, prehrambeni objekti i drugi objekti na teritoriji Br~ko Distrikta registruju se kod nadle`nog organa u skladu sa Statutom Br~ko Distrikta. 7. Ako nadle`ni or gan entiteta i Br~ko Distrikta utvrdi da registrirani objekat vi{e ne ispunjava propisane uslove, ili ako ne otkloni nedostatke, koji mogu negativno utjecati na higijenu proizvodnje, onda }e ukinuti svoju odluku o registraciji objekta i opozvati slu`bene veterinare iz objekta, koji obavljaju veterinarski pregled i kontrolu. 8. Detaljne uslove za razvrstavanje objekata i postupak za upis objekta u registar propisuje Vije}e ministara, na prijedlog Ureda. ^lan 32. Veterinarska inspekcija i kontrola 1. Zdravstvena ispravnost prehrambenih proizvoda i sto~ne hrane utvr|uje se na osnovu veterinarsko-zdravstvenog pregleda objekata, `ivotinja za klanje, sirovina, prehrambenih proizvoda i sto~ne hrane, kao i dokumentacije i evidencija. 2. Ako se na osnovu pregleda iz stava 1. i drugih ispitivanja utvrdi da se `ivotinja ne smije zaklati, klanje se zabranjuje, a `ivotinja se na propisan na~in obilje`ava i odre|uju se propisane mjere. 3. Ako se na osnovu kontrolnih pregleda i drugih ispitivanja iz stava 1. ustanovi da sirovine, prehrambeni proizvodi ili sto~na hrana nisu zdravstveno ispravni, rje{enjem se zabranjuje dalja proizvodnja, plasiranje na tr`i{te ili trgovina, i odre|uju se propisane mjere za uklanjanje uzroka neispravnosti, ili za vra}anje u prvobitno stanje sirovina, prehrambenih proizvoda ili sto~ne hrane ili, ako je to potrebno, i uni{tenje. 4. U slu~ajevima zabrane klanja `ivotinja odre|enih za klanje i prilikom utvr|ivanja zdravstvene neispravnosti sirovina, prehrambenih proizvoda i sto~ne hrane, imalac `ivotinja za Broj 34 - Strana 1278 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Petak, 22. novembra 2002. klanje, odnosno imalac sirovina, prehrambenih proizvoda i sto~ne hrane, ima pravo zahtijevati ponovni pregled (superkontrolu), izuzev ukoliko je utvr|eno postojanje patogenih mikroorganizama. Ponovni pregled obavlja komisija, koju imenuje nadle`ni or gan entiteta i Br~ko Distrikta. Zahtjev je potrebno podnijeti bez odga|anja kod slu`benog veterinara, koji je obavio veterinarski pregled i utvrdio zdravstvenu neispravnost koji }e, bez odga|anja, a najkasnije u roku od 24 sata, obavijestiti komisiju i predo~iti joj cjelokupnu dokumentaciju o obavljenom pregledu. 5. Rezultat ponovnog pregleda smatra se kona~nim. 6. Tro{kove ponovnog pregleda snosi nadle`ni or gan entiteta i Br~ko Distrikta, ako je rezultat u korist klijenta. U suprotnom, tro{kove snosi klijent. 7. Detaljne mjere i postupke iz stava 3. i sadr`aj i na~in rada komisije iz stava 4. propisuje Vije}e ministara, na prijedlog Ureda. ^lan 33. Ostaci (rezidue) {tetnih i zabranjenih materija u `ivotinjama, sirovinama, prehrambenim proizvodima i sto~noj hrani 1. Veterinari, imaoci `ivotinja i druga pravna i fizi~ka lica, moraju spre~avati djelovanje {tetnih materija u sirovinama, prehrambenim proizvodima i sto~noj hrani, kao i obavljati propisane preventivne mjere. 2. Ured mo`e odrediti zabranu upotrebe odre|enih {tetnih materija. 3. Nadle`ni or gan entiteta i Br~ko Distrikta mo`e odrediti, na osnovu procjene rizika, zabranu plasiranja na tr`i{te, zabranu trgovine i opozvati iz trgovine prehrambene proizvode, sirovine, otpatke i sto~nu hranu, koji sadr`e odre|ene {tetne materije. 4. Ured, nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta moraju osigurati sistematsku kontrolu (mon i tor ing) `ivotinja, sirovina, prehrambenih proizvoda i sto~ne hrane, nad sadr`ajima ostataka {tetnih materija i kontrolu nad upotrebom zabranjenih materija. 5. Detaljne uslove iz ovog ~lana propisuje Vije}e ministara, na prijedlog Ureda. ^lan 34. Osiguranje zdravstvene ispravnosti sto~ne hrane 1. Fizi~ka i pravna lica, koja su registrirana za proizvodnju, skladi{tenje ili trgovinu sto~nom hranom, moraju osiguravati zdravstvenu ispravnost sto~ne hrane u svim fazama proizvodnje, skladi{tenja i trgovine sto~nom hranom. 2. Zabranjena je trgovina zdravstveno neispravnom sto~nom hranom. 3. Sto~na hrana, kojoj je istekao rok upotrebe, naveden u deklaraciji, smije se, s dozvolom slu`benog veterinara, upotrijebiti u onu svrhu koju, nakon prethodnog laboratorijskog ispitivanja uzoraka, odredi ovla{tena laboratorija, ako ustanovi da je sto~na hrana zdravstveno ispravna. 4. Detaljne uslove o zdravstvenoj ispravnosti sto~ne hrane i ograni~enja za upotrebu sirovina propisuje Vije}e ministara, na prijedlog Ureda. ^lan 35. Kontrola sto~ne hrane i izdavanje certifikata 1. Sto~na hrana u trgovini mora imati veterinarski certifikat, odnosno drugi odgovaraju}i propisan dokument o zdravstvenoj ispravnosti materija koje ulaze u njen sastav. 2. Detaljne uslove za izdavanje, sadr`aj i oblik veterinarskog certifikata i drugog odgovaraju}eg dokumenta propisuje Ministarstvo, na prijedlog Ureda. ^lan 36. Veterinarska kontrola sto~ne hrane Predmet veterinarsko-zdravstvene kontrole moraju biti sto~na hrana i objekti, u kojima se proizvodi ili skladi{ti sto~na hrana za trgovinu, uklju~uju}i i sto~nu hranu i objekte kod imalaca `ivotinja. C) Preventiva u razmno`avanju `ivotinja ^lan 37. Uslovi 1. U odgajali{tima rasnih `ivotinja, odnosno u veterinarskosto~ arskim centrima ne smiju postojati odre|ene zarazne bolesti. 2. Vlasnik odgajali{ta rasnih `ivotinja, odnosno veterinarskosto~ arskog centra mora osigurati da sistemati~no prati nabavku, zdravlje i reproduktivnu sposobnost rasnih `ivotinja, kao i dobijanje, proizvodnju, skladi{tenje i promet `ivotinjskim sjemenom, jajnim }elijama i embrionima, primjenom propisa o zdravstvenoj ispravnosti sjemena `ivotinja, jajnih }elija i embriona, kao i minimalnih uslova za obavljanje te djelatnosti. 3. U veterinarsko-sto~arskim centrima i u organiziranom prirodnom pripustu reproduktivnih `ivotinja, najmanje jednom godi{nje vr{e se dijagnosti~ka ispitivanja na zarazne i spolne bolesti. 4. Zarazne bolesti iz stava 1., kao i uslove zdravstvene ispravnosti `ivotinjskog sjemena, jajnih }elija i embriona, kao i minimalne uslove za sposobnost oplo|ivanja propisuje Ministarstvo, na prijedlog Ureda. ^lan 38. Proizvodnja, skladi{tenje i plasiranje sjemena na tr`i{te 1. Proizvodnju, skladi{tenje i plasiranje na tr`i{te sjemena rasnih `ivotinja, jajnih }elija i embriona rasnih `ivotinja mogu obavljati organizacije, koje ispunjavaju propisane uslove i koje su registrirane kod nadle`nih organa entiteta i Br~ko Distrikta. 2. O dobijanju, skladi{tenju i plasiranju na tr`i{te sjemena rasnih `ivotinja, jajnih }elija i embriona, organizacije iz stava 1. moraju voditi propisanu evidenciju. 3. Uslove za obavljanje djelatnosti iz stava 1. kao i sadr`aj i na~in vo|enja evidencije i njen sadr`aj propisuje Ministarstvo, na prijedlog Ureda. ^lan 39. Osjemenjavanje 1. Osjemenjavanje obavljaju veterinarske organizacije, koje ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom. 2. Detaljnije uslove iz stava 1. propisuju nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta. ^lan 40. Parenje i prirodno parenje Veterinarske organizacije, koje su dobile koncesiju u skladu s ovim zakonom, sistematski prate zdravlje i zdravstvenu reproduktivnu sposobnost rasnih `ivotinja pri parenju i prirodnom parenju, vr{e pregled evidencije parenja i prijavljuju nadle`nom organu entiteta i Br~ko Distrikta svaku sumnju na spolne ili druge zarazne bolesti, kao i konstitucijske defekte u zdravlju `ivotinja. ^lan 41. Obavje{tavanje 1. Pri svakom ustanovljavanju bolesti neke rasne `ivotinje, s trajnim reproduktivnim smetnjama ili pri utvr|ivanju zdravstvene neispravnosti `ivotinjskog sjemena, jajnih }elija ili embriona, imalac odgajali{ta rasnih `ivotinja mora osigurati obavljanje propisanih mjera. Petak, 22. novembra 2002. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 34 - Strana 1279 2. Veterinarske organizacije i uzgajiva~i koji mogu, u skladu s propisima, obavljati osjemenjavanje, moraju o rezultatima plodnosti na svom podru~ju obavje{tavati nadle`ne organe entiteta i Br~ko Distrikta, kao i sto~arsku slu`bu. 3. Detaljnije mjere iz stava 1. propisuje Ministarstvo, na prijedlog Ureda. D) Za{tita okoline ^lan 42. Prava i du`nosti 1. Pravna i fizi~ka lica moraju spre~avati zaga|enje okoline i djelovanja {tetna po zdravlje, koji mogu nastati uzgojem, proizvodnjom, preradom, trgovinom i upotrebom `ivotinja, proizvoda, prehrambenih proizvoda, sirovina, sto~ne hrane i otpadaka. 2. Sa otpacima i otpadnim vodama potrebno je postupati u skladu s ovim zakonom i podzakonskim aktima i propisima o o~uvanju okoline. 3. Preventivne mjere za o~uvanje okoline su: a) osiguravanje odgovaraju}eg odstranjivanja, prerade, obrade i upotrebe otpadaka, ~vrstih i te~nih |ubriva; b) osiguravanje odgovaraju}eg skladi{tenja otpadaka, ~vrstih i te~nih |ubriva; c) odre|ivanje postupka higijenizacije `ivotinjskog izmeta i otpadnih voda; d) smanjenje opasnosti od infekcije, odre|ivanjem odgovaraju} ih higijenskih uslova u {talama i okolini (higijenski uslovi, mikroklima, ograni~enje amonijaka, odstranjivanje otpadaka i izmeta; ~i{}enje i dezinfekcija); e) utvr|ivanje ispravnosti proizvoda od |ubriva, prera- |enog |ubriva i komposta; f) spre~avanje zaga|enja podzemnih voda uzro~nicima zaraznih i parazitarnih bolesti i {tetnih ili radioaktivnih materija. ^lan 43. Postupanje s trupovima uginulih `ivotinja i otpacima 1. Trupove uginulih `ivotinja i otpatke potrebno je preraditi, obraditi ili uni{titi u objektima za preradu, obradu ili uni{tenje otpadaka `ivotinjskog porijekla. 2. Imalac `ivotinje mora, na propisan na~in, prijaviti uginu}e `ivotinje i predati trup uginule `ivotinje organizaciji koja ima koncesiju za obavljanje veterinarsko - higijenske slu`be, u skladu s ovim zakonom. 3. Ovla{tena organizacija iz stava 2. mora na propisan na~in osigurati prijevoz `ivotinjskog trupa s mjesta uginu}a do objekta za obdukciju ili preradu, kao i osigurati skupljanje otpadaka na propisan na~in i propisan veterinarski red u tom objektu. 4. Veterinarsko-higijenska slu`ba mora osigurati: primanje prijava o uginu}u `ivotinja, prijevoz `ivotinjskih trupova i drugih otpadaka na propisan na~in, pomo} pri obdukciji, higijensko odr`avanje i dezinfekciju mjesta uginu}a, objekata za obdukciju, vozila i opreme. 5. Na sumnju da je `ivotinja uginula usljed zarazne bolesti ili usljed bilo kog drugog razloga mora se utvrditi uzrok uginu}a. 6. Pravna i fizi~ka lica, koja obavljaju djelatnost u kojoj nastaju otpaci, moraju na propisan na~in osigurati odvoz otpadaka na najbli`e mjesto za skupljanje otpadaka ili u objekte za preradu otpadaka. 7. U objektima za obdukciju i preradu mora biti osiguran propisani veterinarski red. U objektima za obdukciju mora biti organizirana i stalna veterinarska slu`ba za utvr|ivanje uzroka uginu}a. Obdukciju mora izvr{iti diplomirani veterinar, odnosno doktor veterinarske med i cine koji mora izdati certifikat u kojem je naveden uzrok uginu}a. 8. Detaljnije uslove o prijavi uginu}a, transportu, tretiranju `ivotinjskih otpadaka, preradi i uslove za objekte i objekte za obdukciju, preradu i spaljivanje propisuje Ministarstvo, na prijedlog Ureda. ^lan 44. Zakopavanje `ivotinjskih trupova 1. Izuzetno od odredbe ~lana 43. stav 1., mogu se `ivotinjski trupovi na propisan na~in zakopati ili spaliti na groblju koje ispunjava propisane uslove. 2. Izuzetne slu~ajeve, na~in zakopavanja i spaljivanja, kao i uslove koje moraju ispunjavati groblja, propisuje Ministarstvo, na prijedlog Ureda. IV - MINIMALNI OBIM ZDRAVSTVENE ZA[TITE @IVOTINJA ^lan 45. Minimalni obim za{tite `ivotinja - primarna veterinarska za{tita `ivotinja Minimalni obavezni obim za{tite `ivotinja od zaraznih bolesti obuhvata: 1. sistemati~no pra}enje stanja zaraznih bolesti (dijagnosti~ka terenska i laboratorijska, kao i patoanatomska ispitivanja) i vakcinisanja `ivotinja, koje svake godine propisuje Ured u saradnji s nadle`nim organima entiteta i Br~ko Distrikta; 2. u slu~aju sumnje na odre|ene zarazne bolesti, osigurati dijagnosti~ka terenska i laboratorijska ispitivanja, kao i patoanatomsku dijagnostiku, kojom se potvr|uje bolest ili se odbacuje sumnja; 3. spre~avanje zaraznih bolesti u slu~ajevima prirodnih i drugih nesre}a i ako se pojave zarazne bolesti s liste A u susjednim dr`avama ili u Bosni i Hercegovini i laboratorijska, kao i patoanatomska ispitivanja za dijagnosticiranje zaraznih bolesti, za koje je potrebno odmah utvrditi zaraznu bolest ili uzrok uginu}a, koje propisuje Vije}e ministara, na prijedlog Ureda; 4. prou~avanje epizootiolo{ke situacije, razvijanje i uvo|enje novih laboratorijskih metoda za dijagnostiku i kontrolu, kao i proslje|ivanje i publiciranje novih veterinarsko-medicinskih dostignu}a, novih propisa, postupaka, odnosno metoda stru~nog rada; 5. obavezne veterinarske preglede u skladu s ovim zakonom; 6. pripremu epidemiolo{kih studija i analize rizika povodom unosa `ivotinjskih zaraznih bolesti u Bosnu i Hercegovinu i ispitivanja ekonomski optimalnih mjera, i procjena finansijskih posljedica propisanih mjera u slu~aju pojave `ivotinjskih zaraznih bolesti; 7. uvo|enje plana hitnih intervencija u slu~aju bolesti; 8. obrazac veterinarskih certifikata, uputa i potvrda u skladu s ovim zakonom; 9. primjerene zalihe vakcina, sredstava za dezinficiranje i drugih sredstava za spre~avanje, utvr|ivanje i suzbijanje `ivotinjskih zaraznih bolesti; 10. organizirano veterinarsko obrazovanje imalaca `ivotinja; 11. neprekidnu veterinarsku djelatnost za terensku i laboratorijsku dijagnostiku zaraznih bolesti, za koje je potrebno odmah ustanoviti zaraznu bolest ili uzrok uginu}a; 12. veterinarsko - higijensku slu`bu; 13. stru~no usavr{avanje veterinara i veterinarskih asistenata; 14. nadoknadu za `ivotinje, predmete i sirovine. ^lan 46. Nadoknada 1. Nadle`ni organi moraju osigurati imaocu `ivotinje nadoknadu za `ivotinje, koje su bile ubijene ili zaklane, kao i za predmete i sirovine, koji su bili o{te}eni, pokvareni ili uni{teni prilikom realizacije odre|enih mjera za suzbijanje Broj 34 - Strana 1280 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Petak, 22. novembra 2002. zaraznih bolesti sa liste A i naro~ito opasnih zaraznih bolesti i zoonoza, u slu~ajevima: a) kada je izbijanje zarazne bolesti ili sumnje na zaraznu bolest odmah prijavljeno; b) kada je obavljeno obavezno preventivno vakcinisanje u odre|enim vremenskim periodima, kao i dijagnosti~ko i drugo ispitivanje `ivotinja; c) ako su implementirane i druge propisane i odre|ene mjere za spre~avanje i suzbijanje bolesti. 2. Nadoknade iz stava 1. ne ispla}uju se ako se bolest pojavila tokom uvoza `ivotinje ili tokom propisanih ispitivanja `ivotinje u me|unarodnoj trgovini (karantin). 3. Posebno odre|ene zarazne bolesti i zoonoze iz stava 1. odre|uje Vije}e ministara, na prijedlog Ureda. ^lan 47. Postupak za isplatu nadoknade 1. Nadoknada iz ~lana 46. stav 1. odre|uje se prema tr`i{noj vrijednosti `ivotinje, sirovine, odnosno predmeta. Ako je ubijena, odnosno zaklana `ivotinja ili uni{teni, odnosno o{te}eni predmet, odnosno sirovina u cijelosti ili djelimi~no jo{ upotrebljiva, nadoknada se smanjuje za vrijednost jo{ upotrebljivog dijela. 2. Postupak za isplatu nadoknade pokre}e se na zahtjev imaoca. Zahtjev se podnosi kod nadle`nih organa entiteta i Br~ko Distrikta i prila`e se propisana dokumentacija. U postupku za potvr|ivanje nadoknade ne pla}a se administrativna taksa. 3. O tome, da li }e se imaocu isplatiti nadoknada, odlu~uje odlukom nadle`ni or gan entiteta i Br~ko Distrikta. Protiv te odluke dozvoljena je `alba drugostepenom organu kojem pripada nadle`ni or gan entiteta i Br~ko Distrikt, u roku od osam dana od dana prijema odluke. 4. O samoj visini nadoknade iz stava 1. odlu~uju nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta, na osnovu datog izvje{taja procjenitelja s formiranog spiska procjenitelja ili formirana komisija za procjenu {tete. 5. Protiv odluke o visini nadoknade iz stava 4. nije dozvoljena `alba, ali se mo`e pokrenuti upravni spor kod nadle`nog suda u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. 6. Postupak i dokumentaciju za isplatu nadoknade iz stava 2., kao i uslove za procjenitelje, detaljno propisuju nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta. V - FINANSIRANJE ZDRAVSTVENE ZA[TITE @IVOTINJA, NAKNADE I TRO[KOVI ^lan 48. Finansiranje minimalnog obima zdravstvene za{tite `ivotinja i javne veterinarske slu`be 1. Sredstva, prikupljena prema ovom zakonu, prihod su bud`eta. Finansiranje zadataka osigurava se iz bud`etskih sredstava, osiguranih za teku}u godinu. 2. Ako nije ovim zakonom i na njegovoj osnovi izdatih propisa druga~ije odre|eno, za prikupljanje, odvajanje, napla}ivanje, ograni~avanje i kontrolu naknada primjenjuju se odredbe propisa o administrativnim taksama. ^lan 49. Naknade i tro{kovi 1. Za propisane certifikate i potvrde o zdravstvenoj ispravnosti i veterinarsku kontrolu, kao i preglede, pla}a se naknada. 2. Visinu naknada i na~in njihovog obra~unavanja propisuje Ministarstvo, na prijedlog Ureda. 3. Imalac `ivotinje, sirovina, proizvoda, prehrambenih proizvoda i otpadaka, kao i sto~ne hrane, uvoznik, izvoznik, odnosno po{iljalac du`an je platiti tro{kove svih drugih radova za izvo|enje mjera, koje su mu nalo`ene, osim tro{kova iz ~l. 45. i 46. (osim propisanih, koje garantira Ured, nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta. VI - VETERINARSKE DJELATNOSTI A) Op}e odredbe o implementaciji ^lan 50. Implementacija 1. Veterinarsku djelatnost implementiraju Ured, nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta, nacionalni veterinarski instituti u Bosni i Hercegovini (u daljem tekstu: NVI), veterinarsko-sto~arski centri za reprodukciju, veterinarske organizacije, ovla{tene laboratorije drugih organizacija, veterinarska komora, kao i druge organizacije, koje dobiju koncesiju u skladu s ovim zakonom. 2. Veterinarska slu`ba u entitetskim vojskama osigurava izvo|enje odre|enih veterinarskih djelatnosti za potrebe vojske u skladu sa stru~nim na~elima utvr|enim ovim zakonom. Nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta i veterinarske slu`be u vojsci entiteta sara|uju i stru~no uskla|uju svoj rad. U tu svrhu, osnivaju stru~no savjetodavno veterinarsko tijelo. 3. Veterinarske djelatnosti, kao i detaljnije uslove sara|ivanja i stru~nog uskla|ivanja iz stava 1. propisuju zajedno Ured i nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta u saradnji s ministarstvima odbrane entiteta. ^lan 51. Veterinarske djelatnosti Veterinarske djelatnosti, predvi|ene ovim zakonom, su: 1. pra}enje zdravstvenog stanja `ivotinja; 2. publiciranje veterinarskih certifikata, uputstava i potvrda; 3. ispunjavanje, odnosno potvr|ivanje veterinarskih certifikata za `ivotinje, uputa i potvrda za trgovinu u Bosni i Hercegovini; 4. ispunjavanje, odnosno potvr|ivanje ostalih veterinarskih certifikata i potvrda; 5. obilje`avanje `ivotinja, kao i vo|enje registra `ivotinja u skladu s propisima; 6. izvo|enje mjera za spre~avanje, otkrivanje, lije~enje i suzbijanje `ivotinjskih bolesti, kao i povreda i hirur{kih intervencija nad `ivotinjama; 7. briga za zdravlje rasnih `ivotinja i zdravstvenu sposobnost za razmno`avanje, izvo|enje mjera za spre~avanje i uklanjanje neplodnosti i osjemenjivanje; 8. veterinarski pregledi `ivotinja; 9. veterinarski pregledi proizvoda, sirovina i prehrambenih proizvoda i njihovo obilje`avanje, kao i veterinarski pregledi sto~ne hrane, vode za napajanje `ivotinja i otpadaka u proizvodnji, skladi{tenju i prometu radi osiguravanja zdravstvene ispravnosti; 10. osnovna terenska i laboratorijska dijagnostika za otkrivanje zaraznih bolesti `ivotinja; 11. pra}enje i kontrola trgovine i upotrebe lijekova u veterinarskoj medicini; 12. snabdijevanje lijekovima za pru`anje veterinarskih usluga; 13. snabdijevanje veterinarskih organizacija lijekovima, kao i sredstvima za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju; 14. laboratorijska i klini~ka ispitivanja veterinarskih lijekova; 15. kontrola efikasnosti i {tetnosti lijekova; 16. savjetovanje na podru~ju zdravstvene za{tite `ivotinja, patologije ishrane i uzgoja `ivotinja s veterinarskog stanovi{ta; 17. veterinarsko vaspitanje i edukacija imaoca `ivotinja u vezi s izvo|enjem veterinarske djelatnosti; Petak, 22. novembra 2002. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 34 - Strana 1281 18. prou~avanje higijenskih prilika u objektima za uzgoj `ivotinja i higijene u drugim objektima i opremi sa stanovi{ta zdravstvenog o~uvanja i za{tite `ivotinja i ljudi; 19. hitna veterinarska pomo}; 20. bolni~ko lije~enje `ivotinja; 21. izdavanje lijekova i sredstava za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju imaocima `ivotinja sa savjetovanjem i uputstvima za upotrebu, sa stanovi{ta zdravstvene za{tite `ivotinja i ljudi; 22. pra}enje i prou~avanje epizootiolo{kog stanja i prilika u dr`avi; 23. pra}enje zdravstvenog stanja `ivotinja, fiziologije i patologije, reprodukcije sa osjemenjivanjem `ivotinja na nacionalnom nivou; 24. prou~avanje utjecaja veterinarskih mjera na okolinu; 25. kontrola zdravstvene ispravnosti prehrambenih proizvoda, proizvoda, otpadaka i sto~ne hrane, `ivotinjskog sjemena, jajnih }elija i embriona, kao i vode za napajanje `ivotinja; 26. vo|enje registra `ivotinja i objekata na regionalnom i nacionalnom nivou u skladu s propisima; 27. organizacija i vo|enje spre~avanja, suzbijanja i iskorjenjivanja `ivotinjskih bolesti i zoonoza; 28. sara|ivanje u radu komisije za ocjenjivanje, odabir i priznavanje rasnih `ivotinja, rasnih ribljih jata i rasnih p~elinjih matica; 29. priprema stru~nih osnova za planiranje i za usvajanje mjera u zdravstvenoj za{titi `ivotinja; 30. posredno rje{avanje pitanja za{tite zdravlja ljudi, sto~arske proizvodnje i tehnologije, kao i savjetovanje; 31. pra}enje zdravstvenog stanja i lije~enje p~ela; 32. pra}enje zdravstvenog stanja i lije~enje riba; 33. izvo|enje patomorfolo{ke dijagnostike; 34. izvo|enje veterinarsko - sanitarne slu`be; 35. izvo|enje dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije; 36. laboratorijska ispitivanja materijala, `ivotinja, prehrambenih proizvoda i sirovina, `ivotinjskog sjemena, jajnih }elija i embriona, vode za napajanje `ivotinja, zraka, zemlje, sto~ne hrane i dodatka, otpadaka i otpadnih voda, radi dijagnostike `ivotinjskih zaraznih i drugih `ivotinjskih bolesti, odnosno utvr|ivanja zdravstvene ispravnosti proizvoda; 37. osiguravanje priprema za odbranu i za{titu, kao i djelovanja veterinarske slu`be u ratu ili u slu~ajevima prirodnih i drugih nesre}a, kao i u vanrednom stanju; 38. osiguravanje osposobljavanja jedinica za prvu veterinarsku pomo} civilne za{tite; 39. organiziranje veterinarskog obrazovanja imaoca `ivotinja i stanovni{tva; 40. stru~ni obrazovni rad na podru~ju veterinarske djelatnosti; 41. organiziranje i izvo|enje kurseva za osnovno znanje o `ivotinjskim zaraznim bolestima; 42. specijalisti~ke klini~ke, laboratorijske, rendgenske i druge dijagnosti~ke pretrage u skladu sa stru~nom usmjereno{}u; 43. veterinarsko - medicinska istra`ivanja; 44. zdravstvena za{tita rasnih `ivotinja u centrima za osjemenjivanje, sistematsko pra}enje zdravlja rasnih `ivotinja i njihove zdravstvene sposobnosti osjemenjivanja; 45. zadobijanje, priprema, provjera zdravstvene ispravnosti, skladi{tenje i distribucija `ivotinjskog sjemena, jajnih }elija i embriona; 46. spre~avanje zaga|ivanja okru`enja uzro~nicima i prenosiocima `ivotinjskih zaraznih bolesti; 47. provjera rezultata laboratorijskih ispitivanja izvo|enjem uporednih testova i uskla|ivanje metodolo{kih postupaka; 48. organizacija i izvo|enje intralaboratorijske kontrole; 49. osiguravanje izvo|enja kontrole imunosti; 50. razvijanje i uvo|enje novih laboratorijskih metoda za dijagnostiku `ivotinjskih zaraznih bolesti i za analizu ostataka kontaminenata okru`enja i veterinarskih lijekova, kao i za druga ispitivanja sirovina, prehrambenih proizvoda i sto~ne hrane; 51. osiguravanje izvo|enja i organizacija pra}enja ostataka (rezidua) {tetnih materija u prehrambenim proizvodima; 52. osiguravanje izvo|enja i organizacija pra}enja ostataka {tetnih materija kod `ivotinja i sto~ne hrane; 53. pra}enje efikasnosti i utvr|ivanje ispravnosti pojedina~nih sredstava za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju; 54. uvo|enje, razvijanje i uspostavljanje informativnog sistema u veterinarstvu Bosne i Hercegovine; 55. razvijanje i uvo|enje novih klini~kih laboratorijskih metoda za dijagnostiku i lije~enje zaraznih bolesti `ivotinja, organskih, metaboli~kih, uzgojnih i drugih bolesti, statusa bolesti i povreda `ivotinja; 56. razvijanje i uvo|enje novih postupaka pri osjemenjivanju i presa|ivanju embriona, kao i laboratorijskog rada s jajnim }elijama; 57. preduzimanje koraka za higijenizaciju otpadnih voda, |ubriva, ~vrstog i te~nog |ubriva; 58. proslje|ivanje novih veterinarsko-medicinskih dostignu}a, novih postupaka i metoda stru~nog rada; 59. ispitivanja na podru~ju o~uvanja okru`enja, higijene zraka i vode, otpadnih voda iz sto~arske proizvodnje i `ivotinjskih objekata, kao i objekata za preradu otpadaka; 60. za{tita `ivotinja od mu~enja; 61. ispitivanja namijenjena `ivotinjama i za{titi `ivotinja; 62. sara|ivanje u projektovanju i gra|enju svih objekata, koji moraju biti registrirani u skladu s ovim zakonom; 63. sara|ivanje u programiranju i izvo|enju vlastitih i unutra{njih kontrola, koje moraju provoditi objekti u skladu s ovim zakonom; 64. sara|ivanje u programiranju i izvo|enju drugih programa za osiguravanje zdravstvene ispravnosti sirovina, proizvoda i prehrambenih proizvoda i sto~ne hrane, koje moraju provoditi objekti iz ovog zakona. ^lan 52. Obavljanje veterinarske djelatnosti 1. Veterinarske djelatnosti iz ~lana 51., osim ta~. 12., 16., 17., 18., 19., 20., 21., 24., 30., 40., 59., 61., 62., 63. i 64. djelatnosti su javne veterinarske slu`be koje se obavljaju u okviru mre`e javne veterinarske slu`be. 2. Veterinarske djelatnosti, koje obavlja isklju~ivo Ured, nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta i za njih se koncesija prema ovom zakonu ne mo`e dodijeliti, djelatnosti su iz ~lana 51. ta~. 2., 4., 9. (osim veterinarskih pregleda u objektima s ograni~enim kapacitetom i ograni~enim podru~jima trgovanja i veterinarskih pregleda iz ~lana 30.), 11., 15., 25., 26., 37., 38., 49., 51., 52. i 54. 3. Djelatnost iz ~lana 51. ta~ka 13. mogu obavljati pravna ili fizi~ka lica, koja imaju dozvolu nadle`nog organa u skladu s propisima o lijekovima i upisana su u registar pri nadle`nim organima entiteta i Br~ko Distrikta i mogu provoditi dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju. 4. Veterinarske djelatnosti iz ~lana 51. mo`e obavljati jedino veterinar, osim pru`anja hitne veterinarske pomo}i. 5. Detaljan plan, sadr`aj i metode polaganja stru~nog ispita, koji mora polo`iti svaki veterinar, donosi Ured u saradnji s nadle`nim organima entiteta i Br~ko Distriktom i veterinarskom komorom. 6. Radi osiguravanja prakti~nog osposobljavanja studenata veterinarske med i cine iz ~lana 51. ovog zakona mogu izvoditi i NVI i veterinarski fakulteti. Broj 34 - Strana 1282 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Petak, 22. novembra 2002. ^lan 53. Mre`a javne veterinarske slu`be Mre`u javne veterinarske slu`be sa~injavaju Ured, nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta, NVI, veterinarske, kao i druge organizacije, koje imaju koncesiju u skladu s ovim zakonom, ovla{tene laboratorije drugih organizacija i veterinarska komora. ^lan 54. Finansiranje javne veterinarske slu`be 1. Javna veterinarska slu`ba finansira se: a) iz sredstava osniva~a u skladu s aktom o osnivanju; b) iz bud`etskih sredstava; c) pla}anjem za pru`ene veterinarske usluge; d) iz drugih sredstava. 2. Osnove i mjerila za odre|ivanje cijena veterinarskih usluga detaljnije ure|uje veterinarska komora. ^lan 55. Garantiranje vr{enja javne veterinarske slu`be U slu~ajevima kada nije osigurano vr{enje propisanih djelatnosti javne veterinarske slu`be, Ured, nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta nala`u trenutno izvo|enje djelatnosti drugom nosiocu koncesije. ^lan 56. Permanentno obavljanje veterinarske djelatnosti 1. Kada veterinarske djelatnosti iz stru~nih ili organizacionih razloga nije mogu}e organizirati u veterinarske slu`be u redovnom radnom vremenu, u smjenama ili na neki drugi na~in, ili onda, kada je potrebno pru`ati hitne veterinarske usluge, veterinari i veterinarski asistenti moraju osigurati permanentnu veterinarsku slu`bu s de`urstvom ili stalnom pripravno{}u, kako bi bili potpuno spremni u vanrednim situacijama. 2. De`urstvo je poseban radni uslov, kada veterinar, odnosno veterinarski asistent, mora biti prisutan u veterinarskoj organizaciji, kako bi mogao pru`ati hitne veterinarske usluge. 3. Stalna pripravnost za djelovanje je poseban radni uslov, kada veterinar mora biti svakog trenutka dostupan radi pru`anja hitnih veterinarskih usluga. 4. Bez obzira na propise o radnim odnosima, veterinar mo`e u izuzetnim slu~ajevima produ`iti rad nakon punog radnog vremena. 5. De`urstvo i stalna pripravnost ubrajaju se u radno vrijeme potrebno za obavljanje hitnih veterinarskih radova. 6. Tokom {trajka, veterinari moraju osiguravati hitnu veterinarsku pomo} i ~uvanje `ivotinja. 7. Veterinar ne smije odbiti hitnu veterinarsku pomo}. B) Nacionalni veterinarski instituti u entitetima Bosne i Hercegovine - NVI ^lan 57. NVI 1. NVI mo`e osnivati Vije}e ministara Bosne i Hercegovine i vlada entiteta, koji na osnovu ispunjenih uslova, koncesije ili datih ovla{tenja i u skladu s ovim zakonom, mogu izvoditi djelatnosti iz ~lana 51. ta~. 1., 6., 7., 10., 12., 13., 14., 15., 16., 17., 18., 19., 22., 23., 24., 28., 29., 30., 31., 32., 33., 34., 35., 36., 39., 41., 42., 43., 46., 47., 48., 50., 51., 52., 55., 56. i 58., 59., 61., 62., 64. 2. NVI moraju osigurati ispitivanja iz ~lana 45. ta~. 2. i 3. i izvo|enje iz ~lana 45. ta~ka 11. 3. NVI moraju ispunjavati nau~notehni~ke me|unarodne propise u pogledu prostorija, opreme i kadrova. 4. NVI su u obavezi da upravljaju sredstvima za izvo|enje svojih djelatnosti zasebno, na vlastitom ra~unu. 5. Detaljne uslove iz st. 3. i 4. propisuje Vije}e ministara, na prijedlog Ureda. C) Veterinarska komora ^lan 58. Veterinarska komora 1. Doktori veterinarske med i cine, odnosno diplomirani veterinari, udru`uju se u veterinarsku komoru Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine, koje }e svojim aktima urediti me|usobne odnose, s mogu}no{}u osnivanja Veterinarske komore Bosne i Hercegovine. 2. Veterinarskom komorom rukovodi predsjednik Komore, kojeg imenuje Skup{tina Komore. Veterinarska komora ima, u skladu sa statutom, svoje organe, izme|u ostalog, i arbitra`ni sud. 3. Veterinarska komora obavlja sljede}e zadatke: a) ~lanovima s polo`enim stru~nim ispitom izdaje i oduzima veterinarske licence za obavljanje veterinarskih djelatnosti i vodi o tome registar; b) planira, prati i organizira stru~no usavr{avanje veterinara, kao i ispit stru~ne osposobljenosti veterinara u veterinarskim organizacijama; c) obavlja stru~nu kontrolu u veterinarskim organizacijama; d) verificira veterinarske organizacije i vodi njihov registar; e) utvr|uje minimalne i maksimalne cijene veterinarskih usluga uz prethodno pribavljeno mi{ljenje nadle`nih organa entiteta i Br~ko Distrikta; f) sara|uje u pripremi propisa o veterinarstvu; g) sara|uje u postupku podjele javnih ovla{tenja; h) sara|uje u oblikovanju programa studijskog obrazovanja i stru~nog usavr{avanja; i) utvr|uje eti~ki kod za provo|enje veterinarske profesije; j) utvr|uje prekr{aje i kazne u slu~aju naru{avanja profesionalnog pona{anja; k) obavlja druge zadatke, ure|ene statutom. 4. Zadatke iz stava 3. ta~. 1. do 5. obavlja veterinarska komora kao javno ovla{tenje. 5. Na~in, uslovi i postupak za izdavanje i oduzimanje licence utvr|uju se statutom veterinarske komore. 6. Protiv pojedina~nih pravnih akata koje veterinarska komora donosi u vr{enju javnih ovla{tenja dozvoljena je `alba nadle`nom organu entiteta i Br~ko Distrikta, kojem administrativno pripada. ^lan 59. Uslovi 1. Veterinarska komora mora, radi vr{enja javnih ovla{tenja propisanih ovim zakonom, ispunjavati propisane kadrovske, prostorne i druge uslove, koje utvr|uju nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta. 2. Me|usobni odnosi izme|u nadle`nih organa entiteta, Br~ko Distrikta i veterinarske komore ure|uju se ugovorom. 3. U slu~aju prestanka javnog ovla{tenja veterinarskoj komori, zadatke iz ~lana 58. stav 3. ta~. 1. do 5. obavlja nadle`ni or - gan entiteta i Br~ko Distrikta. 4. Predsjednik veterinarske komore mora biti veterinar. 5. Javno ovla{tenje prestaje ako veterinarska komora vi{e ne ispunjava propisane uslove, ako radi u suprotnosti s propisima ili ako kr{i ugovor iz stava 3. o ~emu odlu~uje nadle`ni or gan entiteta i Br~ko Distrikta odlukom u upravnom postupku. Petak, 22. novembra 2002. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 34 - Strana 1283 6. Uslove iz stava 1. propisuju nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta. ^lan 60. Statut veterinarske komore 1. Veterinarska komora donosi statut u kojem, izme|u ostalog, ure|uje i svoje poslovanje, organizaciju, imenovanje predsjednika komore i ~lanova arbitra`nog suda, kao i postupak i mjere arbitra`nog suda. 2. Vlada Republike Srpske i Vlada Federacije Bosne i Hercegovine daju saglasnost na statut veterinarske komore koja im administrativno pripada u onom dijelu koji se odnosi na javno ovla{tenje. ^lan 61. Finansiranje veterinarske komore 1. Veterinarska komora finansira se: a) ~lanarinom; b) iz bud`etskih sredstava za izvo|enje zadataka, za koje joj je dato javno ovla{tenje; c) iz vlastitih i drugih izvora. 2. Zadatke, koje veterinarska komora obavlja na osnovu javnog ovla{tenja, kontrolira nadle`ni or gan entiteta i Br~ko Distrikta. D) Veterinarske organizacije ^lan 62. Veterinarske organizacije 1. Pravna i fizi~ka lica, koja ispunjavaju propisane kadrovske, prostorne, higijensko-tehni~ke uslove, kao i uslove u pogledu opreme, mogu osnovati sljede}e oblike veterinarskih organizacija: veterinarsku ambulantu, veterinarsku stanicu, veterinarsku bolnicu i veterinarsku kliniku. 2. Smatra se da veterinarska organizacija ispunjava propisane prostorne uslove i ako sklopi ugovor o najmu, odnosno upotrebi odgovaraju}e prostorije s drugim pravnim ili fizi~kim licem, koja ove prostorije i opremu ne upotrebljava za obavljanje veterinarske djelatnosti. 3. Veterinarske organizacije iz stava 1. organizirane su kao dru{tva ili samostalni veterinari prema op}im privrednim propisima. 4. Veterinarsku djelatnost u veterinarskim organizacijama mo`e obavljati veterinar kojem nije pravosna`nom odlukom zabranjeno bavljenje veterinarskim pozivom. 5. Detaljne uvjete iz stava 1. propisuje Ured u saradnji s nadle`nim organima entiteta, Br~ko Distrikta i veterinarskim komorama. ^lan 63. Verifikacija veterinarskih organizacija 1. Veterinarska organizacija mo`e obavljati veterinarske djelatnosti kada veterinarska komora odlukom utvrdi da veterinarska organizacija ispunjava propisane uslove za odre|eni organizacioni oblik. U postupku verifikacije mora sara|ivati veterinarski stru~njak. 2. Veterinarska komora dozvoljava veterinarskoj organizaciji obavljanje veterinarskih djelatnosti za koje, prema ovom zakonu, koncesija nije potrebna. 3. Za obavljanje djelatnosti javne veterinarske slu`be veterinarska organizacija mora, osim odluke iz stava 1., dobiti i koncesiju od nadle`nih organa entiteta i Br~ko Distrikta. 4. Nadle`ni or gan entiteta i Br~ko Distrikta vodi registar verificiranih veterinarskih organizacija i obavezno ga dostavlja Uredu radi vo|enja jedinstvene evidencije za Bosnu i Hercegovinu. 5. Oblik i sadr`aj registra iz stava 4. propisuje Vije}e ministara, na prijedlog Ureda. ^lan 64. Brisanje veterinarske organizacije iz registra 1. Veterinarska organizacija izbrisat }e se iz registra: a) na osnovu pisanog zahtjeva; b) ako vi{e ne ispunjava propisane uslove, a nedostatke ne ukloni u odre|enom roku; c) ako obavlja veterinarsku djelatnost u suprotnosti s propisima. 2. O brisanju iz registra veterinarska komora donosi odluku. 3. Detaljnije uslove za brisanje iz registra propisuje Vije}e ministara, na prijedlog Ureda. E) Druge organizacije s koncesijom ^lan 65. Druge organizacije s koncesijom 1. Koncesije se, prema ovom zakonu, mogu dodijeliti i drugim organizacijama koje ispunjavaju propisane uslove. 2. Detaljnije uslove iz stava 1. propisuju nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta. VII - KONCESIJE ^lan 66. Koncesije 1. Nadle`ni or gan entiteta i Br~ko Distrikta dodjeljuje koncesije za obavljanje javne veterinarske slu`be nosiocima na osnovu javnih konkursa, koji se objavljaju u "Slu`benom glasniku BiH" i slu`benim glasilima entiteta i Br~ko Distrikta. 2. Javni konkurs iz stava 1. posebno sadr`i: a) definiranje predmeta koncesije; b) uputstvo o po~etku i trajanju koncesije; c) uslove koje mora ispunjavati koncesionar; d) obavezne sastavne dijelove prijave; e) mjerila za izbor; f) indikaciju roka za izdavanje odluke o izboru za izdavanje koncesije; g) druge mogu}e tehni~ke i stru~ne uslove; h) lice za kontakte i davanje informacija u vezi sa sadr`ajem javnog konkursa; i) da tum, mjesto i vrijeme otvaranja zahtjeva; j) na~in obavje{tavanja kandidata o izboru koncesionara. 3. Postupak otvaranja i ocjenjivanja zahtjeva izvodi komisija, koju imenuje nadle`ni or gan entiteta i Br~ko Distrikta. Tokom otvaranja zahtjeva mogu biti prisutni ovla{teni predstavnici prijavljenih lica. 4. Zaka{njeli zahtjevi se odbacuju. Nepotpune zahtjeve podnosioci mogu dopuniti u roku od osam dana od upozorenja, a u suprotnom zahtjevi se odbacuju. 5. Rezultat javnog konkursa objavljuje se u "Slu`benom glasniku BiH" i slu`benim glasilima entiteta i Br~ko Distrikta. 6. Javni konkurs iz stava 1. nije potreban i koncesija se dodjeljuje na osnovu zahtjeva, i to: a) NVI-ima; b) verificiranim veterinarskim organizacijama za izvo|enje djelatnosti preventivne vakcinacije odre|enih ku}nih `ivotinja protiv bjesnila, u vlastitoj ambulanti; c) u slu~ajevima iz ~lana 55.; d) u slu~aju dodjeljivanja koncesije za obavljanje veterinarske djelatnosti iz ~lana 51. 7. Nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta odlu~uju o izboru koncesionara odlukom u kojoj moraju biti, osim izabrane organizacije, navedeni i veterinari, koji }e dodijeljenu veterinarsku djelatnost obavljati. Broj 34 - Strana 1284 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Petak, 22. novembra 2002. 8. O izboru koncesionara za obavljanje osjemenjivanja odlu~uje nadle`ni or gan entiteta i Br~ko Distrikta. 9. Me|usobni odnosi izme|u nadle`nih organa entiteta i Br~ko Distrikta i koncesionara, uklju~uju}i i nacionalne veterinarske in sti tute, detaljnije se ure|uju ugovorima. 10. Protiv odluke o izboru koncesionara nije dozvoljena `alba, a mo`e se voditi upravni spor. ^lan 67. Ugovor 1. Na osnovu odluke o izboru, nadle`ni or gan entiteta i Br~ko Distrikta sklapa s nosiocem koncesije ugovor u pisanoj formi, u kojem odre|uju: a) djelatnosti javne veterinarske slu`be, koju obavlja nosilac koncesije; b) veterinare, koji }e obavljati pojedina~ne djelatnosti iz ugovora; c) podru~je, na kojem nosilac koncesije mora obavljati djelatnost javne veterinarske slu`be, ako se radi o djelatnosti iz ~lana 10. stav 3. i ~l. 16. i 17.; d) na~in i uslove za obavljanje djelatnosti odre|enih ugovorom; e) prava, obaveze i odgovornosti nosilaca koncesije i veterinara; f) radno i poslovno vrijeme, odnosno na~in osiguravanja permanentne zdravstvene za{tite `ivotinja; g) po~etak i vrijeme trajanja koncesije; h) izvor finansiranja obavljanjem javne slu`be; i) kontrolu nad obavljanjem javne slu`be; j) prestanak koncesije nosiocu koncesije, odnosno veterinaru; k) rok za otkazivanje koncesije. 2. Nosioci koncesija i veterinari, koji dobiju dozvolu za obavljanje javne veterinarske slu`be, za rad su odgovorni nadle`nom organu entiteta i Br~ko Distrikta. ^lan 68. Prestanak koncesije 1. Koncesija prestaje: a) istekom roka na koji je ugovor o koncesiji zaklju~en; b) raskidom ugovora o koncesiji, i c) u drugim slu~ajevima u skladu s odredbama ovog zakona. 2. Detaljnije uslove za prestanak koncesije propisuje nadle`ni or gan entiteta i Br~ko Distrikta. ^lan 69. Odgovornost za izvo|enje koncesije Nosilac koncesije je, u skladu s op}im propisima o obligacionim odnosima, odgovoran za {tetu, koju u obavljanju ili u vezi s obavljanjem koncesije uzrokuje kod njega zaposleni radnik korisnicima ili drugim licima. VIII - STRU^NO USAVR[AVANJE U VETERINARSTVU ^lan 70. Stru~no usavr{avanje 1. Veterinari i veterinarski asistenti imaju pravo i du`nost da se stru~no usavr{avaju. 2. Slu`beni veterinari moraju se periodi~no obrazovati i obaviti propisane provjere znanja prema programu, koji priprema nadle`ni or gan entiteta i Br~ko Distrikta. 3. Ostali veterinari moraju se periodi~no obrazovati i obaviti propisane provjere znanja prema programu, koji priprema veterinarska komora. 4. Pro gram osposobljavanja i na~in izvo|enja osposobljavanja na podru~ju veterinarskih djelatnosti u praksi pripremaju NVI u saglasnosti s nadle`nim organima entiteta, Br~ko Distrikta i Veterinarskom komorom. IX - SAVJETODAVNO TIJELO ^lan 71. Dr`avno veterinarsko vije}e 1. Dr`avno veterinarsko vije}e je savjetodavno tijelo ministra. ^lanove imenuje ministar, a od predstavnika Ureda, nadle`nih organa entiteta i Br~ko Distrikta, NVI, veterinarskih fakulteta, veterinarsko-sto~arskih centara, veterinarskih komora i drugih priznatih stru~njaka iz oblasti veterinarske medicine. 2. Zadaci Dr`avnog veterinarskog vije}a su: a) priprema stru~nih osnova i programskih usmjerenja; b) pra}enje sistemskih, razvojnih i kadrovskih pitanja u veterinarstvu i predlaganje prioritetnih zadataka; c) sara|ivanje na pripremi programa zdravstvene za{tite `ivotinja; d) sara|ivanje na pripremi kadrovskih i radnih normativa; e) predlaganje razvojnih programa u veterinarstvu; f) sara|ivanje na pripremi osnova za propise u oblasti veterinarstva. 3. Detaljne uslove i mjerila za osnivanje Dr`avnog veterinarskog vije}a propisuje Vije}e ministara, na prijedlog Ureda. ^lan 72. Vije}e korisnika 1. Radi zastupanja interesa imaoca `ivotinja, osniva se Vije}e korisnika. 2. Zadaci Vije}a korisnika su posebno: a) saradnja s veterinarskom komorom pri formiranju cijena veterinarskih usluga; b) davanje mi{ljenja na pripremi osnova za propise u oblasti veterinarstva; c) davanje mi{ljenja i prijedloga za razvojni pro gram u oblasti veterine. 3. Detaljnije uslove i mjerila za osnivanje Vije}a korisnika propisuje Ministarstvo, u saradnji s nadle`nim organima entiteta i Br~ko Distrikta u roku od tri mjeseca od stupanja na snagu ovog zakona. X - REGISTRI, EVIDENCIJE, BAZE PODATAKA I INFORMATIVNI SISTEM ^lan 73. Registri, evidencije, baze podataka i informativni sistem 1. Sva lica koja provode veterinarsku djelatnost moraju voditi propisane evidencije, registre i baze podataka, koji su povezani u informativni sistem. 2. Ured, nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta osiguravaju povezivanje informativnog sistema iz stava 1. s me|unarodnim informativnim sistemima na podru~ju veterinarstva. 3. Detaljnije uslove vo|enja registara, evidencija i baza podataka propisuje Vije}e ministara, na prijedlog Ureda. ^lan 74. Prikupljanje podataka 1. Radi ispunjavanja svrhe veterinarske prakse, Ured, nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta mogu, radi vo|enja i odr`avanja baze podataka, prikupiti i upotrebljavati podatke koje, u okviru propisanih baza podataka, vode dr`avni organi, javni zavodi i agencije, koncesionari, kao i drugi ovla{teni organi i odnose se na: a) zemlji{ni katastar; b) poljoprivredna imanja; c) baze podataka o lijekovima i hemikalijama; Petak, 22. novembra 2002. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 34 - Strana 1285 d) pojave i {irenje zoonoza kod ljudi; e) osnovne podatke iz centralnog registra stanovni{tva, potrebne za odr`avanje svojih baza podataka i stanja iz centralnog registra stanovni{tva; f) centralni registar `ivotinja. 2. Rukovaoci baza podataka proslje|uju Uredu, nadle`nim organima entiteta i Br~ko Distrikta podatke besplatno, a mogu zara~unati neposredne materijalne tro{kove za potrebne dodatne izvode. 3. Baze podataka, koje prema ovom zakonu uspostavlja i vodi Ured, nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta, finansiraju se iz bud`eta Vije}a ministara Bosne i Hercegovine, Vlade Republike Srpske, Vlade Federacije Bosne i Hercegovine i Vlade Br~ko Distrikta u visini njihovog u~e{}a u cijelom poslu. XI - NADLE@NOSTI DR@AVNIH ORGANA A) Vije}e ministara Bosne i Hercegovine, Vlada Republike Srpske, Vlada Federacije Bosne i Hercegovine i Vlada Br~ko Distrikta (u daljem tekstu: vlade) ^lan 75. Nadle`nosti vlade Vlade, prema ovom zakonu, imaju sljede}a prava i obaveze: a) odre|uju mre`u javne veterinarske slu`be; b) daju saglasnost na statut Veterinarske komore u dijelu koji se odnosi na javna ovla{tenja. ^lan 76. Posebna ovla{tenja vlade 1. U slu~aju prirodnih i drugih nesre}a, koje uzrokuju oboljenje ve}eg broja `ivotinja ili pojave epizootije i u vanrednim prilikama ili ratu, vlade mogu odrediti za {ire podru~je sljede}e mjere: a) mobilizaciju veterinara i veterinarskih asistenata, kao i drugih ~lanova op}ine radi izvo|enja propisanih mjera; b) oduzimanje opreme, lijekova i prijevoznih sredstava u skladu s posebnim propisima i trenutnom upotrebom zemlji{ta, kao i zgrada za izvo|enje propisanih mjera zdravstvene za{tite `ivotinja; c) posebne zadatke nacionalnim veterinarskim institutima, veterinarskim i drugim organizacijama radi izvo|enja propisanih mjera. 2. U slu~aju ve}ih epizootija vlade mogu odrediti da i policija i jedinice civilne za{tite moraju pomo}i u spre~avanju {irenja i suzbijanju zaraznih bolesti, a mogu zahtijevati i pomo} vojske. B) Ministarstvo i ministarstva entiteta ^lan 77. Nadle`nosti 1. Ministarstvo, u saradnji s ministarstvom entiteta, odnosno Br~ko Distriktom izdaje podzakonske propise predvi|ene u odredbama ovog zakona. 2. Ministarstvo izdaje, u saglasnosti s ministrom nadle`nim za zdravstvo, propis iz stava 2. ~lana 44. ovog zakona. 3. Ministarstvo, ministarstvo entiteta, odnosno Br~ko Distrikt mo`e prenijeti svoja ovla{tenja na rukovodioca NVI kojem je nadre|en. ^lan 78. Posebna ovla{tenja Ministarstva U vanrednom ili ratnom stanju, u slu~ajevima prirodnih ili drugih nesre}a, koje uzrokuju oboljenje ve}eg broja `ivotinja, ili s pojavama epizootije, Ministarstvo mo`e nalo`iti veterinarima, veterinarskim asistentima, NVI, veterinarskim i drugim organizacijama posebne stru~ne i druge zadatke. ^lan 79. Vanredne mjere 1. U slu~aju epizootija, Ministarstvo mo`e narediti za{titnu vakcinaciju `ivotinja. 2. Ako unutar mre`e javne veterinarske slu`be u Bosni i Hercegovini nije mogu}e osigurati obavljanje odre|ene djelatnosti javne veterinarske slu`be, Ministarstvo, u saradnji s ministarstvom entiteta, organizira obavljanje ove djelatnosti u odgovaraju}im drugim institucijama u Bosni i Hercegovini ili u drugim dr`avama. ^lan 80. Mjere na granici Radi spre~avanja uno{enja i {irenja odre|enih `ivotinjskih zaraznih bolesti s liste A i drugih naro~ito opasnih zaraznih bolesti iz drugih dr`ava i njihovog suzbijanja u Bosni i Hercegovini, Vije}e ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Ureda, mo`e ograni~iti ili zabraniti licima prijelaz preko dr`avne granice u oba smjera, ako se na grani~nom podru~ju u Bosni i Hercegovini ili u odgovaraju}em pograni~nom podru~ju u susjednoj dr`avi odre|ena bolest pojavi, odnosno ra{iri. ^lan 81. Stru~ni uslovi 1. Inspekcijsku kontrolu mo`e obavljati samo slu`beni veterinar, koji je obavio propisano jednogodi{nje stru~no osposobljavanje, kao i stru~ni ispit za inspektora. 2. Direktor ili {ef regionalnog (kantonalnog ili op}inskog) ureda, nadle`nog organa entiteta i Br~ko Distrikta mo`e biti slu`beni veterinar s polo`enim stru~nim ispitom za inspektora, koji ima najmanje tri godine radnog iskustva u veterinarstvu. 3. Pomo}nik ministra za veterinarstvo u entitetu mo`e biti slu`beni veterinar, koji ima najmanje tri godine radnog iskustva u veterinarstvu. 4. Direktor Ureda je slu`beni veterinar, koji ima najmanje tri godine radnog iskustva u veterinarstvu. ^lan 82. Upravni zadaci Ured, nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta obavljaju sljede}e upravne zadatke: 1) izdavanje obaveznih uputstava cjelokupnom veterinarskom sektoru i veterinarskim organizacijama u skladu s odredbama ovog zakona; 2) ispunjavanje, odnosno potvr|ivanje ostalih veterinarskih certifikata, odnosno potvrda (~lan 51. ta~ka 4.); 3) osiguravanje korektnog i vjerodostojnog rada AIMCS u trenutku kada se AIMCS bude pro{irio na ostala zootehni~ ka pol ja, a koja propi{e Ured, nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta u skladu sa svojim kompetencijama; 4) osiguravanje izvo|enja kontrole imuniteta kod `ivotinja, propisuje Ured a provode nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta; 5) formiranje, razvoj i u~vr{}ivanje epidemiolo{kih jedinica i informacionog sistema u veterinarskom sektoru BiH, koji propisuje Vije}e ministara, na prijedlog Ureda; 6) pra}enje kretanja `ivotinjskih zaraznih bolesti u dr`avi i u inostranstvu i obavje{tavanje svih zainteresiranih u Bosni i Hercegovini i inostranstvu - Ured u saradnji s nadle`nim organima entiteta i Br~ko Distrikta; 7) informiranje svih zainteresiranih strana BiH o kretanju zaraznih bolesti `ivotinja i mjera koje su preduzeli nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta na osnovu informacija dobijenih od Ureda; Broj 34 - Strana 1286 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Petak, 22. novembra 2002. 8) sara|ivanje s organima Evropske unije i drugim me|unarodnim organizacijama - Ured; 9) sara|ivanje na oblikovanju programa studijskog obrazovanja i stru~nog usavr{avanja, na bazi programa sa~injenog u saradnji Ureda i nadle`nih organa entiteta i Br~ko Distrikta; 10) me|usobno sara|ivanje i obavje{tavanje administrativnih veterinarskih oblasti drugih dr`ava - Ured; 11) usvajanje programa uskla|ivanja rada i odre|ivanje mjera za izvo|enje programa kontrole i spre~avanja {irenja `ivotinjskih zaraznih bolesti i epidemija; 12) pra}enje i prou~avanje epizootiolo{kih prilika i preduzimanje mjera, u skladu s obavezama usvojenim u okviru Me|unarodnog ureda za zarazne bolesti (OIE) i stalnog Veterinarskog komiteta EU, kao i u skladu s programom zdravstvene za{tite `ivotinja u Bosni i Hercegovini zajedno s veterinarskim organizacijama i NVI; 13) vo|enje propisanih evidencija, registara i baza podataka, izdavanje mjese~nih izvje{taja o kretanju `ivotinjskih zaraznih bolesti u dr`avi na propisan na~in, izvje{tavanje me|unarodne organizacije za zarazne bolesti (OIE) i obavje{tavanje svih zainteresiranih u dr`avi i inostranstvu o stanju zaraznih bolesti i usvojenim mjerama; 14) registriranje i vo|enje registra prijevoznika `ivotinja; 15) osiguravanje povezivanja evidencija, baza podataka i registara, prema ovom zakonu, u jedinstveni informativni sistem; 16) osiguravanje povezivanja informacionog sistema u me|unarodne informacione sisteme na podru~ju veterinarstva - Ured; 17) s pojavom epizootije i u drugim vanrednim prilikama, mogu}nost nametanja veterinarskim radnicima i veterinarskim organizacijama, posebnih stru~nih i drugih zadataka; 18) imenovanje komisije za ponovni veterinarski pregled; 19) briga za izvo|enje propisa o veterinarstvu i osiguravanje obrazovanja na tom podru~ju; 20) upravna kontrola provo|enja ovog zakona i drugih propisa o veterinarstvu; 21) upravljanje sredstvima za zdravstvenu za{titu `ivotinja; 22) izdavanje dozvola za obavljanje odre|enih veterinarskih djelatnosti; 23) izvo|enje javnih konkursa za dodjeljivanje koncesija, izdavanje odluka o dodjeli koncesija i o ispunjavanju propisanih uslova veterinarske komore za izvo|enje javnih ovla{tenja, kao i sklapanje ugovora s koncesionarima, kao i veterinarskom komorom; 24) izdavanje dozvola za plasiranje lijekova na tr`i{te za upotrebu u veterinarskoj medicini na podru~ju Bosne i Hercegovine; 25) mogu}nost zabrane upotrebe odre|enih {tetnih materija i lijekova; 26) odre|ivanje obima gradiva za stru~ne ispite i provjeru znanja, imenovanje ispitne komisije, obavje{tavanje o datumu, koji je odre|en za ispit, i vo|enje knjige ispita; 27) publiciranje obrazaca, certifikata, drugih potvrda o zdravstvenoj ispravnosti, {tampe, i izdavanje obavje{tenja, izvje{taja i drugog; 28) osiguravanje godi{nje analize rezultata pra}enja {tetnih materija u prehrambenim proizvodima, izrade procjene rizika u pogledu tih ostataka u prehrambenim proizvodima i priprema godi{njeg izvje{taja; 29) sistematsko pra}enje zdravstvenog stanja i sposobnosti za oplo|ivanje rasnih `ivotinja, zdravstvene ispravnosti `ivotinjskog sjemena, jajnih }elija i embriona; 30) priprema propisa sa svog radnog podru~ja; 31) me|usobno sara|ivanje i obavje{tavanje ministarstva za zdravstvo i Ureda, nadle`nih organa entiteta i Br~ko Distrikta u slu~aju pojava zoonoza, alimentarnih infekcija i intoksikacija. C) Inspekcijska kontrola ^lan 83. Podru~je kontrole 1. Nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta obavljaju neposrednu inspekcijsku kontrolu nad provo|enjem ovog zakona, drugih propisa i me|unarodnih ugovora, koji se odnose na: a) veterinarstvo u Bosni i Hercegovini (entitetima i Br~ko Distriktu); b) za{titu od zaraznih bolesti `ivotinja; c) osiguravanje za{tite stanovni{tva od zaraznih bolesti, u pogledu obaveze veterinarske slu`be u spre~avanju i suzbijanju zoonoza; d) trgovinu lijekovima, koji se upotrebljavaju u veterinarskoj medicini; e) zdravstvenu ispravnost i zdravstvenu kontrolu prehrambenih proizvoda; f) higijenu proizvodnje i trgovinu mlijekom; g) veterinarske mjere u sto~arstvu u pogledu osiguravanja nesmetane reprodukcije `ivotinja, u pogledu mjera za spre~avanje i suzbijanje neplodnosti, u pogledu zdravlja `ivotinja i zdravstvene ispravnosti za razmno`avanje, trgovine i skladi{tenja `ivotinjskog sjemena, jajnih }elija, embriona, ikre, inkubiranih jaja i p~elinjih matica, u pogledu dobijanja i pripreme `ivotinjskog sjemena, jajnih }elija i embriona, kao i osjemenjivanja i zdravstvene ispravnosti `ivotinjskog sjemena, jajnih }elija i embriona; h) mjere za za{titu `ivotinja od {tetnih djelovanja joniziraju}eg zra~enja; i) za{titu `ivotinja od mu~enja; j) zdravstvenu ispravnost sto~ne hrane i vode za napajanje. 2. Predmete inspekcijske kontrole u pogledu provo|enja propisa, navedenih u stavu 1., obavljaju neposredno slu`beni veterinari nadle`nih organa entiteta i Br~ko Distrikta za inspekcijsku kontrolu, koji imaju polo`en stru~ni ispit za inspektore (u daljem tekstu: veterinarski inspektor). 3. Ured }e preko svog odjeljenja za inspekcijske poslove ostvarivati inspekcijsku kontrolu u me|unarodnoj trgovini i uvid u provo|enje mjera iz ovog ~lana. 4. Prije polaganja stru~nog ispita iz stava 2. slu`beni veterinar mora obaviti stru~no osposobljavanje, koje organizira nadle`ni or gan entiteta i Br~ko Distrikta. 5. Detaljniji sadr`aj i trajanje stru~nog usavr{avanja iz stava 4. propisuje Ured u saradnji s nadle`nim organima entiteta i Br~ko Distrikta. ^lan 84. Saradnja 1. Ured, nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta sara|uju me|usobno, u skladu s odredbama ovog zakona. Kada se radi o hitnim mjerama u cilju za{tite zdravlja i `ivota ljudi i `ivotinja, Ured donosi samostalno hitne mjere. 2. Nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta moraju usagla{avati svoje akte s ovim zakonom i aktima Ureda. 3. Ured, nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta u svom radu sara|uju s drugim inspekcijama, drugim organizacijama, kao i istra`iva~kim organizacijama i stru~njacima. Petak, 22. novembra 2002. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 34 - Strana 1287 ^lan 85. Veterinarski inspektor 1. Veterinarski inspektor identificira se slu`benom legitimacijom, koju izdaju Ured, nadle`ni organi entiteta i Br~ko Distrikta po teritorijalnoj nadle`nosti. 2. Obveznik, prema ovom zakonu, mora veterinarskom inspektoru omogu}iti nesmetano obavljanje kontrole. 3. Vije}e ministara, na prijedlog Ureda, u saradnji s nadle`nim organima entiteta i Br~ko Distrikta propisuje izgled i upotrebu slu`bene legitimacije iz stava 1. ^lan 86. Nadle`nosti veterinarskog inspektora Prilikom inspekcijske kontrole, veterinarski inspektor ima sljede}a prava i du`nosti: 1) pregledati `ivotinje, kao i odre|ivati mjere za spre~avanje pojava, za otkrivanje, suzbijanje, kao i iskorjenjivanje zarazne bolesti; 2) nadgledati i pregledati proizvode, sirovine i prehrambene proizvode, `ivotinjsko sjeme, jajne }elije i embrione, sto~nu hranu, vodu za napajanje `ivotinja i otpatke u proizvodnji, skladi{tenju i trgovini, radi osiguravanja zdravstvene ispravnosti; 3) narediti otklanjanje nepravilnosti i zabranu trgovine `ivotinjama koje nisu propisano ozna~ene; 4) zabraniti proizvodnju, trgovinu i upotrebu sto~ne hrane i vode za napajanje `ivotinja, ako sadr`e patogene mikroorganizme ili materije {tetne po zdravlje `ivotinja ili ljudi; 5) zabraniti trgovinu ko`ama `ivotinja, koje su bile zaklane bez veterinarskog pregleda ili vode porijeklo od uginulih `ivotinja za koje nema veterinarske potvrde o nezara`enosti podru~ja, kao i ako nisu uskladi{tene odvojeno od ispitanih ko`a; 6) zabraniti utovar i premje{tanje `ivotinja, proizvoda, sirovina, prehrambenih proizvoda, sto~ne hrane i otpadaka, ako ne ispunjavaju propisane uslove; 7) zabraniti upotrebu vozila za prijevoz `ivotinja, proizvoda, sirovina, prehrambenih proizvoda, sto~ne hrane, vode za napajanje `ivotinja i otpadaka, ako ne ispunjavaju propisane uslove; 8) zabraniti upotrebu {tala i drugih objekata za uzgoj `ivotinja, stanica i pristani{ta za utovaranje, premje{tanje i istovaranje `ivotinja, ako ne ispunjavaju propisane uslove; 9) zabraniti klanje `ivotinja, sakupljanje i obradu sirovina, kao i proizvodnju prehrambenih proizvoda, ako nisu ispunjeni propisani uslovi; 10) zabraniti trgovinu i upotrebu sirovina, kao i prehrambenih proizvoda, koji nisu zdravstveno ispravni; 11) zabraniti trgovinu i upotrebu lijekova za upotrebu u veterinarskoj medicini; l2) kontrolirati efikasnost i {tetnost lijekova; 13) zabraniti izdavanje veterinarskih certifikata, ako se pojavi zarazna bolest ili sumnja na zarazne bolesti, ili ako je `ivotinja iz {tale s nejasnim epizootiolo{kim prilikama; 14) narediti oduzimanje i uni{tenje sirovina, prehrambenih proizvoda, sto~ne hrane i lijekova, koji nisu ispravni; 15) narediti na~in osposobljavanja uslovno upotrebljivih sirovina, prehrambenih proizvoda i sto~ne hrane ili preradu u druge namjene; 16) narediti otklanjanje nepravilnosti u proizvodnji i trgovini `ivotinjama, prehrambenim proizvodima, sirovinama, sto~nom hranom i lijekovima; 17) zabraniti upotrebu poslovnih prostora, opreme i priprema za proizvodnju i trgovinu, u industrijske, zanatske i druge namjene, ako nisu ure|eni u skladu s propisima; 18) uzeti uzorke prehrambenih proizvoda i sirovina, aditiva i otpadaka, sto~ne hrane, vode, sredstava za za{titu `ivotinja, `ivotinjskog sjemena, jajnih }elija i embriona, radi provjere, da li odgovaraju propisima o zdravstvenoj ispravnosti; 19) narediti uni{tenje prehrambenih proizvoda u trgovini, ako nisu ozna~eni i nemaju veterinarske potvrde; 20) zape~atiti sredstva za rad, radne prostorije, opremu i predmete, koji su pod njegovom kontrolom; 21) narediti mjere iz ~lana 15. ovog zakona, kao i kontrolirati njihovo izvo|enje; 22) odrediti granice zara`enog i ugro`enog podru~ja i izvje{tavati o pojavama zaraznih bolesti i o radu veterinarskih organizacija u vezi s pojavom zarazne bolesti; 23) kontrolirati trgovinu i upotrebu lijekova, sredstava za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju, prema ovom zakonu; 24) pregledati evidencije, koje su du`ni voditi uvoznici; 25) narediti potrebne veterinarske mjere za za{titu sto~ne hrane i vode za napajanje `ivotinja; 26) narediti uklanjanje nepravilnosti u vezi s dobijanjem, skladi{tenjem i trgovinom `ivotinjskih sjemena, jajnih }elija i embriona; 27) narediti uklanjanje nepravilnosti pri izboru, transportu i preradi otpadaka; 28) zabraniti trgovinu zdravstveno neodgovaraju}im `ivotinjskim sjemenom, jajnim }elijama i embrionima; 29) uni{titi zdravstveno neispravno sjeme, jajne }elije i embrione; 30) kontrolirati izdavanje veterinarskih certifikata, skupljanje i upotrebu sredstava; 31) pregledati poslovne knjige, evidencije o rezultatima ispitivanja i druge dokumente fizi~kih i pravnih lica, koji se odnose na izvo|enje propisa o veterinarstvu i propisa o plasiranju lijekova na tr`i{te; 32) sakupljati podatke i obavje{tenja od odgovornih lica, svjedoka, stru~njaka i drugih lica, ako je to potrebno; 33) oduzimati `ivotinje, prehrambene proizvode, sirovine, sto~nu hranu, lijekove, `ivotinjsko sjeme, jajne }elije i embrione, kao i otpatke i druge predmete, u vezi s ka`njivim ~inom ili prekr{ajem; 34) narediti mjere za uklanjanje nepravilnosti u veterinarskim organizacijama, NVI, veterinarskoj komori i drugim organizacijama s koncesijom, prema ovom zakonu; 35) narediti mjere za odstranjivanje `ivotinjskih trupova, otpadaka od klanja i drugih otpadaka `ivotinjskog porijekla; 36) izricati nov~ane (mandatne) kazne u slu~ajevima propisanim ovim zakonom, pokretati postupak zbog prekr{aja, odnosno prijaviti ka`njivo djelo; 37) narediti mjere za za{titu `ivotinja od mu~enja. ^lan 87. Nadle`nosti veterinarskog inspektora na grani~nom prijelazu Na grani~nom prijelazu nadle`ni veterinarski inspektor ima sljede}a prava i du`nosti: 1) nakon prethodnog veterinarskog pregleda po{iljke i prate}e dokumentacije, odobriti uvoz i tranzit `ivotinja, sirovina, prehrambenih proizvoda, proizvoda, lijekova i medicinskih pomagala, sto~ne hrane i otpadaka, odlukom kojom za svaki slu~aj posebno ustanovljava da, na osnovu propisanih uslova, nema veterinarskih smetnji za njihov uvoz i tranzit; 2) obavljati veterinarsku kontrolu po{iljki, iz ovog zakona, koje su namijenjene za izvoz, ako se na grani~nom prijelazu premje{taju, odnosno skladi{te u registriranim skladi{tima, prema propisanim uslovima, kao i izdavati veterinarske certifikate za te po{iljke; Broj 34 - Strana 1288 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Petak, 22. novembra 2002. 3) uzimati uzorke prehrambenih proizvoda, sirovina, otpadaka, kao i sto~ne hrane i slati ih na pregled u ovla{tene laboratorije, odnosno obaviti potrebna ispitivanja u laboratorijama na grani~nom prijelazu; 4) pregledati poslovne knjige i dokumente lica i organizacija, koja se bave {pediterstvom; 5) potvrditi i kontrolirati veterinarski red na grani~nim prijelazima, skladi{tima, carinskim skladi{tima i slobodnim carinskim zonama; 6) izricati mandatne kazne, prijavljivati ka`njivu djelatnost, odnosno pokretati prekr{ajni postupak; 7) voditi evidenciju izvoznih, uvoznih i tranzitnih po{iljki prilikom prijelaza preko dr`avne granice; 8) obavljati kontrolu nad dezinfekcijom vozila, skladi{ta i opreme na grani~nim prijelazima, carinskim skladi{tima i slobodnim carinskim zonama; 9) pratiti pojave i kretanja zaraznih bolesti `ivotinja u susjednoj dr`avi i o tome obavje{tavati Ured, nadle`ne organe entiteta i Br~ko Distrikta. ^lan 88. Mjere veterinarskog inspektora na granici 1. Pri obavljanju inspekcijske kontrole, veterinarski inspektor na granici ima pravo i du`nost narediti sljede}e mjere: a) zabranu izvoza, uvoza i tranzita po{iljke iz ovog zakona: 1) ako po{iljka ili prijevozno sredstvo ne odgovara propisanim uslovima; 2) ako vodi porijeklo sa zara`enog podru~ja; 3) ako je zara`ena; 4) ako nema propisani veterinarski certifikat ili druga potrebna dokumenta, koja moraju pratiti po{iljku; 5) ako ustanovi da po{iljka ugro`ava zdravlje ljudi i `ivotinja; 6) ako prehrambeni proizvodi, koji su namijenjeni za ishranu ljudi, sadr`e {tetne materije iznad dozvoljene granice; 7) ako prehrambeni proizvodi nisu zdravstveno ispravni za ishranu ljudi; 8) ako ne ispunjava propisane zahtjeve za za{titu `ivotinja od mu~enja; b) privremenu zabranu uvoza, izvoza i tranzita po{iljaka, ako je potrebno otkloniti nedostatke na po{iljci ili dokumentu, koji je prati ili, ako sumnja da je zara`ena; c) skladi{tenje po{iljke u registriranom skladi{tu, ako je potrebno utvrditi njenu zdravstvenu ispravnost; d) oduzimanje licima, koja pre|u preko dr`avne granice Bosne i Hercegovine, `ivotinje, prehrambene proizvode, kao i sirovine i bezopasno ih uni{titi, ako je takva mjera izre~ena odlukom nadle`nog organa entiteta i Br~ko Distrikta; e) za za{titu `ivotinja u skladu s propisima i me|unarodnim ugovorima; f) za dezinfekciju vozila, objekata i opreme, koje se upotrebljavaju u tretiranju po{iljaka; g) zabranu upotrebe objekata na grani~nom prijelazu, ako ne ispunjavaju propisane uslove; h) zabranu upotrebe sto~ne hrane i otpadaka, ako ne ispunjavaju propisane uslove; i) zabranu upotrebe vozila za prijevoz po{iljaka, ako ne ispunjavaju propisane uslove; j) uklanjanje utvr|enih nepravilnosti u vezi s po{iljkama na grani~nom prijelazu; k) privremeno oduzimanje po{iljke u vezi s prekr{ajem ili ka`njivim ~inom. 2. Veterinarski inspektor na granici ima obavezu u toku rada nositi propisanu uniformu s jasnim obilje`jem i imati propisanu legitimaciju izdatu od nadle`nog organa. 3. Detaljnije propise iz stava 2. donosi Vije}e ministara na prijedlog Ureda. XII - UPRAVNI POSTUPAK ^lan 89. Upravni akti 1. Protiv odluke slu`benog veterinara, veterinarskog inspektora i veterinarske komore dozvoljena je `alba nadle`nom drugostepenom organu, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke. 2. @alba ne odga|a izvr{avanje nare|enih mjera. Izuzetno, or - gan, koji je nadle`an za odlu~ivanje o `albi, mo`e dozvoliti da se izvr{enje odre|enih mjera odgodi, ako se utvrdi da bi izvo|enjem odre|ene mjere nastala nepopravljiva {teta, koju druga~ije nije mogu}e otkloniti, a tim odga|anjem zdravlje ljudi i `ivotinja nije ugro`eno. 3. Ako se radi o hitnim mjerama u javnom interesu, da bi se otklonila neposredna opasnost po zdravlje ljudi i `ivotinja, koje nije mogu}e odga|ati, veterinarski inspektor ima pravo, bez prisustva pravnog lica ili pojedinca ~ije je poslovanje, odnosno ~ije su prostorije, objekti i oprema predmet inspekcijske kontrole, odnosno njegovog odgovornog lica, obaviti pregled i donijeti naredbu po hitnom postupku. 4. U izuzetno hitnim slu~ajevima, da bi se osigurali od opasnosti ili da bi se otklonila opasnost po zdravlje ljudi i `ivotinja, veterinarski inspektor mo`e donijeti i usmenu naredbu, a najkasnije u roku od tri dana pismenu naredbu. XIII - ZADACI POLICIJE, CARINSKE SLU@BE I CIVILNE ZA[TITE ^lan 90. Policijska kontrola 1. Ako policija u obavljanju svojih zadataka ustanovi da imaoci `ivotinja nemaju veterinarski certifikat za `ivotinje, iz ~lana 16., koje vode, ja{u ili {alju `eljeznicom, brodom, avionom ili putnim prijevoznim sredstvima, o tome bez odga|anja obavje{tavaju nadle`nog slu`benog veterinara i nude potrebnu pomo}, u skladu s propisima. 2. Ako policija u obavljanju svojih zadataka ustanovi da `ivotinje nemaju veterinarski certifikat ili veterinarsku uputu ili da `ivotinje dolaze sa zara`enog podru~ja, takve `ivotinje mora zadr`ati do dolaska slu`benog veterinara, ali najvi{e do dva sata. Policija }e ponuditi odgovaraju}u pomo}, u skladu s propisima. 3. Ako policija u obavljanju svojih zadataka ustanovi da se ne izvode mjere u pogledu o~uvanja okoline, iz ovog zakona, mora o tome obavijestiti najbli`eg veterinarskog inspektora. ^lan 91. Pomo} policije i civilne za{tite 1. Na zahtjev veterinarskog inspektora, policija poma`e u ograni~avanju trgovine `ivotinjama, zabrani kretanja `ivotinja ili lica na zara`enom podru~ju, kao i u izvo|enju drugih mjera, propisanih ovim zakonom. 2. U slu~aju ve}ih epizootija, prema odluci nadle`ne vlade, policija i civilna za{tita moraju pomo}i u spre~avanju {irenja i u suzbijanju zaraznih bolesti. 3. Ako veterinarska organizacija ili slu`beni veterinar u obavljanju svojih zadataka i u izvo|enju mjera, nai|e na fizi~ki otpor ili na ometanje u obavljanju svojih zadataka ili ako takav otpor i ometanje s razlogom o~ekuje, mo`e zahtijevati pomo} policije. Petak, 22. novembra 2002. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 34 - Strana 1289 ^lan 92. Spre~avanje nedozvoljenog prelaska 1. Policija i organi carinske slu`be, u skladu sa svojim nadle`nostima, spre~avaju nedozvoljen prijelaz, odnosno prijevoz po{iljaka, van odre|enih grani~nih prijelaza. 2. Po{iljke, koje su uvezene na podru~je Bosne i Hercegovine van odre|enog grani~nog prijelaza, organi iz stava 1. zadr`avaju i o tome obavje{tavaju veterinarskog inspektora ili upu}uju na nadle`ni grani~ni prijelaz, ako je prijevoznik zbog neznanja ili iz drugog opravdanog razloga do{ao na pogre{an grani~ni prijelaz. 3. S po{iljkama iz stava 2. postupa se prema me|unarodnom ugovoru, ako je u njemu odre|en na~in postupanja s njima, odnosno prema uputstvu Ureda, nadle`nih organa entiteta i Br~ko Distrikta. XIV - KAZNENE MJERE ^lan 93. Prekr{aji pravnih lica i samostalnih preduzetnika 1. Nov~anom kaznom u iznosu od 4.350 KM do 87.000 KM ka`njava se za prekr{aj pravno lice: 1) ako ne obavijesti veterinarske organizacije, odnosno slu`benog veterinara (~lan 4. stav 5.); 2) ako ne vodi propisane evidencije (~lan 4. stav 6.); 3) ako nema osnovno znanje iz ~lana 7. stav 1.; 4) ako postupa u suprotnosti sa ~lanom 10.; 5) ako postupa u suprotnosti sa ~lanom 11.; 6) ako postupa u suprotnosti sa ~lanom 12. st. 1. i 2.; 7) ako veterinar postupa u suprotnosti sa ~lanom 13. stav 1.; 8) ako veterinar pravnog lica ili organizacija, koja obavlja dijagnosti~ka ispitivanja, postupa u suprotnosti sa ~lanom 13. stav 2.; 9) ako organizacija, koja obavlja javni prijevoz, odnosno osigurava dostavu, postupa u suprotnosti sa ~lanom 13. stav 3.; 10) ako ne uzima u obzir mjere odre|ene u ~lanu 15.; 11) ako proizvodi u trgovini nisu propisano ozna~eni ili ako ih u trgovini ne prati propisani veterinarski certifikat (~lan 17. st. 1. i 2.); 12) ako klaonica ne osigura klanje iz ~lana 18. stav 4.; 13) ako prehrambeni proizvodi u trgovini nisu na propisan na~in ozna~eni, odnosno certificirani (~lan 19. stav 1.); 14) ako postupa u suprotnosti sa ~lanom 20.; 15) ako postupa u suprotnosti s ograni~enjem ili zabranom trgovine iz ~lana 21.; 16) ako imalac ili prijevoznik ne osigura propisane uslove, odnosno ne postupa u skladu sa ~lanom 23. st. 1., 2., 4. i 7. 17) ako postupa u suprotnosti sa ~lanom 23. stav 3.; 18) ako veterinarsko-higijenska slu`ba ili organizacija ne postupa u skladu sa ~lanom 23. stav 6.; 19) ako postupa u suprotnosti sa ~lanom 24.; 20) ako ne obavi propisane veterinarske preglede, u skladu sa ~lanom 25.; 21) ako postupa u suprotnosti sa ~lanom 27.; 22) ako postupa u suprotnosti sa ~lanom 28.; 23) ako postupa u suprotnosti sa ~lanom 32. st. 2. i 3.; 24) ako postupa u suprotnosti sa ~lanom 33. stav 1.; 25) ako ne izvede, odnosno ne uzme u obzir neku od nare|enih mjera iz ~lana 33. st. 2. i 3.; 26) ako postupa u suprotnosti sa ~lanom 34. st. 1. i 3.; 27) ako plasira na tr`i{te ili trguje zdravstveno neispravnom sto~nom hranom (~lan 34. stav 2.); 28) ako postupa u suprotnosti sa ~lanom 37. stav 2.; 29) ako postupa u suprotnosti sa ~lanom 38. st. 1. i 2. 30) ako ne ispunjava propisane uslove, odnosno nema koncesiju za obavljanje osjemenjivanja (~lan 39. stav 1.); 31) ako postupa u suprotnosti sa ~lanom 40.; 32) ako postupa u suprotnosti sa ~lanom 41.; 33) ako postupa u suprotnosti sa ~lanom 42.; 34) ako postupa u suprotnosti sa ~lanom 43. stav 1.; 35) ako ne prijavi uginu}e na propisan na~in (~lan 43. stav 2.); 36) ako postupa u suprotnosti sa ~lanom 43. st. 3., 4., 5., 6. i 7; 37) ako postupa u suprotnosti sa ~lanom 44.; 38) ako postupa u suprotnosti sa ~lanom 53. stav 3.; 39) ako postupa u suprotnosti sa ~lanom 56. st. 1., 5. i 6.; 40) ako NVI postupa u suprotnosti sa ~lanom 57., stav 4.; 41) ako NVI ne osigura implementaciju zadataka iz ~lana 57., stav 2.; 42) ako veterinarska komora ne obavlja zadatke javnog ovla{tenja (~lan 58. stav 4.); 43) ako veterinarska komora ne postupa u skladu sa ~lanom 58. stav 5.; 44) ako veterinarska komora ne izda odluku iz ~lana 63. st. 1. i 2. u roku, koji odre|uju propisi o op}em upravnom postupku; 45) ako veterinarska organizacija obavlja veterinarsku djelatnost u suprotnosti sa ~l. 62. i 63.; 46) ako ne vodi propisane evidencije, registre i baze podataka (~lan 73. stav 1.); 47) ako ne izvodi propisane mjere veterinarskog inspektora (~lan 86. i 88.). 2. Nov~anom kaznom od 1.740 KM do 43.000 KM, za prekr{aj iz stava 1.ovog ~lana, kaznit }e se odgovorno lice pravnog lica. 3. Nov~anom kaznom od 430 KM do 4.350 KM za prekr{aj kaznit }e se fizi~ko lice ako radi nelegalno i neovla{teno, odnosno bez dozvole za rad, kao i ako napravi prekr{aj iz stava 1. u vezi sa samostalnim obavljanjem djelatnosti. 4. Postupak za utvr|ivanje prekr{aja i izricanja nov~anih kazni propisanih ovim zakonom pokre}e nadle`ni veterinarski inspektor kod nadle`nog suda prema teritorijalnoj pripadnosti. ^lan 94. Mandatne kazne pravnim licima 1. Nov~anom kaznom od 2.600 KM, koja se napla}uje odmah na licu mjesta, za prekr{aj }e se kazniti pravno lice: a) ako nije omogu}ilo izvo|enje zadataka predvi|enih ~lanom 4. stav 4.; b) ako se pona{a u suprotnosti sa ~lanom 8. st. 4. i 5.; c) ako se pona{a u suprotnosti sa ~lanom 9.; d) ako vlasnik ne osigura propisano obilje`avanje `ivotinja (~lan 16. stav 1.); e) ako vlasnik `ivotinje ne osigura propisani veterinarski certifikat (~lan 16. stav 2.); f) ako ne omogu}i obavljanje zadataka iz ~lana 4. stav 4.; g) ako nema propisane saglasnosti iz ~lana 22.; h) ako sto~na hrana nema propisanu veterinarsku potvrdu ili dokumenta (~lan 35. stav 2.); i) ako ne omogu}i neometano obavljanje inspekcijske kontrole (~lan 85. stav 2.). Broj 34 - Strana 1290 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Petak, 22. novembra 2002. 2. Nov~anom kaznom od 870 KM, koja se napla}uje odmah na licu mjesta, za prekr{aj iz stava 1. kaznit }e se i odgovorno lice pravnog lica. 3. Nov~anom kaznom od 1.740 KM, koja se napla}uje odmah na licu mjesta, za prekr{aj iz stava 1. kaznit }e se fizi~ko lice koje u~ini prekr{aj u vezi sa samostalnim obavljanjem djelatnosti. 4. Mandatne kazne utvr|ene ovim zakonom izri~u i napla}uju nadle`ni veterinarski inspektori zavisno od vrste u~injenog prekr{aja. ^lan 95. Prekr{aji fizi~kog lica Nov~anom kaznom od 430 KM do 870 KM kaznit }e se fizi~ko lice koje u~ini prekr{aj iz ~lana 93. stav 1. ovog zakona, osim ~lana 93. stav 1. alineja 3. ^lan 96. Mandatne kazne fizi~kim licima Nov~anom kaznom od 260 KM, koja se napla}uje odmah na licu mjesta, kaznit }e se fizi~ko lice koje u~ini prekr{aj iz ~lana 94. stav 1. ^lan 97. Za{titne mjere 1. Za prekr{aj iz ~lana 93. stav 1. al. 14. i 15. izri~e se osim kazne i za{titna mjera oduzimanja predmeta kojima je prekr{aj u~injen. 2. Za prekr{aj iz ~lana 93. stav 1. alineja 21. izri~e se osim kazne i za{titna mjera zabrane obavljanja djelatnosti. 3. Za{titne mjere utvr|ene ovim ~lanom izri~u nadle`ni sudovi. XV - PRIJELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lan 98. Rok za dono{enje podzakonskih propisa i propisi koji ostaju na snazi 1. U roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, nadle`ni organi donijet }e podzakonske propise u skladu s ovim zakonom. 2. Do stupanja na snagu ovog zakona i podzakonskih propisa iz prethodnog stava 1. primjenjivat }e se va`e}i podzakonski propisi doneseni na osnovu Zakona o zdravstvenoj za{titi `ivotinja i veterinarskoj djelatnosti ("Slu`beni glasnik Republike Srpske", br. 11/95, 10/97 i 52/01) i Zakona o veterinarstvu ("Slu`beni list Federacije BiH", broj 46/00) i drugi propisi, koji se primjenjuju na osnovu va`e}ih propisa, ukoliko nisu u suprotnosti s ovim zakonom. ^lan 99. Harmonizacija postoje}ih zakona i podzakonskih akata U roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, entiteti su du`ni uskladiti s odredbama ovog zakona Zakon o zdravstvenoj za{titi `ivotinja i veterinarskoj djelatnosti ("Slu`beni glasnik Republike Srpske", br. 11/95, 10/97 i 52/01) i Zakon o veterinarstvu ("Slu`bene novine Federacije BiH", broj 46/00). ^lan 100. Prijelazni pe riod 1. U roku koji ne mo`e biti du`i od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, nacionalni veterinarski instituti }e, u okviru svojih nadle`nosti, obavljati djelatnost u skladu s ovim zakonom. 2. U roku od {est mjeseci nakon stupanja na snagu ovog zakona, moraju se osnovati ili prilagoditi veterinarske komore entiteta u skladu sa ovim zakonom. Zaposleni se raspore|uju na radna mjesta u veterinarskoj komori, u skladu s ispunjavanjem propisanih uslova. 3. Ako se veterinarske komore ne osnuju ili transformiraju u roku iz stava 2., potreban postupak za osnivanje veterinarske komore, prema ovom zakonu, provest }e nadle`ni or gan entiteta i Br~ko Distrikta. 4. Do izdavanja veterinarskih licenci iz ~lana 58. ovog zakona, doktori veterinarske med i cine, odnosno diplomirani veterinari mogu s polo`enim stru~nim ispitom obavljati veterinarske djelatnosti i upravne zadatke, u skladu s dosada{njim ovla{tenjima. 5. Koncesijski ugovori, sklopljeni do stupanja na snagu ovog zakona, ostaju na snazi i uskla|uju se s odredbama ovog zakona, najkasnije u roku od jedne godine nakon stupanja na snagu ovog zakona. 6. Doktori veterinarske med i cine, odnosno diplomirani veterinari imaju pravo dobiti veterinarsku licencu prema ovom zakonu, u roku od devet mjeseci nakon stupanja na snagu ovog zakona. 7. Doktori veterinarske med i cine, koji su polo`ili stru~ni ispit prema propisima va`e}im do stupanja na snagu ovog zakona, nisu obavezni polagati stru~ni ispit. ^lan 101. Promjena organiziranosti i trans fer opreme i ljudi U aktu o osnivanju NVI, prema ~lanu 57., ure|uju se i odnosi izme|u nacionalnih veterinarskih instituta, Ureda i nadle`nih organa entiteta i Br~ko Distrikta. ^lan 102. Prestanak primjene va`e}ih zakona Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje va`iti Zakon o za{titi `ivotinja od zaraznih bolesti koje ugro`avaju cijelu zemlju ("Slu`beni list RBIH", br. 2/92 i 13/94) i Zakon o zdravstvenoj za{titi `ivotinja ("Slu`beni list SRBIH", broj 14/78) . ^lan 103. Stupanje na snagu Ovaj zakon stu pa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH", a objavit }e se i u slu`benim glasilima entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine. PS BiH broj 88/'02 4. oktobra 2002. godine Sarajevo Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH Mariofil Ljubi}, s. r. Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH dr. Nikola [piri}, s. r. Petak, 22. novembra 2002. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 34 - Strana 1291 PRILOG 1. Lista A - List A Dis eases Oznaka Naziv bolesti Naziv bolesti - engleski A010* Slinavka i {ap Foot and mouth dis ease A020* Vezikularni stomatitis Ve sic u lar stomatitis A030* Vezikularna bolest svinja Swine ve sic u lar dis ease A040* Gove|a kuga Rin der pest A050* Kuga malih pre`ivara Peste des pe tits ru mi nants A060* Zarazna pleuropneumonija Con ta gious bo vine pleuropneumonia A070* Bolest kvrgave ko`e Lumpy skin dis ease A080* Groznica riftske doline Rift Val ley fe ver A090* Bolest plavog jezika Bluetongue A100* Ov~ije boginje i kozje boginje Sheep pox and goat pox A110* Konjska kuga Af ri can horse sick ness A120* Afri~ka svinjska kuga Af ri can swine fe ver A130* Klasi~na svinjska kuga Clas si cal swine fe ver A150* Kuga `ivine Highly patho genic avian in flu - enza A160* Njukastl bolest New cas tle dis ease Lista B - List B Dis eases Zarazne bolesti raznih vrsta `ivotinja - Mul ti ple spe cies dis eases B051* Bedrenica (antraks) An thrax B052 Bolest Aujeszkog Aujeszky's dis ease B053 Ehinokokoza (hidatidoza) Echinococcosis/hydatidosis B055 Vodenasto srce Heartwater B056 Leptospiroza Leptospirosis B057 Q-groznica Q Fe ver B058* Bjesnilo Ra bies B059 Paratuberkuloza Paratuberculosis B060 Skrivorm novi New World screwworm (Cochliomyia hominivorax) B061 Skrivorm stari Old World screwworm (Chrysomya bezziana) Zarazne bolesti goveda - Cat tle dis eases B101 Anaplazmoza Bo vine anaplasmosis B102 Babezioza Bo vine babesiosis B103* Bruceloza goveda Bo vine brucellosis B104 Gove|a genitalna kampilobakterioza Bo vine gen i tal campylobacteriosis B105* Gove|a tuberkuloza Bo vine tu ber cu lo sis B106 Cisticerkoza Bo vine cysticercosis B107 Dermatofiloza Dermatophilosis B108* Enzootska gove|a leukoza Enzootic bo vine leucosis B109 Hemoragijska septikemija goveda Haem or rhagic sep ti cae mia B110 Zarazni gove|i rinotraheitis / zarazni pustularni vulvovaginitis In fec tious bo vine rhinotracheitis / in fec tious pustular vulvovaginitis B111 Tajlerioza Theileriosis B112 Trihomonijaza Trichomonosis B113 Tripanozoza Trypanosomosis (tsetse-borne) B114 Maligna kataralna groznica Ma lig nant ca tarrhal fe ver B115* Gove|a spongiformna encefalopatia Bo vine spongiform encephalopathy Zarazne bolesti ovaca i koza - Sheep and goat dis eases B151* Brucella ovis infekcija Ovine epididymitis (Brucella ovis) B152* Bruceloza ovaca i koza - melitokokoza Caprine and ovine brucellosis (ex - clud ing B. ovis) B153 Artritis i encefalitis koza Caprine ar thri tis/en ceph a li tis B154 Zarazna agalakcija Con ta gious agalactia B155 Zarazna pleuropneumonija koza Con ta gious caprine pleuropneumonia B156 Enzootski poba~aj ovaca Enzootic abor tion of ewes (ovine chlamydiosis) B157 Plu}na adenomatoza ovaca Ovine pul mo nary adenomatosis B158 Najrobi bolest ovaca Nai robi sheep dis ease B159 Salmoneloza Salmonellosis (S. abortusovis) B160 Skrepi Scra pie B161 Maedi-visna Maedi-visna Zarazne bolesti kopitara - Equine dis eases B201 Kontagiozni metritis konja Con ta gious equine metritis B202 Durina Dourine B203 Epizootski limfangitis (afri~ka sakagija) Epizootic lymphangitis B204 Konjski encefalomijelitis Equine encephalomyelitis(East ern and West ern) B205* Infektivna anemija kopitara Equine in fec tious anae mia B206 Influenca konja (vi rus tip A) Equine in flu enza B207 Piroplazmoza konja Equine piroplasmosis B208 Virusni rinopneumonitis konja Equine rhinopneumonitis B209 Sakagija Glan ders B210 Boginje konja Horse pox B211 Zarazni arteritis konja Equine vi ral arteritis B212 Japanski encefalitis Jap a nese en ceph a li tis B213 [uga konja Horse mange B215 Sura Surra (Trypanosoma evansi) B216 Venecuelski encefalitis konja Ven e zue lan equine encephalomyelitis Zarazne bolesti svinja - Swine dis eases B251 Atrofi~ni rinitis svinja Atro phic rhi ni tis of swine B252 Cisticekoza svinja Por cine cysticercosis B253* Bruceloza svinja Por cine brucellosis B254 Transmisivni gastroenteritis svinja Trans mis si ble gastroenteritis B255* Trihineloza Trichinellosis B256 Zarazna uzetost svinja Enterovirus encephalomyelitis B257 Reproduktivni i respiratorni sindrom u svinja Por cine re pro duc tive and re spi ra - tory syn drome Zarazne bolesti `ivine - Avian dis eases B301 Zarazni bronhitis koko{i Avian in fec tious bron chi tis Broj 34 - Strana 1292 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Petak, 22. novembra 2002. * Zarazne bolesti od posebnog interesa (naro~ito opasne zarazne bolesti) za Bosnu i Hercegovinu B302 Zarazni laringotraheitis `ivine Avian in fec tious laryngotracheitis B303 Tuberkuloza `ivine Avian tu ber cu lo sis B304 Virusni hep a ti tis pa ta ka Duck vi rus hep a ti tis B305 Virusni en ter i tis pa ta ka (pa~ja kuga) Duck vi rus en ter i tis B306 Kolera `ivine Fowl chol era B307 Boginje `ivine Fowl pox B308 Koko{ji tifus i pulorozis Fowl ty phoid B309 Zarazna bolest burze (gumborska bolest) In fec tious bursal dis ease (Gumboro dis ease) B310 Marekova bolest Marek's dis ease B311 Mikoplazmoza Avian mycoplasmosis (M. gallisepticum) B312 Psitakoza Avian chlamydiosis B313 Salmoneloza `ivine Pullorum dis ease Zarazne bolesti kuni}a i ze~eva - Lagomorph dis eases B351 Miksomatoza Myx o ma to sis B352 Tularemija Tu la re mia B353 Virusna hemoragijska bolest kuni}a Rab bit haem or rhagic dis ease Bolesti riba - Fish dis eases B401 Virusna hemoragijska septikemija pastrmki Vi ral haem or rhagic sep ti cae mia B404 Proljetna viremija {arana Spring viraemia of carp B405 Zarazna hematopoetska nekroza In fec tious haematopoietic ne cro sis B413 Epizootska hematopetska nekroza Epizootic haematopoietic ne cro sis B415 Bolest uzrokovana virusom masou Oncorhynchus masou vi rus dis ease Bolesti {koljki i rakova - Mol lusc dis eases and Crus ta cean B431 Bonamioza dis eases Bonamiosis B432 Haplosporidioza Haplosporidiosis (H. nelsoni or H. costale) B433 Perkinsoza Perkinsosis B434 Marteilioza Marteiliosis B436 Mikrocitoza Mikrocytosis (Mikrocytos mackini) B445 Taura sindrom Taura syn drome B446 Bolest - vajt spot White spot dis ease B447 Bolest `ute glave Yellowhead dis ease Zarazne bolesti p~ela - Bee dis eases B451 Akarioza p~ela Acariosis of bees B452 P~elinja kuga (ameri~ka trule` p~elinjeg legla) Amer i can foulbrood B453 Evropska trule` p~elinjeg legla Eu ro pean foulbrood B454 Nozemoza Nosemosis of bees B455 Varooza Varroosis Ostale bolesti liste B - Other List B dis eases B501 Laj{manioza Leishmaniosis Ostale bolesti (Lista C) - Other dis eases (List C) C611 Listerioza Listeriosis C612 Toksoplazmoza Toxoplasmosis C613 Melioidoza Melioidosis C614 Blekleg Black leg C615 Botulizam Bot u lism C616 Ostale klostridijalne infekcije Other clostridial in fec tions C617 Ostale pastereloze Other pasteurelloses C618 Aktinomikoza Actinomycosis C619 Crijevna infekcija salmonelama In tes ti nal Sal mo nella In fec tions C620 Kokcidioza Coccidiosis C621 Distomatoza Distomatosis (liver fluke) C622 Filarioza Filariosis C652 Gove|a virusna dijareja Mucosal dis ease/Bo vine vi rus di ar - rhoea C653 Vibrionik dizenterija Vib ri onic dys en tery C654 War ble infestacija War ble in fes ta tion C701 Kontagiozni pustularni der - ma ti tis Con ta gious pustular der ma ti tis C702 Fut-rot Foot-rot C703 Kontagiozna oftalmija Con ta gious oph thal mia C704 Enterotoksemija En tero tox aem ia C705 Limfadenitis Ca se ous lymphadenitis C706 [uga ovaca Sheep mange C751 Egzantema koitale konja Equine coital exanthema C752 Ulcerativni limfangitis Ul cer ative lymphangitis C753 Stran gles Stran gles C754 Salmoneloza konja Salmonellosis (S.abortus equi) C801 Erizipelas svinja Swine ery sip e las C851 Infektivna korica In fec tious co ryza C853 Encefalomielitis `ivine Avian encephalomyelitis C854 Spirohetoza `ivine Avian spirochaetosis C855 Salmoneloza `ivine Avian salmonellosis (ex clud ing fowl ty phoid and pullorum dis - ease) C856 Leukoza `ivine Avian leucosis Petak, 22. novembra 2002. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 34 - Strana 1293 | ||
Zakon o upravnim sporovima BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 19/02 | 25.07.2002 | SG BiH 74/10, SG BiH 83/08, SG BiH 88/07 | upravni spor,spor,bih,zakon | ZAKONO UPRAVNIM SPOROVIMA BOSNE I HERCEGOVINEI - OSNOVNE ODREDBE^lan 1. Radi ostvarivanja sudske za{tite prava gra|ana, preduze}a,dru{tava, ustanova i drugih pravnih lica u Bosni i Hercegovini,ovim zakonom utvr|uju se pravila upravnog spora u kojem seodlu~uje o zakonitosti pojedina~nih i op}ih kona~nih upravnihakata donesenih na osnovu zakona pri vr{enju javnih funkcijainstitucija Bosne i Hercegovine kojim se rje{ava o pravima iobavezama gra|ana i pravnih lica.^lan 2.Pravo pokretanja upravnog spora ima:1)gra|anin ili pravno lice ako je kona~nim upravnimaktom povrije|eno neko njegovo pravo ili neposrednili~ni interes zasnovan na zakonu;2)ako je kona~nim upravnim aktom povrije|en zakon na{tetu Bosne i Hercegovine ili je povrije|en zakon u koristpravnog lica ili gra|anina, upravni spor mo`e pokrenutiPravobranilac Bosne i Hercegovine;3)dr`avni slu`benici ako je kona~nim upravnim aktompovrije|eno njihovo pravo iz radnog odnosa;4)grupe koje zastupaju kolektivne interese (udru`enja ifondacije, korporacije, sindikati) ako su kona~nimupravnim aktom povrije|ena njihova prava ili kolektivniinteresi koje zastupaju;5)or gan uprave, slu`ba za upravu, poslovna jedinicapreduze}a (dru{tva), naselje ili grupa lica i sl., iakonemaju svojstvo pravnog lica, mogu pokrenuti upravnispor, ako mogu biti nosioci prava i obaveza o kojima serje{avalo u upravnom postupku;6)u slu~aju iz ta~ke 2. ovog stava svi organi uprave, slu`beza upravu i pravna lica du`ni su o takvim aktima, kad zanjih saznaju, obavijestiti nadle`nog pravobranioca ilidrugi zakonom ovla{teni or gan.Upravni spor mo`e pokrenuti i om buds men za Bosnu iHercegovinu, a i intervenirati u postupku koji je u toku kad uvr{enju poslova iz svoje nadle`nosti na|e da je kona~nimupravnim aktom povrije|eno ljudsko dostojanstvo, prava islobode gra|ana zagarantovani Ustavom Bosne i Hercegovine iinstrumentima navedenim u Aneksu I. Ustava Bosne iHercegovine.^lan 3.Presude suda Bosne i Hercegovine, donesene u upravnimsporovima, su kona~ne i obavezuju}e u skladu s odredbama ovog zakona.^lan 4.Institucije Bosne i Hercegovine, u smislu ovog zakona, su:ministarstva Bosne i Hercegovine i njihova tijela, javneagencije, javne korporacije, institucije Br~ko Distrikta Bosne iHercegovine i druge organizacije utvr|ene zakonom dr`aveBosne i Hercegovine koje vr{e javna ovla{tenja, koja su UstavomBosne i Hercegovine odre|ena u nadle`nost Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: nadle`na institucija).II - NADLE@NOST^lan 5.Upravne sporove rje{ava Upravno odjeljenje Suda Bosne iHercegovine (u daljem tekstu: Sud).^lan 6.Sud odlu~uje po tu`bama protiv kona~nih upravnih akatainstitucija Bosne i Hercegovine iz ~lana 4. ovog zakona.^lan 7.U upravnim sporovima Sud odlu~uje u vije}u sastavljenomod trojice sudija, ako ovim zakonom nije druga~ije odre|eno.III - UPRAVNI SPOR^lan 8. Upravni spor mo`e se voditi samo protiv kona~nog upravnog akta.Kona~ni upravni akt, u smislu ovog zakona, jeste akt kojimnadle`na institucija iz ~lana 4. ovog zakona, rje{ava o izvjesnompravu ili obavezi gra|anina ili pravnog lica u nekoj upravnojstvari (u daljem tekstu: kona~ni upravni akt).^lan 9.Upravni spor mo`e se pokrenuti samo protiv kona~nihupravnih akata koje su donijele institucije iz ~lana 4. ovogzakona. Upravni spor mo`e se pokrenuti i kada se radi o upravnoj{utnji institucije iz ~lana 4. ovog zakona (administrativna {utnja), pod uslovima predvi|enim ~lanom 21. ovog zakona.^lan 10.Upravni spor ne mo`e se voditi:1)protiv kona~nih upravnih akata donesenih u stvarima ukojima je sudska za{tita osigurana van upravnog spora;2)protiv kona~nih upravnih akata donesenih u stvarima okojima se po izri~itoj odredbi zakona ne mo`e voditiupravni spor;3)u stvarima o kojima neposredno na osnovu ustavnihovla{tenja odlu~uju Parlamentarna skup{tina Bosne iHercegovine ili Predsjedni{tvo Bosne i Hercegovine.U stvarima iz ta~ke 2. stava 1. ovog ~lana, mo`e se voditiupravni spor kad je nadle`na institucija pri dono{enju kona~nogupravnog akta prekora~ila granice svoje nadle`nosti.^lan 11.Kona~ni upravni akt mo`e se pobijati:1)ako u aktu nije primijenjen ili je nepravilno primijenjenzakon Bosne i Hercegovine, odnosno propis zasnovan na zakonu ili op}i akt, pri vr{enju du`nosti nadle`nihinstitucija;2)ako je akt donijela nenadle`na institucija Bosne iHercegovine;Broj 19 - Strana 468S L U @ B E N I G L A S N I K B i H^etvrtak, 25. jula 2002. 3)ako u upravnom postupku koji je prethodio dono{enjuakata nije postupljeno po pravilima postupka, a naro~itoako ~injeni~no stanje nije potpuno i pravilno utvr|eno, ili ako je iz utvr|enih ~injenica izveden nepravilanzaklju~ak u pogledu ~injeni~nog stanja;4)ako je nadle`na institucija, rje{avaju}i po slobodnojocjeni, prekora~ila granice ovla{tenja koja su joj datapravnim propisima i suprotno cilju u kojem joj jeovla{tenje dato.^lan 12.Tu`ba za pokretanje upravnog spora ne odga|a izvr{enjepobijanog kona~nog upravnog akta, ako Sud druga~ije ne odlu~i.U upravnom sporu mo`e se tra`iti:1)da se utvrdi da je pobijani kona~ni upravni akt usuprotnosti sa zakonom i da se poni{ti;2)da se, po potrebi, tu`iocu prizna pravni sta tus i pravo napovrat u pre|a{nje stanje prije izvr{enja pobijanogkona~nog upravnog akta;3)da se utvrdi odgovornost uprave, uklju~uju}i i obavezupla}anja naknade za nastalu {tetu;4)da se odredi ispunjavanje zakonskih obaveza, ako se radio ne~injenju od strane uprave ili javnih agencija.^lan 13.U upravnom sporu mo`e se tra`iti i povrat oduzetih stvari,kao i naknada {tete koja je tu`iocu nanesena izvr{enjemkona~nog upravnog akta koji se pobija.^lan 14.Tu`ilac u upravnom sporu mo`e biti gra|anin, pravno lice idruga lica iz ~lana 2. ovog zakona pod uslovima utvr|enim u tojodredbi.^lan 15.Kada je gra|aninu koji je u~lanjen u neku dru{tvenuorganizaciju ili udru`enje gra|ana, koje, prema svojim pravilima(statut), ima zadatak da {titi odre|ena prava i interese svojih~lanova, kona~nim upravnim aktom povrije|eno koje takvopravo ili interes, ta dru{tvena organizacija, odnosno udru`enjegra|ana mo`e, po pismenom pristanku svog ~lana, u njegovo imepodnijeti tu`bu i voditi upravni spor protiv takvog upravnog akta.Organizacija, odnosno udru`enje iz stava 1. ovog ~lana mo`eu svakom stadiju postupka, s pravima sporednog umje{a~a,stupiti u ve} pokrenuti spor na strani takvog gra|anina i u njegovu korist preduzimati sve radnje i upotrebljavati sva pravnasredstva, ukoliko to nije u suprotnosti s izjavama i postupcimasamog gra|anina.^lan 16.Tre}e lice kojem bi poni{tenje pobijanog kona~nog upravnog akta neposredno bilo na {tetu (zainteresirano lice) ima u sporupolo`aj stranke.^lan 17.Tu`ena strana u upravnom sporu je institucija Bosne iHercegovine iz ~lana 4. ovog zakona ~iji se kona~ni upravni aktpobija.^lan 18.Tu`ba, po pravilu, ne spre~ava izvr{enje kona~nog upravnogakta protiv koga je podnesena, ako zakonom nije druk~ijeodre|eno.Po zahtjevu tu`ioca, nadle`na institucija za provo|enjeizvr{enja pobijanog kona~nog upravnog akta, odgodit }eizvr{enje do kona~ne sudske odluke, ako bi izvr{enje nanijelotu`iocu {tetu koja bi se te{ko mogla popraviti, a odga|anje nijeprotivno javnom interesu niti bi se njime nanijela ve}anenadoknadiva {teta protivnoj stranci. Uz zahtjev za odga|anjemora se prilo`iti dokaz o podnesenoj tu`bi. Po svakom zahtjevunadle`na institucija mora donijeti rje{enje najkasnije u roku od tri dana od prijema zahtjeva za odgodu izvr{enja.Nadle`na institucija iz stava 2. ovog ~lana mo`e i iz drugihrazloga odgoditi izvr{enje pobijanog kona~nog upravnog akta do kona~ne sudske odluke, ako to javni interes dozvoljava.Pod uslovima iz st. 2. i 3. ovog ~lana o odga|anju izvr{enjakona~nog upravnog akta protiv kojeg je podnesena tu`ba mo`eodlu~iti i Sud kome je tu`ba podnesena, ako to pismeno zatra`itu`ilac.IV - POSTUPAK^lan 19.Upravni spor pokre}e se tu`bom.Tu`ba se podnosi u roku od dva mjeseca od dana kada jepodnosilac tu`be obavije{ten, odnosno kada je primio pobijanikona~ni upravni akt ili rje{enje, odnosno od dana objavljivanjapobijanog propisa. Rok iz stava 2. ovog ~lana va`i i za pravobranioca Bosne iHercegovine, odnosno ombudsmena Bosne i Hercegovine kadasu ovla{teni za podno{enje tu`be. ^lan 20.Tu`ba se predaje Sudu neposredno ili mu se {alje po{tompreporu~eno.Tu`ba se mo`e izjaviti i na zapisnik kod Suda ili ma kogdrugog suda u Bosni i Hercegovini. Dan predaje tu`be po{tipreporu~eno, odnosno dan izjavljivanja tu`be na zapisnik, smatra se kao dan predaje Sudu.Ako tu`ba nije predata Sudu nego drugom organu, a stigneSudu poslije isteka roka za podno{enje tu`be, smatrat }e se da jena vrijeme podnesena ako se njeno podno{enje toj institucijimo`e pripisati neznanju ili o~iglednoj oma{ci podnosioca tu`be.Za lica koja se nalaze u vojskama entiteta Bosne iHercegovine na obaveznoj vojnoj slu`bi, dan predaje tu`bevojnoj jedinici, odnosno vojnoj ustanovi ili {tabu, smatra se kaodan predaje Sudu.Odredba stava 4. ovog ~lana odnosi se i na ostala lica uvojskama entiteta Bosne i Hercegovine na slu`bi u vojnimjedinicama, odnosno vojnim ustanovama ili {tabovima, umjestima u kojima ne postoji redovna po{ta.Za lica li{ena slobode, dan predaje tu`be upravi ustanove ukojoj se ta osoba nalazi, smatra se kao dan predaje Sudu.^lan 21. Ako u upravnom postupku drugostepena institucija nije uroku od mjesec dana ili u posebnim propisom odre|enom kra}em roku donijela rje{enje po `albi stranke protiv prvostepenogrje{enja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana popismenom tra`enju, stranka mo`e pokrenuti upravni spor kao dajoj je `alba odbijena.Na na~in propisan u stavu 1. ovog ~lana mo`e postupitistranka i kad po njenom zahtjevu u upravnom postupkuprvostepena institucija nije donijela rje{enje protiv ~ijeg aktazakonom nije dozvoljena `alba.Ako u upravnom postupku prvostepena institucija protiv~ijeg akta je dozvoljena `alba nije u roku od 60 dana ili uposebnim propisom odre|enom kra}em roku donijela nikakvorje{enje po zahtjevu, stranka ima pravo da se obrati svojimzahtjevom drugostepenoj instituciji. Protiv rje{enjadrugostepene institucije stranka mo`e pokrenuti upravni spor, amo`e ga, pod uslovima iz stava 1. ovog ~lana, pokrenuti i akodrugostepena institucija ne donese rje{enje u propisanom roku.^lan 22.U tu`bi se mora navesti: ime, prezime i mjesto stanovanja,odnosno naziv i sjedi{te tu`ioca, broj i da tum kona~nog upravnog akta protiv koga je tu`ba podnesena, kratko obrazlo`enje zbog~ega se tu`i, kao i u kom pravcu i obimu se predla`e poni{tavanjekona~nog upravnog akta i potpis podnosioca. Uz tu`bu se morapodnijeti kona~ni upravni akt u orginalu ili prepisu, odnosnofotokopiji.^etvrtak, 25. jula 2002.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 19 - Strana 469 Ako se tu`bom tra`i povrat stvari ili naknada {tete, mora sestaviti i odre|en zahtjev u pogledu stvari ili visine pretrpljene{tete.Uz tu`bu se podnosi i po jedan prepis tu`be i priloga zatu`enu instituciju i za svako zainteresirano lice, ako takvih licaima.^lan 23.Tu`ilac mo`e odustati od tu`be sve do dono{enja sudskeodluke o ~emu Sudu podnosi pisani podnesak ili daje izjavu nazapisnik kod Suda, i u tom slu~aju Sud rje{enjem obustavljapostupak.^lan 24.Ako je tu`ba nepotpuna ili nerazumljiva, predsjedniksudskog vije}a pozvat }e tu`ioca, prema potrebi, i preko drugogsuda u Bosni i Hercegovini, da u ostavljenom roku ukloninedostatke tu`be. Pri tome }e ga pou~iti {ta i kako treba da u~ini iukazati mu na posljedice koje }e nastati ako ne postupi potra`enju suda.Ako tu`ilac u ostavljenom roku ne ukloni nedostatke tu`be, aoni su takvi da spre~avaju rad suda, sud }e rje{enjem odbacititu`bu kao neurednu, ako ne na|e da je osporeni kona~ni upravniakt po zakonu ni{tavan.^lan 25.Sud }e rje{enjem odbaciti tu`bu ako utvrdi:1)da je tu`ba podnesena neblagovremeno (~lan 19.) iliprijevremeno (~lan 21.), odnosno podnesena odneovla{tenog lica (~lan 2.);2)da akt koji se tu`bom osporava nije kona~ni upravni akt(~lan 8.);3)da je o~igledno da se upravnim aktom koji se tu`bomosporava ne dira u pravo tu`ioca ili u njegov neposrednili~ni interes zasnovan na zakonu (~lan 14.);4)da se protiv upravnog akta koji se tu`bom osporavamogla izjaviti `alba, pa ona nije uop}e ili nijeblagovremeno izjavljena (~lan 9.);5)da se radi o stvari o kojoj se po izri~itoj odredbi ovogzakona ne mo`e voditi upravni spor (~lan 10.);6)da ve} postoji pravomo}na sudska odluka donesena uupravnom sporu o istoj stvari.Zbog razloga iz stava 1. ovog ~lana Sud }e odbaciti tu`bu usvakom stadiju postupka.^lan 26.Ako Sud ne odbaci tu`bu na osnovu ~lana 24. stav 2. ili ~lana25. ovog zakona, a na|e da pobijani upravni akt sadr`i takve bitne nedostatke koji spre~avaju ocjenu zakonitosti akta, mo`e iz tograzloga presudom poni{titi pobijani kona~ni upravni akt i bezdostavljanja tu`be na odgovor.^lan 27.Ako nadle`na institucija za vrijeme sudskog postupka donese drugi kona~ni upravni akt kojim se mijenja ili stavlja van snage kona~ni upravni akt protiv koga je upravni spor pokrenut, kao iako u slu~aju iz ~lana 21. ovog zakona naknadno donese kona~niupravni akt, ta institucija je du`na, osim tu`ioca, istovremenopismeno izvijestiti i Sud pred kojim je spor pokrenut, s tim daSudu dostavi i novi kona~ni upravni akt. Sud }e u tom slu~ajupozvati tu`ioca da u roku od 15 dana pismeno izjavi da li jenaknadno donesenim kona~nim upravnim aktom zadovoljan iliostaje pri tu`bi i u kom obimu, odnosno da li tu`bu pro{iruje i nanovi upravni akt.Ako tu`ilac izjavi da je naknadno donesenim kona~nimupravnim aktom zadovoljan ili ako ne da izjavu u roku iz stava 1.ovog ~lana, Sud }e donijeti rje{enje o obustavljanju postupka.Ako tu`ilac izjavi da novim kona~nim upravnim aktom nijezadovoljan, Sud }e nastaviti postupak.^lan 28.Ako tu`bu ne odbaci po ~lanu 24. stavu 2. ili po ~lanu 25.ovog zakona, niti poni{ti upravni akt po ~lanu 26. ovog zakona,Sud }e po jedan prepis tu`be s prilozima dostaviti na odgovorinstituciji ~iji se upravni akt pobija (u daljem tekstu: tu`enastrana) i zainteresiranim licima, ako takvih lica ima.Odgovor na tu`bu daje se u roku koji Sud odredi u svakompojedinom slu~aju. Ovaj rok ne mo`e biti kra}i od 10 ni du`i od20 dana.U roku iz stava 2. ovog ~lana tu`ena strana du`na je poslatiSudu sve spise koji se odnose na predmet. Ako tu`ena strana iposlije drugog tra`enja Suda ne po{alje spise predmeta ili akoizjavi da ih ne mo`e poslati, Sud }e rije{iti stvar i bez spisa uskladu s odredbom ~lana 35. stav 4. ovog zakona.^lan 29.O upravnim sporovima Sud rje{ava na nejavnoj sjednici.Zbog slo`enosti sporne stvari, ili ako ina~e na|e da je topotrebno radi boljeg razja{njenja stanja stvari, Sud mo`e rije{itida se odr`i usmena rasprava (u daljem tekstu: rasprava).Iz razloga navedenih u stavu 2. ovog ~lana i stranka mo`epredlo`iti da se odr`i rasprava.^lan 30.Ako sudsko vije}e Suda odlu~i da se odr`i rasprava,predsjednik vije}a odredit }e dan rasprave i na nju pozvati stranke i zainteresirana lica, ako ih ima.Rasprava se mo`e odgoditi samo iz va`nih razloga, o ~emuodlu~uje sudsko vije}e.^lan 31.Raspravom rukovodi predsjednik vije}a.O raspravi se vodi zapisnik u koji se unose samo bitne~injenice i okolnosti, kao i dispozitiv odluke. Zapisnik potpisujupredsjednik vije}a i zapisni~ar.^lan 32.Izostanak stranke s rasprave ne zadr`ava rad Suda. Zbogizostanka stranaka s rasprave ne mo`e se uzeti da su strankeodustale od svojih zahtjeva, ve} }e se njihovi podnesci pro~itati.Ako na raspravu ne do|e ni tu`ilac ni tu`ena strana, arasprava se ne odgodi, Sud }e raspraviti spor i bez prisustvastranaka.^lan 33.Na raspravi prvo dobija rije~ ~lan sudskog vije}a koji jeizvjestilac.Izvjestilac izla`e stanje i su{tinu spora, ne daju}i svojemi{ljenje. Poslije toga daje se rije~ tu`iocu da obrazlo`i tu`bu, pazastupniku tu`ene strane i zainteresiranim licima da obrazla`esvoja gledi{ta.^lan 34.Sud rje{ava spor, po pravilu, na bazi ~injenica koje suutvr|ene u upravnom postupku.Ako Sud na|e da se spor ne mo`e raspraviti na osnovu~injenica utvr|enih u upravnom postupku zbog toga {to upogledu utvr|enih ~injenica postoji proturje~nost u spisima, {tosu one u bitnim ta~kama nepotpuno utvr|ene, {to je iz utvr|enih~injenica izveden nepravilan zaklju~ak u pogledu ~injeni~nogstanja, ili na|e da se u upravnom postupku nije vodilo ra~una opravilima postupka koja bi bila od uticaja na rje{avanje stvari,Sud }e pobijani kona~ni upravni akt i prvostepeni upravni aktponi{titi presudom i vratiti na ponovno rje{avanje. Prvostepeniupravni akt poni{tava se ako su propusti u utvr|ivanju~injeni~nog stanja i povreda pravila postupka u~injeni uprvostepenom postupku, a pobijani kona~ni upravni aktponi{tava se ako su ti propusti u~injeni u drugostepenomupravnom postupku. U ovim slu~ajevima nadle`na institucijadu`na je postupiti onako kako je u presudi odre|eno i donijetinovi kona~ni upravni akt.Broj 19 - Strana 470S L U @ B E N I G L A S N I K B i H^etvrtak, 25. jula 2002. Ako bi poni{tenje pobijanog upravnog akta po stavu 2. ovog~lana i ponovno vo|enje postupka kod nadle`ne institucijeizazvalo za tu`ioca {tetu koja bi se te{ko mogla popraviti, ili akoje na osnovu javnih isprava ili drugih dokaza u spisima predmetao~igledno da je ~injeni~no stanje druga~ije od onog utvr|enog uupravnom postupku, ili ako je u istom upravnom sporu ve}jednom poni{ten upravni akt, a posebno ako nadle`na institucijanije u potpunosti postupila po presudi, Sud je u ovim slu~ajevimaobavezan sam utvrditi ~injeni~no stanje i na osnovu takoutvr|enog ~injeni~nog stanja rije{iti upravnu stvar presudom,odnosno rje{enjem.U slu~aju iz stava 3. ovog ~lana Sud utvr|uje ~injeni~nostanje, po pravilu, na raspravi, ili preko jednog ~lana sudskogvije}a, ili preko drugog suda ili preko drugog organa. Na raspravu se poziva i stranka. Ako Sud ~injeni~no stanje utvr|uje prekodrugog suda ili preko drugog organa, taj sud, odnosno or ganobavezni su postupiti po zahtjevu suda u roku koji sud odredi.^lan 35.Zakonitost pobijanog kona~nog upravnog akta Sud ispituje ugranicama zahtjeva iz tu`be, ali pri tom nije vezan razlozimatu`be.Na ni{tavosnt kona~nog upravnog akta Sud pazi po slu`benoj du`nosti.Ako Sud utvrdi (ocijeni) da je pobijani kona~ni upravni aktni{tavan, poni{tit }e ga, a ako su razlozi ni{tavnosti sadr`ani i uprvostepenom upravnom aktu, poni{tit }e i taj akt.^lan 36.Sud donosi presudu, odnosno rje{enje ve}inom glasovasudskog vije}a.O vije}anju i glasanju vodi se poseban zapisnik, kojipotpisuju svi ~lanovi vije}a i zapisni~ari.Vije}anje i glasanje vr{i se bez prisustva stranaka.^lan 37.Sud rje{ava spor presudom.Presudom se tu`ba uva`ava ili odbija kao neosnovana. Akose tu`ba uva`ava, Sud poni{tava pobijani kona~ni upravni akt.Presudom se kona~ni upravni akt poni{tava i predmet vra}anadle`noj instituciji na ponovno rje{avanje u slu~ajevimautvr|enim u ~lanu 34. stav 2. ovog zakona i drugim slu~ajevimapredvi|enim ovim zakonom.Presudom se kona~ni upravni akt poni{tava i rje{ava upravnastvar u slu~ajevima utvr|enim u ~lanu 34. stav 3. ovog zakona idrugim slu~ajevima predvi|enim ovim zakonom. Takva presudau svemu zamjenjuje poni{teni kona~ni upravni akt.Presudom kojom se pobijani kona~ni upravni akt poni{tavaSud }e odlu~iti i o zahtjevu tu`ioca za povrat stvari, odnosno zanaknadu {tete, ako podaci postupka pru`aju za to pouzdan osnov.U protivnom, ako se radi o slo`enijem postupku (izvo|enjedokaza, vje{ta~enje dokumentacije itd.) , Sud }e odluku donijetipo odredbama Zakona o parni~nom postupku.Kad je tu`ba podnesena na osnovu ~lana 21. ovog zakona, aSud na|e da je opravdana, presudom }e uva`iti tu`bu, poni{titiosporeni upravni akt i odrediti u kom }e smislu nadle`nainstitucija donijeti rje{enje ili }e presudom sam rije{iti upravnustvar.U slu~ajevima u kojima se ne odlu~uje presudom, Sud donosi rje{enje.^lan 38.Ako je odr`ana rasprava, Sud }e odmah po zavr{enoj raspravi usmeno objaviti presudu, odnosno rje{enje, zajedno snajva`nijim razlozima za donesenu odluku.U slo`enim slu~ajevima Sud mo`e odustati od usmenogobjavljivanja presude, odnosno rje{enja, i najkasnije u roku odosam dana donijeti presudu, odnosno rje{enje.Ako Sud po zavr{enoj raspravi ne mo`e izre}i presudu,odnosno rje{enje zbog toga {to prethodno treba da utvrdi takvu~injenicu za ~ije raspravljanje nije potrebna nova rasprava, Sud}e presudu, odnosno rje{enje donijeti bez rasprave i to najkasnijeu roku od osam dana od dana kad tu ~injenicu utvrdi.^lan 39.Presuda, odnosno rje{enje sadr`i: ozna~enje Suda, broj i da -tum, uvod koji obuhvata ime i prezime predsjednika vije}a,~lanova vije}a i zapisni~ara, ozna~enje stranaka i njihovihzastupnika, kratko ozna~enje predmeta spora i dan kad jepresuda, odnosno rje{enje izre~eno i objavljeno, dispozitiv,obrazlo`enje i pouku o pravnom lijeku. Dispozitiv mora bitiodvojen od obrazlo`enja. U presudi se moraju cijeniti svi navoditu`be.Presuda je kona~na i mo`e se pobijati samo vanrednimpravnim lijekovima.Originalnu presudu, odnosno rje{enje potpisuju predsjednikvije}a i zapisni~ar.Presuda, odnosno rje{enje kojim se tu`ba ogla{avaneosnovanom ili se odbija ima pravno djelovanje samo zastranke u postupku.Presuda, odnosno rje{enje kojom se uva`ava tu`baprimjenjuje se za sva lica na koja uti~e kona~ni upravni akt koji jepobijan.Presuda, odnosno rje{enje se u ovjerenom prepisu dostavljasvim strankama i objavljuje u "Slu`benom glasniku BiH".V - VANREDNI PRAVNI LIJEKOVI^lan 40.Vanredni pravni lijekovi u upravnom postupku su: 1.Zahtjev za ponavljanje postupka;2.Zahtjev za za{titu zakonitosti;3.Zahtjev za preispitivanje sudske odluke.V.1. Zahtjev za ponavljanje postupka^lan 41.Postupak okon~an odlukom Vije}a Upravnog odjeljenjaSuda ponovit }e se na zahtjev stranke.O zahtjevu za ponavljanje postupka odlu~uje Vije}eUpravnog odjeljenja Suda (Vije}e) koje je donijelo presudu.^lan 42.Zahtjev za ponavljanje postupka mo`e se podnijeti:1)ako stranka sazna za nove ~injenice ili na|e ili steknemogu}nost da upotrijebi nove dokaze na osnovu kojih bispor bio povoljnije rije{en za nju da su te ~injenice,odnosno dokazi bili izneseni ili upotrijebljeni u ranijemsudskom postupku;2)ako je do odluke suda do{lo usljed krivi~nog djela suca ili radnika u sudu, ili je odluka isposlovana prevarnomradnjom zastupnika ili punomo}nika stranke, njegovogprotivnika ili protivnikovog zastupnika ili punomo}nika, a takva radnja predstavlja krivi~no djelo;3)ako je odluka zasnovana na presudi donesenoj ukrivi~noj ili gra|anskoj stvari, a ta presuda je kasnijeukinuta drugom pravomo}nom sudskom odlukom;4)ako je isprava na kojoj se zasniva sudska odluka la`na ilila`no preina~ena, ili ako je svjedok, vje{tak ili stranka,prilikom saslu{anja pred sudom, dao la`an iskaz, aodluka suda zasniva se na tom iskazu;5)ako stranka na|e ili stekne mogu}nost da upotrijebiraniju sudsku odluku donesenu u istom upravnom sporu;6)ako zainteresiranom licu nije bila data mogu}nost dau~estvuje u upravnom sporu.Zbog okolnosti iz ta~. 1. i 5. stav 1. ovog ~lana ponavljanje }ese dozvoliti samo ako stranka bez svoje krivice nije bila u stanju te okolnosti iznijeti u ranijem postupku.^lan 43.Ponavljanje postupka mo`e se tra`iti najkasnije u roku od 30dana od dana kad je stranka saznala za razlog ponavljanja. Ako je stranka saznala za razlog ponavljanja prije nego {to je postupakkod suda okon~an, ali taj razlog nije mogla upotrijebiti u tokupostupka, ponavljanje se mo`e tra`iti u roku od 30 dana od danaobavje{tenja o odluci Vije}a. ^etvrtak, 25. jula 2002.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 19 - Strana 471 Po proteku pet godina od pravosna`nosti odluke Vije}aponavljanje se ne mo`e tra`iti. Izuzetno, i poslije roka od petgodina ponavljanje postupka mo`e se tra`iti zbog zakonskihosnova navedenih u ~lanu 42. stav 1. ta~. 2, 3. i 4. ovog zakona.^lan 44.Ponavljanje postupka pokre}e se zahtjevom za ponavljanjepostupka.Zahtjev za ponavljanje postupka sadr`i ozna~enje sudskeodluke donesene u postupku ~ije se ponavljanje tra`i, zakonskiosnov ponavljanja (~lan 42.), odnosno okolnosti koje ~inevjerovatnim postojanje tog osnova, kao i razloge i obim u komese predla`e izmjena odluke donesene u postupku ~ije seponavljanje tra`i.^lan 45.Vije}e }e odbaciti zahtjev za ponavljanje postupka ako utvrdida ga je podnijela neovla{tena osoba ili da nije blagovremen ili da stranka nije u~inila bar vjerovatnim postojanje zakonskogosnova za ponavljanje.Ako Vije}e ne odbaci zahtjev po stavu 1. ovog ~lana dostavit}e ga protivnoj stranci i zainteresiranim licima i pozvati ih da uroku od 15 dana odgovore po zahtjevu.^lan 46.Po isteku roka za odgovor na zahtjev ( ~lan 45. stav 2.), Vije}e presudom rje{ava o zahtjevu za ponavljanje postupka.Ako se ponavljanje postupka dozvoli, stavit }e se van snageranija sudska odluka u cjelini ili djelimi~no.Ranije procesne radnje na koje ne uti~u razlozi ponavljanjapostupka ne}e se ponavljati.Presudom kojom se ponavljanje postupka dozvoljava rije{it}e se i o glavnoj stvari.^lan 47.Protiv odluke Vije}a donesene po zahtjevu za ponavljanjepostupka mogu se podnijeti pravni lijekovi koji su ovim zakonom dozvoljeni u glavnoj stvari.^lan 48.U postupku za ponavljanje postupka shodno }e seprimjenjivati odredbe ovog zakona o postupku po tu`bi, ukolikou ~l. 42. do 47. ovog zakona nije druga~ije odre|eno.V. 2. Zahtjev za preispitivanje sudske odluke^lan 49.Protiv kona~ne odluke Upravnog odjeljenja Suda i kona~neodluke najvi{eg suda Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovinedonesene u upravnom sporu mo`e se podnijeti zahtjev za preispitivanje sudske odluke (u daljem tekstu: zahtjev za preispitivanje).Zahtjev za preispitivanje mo`e se podnijeti zbog povredezakona Bosne i Hercegovine ili zbog povrede pravila postupkakoji je prethodio dono{enju pobijane odluke.^lan 50.Zahtjev za preispitivanje podnosi se na na~in odre|en u ~lanu 20. ovog zakona Sudu, protiv ~ije se odluke podnosi zahtjev. Zahtjev iz stava 1. ovog ~lana mo`e se podnijeti u roku od 30dana od dana dostavljanja stranci sudske odluke protiv koje sepodnosi zahtjev.O zahtjevu za preispitivanje iz stava 1. ovog ~lana odlu~uje Apelaciono odjeljenje u vije}u sastavljenom od pet sudija.^lan 51.Zahtjev za preispitivanje sadr`i ozna~enje sudske odluke ~ije se preispitivanje predla`e, kao i razloge i obim u kome sepredla`e preispitivanje te odluke.Ako je zahtjev iz stava 1. ovog ~lana nepotpun ilinerazumljiv, Apelaciono odjeljenje postupa shodno odredbama~lana 24. ovog zakona.^lan 52.Nedozvoljen ili neblagovremen zahtjev za preispitivanje ilizahtjev koji je podnijelo neovla{teno lice, Apelaciono odjeljenjeodbacit }e rje{enjem.Ako Apelaciono odjeljenje ne odbaci zahtjev iz stava 1. ovog ~lana, dostavit }e zahtjev protivnoj stranci koja mo`e, u roku kojiodredi Apelaciono odjeljenje, podnijeti odgovor na zahtjev.^lan 53.Apelaciono odjeljenje rje{ava o zahtjevu po pravilu, nanejavnoj sjednici, a pobijanu odluku ispituje samo u granicamazahtjeva.^lan 54.Apelaciono odjeljenje presudom odbija ili uva`ava zahtjevza preispitivanje sudske odluke.Presudom kojom zahtjev iz stava 1. ovog ~lana uva`ava, Apelaciono odjeljenje mo`e ukinuti ili preina~iti sudsku odlukuprotiv koje je podnesen zahtjev.Ako Apelaciono odjeljenje ukine sudsku odluku, predmet sevra}a sudu ~ija je odluka ukinuta. Taj sud du`an je izvesti sveprocesne radnje i raspraviti pitanja na koja mu je ukazalo Apelaciono odjeljenje te donijeti odgovaraju}u odluku.V. 3. Zahtjev za za{titu zakonitosti^lan 55.Protiv kona~ne odluke Upravnog odjeljenja Suda i protivkona~ne odluke najvi{eg suda Br~ko Distrikta Bosne iHercegovine donesene u upravnom sporu, pravobranilac Bosne i Hercegovine mo`e podnijeti zahtjev za za{titu zakonitosti.O zahtjevu za za{titu zakonitosti iz stava 1. ovog ~lanaodlu~uje Apelaciono odjeljenje u vije}u od pet sudija.Zahtjev za za{titu zakonitosti mo`e se podnijeti u roku od 30dana od dana kad je stranci dostavljena kona~na odluka protivkoje se zahtjev podnosi.^lan 56.Zahtjev za za{titu zakonitosti sadr`i ozna~enje sudskeodluke protiv koje se on podnosi , kao i razloge i obim u kome sepredla`e ispitivanje zakonitosti te odluke. Ako je zahtjev iz stava 1. ovog ~lana nepotpun ilinerazumljiv, Apelaciono odjeljenje postupa shodno odredbama~lana 24. ovog zakona.^lan 57.Nedozvoljen i neblagovremen zahtjev za za{titu zakonitosti ili zahtjev koji je podnijelo neovla{teno lice Apelacionoodjeljenje odbacit }e rje{enjem.Ako Apelaciono odjeljenje ne odbaci zahtjev iz stava 1. ovog~lana, dostavit }e taj zahtjev protivnoj stranci koja mo`e, u rokukoji odredi Apelacino odjeljene, podnijeti odgovor na zahtjev.^lan 58.Apelaciono odjeljenje rje{ava o zahtjevu za za{tituzakonitosti po pravilu, na nejavnoj sjednici, a pobijanu odlukuispituje samo u granicama zahtjeva.^lan 59.Apelaciono odjeljenje presudom odbija ili uva`ava zahtjevza za{titu zakonitosti.Presudom kojom zahtjev iz stava 1. ovog ~lana uva`ava, Apelaciono odjeljenje mo`e ukinuti ili preina~iti sudsku odlukuprotiv koje je podnesen zahtjev.Ako Apelaciono odjeljenje ukine sudsku odluku, predmetvra}a sudu ~ija je odluka ukinuta. Taj sud du`an je izvesti sveprocesne radnje i raspraviti pitanja na koja mu je ukazaloApelaciono odjeljenje te donijeti odgovaraju}u odluku.^lan 60.Ponavljanje postupka i zahtjev za preispitivanje sudskeodluke mo`e podnijeti i om buds men za Bosnu i Hercegovinu akoje u~estvovao u postupku upravnog spora ili kada u vr{enjuBroj 19 - Strana 472S L U @ B E N I G L A S N I K B i H^etvrtak, 25. jula 2002. poslova iz svoje nadle`nosti na|e da je sudskom odlukom povrije|eno ljudsko dostojanstvo, odnosno prava i slobodeutvr|ene Ustavom i instrumentima Aneksa Ustava Bosne iHercegovine.VI - TRO[KOVI POSTUPKA^lan 61.Tro{kovi u postupku o upravnim sporovima su izdaciu~injeni povodom upravnog spora od njegovog pokretanja dozavr{etka.Sud }e svakom odlukom kojom okon~ava postupak oupravnom sporu odlu~iti ko snosi tro{kove postupka i koliko oniiznose.Sud }e odlu~iti da stranka koja je pokrenula ili nastavilapostupak u lo{oj namjeri ili iz nemara snosi sudske tro{kove ucijelosti.VII - OBAVEZNOST PRESUDA^lan 62.Kad Sud poni{ti kona~ni upravni akt protiv koga je biopokrenut upravni spor, predmet se vra}a u stanje u kome senalazio prije nego {to je poni{teni akt donesen. Ako prema prirodi stvari koja je bila predmet spora treba umjesto poni{tenogkona~nog upravnog akta donijeti novi upravni akt, nadle`nainstitucija du`na je da ga donese bez odga|anja, a najkasnije uroku od 15 dana od dana dostavljanja presude. Nadle`nainstitucija je pri tome vezana pravnim shvatanjem Suda iprimjedbama u pogledu postupka.^lan 63.Ako nadle`na institucija poslije poni{tenja kona~nogupravnog akta donese upravni akt protivno pravnom shvatanjuSuda, ili protivno primjedbama Suda u pogledu postupka, patu`ilac podnese novu tu`bu, Sud je du`an u ovim slu~ajevimaponi{titi pobijani kona~ni upravni akt i sam rije{iti stvarpresudom. Takva presuda u svemu zamjenjuje kona~ni upravniakt nadle`ne institucije.^lan 64.Ako nadle`na institucija poslije poni{tenja kona~nogupravnog akta ne donese odmah, a najkasnije u roku od 15 dana,novi upravni akt ili novi upravni akt u izvr{enju presude donesene na osnovu ~lana 37. stav 6. ovog zakona, stranka mo`e posebnimpodneskom tra`iti dono{enje takvog akta. Ako nadle`nainstitucija ne donese upravni akt ni za sedam dana od ovogtra`enja, stranka mo`e tra`iti dono{enje takvog akta od Suda kojije donio presudu u prvom stepenu.Po zahtjevu stranke iz stava 1. ovog ~lana Sud }e zatra`iti odnadle`ne institucije spis predmeta i obavje{tenje o razlozimazbog kojih upravni akt nije donio. Nadle`na institucija du`na jedostaviti spis i dati obavje{tenje odmah, a najkasnije u roku odsedam dana. Ako ona to ne u~ini, ili ako dato obavje{tenje, poocjeni Suda, ne opravdava neizvr{enje sudske presude, Sud }edonijeti odluku koja u svemu zamjenjuje kona~ni upravni aktnadle`ne institucije i dostaviti je nadle`noj instituciji za izvr{enje koja je du`na bez odga|anja izvr{iti ovu odluku.Odgovorno lice u nadle`noj instituciji koje ne postupi uskladu s odredbama ~l. 62.,63. i 64. ovog zakona, ~ini te{kupovredu radne du`nosti.Prijedlog za pokretanje disciplinskog postupka protiv tog lica podnosi Upravno odjeljenje Suda koje je donijelo presudu kojomje osporeni upravni akt poni{ten, po slu`benoj du`nosti ili nazahtjev stranke.^lan 65.O pona{anju nadle`ne institucije iz ~l. 63. i 64. ovog zakona,Sud obavezno pismeno izvje{tava Vije}e ministara Bosne iHercegovine kako bi u okviru svojih ovla{tenja poduzeloodgovaraju}e mjere da nadle`na institucija dosljedno postupi poodluci Upravnog odjeljenja Suda.Nadle`na institucija, ~iji je kona~ni upravni akt poni{tensudskom odlukom, obavezna je postupiti po nalogu Vije}aministara Bosne i Hercegovine.Vije}e ministara Bosne i Hercegovine osigurava u slu~ajupotrebe izvr{enje svake sudske odluke donesene u upravnomsporu na prijedlog Upravnog odjeljenja Suda ili zahtjev stranke.^lan 66.Kad je u upravnom sporu donesena presuda kojom jeponi{ten pobijani upravni akt, pa nadle`na institucija u izvr{enjute presude donese novi kona~ni upravni akt, a stranka kod teinstitucije zatra`i ponavljanje upravnog postupka po tomupravnom aktu, ponavljanje se mo`e dozvoliti, ako je razlog zaponavljanje postupka nastao u odnosu na kona~ni upravni aktkoji je donijela ta institucija.VIII - POSTUPAK ZA[TITE SLOBODA I PRAVAGRA\ANA ZAGARANTIRANIH USTAVOM^lan 67.Gra|anin ~ija su prava ili osnovne slobode zagarantirane Ustavom Bosne i Hercegovine povrije|ene kona~nimpojedina~nim aktom institucija iz ~lana 4. ovog zakona, imapravo zahtijevati za{titu tih prava ili sloboda kod Suda, u skladu sovim zakonom, ako nije osigurana druga sudska za{tita.^lan 68.O zahtjevima iz ~lana 67. ovog zakona odlu~uje Vije}e Upravnog odjeljenja Suda. Na postupak po zahtjevu iz ~lana 67. ovog zakona, shodno seprimjenuju odredbe Poglavlja IV. Postupak, ~l. 19. - 40. ovogzakona.^lan 69.Za{tita sloboda i prava gra|ana zagarantiranih Ustavomosigurava se i u slu~aju ako su te slobode ili prava povrije|eniradnjom slu`benog lica u instituciji, odnosno odgovornog lica ujavnoj agenciji ili javnoj korporaciji, kojom se protivno zakonu,neposredno spre~ava ili ograni~ava odre|enom pojedincuvr{enje takve slobode ili prava.^lan 70.O zahtjevu gra|ana ~ije je pravo ili sloboda povrije|enoradnjom iz ~lana 69. ovog zakona, odlu~uje Vije}e Upravnogodjeljenja Suda.U zahtjevu za za{titu zbog nezakonite radnje navodi seradnja, mjesto i vrijeme kada je izvr{ena, institucija, odnosnojavna agencija ili korporacija kod koje je ta radnja u~injena,podaci o slu`benom licu, odnosno odgovornom licu koje je tou~inilo, dokazi o tome, kao i zahtjev da se otkloni zapreka iliograni~enje za vr{enje slobode ili prava koje se osporavanezakonitom radnjom.^lan 71.Zahtjev iz ~lana 70. ovog zakona mo`e se podnijeti sve dokradnja traje.Ako lice prema kojem je poduzeta nezakonita radnja nije umogu}nosti samo podnijeti zahtjev za za{titu zbog nezakoniteradnje, zahtjev mo`e podnijeti njegov bra~ni drug, dijete, roditelj ili drugi bliski srodnik.^lan 72.Postupak po zahtjevu iz ~lana 70. hitan je i sudska odlukamora se donijeti {to prije, a najkasnije u roku od 15 dana od danaprijema zahtjeva.^lan 73.Sud }e bez odga|anja zahtjev dostaviti na odgovor instituciji, odnosno javnoj agenciji ili korporaciji zavisno od toga ko jeizvr{io radnju iz ~lana 69. ovog zakona. Odgovor na zahtjevdostavlja se u roku koji odredi Sud.^etvrtak, 25. jula 2002.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 19 - Strana 473 Kad Sud na|e da je zahtjev osnovan, donijet }e rje{enje kojim }e zabraniti dalje vr{enje nezakonite radnje. U protivnom, odbit}e zahtjev rje{enjem.Sud }e u rje{enju iz stava 1. ovog ~lana odrediti mjere kojetreba poduzeti da bi se uspostavilo zakonito stanje, ostavljaju}irok za izvr{enje, kao i odrediti zakonske sankcije za slu~ajneizvr{enja rje{enja.Rje{enje Suda izvr{ava institucija, odnosno javna agencija ilikorporacija iz ~lana 69. stav 1. ovog zakona ~ije je slu`beno lice,odnosno odgovorno lice u~inilo nezakonitu radnju.^lan 74.Radi osiguranja izvr{enja rje{enja Sud koji je donio rje{enjeodmah }e, prema okolnostima konkretnog slu~aja, preduzeti {toje potrebno radi osiguranja izvr{enja rje{enja, a mo`e o rje{enjuobavijestiti i instituciju iz ~lana 65. stav 1. ovog zakona, koja jedu`na preduzeti mjere potrebne za uspostavljanje zakonitogstanja na na~in utvr|en u rje{enju Suda.^lan 75.Ako rje{enje ne bude izvr{eno u ostavljenom roku, Sud }e nazahtjev stranke izvr{iti rje{enje neposredno ili preko institucije.Izvr{enje se, prema okolnostima slu~aja, provodi na tro{akinstitucije, javne agencije ili korporacije, odnosno na tro{akslu`benog ili drugog odgovornog lica koje je izvr{ilo nezakonituradnju.Radi izvr{enja Sud mo`e podnijeti zahtjev nadle`nojinstituciji, odnosno pravnom licu za udaljenje s du`nostislu`benog ili odgovornog lica, a po potrebi, mo`e protivslu`benog, odnosno odgovornog lica, ako on u odre|enom rokune izvr{i rje{enje, izre}i nov~anu kaznu od 200 do 800 KM, kao iodrediti i druge pogodne mjere shodno pravilima izvr{nogsudskog postupka. IX - POSTUPAK PO IZBORNIM @ALBAMA^lan 76.Protiv odluke Izborne komisije Bosne i Hercegovine(Izborna komisija) ili Izbornog vije}a za prigovore i `albe kojomse kr{i Izborni zakon Bosne i Hercegovine (Izborni zakon) ipropisi koje donosi Izborna komisija na osnovu zakona, mo`e seulo`iti `alba Apelacionom odjeljenju.^lan 77.@alba Apelacionom odjeljenju mo`e se ulo`iti i protivodluke bilo kojeg organa u Bosni i Hercegovini, u entitetima, kaoi protiv odluke sudova posljednje in stance Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine, kojom se kr{i Izborni zakon i propisi koje donosiIzborna komisija na osnovu zakona, ukoliko to nije predmetdruge redovne `albe.^lan 78.@albu iz ~l. 76. i 77. mo`e ulo`iti svako lice, politi~ka stranka ili koalicija ~ije je pravo, ustanovljeno Izbornim zakonom ipropisima koje donosi Izborna komisija na osnovu zakona,povrije|eno ili koja ima odre|eni pravni interes.^lan 79.O `albi odlu~uje Apelaciono odjeljenje u vije}u od trojice sudija po hitnom postupku, ~uvaju}i osnovna na~ela postupka, isudsku odluku donosi {to prije, a najkasnije 10 (deset) dana odprimitka `albe. ^lan 80.@alba se podnosi pismeno u roku od 10 (deset) dana od danadono{enja odluke posljednje in stance i sadr`i kratak opisu~injene povrede i dokaze koji potvr|uju navode `albe. @albumora potpisati njen podnosilac. Ukoliko je podnosilac `albestranka ili koalicija, `albu potpisuje predsjednik ili ovla{tenipredstavnik politi~ke stranke ili koalicije.@alba se dostavlja svim zainteresiranim stranama navedenimu `albi. Strane navedene u `albi mogu se u roku 48 (~etrdesetosam) sati od primitka `albe pismeno izjasniti o njenimnavodima.U roku iz stava 2. ovog ~lana, strana protiv ~ije je odlukepodnesena `alba, du`na je na tra`enje Apelacionog odjeljenja dostaviti sve spise na koje se `alba odnosi.^lan 81.Kad Apelaciono odjeljenje na|e da je `alba osnovana, donijet }e odluku kojom }e odrediti da se uklone nepravilnosti kojima jepovrije|eno izborno pravo. U protivnom, odbit }e `albu.Apelaciono odjeljenje }e odlukom iz stava 1. ovog ~lanaodrediti mjere koje treba preduzeti, da bi se otklonilenepravilnosti kojima je povrije|eno izborno pravo podnosioca`albe, ostavljaju}i rok za izvr{enje i odrediti sankcije za slu~ajneizvr{enja odluke.^lan 82.Odluka Apelacionog odjeljenja po `albi ulo`enoj zbogpovrede izbornog prava je kona~na i obavezuju}a.X - KAZNENE ODREDBE^lan 83.Nov~anom kaznom od 1.500 do 5.000 KM kaznit }e se zaprekr{aj nadle`na institucija: 1)ako po zahtjevu stranke ne donese rje{enje upredvi|enom roku (~lan 18. stav 2.);2)ako ne dostavi Sudu sve spise koji se odnose na predmet(~lan 28. stav 3.);3)ako ne postupi onako kako je u presudi odre|eno ili nedonese novi upravni akt, odnosno ne postupi po tra`enjuSuda (~lan 34. st. 2. i 4.);4)ako ne donese novi upravni akt u roku ili ga doneseprotivno pravnom shvatanju Suda, odnosno primjed-bama Suda (~lan 63.);5)ako ne donese upravni akt u roku ili po podnesenomposebnom podnesku stranke ili ne dostavi spise i tra`enoobavje{tenje Sudu ili ne izvr{i rje{enje Suda (~lan 64.);Za prekr{aje iz stava 1. ovog ~lana kaznit }e se nov~anomkaznom od 200 do 800 KM i odgovorno lice u nadle`nojinstituciji.^lan 84.Odgovornim licem u nadle`noj instituciji u smislu ~lana 83.stav 2. ovog zakona smatra se rukovodilac te institucije islu`benik u toj instituciji koji je zadu`en da neposredno izvr{iodre|eni posao, a nije to u~inio ili je izvr{io radnju protivno datojobavezi.XI - PRIJELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE^lan 85.Upravni spor po ovom zakonu mo`e se voditi protivkona~nih rje{enja koja, u skladu sa Ustavom Bosne iHercegovine i me|unarodnim ugovorima, donose me|unarodniupravitelji i druge institucije koje na teritoriji Bosne iHercegovine obavljaju odre|ene poslove pod me|unarodnomupravom, i u okviru tih poslova rje{avaju o odre|enim pravima iobavezama gra|ana i pravnih lica, ako me|unarodnim ugovorom nije druk~ije odre|eno.Sud odlu~uje o tu`bama protiv upravnih akata institucija izstava 1. ovog ~lana, koji su obrazovani za potrebe Bosne iHercegovine.Pokretanje i vo|enje upravnog spora protiv upravnih akata izstava 1. ovog ~lana vr{i se na na~in i pod uslovima utvr|enim uodredbama ovog zakona koje se odnose na upravni spor.^lan 86.Ovaj zakon stu pa na snagu osmog dana od dana objave, aobjavit }e se u "Slu`benom glasniku BiH", "Slu`benimBroj 19 - Strana 474S L U @ B E N I G L A S N I K B i H^etvrtak, 25. jula 2002. novinama Federacije BiH", "Slu`benom glasniku RepublikeSrpske" i "Slu`benom glasniku Br~ko Distrikta BiH".PS BiH broj 67/023. jula 2002. godineSarajevoPredsjedavaju}iPredstavni~kog domaParlamentarne skup{tine BiHMariofil Ljubi}, s. r.Predsjedavaju}iDoma narodaParlamentarne skup{tine BiHdr. Nikola [piri}, s. r. | |
Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o administrativnim taksama BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 19/02 | 25.07.2002 | SG BiH 83/22, SG BiH 30/22, SG BiH 18/20, SG BiH 68/19, SG BiH 62/17, SG BiH 53/17, SG BiH 32/17, SG BiH 78/14, SG BiH 15/14, SG BiH 98/12, SG BiH 03/10, SG BiH 42/08, SG BiH 03/08, SG BiH 76/07, SG BiH 13/07, SG BiH 76/06, SG BiH 08/06, SG BiH 43/04, SG BiH 16/02 | administrativne takse,takse | ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ADMINISTRATIVNIM TAKSAMA BOSNE I HERCEGOVINE ^lan 1. U Zakon o administrativnim taksama Bosne i Hercegovine, objavljen u "Slu`benom glasniku BiH", broj 14/99, unose se izmjene i dopune dodavanjem novog ~lana 3.a) koji glasi: "^lan 3a. Nadle`no ministarstvo mo`e, kada to bude smatralo potrebnim, a u svrhu podmirenja tro{kova koji nastanu u radu ministarstva, pored taksi koje su ve} predvi|ene ovim zakonom utvrditi dodatne administrativne takse. ^etvrtak, 25. jula 2002. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 19 - Strana 467 Nadle`no ministarstvo mo`e pove}ati i smanjiti administrativne takse koje su prethodno predvi|ene ovim zakonom. Iznos takvih dodatnih odnosno izmijenjenih administrativnih taksi koje se mogu uvesti mora biti razuman. Dodatne odnosno izmijenjene administrativne takse iz prethodnog stava uvode se odnosno mijenjaju podzakonskim aktima koje u propisanoj formi donosi dato nadle`no ministarstvo." ^lan 3. Ovaj zakon stu pa na snagu danom objavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH". PS BiH broj 63/02 3. jula 2002. godine Sarajevo Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH Mariofil Ljubi}, s. r. Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH dr. Nikola [piri}, s. r. | |
Zakon o administrativnim taksama BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 16/02 | 11.07.2002 | SG BiH 83/22, SG BiH 30/22, SG BiH 18/20, SG BiH 68/19, SG BiH 62/17, SG BiH 53/17, SG BiH 32/17, SG BiH 78/14, SG BiH 15/14, SG BiH 98/12, SG BiH 03/10, SG BiH 42/08, SG BiH 03/08, SG BiH 76/07, SG BiH 13/07, SG BiH 76/06, SG BiH 08/06, SG BiH 43/04, SG BiH 19/02 | administrativne takse,takse,bih | 150 Na osnovu ~lana IV 4. a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine, na sjednici Doma naroda, odr`anoj 25. juna 2002. godine, i na sjednici Predstavni~kog doma, odr`anoj 3. jula 2002. godine, usvojila je ZAKON O ADMINISTRATIVNIM TAKSAMA ^lan 1. Ovim zakonom ure|uju se administrativne takse koje se pla}aju u postupcima pred institucijama Bosne i Hercegovine i radnjama koje preduzimaju ove institucije. ^lan 2. Administrativne takse pla}aju se za spise i radnje u upravnim stvarima kao i za druge predmete i radnje kod institucija Bosne i Hercegovine. ^lan 3. Spisi i radnje za koje se pla}a taksa kao i visina takse utvr|uje se Taksenom tarifom. Tarifa administrativnih taksa propisuje se ovim zakonom. ^lan 4. Takseni obveznik je lice po ~ijem je zahtjevu pokrenut postupak ili se vr{e radnje predvi|ene Taksenom tarifom. Ako za istu taksu postoje dva ili vi{e obveznika njihova obaveza je solidarna. ^lan 5. Ako Taksenom tarifom nije druga~ije propisano, taksena obaveza nastaje: 1. za podneske - u trenutku kada se predaje, a podneske date u zapisnik- kada se zapisnik sastavlja; 2. za rje{enje i druge isprave - u trenutku podno{enja zahtjeva za njihovo izdavanje; 3. za pravne radnje - u trenutku podno{enja zahtjeva za izvr{enje tih radnji. ^lan 6. Taksa se pla}a u trenutku nastanka obaveze, ako ovim zakonom nije druga~ije odre|eno. ^lan 7. Ako je Taksenom tarifom propisano da se taksa pla}a prema vrijednosti predmeta, kao osnovica za obra~unavanje takse, uzima se vrijednost ozna~ena u podnesku ili ispravi ili vrijednost utvr|ena procjenom organa koji vodi postupak kad postoji opravdan razlog za sumnju da vrijednost ozna~ena u podnesku ili ispravi ne odgovara stvarnoj vrijednosti. ^lan 8. Kada se isprava za koju se pla}a taksa po zahtjevu stranke izdaje u dva ili vi{e primjeraka, za drugi i svaki daljnji primjerak pla}a se taksa kao za prepis i ovjeru prepisa. Taksa iz stava 1. ovog ~lana ne mo‘e biti ve}a od takse za prvi primjerak. ^lan 9. U rje{enju ili drugoj ispravi za koju je taksa pla}ena mora se ozna~iti da je taksa pla}ena u kojem iznosu i po kojem tarifnom broju. ^lan 10. Netaksirani ili nedovoljno taksirani podnesci i drugi spisi, izuzev oslobo|enih od pla}anja takse ne smiju biti primljeni direktno od stranke. Ako taksirani ili nedovoljno taksirani podnesak stigne po{tom or gan nadle‘an za odlu~ivanje po zahtjevu, pozvat }e taksenog obveznika opomenom da u roku od osam dana od dana prijema opomene plati redovnu taksu i taksu za opomenu. Nadle‘ni or gan pokrenut }e postupak i po netaksiranom ili nedovoljno taksiranom podnesku iz stava 2. ovog ~lana, ali rje{enje ili drugi akt ne mo‘e biti uru~en stranci prije nego {to plati taksu po opomeni. ^lan 11. Odredbe ~lana 10. stav 2. ovog zakona ne primjenjuju se na podneske i druge spise koji netaksirani ili nedovoljno taksirani stignu po{tom iz inozemstva, niti na ostale spise i radnje koje podlije‘u konzularnim taksama. S tim podnescima i spisima postupit }e se na na~in propisan ~lanom 24. ovoga zakona. ^lan 12. Spisi i radnje u postupcima koji se vode po slu‘benoj du‘nosti ne podlije‘u taksi. ^lan 13. Od pla}anja takse oslobo|eni su: 1. institucije Bosne i Hercegovine; 2. humanitarne i dobrotvorne organizacije registrirane u Bosni i Hercegovini ; 3. strana diplomatska i konzularna predstavni{tva u diplomat - skim i konzularnim poslovima pod uvjetima reciprociteta; 4. gra|ani za akt o zasnivanju radnog odnosa u institucijama iz ~lana 2. ovog zakona. ^lan 14. Oslobo|eni su od takse sljede}i spisi i radnje: 1. u postupku za povra}aj nepravilno napla}enih taksa; 2. u postupku za ispravku gre{aka u rje{enjima, drugim ispravama i slu‘benim popisima (evidencijama). ^lan 15. U ispravama koje su oslobo|ene od pla}anja taksa mora se ozna~iti u kom se cilju izdaju i na osnovu kog propisa su oslobo|eni od takse. ^lan 16. Strani dr‘avljani pod uvjetima reciprociteta, imaju ista prava po propisima o taksama kao i dr‘avljani Bosne i Hercegovine. ^lan 17. Kod institucija iz ~lana 2. ovog zakona, na teritoriji Bosne i Hercegovine, takse se pla}aju u gotovom novcu. ^lan 18. Prisilna naplata takse vr{i se po propisima entiteta o prisilnoj naplati poreza gra|ana, odnosno po istim propisima o prisilnoj naplati poreza od pravnih lica. ^lan 19. Lice koje je platilo taksu u gotovom novcu koju nije bilo du‘no platiti ima pravo na povrat novca u visini napla}ene takse. Postupak za povrat takse pokre}e se po zahtjevu stranke. Rje{enje o povratu takse donosi or gan kome je taksa pla}ena. Povrat takse vr{i se na teret prihoda bud‘eta Bosne i Hercegovine ~ijoj je instituciji taksa pla}ena. ^lan 20. Pravo na naplatu takse zastarijeva u roku od dvije godine ra~unaju}i od dana kada je taksu trebalo platiti, a pravo na povrat takse zastarijeva za dvije godine od kada je taksa pla}ena. ^lan 21. Kontrolu primjene propisa o administrativnim taksama vr{i Ministarstvo civilnih poslova i komunikacija. Unutra{nju kontrolu primjene propisa o administrativnim taksama vr{i svaka institucija u vr{enju svoje djelatnosti. ^etvrtak, 11. jula 2002. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 16 - Strana 409 ^lan 22. Taksu u gotovom novcu, bez obzira na iznos takse pla}aju i takseni obveznici sa sjedi{tem, odnosno prebivali{tem u Bosni i Hercegovini kada se iz Bosne i Hercegovine obra}aju diplomatskim i konzularnim predstavni{tvima Bosne i Hercegovine u inozemstvu. Taksa iz stava 1. ovog ~lana pla}a se u konvertibilnim markama na uplatni ra~un prihoda od konzularnih taksa. Takseni obveznici koji iz inozemstva tra‘e da im organi u Bosni i Hercegovini izvr{e radnju podlo‘nu pla}anju takse, pla}aju taksu u stranoj valuti po va‘e}em kursu. ^lan 23. Ako taksa koja se pla}a kod diplomatskih i konzularnih predstavni{tava u Bosni i Hercegovini, u inozemstvu nije pla}ena unaprijed u smislu ~lana 5. ovoga zakona, naplata }e se izvr{iti prije uru~enja rje{enja ili druge isprave taksenom obavezniku. ^lan 24. U postupku kod diplomatskih i konzularnih predstavni{tva Bosne i Hercegovine u inozemstvu osloba|aju se od pla}anja takse: 1. institucije u Bosni i Hercegovini; 2. spisi i radnje koji su po odredbama ovog zakona oslobo|eni od taksa u Bosni i Hercegovini; 3. spisi i radnje ~ije je osloba|anje od taksa predvi|eno me|unarodnim ugovorima. ^lan 25. U postupku kod diplomatskih i konzularnih predstavni{tava Bosne i Hercegovine u inozemstvu dr‘avljani Bosne i Hercegovine koji imaju sta tus izbjeglice u tre}im zemljama pla}aju 50 % od propisane konzularne takse za putne isprave. ^lan 26. Pored konzularne takse, takseni obveznik tra‘ilac usluge du‘an je platiti i stvarne tro{kove prouzrokovane zahtjevom. ^lan 27. Rje{enje o povratu konzularnih taksa donosi {ef diplomatskog, odnosno konzularnog predstavni{tva Bosne i Hercegovine u inozemstvu i izvr{ava ga na teret teku}ih prihoda od tih taksa. ^lan 28. Nadzor nad primjenom odredaba ovoga zakona i Tarife administrativnih taksa kod diplomatskih i konzularnih predstavni{tava Bosne i Hercegovine u inozemstvu, vr{i Ministarstvo civilnih poslova i komunikacija u saradnji sa Ministarstvom vanjskih poslova. ^lan 29. Ovla{}uje se ministar vanjskih poslova da u saradnji sa ministrom civilnih poslova i komunikacija mo‘e odrediti da diplomatska i konzularna predstavni{tva Bosne i Hercegovine u inozemstvu napla}uju konzularne takse od dr‘avljana pojedinih zemalja u istom iznosu u kojem te dr‘ave i njihova predstavni{tva napla}uju te takse od dr‘avljana Bosne i Hercegovine. ^lan 30. Administrativne takse utvr|ene u Tarifi u odjeljku za rad institucija iz ~lana 2. ovog zakona, pla}aju se u konvertibilnim markama u bud‘et Bosne i Hercegovine u skladu sa naredbom o uplatnim ra~unima bud‘eta Bosne i Hercegovine, osim za diplomatsko-konzularna predstavni{tva Bosne i Hercegovine na koja se primjenjuje stav 2. ovog ~lana. Administrativne takse utvr|ene u Tarifi u odjeljku Takse za rad diplomatskih i konzularnih predstavni{tava Bosne i Hercegovine pla}aju se na devizni ra~un diplomatskog i konzularnog predstavni{tva koja ova sredstva prenose na ra~un bud‘eta Bosne i Hercegovine u skladu sa naredbom o uplatnim ra~unima bud‘eta Bosne i Hercegovine. ^lan 31. Sastavni dio ovoga zakona je Tarifa administrativnih taksa. ^lan 32. Ovaj zakon stu pa na snagu osmoga dana od dana objave u “Slu`benom glasniku BiH” i objavit }e se u slu`benim glasilima entiteta. PS BiH broj 64/''''02 3. jula 2002. godine Sarajevo Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH Mariofil Ljubi}, s. r. Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH dr. Nikola [piri}, s. r. TARIFA ADMINISTRATIVNIH TAKSI I - TAKSA ZA SPISE I RADNJE INSTITUCIJA BOSNE I HERCEGOVINE Taksa na spise i radnje institucija Bosne i Hercegovine u Bosni i Hercegovini iznose u KM, i to: 1. Podnesci TAR. broj 1. Za zahtjeve, molbe, prijedloge, prijave i druge podneske, ako ovom tarifom nije propisana druga taksa 5 KM Napomena: Za podneske koji se upu}uju ili predaju diplomatskim ili konzularnim predstavni{tvima Bosne i Hercegovine u inozemstvu pla}a se taksa odre|ena u odjeljku II ove tarife. TAR. broj 2. Za ‘albu protiv rje{enja 10 KM 2. Rje{enja TAR. broj 3. Za sva rje{enja za koja nije propisana posebna taksa 15 KM Napomene: 1. Ako se donosi jedno rje{enje po zahtjevu vi{e osoba, taksa po ovom tarifnom broju pla}a se onoliko puta koliko ima lica kojima se rje{enje dostavlja. 2. Za rje{enja donesena po ‘albama ne pla}a se taksa. 3. Uvjerenja TAR. broj 4. Za uvjerenje, ako nije druga~ije propisano 15 KM 4. Ovjere, prijepisi i izvodi TAR. broj 5. a) Za ovjeru potpisa i pe~ata u Ministarstvu civilnih poslova i komunikacija namijenjen za upotrebu u inozemstvu 5 KM b) Za svaki dalji primjerak jo{ po 2 KM c) Za nadovjeru potpisa i pe~ata na originalu isprave u Ministarstvu vanjskih poslova 10 KM d) Za nadovjeru kopija, prijepisa i prijevoda u Ministarstvu vanjskih poslova 5 KM Napomena: Nadovjera potpisa i pe~ata u skladu sa ovim tarifnim brojem, odnosi se na slu~ajeve u kojima nadle‘ni or gan uprave ovjerava doma}u ispravu zbog njene upotrebe u inozemstvu. Broj 16 - Strana 410 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H ^etvrtak, 11. jula 2002. TAR. broj 6. 1) Za ovjeru originala isprava izdatih od diplomatsko-konzularnih predstavni{tava Bosne i Hercegovine 4 KM 2) Za ovjeru kopija i prijevoda isprava izdatih od strane diplomatsko-konzularnih predstavni{tava Bosne i Hercegovine 2 KM Napomena: Ovjere po ovom tarifnom broju vr{i Ministarstvo vanjskih poslova. TAR. broj 7. Za ovjeru dokumenata izdatih od strane inozemnih diplomatsko - konzularnih predstavni{tava u Bosni i Hercegovini 10 KM Napomena: Ovjere po ovom tarifnom broju vr{i Ministarstvo vanjskih poslova. TAR. broj 8. Izdavanje izvoda iz MKV od strane Ministarstva vanjskih poslova 6 KM 5. Mi{ljenja TAR. broj 9. Taksa na podnesak kojim se tra‘i mi{ljenje institucija Bosne i Hercegovine o razli~itim pitanjima primjene zakona Bosne i Hercegovine ili primjene me|unarodnog prava 20 KM 6. Oblast me|unarodnog cestovnog i vodnog transporta TAR. broj 10. a) Za svaki primjerak dozvole preduze}u ili drugoj pravnoj osobi da, na redovnoj liniji u me|unarodnom cestovnom transportu, mo‘e obavljati prijevoz putnika ili stvari motornim vozilima, za svaku liniju po 270 KM b) Za svaki primjerak dozvole stranoj fizi~koj ili pravnoj osobi da, na redovnoj liniji u me|unarodnom cestovnom transportu, mo‘e obavljati prijevoz putnika ili stvari motornim vozilima, i to: 1) u bilateralnom transportu po 540 KM 2) u tranzitnom transportu po 360 KM c) Za ovjeru svakog primjerka reda vo‘nje,itinerera i cjenovnika redovne linije u me|unarodnom cestovnom transportu kojim preduze}e, odnosno druga pravna osoba obavlja prijevoz putnika ili stvari motornim vozilom, po 20 KM d) Za ovjeru svakog primjerka reda vo‘nje, itinerera i cjenovnika redovne linije u me|unarodnom cestovnom transportu kojom strana fizi~ka ili pravna osoba obavlja prijevoz putnika ili stvari motornim vozilom, po 40 KM e) Za rje{enje o odobravanju privremenog ili stalnog prekida obavljanje prijevoza na redovnoj liniji u me|unarodnom cestovnom transportu putnika i stvari, i to: 1) za preduze}e ili drugo pravno lice 50 KM 2) za strano fizi~ko ili pravno lice 100 KM Napomena: 1. Za spise i radnje iz ovoga tarifnog broja pla}a se taksa, ako me|unarodnim ugovorom nije druk~ije ure|ena. 2. Strana fizi~ka ili pravna osoba osloba|a se obaveze pla}anja takse po ovom tarifnom broju, pod uslovima reciprociteta. TAR. broj 11. Za dozvolu obavljanja naizmjeni~nih vo‘nji u vanlinijskom me|unarodnom cestovnom transportu putnika, i to: 1) u bilateralnom transportu po 120 KM 2) u tranzitnom transportu po 100 KM Napomena: 1. Za spise i radnje iz ovoga tarifnog broja pla}a se taksa, ako me|unarodnim ugovorom nije druk~ije ure|eno. 2. Strana fizi~ka ili pravna osoba osloba|a se obaveze pla}anja takse po ovom tarifnom broju, pod uslovima reciprociteta. TAR. broj 12. Za dozvolu ulaska praznih autobusa na teritoriju Bosne i Hercegovine, preuzimanje putnika i obavljanja ostalih vrsta me|unarodnog vanlinijskog prijevoza putnika u cestovnom transportu 40 KM. Napomena: 1. Za spise i radnje iz ovog tarifnog broja pla}a se taksa, ako me|unarodnim ugovorom nije druk~ije ure|eno. 2. Strano fizi~ko ili pravno lice osloba|a se obaveze pla}anja takse po ovom tarifnom broju, pod uslovima reciprociteta. TAR. broj 13. Za dozvolu obavljanja me|unarodnog cestovnog prijevoza stvari, i to: 1) za preduze}e ili drugu pravnu osobu, po svakoj dozvoli 30 KM 2) za stranu fizi~ku ili pravnu osobu, po svakoj dozvoli 50 KM 3) za stranu fizi~ku ili pravnu osobu, po svakoj dozvoli s vi{ekratnom upotrebom: - dozvola I. kategorije 3.000 KM - dozvola II. kategorije 2.500 KM - dozvola III. kategorije 1.500 KM Napomena: 1. Za spise i radnje iz ovog tarifnog broja pla}a se taksa, ako me|unarodnim ugovorom nije druk~ije ure|eno. 2. Strana fizi~ka ili pravna osoba osloba|a se obaveze pla}anja takse po ovom tarifnom broju pod uslovima reciprociteta. TAR. broj 14. Za registrovanje - ovjeru jednog primjerka reda vo‘nje me|uentitetske autobuske linije 20 KM Za ovjeru svakoga drugog priloga 10 KM Za rje{enje o odobravanju reda vo‘nje me|uentitetske autobuske linije 50 KM TAR. broj 15. Za rje{enje, po zahtjevu za dozvolu izvanrednog prijevoza stvari u me|unarodnom cestovnom transportu, i to: 1) u bilateralnom prijevozu, za prijevoz jednim vu~nim vozilom 30 KM 2) za svako sljede}e vu~no vozilo, po istom rje{enju 20 KM 3) u tranzitnom prijevozu, za prijevoz jednim vu~nim vozilom 60 KM 4) za svako sljede}e vu~no vozilo, po istom rje{enju 30 KM ^etvrtak, 11. jula 2002. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 16 - Strana 411 TAR. broj 16. Za rje{enje kojim se stranoj fizi~koj i pravnoj osobi odobrava obavljanje unutarnjeg prijevoza stvari u cestovnom transportu, izme|u pojedinih mjesta u Bosni i Hercegovini 90 KM TAR. broj 17. Za rje{enje kojim se odre|uje ime, oznaka i pozivni znak broda: 1) doma}oj pravnoj ili fizi~koj osobi 2.000 KM 2) stranoj pravnoj ili fizi~koj osobi 3.000 KM TAR. broj 18. Za odobravanje, stranoj pravnoj ili fizi~koj osobi uplovljavanje u plovne puteve unutra{njih i pomorskih voda Bosne i Hercegovine 3.000 KM TAR. broj 19. Za odobravanje stranom pravnom ili fizi~kom licu, upisa broda u Upisnik brodova: 1) manje od 2.000 NRT 500 KM 2) od 2.000 do 5.000 NRT 750 KM 3) od 5.000 do 15.000 NRT 1.000 KM 4) od 15.000 do 30.000 NRT 1.500 KM 5) od 30.000 do 50.000 NRT 2.000 KM 6) vi{e od 50.000 NRT 3.000 KM TAR. broj 20. Za dozvolu, stranoj pravnoj ili fizi~koj osobi, obavljanje kabota‘nih prijevoza putnika i stvari po unutra{njim plovnim putevima i plovnom putu na moru Bosne i Hercegovine 2.500 KM TAR. broj 21. Za rje{enje kojim se odobrava prvi upis plovnih objekata unutra{nje i pomorske plovidbe u registar brodova, odnosno o~evidnik: 1) za brodove, teglja~e, potiskiva~e, putni~ke, mje{ovite brodove, tehni~ke brodove i druge plovne objekte 500 KM 2) za ostale plovne objekte, izuzev ~amaca 350 KM 3) za ~amce i plutaju}e objekte 150 KM Napomena: Taksa po ovome tarifnom broju ne pla}a se plovna javna plovila koja isklju~ivo slu‘e za slu‘benu javnu svrhu. TAR. broj 22. Za rje{enje o upisu i brisanju iz registracije brodova unutra{nje i pomorske plovidbe 500 KM 7. Putne isprave i dr‘avljanstvo TAR. broj 23. Za zahtjeve za izdavanje putne isprave od strane Ministarstva civilnih poslova i komunikacija 5 KM TAR. broj 24. Za zahtjev za izdavanje slu‘benog paso{a 10 KM TAR. broj 25. Za zahtjev za prestanak dr‘avljanstva Bosne i Hercegovine izjavom o odricanju od dr‘avljanstva Bosne i Hercegovine 1.700 KM Napomena 1. Taksa iz ovoga tarifnog broja pla}a se u Bosni i Hercegovini u KM po slu‘benom kursu na dan uplate. 2. Za ~lanove u‘e porodice - bra~ni par i djeca, pla}a se jedna taksa, a za punoljetnu djecu preko 23 godine starosti potrebno je dostaviti dokaze da su nezaposleni ili na redovnom {kolovanju. 8. Vanjska trgovina TAR. broj 26. Na izdana rje{enja o registraciji stranih ulaganja ~lan 5. ta~ka a. (Zakona o politici direktnih stranih ulaganja - “Slu`beni glasnik BiH”, broj 17/98) iznos takse od 50 KM TAR. broj 27. Na rje{enja za carinjenje robe bez prelaska carinske linije (~lan 9. ta~ka 3. Zakona o vanjskotrgovinskoj politici - “Slu`beni glasnik BiH”, broj 7/98) iznos takse od 50 KM TAR. broj 28. Na izdata uvjerenja o porijeklu proizvoda ~lan 8. ta~ka 3. (Zakona o vanjskotrgovinskoj politici - “Slu`beni glasnik BiH”, broj 7/98) iznos takse od 10 KM II - TAKSA NA SPISE I RADNJE DIPLOMATSKIH I KONZULARNIH PREDSTAVNI[TAVA BOSNE I HERCEGOVINE TAR. broj 29. Za molbe i druge podneske diplomatskih i konzularnih predstavni{tava Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: DKP BiH) 10 DM Napomena: Taksa po ovome tarifnom broju pla}a se za svaku upravnu radnju na zahtjev taksenog obveznika, ako za tu radnju nije propisana posebna taksa. TAR. broj 30. Za putne isprave koje izdaju DKP BiH: 1) Za izdavanje putne isprave - paso{a 180 DM 2) Za izdavanje duplikata putne isprave - paso{a 360 DM 3) Za izdavanje putne isprave - paso{a za dijete 90 DM 4) Za izdavanje duplikata putne isprave za dijete 180 DM 5) Za izdavanje putnog lista 30 DM 6) Za upisivanje djeteta u paso{ roditelja 90 DM 7) Za upisivanje djeteta u putni list djeteta 15 DM Napomena: Osobe koje imaju izbjegli~ki sta tus pla}aju 50% propisane takse. TAR. broj 31. Za vize koje izdaju DKP BiH: 1) Za izdavanje jednokratne ulazno-izlazne ili tranzitne vize 20 DM 2) Za izdavanje vi{ekratne ulazno-izlazne ili tranzitne vize do 90 dana 50 DM 3) Za izdavanje vi{ekratne ulazno-izlazne ili tranzitne vize preko 90 dana 70 DM TAR. broj 32. Za sastavljanje oporuke u DKP BiH: 1) U prostorijama DKP BiH 100 DM 2) Izvan prostorija predstavni{tva 200 DM 3) Za sastavljanje akta o opozivu oporuke ili davanje nasljedni~ke izjave 50 DM TAR. broj 33. Za svaki prijepis ili fotokopiju, na~injenu u DKP BiH s ovjerom: 1) Za prvu stranu 10 DM 2) Za svaku dalju stranu 5 DM Broj 16 - Strana 412 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H ^etvrtak, 11. jula 2002. TAR. broj 34. Za ovjeru potpisa na ispravi: 1) Za ovjeru potpisa gra|anina ili pravnog lica na ispravi 20 DM 2) Za ovjeru potpisa roditelja na punomo}ju 30 DM Napomena: Taksa po ovom tarifnom broju pla}a se za ovjeru svakog potpisa na ispravi izuzev ovjera potpisa roditelja. TAR. broj 35. Za ovjeru izjave sa~injene od strane DKP BiH: 1) Izjava 50 DM 2) Izjava o priznavanju o~instva 100 DM TAR. broj 36. Za ovjeru potpisa na zahtjev za prijem u dr‘avljanstvo Bosne i Hercegovine 600 DM TAR. broj 37. Za ovjeru potpisa na zahtjevu za otpust iz dr‘avljanstva Bosne i Hercegovine 600 DM TAR. broj 38. Za izjavu o odricanju iz dr‘avljanstva Bosne i Hercegovine 900 DM TAR. broj 39. Za uvjerenja, potvrde, izvode iz mati~nih knjiga ili sprovodnice za prijenos umrlog lica, koje izdaje DKP BiH, ako nije druga~ije propisano 50 DM 151 Na osnovu ~lana IV 4. a) Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine, na sjednici Doma naroda, odr`anoj 25. juna 2002. godine, i na sjednici Predstavni~kog doma, odr`anoj 3. jula 2002. godine, usvojila je ZAKON O SUDU BOSNE I HERCEGOVINE OP]I DIO ^lan 1. Osnivanje 1. Da bi se osiguralo efikasno ostvarivanje nadle`nosti dr`ave Bosne i Hercegovine i po{tovanje ljudskih prava i vladavine zakona na njenoj teritoriji, osniva se Sud Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Sud). 2. Sjedi{te Suda je u Sarajevu. ^lan 2. Sastav Suda Sud sa~injava 15 sudija. ^lan 3. Uslovi za obavljanje funkcije 1. Za sudiju Suda imenuje se dr`avljanin Bosne i Hercegovine koji je diplomirani pravnik i ima polo`en pravosudni ispit i iskustvo u radu u pravosudnim tijelima ili advokatskoj kancelariji u trajanju od najmanje deset godina. 2. Izuzetno, za sudiju Suda mo`e biti imenovan do cent ili profesor sa jednog od pravnih fakulteta Bosne i Hercegovine iz predmeta krivi~no pravo ili krivi~no procesno pravo, gra|ansko pravo ili gra|ansko procesno pravo, odnosno upravno pravo, privredno pravo ili porodi~no pravo. ^lan 4. Izbor sudija Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine bira sudije Suda na prijedlog Komisije za imenovanje sudija Suda. ^lan 5. Komisija za imenovanje sudija Suda 1. Komisiju za imenovanje sudija Suda sa~injava 6 ~lanova koji su dr`avljani Bosne i Hercegovine. ^lanovi Komisije su predsjednik i dva zamjenika predsjednika Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, predsjednik i zamjenik Vrhovnog suda Federacije Bosne i Hercegovine i predsjednik Vrhovnog suda Republike Srpske. 2. Predsjednik Komisije bira se na konstituiraju}oj sjednici. 3. Sva ostala pitanja ure|uju se Poslovnikom o radu Komisije. Poslovnik o radu se donosi na prvoj sjednici Komisije koja se odr`ava u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. 4. Komisija mo`e vr{iti i druge funkcije koje su utvr|ene zakonom Bosne i Hercegovine. ^lan 6. Trajanje funkcije Imenovane sudije obavljaju sudijsku funkciju do dobi od 70 godina, ako ne nastupe okolnosti predvi|ene ~lanom 7. ^lan 7. Mandat sudija 1. Sudiji funkcija prestaje: a) istekom perioda na koji je imenovan prema ~lanu 65.; b) podno{enjem ostavke, {to potvr|uje Sud na op}oj sjednici; c) trajnim gubljenjem sposobnosti da vr{i funkciju sudije zbog bolesti, invalidnosti ili zdravstvenih te{ko}a, a na osnovu mi{ljenja nadle`ne ljekarske komisije i odluke Suda na op}oj sjednici; d) smjenjivanjem sa funkcije od strane Parlamenta, a na prijedlog op}e sjednice Suda. ^lan 8. Nespojivost funkcija i imunitet 1. Sudijska funkcija je nespojiva sa drugom javnom ili privatnom slu`bom. Sudija Suda, kao ni kandidat za sudiju Suda, ne mo`e obavljati poslove u organima stranke, politi~kih udru`enja ili fondacija koje su povezane sa strankom, niti mo`e biti uklju~en u bilo kakvu politi~ku ili strana~ku aktivnost javnog karaktera. Izuzetak od ovog pravila ~ini nastavni~ki i nau~no-istra`iva~ki rad u oblasti prava. 2. Sudija Suda ne mo`e biti krivi~no gonjen, ispitivan, zadr`an, uhap{en niti mu se mo`e suditi za mi{ljenje koje je izrazio ili za odluku koju je donio u vr{enju ovla{tenja koja ima u okviru svoje funkcije. ^lan 9. Jezik 1. U postupku pred Sudom i u obra}anju Suda sa strankama u upotrebi su slu`beni jezici Bosne i Hercegovine - bosanski, hrvatski i srpski jezik, te oba pisma - latini~no i }irili~no pismo. U~esnici u postupku imaju pravo upotrebljavati bilo koji od slu`benih jezika i pisama u svim radnjama postupka. 2. Okrivljeni mo`e u krivi~nom postupku upotrebljavati svoj jezik u bilo kojoj radnji tog postupka. Ako se postupak vodi na jeziku koji okrivljeni ne zna, osigurat }e se usmeno prevo|enje koje obavlja slu`beni tuma~. Okrivljeni }e se pou~iti o pravu na prevo|enje i tog se prava mo`e odre}i ako zna jezik na kome se vodi postupak. U zapisniku }e se zabilje`iti da je u~esniku data pouka, kao i njegova izjava. ^etvrtak, 11. jula 2002. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 16 - Strana 413 | |
Zakon o međunarodnom i međuentitetskom cestovnom prevozu BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 01/02 | 30.01.2002 | SG BiH 14/03 | cestovni prevoz,prevoz,bih | Jezik Službena glasila Oglašavanje Izdavaštvo Pretraga Info Kontakti Vijesti Pregled Dokumenata| Broj 1/02 Početna Dokumenti Službeni glasnik BiH Dokumenti pregled Službeni glasnik BiH, broj 1/02 Na osnovu člana IV. 4. a. Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, na sjednici Predstavničkog doma, održanoj 24.oktobra 2001. godine i na sjednici Doma naroda, održanoj 20.decembra 2001. godine, usvojila je ZAKON O MEĐUNARODNOM I MEĐUENTITETSKOM CESTOVNOM PRIJEVOZU I - OPĆE ODREDBE Član 1. Ovim zakonom uređuju se način i uvjeti obavljanja prijevoza putnika i roba vozilima u međunarodnom cestovnom prijevozu (u daljem tekstu: međunarodni prijevoz) i međuentitetskom cestovnom prijevozu (u daljem tekstu: međuentitetski prijevoz), poslovi vangabaritnog prijevoza roba, inspekcijskog nadzora, carinske kontrole i obaveze plaćanja naknade za korištenje cesta. Član 2. Međunarodni prijevoz može se obavljati kao prijevoz putnika i roba u dovozu iz druge zemlje u Bosnu i Hercegovinu, u odvozu iz Bosne i Hercegovine za drugu zemlju ili u tranzitu preko teritorije Bosne i Hercegovine. Međunarodni i međuentitetski prijevoz putnika i roba obavlja se kao linijski ili vanlinijski prijevoz. Međunarodni linijski prijevoz obavljaju pravne i fizičke osobe na osnovu međunarodnog ugovora, na kooperantskoj osnovi, uz uvažavanje principa reciprociteta. Međunarodni vanlinijski prijevoz roba i putnika obavlja se na principima liberalizacije, a linijski prijevoz putnika na načelima selektivnog pristupa transportnom tržištu. Član 3. Međuentitetski prijevoz mogu obavljati pravne i fizičke osobe koje posjeduju licencu za obavljanje entitetskog prijevoza. Član 4. Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sljedeća značenja: 1. "cjenovnik" je dokument, izdat od strane prijevoznika, kojim se utvrđuju cijene usluga prijevoza i ostale usluge prijevoznika; 2. "domaće vozilo" je motorno ili priključno vozilo registrirano u Bosni i Hercegovini; 3. "domaći prijevoznik" je pravna ili fizička osoba sa sjedištem odnosno prebivalištem na teritoriji Bosne i Hercegovine; 4. "dozvola" je dokument, izdat od strane nadležnog organa predviđenog ovim zakonom ili međunarodnim ugovorom, na osnovu koga se prijevozniku dozvoljava obavljanje međunarodnog prijevoza; 5. "kabotaža" je prijevoz putnika ili roba između pojedinih mjesta na teritoriji Bosne i Hercegovine; 6. "javni prijevoz"je prijevoz koji je uz jednake uvjete dostupan svim korisnicima prijevoznih usluga a obavlja se kao linijski ili kao vanlinijski prijevoz u cestovnom prometu; 7. "karta za prijevoz" je dokument, izdat od strane prijevoznika korisniku prijevoza, kojim se potvđuje da je korisnik prijevoza platio prijevozniku odgovarajući iznos za uslugu prijevoza i time stekao pravo na korištenje prijevoza; 8. "licenca" je odobrenje za obavljanje međunarodnog ili međuentitetskog cestovnog prijevoza putnika ili roba; 9. "linija" je relacija ili skup relacija odvijanja prijevoza u cestovnom prometu, od početne do završne stanice,odnosno stajališta, na kojoj se prevoze putnici ili roba po registrovanom i objavljenom redu vožnje sa jednim ili više polazaka; 10. "linijski prijevoz" je prijevoz putnika ili roba koji se obavlja na određenim linijama po unaprijed utvrđenoj skici puta, redu vožnje, utvrđenoj i objavljenoj cijeni i drugim uvjetima prijevoza; 11. "međunarodni prijevoz" je svaki cestovni prijevoz koji obuhvata prelaženje najmanje jedne državne granice; 12. "međunarodni linijski prijevoz" je redovni prijevoz putnika ili roba na međunarodnoj liniji, sa ili bez usputnog ulaska ili izlaska putnika odnosno ukrcavanja ili iskrcavanja roba; 13. "međunarodni vanlinijski prijevoz" je povremeni međunarodni prijevoz putnika ili roba za koje se relacija i drugi uvjeti utvrđuju posebno za svaki prijevoz; 14. "međunarodni ugovor" je svaki međunarodni multilateralni ili bilateralni sporazum, protokol, odnosno razmjena nota, kojima se uređuje međunarodni prijevoz, a koji obavezuju Bosnu i Hercegovinu; 15. "međuentitetski prijevoz" je svaki cestovni prijevoz između entiteta Bosne i Hercegovine, kao i prijevoz između entiteta Bosne i Hercegovine i Distrikta Brčko; 16. "međuentitetski linijski prijevoz" je redovni prijevoz putnika ili roba na međuentitetskoj liniji, sa ili bez usputnog ulaska ili izlaska putnika odnosno ukrcavanja ili iskrcavanja roba; 17. "međuentitetski vanlinijski prijevoz" je povremeni međuentitetski prijevoz putnika ili roba za koje se relacija i drugi uvjeti utvrđuju posebno za svaki prijevoz; 18. "prijevoz iz, odnosno za treće zemlje" je prijevoz putnika ili roba koji obavlja prijevoznik koji nema sjedište odnosno prebivalište u zemlji u kojoj započinje, odnosno završava prijevoz;" 19. "prijevoznik" u međunarodnom prijevozu je pravna ili fizička osoba registrovana za međunarodni prijevoz putnika i roba; 20. "prijevoznik" u međuentitetskom prijevozu znači pravnu ili fizičku osobu koja obavlja međuentitetski prijevoz putnika ili roba; 21. "putnik" je osoba koja se prevozi, osim vozača i članova posade vozila; 22. "red vožnje" je akt kojim se utvrđuje naziv prijevoznika, vrsta prijevoza, relacija na kojoj se obavlja linijski prijevoz, redoslijed stanica i njihova udaljenost od početne stanice, vrijeme polaska i dolaska za svaku stanicu, period održavanja linije, učestalost održavanja linije i rok važenja reda vožnje; 23. "relacija" je dio linije kojim saobraćaju vozila u prijevozu putnika i roba između dva mjesta na kojima se vrši ulazak i izlazak putnika, odnosno utovar ili istovar roba; 24. " roba" je zajednički naziv za stvari koje se prevoze teretnim motornim vozilom ili skupom vozila; 25. "skica puta" je grafički prikaz linije; 26. "autobuska stanica" je objekat namijenjen prijemu i otpremi autobusa, prihvat, zadržavanje i otpremu putnika, prodaju karata, davanje informacija i drugih usluga; 27. "strani prijevoznik" je prijevoznik sa sjedištem odnosno prebivalištem u inozemstvu koji obavlja međunarodni prijevoz; 28. "strano vozilo" je motorno ili priključno vozilo registrirano u inozemstvu; 29. "taksa" je propisan iznos naknade za određenu uslugu; 30. "tranzit" je međunarodni prijevoz putnika ili roba preko teritorije Bosne i Hercegovine, bez ulaska ili izlaska putnika, ukrcavanja ili iskrcavanja roba; 31. "vangabaritni prijevoz" je prijevoz kod kojeg vozilo sa ukrcanim teretom premašuje propisane limite u pogledu težine ili dimenzija ili osovinskog opterećenja vozila; 32. "vozač" je osoba kvalificirana za upravljanje vozilom; 33. "vozilo" je motorno ili priključno vozilo kojim se obavlja cestovni prijevoz. Član 5. Domaći prijevoznik može obavljati međunarodni prijevoz ako posjeduje licencu za obavljanje te vrste prijevoza. Licencu za obavljane prijevoza iz stava 1 izdaje Ministarstvo civilnih poslova i komunikacija (u daljem tekstu: nadležno ministarstvo) na osnovu licence koju izdaje ministarstvo entiteta, ako domaći prijevoznik, između ostalog, ispunjava i uvjete evropskih propisa u pogledu: 1. tehničke opremljenosti; 2. stručne osposobljenosti; 3. finansijske sposobnosti u koju ne ulaze vrijednosti osnovnih sredstava; 4. nepostojanja pravomoćno izrečene zabrane obavljanja djelatnosti; 5. drugih uvjeta utvrđenih zakonom i međunarodnim ugovorima. Licenca izdata u skladu sa stavom 2. izdaje se prijevozniku za svako vozilo koje ispunjava uvjete za obavljanje međunarodnog prijevoza. Bliže odredbe o ispunjavanju uvjeta iz stava 2., pravilnikom propisuje ministar ministarstva entiteta, koji mora biti usaglašen sa pravilnikom koji propisuje ministar nadležnog ministarstva ( u daljem tekstu: ministar). Član 6. Strani prijevoznik može obavljati prijevoz na teritoriji Bosne i Hercegovine, samo na osnovu dozvole za prijevoz koju izdaje nadležno ministarstvo, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije uređeno. Zahtjev za izdavanje dozvole strani prijevoznik dostavlja nadležnom ministarstvu, putem nadležnog organa svoje zemlje. Za izdatu licencu i dozvolu prijevoznik plaća taksu čija se visina utvrđuje zakonom, međunarodnim ugovorom i drugim propisima. Član 7. Prijevoznik ne može obavljati kabotažu u međunarodnom prijevozu, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije uređeno. Član 8. Pri obavljanju međunarodnog i međuentitetskog prijevoza, posada vozila mora imati odgovarajuću dozvolu, odnosno odgovarajuće rješenje za prijevoz i druge isprave propisane zakonom, međunarodnim ugovorima i drugim propisima. Član 9. Domaći prijevoznik koji posjeduje dozvolu za obavljanje prijevoza putnika ne može angažirati fizičku ili pravnu osobu, imaoca motornog vozila, da u njegovo ime, uz odgovarajuću naknadu obavlja prijevoz putnika, ukoliko međunarodnim ugovorom nije drukčije uređeno. Ako je dopušteno međunarodnim ugovorom, angažirani domaći prijevoznik, za obavljane prijevoza na način iz stava 1., obavezan je ispunjavati uvjete iz člana 5. stav 1. Bliže odredbe o uvjetima i načinu odobravanja obavljanja prijevoza na način predviđen u stavu 2., pravilnikom propisuje ministar. II - PRIJEVOZ PUTNIKA 1. Međunarodni prijevoz putnika 1.1. Međunarodni linijski prijevoz putnika Član 10. Međunarodni linijski prijevoz putnika između Bosne i Hercegovine i drugih zemalja i tranzitni linijski prijevoz putnika preko teritorije Bosne i Hercegovine obavlja se u skladu sa zakonom i uvjetima utvrđenim međunarodnim ugovorima. Prijevoz putnika iz stava 1. na teritoriji Bosne i Hercegovine obavlja se na osnovu dozvole. Dozvole za obavljanje međunarodnog linijskog prijevoza putnika izdaje nadležno ministarstvo, na zahtjev zainteresiranog prijevoznika. Zahtjev iz stava 3. podnosi se nadležnom ministarstvu i uz zahtjev se prilaže: 1. usklađen red vožnje; 2. cjenovnik; 3. skica puta; 4. ugovor o kooperaciji; 5. saglasnost nadležnih ministarstava entiteta odnosno Brčko Distrikta na predloženi red vožnje; 6. i drugi prilozi propisani zakonom, međunarodnim ugovorom i drugim propisima. Član 11. Prijevoznik može obavljati međunarodni linijski prijevoz putnika za odobreni red vožnje i sa više vozila prema tom redu vožnje, ako to nije u suprotnosti sa međunarodnim ugovorom i ako se prijevoz obavlja sa svim vozilima na cijeloj relaciji za koju je red vožnje odobren. U toku cijelog putovanja u svakom vozilu, kojim se obavlja prijevoz, mora se nalaziti original dozvole sa prilozima. Prilikom obavljanja međunarodnog prijevoza putnika domaći prijevoznik ne može obavljati istovremeno i unutarnji prijevoz putnika. Član 12. Prijevoznik je dužan povjeriti prodaju ili prodavati karte za prijevoz na prodajnom mjestu autobusne stanice ili na drugim posebno organiziranim prodajnim mjestima ( turističke agencije, poslovnice i sl.), a izuzetno, u autobusu, prije početka vožnje, ako ne postoji prodajno mjesto. Član 13. Pri obavljanju međunarodnog linijskog prijevoza putnika u vozilu se mora nalaziti original dozvole izdate u skladu sa članom 10., red vožnje, cjenovnik i skica puta, ovjereni od nadležnog ministarstva i originali dozvola drugih država preko čijih se teritorija obavlja prijevoz. Prijevoznik kojem je izdata dozvola za međunarodni linijski prijevoz dužan je taj prijevoz obavljati u skladu sa uvjetima iz dozvole. Bliže odredbe o sadržaju saglasnosti iz člana 10. stav 4. tačka 5., postupku usklađivanja i registracije redova vožnje, načinu i postupku izdavanja dozvole, obrascu dozvole i sl. pravilnikom propisuje ministar. Član 14. Na vozilu kojim se obavlja međunarodni linijski prijevoz mora biti istaknut uočljiv natpis s naznakom početne i završne stanice. Bliže odredbe o načinu isticanja natpisa iz stava 1. pravilnikom propisuje ministar. Član 15. Prijevoznik je dužan po pribavljanju svih potrebnih dozvola, najmanje 15 dana prije početka obavljanja prijevoza na odobrenoj liniji, u mjestu početka i završetka prijevoza, i na svim stanicama navedenim u redu vožnje na teritoriji Bosne i Hercegovine objaviti početak prijevoza. Prijevoznik je dužan odmah obavijestiti o odobrenoj promjeni reda vožnje, stanica, neobavljanja prijevoza ili bilo kojoj drugoj promjeni vezano za odobrenu liniju, u vrijeme važenja dozvole. Član 16. Za vrijeme važenja dozvole iz člana 10., prijevoz putnika se može privremeno obustaviti kad nastanu i dok traju okolnosti koje prijevoznik nije mogao predvidjeti, a čije posljedice nije mogao otkloniti (viša sila ). Obustavu prijevoza iz stava 1. prijevoznik je dužan prijaviti nadležnom ministarstvu, odmah po nastanku okolnosti koje su tu obustavu izazvale. Član 17. Ako se utvrdi da prijevoznik, iz neopravdanih razloga, ne obavlja prijevoz na odobrenoj liniji odnosno neki od polazaka u periodu dužem od tri dana ili 2 uzastopne vožnje, nadležno ministarstvo izriče opomenu, a u ponovljenom slučaju donosi rješenje o poništenju dozvole u cjelini odnosno za polaske koje nije održavao. Ako u roku važenja dozvole prijevoznik iz opravdanih razloga ne može obavljati prijevoz, u periodu dužem od tri dana ili 2 uzastopne vožnje, dužan je ministarstvu podnijeti zahtjev za privremeni prekid ili trajnu obustavu. Prijevoz se može privremeno prekinuti, u slučaju iz stava 2., na rok do šest (6) mjeseci, kad nadležno ministarstvo izda pisano rješenje. Po isteku roka iz stava 3., ukoliko prijevoznik ne nastavi obavljanje prijevoza, nadležno ministarstvo donosi rješenje o prestanku važenja dozvole za obavljanje prijevoza. 1.2. Međunarodni vanlinijski prijevoz putnika Član 18. Međunarodni vanlinijski prijevoz putnika se obavlja, u skladu sa međunarodnim ugovorom, u bilateralnom i u tranzitnom prijevozu kao: 1. "naizmjenični prijevoz" kod kojeg se nizom polaznih i povratnih vožnji prethodno formirane grupe putnika prevoze s istog polaznog mjesta na isto odredišno mjesto.Svaka skupina koja je obavila putovanje u polasku, vratit će se u polazno mjesto kasnijom vožnjom istog prijevoznika. Polazno odnosno odredišno mjesto, označavat će mjesta gdje vožnja počinje odnosno završava, zajedno sa mjestima u prečniku od 50km. Kod naizmjeničnog prijevoza ni jedan putnik se ne smije uzimati ili ostavljati tokom putovanja. Prva povratna i posljednja vožnja u nizu naizmjeničnih vožnji, obavlja se praznim vozilom. Značenje naizmjeničnog prijevoza se ne mijenja ako se, uz odobrenje nadležnog organa, putnici vraćaju s drugom grupom ili prijevoznikom, usput uzimaju ili ostavljaju ili prva polazna i posljednja povratna vožnja obavlja praznim vozilom. 2. Povremeni prijevoz koji može biti: a) kružna vožnja "zatvorenih vrata", tj. vožnje koje se obavljaju istim vozilom koje tokom cijelog putovanja prevozi istu grupu i vraća je na polazno mjesto. Polazno mjesto je u zemlji osnivanja prijevoznika; b) vožnje koje se obavljaju s putnicima pri polaznoj vožnji, te praznim vozilom pri povratnoj vožnji. Polazno mjesto je u zemlji osnivanja prijevoznika; c) vožnje pri kojima se polazno putovanje obavlja bez putnika i svi se putnici uzimaju na istom mjestu. 3. Ostali prijevozi koji se odnose na prijevoz putnika oštećenog vozila ili na zamjenu vozila u kvaru, kao i drugi prijevozi koji ne ulaze u kategoriju naizmjeničnog ili povremenog prijevoza. Član 19. Prijevozi iz člana 18. obavljaju se bez dozvole, ukoliko međunarodnim ugovorom nije drukčije uređeno. Ako se prijevozi iz člana 18., u skladu sa međunarodnim ugovorom, obavljaju uz dozvolu, original dozvole, ovjeren od strane nadležnog carinskog organa, mora se nalaziti u stranom vozilu, dok se ono nalazi na teritoriji Bosne i Hercegovine, a domaći prijevoznik obavezan je posjedovati dozvolu zemlje u kojoj je odredište putovanja i na teritoriji Bosne i Hercegovine. Dozvole iz stava 2. izdaje nadležno ministarstvo ili drugi organ koji ono ovlasti. Bliže odredbe o kriterijima i načinu izdavanja strane dozvole za vanlinijski prijevoz putnika domaćim prijevoznicima, pravilnikom propisuje ministar. Član 20. Pri obavljanju vanlinijskog prijevoza putnika u vozilu se mora nalaziti uredno popunjen putni list sa spiskom putnika koji se prevoze, ovjeren od strane domaćeg odnosno stranog prijevoznika, kao i od nadležnog organa za kontrolu na graničnom prijelazu, prilikom ulaska u Bosnu i Hercegovinu i izlaska iz Bosne i Hercegovine. Ako međunarodnim ugovorom nije drukčije uređeno, domaći prijevoznik izdaje i vodi putni list na obrascu i na način koji pravilnikom propisuje ministar, a strani prijevoznik, na obrascu i na način koji je uređen zakonodavstvom njegove države. Stranom prijevozniku koji ne posjeduje uredno popunjen putni list sa spiskom putnika na graničnom prijelazu ne dozvoljava se ulazak na teritoriju Bosnu i Hercegovinu, a domaćem prijevozniku izlazak iz Bosne i Hercegovine. 1. Međuentitetski prijevoz putnika 2.1. Međuentitetski linijski prijevoz putnika Član 21. Međuentitetski linijski prijevoz putnika obavlja se na bazi reciprociteta, prema redu vožnje kojeg, na zahtjev prijevoznika, odobrava nadležno ministarstvo, a ukoliko ne postoji zainteresiranost prijevoznika iz oba entiteta odnosno Brčko Distrikta prijevoz se može obavljati i na zahtjev samo jednog prijevoznika. Zahtjev iz stava 1. podnosi se nadležnom ministarstvu i uz zahtjev se prilaže: 1. usklađen red vožnje; 2. cjenovnik; 3. skica puta; 4. saglasnost nadležnih ministarstava entiteta odnosno Distrikta Brčko na predloženi red vožnje; 5. i drugi prilozi propisani zakonom, međunarodnim ugovorom i drugim propisima. Prijevoznik je obavezan obavljati međuentitetski linijski prijevoz putnika u periodu važenja registriranog i ovjerenog reda vožnje. Nadležno ministarstvo donosi rješenje o registraciji i obavljanju prijevoza na međuentitetskoj liniji. Bliže odredbe o sadržaju saglasnosti iz stava 2. tačka 4., uvjetima odobravanja međuentitetskih linija i postupku usklađivanja i registriranja redova vožnje, pravilnikom propisuje ministar. Član 22. Pri obavljanju međuentitetskog linijskog prijevoza putnika u vozilu se mora nalaziti original rješenja koje je doneseno u skladu sa stavom 4. člana 21., ovjereni red vožnje i skica puta, koje izdaje i ovjerava nadležno ministarstvo. Prijevoznik kojem je izdato rješenje o registraciji i obavljanju prijevoza na međuentitetskoj liniji, dužan je obavljati taj prijevoz u skladu sa izdatim rješenjem. Na vozilu kojim se obavlja međuentitetski linijski prijevoz mora biti istaknut uočljiv natpis s naznakom početne i završne stanice. Bliže odredbe o načinu isticanja natpisa iz stava 3., pravilnikom propisuje ministar. Član 23. Za vrijeme važenja odobrenog reda vožnje međuentitetske linije prijevoz se može privremeno obustaviti kad nastanu i dok traju okolnosti koje prijevoznik nije mogao predvidjeti, a čije posljedice nije mogao otkloniti (viša sila). Obustavu prijevoza iz stava 1. prijevoznik je dužan prijaviti nadležnom ministarstvu odmah po nastanku okolnosti koje su tu obustavu izazvale. Član 24. Ako se utvrdi da prijevoznik ne obavlja prijevoz ili neki od polazaka na odobrenoj liniji u periodu dužem od tri dana ili 2 uzastopne vožnje, nadležno ministarstvo izriče opomenu, a u ponovljenom slučaju donosi rješenje o poništenju odobrenog reda vožnje u cjelini ili za polaske koje nije održavao. Ako u roku važenja odobrenog reda vožnje prijevoznik iz opravdanih razloga ne može obavljati prijevoz u periodu dužem od tri dana ili 2 uzastopne vožnje, dužan je nadležnom ministarstvu podnijeti zahtjev za privremeni prekid ili trajnu obustavu. Prijevoz se može privremeno prekinuti, u slučaju iz stava 2., na rok do šest (6) mjeseci, kad nadležno ministartvo izda pisano rješenje. Po isteku roka iz stava 3., ukoliko prijevoznik ne nastavi obavljanje prijevoza, nadležno ministarstvo donosi rješenje o prestanku važenja rješenja za obavljanje prijevoza. 2.2. Međuentitetski vanlinijski prijevoz putnika Član 25. Međuentitetski vanlinijski prijevoza putnika obavlja se bez dozvole. Pri obavljanju vanlinijskog prijevoza putnika u vozilu se mora nalaziti uredno popunjen putni list sa spiskom putnika koji se prevoze, ovjeren od strane domaćeg prijevoznika. Sadržaj, oblik i način popunjavanja putnog lista iz stava 2., uređen je propisima ministarstava entiteta odnosno Brčko Distrikta. III - PRIJEVOZ ROBA 1. Međunarodni prijevoz roba 1.1. Međunarodni linijski prijevoz roba Član 26. Međunarodni linijski prijevoz roba obavlja se u skladu sa zakonom i međunarodnim ugovorima, kao bilateralni i tranzitni prijevoz. Međunarodni linijski prijevoz roba na teritoriji Bosne i Hercegovine obavlja se na osnovu dozvola za međunarodni linijski prijevoz roba koju izdaje nadležno ministarstvo. Dozvola izdata u skladu sa stavom 2. mora se, svo vrijeme obavljanja prijevoza nalaziti u teretnom vozilu domaćeg ili stranog prijevoznika. Prijevoznik kome je izdata dozvola za međunarodni linijski prijevoz roba obavezan je taj prijevoz obavljati u skladu sa uvjetima iz dozvole, redom vožnje i uvjetima utvrđenim međunarodnim ugovorom. 1.2. Međunarodni vanlinijski prijevoz roba Član 27. Za obavljanje međunarodnog vanlinijskog prijevoza roba domaći prijevoznik je dužan pribaviti dozvolu za obavljanje međunarodnog prijevoza roba, koju izdaje nadležno ministarstvo, ukoliko međunarodnim ugovorom nije drukčije uređeno. Član 28. Dozvole za prijevoz roba koje nadležnom ministarstvu dostave nadležni organi drugih država i Konferencija evropskih ministara transporta (CEMT), domaćim prijevoznicima izdaje nadležno ministarstvo. Ukupan broj ( kontingent ) dozvola za prijevoz roba između Bosne i Hercegovine i drugih zemalja, dozvole za tranzit robe i dozvole za prijevoz robe u treće zemlje i iz trećih zemalja, kao i rok važenja pojedinih dozvola utvrđuje nadležno ministarstvo. Kada se prijevoz roba obavlja kombinacijom vozila, dozvolu izdaje nadležno ministarstvo zemlje registracije vučnog vozila. Ova dozvola istovremeno važi i za prikolicu ili poluprikolicu, bez obzira gdje su registrirane. Bliže odredbe o kriterijima, postupku i načinu raspodjele stranih dozvola za prijevoz roba domaćim prijevoznicima, pravilnikom propisuje ministar. Član 29. Strani prijevoznik obavlja međunarodni vanlinijski prijevoz roba na teritoriji Bosne i Hercegovine na osnovu dozvole koju izdaje nadležno ministartvo, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije uređeno. Original dozvole za prijevoz roba iz stava 1. mora se nalaziti u stranom vozilu, dok se ono nalazi na teritoriji Bosne i Hercegovine. Član 30. Izuzetno od odredaba iz čl. 27. i 29., pod uvjetima reciprociteta, dozvola za prijevoz nije potrebna za: 1. prijevoz vozilima čija ukupna težina, uključujući prikolice, nije veća od 6 tona, ili dozvoljeni korisni teret, uključujući prikolice, nije veći od 3, 5 tone; 2. prijevoz oštećenih vozila i ulaz vozila za pomoć na cesti; 3. prijevoz selidbenih stvari u posebno opremljenim i isključivo za takve prijevoze namijenjenim prijevoznim sredstvima; 4. prijevoz posmrtnih ostataka; 5. prijevoz poštanskih pošiljaka; 6. prijevoz eksponata za sajmove i izložbe, uključujući i arheološke predmete; 7. prijevoz sprava, opreme ili životinja za pozorišne, muzičke, filmske, sportske ili cirkuske priredbe, kao i za radio, filmska i televizijska snimanja; 8. prijevoz pčela i ribljeg mlađa; 9. prijevoz cvijeća, ukrasnog bilja i biljnih sadnica; 10. prijevoz stvari koje su poslane kao humanitarna i druga pomoć, u slučaju prirodnih i drugih katastrofa; 11. prijevoz stvari na aerodrom i sa aerodroma u slučaju havarije ili druge avionske nezgode; 12. prijevoz priključnim vozilom u skupu vozila koji čine motorno vozilo domaćeg prijevoznika i strano priključno vozilo; 13. ulazak praznih vozila, s kojima se zamjenjuju vozila u kvaru i preuzimaju za prijevoz roba iz vozila u kvaru. Međunarodnim ugovorom mogu se odrediti i druge vrste prijevoza za koje nije potrebna dozvola. Izuzeci iz stava 1. tač. 6. i 7. važe samo, ako se prevezena roba vraća u državu porijekla. Za prijevoz iz stava 1. posada vozila mora imati isprave i drugu dokumentaciju iz kojih se nesumnjivo može utvrditi da je u pitanju taj prijevoz. Član 31. Strani prijevoznik može obavljati prijevoz roba iz Bosne i Hercegovine za treću zemlju i obratno, ako je to utvrđeno međunarodnim ugovorom i ako za to dobije dozvolu nadležnog ministarstva. 2. Međuentitetski prijevoz roba Član 32. Međuentitetski prijevoz roba obavlja se slobodno, bez odobrenja. 3.Vangabaritni prijevoz roba Član 33. Strano vozilo koje ne ispunjava propisane uvjete u pogledu ukupne mase, dozvoljenih dimenzija vozila ili vozila zajedno sa teretom na njemu, odnosno dozvoljenog osovinskog opterećenja ( u daljem tekstu: vangabaritni prijevoz) može obavljati prijevoz cestama Bosne i Hercegovine, ako je izdata dozvola za vangabaritni prijevoz. Zahtjev za dobijanje dozvole iz stava 1. strani prijevoznik, putem nadležnog ministarstva, podnosi nadležnim ministarstvima entiteta odnosno Brčko Distrikta. Uz dozvolu za vangabaritni prijevoz, prijevoznik mora imati i dozvolu za vanlinijski prijevoz robe, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije uređeno. Bliže odredbe o uvjetima za obavljanje vangabaritnog prijevoza roba, pravilnikom propisuje ministar. IV - NAKNADA ZA CESTE Član 34. Za strano vozilo koje koristi ceste u Bosni i Hercegovini plaća se naknada za ceste, izuzev za prijevoze koji su međunarodnim ugovorom ili drugim propisima oslobođeni plaćanja naknada. Vijeće ministara Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Vijeće ministara) donosi odluku o visini, načinu plaćanja naknade za ceste i načinu raspodjele tih prihoda, u saradnji sa vladama entiteta. Član 35. Naknadu za ceste iz člana 34. ovog zakona naplaćuju kontrolni organi na graničnom prijelazu ili na drugom mjestu gdje se obavlja carinski nadzor, od kojeg strano vozilo počinje da koristi ceste Bosne i Hercegovine. V - ODUZIMANJE I STAVLJANJE VAN SNAGE DOZVOLE ZA PRIJEVOZ Član 36. Nadležno ministarstvo donosi rješenje o oduzimanju ili stavljanju van snage dozvole iz člana 10. stav 2., člana 13.stav 1., člana 26. stav 2. i člana 27., izdate domaćem ili stranom prijevozniku, odnosno dozvole iz člana 9. stav 1. izdate stranom prijevozniku, ako prijevoznik, i pored prethodnog upozorenja, ne obavlja prijevoz u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorom. Ako prijevoznik obavlja prijevoz putnika ili roba suprotno odredbama ovog zakona nadležno ministarstvo može izdati prethodno upozorenje. Nadležno ministarstvo donosi rješenje iz stava 2. i u slučaju ako je domaćem prijevozniku doneseno rješenje o prestanku važenja licence izdate na osnovu člana 5. stav 1. ovog zakona. Dozvola iz člana 10. stav 2. i člana 26. stav 2. izdata stranom prijevozniku, može se staviti van snage pod uvjetom iz stava 1., kao i ako nadležni organ države u kojoj je prijevoznik registriran odbije da izda odgovarajuću dozvolu domaćem prijevozniku. Odredbe st. 3. i 4. neće se primijeniti prema stranom prijevozniku ako međunarodnim ugovorom nije drukčije uređeno. Član 37. Nadležno ministarstvo donosi rješenje o privremenoj zabrani pristupa na teritoriju Bosne i Hercegovine vozilima stranog prijevoznika koji, i pored prethodnog upozorenja, ne obavlja prijevoz putnika odnosno roba u skladu sa odredbama ovog zakona ili međunarodnog ugovora. Privremena zabrana iz stava 1. izriče se u trajanju od tri (3 ) do dvanaest (12) mjeseci, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije uređeno. Rješenje o oduzimanju dozvole i o privremenoj zabrani pristupa na teritoriju Bosne i Hercegovine stranom prijevozniku donosi nadležno ministarstvo, a izvršavaju nadležni inspekcijski i carinski organi na graničnom prijelazu ili na drugom mjestu gdje se obavlja inspekcijski ili carinski nadzor. VI - INSPEKCIJSKI NADZOR I OVLAŠTENJE NADLEŽNIH ORGANA Član 38. Nadzor nad provođenjem ovog zakona i drugih propisa kojima se uređuje međunarodni i međuentitetski cestovni prijevoz obavlja nadležno ministarstvo i nadležni organi entiteta i Brčko Distrikta, putem inspekcijskih organa. Nadzor nad provođenjem ovog zakona obavljaju i nadležni carinski organi i organi državne granične službe na graničnim prijelazima. Prijevoznik je dužan nadležnom inspekcijskom i carinskom organu i organu državne granične službe omogućiti uvid u dokumentaciju i obavljanje radnji za koje su isti ovlašteni. Član 39. Ako organi nadzora iz člana 38. utvrde da prijevoznik u vozilu nema potrebnu dozvolu i odgovarajuću dokumentaciju neće mu dozvoliti dalje obavljanje prijevoza. Član 40. Nadležni organi iz člana 38. koji obavljaju inspekcijski nadzor i kontrolu, ovlašteni su na graničnom prijelazu odnosno drugom mjestu gdje se obavlja nadzor i kontrola provjeravati da li strani prijevoznik ima dozvolu i druge isprave propisane zakonom i međunarodnim ugovorima. Ako nadležni organi utvrde da strani prijevoznik nema u vozilu propisanu dozvolu, zabranjuje mu se ulazak vozila na teritoriju Bosne i Hercegovine, odnosno upućuje ga na najbliži granični prijelaz radi izlaska iz zemlje. Nadležni organi iz člana 38. ovlašteni su privremeno oduzeti dozvolu stranom prijevozniku, ako utvrde njenu neispravnost, odnosno ako se prijevoznik ne pridržava uvjeta iz dozvole. Privremeno oduzeta dozvola sa zapisnikom o oduzimanju dostavlja se nadležnom ministarstvu u roku od 24 sata, radi daljeg odlučivanja. VII - KAZNENE ODREDBE Član 41. Novčanom kaznom od 5. 000 KM do 50. 000 KM kaznit će se za prekršaj domaći prijevoznik: 1) ako obavlja međunarodni prijevoz, a ne posjeduje licencu nadležnog ministarstva (član 5. stav 1); 2) ako obavlja prijevoz, a prestane ispunjavati neke od uvjeta propisanih članom 5. stav 2. Za prekršaj iz stava 1. kaznit će se i odgovorna osoba domaćeg prijevoznika novčanom kaznom od 300 KM do 3. 000 KM. Za prekršaj iz stava 1. koji je izvršen u ponovljenom slučaju, pored novčane kazne izriču se i zaštitne mjere: 1) zabrane obavljanja djelatnosti međunarodnog prijevoza u trajanju od dvije do deset godina; 2) zabrane odgovornoj osobi da obavlja dužnost koju je obavljala u vrijeme izvršenja prekršaja u trajanju od jedne do tri godine. O izrečenim mjerama iz stava 3. tač. 1) i 2) obavještava se nadležno ministarstvo i nadležni registracijski sud. Član 42. Novčanom kaznom od 1.000 KM do 5.000 KM kaznit će se za prekršaj domaći ili strani prijevoznik: 1) ako obavlja međunarodni linijski prijevoz putnika ili roba na teritoriji Bosne i Hercegovine bez dozvole izdate od nadležnog ministarstva (član 10. stav 2. i član 26. stav 2.); 2) ako za obavljanje međunarodnog linijskog prijevoza putnika ne posjeduje dozvolu, red vožnje, cjenovnik,skicu puta i druge priloge utvrđene ovim zakonom (član 13. stav 1.) i međunarodnim ugovorom; 3) ako međunarodni linijski prijevoz putnika ne obavlja, u skladu sa uvjetima iz dozvole (član 13. stav 2.); 4) ako međunarodni linijski prijevoz roba, za koji mu je izdata dozvola, ne obavlja u skladu sa uvjetima iz dozvole, redom vožnje i uvjetima predviđenim ovim zakonom i međunarodnim ugovorom ( član 26. stav 3. ). Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kaznit će se i odgovorna osoba domaćeg prijevoznika ili vozač stranog vozila novčanom kaznom od 200 KM do 2.000 KM. Za prekršaj iz stava 1. tačka 2) u odsustvu stranog prijevoznika novčanom kaznom iz stava 2. ovog člana kaznit će se samo vozač stranog vozila. Član 43. Novčanom kaznom od 1.000 KM do 5.000 KM kaznit će se strani prijevoznik za prekršaj učinjen na teritoriji Bosne i Hercegovine, i to: 1) ako obavlja prijevoz putnika ili roba između pojedinih mjesta na teritoriji Bosne i Hercegovine (kabotažu) suprotno odredbama člana 7. ovog zakona; 2) ako bez dozvole obavlja međunarodni vanlinijski prijevoz putnika koji se može obaviti samo uz dozvolu (član 19. stav 1.); 3) ako se original dozvole za vanlinijski prijevoz putnika ili roba ne nalazi u stranom vozilu, kad se prijevoz može obaviti samo uz dozvolu (član 19. stav 2. i član 27.); 4) ako se vanlinijski prijevoz putnika ne obavlja u skladu sa uvjetima iz dozvole, kad se taj prijevoz može obaviti samo uz dozvolu (član 19. stav 3.); 5) ako međunarodni vanlinijski prijevoz roba na teritoriji Bosne i Hercegovine obavlja suprotno odredbama čl. 27. i 30. ovog zakona; 6) ako bez dozvole obavlja prijevoz roba iz Bosne i Hercegovine za treće zemlje, odnosno iz treće zemlje u Bosnu i Hercegovinu (član 31.); 7) ako obavlja prijevoz putnika ili roba u periodu u kojem mu je izrečena zaštitna mjera zabrane pristupa na teritoriju Bosne i Hercegovine (član 37.). Za prekršaj iz stava 1. kaznit će se i vozač stranog vozila novčanom kaznom od 300 KM do 2.000 KM. Za prekršaj iz stava 1., u odsustvu stranog prijevoznika novčanom kaznom iz stava 2. kaznit će se samo vozač stranog vozila. Član 44. Novčanom kaznom od 500 KM do 2.000 KM kaznit će se za prekršaj domaći ili strani prijevoznik: 1) ako na vozilu kojim se obavlja međunarodni linijski prijevoz putnika ne istakne uočljiv natpis sa naznakom početne i završne stanice (član 14.); 2) ako odmah po nastanku okolnosti koje se nisu mogle predvidjeti ne prijavi nadležnom ministarstvu obustavljanje prijevoza (član 16. stav 2.); 3) ako obavlja vanlinijski prijevoz putnika suprotno odredbama člana 18. stav 1. tač.1., 2., 3. i 4. ovog zakona; 4) ako se pri obavljanju međunarodnog vanlinijskog prijevoza putnika u vozilu ne nalazi propisno izdata i uredno popunjena kontrolna isprava - putni list sa spiskom putnika, ovjeren od strane prijevoznika, kao i nadležnog carinskog organa na graničnom prijelazu (član 20. stav 1.); 5) ako onemogući ili ometa inspekcijski organ u vršenju poslova inspekcijskog nadzora ili ne postupi po njegovom naređenju (član 38. stav 3.); Za prekršaj iz stava 1. kaznit će se i odgovorna osoba domaćeg prijevoznika ili vozač stranog vozila novčanom kaznom od 200 KM do 1.000 KM. Za prekršaj iz stava 1., u odsustvu stranog prijevoznika novčanom kaznom iz stava 2. kaznit će se samo vozač stranog vozila. Član 45. Novčanom kaznom od 500 KM do 2.000 KM kaznit će se za prekršaj domaći prijevoznik: 1) ako međuentitetski linijski prijevoz putnika ne obavlja na osnovu odobrenog i registriranog reda vožnje ( član 21. stav 1.); 2) ako pri obavljanju međuentitetskog linijskog prijevoza putnika nema u vozilu original rješenja i ovjereni red vožnje (član 22. stav 1.); 3) ako obavlja međuentitetski linijski prijevoz suprotno izdatom rješenju ( član 22. stav 2.); 4) ako na vozilu kojim se obavlja međuentitetski linijski prijevoz putnika nije istaknut uočljiv natpis sa naznakom početne i završne stanice (član 22. stav 3.); 5) ako odmah po nastanku okolnosti koje se nisu mogle predvidjeti ne prijavi nadležnom ministarstvu obustavljanje prijevoza (član 23. stav 2.); 6) ako se pri obavljanju međuentitetskog vanlinijskog prijevoza putnika u vozilu ne nalazi propisno izdat i uredno popunjen putni list sa spiskom putnika, ovjeren od strane prijevoznika (član 25.). VIII - OVLAŠTENJE ZA DONOŠENJE PROPISA Član 46. Odluku o naknadi za ceste iz člana 34. stav 1. donosi Vijeće ministara, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Član 47. U roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona ministar donosi propise: 1. o određivanju uvjeta za izdavanje licence ( član 5. stav 3.); 2. o načinu angažiranja fizičke ili pravne osobe (član 9. stav 3.); 3. o načinu i postupku usklađivanja i registracije redova vožnje međunarodnog linijskog prijevoza putnika (član 13. stav 3. ); 4. o isticanju natpisa sa naznakom početne i završne stanice (član 14. stav 2.); 5. o određivanju kriterija za izdavanje dozvola za međunarodni vanlinijski prijevoz putnika (član 19. stav 4.); 6. o obrascu putnog lista za obavljanje međunarodnog vanlinijskog prijevoz putnika ( član 20. stav 2.); 7. o načinu i postupku usklađivanja i registriranja redova vožnje međuentitetskog linijskog prijevoza putnika ( član 21. stav 4.); 8. o isticanju natpisa sa naznakom početne i završne stanice (član 22. stav 4.); 9. o obrascu putnog lista za obavljanje međuentitetskog vanlinijskog prijevoza putnika ( član 25.); 10. o kriterijima, postupku i načinu raspodjele stranih dozvola za međunarodni vanlinijski prijevoz roba (član 28. stav 3.); 11. o uvjetima za obavljanje vangabaritnog prijevoza roba (član 33. stav 4). Bližim propisima iz stava 1., može se predvidjeti prenošenje određenih poslova nadležnog ministarstva na druge istitucije i privredne asocijacije. IX - PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 48. Licence i dozvole izdate u skladu sa Zakonom o međunarodnom drumskom transportu, Uredbom o kriterijima, postupku i načinu raspodjele stranih dozvola za prijevoz roba domaćim prijevoznicima i Uredbom o regulisanju međunarodnog autobusnog prometa važit će do isteka roka njihovog važenja. Za produženje važećih licenci i dozvola iz stava 1., primjenjivat će se postupak propisan ovim zakonom. Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje primjena Zakona o međunarodnom drumskom transportu ("Službeni list RBiH",br.13/94 i 33/95), Uredbe o regulisanju međuentitetskog autobuskog saobraćaja ("Službeni glasnik BiH", broj 9/98), Uredbe o kriterijima, postupku i načinu raspodjele stranih dozvola za prijevoz roba domaćim prijevoznicima ("Službeni glasnik BiH", broj 13/98) i Uredbe o regulisanju međunarodnog autobusnog prometa ("Službeni glasnik BiH", broj 16/98) i svi drugi propisi koji su regulirali ovu oblast. Član 49. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a objavit će se i u službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta. PS BiH broj 78/01 20. decembra 2001. godine Sarajevo Predsjedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Sejfudin Tokić, s. r. Predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH dr. Željko Mirjanić, s. r. Hvala što ste naš pretplatnik. Koristite pogodnosti koje dobijate pretplatom. O nama Javno preduzeće Novinsko-izdavačka organizacija SLUŽBENI LIST BOSNE I HERCEGOVINE. Sva prava pridržana. 2014 Adresa Džemala Bijedića 39/III 71000 Sarajevo Bosna i Hercegovina Email: sllist@sllist.ba Kontakti Centrala Tel: 033/722-030 Email Uredništvo Tel: 033/722-038 Email Pravna služba Tel: 033/722-051 Email Računovodstvo Tel: 033/722-045, Fax: 033/722-046 Email Pretplata Tel: 033/722-054 Email Ekspedit Tel: 033/722-041 Email Prodaja Tel: 033/722-079 Email Oglasni odjel Tel: 033/722-049 i 033/722-050, Fax: 033/722-074 Email Tehnički sekretar Tel: 033/722-061, Fax: 033/722-064 Ured direktora Tel: 033/722-061 Komercijala Tel: 033/722-042 2014 © JP NIO Službeni list Bosne i Hercegovine. Sva Prava Pridržana. | |
Zakon o udruženjima i fondacijama BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 32/01 | 28.12.2001 | SG BiH 94/16, SG BiH 76/11, SG BiH 63/08, SG BiH 42/03 | zakon,udruženja,fondacije,bih | Seg ment o uhap{enom licu: a) redni broj uhap{enog lica; b) transakcijski broj hap{enja; c) datum hap{enja; d) vrsta hap{enja; e) oznaka segmenata za lice koje je vi{estruko hap{eno; f) {ifra krivi~nog djela koji je razlog hap{enja; g) oru`je u posjedu uhap{enog lica; h) starosna dob uhap{enog lica; i) spol uhap{enog lica; j) rasa uhap{enog lica; k) nacionalnost uhap{enog lica; l) prebivali{te uhap{enog lica; m) dispozicija uhap{enog lica mla|eg od 18 godina. ^lan 42. Tehni~ka obrada podataka u evidenciji Tehni~ku obradu podataka u ovoj evidenciji mogu vr{iti samo izvorni organi nadle`ni za vo|enje krivi~nih dosjea, u skladu sa svojim zakonskim obavezama. ^lan 43. Prenos podataka drugim organima U skladu sa ~lanom 7. mo`e se izvr{iti prenos ili omogu}iti pristup slijede}im podacima organu u Bosni i Hercegovini koji podnese takav zahtjev: Upravni seg ment: a) broj segmenta; b) broj slu~aja; c) da tum i sat kad se slu~aj desio; d) rije{en vanraspravno; e) da tum kada je rije{en vanraspravno. Krivi~ni seg ment: a) {ifra krivi~nog djela; b) poku{aj krivi~nog djela / izvr{eno krivi~no djelo; c) po~inilac/i pod sumnjom da je koristio/su koristili; d) subjektivna motivacija; e) lokacija; f) broj prostorija u koje je izvr{ena provala; g) na~in provale; h) vrsta krivi~nog djela; i) tip oru`ja/upotreba sile. Imovinski seg ment: a) vrsta imovine/gubitka; b) opis imovine; c) vrijednost imovine; d) datum pronala`enja; e) broj ukradenih motornih vozila; f) broj prona|enih motornih vozila; g) vrsta droge na koju se sumnja; h) procjena o koli~ini i obliku droge; i) na~in mjerenja droge; j) redni broj `rtve; k) `rtva povezana sa UCR {ifrom krivi~nog djela; l) vrsta `rtve; m) dob `rtve; n) spol `rtve; o) rasa `rtve; p) nacionalnost `rtve; r) prebivali{te `rtve; s) te{ki fizi~ki napad /okolnosti ubistva; t) dodatne olak{avaju}e okolnosti ubistva; u) vrsta povrede; v) relevantni brojevi po~inioca; z) odnosi izme|u `rtve i po~inioca. Seg ment o po~iniocu: a) redni broj po~inioca; b) starosna dob po~inioca; c) spol po~inioca; d) rasa po~inioca. Seg ment o uhap{enom licu: a) redni broj uhap{enog lica; b) transakcijski broj hap{enja; c) datum hap{enja; d) vrsta hap{enja; e) oznaka segmenata za lice koje je vi{estruko hap{eno; f) {ifra krivi~nog djela koji je razlog hap{enja; g) oru`je u posjedu uhap{enih lica; h) starosna dob uhap{enog lica; i) spol uhap{enog lica; j) rasa uhap{enog lica; k) nacionalnost uhap{enog lica; l) prebivali{te uhap{enog lica; m) dispozicija uhap{enog lica mla|eg od 18 godina; ukoliko je to potrebno da bi primalac podataka izvr{io zadatke i obaveze za koje je zakonom ovla{ten. Odjeljak 9. - PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lan 44. Ministarstvo civilnih poslova i komunikacija }e u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona donijeti podzakonske akte u vezi sa ovim zakonom. ^lan 45. Ovaj zakon stu pa na snagu 30 dana od dana objavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH", a objavit }e se u slu`benim glasilima entiteta i Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine. PS BiH broj 71/01 25.oktobra 2001.godine Sarajevo Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Sejfudin Toki}, s. r. Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH dr. @eljko Mirjani}, s. r. 222 Na osnovu ~lana IV 4. a) Ustava Bone i Hercegovine, Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine na sjednici Predstavni~kog doma odr`anoj 30. novembra 2001. godine i na sjednici Doma naroda odr`anoj 5. oktobra 2001. godine, usvojila je ZAKON O UDRU@ENJIMA I FONDACIJAMA BOSNE I HERCEGOVINE PRVI DIO - UDRU@ENJA I FONDACIJE I.1. Op}e odredbe ^lan 1. Ovim zakonom ure|uje se osnivanje, registracija, unutra{nja organizacija i prestanak rada udru`enja i fondacija koje izaberu da se registruju u svojstvu udru`enja i fondacija na nivou Bosne i Hercegovine, odnosno od kojih se zahtijeva da se registruju u skladu sa ovim zakonom. ^lan 2. 1. Udru`enje se osniva zajedni~kim sporazumom u kojem se grupa od tri ili vi{e fizi~kih, odnosno pravnih lica, u svim kombinacijama, dobrovoljno udru`uje radi ostvarivanja nekog Petak, 28. decembra 2001. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 32 - Strana 441 zajedni~kog ili javnog interesa, a pri tome nema namjeru sticati profit. Udru`enje postaje pravnim licem onda kada je registrovano onako kako je predvi|eno ovim zakonom. 2. Fondacija je pravno lice koje nema svoje ~lanstvo, a ~iji je cilj upravljanje odre|enom imovinom u javnom interesu ili u dobrotvorne svrhe. Fondacija postoje pravnim licem iz Bosne i Hercegovine onda kada je registrovana onako kako je to predvi|eno ovim zakonom. ^lan 3. 1. Fizi~ka lica koja su dr`avljani ili imaju boravi{te u Bosni i Hercegovini i pravna lica koja su u Bosni i Hercegovini registrovana, slobodno i dobrovoljno osnivaju udru`enja ili fondacije u bilo koju svrhu u skladu sa Ustavom i zakonima Bosne i Hercegovine. 2. Udru`enja i fondacije imaju slobodu djelovanja na cijelom podru~ju Bosne i Hercegovine, bez obzira gdje su registrovani. 3. Ciljevi i aktivnosti registrovanog udru`enja odnosno fondacije ne mogu uklju~ivati anga`ovanje u predizbornoj kampanji, prikupljanje sredstava za kandidate ili finansiranje kandidata odnosno politi~kih stranaka. ^lan 4. 1. Udru`enje, odnosno fondacija mo`e obavljati privredne djelatnosti samo ako je osnovna svrha takvih djelatnosti ostvarivanje ciljeva utvr|enih statutom. 2. Udru`enje ili fondacija mogu obavljati nesrodne privredne djelatnosti (privredne djelatnosti koje nisu neposredno povezane sa ostvarivanjem osnovnih statutarnih ciljeva udru`enja i fondacija) samo preko posebno osnovanog pravnog lica. 3. Godi{nji prihodi od takve nesrodne djelatnosti udru`enja ili fondacije umanjeni za rashode ne mogu biti ve}i od jedne tre}ine godi{njeg bud`eta ove organizacije, ili 10.000 KM, tj. od onog iznosa koji je ve}i. 4. Dobit koju udru`enje ili fondacija ostvare iz nesrodnih privrednih djelatnosti mo`e se upotrijebiti samo za ostvarivanje ciljeva koji se utvrde statutom. 5. Nije dozvoljeno direktno ili indirektno sticanje dobiti ili druge materijalne koristi ostvarene iz djelatnosti udru`enja ili fondacije: osniva~ima, ~lanovima udru`enja, ~lanovima upravlja~kih organa, odgovornim licima, radnicima ili donatorima. 6. Ograni~enje iz prethodne ta~ke se ne odnosi na naknade za rad ili nadoknade tro{kova tim licima u vezi sa ostvarivanjem zakonitih ciljeva i aktivnosti utvr|enih statutom udru`enja ili fondacije. 7. Ograni~enja iz ovog ~lana ne}e uticati na imovinu udru`enja i fondacije iz ~lana 46. ovog zakona. ^lan 5. 1. Udru`enja i fondacije samostalno utvr|uju svoje ciljeve i aktivnosti u skladu sa Ustavom i ovim zakonom. 2. Pro gram i djelovanje udru`enja ili fondacije ne mogu biti u suprotnosti sa ustavnim poretkom Bosne i Hercegovine, niti usmjereni ka njegovom nasilnom ru{enju niti raspirivanju nacionalne, rasne i vjerske mr`nje ili diskriminacije zabranjene zakonom. ^lan 6. 1. Udru`enju ili fondaciji se mo`e zakonom ili delegiranjem od strane nadle`nog organa povjeriti, da u okviru svoje djelatnosti vr{i javna ovla{tenja. 2. Ovo se ne mo`e uraditi protiv volje udru`enja ili fondacije. 3. Ako udru`enje, odnosno fondacija prihvati da vr{i javna ovla{tenja, obavezna je osigurati zakonito i neometano provo|enje javnih ovla{tenja. 4. Rad registrovanog udru`enja ili fondacije je javan, ukoliko nije druga~ije predvi|eno statutom udru`enja ili fondacije. ^lan 7. 1. Svako registrovano udru`enje ili fondacija imaju svoj puni naziv i sjedi{te. 2. Udru`enje ili fondacija u obavljanju svoje djelatnosti mogu upotrebljavati isklju~ivo svoj registrovani naziv. 3. Naziv registrovanih udru`enja ili fondacije mora biti na tri slu`bena jezika koji su u upotrebi u Bosni i Hercegovini. 4. Udru`enje odnosno fondacija mogu imati svoj znak. 5. Naziv, skra}eni naziv i znak udru`enja ili fondacije moraju se jasno razlikovati od naziva i znaka drugih registrovanih udru`enja ili fondacija. 6. Uz svoj puni naziv udru`enje ili fondacija mo`e koristiti i skra}eni naziv. ^lan 8. Ministarstvo navedeno u ovom zakonu je Ministarstvo civilnih poslova i komunikacija Bosne i Hercegovine. I.2. UDRU@ENJA I.2.1. Osnivanje udru`enja ^lan 9. 1. Udru`enje koje ispunjava uslove za registraciju mogu osnovati najmanje tri fizi~ka lica koja su dr`avljani Bosne i Hercegovine ili u njoj imaju boravi{te, ili pravna lica iz Bosne i Hercegovine, ili koja su u Bosni i Hercegovini registrovana, u bilo kojoj kombinaciji, s tim da osniva~i ne mogu biti dr`ava BiH, entiteti, kantoni, gradovi, op}ine, mjesne zajednice, dr`avni organi, dr`avna preduze}a i fondovi. 2. Za osnivanje udru`enja koje ispunjavaju uslove za registraciju obavezno je dono{enje osniva~kog akta. 3. Radnje preduzete u vremenu izme|u osnivanja i registracije udru`enja mogu stvoriti obaveze samo za one koji su preduzeli te radnje, osim ako udru`enje te radnje ne ratifikuje. Samo najvi{i upravlja~ki organi udru`enja mogu ratifikovati radnje preduzete u njegovo ime prije registrovanja. 4. Smatra se da je udru`enje osnovano na neodre|eno vrijeme, osim ako statutom nije utvr|eno druga~ije. ^lan 10. Da bi udru`enje steklo uslove za registraciju, osniva~ka skup{tina udru`enja ima obavezu da donese osniva~ki akt, statut udru`enja i imenuje organe upravljanja u skladu sa ovim zakonom. ^lan 11. Osniva~ki akt udru`enja sadr`i: a) puno ime osniva~a, skra}eni naziv ukoliko postoji, i adresu osniva~a; b) naziv, sjedi{te i adresu udru`enja; c) ciljeve osnivanja udru`enja; i d) ime osobe ovla{tene da zastupa udru`enje u obavljanju poslova u podno{enju zahtjeva za upis u registar udru`enja. ^lan 12. Statut udru`enja sadr`i: a) naziv udru`enja, skra}eni naziv ukoliko postoji, i adresu udru`enja; b) ciljevi udru`enja; c) postupak za primanje i isklju~ivanje ~lanova; d) organe udru`enja, na~in na koji se biraju, ovla{tenja koja imaju, kvorum i pravila glasanja, trajanje mandata, lice ovla{teno da sazove skup{tinu, uslovi i na~in raspu{tanja, odnosno prestanak rada; e) pravila za ostvarivanje, kori{tenje i raspolaganje sredstvima udru`enja, kao i or gan koji je ovla{ten za nadzor nad kori{tenjem tih sredstava; f) javnost rada; Broj 32 - Strana 442 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Petak, 28. decembra 2001. g) postupak za izmjenu i dopunu statuta, ovla{tenje i na~in dono{enja drugih op}ih akata; h) opis oblika i sadr`aj pe~ata; i) zastupanje udru`enja; j) uslove i postupak za pripajanje, razdvajanje, transfor - maciju ili raspu{tanje odnosno prestanak rada udru`enja, uklju~uju}i i bilo kakav poseban kvorum ili pravila za postizanje kvalifikovane ve}ine u postupku glasanja; i k) postupak za raspologanje preostalom imovinom ili drugim sredstvima u slu~aju raspu{tanja ili prestanka rada udru`enja. ^lan 13. 1. Udru`enje mo`e ste}i sta tus udru`enja od javnog interesa ako njegovo djelovanje prevazilazi interese njegovih ~lanova i ako je prije svega namijenjeno interesu javnosti, ili nekim njenim segmentima, u sljede}im oblastima: zdravstvo; nauka; socijalna za{tita; gra|ansko dru{tvo; ljudska prava i prava manjina; pomo} siroma{nim i socijalno ugro`enim; pomo} invalidima, djeci i starijim osobama; za{tita okoline; tolerancija; kultura; amaterski sportovi; vjerske slobode i pomo} `rtvama elementarnih nepogoda. 2. Smatra se da udru`enje djeluje u dobrotvorne svrhe ako je osnovano s prvenstvenim ciljem da poma`e licima i grupama kojima je pomo} potrebna. 3. Sta tus udru`enja od javnog interesa utvr|uje Ministarstvo. Postupak za dodjelu i ukidanje statusa udru`enja od javnog interesa Ministarstvo }e urediti posebnim propisom. 4. Zahtjev za dobivanje statusa udru`enja od javnog interesa mo`e se podnijeti u bilo koje vrijeme, na na~in utvr|en propisima od strane Ministarstva. Odbijanje zahtjeva podlije`e preispitivanju u skladu sa zakonom. 5. Registrovano udru`enje od javnog interesa mo`e, ostvariti poreske, carinske i druge olak{ice. ^lan 14. 1. Registrovano udru`enje se mo`e spojiti, razdvojiti ili transformisati samo u drugo udru`enje ili fondaciju. 2. Registrovano udru`enje od javnog interesa se mo`e pripojiti, razdvojiti ili transformisati samo u drugo udru`enje ili fondaciju od javnog interesa. I.2.2. ^lanstvo ^lan 15. Udru`enje mo`e ustanoviti svoje kriterije za prijem u ~lanstvo. Kriteriji za prijem u ~lanstvo podlije`u samo ograni~enjima u smislu zabrane diskriminacije koja je utvr|ena Ustavom i zakonima Bosne i Hercegovine. I.2.3. Organi udru`enja ^lan 16. Pored osniva~kog akta, statuta ili njihovih ekvivalenata registrovano udru`enje mora imati skup{tinu, a mo`e imati upravni odbor. ^lan 17. Za strano ili me|unarodno udru`enje dovoljno je da ima akte, bez obzira kako su nazvani i organe koji ispunjavaju funkcije kako ih defini{e ovaj zakon. ^lan 18. Skup{tina, kao najvi{i or gan udru`enja je nadle`na za: a) dono{enje statuta, izmjena i dopuna statuta i drugih akata odre|enih statutom; b) odlu~ivanje o pripajanju, razdvajanju, transformaciji, raspu{tanju i prestanku rada, kao i o drugim statusnim promjenama udru`enja; c) imenovanje i razrje{enje ~lanova upravnog odbora, ako takav or gan udru`enja postoji; d) usvajanje izvje{taja koje je pripremio upravni odbor, ako takav or gan udru`enja postoji; i e) odlu~ivanje o svim drugim pitanjima koja nisu u nadle`nosti drugih organa udru`enja. ^lan 19. Upravni odbor, ukoliko ga udru`enje ima: a) priprema sjednice skup{tine; b) priprema nacrt statuta i drugih akata koje donosi skup{tina; c) provodi politiku, zaklju~ke i druge odluke koje je donijela skup{tina; d) raspola`e imovinom udru`enja; e) podnosi godi{nji ili periodi~ni izvje{taj o svom radu skup{tini na usvajanje; i f) vr{i i druge poslove odre|ene statutom. ^lan 20. ^lanovi organa udru`enja ne mogu glasati po pitanjima u kojima se kao interesne strane pojavljuju sami ~lanovi, njihovi bra~ni drugovi ili njihova rodbina u uspravnoj ili pobo~noj liniji do tre}eg stepena, po pitanjima vezanim za predmet koji je pod kontrolom tog ~lana, odnosno po pitanjima u pogledu kojih ~lan ima ekonomski interes. Pored toga, ~lanovi organa udru`enja imaju obavezu da osiguraju da se sve finansijske transakcije udru`enja zaklju~uju prema pravi~noj tr`i{noj vrijednosti, odnosno prema uslovima koji su povoljniji za udru`enje. I.3. FONDACIJE I.3.1. Osnivanje fondacija ^lan 21. 1. Smatra se da je djelovanje fondacije od javnog interesa ako je osnovana prvenstveno radi propagiranja, pru`anja usluga ili promovisanja programa unapre|enja u oblastima kao {to su: zdravstvo; obrazovanje; nauka; socijalna za{tita; gra|ansko dru{tvo; ljudska prava i prava manjina; pomo} siroma{nim i socijalno ugro`enim; pomo} invalidima, djeci i starijim licima; za{tita okoline; tolerancija; kultura; amaterski sport; vjerske slobode i pomo} `rtvama elementarnih nepogoda ili za druge sli~ne ciljeve. 2. Smatra se da fondacija djeluje u dobrotvorne svrhe ukoliko je osnovana prvenstveno s ciljem da poma`e licima i grupama kojima je takva pomo} potrebna. 3. Sta tus fondacija od javnog interesa odre|uje Ministarstvo. Postupak za dodjelu i ukidanje statusa fondacije od javnog interesa Ministarstvo }e urediti posebnim propisom. 4. Zahtjev za dobivanje statusa registrovane fondacije od javnog interesa mo`e se podnijeti u bilo koje vrijeme, na na~in utvr|en propisima od strane Ministarstva. Odbijanje zahtjeva podlije`e preispitivanju u skladu sa zakonom. 5. Registrovana fondacija ostvaruje poreske, carinske i druge olak{ice za svoj rad, u skladu sa posebnim zakonima. 6. Registrovana fondacija se mo`e pripajati, razdvajati ili transformisati samo u drugu fondaciju. ^lan 22. 1. Fondaciju koja ispunjava uslove za registraciju mo`e osnovati jedno ili vi{e fizi~kih ili pravnih lica (u daljem tekstu: osniva~i), s tim da osniva~i ne mogu biti dr`ava Bosna i Hercegovina, entiteti, kantoni, gradovi, op}ine, mjesne zajednice, dr`avni organi, dr`avna preduze}a i fondovi. Osniva~i ne moraju biti dr`avljani ili pravna lica iz Bosne i Hercegovine. 2. Fondacija mo`e biti osnovana jednostranom izjavom volje, ugovorom, testamentom, legatom ili drugim odgovaraju}im pravnim aktom. 3. Fondacija mora imati osniva~ki akt, statut i upravni odbor, odnosno akte i organe, koji su im su{tinski ekvivalentni. Za stranu ili me|unarodnu fondaciju dovoljno je da ima akte bez obzira kako su nazvani i organe, koji vr{e funkcije kako ih defini{e ovaj zakon. Petak, 28. decembra 2001. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 32 - Strana 443 ^lan 23. Osniva~ki akt fondacije naro~ito sadr`i: a) imena i adrese osniva~a; b) naziv fondacije, skra}eni naziv ukoliko postoji i adresu fondacije; c) ciljeve zbog kojih je fondacija osnovana; d) izvod o nov~anim iznosima i izvorima po~etnih osnovnih sredstava fondacije, u obliku utvr|enom propisima Ministarstva; i e) ime, prezime i adresu lica koje zastupa fondaciju u Bosni i Hercegovini i ovla{teno je za obavljanje poslova registracije fondacije. ^lan 24. Statut fondacije sadr`i: a) naziv, sra}eni naziv ukoliko postoji i sjedi{te fondacije; b) ciljeve fondacije; c) organe fondacije, na~in njihovog izbora, nadle`nost, kvorum, pravila glasanja te uslove i proceduru njihovog raspu{tanja; d) pravila upravljanja i kori{tenja imovine fondacije; e) postupci za izmjenu i dopunu statuta, kao i ovla{tenje i postupci dono{enja ostalih op}ih akata; f) uslovi i postupak za pripajanje, razdvajanje, transfor - maciju ili prestanak rada fondacije, uklju~uju}i sva pravila glasanja za koje je potreban poseban kvorum ili kvalifikovana ve}ina; g) kriteriji za raspolaganje imovinom fondacije u slu~aju prestanka rada fondacije; i h) opis oblika i sadr`aj pe~ata fondacije. I.3.2. Organi fondacije ^lan 25. 1. Or gan upravljanja fondacijom je upravni odbor. 2. Statutom registrovane fondacije se mogu utvrditi i drugi organi fondacije. ^lan 26. 1. Upravni odbor fondacije je odgovoran za ostvarivanje ciljeva fondacije, a mo`e obavljati i druge poslove utvr|ene statutom i u skladu sa zakonom. 2. Upravni odbor fondacije ~ine najmanje tri ~lana. 3. ^lanovi upravnog odbora fondaciije ne moraju biti dr`avljani Bosne i Hercegovine. 4. Upravni fondacije nadle`an je za: a) dono{enje ili priznavanje osniva~kog akta, statuta, izmjena i dopuna statuta i drugih akata utvr|enih statutom; b) odlu~ivanje o pripajanju, razdvajanju, transformaciji i prestanku rada, kao i o drugim statusnim promjenama fondacije; c) prijem, usvajanje i podno{enje dokumentacije, informacija i ostalih izvje{taja ili materijala ako se to ovim zakonom ili u skladu sa njim zahtijeva; i d) odlu~ivanje o svim drugim pitanjima koja nisu u nadle`nosti drugih organa fondacije. ^lan 27. ^lanovi organa fondacije ne mogu glasati po pitanjima u kojima se kao interesne strane pojavljuju sami ~lanovi, njihovi bra~ni drugovi ili njihova rodbina u uspravnoj ili pobo~noj liniji do tre}eg stepena, po pitanjima vezanim za predmet koji je pod kontrolom tog ~lana, odnosno po pitanjima u pogledu kojih ~lan ima ekonomski interes. Pored toga, ~lanovi organa imaju obavezu da osiguraju da se sve finansijske transakcije fondacije zaklju~uju prema pravi~noj tr`i{noj vrijednosti, odnosno prema uslovima koji su povoljniji za fondaciju. I.4. REGISTROVANJE UDRU@ENJA I FONDACIJA ^lan 28. 1. Registrovanje udru`enja i fondacija je dobrovoljno, osim u slu~aju iz ~lana 29. ovog zakona, ali se registracija mora obaviti da bi udru`enje ili fondacija stekla svojstvo pravnog lica iz Bosne i Hercegovine. 2. Registracija, podno{enje dokumentacije, te prestanak rada udru`enja ili fondacije vr{e se u skladu sa ovim zakonom, ostalim relevantnim zakonima Bosne i Hercegovine, propisima Ministarstva, te statutom udru`enja ili fondacije. 3. Ukoliko postoji sukob izme|u takvih zakona i propisa, Ministarstvo je nadle`no za tuma~enje zakona i propisa na na~in da se: a) promovi{e politika transparentnosti i pristupa javnosti; i b) na najmanju mogu}u mjeru svede administrativno optere}enje organizacija i pojedinaca, u onoj mjeri u kojoj se to mo`e ostvariti uz ja~anje transparentnosti i pristupa javnosti. 4. Ukoliko postoji sukob relevantnih zakona koji se ne mo`e prevazi}i, postupa se u skladu sa odredbama ovog zakona. 5. Udru`enje se upisuje u registar udru`enja. Fondacija se upisuje u registar fondacija. Oba registra vodi Ministarstvo. 6. Registri se vode u skladu sa odredbama ovog zakona i propisima koje donosi Ministarstvo. 7. Registri su otvoreni za javnost. Za uvid u bilo koji dokument ili informaciju iz registra nije potrebno odobrenje Ministarstva. Nijedan dokument ili informacija pohranjena u registru prema ovom zakonu ne}e se voditi kao "povjerljivo" ili "poslovna tajna". 8. Svako lice, li~no ili putem po{te, mo`e zatra`iti kopiju bilo kojeg upisa u registar ili bilo kojeg dokumenta iz spisa registrovanog udru`enja ili fondacije. Za takve kopije napla}uje se taksa koja ne mo`e biti ve}a od uobi~ajene. Kopije se moraju izdati u roku od petnaest radnih dana od dana podno{enja zahtjeva. ^lan 29. Udru`enja ili fondacije iz ~lana 1. ovog zakona, koji namjeravaju da od Ministarstva zatra`e da im dodijeli sta tus udru`enja ili fondacije od javnog interesa, odnosno sta tus udru`enja ili fondacije osnovanog u dobrotvorne svrhe, zatim sva udru`enja ili fondacije koje vr{e javna ovla{tenja, te sva udru`enja ili fondacije sa uredima ili djelatnostima u Bosni i Hercegovini i koja primaju od vladinih institucija Bosne i Hercegovine ili putem njih, potporu ili druge oblike dotacije u ukupnom godi{njem iznosu ve}em od 5.000 KM postupaju na sljede}i na~in: a) upisuju se u registar u skladu sa zakonom; i b) podnose godi{nji izvje{taj Ministarstvu koji se zavodi u registar u obliku utvr|enom propisima Ministarstva, s tim da godi{nji izvje{taj u osnovi mora sadr`avati opis aktivnosti udru`enja ili fondacije i eventualnih pravnih lica osnovanih u smislu ~lana 4., te s tim da godi{nji izvje{taj obavezno sadr`i i bilans stanja koji prikazuje prihode i rashode udru`enja ili fondacija kao i posebnih pravnih lica osnovanih u smislu ~lana 4. ovog zakona. ^lan 30. 1. Ukoliko je predvi|eno statutom, naziv udru`enja ili fondacije mo`e se upisati u registar i na jednom ili vi{e stranih jezika, s tim da se prvi upi{e naziv na slu`benim jezicima Bosne i Hercegovine. Strana udru`enja ili fondacije mogu upotrebljavati samo svoje registrovane nazive. 2. U slu~aju da se dva ili vi{e udru`enja ili fondacije registruju sa su{tinski istim nazivom ili znakom, Ministarstvo }e donijeti rje{enje kojim nala`e da udru`enje ili fondacija koje je kasnije registrovano, u roku od mjesec dana podnese zahtjev za promjenu imena ili znaka u registru. Ako to udru`enje ili fondacija ne postupe u skladu sa rje{enjem, Ministarstvo }e da Broj 32 - Strana 444 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Petak, 28. decembra 2001. obustavi ili ukine registraciju, raspusti udru`enje ili fondaciju, te preduzme druge oblike sankcija predvi|enih ovim zakonom. Na postupak iz ovog ~lana primjenjuju se odredbe ~lana 34. ovog zakona. ^lan 31. 1. Zahtjev za upis u registar udru`enja ili fondacija sadr`i: a) osniva~ki akt odnosno akt osnivanja; b) statut udru`enja ili fondacije; c) spisak osniva~a i ~lanova upravnih organa; d) imena i adrese osoba ovla{tenih za zastupanje udru`enja ili fondacije u Bosni i Hercegovini; e) podaci koji se zahtjevaju u ~lanu 45. ovog zakona, ukoliko se radi o upisu stranog udru`enja ili fondacije; f) naziv udru`enja ili fondacije, skra}eni naziv ukoliko postoji; g) primjerak znaka udru`enja ili fondacije, ukoliko postoji; i h) ciljeve udru`enja ili fondacije. 2. Obrazac i na~in podno{enja zahtjeva za registraciju utvr|uje se propisima Ministarstva. ^lan 32. 1. O prijemu zahtjeva za upis u registar ili zahtjeva za izmjenu i dopunu podataka u registru Ministarstvo izdaje potvrdu osniva~ima udru`enja ili fondacije. Ministarstvo je du`no donijeti rje{enje o registraciji u roku od 30 dana nakon dana podno{enja zahtjeva. 2. Ako Ministarstvo ne donese rje{enje u roku od 30 dana po prijemu zahtjeva za registraciju ili zahtjeva za izmjenu registracije, smatrat }e se da je zahtjev odbijen. ^lan 33. Rje{enje koje donosi Ministarstvo o upisu u registar udru`enja ili fondacije sadr`i: a) datum upisa; b) registracijski broj pod kojim je izvr{en upis; c) naziv, skra}eni naziv ukoliko postoji i adresu udru`enja ili fondacije; d) znak udru`enja ili fondacije, ako postoji; e) ciljeve za koje je udru`enje ili fondacija osnovano; i f) imena i adrese lica ovla{tenih za zastupanje udru`enja ili fondacije. ^lan 34. 1. Ako u toku postupka registracije Ministarstvo utvrdi da u statutu udru`enja ili fondacije nisu ispunjeni uslovi utvr|eni ovim zakonom ili da zahtjev za registraciju nije potpun, na to }e upozoriti podnosioca zahtjeva navode}i razloge zbog kojih registracija nije izvr{ena. Podnosiocu zahtjeva }e biti omogu}eno da ispravi ili dopuni zahtjev u roku od petnaest dana od dana prijema obavje{tenja. Ako podnosilac zahtjeva ne ukloni ove nedostatke u predvi|enom roku, Ministarstvo }e rje{enjem odbaciti zahtjev za upis u registar navode}i razloge za negativno rje{enje. 2. Ako Ministarstvo ustanovi da su ciljevi udru`enja ili fondacije u suprotnosti sa odredbama ~lana 3. ta~ka 3. ovog zakona odnosno ~lana 5. ovog zakona, Ministarstvo }e rje{enjem odbiti zahtjev za upis u registar, navode}i razloge za dono{enje takvog rje{enja. 3. Postupci opisani u ovom ~lanu provode se u skladu sa pravilima i postupcima utvr|enim propisima Ministarstva i ostalim relevantnim zakonima. ^lan 35. 1. Na rje{enje Ministarstva kojim se odbija, odbacuje, obustavlja ili ukida upis, odnosno izmjena i dopuna upisa u skladu sa ovim zakonom, ili izri~u kazne na osnovu ~lana 53. ovog zakona, ili odbija zahtjev iz ~lana. 13. ovog zakona, ili automatski raspu{ta udru`enje ili fondacija na osnovu ~lana 30. ta~ka 2. ili ~lana 51. ovog zakona, ili name}e raspodjela sredstava na osnovu ~lana 52. ovog zakona, kao i na druga rje{enja donesena u skladu sa ovim zakonom mo`e se ulo`iti `alba. 2. @alba se ula`e u roku od 15 dana od dana prijema rje{enja. ^lan 36. @alba iz ~lana 35. ovog zakona mo`e se ulo`iti radi: - povrede pravila postupka, - pogre{no i nepotupuno utvr|enog ~injeni~nog stanja, - povrede materijalnog prava. ^lan 37. Po `albi iz ~lana 35. ovog zakona odlu~uje Komisija za `albe (u daljem tekstu: Komisija) koju imenuje Vije}e ministara. Komisija je stalna i stastoji se od tri ~lana. ^lan 38. 1. @albe na rje{enja iz ~lana 35. ovog zakona se podnosi Ministarstvu. 2. Po prijemu `albe, Ministarstvo }e ispitati `albu u pogledu blagovremenosti, i da li je `alba izjavljena od ovla{tenog lica. 3. Ukoliko Ministarstvo utvrdi da je `alba neblagovremena, ili da je izjavljena od neovla{tenog lica, rje{enjem }e odbaciti `albu. ^lan 39. 1. Ukoliko Ministarstvo ne odbaci `albu iz razloga utvr|enih iz ~lana 38. ta~ka 3. ovog zakona, istu uz predmet dostavlja Komisija za `albe. 2. Odlu~uju}i o `albi Komisija mo`e donijeti slijede}e odluke: - odbaciti `albu, - odbiti `albu i potvrditi rje{enje Ministarstva, - ukinuti rje{enje u cijelosti ili djelimi~no, i - izmijeniti rje{enje. ^lan 40. 1. Komisija }e odbaciti `albu ako je to propustilo Ministarstvo u smislu ~lana 38. ta~ka 3. ovog zakona. 2. Komisija }e odbiti `albu kad utvrdi da u postupku pred Ministarstvom nije bilo nedostataka i kad je `alba neosnovana. 3. Komisija }e potpuno ili djelimi~no ukinuti rje{enje, kad utvrdi neku od nepravilnosti utvr|ene u ~lanu 36. ovog zakona, nakon ~ega }e predmet vratiti Ministarstvu na ponovno odlu~ivanje. 4. Komisija }e izmijeniti rje{enje, ako iz stanja predmeta proizilazi druga~ija odluka od one koju je donijelo Ministarstvo. ^lan 41. Komisija je du`na da u roku od 30 dana od dana prijema `albe odlu~i po istoj. ^lan 42. Protiv rje{enja Komisije nije dopu{tena `alba, ali se mo`e pokrenuti upravni spor kod Suda Bosne i Hercegovine. ^lan 43. 1. Registrovano udru`enje ili fondacija du`ne su podnijeti Ministarstvu zahtjev za izmjenu i dopunu registracije u slu~aju nastupanja promjene u pogledu informacija navedenih u ~lanu 33. ta~ka 1. pod c); d); e) i f) ovog zakona, u roku od 30 dana od dana nastupanja promjene. 2. Ministarstvo donosi rje{enje u pogledu zahtjeva u skladu sa ~lanom 32. ta~ka 1. ovog zakona. ^lan 44. Rje{enja kojim se dozvoljava, odbija, odbacuje, obustavlja ili ukida upis u registar udru`enja ili fondacije, te svako rje{enje kojim udru`enje ili fondacija prestaje sa radom, objavljuje se u "Slu`benom glasniku BiH". ^lan 45. 1. Osim ako nije druga~ije utvr|eno u ovom ~lanu, pravila i postupci za registrovanje utvr|eni u ovom zakonu odnose se i na strana i me|unarodna udru`enja, fondacije i druge Petak, 28. decembra 2001. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 32 - Strana 445 neprofitne organizacije, kao i urede njihovih ogranaka koji se nalaze ili obavljaju djelatnosti na teritoriji Bosne i Hercegovine. 2. Strana i me|unarodna udru`enja, fondacije i druge neprofitne organizacije, kao i uredi njihovih ogranaka registrovanih u skladu sa ovim zakonom, mogu djelovati na teritoriji cijele Bosne i Hercegovine kao i pravna lica iz Bosne i Hercegovine. 3. Uz zahtjev za registraciju u Bosni i Hercegovini, strana i me|unarodna udru`enja, fondacije i druge neprofitne organizacije dostavit }e Ministarstvu radi upisia u registar: a) dokaz da organizacija ima sta tus pravnog lica u ino - stranstvu; b) izjavu u kojoj se opisuju aktivnosti koje }e se preduzeti u Bosni i Hercegovini; c) naziv, adresu i broj telefona organizacije u mati~noj zemlji i glavnog predstavni{tva u Bosni i Hercegovini, ukoliko postoji; d) ime i prezime, zvanje lica koje rukovodi glavnim predstavni{tvom organizacije u Bosni i Hercegovini. Ako organizacija nema predstavni{tvo u Bosni i Hercegovini, u tom slu~aju se navodi ime, prezime i zvanje lica odgovornog za rad organizacija u Bosni i Hercegovini; i e) ime i prezime, adresa, zvanje i broj telefona lica koje je organizacija ovlastila da bude njen pravni predstavnik u Bosni i Hercegovini. I.5. IMOVINA UDRU@ENJA I FONDACIJA ^lan 46. Prihodi udru`enja i fondacija mogu uklju~ivati sljede}e: a) ~lanarina, kada je u pitanju udru`enje; b) dobrovoljne priloge i poklone javnih institucija, fizi~kih i pravnih lica, kako stranih tako i doma}ih, u gotovini, uslugama ili imovini bilo koje vrste; c) dr`avne subvencije i ugovore sa dr`avom, javnim institucijama, fizi~kim i pravnim licima, kako doma}im tako i stranim; d) prihod od kamata, dividendi, dobiti od kapitala, zakupnina, honorara i sli~nih izvora pasivnog prihoda; i e) prihod ste~en kroz ostvarivanje ciljeva i aktivnosti udru`enja ili fondacije, kako je odre|eno statutom. ^lan 47. 1. Registrovano udru`enje ili fondacija su du`ni da uredno vode poslovne knjige u skladu sa op}e prihva}enim ra~unovod - stvenim principima i da sastavljaju finansijske izvje{taje u skladu sa ovim i drugim relevantnim zakonima. 2. Registrovano udru`enje ili fondacija raspola`e svojom imovinom u skladu sa statutom i ovim zakonom. ^lan 48. Organi registrovanih udru`enja ili fondacije du`ni su da upravljaju imovinom udru`enja ili fondacije sa du`nom pa`njom i na odgovoran i zakonit na~in u najboljem interesu udru`enja i fondacije. I.6. PRESTANAK RADA UDRU@ENJA I FONDACIJA-DOBROVOLJNO I PO SILI ZAKONA ^lan 49. Udru`enje ili fondacija mogu prestati sa radom dobrovoljno ili po sili zakona pod uslovima utvr|enim ovim zakonom. ^lan 50. 1. Udru`enje ili fondacija mogu prestati sa radom dobrovoljno, na osnovu odluke nadle`nog organa udru`enja ili fondacije. 2. Ako statutom nije druga~ije predvi|eno, odluka o prestanku sa radom se donosi dvotre}inskom kvalifikovanom ve}inom glasova ~lanova udru`enja ili dvotre}inskom ve}inom glasova upravnog odbora fondacije. 3. U slu~aju dobrovoljnog prestanka rada registrovanog udru`enja ili fondacija usvaja plan likvidacije koji je u skladu sa statutom i ovim zakonom. ^lan 51. 1. Rje{enjem Ministarstva registrovano udru`enje ili fondacija prestaje sa radom po sili zakona kako je utvr|eno u zakonu, ako djeluje suprotno odredbama ovog zakona ili ako bez opravdanih razloga ne obavlja djelatnost radi ostvarivanja svojih ciljeva u periodu od najmanje dvije pune kalendarske godine, ili kao posljedica uslova navedenih u ~lanu 50. ovog zakona. 2. Prestanak po sili zakona izri~e se samo u slu~ajevima ponovljenih ili te`ih nepravilnosti u radu, a mo`e se izre}i samo nakon {to dato udru`enje ili fondacija bude obavje{teno o razlogu i pru`i mu se prilika za izja{njavanje po tom pitanju. 3. Kazne i prestanak rada, raspu{tanje udru`enja ili fondacija po sili zakona izri~e se na osnovu zahtjeva Ministarstva. Prije dono{enja odluke kojom se izri~e kazna ili prestanak rada, raspu{tanje udru`enja ili fondacije, Ministarstvo }e udru`enje ili fondaciju obavijestiti o prekr{aju. U obavijesti se navode mogu}e kazne utvr|ene ~lanom 53. ovog zakona Ministarstvo mo`e omogu}iti udru`enju ili fondaciji da otkloni nepravilnosti u radu i/ili mo`e odrediti kaznu utvr|enu ovim zakonom. ^lan 52. 1. Nakon raspu{tanja i prestanka sa radom i izmirenja obaveza udru`enje ili fondacija koje nema sta tus udru`enja od javnog interesa, preostalu imovinu i sredstva podijelit }e na na~in utvr|en statutom ili drugom registrovanom udru`enju ili fondaciji kojoj je dodjeljen sta tus udru`enja ili fondacije od javnog interesa. 2. Nakon raspu{tanja i izmirenja obaveza udru`enje ili fondacija kome je odobren sta tus udru`enja ili fondacije od javnog interesa, preostalu imovinu i sredstva podijelit }e registrovanom udru`enju od javnog interesa ili fondaciji, koja ima iste ili sli~ne ciljeve. Ovo se odnosi i na sva udru`enja i fondacije koje su dobila sredstva od dr`ave, javne dotacije ili odnosno ostvarili poreske ili fiskalne olak{ice u skladu sa zakonima iz bilo koje nadle`nosti. 3. U slu~aju prestanka rada po sili zakona Ministarstvo utvr|uje raspodjelu preostalih sredstva u skladu sa principima ovog ~lana. 4. Rje{enje Ministarstva o raspu{tanju po sili zakona i o raspodjeli sredstava udru`enja ili fondacija, bit }e objavljena u "Slu`benom glasniku BiH" kao i obavijest svim potencijalnim korisnicima da mogu pokrenuti upravni spor kod Suda Bosne i Hercegovine u skladu sa ~lanom 42. ovog zakona. DRUGI DIO - KAZNENE ODREDBE ^lan 53. 1. Kaznom od 300 KM do 3.000 KM Ministarstvo }e kazniti udru`enje i fondaciju koja: a) se ne upi{e u registar, ako je upis obavezan prema ovom zakonu; b) ne podnese godi{nji izvje{taj, ako je podno{enje obavezno prema ovom zakonu; c) obavlja aktivnosti koje zna~ajno odstupaju od ciljeva odre|enog udru`enja ili fondacije; d) u pravnim transakcijama ne upotrebljava jedan od svojih registrovanih naziva s namjerom da obmane fizi~ko, pravno lice ili organe vlasti; e) ne podnese zahtjev za izmjenu i dopunu registracije (~lan 43. ta~ka 1. ovog zakona); f) ne upotrijebi ostvarenu dobit ili sredstva na na~in predvi|en statutom ili odgovaraju}im zakonom, s namjerom ili usljed krajnje nepa`nje; i Broj 32 - Strana 446 S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Petak, 28. decembra 2001. g) pru`i informacije Ministarstvu u vezi sa podno{enjem zahtjeva za upis, izmjenu podataka u registru, odnosno prestankom rada u skladu sa odredbama ovog zakona, koje su namjerno i materijalno neistinite i navode na pogre{an zaklju~ak. 2. Ministarstvo mo`e tako|er kazniti nov~anom kaznom odgovornog predstavnika udru`enja ili fondacije, za kojeg je utvr|eno da je po~inio radnje navedene u ovom ~lanu ukoliko je odgovorni predstavnik bio upoznat s radnjama koje su rezultirale prekr{ajem i postupao s namjerom da u~ini prekr{aj. Nov~ana kazna iznosi od 100 KM do 1.000 KM. 3. Odgovorno lice se mo`e kazniti kaznama navedenim u ovom ~lanu samo ako je to lice prethodno obavije{teno o postupku i njegovim osnovama i data mu je mogu}nost da se o tome izjasni. Postupak iz ovog ~lana provodi se u skladu sa propisima koje utvrdi Ministarstvo. TRE]I DIO - PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lan 54. 1. Udru`enja i fondacije koji su registrovani prije stupanja na snagu ovog zakona i koje `ele da se registruju u skladu sa ovim zakonom, imaju obavezu da usklade svoje akte sa odredbama ovog zakona i da u roku od {est mjeseci od dana stupanja na snagu ovog zakona dostave nadle`nom ministarstvu uskla|ene akte o registraciji udru`enja ili fondacije. 2. Udru`enja i fondacije koje se registruju u skladu sa odredbama prethodne ta~ke nisu obavezni da pla}aju administrativnu taksu. ^lan 55. 1. Od dana stupanja na snagu ovog zakona svim udru`enjima ili fondacijama koji su obavezni da se registruju u skladu sa ovim zakonom, a koji su prethodno zapo~eli ali nisu okon~ali postupak registrovanja u nadle`nosti drugih organa vlasti Bosne i Hercegovine bit }e dozvoljeno da prestanu sa prethodno zapo~etim postupkom te da umjesto toga nastave sa postupkom u skladu sa odredbama ovog zakona. 2. Udru`enjima i fondacijama opisanim u prethodnoj ta~ki bit }e omogu}en povrat taksi koje su platili u postupku registracije provedenom u nadle`nosti drugih organa vlasti. ^lan 56. 1. Ministarstvo se obavezuje da u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona donese sve podzakonske akte predvi|ene ovim zakonom. 2. Svi podzakonski akti koje Ministarstvo donese na osnovu odredaba ovog zakona, te sve izmjene i dopune istih, bit }e objavljene u "Slu`benom glasniku BiH". ^lan 57. Ovaj zakon stu pa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu`benom glasniku BiH". PS BiH broj 72/01 30. novembra 2001. godine Sarajevo Predsjedavaju}i Doma naroda Parlamentarne skup{tine BiH Sejfudin Toki}, s. r. Predsjedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiH dr. @eljko Mirjani}, s. r. 223 Na osnovu ~lana IV. 4. Ustava Bosne i Hercegovine Parlamentarna skup{tina Bosne i Hercegovine na sjednici Predstavni~kog doma odr`anoj 30. novembra 2001. godine i Sjednici Doma naroda odr`anoj 24. decembra 2001. godine, usvojila je ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O IZVR[ENJU BUD@ETA INSTITUCIJA BOSNE I HERCEGOVINE I ME\UNARODNIH OBAVEZA BOSNE I HERCEGOVINE ZA 2001. GODINU U Zakonu o izvr{enju Bud`eta institucija Bosne i Hercegovine i me|unarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2001. godinu ("Slu`beni glasnik BiH", broj 9/01) vr{e se izmjene i dopune: ^lan 1. U ~lanu 3. stav 1. mijenja se i glasi: "Institucije Bosne i Hercegovine koje imaju sta tus korisnika Bud`eta utvr|uju se u Izmjenama i dopunama Bud`eta institucija Bosne i Hercegovine i me|unarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2001. godinu ". Stav 3. mijenja se i glasi: "Za ostale institucije ~ije je osnivanje u toku ili }e se osnovati do kraja 2001. godine rezervi{u se sredstva na poziciji "Bud`etska rezerva" u Izmjenama i dopunama Bud`eta institucija Bosne i Hercegovine i me|unarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2001. godinu". Dodaje se novi stav 4., koji glasi: "Shodno Odluci o uspostavljanju Registra bud`etskih korisnika ("Slu`beni glasnik BiH", broj 25/01) svi bud`etski korisnici su obavezni da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona provedu postupak registriranja u knjige registra bud`etskih korisnika ". ^lan 2. ^lan 4. mijenja se i glasi: "Prihodi Bud`eta su: a) neporezni prihodi (takse i naknade); b) teku}e potpore u nov~anom obliku; c) prihodi iz bud`eta entiteta; d) vanredni prihodi; e) teku}e potpore u nenov~anom obliku". ^lan 3. ^lan 5. mijenja se i glasi: "Rashodi Bud`eta su: a) teku}i izdaci; b) teku}i grantovi; c) kapitalni izdaci; d) posebne namjene; e) rezervisanja". ^lan 4. ^lan 7. mijenja se i glasi: "Ministarstvo za trezor institucija Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Ministarstvo za trezor) vr{i prenos sredstava za izmirenje Bud`eta isklju~ivo na osnovu zahtjeva za prenos sredstava, koji mora biti dokumentovan i potpisan od rukovodioca korisnika bud`eta, odnosno lica koje je pismeno ovla{ten za podno{enje zahtjeva za prenos sredstava. Dokumentima iz prethodnog stava smatraju se: - obra~unske liste pla}a i naknada; - ra~un za nabavku sredstava, roba i usluga; - odluke i rje{enja nadle`nih organa iz kojih proisti~u finansijske obaveze; - ugovori i - ostali finansijski dokumenti. Izuzetno, prenos sredstava za funkcionisanje DKP mre`e vr{i se na osnovu zahtjeva za akontativi prenos sredstava, uz obavezu naknadnog dokumentovanja prenosa sredstava Ministarstvu za trezor". Iza ~lana 7 dodaje se ~lan 7.a. koji glasi: Petak, 28. decembra 2001. S L U @ B E N I G L A S N I K B i H Broj 32 - Strana 447 | |
Zakon o mjernim jedinicama BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 19/01 | 03.08.2001 | mjerne jedinice | ZAKONO MJERNIM JEDINICAMA BOSNE I HERCEGOVINEI - OP]E ODREDBE^lanak 1.Ovim zakonom odre|uju se mjerne jedinice u Bosni iHercegovini, njihovi nazivi i oznake, podru~ja i na~in primjene iobveza uporabe tih mjernih jedinica radi osiguranja primjenemjernog jedinstva u Bosni i Hercegovini.^lanak 2.1.Mjerne jedinice su odre|ene na temelju me|unarodnihugovora koji obvezuju Bosnu i Hercegovinu.2.Pojedinosti o odre|enju mjernih jedinica i njihovoj uporabimoraju biti u skladu sa me|unarodnim standardima ISO 2955.,serije ISO 31. i ISO 1000.^lanak 3.U svakom javnom navo|enju mjernih podataka i uporabimjernih jedinica, u radu pravnih i fizi~kih osoba u Bosni iHercegovini, moraju se upotrebljavati mjerne jedinice odre|eneovim zakonom, po njihovim nazivima i oznakama.^lanak 4.1.Osim zakonskih mjernih jedinica iz ~lanka 3. ovog zakona, uBosni i Hercegovini, se iznimno mogu upotrebljavati i drugemjerne jedinice i to:a)ako je uporaba takvih mjernih jedinica odre|ename|unarodnim ugovorom kojeg je ratificirala Bosna iHercegovina;b)ako se za robu, usluge i podatke namijenjene izvozu udrugu zemlju, u toj zemlji upotrebljavaju takve mjernejedinice.^lanak 5.Pri stavljanju u promet uvezene robe, zatim kod davanjausluga ili informacija, pored podataka koji nisu u skladu saodredbama ovog zakona, moraju biti navedeni i podaci umjernim jedinicama utvr|enim ovim zakonom.^lanak 6.Za prijenos ili obradu podataka mogu se mjerne jediniceiznimno navoditi propisanim oznakama za sustave saograni~enom skupinom oznaka, a na temelju pripadaju}ihme|unarodnih normi.^lanak 7.Osim oznaka mjernih jedinica propisanih ovim zakonommogu se u me|unarodnoj trgovini upotrebljavati slovni i broj~anikodovi prema pripadaju}im me|unarodnim preporukama.^lanak 8.Nadzor nad primjenom ovog zakona provodi Institut zamjeriteljstvo Bosne i Hercegovine, i nadle`ne inspekcijskeslu`be.II - ZAKONSKE MJERNE JEDINICE^lanak 9.1.Zakonske mjerne jedinice u Bosni i Hercegovini su:1)Jedinice me|unarodnog sustava (u daljnjem tekstu:jedinice SI) i to:a)osnovne jedinice SI (tabela 1. a),b)dopunske jedinice SI (tabela 1. b),c)izvedene jedinice SI sa posebnim nazivima ioznakama (tabela 1. c),d)neke izvedene jedinice SI sa nazivima i oznakamakoje se mogu izraziti osnovnim jedinicama (tabela 1.d).2)Iznimno dopu{tene jedinice izvan SI, neke sa ograni~enom uporabom (tabela 2.)3)Decimalne jedinice koje se tvore od jedinica iz to~. 1. i 2.ovog stavka pomo}u predmetaka (tabela 3.), na na~in i uziznimke navedene u prilogu 2.4)Slo`ene izvedene jedinice sastavljene od jedinica iz to~. 1., 2. i 3. ovog stavka. Tabele 1.a, 1.b, 1.c, 1.d, 2. i 3., te prilozi1., 2. i 3., sa pripadaju}im sadr`ajem prilog su ovog zakona i ~ine njegov sastavni dio.III - KAZNENE ODREDBE^lanak 10.1.Nov~anom kaznom od 2.000 KM do 20.000 KM kaznit }e se pravna osoba ako u prometu robe ili pri obavljanju usluga ne upotrijebimjernu jedinicu propisanu ovim zakonom (~l. 3., 4., 5. i 9.).Broj 19 - Stranica 224S L U @ B E N I G L A S N I K B i HPetak, 3. kolovoza 2001. 2.U slu~ajevima iz stavka 1. ovog ~lanka, nov~anom kaznom od 120KM do 1.200 KM kaznit }e se odgovorna osoba u pravnoj osobi.3.U slu~ajevima iz stavka 1. ovog ~lanka, nov~anom kaznom od200 KM mo`e se kazniti na licu mjesta odgovorna osoba kojane upotrijebi mjernu jedinicu sa nazivom i oznakomutvr|enom Zakonom.^lanak 11.1.Nov~anom kaznom od 600 KM do 2.000 KM kaznit }e sepravna osoba ako u svome poslovanju upotrebljava mjernejedinice protivno odredbama ovog zakona (~lanak 9.).2.U slu~ajevima iz stavka 1. ovog ~lanka, nov~anom kaznom od200 KM do 500 KM kaznit }e se odgovorna osoba u pravnojosobi.3.U slu~ajevima iz stavka 1. ovog ~lanka, nov~anom kaznom od200 KM mo`e se kazniti na licu mjesta odgovorna osoba kojane upotrijebi mjernu jedinicu sa nazivom i oznakomutvr|enom Zakonom.III - PRIJELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE^lanak 12.1.Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje va`iti Zakon omjernim jedinicama i mjerilima ("Slu`beni list RBiH", broj14/93 i 13/94).2.Ovaj zakon u daljnjem tekstu sadr`i tri priloga i stu pa na snaguosmog dana od dana objavljivanja u "Slu`benom glasnikuBiH", a objavit }e se i u slu`benim glasilima entiteta.PRILOG 1.1. JEDINICE ME\UNARODNOG SUSTAVAOSNOVNE JEDINICE SITabela 1 a.Veli~inaImeOznakadu`inametarmmasaki lo gramkgvrijemesekundaselektri~na strujaamperAtermodinami~katemperarturakel vinKja~ina svjetlostikandelacdkoli~ina materije(supstance)molmolDefinicije osnovnih jedinica SIDu`inaJedinica za du`inu je metar. Metar je du`ina puta koju uvakuumu napravi svjetlost u vremenu 1/2999 792 458 sekunde.MasaJedinica za masu je ki lo gram. Ki lo gram je masame|unarodnog etalona kilograma.VrijemeJedinica za vrijeme je sekunda. Sekunda je trajanje 9 192631 770 perioda zra~enja koje odgovara prijelazu izme|u dvahiperfina nivoa osnovnog stanja atoma cezija 133.Elektri~na strujaJedinica elektri~ne struje je amper. Amper je ja~ina stalneelektri~ne struje koja me|u dva paralelna vodi~a, neograni~enedu`ine i zanemarivo malim kru`nim presjekom, koji su uvakuumu razmaknuti jedan metar, proizvodi me|u tim vodi~imasilu od 2x10-7 njutna po metru du`ine.Termodinami~ka temperaturaJedinica termodinami~ke tem per a ture je kel vin. Kel vin jetermodinami~ka temperatura koja je jednaka 1/273. diotermodinami~ke tem per a ture trojne ta~ke vode.Ja~ina svjetlostiJedinica ja~ine svjetlosti je kandela. Kandela je ja~inasvjetlosti u odre|enom smjeru izvora koji oda{iljemonohromatsko zra~enje frekvencije 540•1012 herca i kojemu jeenergetska ja~ina u tom smjeru 1/683 vata po steradijanu.Koli~ina materijeJedinica za koli~inu materije je mol. Mol je koli~ina materijeu sastavu koji sadr`i toliko elementarnih jedinki koliko imaatoma u 0,012 kilograma ugljika 12 | ||
Zakon o mjeriteljstvu BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 19/01 | 03.08.2001 | mjeriteljstvo | ZAKONO MJERITELJSTVU BOSNE I HERCEGOVINEI - OP]E ODREDBE^lanak 1.1.Ovim zakonom ure|uje se sustav zakonskog mjeriteljstva uBosni i Hercegovini koji osigurava ta~na i me|unarodnouskla|ena mjerenja, ostvarivanje, ~uvanje i upotrebu etalona ireferentnih materijala; uporabu, ispitivanje, verifikaciju imjeriteljski nadzor nad mjerilima; primjenu zakonskogmjeriteljstva u Bosni i Hercegovini; sudjelovanje Bosne iHercegovine u me|unarodnoj i me|udr`avnoj suradnji upodru~ju mjeriteljstva; znatstveno-istra`iva~ki i stru~ni rad upodru~ju mjeriteljstva.2.Sustav zakonskog mjeriteljstva uskla|en je sa odgovaraju}imsustavom u Europskoj uniji ({to je preduvjet za integraciju uUnutarnje tr`i{te Unije).^lanak 2.1.Odredbe ovog zakona se odnose samo na mjerila koja seprimjenjuju u oblastima:a)za{tite zdravlja ljudi i `ivotinja,b)za{tite okoli{a i tehni~ke sigurnosti,c)prometa dobara i usluga i za{tite potro{a~a,d)postupka pred upravnim i pravosudnim organima.^lanak 3.1.Ter mi ni i definicije koji se koriste u ovom zakonu imajusljede}e zna~enje:1)Mjeriteljstvoa)Mjeriteljstvo je znanstveno-stru~na oblast koja seodnosi na mjerenje.b)Zakonsko mjeriteljstvo je oblast mjeriteljstva koja sebavi mjernim jedinicama, mjernim metodama imjerilima sa stanovi{ta primjene obveznih tehni~kihi zakonskih zahtjeva u cilju ostvarivanja sigurnosti ito~nosti mjerenja.c)Mjerenje je skup postupaka kojima se odre|ujevrijednost neke veli~ine.d)Mjeriteljski nadzor je skup postupaka koji seprovode u cilju odr`avanja ispravnosti mjerila i/ilireferentnih materijala.e)Mjeriteljski zahtjev je skup mjeriteljskih osobinakoje moraju ispunjavati mjerila i/ili referentnimaterijali da bi im se na temelju va`e}ih propisapriznala odgovaraju}a mjeriteljska kakvo}a.f)Mjeriteljska kakvo}a je skup mjeriteljskih osobinakoje moraju ispunjavati mjerila i/ili referentnimaterijal da bi rezultati mjerenja i/ili pore|enja saetalonima unutar verifikacijskog podru~ja biliponovljeni u granicama utvr|ene mjerne nesigur -nosti mjerila i/ili referentnog materijala.2)Etaloni i mjerilaa)Etalon je mjera, mjerilo ili mjerni sustav namijenjenodre|ivanju, pohranjivanju i reprodukciji nekemjerne jedinice radi preno{enja njezine vrijednostina druga mjerila da bi mogla poslu`iti kao referentnavrijednost.b)Me|unarodni etalon je etalon koji na osnovume|unarodnog dogovora slu`i kao me|unarodnaosnova za odre|ivanje vrijednosti svih drugihetalona neke mjerne jedinice.c)Dr`avni etalon je etalon najvi{e mjeriteljskekakvo}e u Bosni i Hercegovini, koji slu`i kao osnovaza odre|ivanje vrijednosti svih drugih etalona nekemjerne jedinice.d)Primarni etalon je etalon neke mjerne jedinice kojiima najve}u mjeriteljsku kakvo}u u jednoj oblasti.Ponekad dr`avni etalon mo`e biti prihva}en kaoprimarni etalon.e)Sekundarni etalon je etalon ~ija se vrijednostodre|uje kalibracijom pomo}u primarnog etalona.f)Radni etalon je etalon kalibriran pomo}u etalonavi{e razine.g)Referentni materijal je materijal ili supstanca ~ija je jedna ili vi{e vrijednosti osobine dovoljno homogenai dobro definirana da se mo`e uporabiti zakalibriranje mjerila, za ocjenu mjerne metode iliodre|ivanje vrijednosti materijala.h)Certificirani referentni materijal (CRM) jereferentni materijal, za koji postoji certifikat, ~ija jejedna ili vi{e vrijednosti osobine certificirana uzpomo} pro ce dure kojom se uspostavlja sljedivostprema to~nom realiziranju jedinice u kojoj suvrijednosti osobine izra`ene, i za koju je svakacertificirana vrijednost pra}ena nesigurno{}u prinavedenoj razini povje renja. Certificirani referentnimaterijal se koristi kao radni etalon.i)Materijalizirana mjera je ure|aj namijenjen datrajno reproducira, odnosno ostvaruje jednu ili vi{epoznatih vrijednosti neke veli~ine.j)Kalibracija je skup postupaka kojima se uodre|enim uvjetima uspostavlja odnos izme|uvrijednosti veli~ina koje pokazuje neko mjerilo ilivrijednosti koju predstavlja neki referentni materijal i odgovaraju}ih vrijednosti ostvarenih etalonom.k)Sljedivost je osobina da se rezultat nekog mjerenjamo`e dovesti u vezu sa odgovaraju}im dr`avnim i/ilime|unarodnim etalonom preko neprekinutog lancaupore|ivanja.l)Mjerilo je ure|aj namijenjen za izvo|enje mjerenjasamostalno ili sa dodatnim ure|ajima.m)Mjerni sustav je funkcionalno povezan skup mjerilai druge mjerne opreme koji slu`i za izvo|enjeodre|enih mjerenja.3)Verificiranje i ispitivanje mjerilaVerificiranje mjerila ili referentnih materijala je nizpostupaka kojima se utvr|uje da li mjerilo ili referentnimaterijal ispunjava propisane mjeriteljske zahtjeve.a)Prvo verificiranje je verificiranje novog mjeriladoma}e i inozemne proizvodnje prije njegovogstavljanja u promet.b)Naredno verficiranje su sva verificiranja koja seprovode nakon prvog verificiranja, a zbog isteka roka verificiranja, izvr{ene popravke i/ili modificiranjamjerila i izvanrednog zahtjeva korisnika mjerila.c)Rok verifikacije je propisani vremenski razmakizme|u uzastopnih verificiranja mjerila u ciljuosiguranja propisane mjerne nesigurnosti mjerila.d)Verifikacijski `ig je oznaka koja se stavlja na mjerilo da bi se verificirala ispravnost mjerila i/ili sprije~iloBroj 19 - Stranica 230S L U @ B E N I G L A S N I K B i HPetak, 3. kolovoza 2001. odvajanje, pomicanje, izmjena ili zamjena pojedinihsastavnih elemenata mjerila.e)@igovanje je skup postupaka koji se provode pristavljanju verifikacijskog `iga na propisan na~in ipropisano mjesto na mjerilo.f)Ispitivanje tipa je ispitivanje jednog ili vi{e mjerilaistog tipa radi dobijanja "odobrenja tipa".g)Odobrenje tipa je dokument koji izdaje Institut zamjeriteljstvo Bosne i Hercegovine (u daljnjemtekstu: Institut) a kojim se potvr|uje da tip mjerilazadovoljava propisane mjeriteljske zahtjeve.h)Uskla|enost mjerila je osobina mjerila da ispunjava sve propisane mjeriteljske zahtjeve za odgovaraju}uvrstu mjerila, a dokazuje se uz pomo} pro ce dureocjenjivanja uskla|enosti sa odgovaraju}im propi -sima odnosno direktivama.i)Ocjenjivanje uskla|enosti je svaka aktivnost kojase neposredno ili posredno odnosi na utvr|ivanje dasu odgovaraju}i zahtjevi zadovoljeni.4)Pretpakirani proizvodiPretpakirani proizvodi u smislu ovog zakona su proizvodiu bilo kakvoj ambala`i koji su pakovani i zatvoreni beznazo~nosti kupca, a ~iju koli~inu nije mogu}e mijenjati bez otvaranja i o{te}enja ambala`e.II -SUSTAV ZAKONSKOG MJERITELJSTVA^lanak 4.1.Institut za mjeriteljstvo (u daljnjem tekstu: Institut) obavljaupravne, stru~ne i organizacijske poslove na podru~juzakonskog mjeriteljstva u Bosni i Hercegovini, odre|ene ovimzakonom i nadzire njegovu provedbu.2.Institut ostvaruje etalonsku bazu u Bosni i Hercegovini,razvija, stvara, progla{ava i odr`ava dr`avne etalone zakonskih mjernih jedinica, osigurava sljedivost dr`avnih etalona premame|unarodnim etalonima, propisuje mjeriteljske zahtjeve zaetalone, referentne materijale i mjerila, donosi odluke opriznavanju etalona za dr`avne etalone, provodi ocjenjivanjeuskla|enosti uklju~uju}i, ispitivanje tipa mjerila i odobrenjetipa mjerila.3.Entitetske institucije za mjeriteljstvo pod okriljem VladeFederacije BiH i Vlade Republike Srpske vr{e prvo i narednaverificiranja mjernih instrumenata koji su uspje{no pro{liproceduru ocjenjivanja uskla|enosti i sve druge poslove izoblasti mjeriteljstva koji nisu u nadle`nosti Instituta {to }e bitipropisano posebnim zakonom entiteta.4.Etalone, referentne materijale i opremu za verificiranje kojeposjeduju entitetske institucije za mjeriteljstvo kalibrira iverificira Institut sukladno propisima uskla|enim sapreporukama i dokumentima Me|unarodne organizacije zazakonsko mjeriteljstvo-OIML.5.Institut se bavi istra`iva~ko-razvojnom djelatno{}u u oblastimjeriteljstva, predla`e i odre|uje prioritete realiziranjarazvojnih projekata u oblasti mjeriteljstva, te u~estvuje u radume|unarodnih organizacija za mjeriteljstvo i u njimapredstavlja Bosnu i Hercegovinu. Institut provodi me|u -dr`avne ugovore o suradnji u oblasti mjeriteljstva.6.Direktor Instituta uz suglasnost Savjeta vr{i imenovanjemjeriteljskih laboratorija i centara za verificiranje koje suprethodno pro{le proceduru akreditiranja sukladnostandardima Serije EN 45000, odnosno ISO 17025 iliproceduru jednako vrijednu proceduri akreditiranja.^lanak 5.1.Usmjeravanje razvoja djelatnosti Instituta obavlja Savjet zamjeriteljstvo (u daljnjem tekstu: Savjet) koji djeluje u okviruInstituta.2.Zadaci Savjeta su da:a)djeluje kao stru~no savjetodavno tijelo,b)u dogovoru sa entitetskim mjeriteljskim institucijamapredla`e na~ine zadovoljavanja mjeriteljskih potrebaBosne i Hercegovine,c)sudjeluje u formiranju stru~nih mjeriteljskih povjerenstavakoja razmatraju pojedine aspekte zakonskog mjeriteljstva i rezultate prezentiraju Savjetu,d)predla`e nau~ne i obrazovne aktivnosti u podru~jumjeriteljstva,e)daje stru~nu ocjenu godi{njih planova i izvje{}a o raduInstituta i entitetskih institucija za mjeriteljstvo uFederaciji BiH i Republici Srpskoj na zahtjev Vije}aministara BiH ili resornog ministra.3.^lanove Savjeta imenuje Vije}e ministara Bosne iHercegovine na prijedlog direktora Instituta i entitetskihinstitucija za mjeriteljstvo u Federaciji BiH i RepubliciSrpskoj.4.Eksperti koji sa~injavaju Savjet su iz oba entiteta Bosne iHercegovine.5.Savjet donosi poslovnik o radu Savjeta.6.Stru~ne i tehni~ke poslove za Savjet obavljaju odgovaraju}estru~ne slu`be Instituta.^lanak 6.1.Institut izdaje slu`beni glasnik u kojem se objavljuju:a)odluke o progla{avanju etalona za dr`avne etalone u Bosnii Hercegovini,b)slu`bene objave o izdatim rje{enjima sukladno ovomzakonu,c)odluke o imenovanju ~lanova Savjeta i stru~nihmjeriteljskih povjerenstava,d)stru~ne upute, mi{ljenja i obja{njenja iz oblasti zakonskogmjeriteljstva,e)informacije o doma}im i me|unarodnim znanstvenim istru~nim skupovima iz oblasti mjeriteljstva.^lanak 7.1.Institut sudjeluje u radu me|unarodnih organizacija u oblastimjeriteljstva, imenuje predstavnike koji sudjeluju ili prate radtih organizacija i u njima predstavljaju Bosnu i Hercegovinu.2.Sredstva za realiziranje navedenih aktivnosti iz stavka 1. ovog~lanka osiguravaju se u prora~unu Bosne i Hercegovine.^lanak 8.1.Institut organizira i usmjerava znanstveno-istra`iva~ki rad uoblasti mjeriteljstva.2.U okviru Instituta realiziraju se projekti ili djelovi projekata izoblasti mjeriteljstva uz sudjelovanje kompetentnih znans -tveno-istra`iva~kih organizacija, institucija i pojedinaca izzemlje i inozemstva.III - ZAKONSKE MJERNE JEDINICE^lanak 9.1.U Bosni i Hercegovini u uporabi su jedinice me|unarodnogsustava mjernih jedinica SI.2.Zakonske mjerne jedinice, njihove definicije, nazivi i oznake,podru~ja i na~ini primjene propisani su posebnim zakonom.3.U zakonskom mjeriteljstvu moraju se primjenjivati samopropisane mjerne jedinice.IV - ETALONI I REFERENTNI MATERIJALI^lanak 10.1.Prema namjeni i mjeriteljskim svojstvima etaloni se svrstavajuu: me|unarodne, primarne, dr`avne, sekundarne i radne.2.Direktor Instituta rje{enjem progla{ava etalon neke mjernejedinice za dr`avni etalon.3.Direktor Instituta uz konzultacije sa Savjetom donosi propisekojima se detaljno definira ostvarivanje, ~uvanje i odr`avanjedr`avnih etalona i ostalih etalona, uvjete za progla{avanjeetalona za dr`avne, postupak kalibriranja, te mjerne metode.4.Ako u Bosni i Hercegovini ne postoji dr`avni etalon zaodre|enu mjernu jedinicu, direktor Instituta odobravapostupak osiguranja sljedivosti mjerne jedinice prema etalonuvi{e mjeriteljske kakvo}e druge dr`ave. Etalon koji se na tajna~in verificira postaje osnova za verificiranje ostalih etalonani`e mjeriteljske kakvo}e.^lanak 11.1.Dr`avne etalone ostvaruje, ~uva i odr`ava Institut koji ujednoosigurava njihovu sljedivost na me|unarodnoj razini.Petak, 3. kolovoza 2001.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 19 - Stranica 231 2.Imenovane pravne osobe koje zadovoljavaju propisanemjeriteljske zahtjeve tako|er mogu da ostvaruju, ~uvaju iodr`avaju etalone, a Institut mo`e takve etalone priznati kaodr`avne.3.Prijave za progla{avanje etalona za dr`avni etalon prikupljaInstitut na osnovu objavljenog javnog natje~aja.4.U prora~unu Bosne i Hercegovine posebno se izdvajajusredstva za sufinanciranje ostvarivanja etalona, osiguranjenjihove sljedivosti na me|unarodnoj razini, i za ~uvanje iodr`avanje etalona.^lanak 12.1.Verificiranje dr`avnih etalona vr{i Institut na na~in i premamjernim metodama koje propisuje direktor Instituta uzkonzultacije sa Savjetom u formi mjeriteljskih uputa.2.Ukoliko se pri kalibriranju ustanovi da dr`avni etalon nezadovoljava propisane mjeriteljske zahtjeve, direktor Instituta}e rje{enjem poni{titi akt o priznavanju etalona za dr`avnietalon.3.Protiv rje{enja iz stavka 2. ne mo`e se ulo`iti `alba Institutu, alise mo`e pokrenuti upravni spor.^lanak 13.1.Uzorke certificiranih referentnih materijala propisanihmjeriteljskih osobina ostvaruje, ~uva, odr`ava i upore|uje same|unarodnim uzorcima Institut ili imenovana pravna osoba.2.Direktor Instituta uz konzultacije sa Savjetom donosi propisekojima se definiraju osobine certificiranih referentnihmaterijala i primjena certificiranih referentnih materijala zakalibriranje i verificiranje mjerila.^lanak 14.1.Mjeriteljski nadzor nad referentnim materijalima koji seupotrebljavaju za verificiranje mjerila i provjeru mjernihmetoda vr{i Institut.2.Osobine i uporabljivost uzoraka referentnih materijala ispitujuimenovane pravne osobe.V - LABORATORIJE^lanak 15.1.Ispitivanje i verificiranje etalona i mjerila obavljaju se umjeriteljskim laboratorijima i centrima za verificiranje mjerilakoje imenuje direktor Instituta.2.Direktor Instituta mo`e imenovati samo one pravne osobe kojesu prethodno pro{le proceduru akreditiranja sukladnoeuropskim standardima serije EN 45000, odnosno ISO 17025ili proceduru jednako vrijednu proceduri akreditiranja.^lanak 16.Direktor Instituta uz konzultacije sa Savjetom propisujezahtjeve koje moraju ispunjavati mjeriteljske laboratorije i centriza verificiranje mjerila da bi dobili sta tus imenovanih laboratorija i centara za verificiranje mjerila.^lanak 17.Imenovati se mogu: samostalne znanstvene laboratorije,laboratorije Instituta i ostale laboratorije u svojstvu pravnihosoba, kao i centri za verificiranje mjerila koji pripadajuentitetskim institucijama za mjeriteljstvo u Federaciji BiH iRepublici Srpskoj.^lanak 18.Imenovane pravne osobe iz ~lanka 17. moraju biti nezavisne.^lanak 19.Ukoliko proizvo|a~i mjerila posjeduju vlastite laboratorije,one mogu biti imenovane samo ako su odvojene od proizvodnih ikomercijalnih odjela poduze}a, tako da mogu djelovati kaoneovisna, tre}a strana.^lanak 20.Ako je proces masovne proizvodnje ili ispitivanja mjerilaautomatiziran, entitetska institucija za mjeriteljstvo mo`epovjeriti proizvo|a~ima prvo verificiranje mjerila.VI - MJERILA^lanak 21.1.U Bosni i Hercegovini pravne i fizi~ke osobe morajuposjedovati i koristiti sukladno ovom zakonu mjerila koja supropisana za obavljanje njihove djelatnosti.2.U Bosni i Hercegovini se u promet mogu stavljati samo onamjerila koja ispunjavaju zahtjeve ovoga zakona i mjeriteljske itehni~ke zahtjeve sadr`ane u odgovaraju}im propisima i zakoje je zahtijevana uskla|enost po propisanim na~inima ipostupcima ocjenjivanja uskla|enosti.3.U promet se mogu pustiti samo ona mjerila koja posjedujucertifikat o uskla|enosti i na propisan na~in su ozna~ena.4.Mjerila, za koja nije ocijenjena uskla|enost po propisanimna~inima i postupcima ocjenjivanja uskla|enosti, koja nisuozna~ena i za njih nije izdat certifikat o uskla|enosti samjeriteljskim propisima, ne smiju se upotrebljavati.5.Direktor Instituta uz konzultiranje sa Savjetom, za pojedinevrste mjerila propisuje na~ine ocjenjivanja uskla|enosti, vrste i na~ina ozna~avanja mjerila te sadr`aj i oblik certifikata ouskla|enosti sa mjeriteljskim propisima.^lanak 22.1.Direktor Instituta imenuje pravnu osobu za ocjenjivanjeuskla|enosti ~ija je osposobljenost bila provjerena popravilima akreditiranja ili po pravilima koja su jednakovrijedna kao i pravila akreditiranja i koje ispunjava dodatnezahtjeve ocjenjivanja uskla|enosti koje je propisao direktorInstituta.2.Direktor Instituta, uz konzultacije sa Savjetom, propisujepostupak imenovanja pravnih osoba koje u~estvuju u postupku ocjenjivanja uskla|enosti.^lanak 23.1.Ocjenjivanje uskla|enosti mjerila sa mjeriteljskim propisimavr{i Institut ili imenovana pravna osoba na zahtjev proizvo|a~a ili uvoznika mjerila odnosno zastupnika inozemne firme kojavr{i konsignacijsku prodaju.2.Zahtjev za ocjenjivanje uskla|enosti mjerila podnosi seInstitutu, a uz zahtjev se obvezno prila`e propisana tehni~kadokumentacija i odgovaraju}i broj uzoraka mjerila.^lanak 24.1.Ako se u proceduri ocjenjivanja uskla|enosti mjerila utvrdi damjerilo zadovoljava propisane mjeriteljske zahtjeve i da jepogodno za uporabu, direktor Instituta }e izdati certifikat ouskla|enosti.2.Ukoliko tijekom upotrebe mjerila odgovaraju}a entitetskainstitucija za mjeriteljstvo utvrdi da mjerilo za koje jeprethodno izdat certifikat o uskla|enosti, nije pogodno za dalju uporabu, direktor Instituta }e donijeti rje{enje kojim se ukida iprestaje da va`i ranije izdat certifikat o uskla|enosti.3.Protiv rje{enja iz st. 2. i 3. ovog ~lanka nije dopu{tena `alba,ve} podnosilac zahtjeva mo`e pokrenuti upravni spor.^lanak 25.Sva mjerila na kojima je izvr{eno modificiranje obveznopodlije`u ponovnom ocjenjivanju uskla|enosti mjerila samjeriteljskim propisima.^lanak 26.1.Direktor Instituta mo`e priznati inozemni certifikat ouskla|enosti mjerila sa mjeriteljskim propisima, ako ga jeobavio nadle`an or gan zakonskog mjeriteljstva zemlje u kojojje izvr{eno ocjenjivanje uskla|enosti, pod uvjetom da Institutsa istim ima zaklju~en bilateralni ili multilateralni sporazum opriznavanju rezultata ocjenjivanja uskla|enosti.2.Direktor Instituta mo`e u iznimnim slu~ajevima dozvolitiuporabu pojedinih vrsta mjerila bez prethodnog provo|enjapostupka ispitivanja tipa, o ~emu donosi pismeno rje{enje.VII -VERIFICIRANJE MJERILA^lanak 27.1.Mjerila za koja je prema ovom zakonu obvezan mjeriteljskinadzor, podlije`u prvom verificiranju, narednim verifici -ranjima i izvanrednom verificiranju.Broj 19 - Stranica 232S L U @ B E N I G L A S N I K B i HPetak, 3. kolovoza 2001. 2.Verificiranje mjerila, po{tuju}i va`e}e tehni~ke propise, vr{eentitetske institucije za mjeriteljstvo u Federaciji BiH iRepublici Srpskoj ili imenovane pravne osobe koje suprethodno pro{le proceduru akreditiranja ili proceduru jednako vrijednu akreditiranju.3.Tehni~ke propise o verificiranju (prvo, periodi~no iizvanredno verificiranje) donose direktori entitetskihinstitucija za mjeriteljstvo uz prethodne konzultacije sadirektorom Instituta.4.Direktor Instituta du`an je upozoriti Vladu Federacije BiH iVladu Republike Srpske ako nacrt propisa nije uskla|en saodgovaraju}im propisom Europske unije ili odgovaraju}imdokumentom OIML-a.5.O ispravnosti mjerila koja se nalaze u uporabi du`ni su sebrinuti vlasnici mjerila ili njihovi korisnici.^lanak 28.1.Prvom verificiranju podlije`u nova mjerila doma}e iliinozemne proizvodnje.2.Prvo verificiranje vr{i se prije nego {to se mjerilo stavi uuporabu ili promet.3.Zahtjev za prvim verificiranjem mjerila proizvedenih u Bosni iHercegovini podnosi proizvo|a~ mjerila, a za prvoverificiranje uvezenih mjerila zahtjev podnosi uvoznikodnosno zastupnik inozemne tvrtke koji prodaje mjerila sakonsignacijskog skladi{ta.4.Mjerila koja se uvoze, i za koja je obvezan mjeriteljski nadzordr`ave, moraju imati potvrdu o ispunjavanju mjeriteljskih idrugih uvjeta izdatu od odgovaraju}e entitetske institucije zamjeriteljstvo. Zahtjev za izdavanje potvrde o ispunjavanjumjeriteljskih i drugih uvjeta podnosi uvoznik mjerila odnosnozastupnik inozemne tvrtke.^lanak 29.1.Narednom verificiranju podlije`u mjerila koja se nalaze uuporabi ili ona koja se ~uvaju radi stavljanja u uporabu ipromet.2.Naredno verificiranje mjerila vr{i se obvezno prije nego {toistekne rok va`nosti prethodne verifikacije.3.Zahtjev za naredno verificiranje mjerila podnosi vlasnik ilikorisnik mjerila.4.Naredno verificiranje mjerila vr{i se u rokovima koje zapojedinu vrstu mjerila propi{e direktor Instituta uz konzultacije sa Savjetom.5.Mjerilo za koje je istekao rok va`nosti verifikacije ne smije seupotrebljavati.^lanak 30.1.Izvanrednom verificiranju podlije`u mjerila na kojima jeizvr{ena popravka ili neko tehni~ko modificiranje.2.Zahtjev za izvanredno verificiranje mjerila podnosi pravnaosoba koja je izvr{ila popravku ili modificiranje mjerila.3.Ako se kod izvanrednog verificiranja utvrdi da mjerilo nezadovoljava propisane mjeriteljske zahtjeve, ovla{tenidjelatnik entitetske institucije za mjeriteljstvo u Federaciji BiHi Republici Srpskoj }e poni{titi `ig na mjerilu i rje{enjem oodbijanju verifikacije poni{titi prethodno rje{enje o ispravnostimjerila.^lanak 31.1.@igovi koji se upotrebljavaju kod verificiranja mjerila prestajuda va`e:a)ako je istekao rok va`nosti prethodnog verificiranja,b)ako je `ig promijenjen, o{te}en ili uklonjen,c)ako je `ig poni{ten.2.Prestankom va`enja `iga prestaje da va`i i rje{enje oispravnosti mjerila.VIII -MJERITELJSKI NADZOR I INSPEKCIJA^lanak 32.Nadzor nad provedbom ovog zakona i propisa donesenih zanjegovu provedbu obavljaju Institut i entitetske institucije zamjeriteljstvo u Federaciji BiH i Republici Srpskoj.^lanak 33.1.Direktor Instituta uz konzultacije sa Savjetom propisujemjerila, etalone i referentne materijale nad kojima vr{imjeriteljski nadzor, kao i na~in i sadr`aj mjeriteljskog nadzora.2.Institut obavlja nadzor nad imenovanim laboratorijama, adirektor Instituta uz konzultacije sa Savjetom propisuje na~inmjeriteljskog nadzora tih laboratorija.^lanak 34.Entitetske institucije za mjeriteljstvo imaju pravo izvr{itikontrolni pregled mjerila koja su u uporabi, bez obzira {to nijeistekao rok va`enja verifikacijskog `iga.^lanak 35.1.Ako pri obavljanju nadzora nad ispravno{}u mjerila ovla{}enidjelatnik utvrdi da mjerilo nema ispravan `ig, odnosno rje{enje o ispunjavanju mjeriteljskih uvjeta, odgovaraju}a entitetskainstitucija za mjeriteljstvo }e donijeti rje{enje o zabraniuporabe, odnosno zabrani prometa mjerila.2.Ako pri obavljanju nadzora nad ispravno{}u mjerila ovla{}enidjelatnik utvrdi da mjerilo nije ispravno iako ima ispravanverifikacioni `ig, odnosno va`e}e rje{enje o ispunjavanjumjeriteljskih uvjeta, odgovaraju}a entitetska institucija zamjeriteljstvo }e donijeti rje{enje o zabrani uporabe, odnosnozabrani prometa mjerila.3.Ako pri obavljanju nadzora Institut utvrdi da imenovanapravna osoba ne radi sukladno propisima i ne ispunjavapropisane uvjete za imenovanje, direktor Instituta }e donijetirje{enje o ukidanju imenovanja.4.Protiv rje{enja iz stavka 1. 2. i 3. ovog ~lanka nije dopu{tena`alba, ali se mo`e pokrenuti upravni spor.^lanak 36.1.Provedbu ovog zakona u domenu nadzora da li mjerilo imaispravan `ig, odnosno va`e}e rje{enje o ispunjavanjumjeriteljskih uvjeta i ispravnost pretpakiranih proizvoda, vr{i itr`i{na inspekcija.2.Organi tr`i{ne inspekcije }e rje{enjem zabraniti uporabu ipromet neverificiranih i neispravnih mjerila u smislu ovogzakona.IX -NADZOR KOLI^INA I OZNA^AVANJEPRETPAKIRANIH PROIZVODA^lanak 37.Pretpakirani proizvodi u smislu ovoga zakona mogu sestavljati u promet samo ako na sebi imaju oznaku koli~ine,odnosno ako je stvarna koli~ina u dopu{tenim granicamaodstupanja od nazna~ene koli~ine.^lanak 38.1.Nadzor nad koli~inama pretpakiranih proizvoda koji se nalazeu prometu ili tek treba da se stave u promet vr{i ovla{}enidjelatnik entitetske institucije za mjeriteljstvo, tr`i{nainspekcija, odnosno pravna osoba koja je imenovana od straneInstituta.2.Pravne osobe koje se bave pretpakiranjem proizvoda o tojsvojoj djelatnosti obavje{tavaju entitetsku instituciju zamjeriteljstvo nadle`nu za mjerila.^lanak 39.1.Direktor Instituta uz konzultacije sa Savjetom propisuje na~innadzora nad pretpakiranim proizvodima, na~in ozna~avanjakoli~ina i dozvoljena odstupanja stvarne od ozna~ene koli~ine.2.Ako se tijekom nadzora utvrdi da pretpakirani proizvododstupa od propisanih zahtjeva, da nema odgovaraju}e oznakekoli~ine ili da stvarna koli~ina nije u granicama dozvoljenogodstupanja od nazna~ene koli~ine, odgovaraju}a entitetskainstitucija za mjeriteljstvo, odnosno tr`i{na inspekcija }erje{enjem zabraniti njihovu prodaju.3.Protiv ovog rje{enja nije dopu{tena `alba, ali se mo`epokrenuti upravni spor.X - PREDMETI OD PLEMENITIH METALA^lanak 40.1.U oblasti kontrole predmeta od plemenitih metala Institutobavlja sljede}e poslove:Petak, 3. kolovoza 2001.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 19 - Stranica 233 a)Izrada nacrta propisa o kontroli predmeta od plemenitihmetala, uklju~uju}i i na~ine ocjenjivanja uskla|enostipredmeta od plemenitih metala sa propisima.b)Osiguranje me|unarodne sljedivosti opreme za ispitivanjepredmeta od plemenitih metala,c)Koordiniranje aktivnosti entitetskih institucija zazakonsko mjeriteljstvo u oblasti kontrole predmeta odplementih metala.d)Me|unarodna suradnja u oblasti kontrole predmeta odplemenitih metala.^lanak 41.Neposrednu kontrolu predmeta od plemenitih metala vr{eentitetske institucije za mjeriteljstvo.XI - FINANCIRANJE^lanak 42.1.Rad Instituta financira se dvojako: iz prora~una Bosne iHercegovine i iz prihoda od usluga koje Institut pru`a tre}imosobama.2.Iz prora~una Bosne i Hercegovine financiraju se aktivnostikoje su rezultat izri~itih naredbi navedenih u ovom zakonu(~l.6., 7., stavak 1.; ~lanak 8., stavak 2.; ~lanak11., stavak 4.).^lanak 43.Direktor Instituta uz konzultacije sa Savjetom donosi i izdajeuredbu sa tarifom o visini i na~inu pla}anja usluga koje Institutpru`a tre}im osobama.^lanak 44.Tro{kove iz ~lanka 43. ovoga zakona snose proizvo|a~imjerila, uvoznici, serviseri odnosno vlasnici ili korisnici mjerila ireferentnih materijala.XII - KAZNENE ODREDBE^lanak 45.1.Nov~anom kaznom od 2.000 KM do 20.000 KM kaznit }e seza privredni prijestup pravna osoba:a)ako stavi u promet ili upotrebljava mjerilo koje nije napropisan na~in verificirano (~lanak 27., stavak 1.),b)ako upotrebljava mjerilo za koje nije izdat certifikat oocjenjivanju uskla|enosti ili je ukinut certifikat oocjenjivanju uskla|enosti mjerila (~lanak 21., stavak 2.),c)ako stavi u promet ili upotrebljava mjerilo iz uvoza za kojenije pribavljena potvrda entitetske institucije zamjeriteljstvo da ispunjava mjeriteljske i druge uvjete(~lanak 28., stavak 4.),d)ako upotrebljava mjerilo koje rezultate mjerenja neizra`ava u mjernim jedinicama propisanim posebnimzakonom (~lanak 9., stavak 3.).2.Za privredni prijestup iz stavka 1. ovog ~lana nov~anomkaznom od 120 KM do 1.200 KM kazniti }e se i odgovornaosoba u pravnoj osobi.^lanak 46.1.Nov~anom kaznom od 600 KM do 2.000 KM kazniti }e se zaprekr{aj pravna osoba:a)ako ne vr{i prvo, naredno ili izvanredno verificiranjemjerila (~lanak 27., stavak 1.),b)ako upotrebljava mjerilo kojemu je istekao propisani rokperiodi~nog verificiranja (~lanak 29., stavak 5.),c)ako stavi u promet pretpakirani proizvod bez oznakekoli~ine ili ako stvarna koli~ina nije u okviru dozvoljenihodstupanja od ozna~ene koli~ine (~lanak 37., stavak 1.).2.Za prekr{aj iz stavka 1. ovog ~lanka nov~anom kaznom od 200KM do 500 KM kaznit }e se fizi~ka osoba i odgovorna osoba upravnoj osobi.^lanak 47.1.Nov~anom kaznom od 250 KM kaznit }e se za prekr{aj na licumjesta pravna osoba:a)ako ne obavijesti nadle`nu entitetsku instituciju zamjeriteljstvo o djelatnosti pretpakiranja (~lanak 38., stavak 2.),b)ako ne vodi evidenciju ispitivanja etalona, mjerila iuzoraka referentnih materijala (~lanak 35., stavak 3.),c)ako ne omogu}i nesmetan nadzor ili ne da podatkepotrebite za obavljanje nadzora (~lanak 34., stavak 1.),d)ako upotrebljava neispravno mjerilo ili ga upotrebljava nana~in kojim se ne osigurava potrebna to~nost mjerenja(~lanak 35., stavak 2.),e)ako uop}e ne posjeduje mjerilo propisano za obavljanjedjelatnosti (~lanak 21., stavak 1.).2.Za prekr{aj iz stavka 1. ovog ~lanka nov~anom kaznom od 50KM kaznit }e se na licu mjesta fizi~ka osoba i odgovorna osoba u pravnoj osobi.3.Za ponovljene prekr{aje iz ~lanka 46. i ~lanka 47. ovogazakona mo`e se izre}i i za{titna mjera trajnog oduzimanjamjerila ~ijom uporabom je na~injen prekr{aj, a pored togamo`e se izre}i i za{titna mjera trajne ili privremene zabraneobavljanja djelatnosti u trajanju od 6 mjeseci.XIII- PRIJELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE^lanak 48.1.Do dono{enja propisa kojima se bli`e ure|uju pitanja u svezi sa mjeriteljstvom, primjenjivat }e se podzakonski akti donesenina temelju Zakona o mjernim jedinicama i mjerilima("Slu`beni list SFRJ", br. 9/84, 18/84, 59/86, 20/89 i 9/90).2.Sva odobrenja, certifikati, ovla{tenja i rje{enja, donijeta prijestupanja na snagu ovog zakona, ostaju na snazi do dono{enjapropisa iz stavka 1. ovog ~lanka.3.@igovi na mjerilima koja su verificirana prije stupanja na snagu ovoga zakona, ostaju na snazi do roka koji odrede entitetskeinstitucije za mjeriteljstvo.4.Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da va`i Zakon omjerilima i mjernim jedinicama Republike BiH ("Slu`beni listRBiH", br. 14/93 i 14/94).^lanak 49.Sukladno ~lanku 13., stavak 3. Zakona o osnivanju Institutaza standarde, mjeriteljstvo i intelektualno vlasni{tvo, uprijelaznom periodu od tri godine od dana usvajanja gorenavedenog zakona poslove Instituta za mjeriteljstvo Bosne iHercegovine obna{at }e Institut za standarde, mjeriteljstvo iintelektualno vlasni{tvo Bosne i Hercegovine | ||
Zakon o slobodi pristupa informacijama u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 28/00 | 17.11.2000 | SG BiH 100/13, SG BiH 62/11, SG BiH 102/09, SG BiH 45/06 | informacije | ZAKONO SLOBODI PRISTUPA INFORMACIJAMA U BOSNI IHERCEGOVINIODJELJAK IUVODNE ODREDBE^lanak 1.Cilj1.Cilj ovoga zakona je:a)ustanoviti da informacije pod kontrolom javnoga tijelapredstavljaju javno dobro od vrijednosti i da javni pristupovim informacijama promovira ve}u otvorenost iodgovornost tih javnih tijela, te da su ove informacijeneophodne za demokratski proces;b)ustanoviti da svaka osoba ima pravo pristupa oviminformacijama u najve}oj mogu}oj mjeri sukladno javnom interesu, te da javna tijela imaju odgovaraju}u obvezuobjavljivanja informacije; ic)omogu}iti svakoj fizi~koj osobi da zatra`i izmjenu, i dajekomentar na svoje osobne informacije pod kontrolomjavnog tijela.^lanak 2.Tuma~enjeOvaj zakon se tuma~i kako bi olak{ao i promovirao unajve}oj mjeri i bez odlaganja objavljivanje informacija podkontrolom javnog tijela po najni`oj prihvatljivoj cijeni.^lanak 3.DefinicijeU smislu ovoga zakona,1."informacija" je svaki materijal kojim se prenose ~injenice,mi{ljenja, podaci ili bilo koji drugi sadr`aj, uklju~uju}i svakipreslik ili njegov dio, bez obzira na oblik ili karakteristike, kaoi na to kada je sa~injena i kako je klasificirana.2."javno tijelo" je svako tijelo u Bosni i Hercegovini kako slijedi:a)izvr{no tijelo;b)zakonodavno tijelo;c)sudsko tijelo;d)tijelo koje obavlja javnu funkciju a imenovano je iliustanovljeno sukladno zakonu;e)bilo koje drugo upravno tijelo;f)pravna osoba koja je u vlasni{tvu ili koju kontrolira javnotijelo.3."kontrola" zna~i ili raspolaganje informacijama ili kontro -liranje pristupa informacijama.4. "osobna informacija" je svaka informacija {to se odnosi nafizi~ku osobu koja se mo`e izravno ili posredno identificirati~injenicama kao {to su, ali nije ograni~eno na identifikacijskibroj ili fizi~ki, mentalni, ekonomski, etni~ki, vjerski, kulturniili socijalni identitet te osobe.5. "nadle`no javno tijelo" je javno tijelo koje ima kontrolu nadtra`enom informacijom, a to je javno tijelo koje je sa~iniloinformaciju ili za koga je sa~injena informacija. Ako se javnotijelo koje je sa~inilo informaciju ili za koga je sa~injenainformacija ne mo`e utvrditi, onda je nadle`no ono javno tijelo~ija je funkcija najbli`a tra`enoj informaciji.ODJELJAK IIPRISTUP INFORMACIJAMA^lanak 4.Pravo pristupaSvaka fizi~ka i pravna osoba ima pravo pristupainformacijama koje su pod kontrolom javnoga tijela, a svakojavno tijelo ima odgovaraju}u obvezu objaviti takve informacije.Ovo pravo pristupa podlije`e samo formalnim radnjama iograni~enjima kako je utvr|eno u ovom zakonu.^lanak 5.Utvr|ivanje izuzetka1. Na osnovu ispitivanja svakog pojedina~nog slu~aja, izuzetakod objavljivanja tra`ene informacije se utvr|uje samo akonadle`ni javni or gan:a)utvrdi izuzetak u smislu ~l. 6., 7. ili 8. za cijelu informacijuili dio informacije; ib)odredi, nakon obavljenog ispitivanja javnog interesa usmislu ~lanka 9., da objavljivanje informacije nije odjavnog interesa. ^lanak 6.Izuzeci u vezi sa funkcijama javnih tijela1. Nadle`no javno tijelo mo`e utvrditi izuzetak u slu~ajevimakada se otkrivanjem informacije osnovano mo`e o~ekivatiizazivanje zna~ajne {tete po legitimne ciljeve sljede}ihkategorija u Bosni i Hercegovini:a)vanjska politika, interesi obrane i sigurnosti, kao i za{titajavne sigurnosti;b)interesi monetarne politike;c)spre~avanje kriminala i svako otkrivanje kriminala; id)za{tita procesa dono{enja odluke od strane javnog tijela udavanju mi{ljenja, savjeta ili preporuka od strane javnogtijela, zaposlene osobe u javnom tijelu, ili svake osobe koja vr{i aktivnosti za ili u ime javnog tijela, a ne obuhvata~injeni~ne, statisti~ke, nau~ne ili tehni~ke informacije.^lanak 7.Izuzetak glede povjerljivih komercijalnih informacijaKada nadle`no javno tijelo opravdano utvrdi da zahtjev zapristup informacijama uklju~uje povjerljive komercijalneinterese tre}e strane, nadle`no }e javno tijelo po hitnomepostupku dopisom obavijestiti tre}u stranu o pojedinostimazahtjeva. U obavijesti se upu}enoj dopisom informira tre}a strana o neposrednom objavljivanju informacija, ukoliko tre}a strana, uroku od 15 dana od prijema dopisa, ne odgovori dopisom da takve informacije smatra povjerljivim i navede razloge za {tetu koja biproistekla iz objavljivanja informacija. Nakon prijema takvogaodgovora nadle`no }e javno tijelo utvrditi izuzetak.^lanak 8.Izuzetak kod za{tite privatnostiNadle`no }e javno tijelo utvrditi izuzetak kad opravdanoutvrdi da tra`ene informacije uklju~uju osobne interese koji seodnose na privatnost tre}e osobe.^lanak 9.Ispitivanje javnog interesa1.Nadle`no }e javno tijelo objaviti tra`enu informaciju, bezobzira na utvr|eni izuzetak u smislu ~l. 6., 7. ili 8., ako je toPetak, 17. studenoga 2000.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 28 - Stranica 645 opravdano javnim interesom i uzeti u obzir svaku korist i svaku {tetu koji mogu proiste}i iz toga.2.U dono{enju odluke da li je objavljivanje informacijaopravdano javnim interesom, nadle`no }e javno tijelorazmotriti okolnosti kao {to su, ali nisu ograni~ene na, svakonepo{tivanje zakonske obveze, postojanje bilo kakvogprijestupa, sudsku pogre{ku, zloupotrebu vlasti ili nemar uvr{enju slu`bene du`nosti, neovla{teno kori{tenje javnihfondova, ili opasnost po zdravlje ili sigurnost pojedinca,javnosti ili okoline.3.Ako je utvr|eno da je objavljivanje tra`enih informacija koje je nadle`no javno tijelo utvrdilo kao izuzetak u smislu ~l. 7. ili 8.,u javnom interesu, nadle`no }e javno tijelo dopisom izvijestititre}u stranu da }e informacije biti objavljene po isteku roka od15 dana od dana prijema dopisa. Tre}a }e strana dopisom bitiobavije{tena o pravu na `albu, nadle`nom tijelu kome `albatreba biti podnesena, uz neophodne informacije u vezi saobra}anjem takvom tijelu, kao i krajnji rok i tro{kove zapodno{enje `albe. Tre}a }e strana tako|er dopisom bitiinformirana o pravu obra}anja ombudsmenu, a ovaj }e dopissadr`iti sve prijeko potrebne informacije za obra}anje ovomuredu.^lanak 10.Razdvajanje informacija na dijeloveAko je dio tra`enih informacija utvr|en kao izuzetak,nadle`no }e javno tijelo izdvojiti takav dio i objaviti ostatakinformacija, osim ako usljed ovog razdvajanja informacije nisupostale nerazumljive.ODJELJAK IIIPOSTUPAK PRISTUPA INFORMACIJAMA^lanak 11.Podno{enje zahtjeva1.Zahtjevi se za pristup informacijama podnose onom javnometijelu za koje podnositelj zahtjeva smatra da ima nadle`nost.2. Zahtjev za pristup informacijama mora:a)biti u pisanoj formi, napisan na jednom od zvani~nih jezika Bosne i Hercegovine;b)sadr`avati dovoljno podataka o prirodi i/ili sadr`ajuinformacija, kako bi se omogu}ilo da javno tijelo provederedovite djelatnosti u cilju pronala`enja zahtijevanihinformacija; ic)navesti ime podnositelja zahtjeva, kao i adresu podno -sitelja zahtjeva.3.Zahtjev za pristup osobnoj informaciji, mora, poredispunjavanja uvjeta iz stavka 2. biti sa~injen samo od stranefizi~ke osobe na koju se isti odnosi, ili od strane zakonskogzastupnika podnositelja zahtjeva ili od osobe koju jepodnositelj zahtjeva ovlastio u pisanoj formi za pristupinformaciji. Ako je zahtjev sa~inila osoba na koju se odnosi,ova osoba }e potpisati zahtjev i pokazati svoj zakonom utvr|en osobni dokument s fotografijom. Ako je zahtjev sa~iniozakonski zastupnik podnositelja zahtjeva ili osoba ovla{tena za pristup informaciji, ta osoba }e potpisati zahtjev, pokazati svojzakonom utvr|en osobni dokument s fotografijom, dokaz ozakonskom zastupanju ili punomo}, kao i preslik zakonomutvr|enog osobnog dokumenta podnositelja zahtjeva.4.Javni or gan ne}e ispitivati, niti zahtijevati razlogeopravdanosti zahtjeva.^lanak 12.Nemogu}nost postupanja sukladno zahtjevu1.Ako javno tijelo nije u mogu}nosti da udovolji zahtjevu zbognedostatka formalnih uvjeta koji su predvi|eni st. 2. i 3. ~lanka11., on }e {to je prije mogu}e, ali najkasnije osam dana odprijema zahtjeva pismeno obavijestiti podnositelja zahtjevakada je takvo obavje{tenje mogu}e, da zahtjev ne mo`e bitiobra|en iz navedenog razloga. Ovaj dopis }e obavijestitipodnositelja o mogu}nosti podno{enja `albe, odre|enom tijelu kome `alba treba biti upu}ena, uklju~uju}i neophodne podatkeza kontaktiranje takvoga tijela, kao i tro{kove podno{enja`albe. Dopis }e tako|er, obavijestiti podnositelja zahtjeva opravu obra}anja ombudsmenu, a sadr`avat }e i sve neophodnekontaktne informacije.2.Za zahtjeve koji nisu sukladni ~lanku 11. 2. b) obavijest izstavka 1. }e tako|er sadr`avati sva specifi~na pitanja kojamogu razjasniti zahtjev, kao i preslik vodi~a u smislu ~lanka20.a).3.Dopis predvi|en ovim ~lankom }e obavijestiti podnositeljazahtjeva da }e se preina~eni zahtjev tretirati kao novi zahtjev.^lanak 13.Odre|ivanje nadle`nog javnog tijela1.Ako javno tijelo koje primi zahtjev nije nadle`no javno tijelo,ono }e, u roku od osam dana od dana prijema zahtjeva,proslijediti zahtjev nadle`nome javnom tijelu i dopisom o tomeizvijestiti podnositelja zahtjeva. Zahtjev se ne proslije|uje akose u navedenom vremenskom razdoblju utvrdi da je tra`enainformacija pod kontrolom javnoga tijela koje je primilozahtjev, a nadle`no javno tijelo, nakon {to je informirano opojedinostima ovoga zahtjeva, nema prigovora da javno tijelokoje je primilo zahtjev obradi takav zahtjev. Javno tijelo koje je primilo zahtjev smatra se nadle`nim javnim tijelom i obra|ujezahtjev u smislu ~lanka 13.2.Ako se ne mo`e utvrditi sjedi{te nadle`noga javnog tijela, a uslu~aju kad javno tijelo koje primi zahtjev ima kontrolu nadtra`enom informacijom, javno tijelo koje je primilo zahtjev sesmatra nadle`nim javnim tijelom. Ako se ne mo`e utvrditisjedi{te nadle`noga javnog tijela, a u slu~aju kada javno tijelokoje je primilo zahtjev nema kontrolu nad tra`enominformacijom, javno tijelo koje je primilo zahtjev }e uvremenskom razdoblju utvr|enom u stavku 1. dopisomizvijestiti podnositelja zahtjeva da zahtjev ne mo`e bitiobra|en iz ovoga razloga.^lanak 14.Postupanje nadle`noga javnog tijela po prijemu zahtjeva1.Po prijemu zahtjeva za pristup informaciji nadle`no javnotijelo poduzima sve potrebne mjere da prikupi zahtijevaneinformacije, i razmotri sve ~injenice i okolnosti koje suzna~ajne za obradu zahtjeva.2.Ako se odobri pristup informaciji, bilo djelimi~noj ili cijeloj,nadle`no javno tijelo dopisom o tome informira podnositeljazahtjeva. Dopisom se:a)obavje{tava podnositelj zahtjeva o mogu}nosti osobnogpristupa informacijama u prostorijama nadle`noga javnogtijela; i/ilib)obavje{tava podnositelj zahtjeva o mogu}nosti umno`av -anja, tro{kovima umno`avanja, te da se umno`avanjepodnositelju zahtjeva osigurava nakon izvr{ene uplate.Kad je umno`avanje informacije veoma slo`eno ilidugotrajno, umno`avanje se osigurava podnositeljuzahtjeva u vrijeme koje je prihvatljivo i za podnositeljazahtjeva i za nadle`no javno tijelo; ilic)prila`e preslik tra`ene informacije kada se ista osiguravabesplatno u smislu ~lanka 16.3.Ako se odbije pristup informaciji, bilo djelimi~noj ili cijeloj,nadle`no javno tijelo dopisom o tome informira podnositeljazahtjeva. Dopis:a)sadr`i zakonski temelj za sta tus izuze}a informacije, uznavode odredaba ~lanaka ovoga zakona na koje se poziva,kao i sva materijalna pitanja koja su va`na za odluku, {touklju~uje i uzimanje u obzir faktora javnoga interesa; ib.informira podnositelja zahtjeva o pravu podno{enja `albeodre|enome tijelu, a {to uklju~uje prijeko potrebnepodatke za kontaktiranje takvoga tijela, krajnji rok zapodno{enje `albe kao i tro{kove podno{enja `albe. Ovaobavijest upu}uje podnositelja zahtjeva na pravo da seobrati ombudsmenu i sadr`i prijeko potrebne podatke zakontaktiranje sa ovim uredom.4.Dopisi predvi|eni st. 2. i 3. }e biti upu}eni {to je prije mogu}e,a najkasnije 15 dana od dana prijema zahtjeva. Za zahtjeve kojiBroj 28 - Stranica 646S L U @ B E N I G L A S N I K B i HPetak, 17. studenoga 2000. se obra|uju u smislu ~lanka 7. i/ili ~l. 9. 3. ovaj rok seprodu`ava za vremensko razdoblje utvr|eno odredbama tih~lanaka. Podnositelj zahtjeva }e dopisom, a po hitnompostupku, biti informiran o produ`etku roka kao i o razlozimatoga produ`enja.^lanak 15.Jezik na kojem su informacije dostupne1.Pristup informaciji }e biti osiguran na jednom od zvani~nihjezika u Bosni i Hercegovini; kao i na originalnom jeziku kojije razli~it od jednog od zvani~nih jezika u Bosni i Hercegovini,ako je to mogu}e i razumno u~initi.2. Nadle`no javno tijelo nije du`no prevoditi zahtijevanuinformaciju s jednoga na drugi slu`beni jezik u Bosni iHercegovini.^lanak 16.Tro{kovi umno`avanjaNadle`no javno tijelo ne napla}uje naknade ili takse zapodno{enje zahtjeva ili za pisane obavijesti u smislu ovogzakona. Cijene se odre|uju samo za usluge umno`avanja, autvr|uje ih Vije}e ministara u svojoj odluci koja se donese usmislu ovoga zakona. Za standardnu se veli~inu preslika prvihdeset stranica ne napla}uje.ODJELJAK IVOSOBNE INFORMACIJE^lanak 17.Pravo na izmjenu ili davanje komentara na osobneinformacije1.Svaka osoba ima pravo osigurati da njene osobne informacijekoje su pod kontrolom javnoga tijela budu to~ne ili, u odnosuna svrhu prikupljanja ili kori{tenja informacija, da buduaktualne, kompletne, relevantne za zakonsku namjenu zbogkoje su pohranjene, te da na bilo koji drugi na~in nisu pogre{ne.2.Nakon odobravanja pristupa li~nim informacijama, podno -sitelj zahtjeva mo`e postupiti u smislu stavka 1., tako {topodnosi:a)zahtjev za izmjenu. Zahtjev za izmjenu mo`e se odbitisamo ako nadle`no javno tijelo opravdano utvrdi da infor -macije na koje se zahtjev odnosi ispunjavaju uvjete izstavka 1. Ako je zahtjev odba~en, nadle`no javno tijelodopisom o tome obavje{tava podnositelja zahtjeva, a ovajdopis mora ispunjavati uvjete utvr|ene u ~lanku 14.3. b);ovog zakona i/ilib)komentar koji se dodaje na osobne informacije. Komentarmora potpisati podnositelj zahtjeva, te se mora odnositi nainformacije na koje se dodaje. Nadle`no javno tijelo {to jeprije mogu}e, ali najkasnije 15 dana od dana prijemakomentara dopisom obavje{tava podnositelja zahtjeva daje takav komentar dodat informacijama.ODJELJAK V ODGOVORNOSTI JAVNIH TIJELA^lanak 18.Du`nost pomaganjaJavno tijelo poduzima sve potrebne mjere pomo}i svakojfizi~koj ili pravnoj osobi koja tra`i da ostvari bilo koje pravo usmislu ovoga zakona.^lanak 19.Du`nosnik za informiranjeSvako javno tijelo imenuje du`nosnika za informiranje kojiobra|uje zahtjeve sa~injene sukladno ovom zakonu. Nakonimenovanja du`nosnika za informiranje, njegovo ime i podaci zakontaktiranje se dostavljaju ombudsmenu.^lanak 20.Obveza dostavljanja1. Svako javno tijelo dostavlja:a)vodi~ kojim se svakoj osobi omogu}ava pristup informa -cijama pod kontrolom javnoga tijela uklju~uju}i, ali nijeograni~eno na, informacije potrebne za obra}anje javnomtijelu i njegovom du`nosniku za informiranje, bitneelemente postupka podno{enja zahtjeva, zajedno sauzorkom zahtjeva u pisanoj formi, informacije okategorijama izuzetaka, postupku pristupa informacijama,tro{kovima umno`avanja, pristupu pravnom lijeku, i svimbitnim rokovima. Vodi~ tako|er upu}uje na indeks registar kako je utvr|eno u stavku 1.b), kao i na na~in pristuparegistru. Vodi~ se dostavlja ombudsmenu, svakoj javnoj ipravnoj knji`nici u Bosni i Hercegovini i kada je mogu}eputem interneta, a dostupan je na zahtjev. Ovaj vodi~ jebesplatan.b)indeks registar vrsta informacija koje su pod kontrolomjavnoga tijela, oblik u kojem su informacije naraspolaganju, kao i podatke o tome gdje se mo`e pristupititim informacijama. Ovaj indeks registar se stavlja naraspolaganje u smislu obveze o dostavljanju kako jeutvr|eno u stavku a).c)statisti~ke podatke, po tromjese~nom prikazu, koji seodnose, ali nisu ograni~eni na broj primljenih zahtjeva,vrstu tra`enih informacija, utvr|ene izuzetke, kao i odlukekoje se donesu u toku postupka, te kona~ne odluke. Ovistatisti~ki podaci se dostavljaju Parlamentarnoj skup{tiniBosne i Hercegovine i ombudsmenu, a dostupne su nazahtjev.d)izvje{taj, najmanje godi{nji, u kojem se detaljno navodefunkcije, politika, poslovi i organizacijska struktura ifinancijski poslovi javnoga tijela, {to uklju~uje, ali nijeograni~eno na njegov predlo`eni bud`et i godi{njifinancijski izvje{taj koji sadr`i detalje o ostvarenimprihodima i rashodima u prethodnoj godini. Ovaj izvje{taj se podnosi Parlamentarnoj Skup{tini Bosne i Hercegovinei dostupan je na zahtjev.ODJELJAK VIOM BUDS MEN^lanak 21.Om buds menOm buds men za Bosnu i Hercegovinu obna{at }e svojefunkcije u smislu ovog zakona, a sukladno njegovu mandatu iodgovornostima, kako je to utvr|eno ~lankom II., stavak 1.Ustava Bosne i Hercegovine i Aneksom 6. Op}ega okvirnogsporazuma za miru Bosni i Hercegovini, kao i sukladno svimkasnije donesenim propisima, koji reguliraju njegovu nadle`nosti odgovornosti.^lanak 22.Akivnosti ombudsmena1. U obna{anju funkcija u smislu ovoga zakona ombudsmen zaBosnu i Hercegovinu mo`e inter alia razmatrati:a.sa~injavanje i dostavljanje informacija, kao {to su vodi~i iop}e preporuke za olak{avanje provo|enja i primjenuovoga zakona; b)uklju~ivanje u godi{nji izvje{taj posebnoga dijela koji seodnosi na njegove aktivnosti u smislu ovoga zakona, ic)predlaganje uputstava o primjeni ovoga zakona svimnadle`nim ministarstvima unutar Bosne i Hercegovine, usuradnji sa institucijama ombudsmena u Federaciji Bosne i Hercegovine i Republici Srpskoj.ODJELJAK VIIZAVR[NE ODREDBE^lanak 23.Pravo na `albu1.Svaki podnositelj zahtjeva ima pravo podnijeti `albu uupravnome postupku na svaku odluku donesenu u smisluovoga zakona rukovoditelju javnoga tijela koji je donioodluku. U razmatranju takve `albe, rukovoditelj javnoga tijelaprimjenjuje op}a zajedni~ka na~ela iz zakona koji regulirajuoblast uprave, a navedeni su u ~lanku 26. 1.2.Nijednom se odredbom ovoga zakona ne onemogu}uje pravofizi~ke ili pravne osobe da se `ali u upravnom postupku iliosigura razmatranje od strane suda.Petak, 17. studenoga 2000.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 28 - Stranica 647 ^lanak 24.SuradnjaSvako javno tijelo u Bosni i Hercegovini je du`no pru`itipomo} javnim tijelima u entitetima kad primjena odgovaraju}ihzakona o pristupu informacijama zahtijeva njihovu suradnju.^lanak 25.Odgovornost za primjenu Zakona1.Vije}e ministara poduzima sve odgovaraju}e mjere,uklju~uju}i, ali bez ograni~enja na dono{enje odluka, radiosiguranja propisnog i efikasnog provo|enja ovoga zakona.2.Vije}e ministara }e, u roku od tri mjeseca od dana stupanja nasnagu ovoga zakona, donijeti odluku kojom se regulirajutro{kovi umno`avanja u smislu ~lanka 16, te potpisatizajedni~ki dogovor s vladama entiteta u cilju primjene ~lanka24.^lanak 26.Ovaj zakon u odnosu na druge zakone1.U cilju ovog zakona, op}a zajedni~ka na~ela zakona kojireguliraju oblast uprave, kao {to su Zakoni o upravi i Zakoni oupravnim postupcima Federacije Bosne i Hercegovine iRepublike Srpske primjenjuju se sve dok ista pitanja ne buduregulirana ovim zakonom.2.Ovim zakonom se ne umanjuju prava i obveze osoba koje seodnose na pristup informacijama kako je regulirano Zakonimao sudskom postupku, uklju~uju}i dokazni postupak, sukladnozakonima koji se odnose na profesionalne povlastice utvr|enezakonom, ili sukladno Zakonima o administrativnim taksama,uklju~uju}i takse za pribavljanje originalne dokumentacije, aizuzimaju}i takse za podno{enje zahtjeva ili dono{enja odluke.3.Svako kr{enje ovoga zakona podlije`e sankcijama sukladnoKrivi~nim zakonima, Zakonima o prekr{ajima i Zakonima izoblasti uprave, i sukladno drugim zakonima koji su va`e}i nateritoriju Bosne i Hercegovine.4.Zakonski akti koji se usvoje nakon ovoga zakona, a ~ija svrhanije izmjena ovoga zakona, ne}e ograni~iti prava i obveze kojesu utvr|ene ovim zakonom. ^lanak 27.Prijelazne odredbe1.U toku prva tri mjeseca nakon stupanja na snagu ovoga zakona, javno tijelo mo`e zahtijevati produ`enje rokova predvi|enih u~l. 12. i 14. 4. za 15 dana. Ako je takvo produ`enje zahtijevano,javno tijelo koje tra`i produ`enje o tome dopisom obavje{tavapodnositelja zahtjeva i zainteresirane strane u okviru prvobitno odre|enih rokova.2.Svako javno tijelo u roku od tri mjeseca od dana stupanja nasnagu ovoga zakona du`no je primijeniti ~lanak 20.a) i b) | |
Zakon o vanjskotrgovinskoj politici BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 07/98 | 05.11.1998 | SG BiH 35/04 | zakon,politika,vanjskotrgovinska | ZAKONO VANJSKOTRGOVINSKOJ POLITICI BiHGLAVA IOsnovne odredbe^lan 1.1. Zakon o vanjskotrgovinskoj politici (u daljem tekstu: zakon)regulira osnovne elemente sistema za izvoz i uvoz roba i usluga iodre|uje uslove za izvr{avanje ekonomskih djelatnosti u inozemstvui za izvr{avanje ekonomskih djelatnosti od strane stranih fizi~kih ipravnih lica u Bosni i Hercegovini (u daljem tekstu: BiH).2. U svrhe me|unarodne trgovine, protok roba i usluga jeslobodan.3. Slobodni protok roba i usluga ne isklju~uje zabrane ilirestrikcije na uvoz, izvoz ili tranzit, opravdane prema uvjetimadefiniranim u ~lanu 6. stav 2, ~lanu 25. stav 1. i ~lanu 31. ovogzakona. Me|utim, takve zabrane i restikcije ne}e predstavljatisredstva proizvoljne diskriminacije ili bilo kakvu mjeru i teretekvivalentnog efekta za me|unarodnu trgovinu.4. Zakon, tako|er, utvr|uje pravila dosljedna me|unarodnimobavezama koje proizilaze iz trgovinskih sporazuma za vanrednuprimjenu za{titnih mjera i za za{titu doma}eg tr‘i{ta odme|unarodne nepravedne konkurencije, kao {to su damping isubvencije.5. Zakon unapre|uje postoje}u i budu}u ekonomsku saradnjuBiH i njenih entiteta sa susjednim dr‘avama i me|unarodnimorganizacijama, u skladu sa odredbama Ustava Bosne i Herce-govine.^lan 2. 1. Zakon je zasnovan na Ustavu Bosne i Hercegovine, kojipredvi|a nadle‘nost BiH za vanjskotrgovinsku politiku.2. Unilateralne mjere u vezi sa vanjskom trgovinom i spo-razumi sa tre}im zemljama u pogledu vanjske trgovine su odgo-vornost institucija BiH.^lan 3.1. U smislu ovog zakona pod "vanjskotrgovinskom poli-tikom" podrazumijevaju se jednoobrazni dr‘avni principi zaprimjenu svih unilateralnih mjera, koje se ti~u me|unarodnogprotoka roba i usluga, te za pregovore i zaklju~ivanje svih spo-Broj 7 - Strana 334S L U @ B E N I G L A S N I K B i HPonedjeljak, 11. maja 1998. razuma sa tre}im zemljama, regionalnim ili me|unarodnim or-ganizacijama povezanim sa me|unarodnom trgovinom.2. U smislu ovog zakona pod "unilateralnim mjerama koje seti~u vanjske trgovine" podrazumijevaju se za{titne mjere, kao ida‘bine za antigamping i za antisubvencije.3. U smislu ovog zakona pod "sporazumima sa tre}im zem-ljama koji se ti~u vanjske trgovine" podrazumijeva se svakisporazum ili instrument u vezi sa me|unarodnom trgovinom, anaro~ito svaki trgovinski sporazum sa drugim zemljama, svakisporazum sa Europskom Unijom, svako ~lanstvo u carinskimunijama, na podru~jima slobodne trgovine i u Svjetskoj trgovin-skoj organizaciji.^lan 4.1. Vanjskotrgovinsku politiku iz prethodnog ~lana ovog zak-ona utvr|uju organi BiH u saradnji sa nadle‘nim organima en-titeta.2. Entiteti }e preuzeti sve odgovaraju}e mjere, bez obzira dali su to op}e ili posebne mjere, kako bi osigurali ispunjavanjeobaveza koje nastaju iz zakona ili koje su rezultat akcije koju supreduzeli organi BiH.3. Organi BiH i nadle‘ni organi entiteta du‘ni su me|usobnosara|ivati u razmjenjivati sve informacije prijeko potrebne da seosigura ispunjenje obaveza koje nastaju iz ovog zakona.4. Nadle‘ni organi entiteta ne mogu donositi mjere koje bimogle ugroziti postizanje ciljeva ovog zakona.^lan 5.1. U smislu ovog zakona pod "entitetima" se podrazumi-jevaju Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska.2. U skladu sa ovim zakonom, vlade entiteta su na svojimodgovaraju}im podru~jima kontrole i administracije odgovorneza propisnu administraciju i nadzor carinske teritorije i za urednuimplementaciju carinskih zakona, carinskih propisa i drugih zak-ona i odredbi.GLAVA IIIzvozni i uvozni re‘imi^lan 6.1. Izvoz i uvoz roba je slobodan od bilo kakvih koli~inskihograni~enja ili drugih mjera istog efekta.2. Odredbe stava 1. ovog ~lana ne isklju~uju zabrane iliograni~enja me|unarodnog prometa roba opravdane na osnovujavnosti, morala, javne politike ili javne sigurnosti, za{titezdravlja i ‘ivota ljudi, ‘ivotinja ili biljaka, za{tite nacionalnihbogatstava koji imaju umjetni~ku, historijsku ili arheolo{ku vri-jednost, ili za{tite industrijsko-komercijalne svojine, odnosnoradi eliminacije droga i otpadnih materijala.3. Pored odredbi iz prethodnog stava:-izvoz i uvoz roba osigurat }e se pod istim uvjetima na~itavoj teritoriji Bosne i Hercegovine;-Vije}e ministara BiH, propisuje prema uvjetima ovogzakona da izvoz i uvoz odre|enih roba mo‘e bit podlo‘ancarinskim tarifama i drugim specificiranim uvjetima, uk-lju~uju}i zahtjeve za stasti~ke podatke.4. Uvezena roba je podlo‘na istim poreskim i zakonskimuvjetima koji su uvedeni za iste ili sli~ne robe proizvedene u BiH.5. Klasifikacija roba prema indiviualnim re‘imima izvoza iuvza, obim ili vrijednost kvota, na~in, vremenski period, i uvjetiza njihovu kalsifikaciju bit }e propisani od strane Vije}a minis-tara BiH.6. Ministarstvo vanjske trogivine i ekonomskih odnosa BiH(u daljem tekstu: Ministarstvo vanjske trgovine BiH) osiguravapotreban broj bilateralnih i multilateralnih dozvola, kvota, kon-tigenata, deta{mana i sl. za potrebe privrede BiH, saglasno potre-bama entiteta i mogu}nostima koje dozvoljavaju me|unarodniugovori. Raspodjela se vr{i na entitete, a ovi na krajnje korisnike.^lan 7.1. Roba koja se uvozi mora biti u skladu sa standardima itehni~kim i kvalitativnim normama propisanim ili priznatim kaouvjet za njihovo stavljanje u promet i/ili upotrebu u Bosni iHercegovini, uklju~uju}i i standarde entiteta.2. Sanitarna, veterinarska, fitopatolo{ka, ekolo{ka i kontrolakvaliteta uvezene robe obavezne su u skladu sa posebnim pro-pisima.3. Roba }e ostati pod carinskom administracijom i nadzoromsve dok ne ispuni propisane uvjete iz stava 2. ovog ~lana.4. Roba za koju je propisana procedura sticanja uvjerenja oobaveznom atestu mora bit propisno obilje‘ena nakon {to sedobije odgovaraju}e uvjerenje o atestu.5. Roba ~iji je promet zabranjem u Bosni i Hercegovini nemo‘e biti uvezena ili privremeno uvezena.6. Vije}e ministara BiH mo‘e, u skladu sa obavezama iztrgovinskih sporazuma, zabraniti izvoz, uvoz ili tranzit odre|enihroba preko Bosne i Hercegovine ili propisati uvjete prema kojimatakve robe mogu bit uvezene, izvezene ili transportirane utranzitu da bi se sprije~ilo ugro‘avanje ljudskih ‘ivota, zdravljai okoline.7. Izuzetno od stava 1. i stava 2. ovog ~lana robe mogu nitprivremeno uvezene u svrhu oplemenjivanja, ukoliko ovo nedovodi u opasnost ‘ivot i zdravlje ljudi, ‘ivotinja ili biljaka.Dokumenti koji se prila‘u uz robu za uvoz i izvoz^lan 8.1. Ako ugovori sa stranim pravnim licima, propisi stranihzemalja ili me|unarodni ugovori predvi|aju da se uz robu kojase izvozi ili uvozi moraju prilo‘iti potvrdu ili ovjereni dokumenti,takve potvrde ili dokumenti bit }e izdani ili ovjereni od stranenadle‘nog organa.2. Ako propisi zemlje u kojoj se trebaju upotrijebit potvrdeili drugi dokumenati iz prethodnog stava ovog ~lana predvi|ajuda takve potvrde ili dokumente trebaju ovjeriti dr‘avne vlasti,ovjerit }e ih Ministarstvo vanjske trgovine BiH potpisom i suhim‘igom, a ministarstva entiteta mokrim ‘igom i potpisom.3. Ministarstvo vanjske trgovine BiH }e, uz prethodnopribavljena mi{ljenja resornih organa entiteta, i po potrebiprivredne asocijacije, propisati na~in izdavanja ovih potvrda iliovjere dokumenata koji se prila‘u uz robu za izvoz i uvoz,kriterije za utvr|ivanje da robe vode porijeklo iz Bosne i Herce-govine i uvjete pod kojima }e se zahtijevati potvrda porijeklaizvezenih ili uvezenih roba.Datum stalnog izvoza i uvoza i prolaz carine^lan 9.1. Izvoz ili uvoz roba smatra se zavr{enim kada su robe pro{lecarinu i pro{le carinsku liniju. Kao datum izvoza ili uvoza smatrat}e se datum prihvatanja deklaracije za robe od strane nadle‘necarinske administracije.Ponedjeljak, 11. maja 1998.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 7 - Strana 335 2. U smislu ovog zakona, pod "prihvatanjem" se smatraprihvatanje carinske deklaracije u carinskom uredu nadle‘necarinske administracije.3. Izuzetno od odredbi stava 1. ovog ~lana resorna ministar-stva entiteta, uz saglasnost Ministarstva vanjske trgovine BiH,mogu izdati odobrenje da se izvr{i izvozno-uvozno carinjenjerobe i bez prelaska carinske linije, ako je zaklju~en ugovor sastranim licem i ako se smanjuju tro{kovi transporta robe. Priizvozno-uvoznom carinjenju ove robe primjenjuju se propisi kojise odnose na izvoz i uvoz robe koja prelazi carinsku liniju.Ulaganja kapitala stranih lica^lan 10.Promet roba koje predstavljaju ulaganje kapitala od stranestranog pravnog i fizi~kog lica ili pove}anje uloga kapitala, osimroba ~iji je uvoz podlo‘an posebnim ograni~enjima, slobodan je,ako je u skladu sa pravnim poslom na osnovu kojeg se vr{iulaganje.Uvoz kapitalnih roba nakon zavr{etka investicionihprojekata u inozemstvu^lan 11.1. Preduze}e iz Bosne i Hercegovine koja ula‘u kapital iliizvode investicione radove u inozemstvu nakon prestankaupotrebe opreme i pripadaju}ih rezervnih dijelova kupljenih ikori{tenih u izvr{enju tih radova ili u izvr{enju projekata ulaganjakapitala u inozemstvu, mogu slobodno uvoziti tu opremu i rez-ervne dijelove u Bosnu i Hercegovinu.2. Prije uvoza opreme i rezervnih dijelova iz stava 1. ovog~lana, preduze}e mora, uz dokaz o kupovini, prezentirati i knjigo-vodstveni dokaz da su ove robe bile kori{}ene u izvr{enju inves-ticionih i projekata ulaganja kapitala u inozemstvu.Zamjena prethodno izvezenih ili uvezenih roba^lan 12.1. Preduze}e iz Bosne i Hercegovine mo‘e, u okviru zak-lju~enih ugovora o izvozu ili uvozu, a prije isteka vremenaodre|enog za ispravljanje nedostataka prema ovim ugovorima,izvesti ili uvesti robe koje zamjenjuju prethodno dostavljene robeza koje je utvr|eno da imaju nedostatke ili da ne ispunjevajuuvjete iz ugovora.2. Izvoz i uvoz roba iz prethodnog stava bit }e slobodan.Privremeni izvoz i uvoz roba^lan 13.1. U cilju obavljanja usluga za strana pravna lica ili kori{}enjausluga stranih pravnih lica i u drugim slu~ajevima kada se robeizvoze ili uvoze, robe se mogu privremeno uvoziti ili izvoziti.2. Procedura o privremenom uvozu ili izvozu mora bitiobavljena u okviru propisanih uvjeta u skladu sa Carinskimpropisima.3. Privremeno izvezene robe moraju bit vra}ene na carinskuteritoriju Bosne i Hercegovine ili stalno izvezene, a uvezene robemoraju bit vra}ene u stranu zemlju ili stalno uvezene u ocarinjeneod strane entiteta, u skladu sa carinskim propisima, u okviruvremenenskog perioda propisanog za privremeni uvoz i izvoz.^lan 14.1. Privremeno izvezene ili uvezene robe mogu se koristitisamo u svrhu za koju su privremeno izvezene ili uvezene.2. Promet roba za privremeni izvoz ili uvoz bit }e slobodanbez obzira da li je izvoz ili uvoz takvih roba podlo‘an kvantita-tivnim ograni~enjima.^lan 15.Vije}e ministara BiH, na prijedlog Ministarstva vanjsketrgovine BiH, odre|uje tip, svrhu i vremenski period privre-menog izvoza i uvoza, a isto tako mo‘e odrediti da odre|ene robene mogu bit privremeno uvezene da bi se sprije~ilo ugro‘avanjeljudskih ‘ivota ili zdravlja ‘ivotinja i biljaka.Re‘imi za izvoz i uvoz roba iz slobodnih zona iu slobodne zone^lan 16.1. Preduze}e mo‘e slobodno vr{iti promet roba i usluga uslobodne zone i iz slobodnih zona i vr{iti snabdijevanje rez-ervnim dijelovima i drugim materijalom za kori{}enje iodr‘avanje opreme i sredstava prijeko potrebnih za obavljanjeposlovnih aktivnosti u takvim zonama.2. Za uvoz roba iz slobodnih zona na carinsku teritoriju Bosnei Hercegovine ili za njihov izvoz sa carinske teritorije Bosne iHercegovine u slobodne zone, primjenjivat }e se op}i uvjeti iz~lana 6. ovog zakona.3. U svrhu dalje obrade i pod specijalnim nadzorom carine,robe se mogu privremeno slobodno uvesti na carinsku teritorijuBosne i Hercegovine dok obra|ene robe ne budu vra}ene u zonuili dok ne budu izvezene.4. ^lanovi 12, 13. i 14. ovog zakona primjenjuju se naprivremeni izvoz sa carinske teritorije Bosne i Hercegovine uslobodne zone i za privremeni uvoz iz slobodnih zona na carinskuteritoriju Bosne i Hercegovine.Izvoz i uvoz roba bez pla}anja^lan 17.Preduze}e mo‘e primiti sprave, mjerne instrumente i sred-stva, slu‘bena vozila i opremu koju mu je poslalo strano pravnolice s kojim je potpisan ugovor o komisionu, konsignacijskomskladi{tu ili uslugama u svrhu pru‘anja usluga u okviru zak-lju~enog ugovora, u skladu sa carinskim propisama.Dugoro~na proizvodna saradnja^lan 18.U smislu ovog zakona pod "dugoro~nom proizvodnomsaradnjom" se podrazumijeva svaki dugoro~ni ugovorni odnos utrajanju od najmanje tri godine izme|u doma}eg pravnog licakoje obavlja proizvodne aktivnosti u Bosni i Hercegovini i stra-nog pravnog lica koji se ti~e razvoja, uvo|enja proizvodnje,proizvodnje i uzajamnog snabdjevanja proizvodima i njihovimsastavnim dijelovima.^lan 19.1. Ako u vrijeme kada su ugovori i aneksi zaklju~eni, aodnose se na robe koje se izvoze ili uvoze na osnovu ugovora odugoro~noj proizvodnoj saradnji koje su bile klasificirane kaorobe koje trebaju bit izvezene ili uvezene slobodno, onda }e onebit izvo‘ene u re‘imu slobodno do kraja ispunjenja ugovora.2. Ako je izvoz ili uvoz roba preduzet na osnovu ugovora odugoro~noj proizvodnoj saradnji podlo‘an kvoti ili dozvoli, pre-duze}e }e izvesti ili uvesti takve robe na osnovu odobrenjaMinistarstva vanjske trgovine BiH i resornih ministarstava obaentiteta, koji moraju odlu~iti o zahtjevu za odobrenje. TakvoBroj 7 - Strana 336S L U @ B E N I G L A S N I K B i HPonedjeljak, 11. maja 1998. odobrenje }e predstavljati pravo na izvoz ili uvoz po tom osnovu,i va‘it }e onoliko dugo koliko je ugovor na snazi.^lan 20.1. Ugovor o dugoro~noj proizvodnoj saradnji se radi u pis-menoj formi i za odre|eni vremenski period, a mo‘e bit dopun-javan i mijenjan.2. Vrijednost roba izvezenih na osnovu ugovora iz prethod-nog stava ovog ~lana mora bit najmanje jednaka vrijednost robauvezenih na osnovu tog istog ugovora.3. Uvjeti za registraciju ugovora o dugoro~noj proizvodnojsaradnji bit }e propisani od strane Vije}a ministara BiH, a naprijedlog Ministarstva vanjske trgovine BiH.Zakup opreme^lan 21.1. Preduze}e mo‘e privremeno izvoziti ili uvoziti opremupod zakupom za kori{}enje u proizvodnji i za obavljanje usluga.2. Ugovor o zakupu mora bit zaklju~en u pismenoj formi, asadr‘i uvjete zakupa. Mo‘e, tako|er, sadr‘avati uvjete po kojimazakupac postaje vlasnik privremeno izvezene ili uvezene opremenakon isteka ugovorenog roka zakupa.3. Entiteti izdaju dozvole za privremeni izvoz ili uvoz zaku-pljene robe pod uvjetima utvr|enim propisima, kao {to jepredvi|eno u ~lanu 43. ovog zakona. Ako takvi izvozi ili uvozipodlije‘u kvoti ili dozvoli, entiteti ih dozvoljavaju ako suuvozniku odobrena prava na kvotu i dozvolu. Ako nikakva kvotaili dozvola nije odobrena za takve uvoza ili izvoze, entiteti mogudati dozvolu za privremeni uvoz.4. Ako je u vrijeme privremenog izvoza ili uvoza zakupljenaoprema razvrstana kao roba koja se slobodno izvozi ili uvozi, i uvrijeme njenog trajnog izvoza ili uvoza slobodno }e se izvesti iliuvesti, bez obzira na eventualnu promjenu re‘ima uvoza iliizvoza.Kompenzacioni poslovi^lan 22.1. Preduze}e mo‘e zaklju~ivati ugovore o izvozu roba iusluga koje se pla}aju uvozom roba i usluga.2. Ministarstva trgovine entiteta evidentirat }e izvr{ene ugo-vore iz stava 1. ovog ~lana na osnovu uputstva.Uputstvo iz prethodnog stava donosi Vije}e ministara BiHna prijedlog Ministarstva vanjske trgovine BiH.GLAVA IIIMe|unarodna trgovina uslugama^lan 23.1. Usluge se mogu slobodno pru‘ati u okviru teritorije Bosnei Hercegovine.2. Bez obzira na odredbu prethodnog stava, Vije}e ministaramo‘e propisati, u mjeri u kojoj je to u skladu sa trgovinskimsporazumima u kojima je BiH i/ili Entitet jedna od strana, da seme|unarodna trgovina odre|enim uslugama mo‘e vr{iti u skladusa posebnim uvjetima.3. U smislu ovog zakona:-pod terminom "usluge" podrazumijeva se svaka usluga usvakom sektoru, osim "usluga koje se pru‘aju u okviruvr{enja dr‘avnih ovlasti";-pod terminom "trgovina uslugama" podrazumijeva sepru‘anje usluga izme|u pravnih i fizi~kih lica iz Bosne iHercegovine i iz strane zemlje ili carinske teritorije;-pod terminom "usluge koje se pru‘aju u okviru vr{enjadr‘avnih ovlasti" podrazumijeva se svaka usluga koja nijepru‘ena na komercijalnoj bazi niti u konkurenciji jednogili vi{e davalaca usluga.Nacionalno tretiranje^lan 24.1. Bez obzira na odredbe koje se odnose na pravo obavljanjaaktivnosti stranih fizi~kih i pravnih lica u Bosni i Hercegovini,lice koje pru‘a uslugu u Bosni i Hercegovini mo‘e, da bi tou~inilo, privremeno obavljati svoju aktivnost u Bosni i Herce-govini tamo gdje se usluga pru‘a, pod istim uvjetima koji suodre|eni za gra|ane Bosne i Hercegovine od strane Vije}a min-istara BiH i vlada entiteta.2. Strana fizi~ka lica koja pru‘aju usluge u Bosni i Herce-govini podlije‘u propisima koji su sadr‘ani u prethodnom stavuovog ~lana u onoj mjeri u kojoj primjena takvih propisa neograni~ava primjenu BiH mjera koje se ti~u fizi~kih lica kojatra‘e pristup na tr‘i{tu radne snage ili se odnose na dr‘avljanstvo,boravak ili zaposlenje na trajnoj osnovi.3. Strana fizi~ka lica koja pru‘aju usluge u Bosni i Herce-govini podlije‘u propisima koji su sadr‘ani u stavu 1. ovog ~lanau onoj mjeri u kojoj primjena takvih propisa ne ograni~avaprimjenu mjera kojima se regulira ulaz ili privremeni boravakfizi~kih lica u Bosni i Hercegovini, uklju~uju}i mjere prijekopotrebne za za{titu integriteta i osiguranje normalnog kretanjafizi~kih lica preko njenih granica.4. Mjere predvi|ene u st. 2. i 3. ovog ~lana ne primjenjuju sena na~in koji poni{tava ili umanjuje korist trgovine uslugama.5. Usluge stranih i fizi~kih i pravnih lica u Bosni i Herce-govini podlije‘u oporezivanju i propisima pod istim uvjetima kaoiste ili sli~ne usluge doma}ih fizi~kih i pravnih lica.^lan 25.1. Odredbe ~lana 23. ne isklju~uju zabrane me|unarodnetrgovine uslugama opravdane na osnovu javnog morala, javnepolitike ili javne sigurnosti, za{tite zdravlja i ‘ivota ljudi, ‘ivot-inja ili biljaka, za{tite nacionalnog blaga koje ima umjetni~ku,historiju ili arheolo{ku vrijednost, ili za{tite industrije komerci-jalne svojine.2. Takve zabrane ili ograni~enja ne}e predstavljati sredstvadiskriminacije ili prikrivenog ograni~enja me|unarodne trgo-vine.Izvoz i uvoz usluga bez naknade^lan 26.1. Fizi~ka i pravna lica mogu bez naknade pru‘ati usluge uhumanitarne, nau~ne, obrazovne, kulture, zdravstvene, socijalne,sportske, religijske i druge nekomercijalne svrhe prema uvjetimakoje utvr|uje Vije}e ministara BiH, a na prijedlog Ministarstvavanjske trgovine BiH.2. Odobrenja iz stava 1. ovog ~lana }e izdati resorna minis-tarstva entiteta u skladu sa propisanim uvjetima.Ponedjeljak, 11. maja 1998.S L U @ B E N I G L A S N I K B i HBroj 7 - Strana 337 Obavljanje odre|enih usluga od strane stranihpravnih lica u Bosni i Hercegovini^lan 27.1. Strana pravna lica mogu obavljati usluge u Bosni i Herce-govini ako ispunjavaju uvjete koje propisuje Vije}e ministaraBiH i vlade entiteta.2. Vije}e ministara BiH i vlade entiteta mogu u primjeniZakona propisati uvjete i kriterije u skladu sa kojima stranapravna lica mogu preuzeti obavezu da obavljaju odre|ene uslugeu Bosni i Hercegovini pod uvjetom da:-strana pravna lica mogu obavljati ili nuditi odre|eneusluge u Bosni i Hercegovini prema uvjetima recipro-citeta;-stranim pravnim licima nije dozvoljeno da obavljajuodre|ene usluge u Bosni i Hercegovini ukoliko ne osnujupravna lica sa sjedi{tem u Bosni i Hercegovini ili zaklju~eodgovaraju}e ugovore sa doma}im pravnim licima regis-triranim za obavljanje predmetnih usluga;-strana pravna lica mogu zaposliti utvr|eni omjer doma}ihi stranih dr‘avljana za obavljanje odre|enih usluga u BiH.Obavljanje privrednih djelatnosti u inozemstvu^lan 28.1. Doma}a pravna lica mogu osnovati preduze}e u stranojzemlji ili otkupiti ili pove}ati dioni~arski kapital u preduze}u ustranoj zemlji i ulo‘iti u strano preduze}e koriste}i vlastita sred-stava ili sredstava dobijanjem zajma.2. Sredstva za svrhu nazna~enu u stavu 1. ovog ~lana koristese na osnovu dozvole date od strane ministarstva trgovine entitetaprema uvjetima koje propisuje Vije}e ministara BiH.^lan 29.Odredbe ~lana 28. ovog zakona koje se odnose na osnivanjepreduze}a u inozemstvu shodno se primjenjuju i na osnivanjepredstavni{tava, poslovnih jedinica (prodavnica, servisa, konsig-nacija, gradili{ta i sl.), kao i na obavljanje bankarskih i finansi-jskih poslova u inozemstvu i obavljanje poslova osiguranja ireosiguranja u inozemstvu.Aspekti prava intelektualne svojine za trgovinu^lan 30.1. U smislu ovog zakona pod terminom "prava intelektualnesvojine" podrazumijevaju se:-autorska i srodna prava;-za{titni znakovi;-geografske indikacije;-industrijski nacrti;-patenti;-{eme (topografije) integralnih kola;-za{tita neotkrivenih informacija.2. Aspekti prava intelektualne svojine vezani za vanjskutrgovinu su nadle‘nost institucija Bosne i Hercegovine. U smisluovog zakona, pod terminom "aspekti prava intelektualne svojinevezani za vanjsku trgovinu" podrazumijeva se osiguranjeadekvatnih standarda i principi u vezi sa raspolo‘ivo{}u, obimomi kori{}enjem prava intelektualne svojine vezanim za vanjskutrgovinu, kao i osiguranje efikasnih i odgovaraju}ih sredstava zaprovo|enje prava intelektualne svojine vezanih za vanjskutrgovinu u skladu sa obavezama iz trgovinskih sporazuma ukojima je BiH i/ili entiteti jedna od strane.3. Vije}e ministara BiH mo‘e u skladu sa standardima izprethodnog stava propisati mjere za{tite doma}ih subjekata ipotro{a~a od {tetnih klauzula u ugovoru o licenci ili drugomprijenosu prava intelektualne i industrijske svojine.4. Me|unarodni sporazumi u oblasti aspekta prava intelektu-alne svojine vezanih za trgovinu spadaju u nadle‘nost BiH.GLAVA IVZa{titne mjere^lan 31.1. Vije}e ministara BiH propisuje primjenu za{titnih mjerana proizvod kada utvrdi da se takav proizvod uvozi u Bosnu iHercegovinu u pove}anim koli~inama, apsolutno ili relativno uodnosu na doma}u proizvodnju i pod takvim uvjetima pod ko-jima se prouzrokuje ili prijeti opasnost ozbiljne povrede doma}eproizvodnje istih ili sli~nih proizvoda.2. Prijedlog za{titnih mjera sa~injava Ministarstvo vanjsketrgovine BiH uz pribavljeno mi{ljenje entiteta.3. Ovakve za{titne mjere se primjenjuju na proizvod koji seuvozi bez obzira na porijeklo.^lan 32.1. U smislu ovog zakona:-Pod terminom "ozbiljna povreda" podrazumijeva sezna~ajno ukupno pogor{anje pozicije doma}e proizvod-nje;-Pod terminom "opasnost ozbiljne povrede" podrazumi-jeva se ozbiljna povreda koja o~igladno prijeti;-Pod terminom "doma}a proizvodnja" podrazumijevaju seproizvo|a~i u cjelini koji proizvode iste ili sli~ne proiz-vode unutar Bosne i Hercegovine, ili oni ~iji zajedni~kiobim proizvodnje istih ili sli~nih proizvoda unutar Bosnei Hercegovine predstavlja ve}i dio doma}e proizvodnjetih proizvoda.2. U istra‘ivanja da li pove}an uvoz prouzrokuje ili prijeti daprouzrokuje ozbiljne povrede doma}oj proizvodnji u smisluovog zakona, Ministarstvo vanjske trgovine BiH na bazi po-dataka ministarstva trgovine eniteta procjenjuje sve bitne ~in-jenice kvalitativne i kvantitativne prirode koji vr{e uticaj nasituaciju u doma}oj proizvodnji.^lan 33.Vije}e ministara BiH mo‘e propisati primjenu za{titnih mjerau ograni~enom periodu budu}i da mo‘e bit potrebno da sprije~iili otkloni ozbiljnu {tetu, te da olak{a pode{avanje.GLAVA VAntidamping za{tita^lan 34.1. Smatra se da postoji damping kada se neka roba uvozi pocijeni koja je ni‘a od tr‘i{ne cijene ili proizvodnih tro{kova uzemlji porijekla, odnosno u zemlji izvoza, pri ~emu izaziva iliprijeti da izazove ozbiljnu {tetu privredi BiH, ili ako takav uvozusporava razvoj odre|ene grane privrede BiH.2. Vije}e ministara BiH propisuje definicije, uvjete i procedureantidampin{ke istrage, te mjere i rokove antidampin{ke za{tite.Broj 7 - Strana 338S L U @ B E N I G L A S N I K B i HPonedjeljak, 11. maja 1998. ^lan 35.1. Postupak u smislu utvr|ivanja postojanja stepena i efekatanavodnog dampinga pokre}e se na osnovu pismenog zahtjevapravnog lica ili udru‘enja koje nema status pravnog lica, kojidjeluju u ime BiH privrede.2. Smatrat }e se da je zahtjev podnesen u ime BiH privredeukoliko ga podr‘e oni proizvo|a~i ~iji obim proizvodnje istih ilisli~nih proizvoda i usluga izosi vi{e od 50% ukupne proizvodnjeistog ili sli~nog proizvoda ili usluga u BiH.3. Zahtjev treba da sadr‘i dokaze u dampingu, povredi iuzro~noj vezi izme|u navodnog damping uvoza i navodne nas-tale i mogu}e {tete.4. Zahtjev se odbacuje kada nema dovoljno dokaza o damp-ingu ili {teti, ~ime bi se opravdalo nastavljanje postupka.^lan 36.1. Vije}e ministara BiH, na prijedlog Ministarstva vanjsketrgovine BiH i prethodno pribavljenog mi{ljenja entiteta, preduz-ima privremene mjere u slu~aju krajnje hitnosti.2. Privremene mjere mogu bit uvedene na {est mjeseci i mogubit produ‘ene na jo{ tri mjeseca.^lan 37.Antidamping mjere ostaju na snazi samo za period i do nivoapotrebnog za djelovanje protiv dampinga koji je izazvao {tetu.^lan 38.Privremene mjere i antidamping da‘bine primjenjuju se jed-ino na proizvode i usluge koji ulaze u BiH nakon odluke onjihovog uvo|enju.GLAVA VIZa{tita od subvencioniranog uvoza^lan 39.Smatra se da su proizvod ili usluge subvencionirani ukolikoza iste postoji finansijska podr{ka vlade i druge institucije uzemlji porijekla ili izvoza proizvoda ili usluga.^lan 40.Odredbe ~l. 34. do 38. ovog zakona shodno se primjenjuju ina za{titu od subvencioniranog uvoza.GLAVA VIIPrimjena ZakonaOrgani vlasti odgovorni za primjenu Zakona^lan 41.1. Ministarstvo vanjske trgovine BiH i resorna ministarstvaentiteta su odgovorna za primjenu politike vanjske trgovineprema uvjetima zakona.2. Da bi se izvr{ila primjena zakona, odgovaraju}i organientiteta obavljat }e sve dr‘avne funkcije i ovla{}enja koja nisuizri~ito dodijeljena Ministarstvu za vanjsku trgovinu BiH.3. Entiteti i sve njihove administrativne jedinice }e se upotpunosti pridr‘avati Ustava Bosne i Hercegovine i poku{at }eolak{ati koordinaciju izme|u entiteta po svim pitanjima koja seu vezi sa vanjskotrgovinskom politikom, a koja su u njihovojnadle‘nosti.^lan 42.1. Kontrolu nad primjenom ovog zakona vr{i Ministarstvovanjske trgovine BiH.2. Ministarstvo vanjske trgovine BiH vr{i nadzor nadizvr{avanjem obaveza preuzatih me|unarodnim bilateralnim imultilateralnim ugovorima, sporazumima i konvencijama.^lan 43.1. Vije}e ministara BiH donosi podzakonske akte i drugepropise na osnovu ovog zakona na prijedlog Ministarstva vanjsketrgovine BiH.2. Ministarstvo vanjske trgovine BiH prije predlaganjapodzakonskih akata i drugih propisa Vije}u ministara BiHobavezno je pribaviti mi{ljenja nadle‘nih organa entiteta i popotrebi asocijacija privrede.3. Ministarstvo vanjske trgovine BiH je, tako|er, obaveznopribaviti mi{ljenja nadle‘nih organa entiteta i po potrebi asoci-jacija privrede prije dono{enja propisa za koje je ono ovimzakonom ovla{}eno.4. Propise iz st. 2. i 3. ovog ~lana predla‘e, odnosno donosiministar vanjske trgovine BiH, uz saglasnost svojih zamjenika.5. Svi propisi iz st. 1. i 3. ovog ~lana objavljuju se u"Slu‘benom glasniku BiH" i slu‘benim glasilima entiteta.^lan 44.Vije}e ministara BiH donosi propise kojima se utvr|ujuuvjeti za odre|ivanje kazni preduze}ima ili udru‘enjima pre-duze}a u slu~ajevima kada usljed nemara ili namjerno:-dostave neta~ne ili pogre{ne informacije koje zahtijevazakon;-izvr{e prekr{aj bilo koje obaveze koja je neposrednoutvr|ena za preduze}a ili udru‘enja preduze}a u skladu sazakonom.GLAVA VIIIPrijelazne i zavr{ne odredbe^lan 45.1. Svi prethodni propisi koji se ti~u vanjske trgovine prestat}e da va‘e najkasnije {est mjeseci od dana stupanja ovog zakonana snagu.2. Sve propise za provo|enje ovog zakona organi BiH iresorni organi entiteta donijet }e, odnosno usuglasiti sa ovimzakonom u istom roku.^lan 46.1. Ovaj zakon stupa na snagu u roku od osam dana nakonnjegovog objavljivanja u "Slu‘benom glasniku BiH" i primjen-juje se na sve postupke pokrenute nakon ovog datuma.2. Slu‘bena glasila entiteta du‘na su objaviti ovaj zakon.Predsjedavaju}iDoma narodaParlamentarne skup{tine BiHMomir To{i}, s. r. Predsjedavaju}iPredstavni~kog doma Parlamentarne skup{tine BiHIvo Lozan~i}, s. r | |
Zakon o politici direktnih stranih ulaganja u BiH | Bosna i Hercegovina | Službeni glasnik BiH 17/98 | 14.09.1998 | SG BiH 22/15, SG BiH 48/10, SG BiH 13/03 | zakon,strana ulaganja | ZAKON O POLITICI DIREKTNIH STRANIH ULAGANJA U BOSNI I HERCEGOVINI PREAMBULA S obzirom na to: da je Bosna i Hercegovina ušla u novo razdoblje mira i stabilnosti; da je Bosna i Hercegovina usvojila otvorenu, slobodnu tržišno vođenu ekonomsku politiku; da je Bosna i Hercegovina odlučna u nastojanju da promoviše, omogući i zaštiti ulaganja privatnog sektora; da ulaganja treba da budu podstaknuta povoljnim investicionim okruženjem; da Ustavi Bosne i Hercegovine, Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske stvaraju uslove za podsticanje stranih ulaganja; da je Bosna i Hercegovina članica Multilateralne agencije za davanje garancija za ulaganja, a i strana ugovornica u Konvenciji za rješavanje investicionih sporova između država i državljana drugih država; Bosna i Hercegovina smatra potrebnim i primjerenim da utvrdi jasnu, transparentnu, predvidljivu i stabilnu politiku i pravni okvir za obezbjeđenje prava povlastica i zaštite stranih ulagača. I - OSNOVNE ODREDBE Član 1. Zakon o politici direktnih stranih ulaganja (u daljem tekstu: Zakon) reguliše osnovne politike i principe učešća stranih ulagača u privredi Bosne i Hercegovine. Član 2. U smislu ovoga zakona, upotrebljeni izrazi imaju sljedeća značenja: "Strani ulagač": znači fizičko lice koje nema stalni boravak u Bosni i Hercegovini i nema svoje glavno mjesto poslovanja u Bosni i Hercegovini ili pravno lice formirano u skladu sa stranim zakonom koje ima svoju registrovanu kancelariju, centralnu upravu ili glavno mjesto poslovanja u nekoj stranoj zemlji; "Direktno strano ulaganje " ili "Strano ulaganje": znači sticanje, stvaranje ili proširenje bilo kojeg poslovnog poduhvata, ili bilo koje aktivnosti koja, sama ili sa drugom, istovremeno ili jedna za drugom, ima za ishod omogućavanje jednom ili više stranih ulagača sticanje ili povećanje kontrole nad nekom kompanijom koja pod svojom kontrolom obavlja, industrijske, poljoprivredne, komercijalne i finansijske poslove i poslove vezane za nekretnine, usluge ili druge aktivnosti, ili da omogući proširenje preduzeća koje je već pod kontrolom stranog ulagača. Takve investicije mogu obuhvatiti bilo koji objekat stvarnih i prava intelektualne svojine uključujući ali ne i neophodno ograničeno na: slobodno konvertibilnu valutu ili na lokalnu valutu, pozajmice, avanse, vrijednosne papire, licence, zakupe i prava zasnovana na ugovoru, uključujući koncesije, postrojenja, opremu, rezervne dijelove, sirovine, prava industrijske ili intelektualne svojine ili bilo koje finansijske pogodnosti date od strane fizičkog ili pravnog lica pod stranom kontrolom, izuzev situacije između matičnih kompanija i njihovih filijala ako to ne rezultira povećanjem strane kontrole nad domaćim preduzećima; "Strana kontrola": znači svako učešće od preko 10% kapitala i, odnosno ili glasačkih prava čiji su izravni nosioci strani ulagači ili neko domaće pravno lice pod takvom kontrolom; "Rezident Bosne i Hercegovine": znači fizičko lice koje ima prebivalište ili boravište u Bosni i Hercegovini, zaposleno ili samostalno radi ili ima svoj centar ekonomskog interesa u Bosni i Hercegovini, ili neko pravno lice konstituisano po zakonima Bosne i Hercegovine ili entiteta i koje ima registrovano sjedište, centralnu upravu ili glavno mjesto poslovanja u Bosni i Hercegovini. "Ulog": znači vlasnički interes koji neki ulagač posjeduje u nekom preduzeću; "Slobodno konvertibilna valuta": znači svaka valuta koju tako okvalifikuje Međunarodni monetarni fond; "Entiteti": znači Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska; i "Javno informisanje": znači prenos informacija na radiju, televiziji (isključujući kablovsku), elektronskim medijima (isključujući Internet), novinama i drugim publikacijama koje se proizvode prvenstveno za lokalno tržište. II - POSTUPAK DIREKTNIH STRANIH ULAGANJA Član 3. Ukoliko ovim zakonom nije drugačije predviđeno, strani ulagač ima pravo da investira, reinvestira dobit iz takvih ulaganja u bilo koji i sve sektore privrede Bosne i Hercegovine, i to u istom obliku i pod istim uslovima definisanim za rezidente Bosne i Hercegovine i važećim zakonima i propisima Bosne i Hercegovine i Entiteta. Član 4. (a) Bez obzira na politiku slobodnih direktnih stranih ulaganja u Bosni i Hercegovini utvrđenu u članu 3. ovoga zakona, strani ulog u glavnici nekoga preduzeća koje se bavi proizvodnjom i prodajom oružja, municije, eksploziva za vojnu upotrebu, vojne opreme te javnim informisanjem neće preći 49% od glavnice u tom preduzeću. (b) U slučaju ulaganja u sektore koji podliježu restrikcijama na koje se poziva u stavu (a) ovoga člana, strani ulagači moraju dobiti prethodnu saglasnost od nadležnog organa u odgova-rajućem Entitetu. (c) U roku od 30 dana od dana podnošenja zahtjeva za odobrenje na koje se poziva u stavu (b) ovoga člana, nadležni organ u odgovarajućem Entitetu će obavijestiti podnosioca zahtjeva o svojoj odluci. Ako odluka nije donesena unutar pomenutog krajnjeg roka, direktno strano ulaganje se smatra odobrenim, ukoliko nadležni organ nije podnosioca zahtjeva u pismenoj formi obavijestio o svojoj odluci da donošenje odluke odgađa preko roka od 30 dana. (d) Ako nadležni organ u odgovarajućem Entitetu ima namjeru da odgodi donošenje odluke o zahtjevu za odobravanje stranog ulaganja nakon roka od 30 dana, obavijestiće o tome podnosioca zahtjeva u istom roku. Konačna odluka sa obra-zloženjem, o stranom ulaganju biće dostavljena podnosiocu zahtjeva u roku od 90 dana od dana prijema zahtjeva. Ako takva odluka ne bude donešena ni u roku od 90 dana direktno strano ulaganje će se smatrati odobrenima. (e) Odobrenje direktnog stranog ulaganja na koje se poziva u ovome članu je trajno. (f) Uslovi pod kojima strani ulagač mora da podnese prijavu za odobrenje biće definisan u podzakonskim aktima na koje se poziva u članu 21. ovoga zakona i objavljeni istovremeno u "Službenom glasniku BiH" i službenim glasilima Entiteta. Član 5. (a) Strani ulagači u Bosni i Hercegovini moraju registrovati svoja pojedinačna ulaganja istovremeno kod nadležnog organa Države i kod nadležnog organa u odgovarajućem Entitetu. (b) Da bi se olakšao položaj stranog ulagača: (i) Država i Entiteti osiguravaju u svojim podzakonskim aktima iz člana 21. ovoga zakona da su im dokumenti vezani za registraciju istog sadržaja i u skladu sa međunarodnim standardima. Nikakve dodatne informacije neće se tražiti u svrhu registracije. (ii) Nadležni organi Države i svakog pojedinačnog Entiteta u roku od 10 radnih dana od dana preduzimanja njihove radnje iz stava (a) ovog člana će stranom ulagaču potvrditi da je njegovo ulaganje registrovano. Ako dokument vezan za registraciju ne bude u potpunosti uredno podnešen, nadležni organ obavještava stranog ulagača u navedenom roku od 10 radnih dana od preduzimanja radnje u smislu stava (a) ovoga člana, koja pojedinačna stavka ili stavke dokumenta vezanog za registraciju nije, odnosno nisu, zadovoljeni. (iii) Registracija od strane nadležnog organa Države ili odgovarajućeg Entiteta, zavisno od slučaja, smatra se izvršenom ako takav nadležni organ nije postupio u skladu i u roku postavljenom u tački (ii) ovoga stava. (c) Bez obzira na stavove (a) i (b) ovoga člana, nadležni organ u odgovarajućem Entitetu potvrđuje registraciju svakog ulaganja za koje je potrebno odobrenje iz člana 4. ovoga zakona tek nakon izdavanja takvog odobrenja. Strani ulagač podnosi dokument za registraciju u skladu sa tačkom (i) ovoga stava zajedno sa kopijom potvrde o registraciji koju mu je izdao nadležni organ u odgovarajućem Entitetu, nadležnom organu Države u roku od 10 radnih dana od prijema te potvrde. (d) Bosna i Hercegovina i Entiteti mogu objavljivati opće podatke o stranim ulaganjima. Pri tome će poštovati legitimne interese preduzeća o kojima se radi i osiguravati da se njihove poslovne tajne ne otkrivaju. (e) Procedure registracije i objavljivanje podataka o stranim ulaganjima iz ovog člana biće propisane u podzakonskim aktima iz člana 21.ovoga zakona. Član 6. (a) U svrhe podsticanja i olakšavanja direktnih stranih ulaganja u Bosni i Hercegovini, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine osniva odgovarajuću instituciju . (b) I Entiteti mogu osnovati takve institucije koje će se baviti promocijom i potpomaganjem ulaganja svaki na svome teritoriju. Član 7. Ako budu osnovane, institucije na koje se poziva u članu 6. ovoga zakona sarađuju i razmjenjuju sve potrebne informacije radi unapređenja direktnih stranih ulaganja u Bosni i Hercegovini i ostvarivanja ciljeva ovoga zakona. III - PRAVA, POVLASTICE I OBAVEZE STRANIH ULAGAČA Član 8. (a) U skladu sa odredbama ovoga zakona, i drugih zakona i sporazuma Bosne i Hercegovine i sa zakonima Entiteta, strani ulagači imaju ista prava i obaveze kao i rezidenti Bosne i Hercegovine. (b) Bosna i Hercegovina i Entiteti neće vršiti diskriminaciju stranih ulagača u bilo kom obliku, uključujući ali ne i ograničavajući se na njihovo državljanstvo, sjedište odnosno boravište, religiju ili državu porijekla investicije. Član 9. (a) Oporezivanje stranih ulagača i direktnih stranih ulaganja obavljaće se u skladu sa poreskim zakonodavstvom Entiteta. (b) Da bi podstakli strana ulaganja, Entiteti će obezbijediti da poresko zakonodavstvo iz stava (a) ovog člana sadrži odlike i stope koje su privlačne za stranog ulagača. Entiteti će s vremena na vrijeme zajednički vršiti pregled poreskog zakonodavstva da bi ono zadržalo privlačnost. (c) Poreski režimi u dva Entiteta će se rukovoditi sljedećim načelima: (i) Režimi oporezivanja preduzetništva neće vršiti diskriminaciju stranih i domaćih ulagača; i (ii) Entiteti prihvataju da je nepoželjna konkurencija u odobravanju olakšica i obavezuju se da izbjegavaju takvu konkurenciju. Član 10. Strana ulaganja će biti izuzeta od plaćanja carina i carinskih obaveza, isključujući carinsko evidentiranje ukoliko drugačije nije predviđeno odredbama Zakona o carinskoj politici Bosne i Hercegovine. Član 11. (a) Strani ulagači imaju pravo, da radi svojih ulaganja, na teritoriji Bosne i Hercegovine otvore račune kod bilo koje poslovne banke u domaćoj ili slobodno konvertibilnoj valuti. (b) Strani ulagači, imaju pravo da slobodno vrše konverziju domaće valute u Bosni i Hercegovini u bilo koju slobodno konvertibilnu valutu radi plaćanja koja se odnose na njihova ulaganja u Bosni i Hercegovini. (c) Strani ulagači imaju pravo da vrše transfer u inostranstvo, slobodno i bez odlaganja, u slobodno konvertibilnoj valuti, dobit koja nastane kao rezultat njihovog ulaganja u Bosni i Hercegovini, uključujući ali i ne ograničavajući se na: (i) dobit od ulaganja ostvarena u obliku profita, dividendi, kamata i drugih oblika; (ii) sredstva koja ulagači steknu nakon djelimične ili potpune likvidacije svojih ulaganja u Bosni i Hercegovini, ili od prodaje imovine , odnosno vlasničkih prava; i (iii) nadoknadu na koju se odnosi član 16. ovoga zakona. (d) Sve transakcije vršiće se u skladu sa zakonima Bosne i Hercegovine i Entiteta. Član 12. Strani ulagači imaju ista prava vlasnička prava na nekretninama kao i lica koja imaju državljanstvo Bosne i Hercegovine, odnosno pripadnost Bosni i Hercegovini. Strani ulagači iz jedne od država nasljednica bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, imaju takva prava pod uslovom da ulagači koji imaju državljanstvo Bosne i Hercegovine odnosno pripadaju Bosni i Hercegovini, imaju ista takva prava u državi nasljednici o kojoj se radi. Član 13. Strani ulagači će voditi poslovne knjige i sačinjavati finansijske izvještaje u skladu sa međunarodno prihvaćenim računovodstvenim i revizorskim standardima i načelima kao i zakonima Entiteta. Član 14. Strani investitori će imati pravo da slobodno zapošljavaju namještenike iz inostranstva ukoliko nije određeno drugačije zakonima u Bosni i Hercegovini o radu i useljavanju. Član 15. (a) Strani ulagači će poštovati zakone i propise Bosne i Hercegovine i Entiteta. (b) Ograničenja koja se primjenjuju na domaća ulaganja u oblasti javnog poretka (l'ordre public ), javnog zdravstva i zaštite okoline će se jednako primjenjivati na direktna strana ulaganja. Član 16. (a) Strana ulaganja neće biti nacionalizovana, eksproprisana ili rekvirirana, te podvrgnuta mjerama sa sličnim posljedicama izuzev u javnom interesu i u skladu sa važećima zakonima i podzakonskim aktima i uz plaćanja primjerene naknade. (b) Takva će se nadoknada smatrati primjerenom ako je adekvatna, efektivna i brza. (c) Razrada standarda za nadoknadu u slučaju nacionalizacije, eksproprijacije, rekvizicije ili sličnih mjera koje se pominju u stavu (a) ovoga člana biće u skladu s međunarodnim standardima i biće propisani u podzakonskim aktima iz člana 21. ovoga zakona. IV - RJEŠAVANJE SPOROVA Član 17. Sporovi vezani za strana ulaganja rješavaće se u nadležnim sudovima u Bosni i Hercegovini, osim ako se zainteresovane strane ne dogovore o nekoj drugoj proceduri kojom će se ti sporovi rješavati, uključujući ali i ne ograničavajući se na domaće ili međunarodno mirenje ili arbitražu. V - PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 18. (a) Ovaj zakon stupa na snagu osmoga dana od datuma njegovog objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". (b) Službena glasila Entiteta će istovremeno objaviti ovaj zakon. Član 19. (a) Na dan stupanja na snagu ovoga zakona, odredbe zakona i propisa koji se odnose na direktna strana ulaganja u Bosni i Hercegovini, a koje su suprotne ili nisu u saglasnosti sa ovim zakonom će prestati da važe bez povrede prava i povlastica koje su stranim ulagačima data i obaveza koje su im nametnute po osnovu ranijih zakona i propisa. (b) Bez obzira na odredbu iz stava (a) ovoga člana, postojeći strani ulagač može u pisanoj formi da obavijesti nadležni organ u odgovarajućem Entitetu u roku od (120) dana nakon stupanja ovoga zakona na snagu da želi da se na njega primjenjuju odredbe ovoga zakona. Član 20. Prava i povlastice dati stranim ulagačima i obaveze koje proizilaze iz ovoga zakona ne mogu se ukinuti niti poništiti stupanjem naknadno donesenih zakona i podzakonskih akata na snagu. Ukoliko su takvi naknadno doneseni zakoni podzakonski akti povoljniji za strane ulagače, oni imaju pravo da biraju režim koji će biti mjerodavan za njihovo ulaganje. Član 21. Bosna i Hercegovina i Entiteti će, u područjima svoje odgovarajuće nadležnosti, donijeti podzakonska akta koja se odnose na provedbu ovoga zakona u roku od 60 dana od dana stupanja ovoga zakona na snagu. Ti podzakonski akti će biti objavljeni u "Službenom glasniku BiH" i službenim glasilima Entiteta, a stupiće na snagu osmoga dana od dana njihovog objavljivanja u navedenim službenim glasilima. Član 22. Entiteti su odgovorni svaki na svojoj teritoriji za provedbu ovoga zakona. Član 23. Bosna i Hercegovina i Entiteti moraju u potpunosti sarađivati da bi se ostvarili ciljevi politike utvrđeni ovim zakonom i poduzimati sve mjere da obezbijede ispunjenje obaveza koje proizlaze iz ovoga zakona. Član 24. U slučaju sukoba, odredbe međunarodnih sporazuma i ugovora u kojima Bosna Hercegovina predstavlja jednu od strana imaju jaču pravnu snagu od odredaba ovoga zakona. Broj 02/98 11. mart 1998. godine Sarajevo Visoki predstavnik Carlos Westendorp, s. r. |
Udruženje poslodavaca u Federaciji Bosne i Hercegovine (UPFBiH)
Maršala Tita 6
71 000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina
Tel: +387 (33) 264-830
Fax: +387 (33) 552-461
Mail: info@upfbih.ba
ID: 4200019920007
Udruženje poslodavaca u FBIH osnovano je 2002. godine kao dobrovoljna neprofitna i nezavisna organizacija poslodavaca u FBiH. UPFBiH štiti i zastupa prava i interese svojih članova radeći na stvaranju uslova za povoljnije poslovno okruženje.
POSJETITE NAS